Budžet dobro izbalansiran i maksimalno iskorišćen
Hrane uz Teslu i Pupina
Zaboravljene žrtve politike
Nije nas sramota što smo avangarda
Frka je tek posle fajronta
Brže do radne knjižice
Gužva za prevremenu penziju
Sve je veliki problem
Izrečena najteža kazna
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kajak, košarka, americki fudbal

ZAVRŠENO DVODNEVNO ZASEDANJE SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Budžet dobro izbalansiran i maksimalno iskorišćen

   • Data saglasnost na povećanje cena usluga „Čistoće”, „Vodovoda” i Predškolske ustanove „Olga Jovičić Rita”, u skladu sa stopom rasta inflacije • Ukupni suficit u opštinskom budžetu oko 150 miliona dinara, očekuje se uskoro rebalans • Donete odluke o izradi Prostornog plana opštine Kraljevo, Plana detaljne regulacije vezne saobraćajnice u Ratini i Program aktivnosti na sanaciji izvorišta vodosnabdevanja i izgradnje fabrike vode • Pristupanje izradi generalnih i detaljnih urbanističkih planova za više opštinskih naselja ili njihovih delova (Žiča, M. Banja, Ušće, Kovanluk, Ratina, Drakčići) • Izvršeno više kadrovskih razrešenja i imenovanja

   Cene usluga iznošenja i trajnog deponovanja smeća povećane su za 22,57 odsto, a cene vode, usluga kanalizacije i prečišćavanja otpadnih voda za 15,7 odsto, odlučeno je na upravo održanoj 13. sednici Skupštine opštine Kraljevo. Naime, po onoj narodnoj „treća sreća”, Skupština je tek iz trećeg pokušaja dala saglasnost na najnovije odluke upravnih odbora Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća” i JKP „Vodovod” o povećanju cena usluga.
Po novoj odluci, cene iznošenja i deponovanja smeća za domaćinstva povećane su - za stambeni prostor sa 1,40 na 1,71 dinar po kvadratnom metru, za dvorišni prostor sa 0,092 na 0,11 dinara, a za privredu - za poslovni prostor sa 1,26-6,80 na 1,54-8,33 dinara po „kvadratu”, a za placeve i trotoare sa 0,19-3,09 na 0,23-3,78 dinara po „kvadratu” (raspon zavisno od zone), a za isti procenat povećani su i paušali. Cene pogrebnih usluga (deset stavki) takođe su povećane za 22,7 odsto, tako da je, primera radi, cena zakupa grobnog mesta povećana sa 150 na 183 dinara, prevoz posmrtnih ostataka sa 400 na 490 i sahrane posmrtnih ostataka sa 2.500 na 3.064 dinara. Cene parkinga povećane su za 0,65 odsto i kreću se od 10,17 na opštim parkinzima do 20,34 dinara na parkingu iza zgrade SO Kraljevo, dok je cena mesečne pretplatne karte na opštim parkiralištima povećana sa 370 na 373 dinara... Praktično, to znači da zbog primene PDV-a cena parkiranja na opštim parkinzima iznosi 11,80 dinara po satu, a mesečne pretplatne karte 436 dinara.
   Cena vode je povećana za domaćinstva i Zdravstveni centar „Studenica” sa 10,25 na 11,86 dinara po kubnom metru, odnosno za privredu sa 34,46 na 39,87 dinara po „kubiku”, odvođenja otpadnih voda (kanalizacija) za domaćinstva sa 3 na 3,47, a za privredu sa 9,38 na 10,85 dinara po „kubiku“ (uz adekvatno povećanje cena prečišćavanja otpadnih voda).
   Povećane cene važiće od 10. juna.

ZA VRTIĆE - JEDNOGLASNO
   Skupština je jednoglasno usvojila odluku da se cene Predškolske ustanove „Olga Jovičić Rita” povećaju za 30 odsto, tako da će roditelji od osmog dana od dana objavljivanja odluke vrtiće plaćati: za prvo dete bez dečjeg dodatka 90 dinara po danu, odnosno 1.980 dinara mesečno, za drugo i svako naredno i za prvo dete sa dečjim dodatkom 66 dinara dnevno ili 1.452 dinara mesečno i za drugo i svako naredno dete sa dečjim dodatkom 52 dnevno ili 1.144 dinara mesečno.
   Samohrani roditelji imaju popust od 25 odsto, za dane opravdanog odsustva i dalje se plaća 50 odsto cene, a plaćanja su oslobođena deca ometena u razvoju, na bolničkom lečenju i bez roditeljskog staranja, deca palih boraca i ratnih vojnih invalida i korisnici socijalne pomoći. Roditelji dece koja koriste poludnevni petočasovni program ubuduće će plaćati 300 dinara mesečno. Cena upisnine za novu školsku godinu je 200 dinara za celodnevni i 100 dinara za poludnevni boravak. Utvrđena je i nova ekonomska cena boravka deteta u Predškolskoj ustanovi, koja za celodnevni boravak iznosi 5.400, a za poludnevni 2.400 dinara mesečno. Cene usluga Predškolske ustanove nisu povećavane od maja 2002. godine.

KAKAV JE BUDžET?
   Prvog dana zasedanja odbornici su najpre većinom glasova usvojili Završni račun budžeta opštine Kraljevo za 2004. godinu. Prema tekstu Završnog računa, kraljevačka opština je u prošlogodišnjem budžetu, sa prenetim prihodima iz 2003. godine (20.655.340,26 dinara), ostvarila ukupne prihode od 1.032.483.731,75 dinara. Potrošeno je odnosno rashodovano ukupno 934.995.683,63 dinara, tako da je ostvaren budžetski suficit u ukupnom iznosu od 118.143.388,38 dinara. Višak prihoda (suficit) raspoređen je u sredstva rezerve (23.427.465,53 dinara) i sredstva budžeta (prenos u ovu godinu - 94.716.022,85 dinara. Na ime stalne budžetske rezerve izdvojeno je 14.505.000 dinara.
   U raspravi, Završni račun, kao nepotpun i neprecizan, najviše su kritikovali odbornici Srpske radikalne stranke, a najveća zamerka bila je da je opštinski budžet za 2004. loše i nerealno planiran i nepravilno korišćen.
   Šef Odborničke grupe Demokratske stranke Milan Vuković, pored ostalog, istakao je da je prošlogodišnji budžet bio više socijalni nego razvojni, „kao da smo još uvek pod sankcijama” i da nije iskorišćen za veća ulaganja u infrastrukturu i privlačenje u Kraljevo investitora sa strane.
   Odgovarajući na primedbe, predsednik opštine dr Radoslav Jović istakao je da je Vlada Srbije zahtevala finansijsku disciplinu i da je promenjen budžetski sistem, zbog čega se opština Kraljevo ponašala krajnje oprezno i štedljivo, tako da je jedna od retkih koja je ostvarila suficit. Dr Jović je rekao da je podržao sve mesne zajednice i organizacije koje su uložile svoj deo sredstava i napora u raznim investicijama, a to će i ubuduće biti praksa. Dogodile su se i nepredviđene stvari, kao što su poplave i najezda gubara, za čije suzbijanje je opština Kraljevo bezmalo bila jedina u Srbiji koja je reagovala budžetskim sredstvima (15 miliona dinara). On je dodao i da je 2003. godine za „budžet” Direkcije za izgradnju i razvoj iz budžeta opštine izdvajano 47 odsto, a prošle godine 58 odsto, što je dokaz da Kraljevo kreće u pravcu razvojnog budžeta. On se složio da su opštinske takse previsoke, da je povećanje možda bilo greška, ali i da tri godine prethodno takse nisu korigovane, kao i da ih treba uskladiti sa sličnim opštinama u Srbiji.

BALANS I REBALANS
   Miroljub Stolović, načelnik Odeljenja društvenih delatnosti, podsetio je da je u prethodnih 20 godina ostvarenje budžeta u društvenim delatnostima iznosilo od 52 do 76 odsto, a da je 2004. godine u osnovnom i srednjem obrazovanju, socijalnoj zaštiti, kulturi i drugim društvenim delatnostima ostvarenje bilo sto odsto.
   Izveštaj o realizaciji budžeta opštine Kraljevo u prvom kvartalu ove godine usvojen je sa 32 glasa „za” i 17 „protiv”. Prema tekstu Izveštaja, u prva tri meseca ove godine ostvarena su ukupna budžetska primanja (prihodi) u iznosu 274.627.173,88 dinara, što predstavlja 25,91 odsto realizacije ukupno planiranog budžeta za 2005. godinu (1.059.900.000 dinara) i, prema obrazloženju, u granicama je realnog ostvarenja. Ukupni izdaci (rashodi) u ovom periodu iznosili su 210.490.261,65 dinara i u odnosu na plan ostvareni su sa 19,85 odsto.
   I u ovom periodu ostvaren je suficit budžetskih sredatava, tako da se za 15-tak dana, kako je naglasio predsednik opštine dr Radoslav Jović, planira razmatranje rebalansa budžeta opštine za 2005. godinu kojim će, kako je najavio, sa prenetim suficitom od lane (deo za budžet), biti obuhvaćena sredstva u ukupnom iznosu od oko 150 miliona dinara.

