Značajni rezultati i novi projekti
Važne odluke za Kraljevo
Energija mladosti za Evropu
Kosovo je oaza organizovanog kriminala
Hronika
Zakon koji građanina čini uspravnim
Uroš se uspešno oporavlja
Na temeljima modernog sindikalizma
Poboljšati snabdevanje stanovništva
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Divac, košarka, americki fudbal

SA DRUGE SKUPŠTINE OGRANKA MLADIH PRAVNIKA SRBIJE U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Značajni rezultati i novi projekti

   Na drugoj redovnoj i godišnjoj skupštini Ogranka Mladih pravnika Srbije (MPS) u Kraljevu, održanoj 2. juna, ocenjeno je da je ovaj Ogranak u prethodnih godinu dana značajno unapredio svoju aktivnost i postigao zavidne rezultate u radu zbog čega je svrstan u red najuspešnijih takvih ogranaka u Republici. To je konstatovao i Milan Bajić, predstavnik Upravnog odbora MPS iz Beograda, gost na skupštini, a takva visoka ocena potvrđena je i kroz usvojeni Izveštaj o radu za 2004. i Akcioni plan Ogranka za 2005. godinu.
Naime, kraljevački Ogranak MPS u ovom trenutku tri puta je masovniji nego na prethodnoj skupštini, broji 54 člana i najbrojniji je u Srbiji, sa dobrom organizacionom strukturom i uspešno sprovedenim akcijama u prethodnih 12 meseci. Tako je Ogranak realizovao, trenutno sprovodi ili planira značajne projekte kao što su SOS telefon Crvenog krsta za pružanje besplatnih pravnih saveta, „Pravna klinika“, tečajevi stranih jezika i računara, sajt i monografija Opštinskog suda u Kraljevu, „MPS i sudovi u funkciji građana“, seminar o članu 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima - zabrana diskriminacije, „Upoznajmo Evropu“ i unapređenje studentske prakse.
   Osim toga, predloženi Akcioni plan Ogranka za ovu godinu dopunjen je sa dva nova značajna projekta: predavanja iz forenzike i ujednačavanje upisnine u imenik advokata. Na skupštini je posebno prezentovan novi projekat pod nazivom „Implementacija Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja“ o kojem je govorila Ljiljana Bekčić.
   Na drugoj skupštini je izabran novi Odbor Ogranka. Za predsednika Ogranka je izabran Dalibor Dimitrijević, za potpredsednika Zorica Ristović i za koordinatore Ivana Đoković (za projekte), Mirjana Miladinović (za odnose sa javnošću i centralom) i Ivan Knežević (za finansije).
   Skupština je iskazala i zahvalnost Opštinskom sudu u Kraljevu i njegovoj predsednici Dragani Sretović na korektnoj saradnji i podršci, kao i brojnim počasnim članovima, sudijama, stručnim saradnicima i ličnostima iz javnog života Kraljeva.

ODBORNIČKA GRUPA DSS U SKUPŠTINI OPŠTINE - piše Slobodan Rajić
Važne odluke za Kraljevo

   U susret za danas (10. jun) sazvanoj 13. sednici Skupštine opštine Kraljevo, Odbornička grupa Demokratske stranke Srbije održala je konferenciju za novinare, na kojoj je ukazala na neke najvažnije tačke iz predloženog dnevnog reda i svoje stavove u vezi sa tim.
   - Na dnevnom redu su i teme od kapitalnog značaja za razvoj Kraljeva koje treba da se pretvore u skupštinske odluke - istakao je Miša Milosavljević, šef Odborničke grupe DSS. - To je pre svega Prostorni plan opštine Kraljevo, koji je trebalo i ranije da bude donet, ali čije strateške odrednice, kad bude usvojen, nijedna buduća lokalna vlast neće moći proizvoljno da menja. Pored toga, podržaćemo i značajnu odluku o Planu detaljne regulacije vezne saobraćajnice u Ratini, čime će se stvoriti uslovi za početak izgradnje kraljevačke obilaznice, koja je od ogromnog značaja za naš grad. Veoma je važno i donošenje Programa aktivnosti na sanaciji i zaštiti postojećih izvorišta vodosnabdevanja u Žičkom i Konarevskom polju. On pored ostalog predviđa izmenu prioriteta i izgradnju dva kraka kanalizacione mreže, što znači da, pored zaštite izvorišta, dva naselja dobijaju i kanalizaciju, što ima veliki značaj. Na dnevnom redu su ponovo i nove cene „Čistoće“ i „Vodovoda“. Za našu Odborničku grupu neće biti ništa sporno ako su one usklađene sa već donetim skupštinskim zaključkom da ne smeju da budu veće od stope inflacije od poslednjeg povećanja, što je u skladu i sa zahtevom Vlade Srbije.
   Odgovarajući na novinarska pitanja, Milosavljević je rekao i da Skupština ima glomazan dnevni red od 39 tačaka zbog obaveza iz svog delokruga, da očekuje efikasniji rad i završetak zasedanja u dva dana, mada OG DSS ne može da „disciplinuje“ odbornike drugih stranaka, kao i da je u toku izrada rebalansa budžeta opštine za ovu godinu, ali da njegovo predlaganje i stavljanje na dnevni red Skupštine zavisi od predsednika opštine.

DVA ČLANA GLAVNOG ODBORA
   Na nedavnoj izbornoj skupštini Demokratske stranke Srbije, održanoj u Beogradu, na kojoj je za predsednika DSS ponovo izabran dr Vojislav Koštunica, u Glavni odbor stranke izabrana su i dva člana iz Kraljeva: dr sci. Ljubiša Jovašević i dr Ljubiša Đoković.
   - S obzirom na to da je iz Raškog, Moravičkog i Rasinskog okruga, koji zajedno imaju 15 opština, u Glavni odbor DSS izabrano ukupno devet članova, to za Kraljevo predstavlja značajno priznanje - izjavio je Vladimir Bogavac, portparol OO DSS Kraljevo.

KRALJEVČANI NA KONVENCIJI OMLADINSKE MREŽE G 17 PLUS - piše Slobodan Rajić
Energija mladosti za Evropu

   „Sa svojom pozitivnom energijom, znanjem, hrabrošću i upornošću, mladi iz G 17 plus spremni su za evropski put Srbije“, rečeno je pored ostalog na Konvenciji Omladinske mreže ove stranke, održanoj prošle subote u Centru „Sava“ u Beogradu. Na ovom skupu omladine G 17 plus učestvovalo je i stotinak mladih Kraljevčana koji su zajedno sa opštinskim funkcionerima stranke organizovano putovali na Konvenciju u glavni grad. Njima se na skupu pridružilo tridesetak studenata i učenika iz Kraljeva koji se školuju u prestonici Srbije.
   Po povratku u Kraljevo, u Opštinskom odboru G 17 plus zabeležili smo i utiske nekoliko učesnika Konvencije.

BAŠ EVROPSKI
   - Utisci su impresivni. Sve je izgledalo grandiozno i baš evropski, što je i bio cilj Konvencije - što brže približavanje Evropi i njenim standardima. Moji drugovi su takođe oduševljeni. Mi iz G 17 plus smo pokazali da smo aktivni, a očekujemo i od drugih svojih vršnjaka da se više uključe u politički život i tako kreiraju svoju budućnost - ističe Marko Krndija, student Mašinskog fakulteta u Kraljevu.
   Marija Stošić, profesor razredne nastave, prvi put je učestvovala na jednoj ovakvoj konvenciji i bila oduševljena onim što je doživela.
   - U našoj stranci angažovanost omladine je ogromna, što se pokazalo i na Konvenciji kada su mnogi, zbog nedostatka prostora, ostali ispred ulaza velike sale Sava centra, koja inače može da primi 5.000 posetilaca. Zadivio me je i taj optimizam, ta pozitivna energija mladih iz G 17 plus, koji su je pokazali svojim evropskim, savremenim, jasnim porukama i idejama, osmesima, gromkim aplauzima i mladalačkom vedrinom. Ja sam mlad član stranke, ali me ovaj skup definitivno uverio da sam na pravom putu i biće dodatna motivacija za dalje angažovanje. U Opštinskom odboru G 17 plus me oduševljava što se ne prave nikakve razlike, podele, po bilo kom osnovu, što radimo zajedno, baš kao što se i svestrano družimo - kaže Marija.

ANGAŽMAN I HRABROST
   - Značaj ove Konvencije je veliki, pre svega medijski, jer je javnost mogla da vidi da smo jedina stranka koja pridaje najveći značaj omladinskoj mreži i rešavanju problema mladih - kaže Slobodan Milojković i dodaje:
   - Sve je organizovano fenomenalno. Pokazali smo da smo spremni da maksimalno pomognemo starijima, demokratski orijentisanim kolegama iz G 17 plus i drugih demokratskih partija, da ostvarimo brži put u Evropsku uniju. Stariji su do pre 15-ak godina osetili „ukus“ te Evrope kroz koju su bez viza mogli da putuju i rade, za razliku od nas mlađih. Zato i mi moramo biti angažovani, hrabri i uporni da ostvarimo taj cilj. Bitno je i da ovde primenimo evropske životne standarde i zato mi se na Konvenciji svideo stav Mlađana Dinkića da nije bitno kada ćemo ući u EU, već je bitno da u Srbiji što pre uvedemo evropske standarde kako bismo bolje živeli.
   Predsednik Omladinske mreže G 17 plus u Kraljevu Nikola Filipović, apsolvent mašinstva, kaže da ova kraljevačka organizacija broji oko 170 članova, plus-minus 20, što je veliki broj s obzirom na to da je G 17 nova stranka.
   - Ideje i poruke na Konvenciji pokazale su da naši članovi znaju šta hoće, da su spremni da se bore za prave vrednosti i da znaju da ih ostvare. Oni odišu velikom količinom pozitivne energije, koja je mladim ljudima satisfakcija za teškoće i inspiracija i motivacija za budući rad. Mladi se mogu animirati samo konkretnim projektima vezanim za rešavanje problema mladih, ali i starih, boljom organizacijom, većim radom i rezultatima na poboljšanju položaja mladih u Srbiji i Kraljevu. Mnogo je oblasti u kojima mladi mogu da se angažuju, od politike do sporta, u savremenim tehnologijama, nauci, kulturi, umetnosti, da pronađu nešto što ih ispunjava, da nađu politički angažman, masovnije izađu na izbore i odlučuju o svojoj budućnosti. To je i naš zadatak posle Konvencije - naglašava Nikola i ističe da je omladina G 17 plus u Kraljevu uvek bila spremna na saradnju sa podmlacima drugih stranaka i mladima uopšte u Kraljevu, u raznim zajedničkim aktivnostima i druženjima, a takve inicijative ostaju i za buduće angažovanje.

