Povratak na izgubljena tržišta
Sredstva rebalansa - za infrastrukturu!
Što pre ka statusu pridruženog člana
Vojska ne čuva haške optuženike
Stanovi za trideset porodica
Ekonomski razvoj - ključ i za probleme raseljenih
Nesreća u nesreći poručnika Kapetanovića
Novi koncept rada policije
A što tebe briga ko je meni ćaća?
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: fudbal, karate

DR MIROLJUB LABUS SA SARADNICIMA POSETIO KRALJEVAČKU OPŠTINU,
TRIBINA ,,EVROPA KUCA NA TVOJA VRATA" U REGIONALNOJ PRIVREDNOJ KOMORI - piše Slobodan Rajić
Povratak na izgubljena tržišta

   • ,,Upravo se na primeru kraljevačke privrede pokazalo kako je počela da posrće kada je izgubila jugoslovensko i evropsko tržište", istakao Labus

   Na tribini u okviru kampanje ,,Evropa kuca na tvoja vrata", potpredsednik Vlade Srbije dr Miroljub Labus rekao je prisutnim privrednicima sa područja 15 opština Raškog, Rasinskog i Moravičkog okruga da je pridruživanje Evropskoj uniji najvažnije pitanje za Srbiju.
- Ova vlada je shvatila da mora da neposredno i konkretno razgovara sa građanima o svim pitanjima koja su preduslov za ulazak u Evropsku uniju. Sa ljudima ne možemo razgovarati samo o stručnim temama i stručnim jezikom, već treba i da im objasnimo kakvu rakiju moraju da peku, šta će biti sa vizama, kako će se čuvati i transportovati mleko, kako bi studenti trebalo da studiraju i kako njihove diplome da budu priznate u EU - naglasio je Labus.
Labus je, takođe, istakao da pridruživanje EU znači i praktična pitanja kao što su način prelaska državne granice, kako da SCG dođe na ,,Belu šengensku listu" i kako da standardi Evropske unije budu uspostavljeni i u Srbiji. Kao primer je naveo da na našoj granici trenutno kamioni sa robom čekaju i po dvadeset sati da prođu carinu, a po evropskim standardima neće moći više od pola sata, dok će prevoz te robe do evropskog kupca umesto i po sedam dana moći da traje najviše dvadeset jedan sat. Zbog toga Vlada Srbije čini sve da modernizuje i racionalizuje carinske i druge službe, poput carinskog prelaza Batrovci prema Hrvatskoj.

PETSTO MILIONA KUPACA
- Od svega toga zavisi da li će i naša preduzeća imati više posla, da li će imati razvoj i zapošljavati više radnika. Većina naših preduzeća je izgubila strana tražišta, pre svega na tlu bivše Jugoslavije, a potom u zemljama Evropske unije. Pregovori o stabilizaciji i pridruživanju sa EU upravo znače povratak tih izgubljenih tržišta. Mi i sada u spoljnoj trgovini od 100 dinara imamo 71 dinar razmene sa zemljama Evropske unije, a ako izuzmemo energetiku, sirovu naftu i gas, skoro svih sto dinara (95 odsto). Zbog toga je jedini način da više radimo i živimo bolje da se ponovo uključimo u evropsko tržište. To je budućnost Srbije i Crne Gore, pogotovo što na tom trižištu ima skoro pola milijarde (474 miliona stanovnika) potencijalnih kupaca - rekao je Labus.
Po njegovim rečima, i kriza kraljevačke privrede, pre svega velikih izvoznih preduzeća Magnohroma, Fabrike vagona, ,,Jasena" i drugih, započela je gubitkom jugoslovenskog i evropskog tržišta, pa je i najbolji put njenog oporavka vraćanje na ta tržišta!? Kako je istakao, tada nam neće biti potrebna intervencija države koja sada postoji, već će se odnosi između preduzeća razvijati na tržišnim osnovama i po evropskim merilima.