OBAVEZA I POTREBA
   Skupština je u nastavku rada usvojila Odluku o izradi Prostornog plana opštine Kraljevo. Kako je obrazloženo, donošenje Prostornog plana opštine je zakonska obaveza ali i realna potreba. To je važan dugoročni, strategijski dokument kojim se utvrđuje koncepcija prostornog ravnomernog razvoja područja opštine i daju smernice buduće ekonomske politike i organizacije društvenog sistema, programa krupne infrastrukture i investicija (obilaznica, vodosnabdevanje, zaštita Ibra, gasifikacija itd.), zaštite i unapređenja životne sredine i spomenika kulture.
   Iz oblasti putne privrede Skupština je donela važnu Odluku o donošenju Plana detaljne regulacije vezne saobraćajnice u Ratini. Ovom Odlukom, praktično započinje izgradnja kraljevačke obilaznice. Kako je istakao Dragiša Spasojević, direktor Direkcije, Odluka je uslov za fazu revizije urađenog idejnog projekta, zatim sledi tender za izbor izvođača radova i početak posla.
   Milan Vuković, šef OG DS, insistirao je da se uz ovu Odluku što pre donese plan izgradnje kompletne kraljevačke obilaznice, razmotri izveštaj o tome i utvrdi celovit program, a ne da se ovim malim „baj-pasom“ problem rešava parcijalno i saobraćajni kolaps seli iz centra Kraljeva u Ratinu.    Odbornik SRS Vito Dmitrović naglasio je da ima puno argumenata protiv ovakve Odluke, da od nje opština ima malu korist jer je „rešenje privremeno a skupo“, da donosi velike probleme u Ratini.
   Odgovarajući na kritike, odbornik Rade Erac (DSS) je podsetio da su aktivnosti na kraljevačkoj obilaznici počele pre 23 godine, a nje još uvek nema!?
   „Znamo i mi šta je bolje - cela obilaznica i to što pre, ali politika je ono što je moguće a to je ovo rešenje“, objasnio je Erac, naglasivši da i „građani Grdice to rešenje pozdravljaju“ očekujući da se budućom obilaznicom zaštite plodna polja pored Morave od Kamidžore do Miločaja.
   Predsednik opštine dr Radoslav Jović u svemu podržavši Rada Erca, istakao je i da se „u siromaštvu mora praviti lista prioriteta, da se radi ono što je najpreče za narod“, da vlast mora da bude dobar domaćin i „ne može da čeka bolja vremena, već da rešava goruće probleme, nastavljajući započeto od prethodnika“. Kao primer naveo je završetak nove bolnice u Kraljevu 1998. godine kada je bio predsednik Skupštine opštine ali nije sekao vrpcu na otvaranju jer su bolnicu (iz)gradili mnogi prethodnici i izneo podatak da će se preko vezne saobraćajnice u Ratini sadašnji stari most na Ibru i Ulica vojvode Putnika saobraćajno rasteretiti za 30-40 odsto!?

ZAŠTITA IZVORIŠTA
   U prvom delu zasedanja donet je još jedan važan skupštinski dokument: Program aktivnosti na sanaciji postojećih izvorišta vodosnabdevanja u Žičkom i Konarevskom polju i izgradnji postojenja za predtretman i finalni tretman vode za piće. realizacijom projekata, donetih još 1991-93. godine najpre saniraju, nadograđuju i zaštićuju postojeća izvorišta vodosnabdevanja Kraljeva, izgradnjom dva kraka kolektora otpadnih voda: Mataruška Banja-Konarevo-Kraljevo i Mataruška Banja-Žiča-Ribnica. Istovremeno se izgradnjom tzv. „fabrike vode“ opštini Kraljevo obezbeđuje ukupni kapacitet vodosnabdevanja od 400 litara u sekundi (400l/sec.), što sa stavljanjem u funkciju izgrađenog rezervoara „Panjevac“ i veznog cevovoda (u izgradnji), obezbeđuje potrebne količine pijaće vode, dovoljne do izgradnje dugoročnog, regionalnog vodoprivrednog sistema „Lopatnica“. Program će koštati 7,5 miliona evra, sredstva obezbediti iz kredita po najpovoljnijim uslovima, a investicija realizovati u periodu od tri godine. Učestvujući u raspravi, odbornik prof. dr Vladan Karamarković je pored ostalog rekao da ova investicija omogućava kompletnu zaštitu ugrožene reke Ibar od M. Banje do Kraljeva, da ona predstavlja zamenu prioriteta jer se najpre ide na prelazno a zatim na dugoročno rešenje - VPS „Lopatnica“ koji bi po nekim procenama koštao 120 miliona evra.
   U nastavku sednice odbornici su usvojili veći broj takođe izuzetno važnih odluka i rešenja. Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o lokalnim komunalnim taksama za trećinu su smanjene ove takse u tarifnom broju 1 koje se plaćaju za korišćenje prostora na javnim površinama ili ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe, osim prodaje štampe, knjiga, proizvoda starih i umetničkih zanata i domaće radinosti. Utvrđena je i nadležnost predsednika opštine Kraljevo u zaključivanju kolektivnih ugovora i izmenjena i dopunjena odluka o vodovodu i kanalizaciji i odluka o određivanju naziva naselja, trgova i ulica na području opštine Kraljevo. Bez rasprave su usvojeni Izveštaj o radu i finansijskom poslovanju u prošloj i Program rada u ovoj godini Doma kulture u Ribnici, uz konstataciju izvestioca da su u proteklom periodu u ovoj javnoj ustanovi uložena značajna sredstva u uređenje prostora i brojne kulturne sadržaje.

KRAĆE „DRUGO POLUVREME“
   Drugi deo sednice, završen „ekspresno“ za tri i po sata, započeo je raspravom o predlozima odluka o pristupanju izradi više urbanističkih planova u opštini Kraljevo. „U paketu“ su usvojene takve odluke za Kompleks manastira Žiča, Matarušku Banju, Kovanluk, Ušće, Ratinu, Drakčiće (deo za proširenje groblja) i urbanističke zone „Centar“ (Kraljeva) i „Čibukovac-druga faza“ (od Ulice Zelena gora do Vojnog naselja). Odbornici su usvojili Izveštaj Zavoda za poljoprivredu „Ibar“ Kraljevo za 2004. godinu, dali saglasnost na izmene i dopune statuta Predškolske ustanove „Olga Jovičić Rita“, Dečjeg odmarališta „Goč“ i JKP „Čistoća“, „u paketu“ razmotrili i doneli odluke o planovima detaljne regulacije delova grada na granici „Centra“ i Sijaćeg polja (kazandžijska radnja i objekti u nizu sa raskrsnicom Beogradska i Ulica „27. marta“ i poslovno-stambeni objekat sa raskrsnicom Beogradska i Ulica Druga proleterska), koji su urađeni i prošli kompletnu proceduru u vreme Privremenog organa opštine Kraljevo 2003. godine.
„U paketu“ su razmotreni predlozi i donete i odluke o većem broju razrešenja i imenovanja predsednika i članova upravnih odbora opštinskih javnih preduzeća i javnih ustanova i školskih odbora.

UVAŽAVAMO SUGESTIJE GRAĐANA
   Predsednik opštine dr Radoslav Jović, kao predlagač, povukao je tri predložene tačke sa 13. sednice: Predlog Odluke o obrazovanju i određivanju područja mesnih zajednica na teritoriji opštine Kraljevo, Predlog Odluke o postavljenju kioska i drugih manjih objekata na javnim površinama i Predlog Odluke o obrazovanju Saveta građana za zaštitu i unapređenje životne sredine. Kako je obrazložio, predloge odluka pripremaju stručne službe, on je zvanični predlagač, svi važni predlozi idu na Opštinsko veće, ali kad se u međuvremenu do sednice Skupštine opštine pokaže da predložene odluke nisu korisne za građane, on povlači predlog da se preispita i nađe najbolje rešenje.
   - Mi ne smemo da budemo otuđena vlast, već da uvažavamo sva mišljenja, sugestije i predloge naših građana i njihovih udruženja i organizacija - rekao je dr Jović.
   Inače, na sednici i ovog puta nije prošao veći broj predloga OG SRS za dopune i izmene predloženog dnevnog reda.

PRIJAVA SUP-U
   Predsednik Saveta MZ Stubal Dragoljub Pljakić podneo je prijavu protiv Miljka Vidanovića iz Stubla zbog toga što je posle nelegalnog zbora i njegove odluke, „bez znanja i saglasnosti Saveta MZ i znanja opštine Kraljevo, izvršio promenu svih brava, i to na sali Doma kulture i ulazne prostorije koju koriste MZ Stubal i njeni građani”.

NAŠ ČOVEK U HOLU SLAVNIH - piše Ivan Rajović
Hrane uz Teslu i Pupina

   O dr Hranislavu Miloševiću se mnogo toga zna, mada iz svakog razgovora sa njim, a povoda je mnogo, stiče se utisak da uvek nešto ostaje nedorečeno. Čak ni poznata srpska zavist, kao ni davno prihvaćeno pravilo da niko nije prorok u svom selu, ovom svestranom znalcu i ljubitelju mnogih naučnih disciplina i veština ne mogu osporiti titulu natprosečnog, pa i mnogo više od toga. Dvostruki doktor nauka, šestostruki prvak sveta, donator, humanista, profesor... samo su neke od odrednica koje, opet, ni izbliza ne mogu da odrede i u svesti čitaoca jasno iskristališu lik ovog nadasve neobičnog i poštovanja vrednog čoveka. Ovih dana dr Hranislav Milošević je postao nosilac još jednog izuzetnog i značajnog priznanja. Postao je živi ,,eksponat” Hola slavnih, svojevrsnog američkog priznanja koje su pre njega dobila samo dva Srbina: Nikola Tesla i Mihailo Pupin. No, da krenemo redom.