ZAJEDNO ZA BOLjI ŽIVOT
   Ove reči mladih iz G 17 plus potvrđuje i njihova malo starija drugarica Krstinja Martinović, koja je takođe prisustvovala Konvenciji:
- Konvencija je protekla na visokom nivou i pokazala da „na mladima svet ostaje“, da samo oni mogu da promene ovu zemlju i približe je Evropi. Činjenica je i da G 17 plus ima najjaču omladinsku mrežu u opštini Kraljevo, ne samo po broju članova, već i po entuzijazmu i organizovanim aktivnostima. Oni su jako vredni, radni, puni energije i poleta i zaista se svim srcem i snagama bore za ostvarenje ciljeva stranke.
Na Konvenciji omladinske mreže G 17 plus u Beogradu, čija je osnovna tema bila put u Evropu, učesnicima su prezentovane osnovne poruke i ciljevi ove Mreže u raznim oblastima kao što su ekonomija, nauka (znanje), ekologija, nacionalne manjine i druge. Na Konvenciji su govorili i najviši funkcioneri stranke. Prof. dr Miroljub Labus, predsednik G 17 plus, poručio je između ostalog mladima da je Srbiji potrebna bolja budućnost za koju se moraju zajedno boriti sve generacije, a ta budućnost i bolji život su svakako u Evropskoj uniji, a ne bez nje. Mlađan Dinkić, potpredsednik stranke, pored ostalog je poručio:
   - Srbija ima šansu i mi moramo da je iskoristimo. Za to su potrebna tri uslova: građani moraju da veruju u sebe, potrebno je jedinstvo svih demokratskih snaga i neophodna je upornost. U vama omladincima vidim energiju mladosti, hrabrost bez trulih kompromisa, upornost. Sve ono što nedostaje našim savremenim političarima vi imate i zato će G 17 plus biti ne samo stranka sadašnjosti, već i stranka budućnosti. Nas u G 17 plus napadaju zato što uvodimo red i moderne standarde, stvaramo rezultate, vršimo promene koje mnogima ne odgovaraju, ali što nas više napadaju, naš motiv je veći. Sve napade smo izdržali jer smo imali osobine naše omladinske mreže: nikada se nismo odricali hrabrosti, poštenja, upornosti i želje da se borimo za pravdu i istinu. Moramo i da poručimo i građanima: Vi sve možete, samo ako hoćete. Dosta je bilo spavanja, ogovaranja, zanovetanja, zađevica. Hajde da radimo, dajmo optimizam ovoj Srbiji, jer ne sme više da se čeka.
   Govorili su i Predrag Marković, Ivana Dulić - Marković i Miroljub Albijanić, koji je poručio da G 17 plus sa svojom omladinom „želi Srbiju na svojim temeljima, a pod evropskim krovom“.

DR VUKO ANTONIJEVIĆ, NARODNI POSLANIK I POTPREDSEDNIK SNV SEVERNOG KOSOVA - piše Rajko Sarić
Kosovo je oaza organizovanog kriminala

   Šest godina posle povlačenja srpskih snaga bezbednosti i dolaska mirovnjaka na Kosovo i Metohiju, više od 250.000 ljudi još uvek ima status beskućnika. Rodnoj kući vratio se zanemarljivo mali broj raseljenih jer međunarodni faktori nisu obezbedili sigurnost kretanja, sigurnost imovine, pravo na rad i druga ljudska prava, kaže za ,,Ibarske novosti” dr Vuko Antonijević, narodni poslanik DSS-NSRS i potpredsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosmeta.
• Uskoro se navršava šest godina od potpisivanja Kumanovskog sporazuma, povlačenja srpskih snaga bezbednosti i dolaska Mirovne misije na Kosovo i Metohiju. Sa ove distance gledano, kakva je situacija danas?
Nakon NATO intervencije jednu humanitarnu katastrofu smenila je druga, za nepunih nedelju dana vraćeno je na stotine hiljada Albanaca, a sa snagama NATO-a vratili su se i šiptarski teroristi, ali sada kao pobednici. Nastao je neviđeni progon Srba, masakri i ubistva, uništavanje ili uzurpiranje srpske imovine, potiranje svih obeležja srpske države, uništavanje kulturno-istorijske baštine i sve uz blagonaklonost tzv. ,,mirovne misije” koja je imala razumevanje za tobožnje pravo na revanšizam koji su sprovodili šiptarski teroristi.

GDE JE ŽIVOT DOSTOJAN ČOVEKA
Nažalost, i šest godina posle stanje se nije mnogo promenilo nabolje, zbog nepoštovanja Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 - koja je garantovala povratak svih prognanih na svoja ognjišta, izgradnju civilnih institucija, život dostojan čoveka, multietničko Kosovo i Metohiju. Multietničnost, bezbednost, sloboda kretanja, pravo na rad i svi standardi elementarnih ljudskih prava Srbima nisu bili dostupni. Dve trećine Srba se i dalje nije vratilo, preostalo srpsko stanovništvo, izuzev severnog Kosmeta, i danas, nažalost, živi u tzv. enklavama - savremeni termin za klasičan geto u 21. veku. Veliki cilj - multietničnost, propao je jer i posle šest godina ne postoji nijedan grad na Kosovu i Metohiji koji je multietnički. Za sve ovo, najveću odgovornost snose pripadnici Međunarodne civilne i vojne misije i Privremene kosmetske institucije.
• Kako ocenjujete poslednje reakcije zvaničnog Beograda i Prištine, odnosno predsednika Republike i premijera, sa jedne i šefa UNMIK-a sa druge strane?
Mislim da u Srbiji postoji politički konsenzus po pitanju Kosova i Metohije, kao plod realnog sagledavanja trenutne situacije, vrlo teške, pre svega za srpsku i nealbansku populaciju, a sve više i za dobar deo samih Albanaca, jer je Kosovo i Metohija postalo sve osim onog što je verovatno trebalo da bude, rekao bih oaza za organizovani kriminal, pranje prljavog novca, trgovinu narkoticima, ljudima, uz ogromnu nezaposlenost i sve što je tipično za teritoriju na kojoj ne funkcioniše pravna država.
Što se tiče šefa UNMIK-a, i on, kao i njegovi prethodnici, uplašen za svoju ličnu bezbednost, pokušava da ulepša situaciju pod pritiskom albanske strane, da brani i nebranjivo i sve sa željom da što pre završi svoj mandat i sačuva živu glavu, što je rezultat svesnog shvatanja stanja u kakvoj teškoj misiji se našao.
• U tzv. Međunarodnoj zajednici, ,,puna su usta" održivog povratka raseljenih. Da li se, prema vašem mišljenju, održiv povratak sprovodi i koliko je zaista održiv?
Ako se za šest godina vratilo nekoliko hiljada od 250.000 prognanih Srba, licemerno je pričati o bilo kakvom održivom povratku. Samo masovni povratak Srba je najbolja garancija za održiv povratak. Na delu je ponovo revizija Rezolucije 1244, i umesto da se dozvoli povratak određenog broja srpskih snaga bezbednosti - vojne i policijske - koji bi bio najbolja garancija za povratak prognanih Srba, čeka se saglasnost i procena komandanta KFOR-a, a to naravno traje punih šest godina.

UCENE I PRETNJE
• U užoj Srbiji, pa tako i u Kraljevu, na mnogim mestima, čak i onima koja imaju karakter zvaničnih, mogu se čuti konstatacije da je Kosovo bliže Tirani, odnosno samostalnosti, nego Beogradu, između ostalog i zbog činjenice da su mnogi Srbi svoju imovinu prodali Šiptarima, o čemu Šiptari imaju validne papire?
Tačno je da se sve čini da Kosovo bude što dalje od Beograda. U pravu ste da su i mnogi Srbi prodali svoju imovinu Šiptarima, ali treba otvoriti pitanje validnosti papira, prometa nekretnina zato što je jedan deo to uradio pod pritiskom, ucenama i pretnjama, drugo i zbog šest godina nemogućnosti pristupa svojini, nemogućnosti povratka prognanih na Kosovo i Metohiju, gde ne postoji ni minimum uslova za pristojan život.
• Šta za kosmetske Srbe znači formulacija ,,više od autonomije, a manje od samostalnosti" i kako će se SNV ponašati ukoliko ovaj predlog Beograda prođe i kod međunarodnih faktora?
Ma koliko optimistički zvučalo, mislim iskreno, ili je to moja velika želja, da Kosovo i Metohija nikad ne može da bude van Republike Srbije, nikako nezavisno. Mislim da je i pored prevelike želje da se što pre pristupi rešavanju statusa Kosova i Metohije, što naravno nije predviđeno po Rezoluciji 1244, jer se istom garantuje suverenitet Republike Srbije, tj. SRJ, odnosno Državne zajednice SCG, opet na delu revizija Rezolucije ,,više od autonomije manje od nezavisnosti”, što neki tumače kao aktuelni status Republike Srpske. Ja mislim da se radi o suštinskoj autonomiji, a to je i stav Srpskog nacionalnog veća koje podržava stav Vlade Republike Srbije, da se pronađe demokratski kompromis koji podrazumeva odustajanje od maksimalističkih zahteva jedne i druge strane. Dakle, suštinska ili supstitucionalna autonomija je nešto što je predviđeno i Rezolucijom 1244 SB OUN.
• I na kraju, gospodine Antonijeviću, bilo bi zanimljivo da iznesete svoje mišljenje po pitanju mosta na Ibru, mosta koji je bio mesto žestokih sukobljavanja Srba i Albanaca u podeljenoj Mitrovici.
To je još jedna u nizu nelogičnih odluka nadležnih u civilnoj i vojnoj misiji. Ukidanje punktova i uklanjanje barikada samo je izazov za fanatične Albance da isceniraju neke nove sukobe. Iza ovakve odluke verovatno se krije namera da se Kosovska Mitrovica prikaže kao grad u kome je moguć zajednički život Srba i Albanaca. Samo se pribojavam da se ne ponovi 17. mart, da ponovo ne izbiju nemiri i da neko ni kriv ni dužan ne izgubi život. Iznenađuje me nastojanje Međunarodne zajednice da sve moguće eksperimente sprovodi u sredinama gde žive Srbi. Zašto se, recimo, Srbima ne omogući povratak u Prizren ili u Prištinu, Uroševac i neki drugi grad u kome su nekada živeli, a u kojima ih sada nema?