DVE STEPENICE
Za to postoje, rekao je Labus, dve stepenice na koje bi se što pre trebalo popeti i preskočiti ih. Prvu smo već savladali, a to je Pozitivna studija o izvodljivosti, a druga su pregovori o stabilizaciji i pridruživanju, za koje se očekuje da počnu u oktobru i budu završeni za pet-šest meseci. Zatim sledi proces ratifikacije tog ugovora koji neće moći brzo da bude završen. Jedna od glavnih prepreka je što sadašnja državna zajednica SCG nije funkcionalna, a prema Labusovim rečima, ona u svakom slučaju mora biti funkcionalna država, ili kao funkcionalna federacija, ili kao zajednica dve funkcionalne države.
- Mi želimo da 2007. godine dobijemo status kandidata za EU, ali tada slede novi uslovi, po upitnicima koje ćemo dobiti i koje moramo ispuniti i ostvariti. Priča da li EU želi da se proširuje ili ne, ne odnosi se na nas. EU nastavlja da funkcioniše i mi moramo da je uverimo da imamo institucije i standarde koji su slični onima kod njih. Naravno, kada se pridružimo EU, doći će i do veće konkurencije za naša preduzeća, ali toga ne treba da se bojimo jer je najvažnije da imamo gde da izvozimo, a i ranije smo pokazali da umemo da se izborimo sa konkurencijom - rekao je Labus.
On je napomenuo da vlada mora da uradi ono što joj je na raspolaganju, da ubrza privatizaciju i otpis preostalih dugova i da reformom pravosudnog sistema, pre svega trgovinskih sudova, obezbedi njihovu najveću efikasnost i da se privredni ugovori maksimalno poštuju. Podsetio je i da je sada u toku ubrzani proces privatizacije velikih javnih sistema kao što su Telekom, NIS, EPS, Železnica i drugi, koji treba da ih učini racionalnim, uz smanjenje cena usluga za privredu, ali da ceo taj proces ne može ove godine da se završi.

ZAUSTAVITI INFLACIJU
Labus je naglasio i da se u ovoj godini očekuje nešto veća inflacija od planirane, što je jasno iz podatka da ona iznosi 7,1 odsto u prvih pet meseci, a planirana je ispod 10 odsto na godišnjem nivou. Razlozi za to su uvođenje PDV-a, koji je predstavljao šok za privrednike, što su gradovi i opštine podigli cene komunalnih usluga i što su skočile cene na svetskom tržištu sirove nafte.
- Bitno je da inflaciju zaustavimo, jer u uslovima visoke inflacije nema uspešnog poslovanja, a najveću cenu plaćaju naši građani. Moramo zajedno da radimo, i vi ovde i mi u Beogradu, jer ako nam ljudi ne rade i ne primaju plate, neće biti ništa. Mi obezbeđujemo redovno servisiranje penzija, prosvete, zdravstva i drugih društvenih potreba, ali bez privrede i njenog razvoja, toga neće biti - zaključio je Labus.

PODSTICANjE PROIZVODNjE
Zatim je u razgovoru sa privrednicima bilo reči o brojnim problemima u poslovanju i izvozu. Ukazano je na potrebu veće carinske zaštite domaće finalne proizvodnje, posebno izvozno orijentisanih firmi. Ukazano je na potrebu smanjenja carinskih stopa, ali i postepenog ukidanja carina u zemljama EU za naše proizvode, poput tekstila, o čemu treba da se sporazum potpiše 1. jula. Kritikovan je nelojalni odnos Crne Gore prema Srbiji jer srpskim preduzećima uzima duple provizije.
Naglašena je potreba daljeg smanjivanja administrativne procedure, raznih zabrana, ali i jačanja i brže isplate stimulacija i bržeg dobijanja certifikata i izvoznih brojeva radi pospešivanja proizvodnje i izvoza. Posebno je upozoreno da su krediti i dalje ,,skupi", kao i da se mora menjati porez na dodatu vrednost. Privrednici su Labusu dali i niz drugih sugestija i predloga, za koje je obećao da će ih preneti Vladi Srbije i resornim ministrima, radi preduzimanja potrebnih mera.

UTAKMICA
- Pitanje ekonomske konkurencije u EU je kao pitanje da li bismo želeli Zvezdu i Partizan u Ligi fudbalskih šampiona Evrope!? Naravno da bismo želeli, tamo smo nekada i bili šampioni. Da li ćemo biti opet šampioni, ne znamo, ali bolje je da tamo budemo pri dnu nego prvi u svojoj ,,seoskoj" ligi. Konkurencija je dobra, ko traži stalno zaštitu od države u toj utakmici, mnogo gubi. Ona jeste rizična, ali mnogo je bolje da naša preduzeća kupce za svoje proizvode pronađu na tržištu, jer, siguran sam, prilagodiće se ona, kao i pre, toj evropskoj konkurenciji.