BIOGRAFIJA ZA DIVLJENJE
Hranislav Milošević je rođen pre 50 godina u Kraljevu. Detinjstvo je proveo u Vitanovcu, gde je završio i osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Kraljevu i, kako se pokazalo, ni najmanje mu nije smetalo to što je putovao svakog dana. Studirao je u Sarajevu, gde je završio i postdiplomske studije. Magistrirao je, a potom i doktorirao. Bavio se naučnim radom iz oblasti matematičkih modela, a u međuvremenu, posle završetka fakulteta i u toku postdiplomskih studija, odslužio je i vojsku. Kaže kako je imao to zadovoljstvo da vojsku služi tamo gde je i studirao i da ga izuzetno lepi trenuci vezuju za Sarajevo iz tog perioda. Kasnije je otputovao za Crnu Goru, gde je tri godine gradio fabrike na Grbavičkom polju, pored aerodroma u Tivu: ,,Rivijera”, ,,Bokeljka" i Industrija ležaja. Potom odlazi u Skoplje, gde je pet godina bio direktor firme za inženjering i montažu ,,Vardar montaža". Odatle ga je angažovao izvršni direktor švajcarske firme ,,Interplastika", u kojoj je proveo četiri godine i onda je odlučio da se osamostali pa je osnovao sopstvenu firmu koja se zvala, a i danas se zove ,,Impeks". I danas sa njom radi, kako kaže, putuje po svetu i prodaje nešto naše tehnologije i pameti. Ova fabrika je i svojevrsna spona između istoka i zapada. No, Hranislav dosta često putuje i do Amerike, mada je, kako kaže, bavljenje biznisom na ovim prostorima poslednjih godina mnogo teško. Objašnjavajući ovakav svoj stav, on kaže:
- Mislim da je jedan od osnovnih razloga što nam je ovako loše to što smo sebe precenili, mislimo da smo najlepši, najpametniji, najhrabriji, najbolji u svemu, a u stvari mogo manje vredimo. I kad shvatimo koliko vredimo, počećemo iz početka da pravimo ono što su mnogi odavno napravili. Ja, koji sam obišao više od 130 zemalja, moram da kažem da smo, što se tiče Evrope, ubedljivo na poslednjem mestu, čak smo gori i od Albanije, što sigurno nije pozitivno. Zato bi trebalo da se organizujemo i napravimo iskorak unapred, jer je dosta bilo kretanja unazad, gubljenja teritorija, gubljenja imidža, trebalo bi pametne snage da se bace u poslove nauke i biznisa. Kad pogledamo našu političku scenu, možemo da vidimo da tom scenom vladaju ljudi koji nisu uspeli ni u čemu, pa su se latili politike nadajući se da će nešto pametno da naprave, a to je zapravo kočenje pametnih ljudi. Kad pametni ljudi budu počeli da se bave politikom bez straha da neko može da im prigovori za ono što rade, onda ćemo uspeti u životu.

SUŠTINA JE U PRAVILNOJ ODLUCI
Što se tiče nauke, Milošević je do sada objavio više od 50 naučnih radova. Baza nauke je Matematički institut u Novosibirsku, gde je nedavno odbranio i disertaciju iz matematičkih modela koji se tiču topljenja čelika. Ipak, kako kaže Hrane:
- Nije suština pričati o sebi. A ja, i kada pričam o onome što jesam, uglavnom se vezujem za neke druge stvari koje nisu vezane za mene, jer suština je da čovek kad sagleda svoje mesto pravilno i kad odluči da pravilno rezonuje, nauči i da pravilno donosi odluke. A to je jedna od osnova uspeha u poslu, a i u privatnom životu. No, bez obzira na sve, smatram da je ova Srbija najlepša na svetu, kakva god da je - moja je. I ranije su mi govorili, još 1992-93, da će ovde biti problema, a ja sam odgovarao da bi svi Srbi trebalo da se vrate da pomognu da se Srbiji vrati izgubljeni imidž. Nažalost, moramo da konstatujemo da smo od 1991. do 2004. izgubili više od 200.000 mladih ljudi. Ako znamo da jedan mlad čovek košta oko 200.000 dolara, dobijemo iznos od oko 40 milijardi dinara, a slabo koja zemlja je u stanju da sve to isfinansira, da izdrži i da pusti mlade ljude da odu u nepovrat. Upravo sada se oseća velika praznina jer mi više nemamo ljudi koji su između 35 i 40 godina, puni snage i pozitivne energije da povedu ovu zemlju u prosperitet i u nove pobede i da nam vrate imidž koji smo imali.

OD VITANOVCA DO HOLA SLAVNIH
Komentarišući priznanje koje je dobio, dr Hranislav Milošević kaže:
- Kad čovek doživi da u svom životnom veku dobije priznanje koje su mnoge istorijske ličnosti dobile tek posthumno, onda oseća veliko zadovoljstvo. Amerikanci za svaku oblast imaju tu Sobu veličanstvenih, taj Hol slavnih u koji ,,smeštaju” sve one koji su po proceni kompetentnih stručnjaka najbolji u određenim oblastima naučnog i društvenog delovanja. I kad dođe do toga da neko doživi takav vrhunac, onda se zaista mora osećati veličanstveno. Mislim da je za ljude koji nešto vrede u životu najvrednije da ostanu normalni, da ostanu privrženi svojoj sredini i da poštuju okruženje u kojem se nalaze. Zato ja i potenciram da sam najsrećniji kada se nađem među svojim vitanovačkim prijateljima, ljudima Gruže i Morave, među Šumadijom i Srbijom. Proputovati i videti svet, to znači samo iskoristiti i pomoći da tvom narodu i tvojim ljudima bude bolje. Meni nije cilj da ističem sopstvenu ličnost, jer ono što ja vredim i koliko vredim - ja sam time zadovoljan. Meni je najlepši zadatak i zadovoljstvo da dobijemo nove mlade ljude koji su proistekli iz znanja plasiranog od mojih prijatelja i mog ličnog znanja.
Tako govori Hrane okružen velikim brojem mladih Vitanovčana koji su, kako kaže, baš tu stekli prva znanja iz jedne oblasti koja će mnogo da im pomogne da kasnije u životu nađu sebi mesto u ovom svetu i da budu srećni graditelji svoje porodice, svog sela i svoje države. U pitanju je radio-telegrafija.
U Holu slavnih, bar za sada, nalaze se takvi umovi kao što su Edison, Markoni, Tesla, Pupin, kralj Huan Karlos, Radživ Gandi, jordanski kralj Husein i još devedeset ličnosti koje su doprinele ne samo razvoju telekomunikacija, već mnogim drugim oblastima života. Ovo priznanje je zapravo potvrda dugogodišnjeg rada, jedno veliko zadovoljstvo da se nastavi i da se prenosi to veliko znanje mlađim generacijama i da se dobijaju druga svetska priznanja. Hranislav je, dakle, treći Srbin koji je dobio ovo priznanje, ali, kako kaže, on to nije potencirao, već su potencirali drugi.

NIJE VAŽNO ŠTA JE GRAD UČINIO ZA MENE, VAŽNO JE DA JA ČINIM ZA GRAD
Priznanje je stiglo od Američke akademije za radio-komunikacije i radio-amaterizam, a kada drugi primete vrednost onoga što radite i odluče da vas nagrade, onda je to zadovoljstvo još veće.
Ove godine Hranislav Milošević je obeležio 35 godina bavljenja radio-amaterizmom. Već deset godina je predsednik Savezne organizacije radio-amatera. Dobitnik je priznanja Zaslužnog građanina grada Kraljeva, koje mu nije uručeno. Kada je trebalo da se to dogodi, on nije bio tu. A sada kada je tu, niko se nije setio da bi i to trebalo. On se ne ljuti.
- Nije važno šta je grad učinio za mene, važno je da ja činim za grad - kaže.
A, između ostalog, i kroz nagradu koju Književni klub dodeljuje kao njegovu donaciju pesničkom stvaralaštvu na ovim prostorima, ali i kroz mnogobrojne donacije manastirima, crkvama, Svetoj gori, vidi se njegov trud i iskreni pokušaj da zahvali svom narodu i svom Kraljevu zbog toga što je, kako kaže, iznikao iz tog moravsko-gružanskog semena, što pripada toj naciji koja sebe ceni, a kojoj on pokušava da nađe pravo mesto.
Govoreći o daljim planovima i rezultatima koji su u njegovom slučaju teško sagledivi i predvidljivi, Hranislav kaže kako na prvo mesto u budućnosti stavlja prenošenje sopstvenog znanja mladima budući da je, pored ostalog, i profesor na Fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Naravno, nastaviće da se bavi i sopstvenim poslom, odnosno biznisom, sa uverenjem da pored materijalne koristi i zadovoljstva i sopstvenoj zemlji čini dobro, jer na taj način svetu prodaje srpsku tehnologiju i pamet.