HRONIKA

ZAVRŠEN GLAVNI PRETRES ZA ZLOČIN NA KOSMETU - piše Sanja Miladinović
Presuda u utorak

   • U Okružnom sudu u Kraljevu završen je glavni pretres u slučaju protiv Gorana Veselinovića, nekadašnjeg pripadnika Specijalnih jedinica Državne bezbednosti, koji je, prema navodima optužnice, maja 1999. godine u Kosovskoj Mitrovici s umišljajem lišio života četvoro ljudi • presuda će biti izrečena 14. juna

   Pred petočlanim većem Okružnog suda u Kraljevu, kojim je predsedavao sudija Milan Davidović, prošle nedelje je završen glavni pretres u slučaju protiv Gorana Veselinovića iz okoline Jagodine, bivšeg pripadnika Specijalnih jedinica Državne bezbednosti, javnosti poznatijih kao Frenkijevci.
Prema navodima optužnice, Veselinović je, kao pripadnik ove policijske jedinice, 15. maja 1999. godine, u Kosovskoj Mitrovici, s umišljajem lišio života brata i sestru Milana i Mirjanu Perić i bračni par Muhameda i Sabrinezu Sejdaj.
   Na prošlonedeljnom pretresu svedočili su Slobodan Ergarac, bivši oficir Državne bezbednosti, danas specijalni pedagod u Bezbednosno informativnoj agenciji, i veštak dr Mirjana Baranac, specijalista sudske medicine.
   Po okončanju dokaznog postupka, tužilac Nenad Trifunović je u završnoj reči kazao da ostaje pri optužnici, naglašavajući da je Goran Veselinović pokazao izuzetnu bezobzirnost i svirepost prilikom izvršenja četvorostrukog ubistva, te da zato traži da sudsko veće izrekne najtežu kaznu zatvora u trajanju od 40 godina. Njegovom zahtevu pridružili su se i punomoćnici porodica Sejdaj i Perić, Enver Karaman i advokat Vesna Seničić.
   Momčilo Kovačević, advokat optuženog Gorana Veselinovića, u svojoj završnoj reči je istakao da smatra da su se stekli subjektivni i objektivni uslovi da se ovo krivično delo okvalifikuje kao ratni zločin protiv civilnog stanovništva, za koje je zaprećena maksimalna kazna zakona u trajanju od 20 godina.
   Predsednik sudskog veća, sudija Milan Davidović, najavio je da će Goranu Veselinoviću, bivšem pripadniku Specijalnih jedinica Državne bezbednosti, presuda biti izrečena 14. juna u Okružnom sudu u Kraljevu.


NOVA SINTETIČKA DROGA
Rufinol briše memoriju

   Sintetička droga rufinol (rufi) deluje na brisanje memorije i eliminisanje otpora. Koriste je tako što je sipaju u piće nekome i onda tu osobu mogu da iskoriste na bilo koji način. Čak i kada se nađu počinioci, nije ih moguće identifikovati, jer se osoba ne seća lica počinilaca, niti bilo čega vezanog za taj period dejstva rufinola. Jednostavno je prepuštena događanjima kao da je robot. Zbog toga ova droga stvara velike probleme pravosuđu. Koriste je i za trgovinu organima, za transplantaciju - čovek se probudi u kadi punoj leda i shvati da nema bubreg, ali se uopšte ne seća šta se desilo i kako je do toga došlo.
   Sintetičke droge predstavljaju mnogo veću opasnost jer veoma brzo deluju i brže razaraju organizam. Rufinol počinje da deluje 20 minuta nakon konzumiranja, a osoba je pod uticajem do šest sati posle toga.
   Na našem tržištu rufinola još uvek nema, ali se očekuje da će se pojaviti krajem ove godine ili početkom sledeće. Međutim, problem je što su kod nas mnoge droge još uvek nepoznate, pa našoj policiji tek predstoji edukacija u vezi sa sintetičkim drogama.
   U Americi postoji knjiga za edukaciju pod nazivom ,,Biblija o drogama", koja sadrži više od 3.000 vrsta droga, a kod nas se zna za možda pet procenata.
   - U mojoj knjizi ,,Carstvo droge" govori se o mnogim vrstama droge i kroz nju mogu da se edukuju mladi, roditelji, profesori, pedagozi, psiholozi, novinari, policajci, da otprilike znaju koji su trendovi u svetu droge i da ih prepoznaju, jer to je jedan globalni problem - kaže gospodin Marko Nicović.

PROF. DR VLADIMIR VODINELIĆ, DEKAN FAKULTETA ZA POSLOVNO PRAVO U BEOGRADU - piše Slobodan Rajić
Zakon koji građanina čini uspravnim

   Prof. dr Vladimir Vodinelić, dekan Fakulteta za poslovno pravo u Beogradu, učestvovao je kao predavač na okruglom stolu o slobodnom pristupu informacijama koji je prošlog utorka u Kraljevu organizovao Građanski savet kraljevačke opštine. Bila je to prilika da gospodinu Vodineliću, jednom od naših najuglednijih profesora prava, u razgovoru za ,,Ibarske novosti” postavimo pitanja o novom Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, ali i mnogim drugim aktuelnim temama pravnog sistema u Srbiji i stanju na univerzitetu.
IN: Profesore, kako Vi, kao pravni stručnjak, ocenjujete značaj i kvalitet novog Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja?
- Evo da Vam umesto ocene dam informaciju. U inostranstvu, u zemljama koje predstavljaju već učvršćene, etablirane demokratije, Zakon o slobodnom pristupu informacijama ne svrstava se u obične zakone, nego se on u našoj pravnoj klasifikaciji zove organskim zakonom. Hoće da se kaže da je on iznad običnog zakona, a blizak ustavu. A to je zato, ne da bi se taj zakon počastvovao, nego zbog njegovog značaja za demokratiju. On zaista predstavlja jednu od poluga ili stubova jednom istinskom demokratskom društvu. On pre svega omogućava da građanin ,,uspravno hoda", da ne bude podanik pognut pred vlašću, nego da, ukoliko ima interesa da preko te vlasti zadovolji određene potrebe, to doista može i da učini. Ne može vlast, ukoliko hoće da bude demokratska, da bude otuđena od naroda, odnosno od građana. Ona mora biti ,,prozirna", transparentna, da građanin zna šta vlast radi, a naročito je važno da građanin zna šta vlast zna. Kao i svi drugi, i vlast radi na osnovu informacija kojima raspolaže i koje moraju biti dostupne građanima ako su od javnog značaja.

NADOMAK EVROPE
- A što se kvaliteta teksta novog zakona tiče, mogu da kažem da je on nadomak evropskog standarda. Nije ga u potpunosti ostvario, ali u najvećem delu jeste i već kao takav on predstavlja veliki pomak u onome što predstavlja normativna oruđa da bi se demokratija kod nas doista zapatila, da upotrebim taj izraz. Ono što mu fali da bi bio posve na nivou evropskog standarda je da se sva vlast otvori prema građanima, da od svakog organa vlasti građanin može podjednako da traži informaciju kojom vlast raspolaže. Nažalost, po ovom zakonu ne može, i to ne slučajno, da traži informacije od najviših organa vlasti. Predsednik Republike je nedostupan, vlada je nedostupna, parlament je nedostupan, vrhovni sud itd. Ukupno šest najviših organa vlasti nisu na istoj crti kao što su opštinski organi, neka ministarstva itd. To pokazuje određenu nespremnost naše političke elite da i u tim najvišim slojevima vlasti informacija bude jednako dostupna kao i u onim nižim. Ali, na nama ostaje da ih sve dovedemo na istu crtu. To je sada posao nevladinog sektora, ali i svih građana kojima je stalo da ovaj Zakon bude stvarno efikasan instrument u njihovom pristupu vlasti.
IN: Kada pominjete tu efikasnost u primeni Zakona, ovaj Zakon je donet 13. novembra prošle godine. Gospodin Rodoljub Šabić je pričao o nekim ozbiljnim problemima u njegovoj implementaciji. Šta Vi mislite, kako će ići sa primenom Zakona u praksi? Da li sam Zakon sadrži instrumente koji obezbeđuju efikasnu primenu i da li će to zavisiti i od dobre volje vlasti?
- Ne samo od dobre volje vlasti, nego i od druge strane u ovom Zakonu, odnosno od građana. Što se samog Zakona tiče, ja sam zadovoljan njegovom konstrukcijom i pravnim mehanizmima koje on predviđa. On je predvideo zaista prohodne puteve za sve one adrese koje su dostupne građanima, izuzev ovih šest koje su iza ,,kišobrana" koji tek treba ukloniti. Međutim, Zakon će da vredi onoliko koliko budu vredele obe strane koje su adresati toga Zakona. S jedne strane, ukoliko bi vlast zaista izvršavala svoje obaveze jasno definisane Zakonom i, s druge strane, ukoliko građani budu zainteresovani da se zakonske mogućnosti iskoriste. Ja u ovom trenutku vidim manjkove, deficite na obe strane. U vlasti se može jasno videti da nema svesti o obavezama koje je ovaj Zakon nametnuo. Verujem da ih dobar deo organa i ne zna.
Ja ću Vam to ilustrovati na primeru koji sam saznao ovde u Kraljevu. Jedan Vaš sugrađanin se obratio direktoru jednog javnog preduzeća koji se po ovom Zakonu računa kao državni organ obavezan da da informacije, zatraživši određenu informaciju. Odgovor koji je dobio od tog direktora nije usamljen slučaj i ilustrativan je za pomenuto stanje svesti. Naime, dotični direktor je odgovorio: ,,Ne mislite da ću svakoj šuši da dajem informacije"!? Dakle, nije stvar samo u tome da se donese dobar zakon, nego i država koja ga je donela ima obavezu da svoje činovnike obrazuje do nivoa da on počne da funkcioniše u praksi. S druge strane, na samim građanima je da to postane u što većoj meri. Treba shvatiti da je ovaj Zakon samo jedno ,,ortopedsko sredstvo" koje će svakom građaninu koji želi da se uspravi dati mogućnost u toj nameri, ali prvo mora postojati interes građana da postanu subjekti i iskoriste sve mogućnosti koje ovaj Zakon nudi.
IN: Kako je ovaj Zakon rešio pitanje istovremene dostupnosti informacija i zaštite tajnosti informacija i privatnosti?
- Osnovni interes koji Zakon štiti jeste interes građana da im vlast bude dostupna, da znaju o vlasti šta ih interesuje. To je toliko važan interes da je prerastao u ustavno pravo i pravo iz naše male Povelje o ljudskim pravima. Postoji jedan drugi niz interesa koji mogu doći u sukob sa tim interesom, a ti drugi interesi nisu manje važni. Jedan od tih interesa je ljudsko pravo na privatnost, na privatan život, takođe ustavom zajemčeno, kao i pravo na slobodan pristup informacijama.