AMBASADOR SLOVAČKE IGOR FURDUK
Od crne rupe do bele staze
- Mi smo prošli ovaj put. To je težak put. Ni sada se nismo oporavili do kraja, ali smo zadovoljni. Ovo što smo danas čuli u Kraljevu realne su i ozbiljne stvari. To nije nikakva filozofija, nego rešenja kojima treba da vaša privreda krene u pravcu Evropske unije kao sistema. Čini mi se da je to ovde jako ozbiljno shvaćeno i sa puno optimizma. Put koji smo mi prošli mora da se pređe, da se završi privatizacija bez koje nema uspeha, i realizuju i pojedinačni planovi privrednika i države. Uključivanje u EU nije samo tehničko pitanje, već ekonomsko i političko. Nema sumnje da će SCG da se priključi EU, ekonomski preduslovi za to postoje. Pre sedam godina Olbrajtova je rekla da je SRJ „crna rupa“ Evrope, a danas bih ja rekao da je SCG „bela staza“ te iste Evrope. Jedna stvar, međutim, mora da bude jasna. Pored formalnih pitanja, izgradnje institucija, standarda, privrede, mora da postoji i društvena klima koja će odobriti, prihvatiti put u EU, stati iza tog cilja. Moraju svi državljani, ili bar većina, toga da budu svesni, da će biti teško, sa puno patnji, ali da je to pravo rešenje. Sve mora da bude jasno, transparentno, čisto u stavovima i odnosima, da građani znaju kuda država ide i šta ih čeka. Mi koji smo sve to prošli, to jako dobro osećamo.

RAZGOVOR SA PREDSTAVNICIMA LOKALNE SAMOUPRAVE
Da bi se ostvario veći stepen decentralizacije u Srbiji, lokalna samouprava mora da ima sopstvenu imovinu, veće finansije i ovlašćenja, rečeno je na sastanku potpredsednika Vlade Srbije dr Miroljuba Labusa sa predstavnicima kraljevačke opštine.
Na sastanku je bilo reči i o davanju garancija Republike opštini Kraljevo za dobijanje međunarodnih kredita od 7,5 miliona evra za projekat izgradnje fabrike vode i zaštitu izvorišta vodosnabdevanja. Potpredsednik Labus je istakao da je Vlada Srbije spremna da da takvu garanciju, ali je naglasio da sa potrebnom dokumentacijom za dobijanje kredita mora da se požuri, kako bi ta garancija ušla u budžet Srbije za 2006. godinu, čija je priprema u toku.
,,Ako treba stručno i tehnički da vam pomognemo u tome, mi smo spremni da to uradimo", obećao je Labus predstavnicima opštine.
Na sastanku je razgovarano i o mestu i ulozi lokalne samouprave u procesu pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, ostalim značajnim kapitalnim projektima u kraljevačkoj opštini i drugim značajnim pitanjima.
Tokom posete Kraljevu potpredsednik Vlade Srbije dr Miroljub Labus, sa saradnicima, razgovarao je i sa kraljevačkim privrednicima, a potom u sali biblioteke kraljevačke Gimnazije održao predavanje učenicima trećih razreda srednje ekonomske i srednje medicinske škole i Gimnazije, odgovarajući na brojna pitanja mladih o svojoj i budućnosti zemlje, priključenju Srbije Evropskoj uniji i razvoju Kraljeva. Labus je posetio i Zdravstveni centar ,,Studenica", gde je takođe održao predavanje o kampanji Vlade pod nazivom ,,Evropa kuca na tvoja vrata" i obišao Porodilište, Službu opšte medicine i Edukacioni centar ove zdravstvene ustanove. Uveče je gostovao na TV Kraljevo u emisiji ,,Otvoreno o svemu".
Pored saradnika iz Vlade Srbije, sa dr Labusom je u poseti Kraljevu bio i Igor Furduk, ambasador Slovačke u Srbiji i Crnoj Gori.

TANjA MIŠČEVIĆ, SEKRETAR KANCELARIJE EU U BEOGRADU:
Bez usporavanja
- U svim našim razgovorima ciljevi i postupci u procesu pridruživanja SCG Evropskoj uniji moraju biti transparentni, jasni svakom građaninu ili privredniku, kako bi znao pravac u kome se krećemo. Pogotovo što se i sama EU nalazi u jednoj vrsti krize, finansijske i konstitutivne. Jako je važna poruka da se ta kriza ne odražava na nas i da ne znači usporavanje našeg puta ka Evropi!? Ako je neki region dobio i sada dobija značajnu podršku EU, onda je to region Zapadnog Balkana, a Evropski savet je zaključio da što pre treba stvoriti uslove za pregovore i potpisivanje sporazuma SCG i Evropske komisije.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO DHSS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Sredstva rebalansa - za infrastrukturu!