ZAŠTO U SRBIJI NISU DONETI ZAKONI O DENACIONALIZACIJI I REHABILITACIJI
Zaboravljene žrtve politike

   Što se tiče zakona o denacionalizaciji, naš Centar za unapređivanje pravnih studija je sa prethodnom vlašću, sa Ministarstvom za finansije g. Đelića napravio taj nacrt. To je bilo poslednji put da se pošteno u ovoj zemlji igralo na planu denacionalizacije. U ovom času mi čak imamo jedan zakon koji nije zakon o denacionalizaciji niti se tako zove, nego o prijavljivanju i evidentiranju zahteva za povraćaj oduzete imovine. Svi prethodni modeli zakona su bili mnogo pošteniji od ovoga što je sada postalo zakon. Do sada je postojala nekakva koncepcija koliko će se vratiti a za šta će se obeštetiti, a sada te koncepcije nema. Umesto toga postoji zakon koji je, smatram, trebalo da ima ulogu ,,dimne zavese", da stvori utisak da se tu nešto dešava, a da onda neka buduća vlast, koja god to bila, iz te vatre, koja se u međuvremenu raspiruje, izvuče taj ,,vruć krompir" denacionalizacije.

PRAVNI APSURD
Možda je neko mislio da će sa ovim zakonom da se izvuče, ali bojim se da je ovaj zakon rađen u neznanju o obavezama zemlje Srbije, budući da je ona potpisala Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i da sada i kod nas važi ono što nikada nije bilo, a to je sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. I ako mi ne budemo kad-tad sproveli denacionalizaciju, ili ako je budemo sproveli mimo načela koja danas važe po evropskom pravu za denacionalizaciju, nas će to silno koštati kao državu.
Ovaj Zakon je apsurdan ovakav kakav jeste. S jedne strane, on uvaljuje državu u obaveze koje neće moći da potvrdi i ako se jednog dana denacionalizacija bude sprovela na tragu ovoga, to će dovesti do bankrota države Srbije. S druge strane, apsurdno je rešenje koje je ovaj Zakon predvideo u članu 9. da se Vi sada prijavljujete kao pretendent da Vam se nešto vrati ili obešteti i da se postavlja, kako mi pravnici kažemo, prekulzivan rok. Ako se u tome roku ne pojavite, Vi izgubite pravo. A u čemu je apsurd: izgubili ste pravo za koje ne znate ni koje je (!?), jer nema zakona koji propisuje uslove za vraćanje i obeštećivanje vlasnika!? Može se tako desiti da izgubite pravo i pre nego što ste ga stekli!? E, to je sasvim protivustavno! Nažalost, mogu reći da je ovaj Zakon preterivanje i sramota za našu pravnu istoriju i samo pokazuje ono što se toliko puta potvrdilo i za mene kao pravnika predstavlja strašno razočaranje u zemlji koja se deklarisala da će biti pravna i poštovati ljudska prava i demokratska načela. Ovo je dokaz koliko se malo poštuje zakon. To su akti kojima se vrednost prava ,,diže u vazduh", a kad Vi donesete zakon koji neće biti ostvaren, što smo videli na mnogim primerima, i zakon koji je direktno protivustavan, na taj način obezvređujete pravo i zakon kao pravnu formu.

TRAGOVI PROŠLOSTI
Mi smo, nažalost, zemlja koja ima silnu autaritarnu prošlost na svojim leđima. To, nažalost, nije autaritarna prošlost koja je prestala da postoji!? Ta prošlost ima sadašnjost i mi se stalno susrećemo sa tragovima te prošlosti. Mi i danas imamo probleme sa denacionalizacijom, neotvorenim dosijeima, političkom policijom, sa lustracijom koja je potrebna nasušno da bismo kao građani na sledećim izborima znali ko je kakav i da li je kršio ljudska prava, da li zaslužuje da mu date glas na izborima.
I kao što mnogo toga nemamo, nemamo, nažalost, i nešto što imaju baš sve zemlje koje su se oslobodile totalitarizma i krenule u demokratiju, a to je pravnu rehabilitaciju onih koji su bili suđeni, što nije mala stvar, i kažnjeni, što nije mala stvar, iz političkih motiva. Oni su bili proglašeni kriminalcima zbog onoga što bismo mi sa stanovišta pravne države kvalifikovali kao vršenje ljudskih prava. Neko je, recimo, vršio svoje ustavno i ljudsko pravo na slobodu izražavanja i rekao je, recimo, da ova vlast nije najbolja vlast. Zbog toga je završio u zatvoru, izgubio mogućnost zapošljavanja, nije mogao da se obrazuje, često se razboleo, izgubio mnoge prijatelje, nekada su zbog toga propadali brakovi i porodice itd. Radi se o žrtvi političkog autaritarizma.
Takvi ljudi žive među nama, to su naši sugrađani. Imate profesore fakulteta na kome sam ja bio. Slobodan Jovanović je i dalje ratni zločinac iako predstavlja jedno od najvećih imena naše ne samo pravne kulture. Profesor Mihailo Đurić je bio osuđen i proveo u zatvoru devet meseci i on i dalje ima u svojoj biografiji da je kriminalac i to samo zato što je tvrdio, izneo stav da vlast nije onako lepa kako ona o sebi voli da misli.
Imamo masu žrtava političkog zakonodavstva, ili montiranih procesa, neumerenih kazni koje se ne mogu dovesti u vezu sa delom koje je činjeno. Sve su zemlje sa takvih građana-žrtava skinule pečat da su ,,kriminalci". Naša vlast, ni prva demokratska, ni druga demokratska, nije našla za shodno da to učini, a to za razliku od denacionalizacije ništa ne košta. Tako da je viđenje obaveza koje naša vlast ima prema našim građanima vrlo loše. Kad se napravi bilans tog pravnog prevladavanja nepravdi, u rubrici ,,suma" možete pisati ,,NULA"!? Nemate Zakon o denacionalizaciji, nemate Zakon o otvaranju dosijea, nemate Zakon o rehabilitaciji, a oni su elementarni i bili bi dokaz da postoji ozbiljna namera da se napusti matrica autaritarizma i da se krene ka demokratiji.
Prof. dr Vladimir VODINELIĆ
(Autor je profesor prava iz Beograda, dekan Fakulteta za poslovno pravo i direktor Centra za unapređivanje pravnih studija)

DRUGA IZBORNA SKUPŠTINA OPŠTINSKE ORGANIZACIJE G 17 PLUS U KRALJEVU - pišu Slobodan Rajić i Violeta Konjokrad
Nije nas sramota što smo avangarda

   Stranka G 17 plus za kratko vreme ostvarila je značajne rezultate u radu i zato je i dalje meta stalnog osporavanja, ali to je neće pokolebati na evropskom putu, rečeno je pored ostalog na drugoj izbornoj skupštini Opštinske organizacije ove stranke u Kraljevu, održanoj prošle nedelje.
   Obraćajući se delegatima i brojnim gostima, dosadašnji predsednik Opštinske organizacije G 17 plus Kraljevo Miodrag Vujović istakao je da je osnovni cilj ove stranke poboljšanje života svih građana. On je podsetio da je Opštinska organizacija G 17 plus u Kraljevu osnovana 2003. godine i da danas ima oko 800 članova i devet odbornika u Skupštini opštine.
   Mr Jovan Nešović, šef OG G 17 plus i opštinski menadžer, inače i prvi predsednik kraljevačkog Opštinskog odbora stranke, rekao je da su, bez obzira što to mnogi ne bi želeli, Opštinska organizacija i Odbornička grupa G 17 plus jedinstvene.
   - Naš osnovni moto jesu naši rezultati, koji su zaista dobri. I nije to samo naše mišljenje. To je mišljenje ljudi i organizacija koji su nezavisni od lokalne samouprave. I nama je to ponos! Jednostavna stvar, mi ćemo na tome istrajavati. Politika stranke i principi kao što su poštenje, pravednost, obrazovanost i rezultati svoga rada nema šanse da budu dezavuisani bez obzira na partijske interese -istakao je mr Nešović.
Došlo je vreme da Srbija postane moderna država i ravnopravni član Evrope, poručio je narodni poslanik i potpredsednik Izvršnog odbora G 17 plus Zvonko Obradović i dodao da će u Srbiji morati da se promene svest i shvatanja, ne samo kod građana, već prvenstveno kod onih koji se bave politikom.
   - Ponovo nije lako biti član G 17 plus. Nije lako još od vremena Slobodana Miloševića, vremena koje je za nas kao nevladinu organizaciju bilo izuzetno teško jer smo za Miloševićev režim predstavljali realnu pretnju. Danas, pak, imamo situaciju da smo ponovo osporavana organizacija. Zašto je to tako? Zato što mi predstavljamo avangardu, zato što zbog toga ne treba da nas bude sramota, zato što nosimo u sebi odgovornost i zato što posedujemo odgovarajuću sposobnost i stručnost da svoju zemlju konačno stavimo u ravnopravan položaj sa drugim zemljama Evrope - zaključio je Zvonko Obradović.
   Prioritet nam je, oživljavanje privrede u Kraljevu, jer bez bržeg privrednog jačanja nema ni bržeg ukupnog razvoja opštine - istaknuto je na izbornoj skupštini Opštinske organizacije G 17 plus u Kraljevu.
   Skupština je izabrala novi Opštinski odbor G 17 plus Kraljevo.