NEOPHODNA RAVNOTEŽA
Stvar je u tome da se nađe jedan balans. Pošto su oba prava ustavom priznata i opravdana, i oba su zajamčena građanima, da se nađe balans koji će omogućiti da se ti interesi ostvare koliko je god moguće. Ne možete, da biste učinili vlast pristupačnom građanima, žrtvovati nečiju privatnost bez ostatka. Ono što je ideja kojoj nas je učio još tvorac srpskog građanskog zakonika 1944. godine jeste da se nađe praktična sloga interesa koji su u sukobu. Znači, ne da žrtvujemo jedan da bi se ostvario drugi interes, već da se, pošto su opravdani, oba interesa ostvare u najvećoj mogućoj meri. Kada je u našem Centru pravljen model ovog Zakona, naročita je pažnja posvećena nalaženju te ravnoteže sukoba interesa koji mogu da doću u koliziju pri ostvarivanju Zakona.

Rešenje je nađeno kroz formulu o tzv. funkcionalnom ograničavanju prava na privatnost. Ako se radi o informaciji koja se tiče funkcionera kome su građani dali poverenje, za koga je građanin zainteresovan da zna razne stvari i može da se interesuje i za njegovu privatnost, ali ne beskonačno. Legitimno je da traži informaciju ako je ona važna za funkciju koju njegov predstavnik vrši. Recimo, ako je neki predsednik skupštine, na bilo kom nivou, u ljubavnoj vezi, i sa ljubavnicom je otišao na pecanje, to je njegova privatna stvar, ali ako je time zanemario svoju funkciju i nije bio na sednici, tada građanin ima pravo da traži informaciju o tome.

ZATVORENI DOSIJEI
IN: Zbog čega naše vlasti, i u vreme Miloševića i posle, pa i danas, pružaju otpor zahtevima za otvaranje dosijea službi bezbednosti, za razliku od nekih istočnoevropskih zemalja koje su se drugačije ponašale?
- Naš Centar za unapređivanje pravnih studija je napravio i model zakona za otvaranje dosijea službi državne bezbednosti. Davno smo to napravili, potom se udružili sa Centrom za antiratnu akciju i napravili poboljšani model. Dostavili smo to i prvoj i drugoj demokratskoj vlasti i, kao što vidite, od toga nema nikakve vajde. Izjalovio se i ovaj pokušaj SPO-a i g. Vuka Draškovića, iako je tu sve bilo pripremljeno, i sa stanim faktorom, da se taj zakon donese. To pokazuje da postoji veoma veliki otpor vlasti da dosijea otvori. Zašto? Odgovor je prost: ili nemaju snage, ili nemaju volje da promene službu državne bezbednosti, da nju učine takvom da više ne bude politička policija!? Nema više nijednog postkomunističkog sistema, ni rumunskog, ni bugarskog, ni češkog, ni ostalog koji to nije uradio. Ovo treba gledati u sklopu celog projekta promene SDB. Kad budete videli da su otvorena dosijea, znaćete da je učinjen veliki korak u pravcu promene funkcije SDB. U ovom času ima toliko ljudi u političkoj vlasti koji bi samo izgubili ako bi se dosijea otvorila, a jednostano je neka antropološka konstanca da ,,čovek ne seče granu na kojoj sedi".
IN: Recite nam nešto o dva zakona o kojima se decenijama priča ali se nikako ne donose: Zakonu o denacionalizaciji i Zakonu o rehabilitaciji. Verujete li Vi da će oni ikada biti doneti u Srbiji?
- Pošto je iz Centra koji je napravio modele i ta dva zakona i na našem sajtu možete videti kako smo mi zamislili rehabilitaciju političkih osuđenika i kažnjenika, a takođe i kako smo zamislili vraćanje oduzete imovine i obeštećivanje za nju, onda mogu da kažem da ste pitanje uputili nekome ko je već nešto i uradio ne bi li ova zemlja dobila te zakone.

,,VRUĆ KROMPIR"
- Što se tiče Zakona o denacionalizaciji, naša nevladina organizacija je sa prethodnom vlašću, sa Ministarstvom za finansije g. Đelića napravila taj nacrt. To je bilo poslednji put da se pošteno u ovoj zemlji igralo na planu denacionalizacije. U ovom času mi čak imamo jedan zakon koji nije zakon o denacionalizaciji niti se tako zove, nego o prijavljivanju i evidentiranju zahteva za povraćaj oduzete imovine. Svi prethodni modeli zakona su bili mnogo pošteniji od ovoga što je sada postalo zakon. Do sada je postojala nekakva koncepcija koliko će se vratiti a za šta će se obeštetiti, a sada te koncepcije nema. Umesto toga postoji zakon koji je, smatram, trebalo da ima ulogu ,,dimne zavese", da stvori utisak da se tu nešto dešava, a da onda neka buduća vlast, koja god to bila, iz te vatre, koja se u međuvremenu raspiruje, izvuče taj ,,vruć krompir" denacionalizacije.
Možda je neko mislio da će sa ovim zakonom da se izvuče, ali bojim se da je ovaj zakon rađen u neznanju o obavezama zemlje Srbije, budući da je ona potpisala Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i da sada i kod nas važi ono što nikada nije bilo, a to je sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. I ako mi ne budemo kad-tad sproveli denacionalizaciju, ili ako je budemo sproveli mimo načela koja danas važe po evropskom pravu za denacionalizaciju, nas će to silno koštati kao državu. Ovaj Zakon je apsurdan ovakav kakav jeste.
IN: I na kraju, profesore, kakva je vaša ocena stanja u pravosuđu, stanja pravde, i stanja na univerzitetu danas u Srbiji?
- Što se tiče pravosuđa, ne verujem da ćete ikoga čuti da ga hvali, a uostalom i sam ministar pravde ne kaže da je stanje sjajno. Nažalost, stanje je vrlo loše, a ono je takvo kakvo je jedino i moglo biti. I to pravosuđe je prošlo kroz period negativne mobilizacije i kadrovske selekcije kada je na te vrlo časne dužnosti u sudstvu, tužilaštvu itd. došlo mnogo ljudi, kojima, da je bilo normalnoga stanja, tu ne bi bilo mesta. Nažalost, i kvalitet studija prava je devalviran u poslednjih 15-ak godina, tako da ni kvalitet svršenih pravnika nije bio na nivou u odnosu na ono što je ranije podrazumevala diploma pravnog fakulteta. Odnos politike prema pravosuđu nije se izmenio do te mere da možemo da kažemo da je sudstvo nezavisno. Nedostaje suviše uslova koji su neophodni za to, a to je jedna od fundamentalnih institucija svakog društva koja mora valjano da funkcioniše da bi društvo bilo zdravo, ali to kod nas nije tako.
Univerzitet je stub svakog građanskog društva. Čak je u Komunističkoj partiji bilo svesti i pisalo nekada u programu KPJ ,,Nauka je sama sebi sudija" (autonomija univerziteta, prim. novinara). Nažalost, to je nešto što tek treba osvojiti. Državni univerziteti su jako glomazni, što je opet proizvod prošlosti koja je bila takva kakva jeste i kao što su se raspali veliki sistemi van univerziteta, tako će morati bitne reforme da se sprovedu i u samom visokom školstvu da bi univerziteti ostvarivali plemenitu svrhu. Univerzitet je alma mater, dakle, ,,plemenita majka" onome što vam je u životu stub, a to je znanje. Nažalost, naši univerziteti su glomazni, tromi, potpuno nemoderni i potpuno nespremni, što je isto jako važno, da se promene. Privatni univerziteti su vrlo različiti. Ima onih koji funkcionišu mimo univerzitetskih standarda. U tome se umnogome video biznis i mogućnost da se dobro zaradi, a ne da se zadovolje dobri standardi i kvalitet. Naravno, ima i izuzetaka.

PRAVNA NAUKA - OSNOVNA VOKACIJA
Od diplomiranja 1971. godine profesor Vodinelić bavi se, kako kaže, samo poslovima pravnika. Na početku je bio pripravnik, potom advokat, a zatim se posvetio pravnoj nauci za koju naglašava da je ,,ostala njegova ljubav i osnovna vokacija". U profesorskoj karijeri bio je na tri fakulteta. ,,Počeo sam na jednom malom kakav je Pravni fakultet u Splitu, a posle sam nekoliko decenija, do redovne profesure, bio na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde sam, nažalost, 1998. godine, u vreme čuvenog Zakona o univerzitetu a protiv univerziteta, doživeo da budem odstranjen iz nastave", kaže prof. Vodinelić i dodaje ,,da je na neki način bio šampion jer je prvi izbačen sa univerziteta, a kada je broj sveden na kraju priče - 200 profesora je bilo manje na Beogradskom univerzitetu". Zbog toga, 2002. godine, sa grupom bivših profesora Pravnog fakulteta osniva prvi privatni pravni fakultet u zemlji koji se zove Fakultet za poslovno pravo. Sa grupom od 16 ,,nepodobnih" profesora osnivač je i danas i direktor Centra za unapređivanje pravnih studija, nevladine organizacije koja se bavi pravnim istraživanjima i novim, modernim zakonskim modelima i projektima. Autor je brojnih knjiga i studija iz oblasti prava.

AUTORITARNA PROŠLOST
- Mi smo, nažalost, zemlja koja ima silnu autoritarnu prošlost na svojim leđima. To, nažalost, nije autoritarna prošlost koja je prestala da postoji!? Ta prošlost ima sadašnjost i mi se stalno susrećemo sa tragovima te prošlosti. Mi i danas imamo probleme sa denacionalizacijom, neotvorenim dosijeima, političkom policijom, sa lustracijom koja je potrebna nasušno da bismo kao građani na sledećim izborima znali ko je kakav i da li je kršio ljudska prava, da li zaslužuje da mu date glas na izborima.