RADIBRATOVIĆ PREDSEDNIK
Novi opštinski odbor G 17 plus broji 13 članova. Za predsednika je izabran Bojan Radibratović, nastavnik razredne nastave iz Kraljeva, a za članove: Dragan - Gandžo Anđelić, Dragan Arsenijević, Slobodan Boćanin, Miloš Vesković, Miodrag Vujović, Tatjana Vučković, Predrag Perić, Nina Popović, Časlav Radosavljević, Snežana Mandić, Vukman Rakočević i Nikola Filipović (kao predsednik Omladinske mreže stranke).

PROTEST UGOSTITELJA - piše Rajko Sarić
Frka je tek posle fajronta

   Dvadesetak vlasnika ugostiteljskih radnji u Omladinskoj ulici protestovalo je protiv odluke Skupštine opštine kojom im se radno vreme ograničava do ponoći. Predstavnici nezadovoljnih ugostitelja, Dušanka Cvijović Šana, Bojan Karović i Vladimir Blagojević, na konferenciji za novinare, upozorili su opštinski politički vrh da kafići i kafane ne utiču na ponašanje mladih.
   - Deca u grad izlaze sa porodičnim vaspitanjem i vaspitanjem koje su stekla tokom školovanja. Kraljevo je ugroženo, ne radom kafića i kafana, već narkomanijom kao posledicom teške ekonomske situacije, velikom nezaposlenošću i mnogim drugim nerešenim pitanjima. Gosti naših lokala uglavnom su deca iz grada i kada u ponoć označimo fajront, oni se okupe u noćnim klubovima ili u parkovima gde probleme imaju svi, i građani i organi reda - smatra Cvijovićeva.
   Bojan Karović, vlasnik kafea ,,Golub”, smatra da mladima u Kraljevu treba ponuditi više zabave, više javnih okupljanja, što podrazumeva češća gostovanja popularnih pevača i muzičkih grupa.
   - Ako mladi cele nedelje uče ili naporno rade, treba im obezbediti nesputan, slobodan izlazak u grad tokom vikenda. Ako nemamo problem sa policijom i inspekcijom, onda smo zadovoljni svi, i mladi i mi kao ugostitelji. Nadležnima u opštini uputićemo zahtev da nam se u sezoni, koja traje od 22. marta do 22. oktobra, omogući produženi rad letnjih bašti. Ukoliko nam se ne izađe u susret, veliki broj ugostitelja organizovaće velike žurke na Trgu srpskih ratnika koje će trajati od ponoći do zore - jasan je bio Karović.
   Vlasnik kafea ,,Skver” Vladimir Blagojević upozorava da će ugostitelji, u cilju zaštite svojih prava i prava svojih gostiju, angažovati i advokata, a moguće je da se u nedelju, 3. jula, u vreme održavanja manifestacije Veseli spust, organizuje bojkot vlasnika svih ugostiteljskih objekata u centru grada. Bio bi to, hteli ne hteli da priznamo, veliki minus za manifestaciju kakva je Veseli spust, koja uživa ugled i van granica Srbije.
   Stiče se utisak da su kraljevački ugostitelji posebno iritirani što je odluka o skraćenju radnog vremena vlasnicima letnjih bašti, osim noćnih klubova i barova, doneta na inicijativu Beograda, u kome lokali rade cele noći. Kazne za nepoštovanje ovakve odluke su drakonske, od 2.500 do 100.000 dinara.


KOMENTAR S POVODOM - piše Ivan Rajović
Pustite mlade da mirišu lipe

   U skladu sa nekom novom odlukom koja bi trebalo da bude donesena ,,tamo gde treba" ograničava se rad kafića u noćnim satima. Na taj način, smatraju zastupnici ove ideje, biće rešeni svi problemi omladine, koja, čini se, ne deli takvo mišljenje

   Samo je pitanje dana, ili trenutka, kada će čitav grad bukvalno buknuti opojnim mirisom procvetalih lipa. To je jedan od najlepših perioda tokom godine po čemu je Kraljevo postalo prepoznatljivo. Letnje večeri, sa mirisom pomenutih lipa ili bez njega, oduvek su bile najidealnije doba, ne samo za razmenu sladunjavih šapata zaljubljenih parova, već i za sve vrste kontakata ispunjenih poletom i energijom koju samo mladost poseduje. Bar tako je bilo nekad, mada ne tako davno, ali pre svojevrsnog mučilišta, makar to bilo i iskušenje, kroz koje je čitavim svojim individualnim i kolektivnim bićem prošla generacija koja je sada u najboljem dobu. Bez i najmanje krivice, ako se pod tim ne podrazumeva da su rođeni u pogrešno vreme i među pogrešnim vaspitačima i tutorima. Tim devojčicama i dečacima, pod navodnom brigom za njihovo mentalno zdravlje, fizičku sposobnost i produktivan život na polzu sopstvenom narodu, danas se zabranjuje da mirišu lipe, pod sjajem zvezda u toplim letnjim noćima.
Tačnije, samo im se ograničava da to mogu da rade do trenutka koji im je određen tamo gde treba, a što podrazumeva strog propis o radu kafića. No, možda zabrana rada okupljališta mladeži posle propisanog roka i nema nikakve veze sa sputavanjem slobode kretanja mladih ljudi koji su čitav život proveli uz ograničenja, zabrane, uzdržavanje i strah od svakog dolazećeg dana.
   I ma kako u naivnim glavama zakonodavaca lepo zvučala ideja da će omladina koja legne na vreme biti ispavana, orna, nasmejana, odana domovini i prijemčiva za sva znanja ovog sveta koja će im omogućiti da sa više optimizma učestvuju na sajmovima na kojima se uči kako se bezuspešno traži posao, to nije tako. Hoće li ograničeni rad kafića sprečiti siledžije da siluju, narkomane da se drogiraju, a ludake da luduju? Naravno da neće. Štaviše, letimičnim iščitavanjem dnevnih novina može se zaključiti da se najogavnija zverstva u ovoj zemlji događaju usred bela dana i od onih kojima je ova država na razne načine ulazala poverenje ili prećutno omogućila da to čine. Ko će njih “ograničiti”?
   Oduzmemo li deci noći, prisilićemo ih da se na dnevnom svetlu gledaju oči u oči sa onim čega bi ih po svaku cenu trebalo poštedeti ako im mislimo dobro. Ima li zadovoljstva, lepote i edukativnih sadržaja na izobličenim fizionomijama kojekakvih tajkuna, novokomponovanih aristokrata, škorpiona, vukova, paukova i još kojekakve gamadi koja iz dana u dan sve masovnije zaposeda ove prostore pod kapom nebeskom i dnevnim svetlom. To je njihov ambijent u vremenu tranzicije, a posle ratova i pre vijetnamskog sindroma koji kao bauk počinje da kruži nad našim glavama. Zar je moguće da niko od merodavnih neće da shvati da suština toga što mladi izlaze kad matori poležu i jeste u tome da se izbegne kontakt, čak i pogled u prolazu, da se bar noć proživi u sopstvenom svetu, sa svojim vršnjacima i svojim preokupacijama, što dalje od onih koji su i dobili baš ono što su zaslužili.
Osim toga, više je nego očigledno da ova zamlja u ovom trenutku ima daleko ozbiljnijih i krupnijih problema nego što je preterana briga o onima koji su jedino što vredi u nečemu što nema ništa od onoga što bi trebalo da ima. Ni ustav, ni granice, ni himnu, ali ima bezbroj diskutabilnih ideja za sticanje političkih poena kod svojih ciljnih grupa. Ovoga puta to su roditelji. A ova zemlja ima samo mladost na kojoj je, i pored svega što su joj uradili, teška obaveza da sebe i sve nas izvedu iz ovoga u čemu smo se našli. mladi su sasvim zreli i kompetentni da odlučuju o onome što se tiče njih samih. Zato bi o svemu što ih se tiče njih trebalo i pitati, a ne one koji su svoje moralne, političke, kulturne i ostale nazore sticali u pogrešnom vremenu i potpuno izvitoperenom propagandnom miljeu. Uostalom, postoji jedna izreka koja kaže kako lopov i na svecu primećuje samo njegove džepove. Bojim se da ovi novi dušebrižnici vide nešto što mi obični smrtnici ne vidimo. A kad je već tako, onda svoju dalekovidost, čestitost, znanje i ostale kvalitete imaju gde da demonstriraju pre nego što počnu da eksperimentišu sa mladima. Jer, da je neko svojevremeno prihvatio ideologiju Dece cveća, svet bi sasvim sigurno danas izgledao mnogo drugačije. Tim pre što je geslo, tada potpuno neshvaćene mladeži, bilo ,,Vodimo ljubav, a ne rat". Nisu poslušali mlade, ne slušaju ih ni danas, a trebalo bi. A ako ih ičega treba poštedeti i sačuvati, to su baš ti lažni dušebrižnici koji im ne nude ni posao, ni bilo kakvu viziju bolje budućnosti. I zato, pustite decu da bar mirišu lipe, dosta su mirisala barut.

ODRŽAN PRVI SAJAM ZAPOŠLJAVANJA - piše Rajko Sarić
Brže do radne knjižice

   U sredu je u Kraljevu održan Sajam zapošljavanja na kome je 27 ovdašnjih privrednih subjekata iskazalo svoje potrebe za radnicima raznih profila i zanimanja. Kako nam je potvrdila Aleksandra Mihailović, saradnik za odnose sa javnošću u kraljevačkoj Filijali Nacionalne službe za zapošljavanje, svoje štandove imali su Amiga, Trgomen - PV, MR Sistem, Ekološki centar Lopatnica, Kotlenik - promet, Delta osiguranje, Konfekcija MMC, Kodeks, Komino trejd, Afiks, DP Mak-Di, LPS K.D., Dečje odmaralište Goč, DP Autotransport, Đuđa d.o.o., Hendikep centar i drugi.
   Na Sajmu, prvom ove vrste u Kraljevu, više od 500 mladih, ali i nezaposlenih u poznim godinama života, popunilo je određene formulare i predalo ih predstavnicima preduzeća koja su izrazila potrebu za radnicima tih zanimanja.
   Sajam je otvorio predsednik opštine dr Radoslav Jović, koji je naglasio da je održavanjem Sajma, Kraljevo mnogo dobilo.
   - Sajam trasira put za jedan od najvećih problema koji tišti Srbiju, pa tako i Kraljevo, a to je nezaposlenost. Prošlo je vreme kada je država obezbeđivala radno mesto. Danas se nalazimo u procesu privatizacije, državnih preduzeća će biti sve manje ili ih neće biti uopšte. Imaćemo poslodavce iz privatnog sektora i zato je logično da lokalna samouprava mora da pomogne da lakše dođe do susreta nezaposlenih i poslodavaca - rekao je dr Jović očekujući pozitivne efekte Sajma.
   On je istakao da će lokalna samouprava svim mehanizmima koji su u njenoj nadležnosti nastojati da omogući mladima da što više skrate svoj boravak na evidenciji NSZ.
   - Već narednih meseci analiziraćemo efekte današnjg Sajma, tako da ćemo, ako budemo imali dobre rezultate, učiniti sve da ovakvih skupova bude više - rekao je predsednik Jović.
   Dragana Gajević, majka troje dece, osamnaest godina je na tržištu rada. Do sada u radnoj knjižici ima upisanih pet godina staža.
   - Radila sam kao trgovac, a zatim i još neke druge poslove. Od ovog Sajma očekujem mnogo, očekujem da konačno dođem do nekog zaposlenja. Najstarije dete, kćerka, u srednjoj školi je, tako da će se i ona uskoro naći na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, kao što smo suprug, koji je takođe bez zaposlenja, i ja - kaže Dragana.
   Na evidenciji NSZ u Kraljevu nalazi se oko 16.000 nezaposlenih. Daleko je, međutim, manji broj onih koji aktivno traže posao, tako da će u narednom periodu biti pojačana kontrola redovnosti prijavljivanja tržištu rada i, samim tim, brisanje sa evidencije svih koji se nađu u kategoriji ,,pasivac”.
   Primetno je bilo da se poslodavci interesuju kako za stručnost kadrova, tako i za njihove godine, bračno stanje i sve ono što bi, eventualno, moglo predstavljati ograničavajući faktor za zapošljavanje.

 RESTRUKTURIRANjE ZDRAVSTVENOG SISTEMA - piše Rajko Sarić
Gužva za prevremenu penziju

   • U prvom krugu za dobrovoljni odlazak u penziju u zdravstvenim ustanovama u Srbiji prijavilo se 7.500 radnika • U ZC Studenica za otpremninu se prijavilo 300 zaposlenih

   Za socijalni program koji je zaposlenima u zdravstvu ponudilo Ministarstvo zdravlja Srbije do sada se prijavilo 7.500 radnika i oni će tokom leta dobiti konkretne ponude za odlazak sa svojih radnih mesta, uključujući i tačne iznose otpremnina, izjavio je nedavno ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević.
   Otpremnine će biti određene na osnovu broja prijavljenih i količine sredstava kojima raspolaže Republički zavod za zdravstveno osiguranje.
   - Onima koji se odluče za taj program najverovatnije će biti ponuđene otpremnine u istom iznosu koji dobijaju zaposleni u državnoj upravi. najverovatnije bi iznosila trećinu prosečne plate iz poslednja tri meseca, uvećana za 20 odsto i pomnožena sa brojem godina radnog staža. Rok za prijavu za socijalni program produžen je do kraja ovog meseca - rekao je ministar Milosavljević.
   Pravo da se prijave za socijalni program imaju zaposleni u zdravstvu koji su stekli uslove za penzionisanje, oni koji su ispunili jedan od uslova za penziju, oni koji imaju do dve godine do sticanja jednog od uslova za penzionisanje, kao i zaposleni koji su iz drugih razloga zainteresovani da raskinu radni odnos. Trenutno se iz sredstava Zavoda finansiraju plate za 117.000 zaposlenih u zdravstvu, među kojima je veliki broj nemedicinskog osoblja. Socijalnim programom bar delimično će se ispraviti nepravilnosti koje sada imamo u zdravstvu gde direktori zdravstvenih ustanova na poslu drže lekara od 65 godina života i 40 godina radnog staža, ili čak one koji su navršili 72 godine života a u radnoj knjižici imaju upisanih 30 godina staža.
   Prema proceni ministarstva zdravlja, racionalizacija zdravstvenog sistema neophodna je da bi se postigli odgovarajući standardi o potrebnom broju zaposlenih. Primera radi, u KC Srbije zaposleno je 7.700 radnika, dok je sa Zavodom sklopljen ugovor za njih 7.124.
   - Za njih 600 preko ugovorenog broja KCS obezbeđuje dodatni prihod da bi isplatili plate, a sa druge strane taj centar nema sredstava za lek za stimulaciju ovulacije kod veštačke oplodnje - ističe republički ministar zdravstva prof. dr Tomica Milosavljević.

   U Zdravstvenom centru ,,Studenica” u Kraljevu, prema sprovedenoj anketi, uslov za penziju stiče 6 zaposlenih, a čak 81 zaposleni se izjasnio za odlazak s radnog mesta uz otpremninu bez obzira na uslove za penziju. Ukupno njih 300, po toj anketi, koja, napominje direktor Centra dr Dragan Arsić, nije obavezujuća, zainteresovano je za socijalni program koji je ponudilo Ministarstvo zdravlja.
   - U Ministarstvu zdravlja usaglašavaju se standardi za prostorne i kadrovske kapacitete i njkasnije za mesec dana će se znati koji je to potreban broj radnika u zdravstvu po svim profilima. Kriterijumi su, ipak, nešto blaži u odnosu na one koje zahteva Svetska banka u projektu u kome je i ZC Studenica. Dakle, novi standardi će važiti i za našu bolnicu, ali niko neće ostati nezbrinut. - kaže direktor Arsić.
   On smatra da će broj radnika koji će dobrovoljno otići na bazi ovog socijalnog programa biti oko deset odsto u odnosu na broj zaposlenih, mada je višak u restrukturiranju oko 15 odsto. Planirano je da putem tendera jedan broj nemedicinskih radnika bude angažovano za poslove održavanja preko servisa što bi donelo jedan novi kvalitet u radu i tim radnicima omogućilo bolje zarade jer bi bili angažovani u drugim ustanovama gde je mogućnost zarade veća. Realizacijom socijalnog programa u zdravstvu Srbije, stvoriće se mogućnost za zapošljavanje oko 1.500 lekara koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

ZAVRŠENO SUĐENJE GORANU VESELINOVIĆU - piše Sanja Miladinović
Izrečena najteža kazna

   • Goran Veselinović, bivši pripadnik Specijalnih jedinca Državne bezbednosti, osuđen je u Okružnom sudu u Kraljevu na kaznu zatvora u trajanju od 40 godina zbog četvorostrukog ubistva

   Petočlano sudsko veće Okružnog suda u Kraljevu izreklo je presudu Goranu Veselinoviću, starom 36 godina, bivšem pripadniku Specijalnih jedinica Državne bezbednosti. Veselinović je proglašen krivim za ubistvo, te mu je izrečena maksimalna kazna zatvora u trajanju od 40 godina, zbog ubistva brata i sestre Mirjane i Milana Perića, i bračnog para Sabrineze i Muhameda Sejdijaj.
   Predsedavajući sudskog veća sudija Milan Davidović je, obrazlažući presudu i visinu izrečene kazne, naglasio da je, na osnovu dokaza, Sud utvrdio da je Veselinović maja 1999. godine u Kosovskoj Mitrovici, kao pripadnik Specijalnih jedinica Državne bezbednosti, izvršio četvorostruko ubistvo, te da je, s obzirom na način na koji je počinio ovo krivično delo, kazna zatvora od 40 godina jedina primerena kazna za Gorana Veselinovića.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

,,ŽIČKA HRISOVULJA" PESNIKU MIROSLAVU MAKSIMOVIĆU - piše Ivan Rajović
Prividna lakoća u prijemu sveta

   Na sednici održanoj na Spasovdan, 9. juna 2005. godine, u Kraljevu, žiri za dodelu Žičke hrisovulje u sastavu: Dejan Aleksić, Miloš Milišić, Živorad Nedeljković, Goran Petrović i Dragan Hamović (predsednik), jednoglasno je doneo odluku da dobitnik Žičke hrisovulje za 2005. godinu bude pesnik Miroslav Maksimović. Nagrada se ovom pesniku dodeljuje, kako se kaže u obrazloženju, ,,za liriku kojom produbljuje svakidašnje stvarnosti sveta".