 MESEC DANA NAKON POŽARA U KUĆI U JOVCU - piše Vladica Balšić
Uroš se uspešno oporavlja

   • Iako je najgore prošlo, neželjene komplikacije nisu isključene • Roditelji dečaka iznenađeni ogromnim interesovanjem javnosti • Od prvog dana tragedije, Marija veruje u oporavak svog sina

   Prošlo je više od mesec dana od kada se u potkrovlju kuće, iz nehata, zapalio dvanaestogodišnji Uroš Karović iz Jovca. Od tada mu je život u opasnosti, mada pozitivni pomaci postoje, što članovima njegove porodice daje snagu da izdrže sva iskušenja kroz koja u poslednje vreme prolaze.
Nesrećni događaj se odigrao petog maja. Mali Uroš je izneo kantu benzina u potkrovlje kuće, a zatim, ponet dečjom radoznalošću, kresnuo šibicu. Ubrzo nakon toga se pretvorio u buktinju. Ipak, nekako je uspeo da dođe do česme kako bi ugasio vatru. Sa njim je bio i deda Dragoš, inače ozbiljan bolesnik. Kada je video unuka kako gori, onesvestio se, ali su na sreću u blizini bile komšije. Ugasile su vatru i pozvale hitnu pomoć.
   - On još uvek ne zna odakle mu je bila šibica, a posebno ne otkud ideja da je upotrebi. Tim objašnjenjem mi se prvi put obratio nakon buđenja iz kome. Žao mu je što se oglušio o dedina upozorenja da se ne igra benzinom. On je odgovorno dete. Kada sam dva dana pre tragedije njemu i sedmogodišnjem sinu govorila o opasnosti od benzina i vatre, on me je gotovo prekorio, rekavši da to treba da pričam Stefanu, a ne njemu, jer on to zna - kaže majka Mirjana.
   Dvanaest dana život Uroša Karovića zavisio je od medicinskih aparata. Dobio je do sada najtežu bitku. Do konačnog oporavka proći će puno vremena, ali uz Božju pomoć, koju ova porodica ne zaboravlja i stalno potencira, i ostale megdane Uroš će dobiti.
   Dobra medijska pažnja posvećena ovom događaju uticala je na veće interesovanje javnosti. Porodicu Karović posebno raduje da su primili više desetina telefonskih poziva. Javljali su se znani i neznani, interesovali se za Uroševo zdravlje, nudili pomoć, upućivali reči utehe. To im je puno značilo. U trenucima velike brige, sa njima su bile kolege iz Zdravstvenog centra ,,Studenica” i ,,Čistoće”, rođaci, komšije...
   Uroš će na Vojnomedicinskoj akademiji provesti tri-četiri meseca. Zato su Karovići u Beogradu iznajmili stan. Moraju tako, mada njihova ukupna mesečna primanja iznose oko 30.000 dinara.
   Malom Karoviću je oštećeno oko 85 procenata kože. Ostatak zdrave čini i koža lica, ali se ona ne koristi kao sloj na koji se polaže koža donatora.
- Prema oceni lekara, iako je Uroševo zdravstveno stanje stabilno, nije otklonjeno sve što može dovesti do komplikacija. Takvo stanje je i omogućilo presađivanje kože sa šestoro donatora. Još uvek ima jake bolove, pa se prilikom previjanja koristi anestezija. Nekada mu telesna temperatura prelazi 40 stepeni. Neizmerno je zahvalan ljudima koji su mu pomogli. Šalje im SMS poruke i naziva svojim rođacima. I mi smo im do neba zahvalni, osećamo se njihovim večitim dužnicima. Prvi se javio Zoran Paspalj, policajac. Među njima je bio i moj kolega kojem je baš u to vreme trebalo da se porodi supruga. Međutim, on je odlučio da da kožu i u bolnici je primio vest o prinovi. Poslednji je bio političar Bakarec. Doktori su ga najavili kao iznenađenje. Mi smo mislili da je to neko od naših rođaka koji želi da bude anoniman. Upoznala sam i njegovu majku. Saznala sam da je bio bolestan kad je bio mali. Kod donatorstva kože, prioritet imaju rođaci, koji su nam takođe pomogli, pa tek onda drugi ljudi - objašnjava Mirjana Karović.
Dvanaestogodišnji Uroš je poverio majci da je tužan zbog svega.
   - Nisam povredio samo sebe, već i druge ljude. Zašto sam ovo napravio, da toliki broj ljudi strada zbog mene, da trpe bolove - pokajnički je govorio Uroš.
   Uroša nisu zaboravili školski drugovi, kao ni saigrači iz fudbalskog kluba Ribnice, ističu u ovoj skromnoj porodici.
   - Od dana kada se naš sin povredio, duboko verujemo da će mu biti bolje. Zato bismo voleli da jednog dana ovde kod nas dođu svi koji su mu pomogli. Da im i na taj način zahvalimo. Oni su pokazali neizmernu plemenitost, koja nas je uverila da ipak postoji puno dobrih ljudi - zaključila je Mirjana Karović.

VODNI POTENCIJALI NASTALI OD POVRŠINSKIH VODA NA TERITORIJI OPŠTINE KRALJEVO - pišu prof. dr Grigorije Macan i mr Ivan Macan
Poboljšati snabdevanje stanovništva

   Površinske vode na zemlji čine trajno pokretljiv element životne sredine. Ove vode definišu se kao vodni potencijali koji nastaju od površinskog oticanja. Prirodni uslovi sredine i uticaj čoveka modifikuju pojedine elemente oticanja površinskih voda pa iz tih razloga njihove količine i kvalitet variraju u prostoru i vremenu.
   Vodni potencijali nastali od površinskih voda zauzimaju značajno mesto na teritoriji opštine Kraljevo. Prema izvršenoj proceni, na 87 odsto površina teritorije opštine imamo izraženo površinsko oticanje. U formiranju ovih autohtonih vodnih potencijala pored ostalih činioca učestvuju: atmosferske padavine (770 mm sred. god. vrednost), oko 110 reka, rečica, potoka i veći broj izvora, koji pothranjuju stalne vodotoke i površinsko oticanje koje nastaje slivanjem niz padine na teritoriji opštine Kraljevo.
   Procenom stanja vodnih potencijala koji nastaju od površinskih voda, obuhvaćeni su slivovi reka koje protiču kroz područje opštine Kraljevo: Zapadna Morava sa rekom Gružom (učešće površine sliva u ukupnoj slivnoj površini iznosi 43 procenta), reka Ibar (učešće površine sliva u ukupnoj slivnoj površini iznosi 49 procenata) i reka Ribnica (učešće površine sliva u ukupnoj slivnoj površini iznosi 8 procenata). Vodni potencijali nastali od površinskog oticanja (autohtone vode) prikazani su kroz analizu hidrografskih karakteristika pomenutih slivova i njihovih hidroloških celina, kao i preko orijentacionog bilansa sa osam parametara. Deo sumarnih rezultata orijentacionog bilansa za celo područje opštine prikazan je kroz nekoliko osnovnih parametara:
- procenjeno je da 30,1 odsto otekne po površini od ukupno godišnjih (770 mm), atmosferskih padavina,
- ako ovo oticanje za celu slivnu poršinu teritorije (1323,8 km2) izrazimo kroz specifično oticanje, dobijemo vrednost od 7,35 l/s/km2. Ova vrednost je veća za 28,9 odsto od proseka za Republiku Srbiju (5,7 l/s/km2).
- vrednost specifičnog oticanja od (7,35 l/s/km2), obezbeđuje oko 2400 m3/po stanovniku godišnje. Ova vrednost je veća za 60 odsto od republičkog proseka (1500 m3/stanovnik/god.) - ovaj podatak dosad nije bio poznat za naše područje.
Veći deo ovih voda nalazi se u brdsko-planinskom području teritorije opštine i nisu uvek dostupne za masovno korišćenje (nedostatak vodozahvata, malih akumulacija, cevovoda, crpnih stanica, filterskih postrojenja i dr). Navedeni podaci o autohtonim vodama sa ovog poručja omogućavaju da se planiraju mere za njihovu zaštitu, očuvanje i unapređivanje.

Zaštita vodnih potencijala nastalih od površinskih voda
Pre utvrđivanja oblika i stepena zaštite, neophodno je izraditi katastar izvorišta kvalitetnih voda koja se planiraju za vodosnabdevanje, prehrambenu industriju i dr. U akcionom planu predložene su moguće četiri lokacije u slivu Zapadne Morave, četiri lokacije u slivu reke Ibra i tri u slivu Ribnice.

PRVI PRSTEN ZAŠTITE
Prvi prsten zaštite obuhvata zaštitu izdvojenih izvorišta i sprovodi se:
- izdvajanjem zone neposredne zaštite. Ona predstavlja zonu strogog režima i pored ostalog predviđa ograđivanje izvorišne površine, pa sve do kontrole ulaska u zonu
- zona ograničenja, vidno se obeležava na terenu. U ovoj zoni zabranjeno je gajenje stoke (pašarenje), izgradnja nehigijenskih objekata i dr.
- zona nadgledanja, uglavnom se poklapa sa površinom sliva gde se izvorište nalazi i ovde se prate određene pojave koje mogu uticati na kvalitet vode izvorišta.
Drugi prsten zaštite obuhvata zaštititu stalnih vodotoka u slivu od zagađivanja. Predloženo je u akcionom planu sedam oblika mera, od identifikacije zagađivača, sanacije klizišta, pa do posebnog načina gazdovanja šumskim resursima ako ih ima slivu.
Treći prsten zaštite obuhvata zaštitu od poplavnih oticanja. U akcionom planu predloženo je šest oblika zaštite, od izdvajanja i kartiranja područja na kojima se javljaju poplave do izgradnje sistema malih akumulacija.

Očuvanje postojećih vodnih potencijala nastalih od površinskih voda
Očuvanje postojećih vodnih potencijala nastalih od površinskih voda moguće je postići: sprovođenjem usvojenih mera zaštite, primenom pozitivnih zakonskih propisa u oblasti voda, usvojenim vodoprivrednim osnovama, planskim dokumentima LEAP-a i prostornog uređenja teritorije opštine. U akcionom planu predloženo je šest aktivnosti i mera, od izrade strategije korišćenja bazirane na principu održivog korišćenja, pa do izgradnje sistema malih akumulacuja sa biološkim uređenjem slivnih poršina i regulacijom pojedinih vodotoka u slivovima gde se pojavljuju poplavna oticanja.

Unapređenje vodnih potecijala nastalih od površinskih voda
Unapređenje vodnih potencijala nastalih od površinskog oticanja na teritoriji opštine zahteva kompleksan, sistematičan i sveobuhvatni pristup, baziran na održivom razvoju. U ovom delu akcionog plana predloženo je sedam aktivnosti i mera; od stvaranja uslova za racionalno korišćenje autohtonih voda u brdsko-planinskom području opštine do izgradnje sistema malih akumulacija, čime bi se zaustavile poplavne vode, a time sprečilo ili ublažilo poplavno oticanje u periodu obilnih padavina. Iz malih akumulacija obezbeđivao bi se ravnomerni dotok vode u gradska i prigradska naselja, stvarao bi se novi ambijent pogodan za proizvodnju energije, hrane, odmor i rekreaciju. Autohtoni vodni potencijali, kao resursi prvog reda značajnosti, na ovaj način višestruko bi se koristili, a samim tim bi se i unapređivali.
Identifikovani problemi po prioritetu za vodne potencijale nastale od površinkih voda.
Utvrđivanje prioriteta zasniva se na izvršenoj proceni stanja, predloženim aktivnostima i merama vezanim za površinske vode. Prioriteti su:
1 - Izrada katastra izvorišta zdrave pijaće vode na teritoriji opštine.
2 - Zaštita površinskih voda sa sva tri prstena zaštite.
3 - Očuvanje postojećih vodnih potecijala površinskih voda.
4 - Unapređenje vodnih potencijala nastalih od površinskih voda.

Akcioni plan zaštite površinskih voda
   Akcioni plan zaštite površinskih voda sadrži: predložene aktivnosti, nosioce aktivnosti i opis i način realizacije planiranih aktivnosti. Plan je sačinjen na bazi prikupljenih podataka iz arhivske građe, objektivnoj proceni stanja, prepoznatljivom rangiranju problema i utvrđenim prioritetima. U akcionom planu istaknuta su tri segmenta; zaštita voda nastalih od površinskog oticanja, očuvanje postojećih površinskih voda i unapređenje potencijala nastalih od površinskih voda. Na bazi izdvojenih problema usvojena su tri različita cilja koja su međusobno povezana i uslovljena izradom katastra izvorišta zdrave pijaće vode. Ugradnjom ovog akcionog plana za vodne resurse nastale od površinskih voda u planske dokumente LEAP-a, stvaraju se realne pretpostavke za kompleksno i dugoročno rešavanje problema vezanih za vodne potencijale od površinskih voda, pre svega u cilju poboljšanja vodosnabdevanja stanovništva na teritoriji opštine, izrade strategije korišćenja ovih potencijala na bazi održivog korišćenja, zaštite, održavanja i unapređenja površinskih voda uz obezbeđenje potrebnih investicija. Navedeni zadaci predstavljaju stalan i dug proces koji teži poboljšavanju uslova življenja na ovim prostorima i očuvanju životne sredine na teritoriji opštine Kraljevo.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

UPIS U KRALJEVAČKE SREDNJE ŠKOLE - piše Bojana Milosavljević
Velika seoba ,,malih maturanata”

   • U ovom trenutku najaktuelnije su pripreme za polaganje kvalifikacionih ispita u osnovnim školama, koji će se obaviti 22. i 23. juna. U narednu školsku godinu u kraljevačke srednje škole moći će da se upiše 1727 polaznika, dok svršenih osnovaca u kraljevačkoj opštini ove godine ima - 1489. Ovaj ohrabrujući ,,višak" od približno tri stotine srednjoškolskih mesta u Kraljevu je za učenike koji bi došli iz okolnih gradova i mesta. Planom upisa za učenike koji će se školovati tri godine predviđeno je 500 mesta, a ostatak od 1227 je za zanimanja četvrtog stepena složenosti

   Učenici koji iz oba predmeta (srpski jezik i matematika) na kvalifikacionom ispitu osvoje pet i više poena biće raspoređivani na željena zanimanja, a potom i oni koji imaju po manje od pet bodova po predmetu, što dokazuje da je ,,prag tolerancije" iskazanog uspeha na testovima sasvim fleksibilan. Ovo potvrđuje i gospodin Nenad Slavković, načelnik Školske uprave u Kraljevu, koji o samom početku junske ,,upisne trke" kaže:
   - Imajući u vidu broj svršenih osnovaca i raspoloživih mesta u srednjim školama u Kraljevu, nema bojazni da će neko od kandidata ostati neupisan, ali ako bude želeo da se upiše na određeno zanimanje, moraće da osvoji više od pet poena po predmetu. Po mom mišljenju, ta granica od pet bodova je ipak neki minimum za onoga ko želi da se upiše u četvorogodišnju školu.
Prema konkursu, Gimnazija će u narednu školsku godinu primiti 224 učenika. U filološkom odeljenju predviđeno je 24 mesta, a u matematičkom - 20. Prijemni ispit za ova specijalizovana odeljenja već je obavljen, pa je od 25 prijavljenih ,,filologa" prijemni položilo 18, a od 20 ,,matematičara" na prijemnom se pojavilo 17 (i svi su položili). Načelnik Školske uprave saopštava da je Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije odobrilo formiranje ova dva odeljenja u Gimnaziji, iako konkursna kvota nije ispunjena. Uz ovo, na prirodno-matematički smer upisaće se 60, a na društveno-jezički 90 polaznika.
   Ekonomsko-trgovinska škola planirala je 138 mesta, od toga za zanimanja trećeg stepena (trgovac) - jedno odeljenje (30 polaznika). Od ove godine u toj školi postojaće i dva ogledna odeljenja finansijske struke (sa po 24 učenika). Medicinska škola ima upisnu kvotu za 150 novih učenika na pet dosadašnjih obrazovnih profila. Mašinsko-tehnička škola ,,14. oktobar" ima više zanimanja trećeg stepena složenosti, dok se kao četvorogodišnja verifikuju tehničarska: kompjutersko upravljanje (60), kompjutersko konstruisanje (90). ,,Trogodišnjaci" mogu da se opredele za sledeća zanimanja: automehaničar, mehaničar medicinske opreme, operater mašinske obrade, precizni mehaničar, instalater, bravar, mehaničar hidraulike i pneumatike.
Elektro-saobraćajna škola planira da upiše 30 budućih tehničara elektro struke; isto toliko i mehaničaraskog profila, kao i 30 tehničara radio i video tehnike. Zanimanja trećeg stepena su: elektromonter mreža i postrojenja, autoelektričar, elektromehaničar za rashladne i termičke uređaje. Kod pomenutih trogodišnjih zanimanja - broj slobodnih mesta je većinom po 15. U saobraćajnoj struci predviđena su dva odeljenja tehničara drumskog saobraćaja i jedno za zanimanje - vozač, koje je trogodišnjeg trajanja. Poljoprivredno-hemijska škola moći će da upiše 30 budućih prehrambenih tehničara, dva ogledna odeljenja sa po 20 polaznika - za zanimanje poljoprivredni i veterinarski tehničar, a prava novina u ovoj školi je - odeljenje budućih tehničara poljoprivredne tehnike. Od trogodišnjih zanimanja u ovoj struci predviđeni su: pekari, prerađivači mleka (po 20) i cvećar - vrtlar(30 polaznika). U istom stepenu složenosti zanimanja moći će da se upiše i jedno odeljenje lakirera (u širem smislu), koje je, takođe, na neki način - ogledno. U oblasti ,,hemija i nemetali" u istoj školi postoji još jedan novi smer, četvrtog stepena - tehničar za zaštitu životne sredine (svega tri škole u Srbiji dobile su sertifikat za formiranje tih odeljenja). Osim ovoga, upisaće se i jedno odeljenje za buduće hemijske laborante.
   Šumarska škola u Kraljevu, za četvorogodišnje obrazovanje predvidela je - nadzornike parka (20 polaznika), tehničare za pejzažnu arhitekturu (30) i 90 polaznika za zanimanje šumarski tehničar. Od zanimanja trećeg stepena, konkurs je raspisan za: tapetare-dekoratere (30 učenika), šumare (30) i stolare (24). Predviđeno je i jedno odeljenje građevinskog profila, četvrtog stepena (tehničar).
   U toku je prijavljivanje za kvalifikacione ispite za srednje škole. Počelo je 1. i traje do 15. juna, i to u matičnim školama. Kvalifikacioni ispiti su 22. i 23. juna (od 10 sati). Posle toga sledi niz provera i postupaka bitnih za ceo postupak, a jedan od veoma bitnih je - popunjavanje, takozvane, ,,liste želja" (od čak dvadeset, i to univerzalnih za čitavu Srbiju, što praktično znači da kandidat, ukoliko je stekao uslove, može da se upiše bilo gde u Republici). Ova lista popunjava se i predaje 30. juna. Konačan upis polaznika obavlja se 7. i 8. jula u školama za koje su se učenici odlučili. Preostala slobodna mesta popunjavaju se takođe 8. jula, za, takozvani, drugi krug upisa, a sve bi, prema konkursu, trebalo da se završi do 11. dana u narednom mesecu.

UMETNIČKE ŠKOLE VEĆ POPUNJENE
   - Osim u specijalizovanim odeljenjima Gimnazije, prijemni ispiti završeni su i u Muzičkoj i Umetničkoj školi - ističe Nenad Slavković, načelnik Školske uprave u Kraljevu i dodaje - u ,,Stevanu Mokranjcu" bio je raspisan konkurs za 25 budućih muzičkih saradnika, polagao je 21, a položilo 19 kandidata. Za profil ,,muzički izvođač" bilo je planirano 20 polaznika, polagalo je 15 i svi su položili. Za Umetničku školu vladalo je veliko interesovanje. Za nekoliko profila četvrtog stepena bilo je predviđeno 40 mesta u dva odeljenja, a broj prijavljenih je bio - 74. Od tog broja, prijemni ispit je položilo 63 kandidata. Potom je od škole i roditelja potekla inicijativa da se od Ministarstva traži saglasnost za proširenje upisne kvote za još jedno odeljenje i mi nastojimo da tu dozvolu i dobijemo, pre svega uz podršku lokalne zajednice, jer je problem u tome što Umetnička škola radi u privremenom i zakupljenom prostoru.