O PESNIKU
   Miroslav Maksimović (1946, Njegoševo u Bačkoj) piše poeziju, eseje, bavi se uredničkim i priređivačkim radom. Dobio je više značajnih nagrada za poeziju i prevođen je na nekoliko jezika. Živi u Beogradu.
   Knjige pesama: Spavač pod upijačem (1971), Menjači (1972), Pesme (1978), Sećanje jednog službenika (1983), Soneti o životnim radostima i teškoćama (1986, 1991. - prošireno izdanje), Životinjski svet (1992), Nebo (1996), Izabrane pesme (2000), Beogradske pesme (2002).
Knjige eseja: Pored (1995), O knjigama i životu (2002).
   U kraćem eseju o delu i ličnosti ovogodišnjeg laureata predsednik žirija Dragan Hamović kaže:
   ,,Da bismo ukazali na to šta sve kao pesnik jeste, najpre treba naznačiti šta Miroslav Maksimović kao pesnik nije. To je važno kada govorimo o ovome pesniku kao nosiocu nagrade što nosi ime Žiče i vaskoliki značenjski prtljag toga imena.
   Maksimović čini svesni otklon od toga da bude pesnik kolektivnog iskustva. U iskazivanju ovog pojedinačnog, svakom srodnog i ujedno neuporedivog, nijednome sličnog iskustva, kolektivno se tek sporadično projavi, blesne, aktivira se iz dubine koju jezik sadržava. Pre blizu sto godina jedan je pronicljivi tumač tokova srpske poezije konstatovao da je srpski jezik izrazio srpsko pleme, ali ne i srpskog pojedinca.
   Maksimović pripada pesničkom kolenu koje ne mora, nije obavezno da izražava nikoga do sebe, jer je to polje sopstvenosti još kako neistraženo i neistraživo. Sobom će, razume se, izraziti ne samo sebe. Izraziće i one bivše i one koji će to tek biti.
   Miroslav Maksimović stoga pristupa lirskom tumačenju dodeljene mu svakidašnjice kao da je prvi koji je odgoneta koristeći jezik lirike kao oruđe. Koliko god bio oslonjen na trenutak koji sada živi, na slike koje sada vidi, to sada i to ovde, što nesvesno, što svesno, ogledaju se i dozivaju se bazičnim stanjem lirike, sa njenim detinjstvom i bezazlenstvom. Vedra ali i reska ironija u viđenju stvarnosti, i sebe u njoj, crta je koja prožima i otrežnjuje iskaz ove poezije. Od intimnih otkrivenjskih trenutaka do razgradnje i prerade okoštalih slika i sazvučje domena je poetskog prostora Miroslava Maksimovića.
   Površina, poznato je, ume da zavara. Najčešće laki i neobavezni lik površine prikrije sadržaj dubine. Tako ćemo, na primer, patetični ton i čulo za uzvišeno ponajmanje dovesti u vezu sa poetikom Miroslava Maksimovića. Spolja gledano, ali uistinu, tenzija koju podrazumevaju pomenuti pojmovi s lirskih početaka, samo je pomerena unutra. I ta nutrina Maksimovićeve poezije pulsira složajima koji nisu proizvod prolaznog momenta i mesta, nego jednog delanja koje nije od juče u jeziku i ne pripada samo aktuelnom korisniku narečenog medijuma opštenja."
   Da podsetimo, ovo priznanje koje je postalo jedno od najznačajnijih te vrste na ovim prostorima dodeljuje se trinaesti put. Dosadašnji dobitnici su: Dobrica Erić, Milutin Petrović, Miodrag Pavlović, Ljubomir Simović, Ivan V. Lalić, Miroslav Tešić, Brana Petrović, Stevan Raičković, Alek Vukadinović, Matija Bećković, Borislav Radović i Milovan Danojlić.
   ,,Žička Hrisovulja” će Miroslavu Maksimović svečano biti uručena na Preobraženje u trpezariji manastira Žiče, kao što je to, sada već tradicionalno, praktikovano svih prethodnih godina.


BIVŠA KRALJEVČANKA EMILIJA - EMA CEKOVIĆ - JERINIĆ - piše Ivan Rajović
Od sudnice do palete i kičice

   Ema - Emilija Ceković - Jerenić je rođena aprila 1940. godine u Kragujevcu, gde je živela do svoje sedme godine. U osnovnu školu je pošla godinu dana ranije, budući da joj je već tada želja bila da što pre i što više nauči i stekne prava prijateljstva i drugarstva.
   Ovu težnju su joj, kako kaže, omogućili roditelji i Kraljevo. Sticajem okolnosti, Velislav Ceković, Emilijin otac, bio je izabran za sudiju Opštinskog suda baš u Kraljevu, a majka Olivera za sekretara škole. U Kraljevu je stekla najbolja i najiskrenija prijateljstva, a bilo je tu i predavanja njenim novim ljubavima - gimnastici u tadašnjem ,,Partizanu", atletici u ,,Metalcu", košarci u ,,Slogi". Međutim, kako danas tvrdi gospođa Ema, slikarstvo je bilo i ostalo do današnjeg dana njena velika ljubav, životna ravnoteža i deo smisla življenja.
   Posle završene gimnazije studirala je i diplomirala na Pravnim fakultetu u Beogradu, gde živi i danas. Prvo je radila kao sudija, a posle toga godinama u funkciji javnog tužioca. Završila je sa profesionalnim radnim vekom u pravosuđu, posle čega slikarstvo postaje njeno drugo radno opredeljenje. Tokom 2004. godine uspela je da sabere svoja slikarska dela i organizuje tri samostalne izložbe slika rađene tehnikom ,,ulje na platnu”, od kojih jednu u Pančevu, dve u Beogradu, uz redovno učešće na grupnim izložbama galerije ,,Crnjanski" pri NU ,,Đuro Salaj", gde je dobila diplomu u vidu nagrade za sliku ,,Lapavica".
   Zbog svoje privrženosti Kraljevu, gospođa Ema je ove godine imala tu čast da bude počasni gost jubilarne kolonije na Goču. Ne krijući svoje oduševljenje, ona za ,,Ibarske novosti” kaže:
   - Budući da su moja slikarska ostvarenja zabeležena i prikazana javnosti novinarskim reportažama i putem televizije, taj prikaz je realizovala Televizija Kraljevo, u Beogradu, gde su moji radovi bili izloženi, uz moje kazivanje da se življenjem u Beogradu nisam odvojila od Kraljeva - grada koji je ispunio moju mladost lepotom širokogrudih ljudi i prirodnim lepotama koje ga okružuju, a posebno jednostavnom i vrhunskom lepotom Goča. Goč sam zavolela još u tim gimnazijskim danima, kada sam zajedno sa roditeljima ugledala njegove lepote zahvaljujući tome što je moj otac tih godina bio predsednik Ferijalnog saveza i svima nama, organizovanjem izleta, omogućio da u sebi ponesemo zanosne lepote ovog kraja. Ovu ulogu je kasnije zavredeo g. Miša Milenković, tvorac Smučarskog doma Goč, jedan od retkih ljudi koji snagom svoje ličnosti, neodoljivom energijom sa velikom ljubavlju i skromnim sredstvima održava ovaj raj i uspeva da prikupi ljubitelje prirode - slikare, čak i desetu likovnu koloniju po redu.
Za nepuna dva dana, koliko sam provela na Goču, spoznala sam neizbrisive tragove moje privrženosti nesvakidašnjim lepotama Goča i onima koji čine čuda da priroda ostane neotuđivi deo svakog od nas ponaosob.
   I tako, nastavljam životni put dalje, ovom prilikom sa zaključkom: da ne beše ,,Miše" i njegovih saradnika, ne bi bilo ni likovne kolonije i to desete - jubilarne, a ja doživeh sreću koja se za nepuna dva dana meri nekada godinama!



POVODOM GRADSKE SLAVE
Sveta trojica uz Aksentijevića

   U nedelju, 19. juna, u MMC - ,,MR Kvart" biće održan koncert Pavla Aksentijevića i grupe ,,Zapis". Ovaj muzički spektakl, u pravom smislu te reči, budući da je Pavle Aksentijević već godinama neprikosnoveni pojac srpske ali i vizantijske duhovne muzike, organizuje se povodom gradske slave grada Kraljeva - Svete trojice.
   Na repertoaru Pavla Aksentijevića i grupe ,,Zapis" naći će se stara srpska i duhovna muzika. Generalni pokrovitelj ovog muzičkog događaja je SO Kraljevo, organizator je ,,Kvart", a početak je zakazan za 20 časova.