VIDEO-PISMA U KRALJEVU - piše Ivan Rajović
Ponovno uspostavljanje prekinutih odnosa bratskih gradova

   VIDEOLETTERS, odnosno VIDEO-PISMA je jedinstvena dokumentarna serija dvoje holandskih reditelja, Katarine Rejger i Erika Van den Broeka, čije polazište je ideja ponovnog uspostavljanja prekinutih odnosa nekadašnjih prijatelja i suseda sa teritorije bivše Jugoslavije. Šesnaest polučasovnih epizoda počelo je simultano da se prikazuje 7. aprila 2005. godine na sedam državnih TV stanica bivših republika SFRJ. To je prvi takav vid medijske saradnje na Balkanu, od kraja rata 90-ih godina do danas.
   U svakoj epizodi protagonisti različitih nacionalnosti, bivši državljani Jugoslavije, razmenjuju potisnute emocije, žudeći za ponovnim kontaktom i obnavljanjem poverenja sa nekadašnjim prijateljima. Neki izražavaju tugu, neki krivicu, neki bes, a neki opet praštaju, nedvosmisleno stavljajući tačku na mržnju, strahove i sumnje. Nakon razmenjenih video-pisama, većina protagonista sastaje se prvi put posle rata.
   Autori, dobitnici internacionalnih nagrada za rad o studentskom pokretu Otpor "The Making of Revolution", ovaj svoj petogodišnji projekat pretvorili su u iznenađujuće delotvorno oruđe za ponovno spajanje silom razdvojenih ljudi.
   Nizu zasluženih odličja koja su osvojili ovi ugledni autori, nedavno je priključena i prestižna nagrada "Nestor Almendros" njujorškog Human Rights Njatch festivala za 2005. Nagrada se dodeljuje za pokazanu odvažnost i nesvakidašnju hrabrost u realizaciji projekta Videoletters, koji će biti prikazan na ovogodišnjem Festivalu, od 19. do 23. juna.
   ,,Tokom našeg prethodnog snimanja u regiji, primetili smo da postoji nevidljiva barijera između ljudi koji žive u različitim etničkim zajednicama. Nekadašnji prijatelji mrzeli su jedni druge, bili su ljuti, uplašeni, osećali se izdanim, napuštenim. Umesto da tim svojim prijateljima direktno kažu kako se osećaju, pričali su to nama" - sećaju se autori. "Želeli smo da ih podstaknemo da razbiju tišinu, da prevaziđu nepraštanje i laži, da se direktno obrate svojim nekadašnjim prijateljima, kako bi prestali da žive u mržnji".
   Njihov zajednički projekat "Videoletters" sadrži veoma značajne društvene, istorijske, dokumentarne, umetničke i, možda najvažnije od svega, opšteljudske konotacije. Mnogobrojna razmenjena videopisma nepobitni su dokazi da se zlo uvek silom nameće, a dobro bira slobodnom voljom, kao i da iskrenost i izvorna čistota ljudskih osećanja ne poznaju ni granice ni nacije. Sve što je srušeno može biti ponovo izgrađeno na temelju kreativne ljudske volje i pozitivne akcije, čime se čin razaranja svaki put iznova obesmišljava.
   Od 2. aprila 2005. pokrenuta je i njeb strana. U sajber prostoru sa adresom www.videoletters.net svakom posetiocu je omogućeno da postavi svoje videopismo upućeno nekadašnjim prijateljima, izgubljenim rođacima i sl. Internet strana će povremeno takođe uključivati i projekte za škole i bivše vojnike, a omogućene su i diskusije kako na temu videopisama, tako i na univerzalne teme istine i pomirenja.
. Priče prezentovane u serijalu Videoletters neobično su potresne, sposobne da probude snažne, često uspavane i zaboravljene emocije. Za gledaoce kojima susret sa videopismima bude predstavljao posebno traumatično iskustvo, otvorene su specijalne telefonske linije (helpline) za razgovor i pomoć.
   Pretposlednjeg dana maja (30.05), iz Sarajeva, preciznije sa Pala, krenuo je karavan sa autobusima opremljenim kompjuterima sa videokamerama i internet vezom. Zadatak karavana je da omogući ljudima da svoje videopismo snime, postave ga na specijalnu njeb adresu njnjnj.videoletters.net i pomogne im u potrazi za prijateljima, rođacima, nekadašnjim susedima i sl. Ovaj servis je besplatan i dostupan najvećem mogućem broju zainteresiranih. Prva stanica je bila Pale, a potom Srebrenica. Karavan će obići najmanje dvadesetak mesta na celokupnoj teritoriji bivše SFRJ, među kojima i Kraljevo, čiji če gradonačelnici poslati videopisma nekadašnjim gradovima-pobratimima. Predviđeno je da se turneja završi krajem jula u Beogradu. U svako mesto koje poseti Videoletters karavan doneće dobro raspoloženje, diskusije koje vode medijatori, nastupe muzičara, poznatih i neafirmisanih, kao i Videoletters trambulinu za koju je naučno dokazano da postiže bolje efekte u borbi protiv depresije nego dugogodišnja terapija.
   U okviru karavana organizovana je akcija "Dreamflags" (Zastave snova) u koju su uključena deca iz osnovnih škola, koja iscrtavaju svoje snove na zastavama i zatim ih šalju sa pozdravnim video pismom za školu u nekom drugom gradu.
   Karavan u Kraljevo stiže idućeg četvrtka, a program će se odvijati na pozornici koja će biti postavljena na glavnom gradskom trgu, kod Milutina, uz učešće mladih kraljevačkih muzičara, predstavnika lokalne samouprave i mnogih drugih učesnika javnog života.



LIKOVNA KOLONIJA U HEDNIKEP CENTRU - piše Ivan Rajović
Događaj za pamćenje i uživanje

   Udruženje paraplegičara Raškog okruga i Hendikep centar, ove godine prvi put, organizovali su slikarsku koloniju koja je prošla izuzetno uspešno, kako kaže Živorad Veljović, predsednik Udruženja i organizator ove kulturne manifestacije. Na koloniji je učestvovalo ukupno osamnaest autora od čega četiri sa strane, iz Vranja, Raške i Leposavića. Sa ove kolonije ostala su 34 izuzetno lepa umetnička dela od kojih će kasnije jedna trećina biti prodata na aukcijskoj prodaji, trećina će biti poklonjena donatorima koji su pomogli opremanje Hendikep centra, a ostatak će ukrasiti prostorije Centra, posebno medicinskog dela. Kolonija je prošla izuzetno dobro, u radu i druženju, i pored toga što je ovo tek početak i što bi iskustvo u ovakvim događanjima tek trebalo da se stekne. Prvi put se dogodilo da za relativno kratko vreme, za samo tri dana, pojedini umetnici urade i po tri slike, u odnosu na neke druge kolonije, gde za nedelju dana urade po jednu ili čak ni to, kaže Veljović. Pojedini slikari su radili i noću zahvaljujući prelepom ambijentu, druženju, srdačnosti domaćina i bogatim pratećim sadržajima koji su im stajali na raspolaganju, od takmičenja u bacanju pikada do masaže stučnjaka u najboljem prostoru za te namene u gradu.
   Za ovu koloniju postojala su samo dva donatora, preduezeće ,,Afiks", koje je obezbedilo smeštaj za slikare sa strane i restoran ,,Sunce", koji je organizovao jednu večeru za sve učesnike. Sve ostalo je Hendikep centar sam obezbedio i pored toga što je zahtev bio podnesen SO, ali na njega nije odgovoreno, mada su do sada svima u sličnim prilikama izlazili u susret. Kolonija je koštala oko 93.000 dinara i očekuje se da će troškovi biti pokriveni prodajom slika. Prvobitna namera je bila da, ukoliko opština pomogne, pare od prodatih slika budu upotrebljene za opremanje Centra. Uporedo sa ovim, umetničkim delom, u Centru se obavljala još jedna aktivnost - nabavka opreme za ambulantu, vrednosti oko 4.000 evra, tako da je kraljevački Hendikep centar, imajući u vidu opremu kojom raspolaže, jedna od najopremljenijih ambulanti fizikalne terapije u gradu. Na tome se neće stati pa će u narednih desetak dana biti nabavljena i oprema za radionicu sito štampe, kopir aparati, skeneri štampači u boji i laserski, gde će se definitivno, a što je bio i glavni cilj, zaposliti nekoliko ljudi u kolicima koji će tako moći sebi da stvaraju dohodak i prihod.
   Plan je da sve slike sa kolonije budu opremljene, odnosno uramljene, da se objavi katalog sa podacima o svim autorima i na kraju da se napravi izložba na kojoj će biti izloženi svi radovi sa prve kolonije Hendikep centra. To će biti prilika da se zajedno sa aukcijskom prodajom u nekoj od ovdašnjih banaka čitav posao oko prve kolonije uokviri, s tim što je već dogovoreno da ova manifestacija postane trajnog karaktera, odnosno tradicionalna. Sledeća kolonija će trajati duže, ali će i broj umetnika koji dolaze sa strane biti veći. Značaj ove kolonije, i pored toga što ih ovde ima nekoliko, jeste u tome što se ova, kako kaže Veljović, dešava u samom gradu i čije je zvanično ime Kraljevačka kolonija umetnika.
Ideja je potekla u samom Centru i to od čoveka koji koristi prostorije za školu crtanja. Dogovor je bio da 30 odsto dece čiji su roditelji u teškoj materijalnoj situaciji ne plaćaju tu školu, a u toj situaciji objekat se daje na besplatno korišćenje. Škola traje već šest meseci, a po ideji profesora crtanja, osmišljena je i likovna kolonija.
   Zanimljivo je i važno pomenuti da je kraljevački Hendikep centar prvi i jedini te vrste u državi. Osmišljen je i izgrađen isključivo po zamisli Živorada Veljovića i sada ga Ministarstvo za socijalna pitanja koristi kao prototip za neke druge gradove, i pored toga što to isto Ministarstvo nije pomoglo izgradnju Centra. Ideja je već ostvarena pa je ova, za naše uslove neobična i svestrana institucija, postala jedan od najopremeljenijih centara za rehabilitaciju u državi. U pripremi je i informacioni centar, radio-stanica već radi, a uskoro se očekuje i da TV studio počne da emituje program. U kompleksu centra, pored mnogobrojnih sadržaja, postoji i lokal otvorenog tipa u kojem su cene tri puta niže nego u sličnim objektima u gradu i koji sve više postaje mesto na kojem se ljudi različitih generacija rado sastaju i druže.
   Aktivnosti je mnogo, planova bezbroj a, kako kaže Veljović, ,,kraj je kada mi ovim ljudima obezbedimo da imaju sve ono što im je potrebno i da uslovno zdravima dokažemo da i mi postojimo, kada napravimo jedno od najvećih preduzeća u gradu. A ja već sada garantujem da ćemo biti među deset najvećih”. Tako će hendikepirani imati svoja radna mesta, svi će zarađivati sebi za život i rasteretiće članove svojih porodica koji će takođe moći da se bave nekim drugim aktivnostima. ,,Nažalost, nikakvu pomoć od države nismo dobili, nešto malo od lokalne samouprave, tako da smo gotovo sve uradili sami”, kaže Veljović.
   Tokom vremena Hendikep centar je pored svega postao i značajan učesnik kulturnih događanja i to na nivou koji prevazilazi slične aktivnosti profesionalnih organizacija te vrste i onih koji za te namene dobijaju sredstva iz budžeta. Za sada je uspešno i, na zadovoljstvo organizatora i učesnika, obavljen prvi deo posla, likovna kolonija, a ono što predstoji jesu književne večeri i svi ostali vidovi kulturnih događanja u već postojećem prostoru, čime će Hendikep centar postati pravo stecište umetnika, ljubitelja umetnosti i svih onih koji u ovakvim sadržajima nalaze nekakav smisao, od uživanja u umetnosti pa do druženja i dobre zabave.

LIKOVNA KOLONIJA NA GOČU - piše Ivan Rajović
Raskošna lepotica na slikarskim platnima

   Na Goču je prošle nedelje završena jubilarna deseta likovna kolonija koju organizuje Smučarski klub Goč u ateljeu Smučarskog doma. I ovom prilikom su svoje radove na ovoj prelepoj planini nekoliko dana stvarali umetnici iz raznih krajeva Srbije. Zapravo, kako objašnjava Miša Milenković, idejni tvorac, organizator i čovek koji najviše brine o svemu kada je u pitanju ova umetnička manifestacija, radi se o slikarima koji su izrazili želju da se svake godine pojavljuju na ovoj koloniji. Njihov zadatak je, kako malo u šali a malo ozbiljno kaže Miša, da se druže, da budu gosti, ali i da urade po dve slike i ostave ih kao poklon Smučarskom klubu. Slike sa ove kolonije su već uveliko otišle u svet i nalaze se u Izraelu, Parizu, Americi, Holandiji, Beogradu i mnogim drugim gradovima Srbije i sveta, zbog čega se ova kolonije može smatrati i internacionalnom. Mnoge viđenije ličnosti, prijatelji i gosti Smučarskog kluba imali su zadovoljstvo da postanu vlasnici umetničkih dela nastalih u ovoj likovnoj radionici u prirodi. Ostale slike se nalaze u objektu, odnosno Domu na Goču. Slike su izuzetnog kvaliteta jer se među slikarima nalazi veći broj izvanrednih umetnika, koji su već priznata imena u slikarstvu.
   Osim toga, ova kolonija je od izuzetnog značaja za turizam opštine Kraljevo jer pored tradicionalne Studenice, Gočka kolonija je najadekvatnija. Želja je, pored onog čisto umetničkog sadržaja kojim se vodio organizator, da se turistički sadržaji Goča upotpune i zato je veoma važno da se ovaj deo kolonije odvija na visini od 1.000 metara, u prelepim gočkim šumama, na cvetnim livadama i divnim hladnim rekama. U tome se u velikoj meri i uspeva ali, kako Miša naglašava, uz punu podršku medija. Umetnici su u međuvremenu postali pravi zaljubljenici u ovu planinu i ,,ovisnici" čistog vazduha i netaknute lepote, pa bi i u slučaju kada bi kolonija prestala da radi, oni verovatno nastavili da dolaze ovde.
   Stav organizatora je da ova dela imaju veliki doprinos za razvoj turizma opštine Kraljevo i zato se svi angažuju kako bi sastav umetnike iz Srbije i Crne Gore bio što raznovrsniji.
   Finansiranje kolonije obezbeđuje Smučarski klub, a osnovna želja je da ova kolonija postane poznata u svetu profesionalnih slikara, zaljubljenika u slikarstvo, ali i takozvanih laika od kojih se jednoga dana može očekivati da im slikarstvo postane važna stvar u životu, zajedno sa boravkom na Goču.
   Miodrag Tašković, kraljevački slikar, ima zadatak da u saglasnosti sa predsednikom kluba i osnivačem kolonije odabira učesnike i pored toga što je više od 50 odsto slikara praktično ekipa koja već tradicionalno boravi ovde. Gočka kolonija je, pored ostalog, poznata i po tome što je tematika kojom se slikari bave i koja se pojavljuje na njihovim platnima prevashodno Goč, njegove lepote i sve one karakteristike koje ovu planinu čine onim što ona jeste, prava srpska lepotica.
   Svi oni koji bi želeli da dođu u ovu koloniju, kako kaže Milenković, to mogu učiniti vrlo jednostavno tako što će se prijaviti organizatoru i izraziti želju, a uvek će biti mesta za svakoga ko to bude hteo, jer kolonija bi trebalo da predstavlja novi izazov kulture na Goču, a postoji ideja da se već uskoro krene i sa okupljanjem vajara i drugih umetnika koji stvaraju rukama jer je ideja da Goč poprimi karakter planine evropskog značaja. Posle Kopaonika, ovo je najznačajnija turistička destinacija u Srbiji, s tim što je na Goču učinjeno mnogo toga što se tiče infrastrukture, pa ova planina može da posluži za održavanje takmičenja u belim sportovima na najvišem nivou. Pored smučarstva, sporta i slikarstva, želja organizatora je da se razvijaju i druge oblasti kulturnih sadržaja.
   Međutim, investicija je sve manje, a entuzijazam polako slabi, pa je borba za veliki Goč počela da posustaje, zbog čega se mora osmisliti i obogatiti novim kadrovima, novim snagama, školovanim ljudima i lepezom svih nauka koje mogu da doprinesu razvoju Goča kako bi on postao centar ne samo turizma, već i kulturnih dešavanja, u čemu se u velikoj meri i do sada uspevalo.
   Miroslav Debeljaković iz Jagodine, koji je četvrti put u ovoj koloniji, kaže kako ga je Goč oduševio prvi put kada je došao i od tada dolazi stalno. ,,Kada sam ovde, imam osećaj da sam na vrhu ne samo planine, već i kulture uopšte.” On posebno ističe druženje koje je na izuzetno visokom nivou i koje je od učesnika kolonije napravilo pravu malu umetničku porodicu, mada kaže kako možda nedostaje mlađih slikara koji bi na neki način popravili prosek slikara.
   Milovan Prodanović iz Herceg Novog je četvrti put u koloniji na Goču i kaže kako ovde dolazi sa velikom ljubavlju i poštovanjem budući da smatra kako je ovo izuzetno stanište i da je Goč bukvalno postao institucija kojoj se klanja u svakom pogledu.

MILORAD VUJAŠANIN CUJO - piše Ivan Rajović
Umetnik slobodan od umetnosti

   • U Kulturnom centru Beograda prošle nedelje je otvorena izložba kraljevačkog umetnika Molorada Vujašanina Cuja. Milorad Vujašanin Cujo rođen je 1953. godine u Vranešima. Završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1983. godine, odsek slikarstvo, u klasama profesora Branislava Protića i Stojana Ćelića. Izlagao je u zemlji i inostranstvu. Živi i radi u Kraljevu

   Milorad Vujašanin Cujo pripada generaciji umetnika koji su još na početku svog umetničkog delovanja imali jasno izdiferencirane stavove o umetnosti, različite od etabliranih vrednosti i institucionalnih stavova o umetnosti. Zajedno sa svojim kolegama i duhovnim istomišljenicima - Milovanom de Stil Markovićem, Zdravkom Santračem i Vesom Soviljom, krajem 70-ih i tokom ranih 80-ih, bio je veoma angažovan u programima galerije i u radionicama SKC, kao i u sprovođenju niza akcija, performansa, hepeninga i drugih neformalnih oblika umetničkog aktivizma koji su se dešavali na različitim mestima u Beogradu. Oblici umetničkog i životnog ponašanja koje su sprovodili (tada) mladi umetnici okupljeni oko SKC, kao i grupe Alter imago i Žestoki, u analima savremene srpske umetnosti posmatra se kao alternativa likovnog života tog umetničkog vremena.
   U arhivi Milorada Vujašanina zabeleženi su događaji koji su se dešavali upravo u Knez Mihailovoj ulici, u neposrednom okruženju Galerije Kulturnog centra Beograda u kojoj umetnik ovom prilikom izlaže svoje ,,Nezavisne forme". Akcija Tepih, sprovedena 1980, odnosila se na postavljanje crvenog tepiha za priznatog državnog umetnika Milića od Mačve, čije su slike bile izložene u Galeriji, dok je akcija Prodaja likovnih vrednosti, istog leta, upriličena u okviru manifestacije ,,Grad u reinkarnaciji". Kao kuriozitet u profesionalnoj biografiji ovog umetnika svakako treba istaći da je jedan njegov rad otkupio Josef Bojs za svoju privatnu kolekciju.

O NEZAVISNIM FORMAMA
   Za najnovije skulpture u terakoti koje Vujašanin izlaže u Likovnoj galeriji KCB-a, Mileta Prodanović, poznavalac života i dela umetnika, u tekstu u katalogu skreće pažnju na nekoliko važnih momenata u čitanju izloženih dela: prvi se odnosi na umetnikovu težnju ka minimalizmu oblika, koja se sprovodi oblikovanjem u prirodnim materijalima - lekovitom rastinju, zemlji... u čijem prirodno-mističkim sadržajima autor pronalazi inspiraciju i novu kreativnu energiju; potom, izbor terakote kao tradicionalnog materijala za rad i opredeljenost za rustične forme u autorskom konceptu podudaraju se sa iskazivanjem apsolutnog oblika, zapostavljajući (ukoliko je moguće) prethodnu memoriju predmeta i istorijska umetnička iskustva; najzad, težnja ka ostvarenju apsolutnog oblika u nezavisnim formama prepoznaje se, istovremeno, i kao potreba za ostvarenjem nezavisne lične pozicije u određenom umetničkom ambijentu.

DODELJENA NAGRADA ZA NOVINARSKU HRABROST
Ivan Rajović u najužem izboru

   Vukašin Obradović, osnivač i glavni urednik Novina Vranjskih, dobitnik je ovogodišnje nagrade ,,Stanislav - Staša Marinković" koju dodeljuje Danas za ,,novinarsku hrabrost i posebne domete u istraživačkom i analitičkom novinarstvu".
   Sem Obradovića, u najužem izboru su bili Veseljko Koprivica (Monitor, Podgorica), Brankica Stanković (B92, Beograd), Ejub Štitkovac (slobodni novinar iz Beograda), Nadežda Radović (slobodni novinar iz Beograda), Miroslav Jovanović (Svetlost, Kragujevac), Ivan Rajović (Ibarske novosti, Kraljevo), Svetlana Lukić (B92, Beograd), Svetlana Vuković (B92, Beograd) i Zoran Panović (Danas, Beograd).
   Odluka žirija - koji su činili Dragana Marinković u ime porodice, Milena Dragićević - Šešić, profesor i donedavni rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu, Svetozar Raković, urednik u Danasu, Predrag Koraksić Koraks, prošlogodišnji laureat i Grujica Spasović, glavni i odgovorni urednik Danasa, doneta je jednoglasno.