VELIKO PRIZNANJE NAŠOJ PLESAČICI ANDREI SAVKOVIĆ - piše Ivan Rajović
Kraljica latinoameričkog plesa

   Andrea Savković je rođena u Kraljevu 1988. godine. Igra u plesnom klubu ,,Spektar". Učitelji plesa su joj Sanja Ćirić i Suzana Radisavljević. Aplikacije na kostimu obavezno radi majka Biljana. Prvi idol igre bila joj je sestra Sabina. Želja joj je da se pojavi na nekom većem međunarodnom takmičenju, a posle završene karijere da uči mlade plesu

   Mlada plesačica Andrea Savković donela je ovih dana u Kraljevo, posle šest medalja, pehar za latinoamerički ples. Na Šampionatu u Beogradu je ovoga puta osvojila prvo mesto sa partnerom Miroslavom Gajićem. Andrea kaže kako joj je pored svih dosadašnjih priznanja ovo ipak najdraže, jer u pitanju je bio završni turnir ove sezone. Osvajanjem pehara Andrea je ispunila i obećanje koje je na polasku dala svom ocu.
   Andrea je, kako s ponosom ističe, a što joj mnogo znači u životu, dete koje je rođeno u Pic-mali. Deda Rale, stari kraljevački bokser, biciklista i fudbaler, bio je pravi vođa Pic-male. Drugi deda Dačo Mizdraković bio je jedna od najubojitijih levih polutki kraljevačke ,,Sloge". Otac Zoran Savković Džeri - prosvetni radnik, glumac, reditelj, slikar, pisac... i te kako poznat Kraljevčanima, a i širom Srbije. Pradeda Dušan Krstić, bivši predsednik opštine za vreme rata, bečki student. Sestra Sabina - kraljevačka glumica, brat Stefan - kostimograf beogradskih pozorišta, kraljevačke scene, televizijskih serija..., i najzad - majka Biljana, koja u svakom momentu hoće i ume da zaigra, zapleše, đuska. Andrea je od svih njih nešto nasledila. Gledala je, kako kaže, svog oca Džerija koji igra rokenrol sa majkom Biljanom i divila se. Detinjstvo je provela u Pic-mali družeći se sa vršnjacima, a društvo su joj pravili i Romi ,,Didovci". Dobro su se slagali. Godine su prolazile, a kad je poodrasla, Andrea je kod tate Džerija dobila svoju prvu životnu ulogu u ,,Herbarijancima".
   Sestra Sabina Savković tada se, osim glumom, bavila i umetničkim baletom - ritmikom. Andrea je ,,gutala" Sabinine pokrete. Želela je i ona da pleše. Pokupila je dosta ,,fora" od svog oca, majke naročito, a pogotovu od Sabine. I odluka je pala - baviće se plesom. Sticajem okolnosti, kada je bila u osmom razredu škole ,,Dimitrije Tucović", došli su ljudi iz Kragujevca i pitali ko želi da se bavi plesom. Andrea je kao iz topa odgovorila ,,ja želim da igram"! I od tog dana počinju probe, vežbe, takmičenja i mnogobrojni nastupi. Najzad je otkrila nešto u čemu je našla sebe i sva se predala tome. Presrećna je, kako kaže, najviše zbog toga jer će i ona učestvovati, odnosno biti ,,perla", u porodičnoj ogrlici Savkovića.
   Andrea s ponosom pokazuje diplome iz Čačka, Gornjeg Milanovca, Leskovca, Jagodine, Valjeva i Beograda. Međutim, jedna od najdražih joj je ona osvojena u Sarimsakliju (Turska) - drugo mesto na otvorenom takmičenju.
   Imajući u vidu šta su sve Savkovići, a ponajviše tata Džeri, uradili za kulturu ovoga grada, slobodno se može reći da se porodična tradicija Savkovića, kada je umetnost u pitanju, nastavlja. Valja naglasiti i to da je ova mlada umetnica izuzetno vezana za Kraljevo. ,,Andrea Kraljevo ne bi dala za Njujork", kaže brat Denis, najmlađi Savković koji je, za razliku od svojih ukućana, otišao u sportske vode i bavi se košarkom.

PREĆUTANE KNJIGE - piše Ivan Rajović
Molitve za promašene reči

   Kraljevčanin Aleksandar Marić autor je knjige ,,Studenica, Studenica”, koja je objavljena pre dve godine, a kojoj, kao i mnogim drugim pisanim tekstovima, književna kritika nije posvetila adekvatnu pažnju, niti joj odredila mesto u korpusu ovdašnjih stvaralaca i njihovih dela.
   Marić je poeziju počeo da piše sa 18 godina. Sam priznaje da je to relativno kasno za neki početak, ali je ubeđen da je taj dar sve vreme bio skriven u njemu, sve dok nije došao na ideju da svoje duboke emocije u datom trenutku izrazi pesmom. Bila je to, naravno, neka vrsta ispovedne poezije, karakteristične za taj uzrast. Ozbiljno bavljenje poezijom počinje kasnije, u Pančevu, posle književne večeri ,,Kraljevčani u Pančevu”, na kojoj su svoje pesme govorili Miloš Milišić, Dragan Hamović, Veroslav Stefanović i Živorad Nedeljković. Tu je upoznao Dragoslava Lackovića, pančevačkog pesnika, sa kojim je počeo ozbiljno da sarađuje i razmenjuje iskustva. U to vreme je učestvovao i na brojnim književnim radionicama i pomno pratio dešavanja u književnosti, a naročito u poeziji.
Sazrevanje pesničkog izraza u njemu je trajalo gotovo deset godina, u neprekidnom dijalogu sa, kako tvrdi, Draganom Hamovićem, tadašnjim urednikom Povelje, i iščitavanjem stare srpske književnosti, ali i pesama pesnika, prevashodno dobitnika ,,Žičke hrisovulje”.
Prvu, i za sada jedinu, knjigu pod nazivom ,,Studenica, Studenica" Marić je objavio 2003. godine u izdanju SKC Kragujevac. Bila je to, zapravo, nagrada na konkursu za prvu knjigu.
Tematika kojom se Aleksandar Marić bavi u svojoj knjizi je logični nastavak onoga što je svih prethodnih godina radio, pomeren ka duhovnoj strani poezije koja je negovala istorijsko i običajno tokom godina nacionalnog osvešćenja. Imajući u vidu svu staru srpsku književnost i dela Vaska Pope, pogotovu zbirke ,,Uspravna zemlja”, Lalićevih ,,Zaveštajnih kanona” i Pavlovićeve ,,Antologije srpske poezije”, koja ima za reper baš tu duhovnu potku, postavio je sebe u poziciju nastavljača takvog pristupa poeziji. Samo što njegova poezija malo otvorenije svedoči o pravoslavnoj suštini srpskog bića. Ova zbirka je sa jedne strane letopisna, a sa druge ispunjena osećanjem uživljavanja u motive i događaje iz istorije oslanjajući se na srednjovekovnu i liturgijsku formu povelje, kanona, psalama…
Knjiga ,,Studenica, Studenica” je pisana slobodnim stihom, počinje sadašnjošću, preko istorijskih događanja prevashodno vezanih za ovo podneblje i ovaj narod, a završava apokaliptičnom vizijom, odnosno Kanonom o Carstvu Božjem. Zanimljivo je da Marić Apokalipsu ne predstavlja kao neki smak sveta, već kao radostan događaj ispunjenja istorije sa akcentom na Studenicu, koja istorijski predstavlja izvor srpske duhovnosti i obrazovanja, a apokaliptički utočište srpstva, a sve iz ugla pesnika i njegove molitve za praštanje promašenih reči.
U pripremi je knjiga kraćih pesničkih formi ,,Kosovski prozbenik”, zapravo pesnički molitvenik koji sadrži jekteniju, katizmu kosovskom pastiru, obretenja, povelje, zavetnik i kosovski vaskrsni kanon.
Knjiga bi trebalo da se pojavi do ovogodišnjeg Sajma u Beogradu, a izdavač je Gradac iz Raške.

UPIS VANREDNIH UČENIKA U SREDNJE ŠKOLE - piše Bojana Milosavljević
"Zakasnelim" đacima još jedna šansa

   Do 20. juna kandidati stariji od 17 godina, a koji žele da se, u svojstvu vanrednog učenika, upišu u prvi razred srednje škole, treba da Školskoj upravi Ministarstva prosvete i sporta Srbije u Kraljevu podnesu odgovarajuću prijavu, i to u dva primerka (od kojih jedan ostaje kandidatu). Podatke iz prijave obrađuju nadležna lica i prosleđuju ih u centralnu bazu Ministarstva do 25. juna, nakon čega se kandidatima dodeljuju - šifre. Inače, informatičar u bazu ocena po predmetima i razredima unosi samo srednju ocenu razreda, što podleže proveri zvaničnog lica Školske uprave, pa je kandidat obavezan da u prijavi navede srednje ocene, od šestog do završnog razreda osnovne škole.
   Prijavu potpisuje kandidat, ukoliko je stariji od 18 godina, odnosno roditelj ili staratelj, za lice koje je ispod tog uzrasta. Osim ovoga, potreban je na prijavi i potpis ovlašćenog lica iz Školske uprave. Spisak kandidata sa šiframa iz centarlne baze dostavlja se školskim upravama do 28. juna, a one ga istog dana ističu na vidnom mestu u ovoj ustanovi. Liste želja kandidati popunjavaju u školskim upravama 29. i 30. juna, pri čemu ovlašćeno lice proverava - da li obrazovni profili i njihove šifre odgovaraju onima koji su ponuđeni u Konkursu za upis vanrednih učenika. Odgovorni predstavnik Školske uprave pružiće informacije i pomoć pri popunjavanju liste želja, koje se u centralnu bazu podataka prosleđuju 1. jula do 20 časova.
Provera ovih listi, prijem (eventualnih) žalbi, ispravke i zvanično objavljivanje, raspoređivanje kandidata po školama i obrazovnim profilima - vrši se prema rsporedu iz kalendara upisa, pri čemu se sve informacije objavljuju u školskim upravama.

   - Očekivali smo da na otvaranju takmičenja bude Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, ali je bio sprečen obavezama u Vladi. No, biće prilike da i on obiđe sve ovo i vidi šta smo do sada uradili - kaže Labud Pavlović, predsednik KK Studenica, organizatora Balkanskog prvenstva.

Zabava za sve uzraste