   • Rebalansom budžeta, ocenjuju u DHSS, najviše sredstava treba obezbediti za izgradnju ulica, parkinga, trotoara, drvoreda, gradske plaže i deonice puta Kraljevo - Goč • Za ove namene potrebno je izdvojiti 90, za ostale 60 miliona dinara • Oštro protivljenje višegodišnjoj uravnilovci i nameri da se mimo kriterijuma dodatno finansira Opštinska uprava • Očekuje se podrška većine odbornika

   Odbornička grupa Demohrišćanske stranke Srbije u Skupštini opštine Kraljevo zahtevaće da se najveći deo suficita od 150 miliona dinara prilikom budućeg rebalansa budžeta opštine za 2005. godinu upotrebi za infrastrukturnu komunalnu izgradnju, rečeno je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora te stranke u Kraljevu, održanoj krajem prošle sedmice.
   - Rebalans budžeta do sada je raspoređivan linearno, na sve korisnike, da svi budu zadovoljni, umesto da bude upotrebljen za ono što je najpreča potreba u opštini - istakao je prof. dr Predrag Stojanović, predsednik OO DHSS Kraljevo. - To je svojevrsna uravnilovka, kao uvod u raspodelu siromaštva. Zato mi sada predlažemo da se najveći deo sredstava u rebalansu upotrebi za nešto što je trenutno prioritet - za infrastrukturu. Najpre zbog toga što je Kraljevo iz budžeta Republike dobilo daleko manje sredstava za ovu namenu od Kragujevca, Vranja i Bora (gde, priznajemo, ima mnogo problema), iako je naša opština najviše pogođena dolaskom između 30.000 i 40.000 izbeglica, prognanih i raseljenih, koji su kao i građani Kraljeva, ugroženi nedostatkom infrastrukture. Drugo, unazad 4-5 godina ne ulaže se dovoljno u grad. Pogledajte gde živimo, kakve su nam ulice, trotoari, parkinzi, parkovi... Nemamo ništa protiv da se pomaže selo, ali ne može godinama na uštrb prekih gradskih potreba.

ŠTA JE NAJPREČE?
Prof. Stojanović je rekao i da je imao utisak da su kod „pravljenja“ budžeta za ovu godinu svi bili zadovoljni i da im ne trebaju dodatna sredstva. Naglasio je i da Mataruška Banja zaslužuje da joj se uredi Žička ulica, ali da „nije logično da se u M. Banji nešto gradi, a u Kraljevu ama baš ništa“. On se posebno suprotstavio predlogu da se 25 miliona dinara upotrebi za rekonstrukciju zgrade Skupštine opštine iz koje, prema nagoveštajima, treba da se iseli Vojska (odbrana), kao i da se posle povećanja od 15 odsto plate zaposlenih u Opštinskoj upravi povećaju još za 8,9 odsto, od čega građani neće imati mnogo vajde. Zatražio je da za Opštinsku upravu u povećanju zarada važe isti principi kao i za opštinska javna preduzeća i ustanove, kao i da se ubuduće budžet opštine i program Direkcije za planiranje i izgradnju donose istovremeno i usklađeno.
   Nedeljko Gizdavić, šef Odborničke grupe DHSS u SO Kraljevo, istakao je da su krenule konsultacije o radnoj verziji rebalansa, ali da je „utisak da to neće ići tako lako“. Pogotovo što je napuštena praksa istovremenog donošenja budžeta i programa Direkcije, pri čemu je za infrastrukturu odlazilo više od trećine budžeta, dok se sada donosi prvo budžet, Direkciji se daju neke mrvice, sredstva podele, iscepkaju, pa za prioritetne, kapitalne potrebe ne ostane ništa. Po njegovim rečima, najveći deo sredstava budžeta trebalo bi da se uloži tamo gde su i najviše ubrana kroz takse i poreze.

PRIORITETI
- Mi smatramo da prioritet u rebalansu budžeta treba da dobiju tzv. „Milutinova ulica“, deo puta Kraljevo - Goč, uređenje gradske plaže, izgradnja parking prostora kod Autobuske stanice i „Statusa“, uređenje više drvoreda i trotoara na gradskim ulicama i asfaltiranje staze od Kajak kluba do „Ženeve“. U tzv. „Milutinovoj“ ulici građani lome noge i nemaju osvetljenje, doći na Goč je prava avantura, sa velelepne Kraljevačke terase silazi se u blato gradske plaže, za parkinge se namenski ubiraju sredstva, a nemamo dovoljno uređenog prostora, osim malih izuzetaka u gradu godinama nije zasađeno nijedno drvo... - naveo je Gizdavić.
   - Problemi koje smo naveli vide se golim okom - rekao je profesor Stojanović, dodavši da je za infrastrukturne investicije koje je predložila OG DHSS u rebalansu potrebno oko 90 miliona dinara, dok za ostale namene preostaje 60 miliona dinara. Stojanović je zaključio i da OG DHSS smatra da je dogovor moguć, da je spremna da prihvati sve bolje i argumentovanije ideje od njenih, ali i da očekuje podršku za sopstvene predloge od ostalih odbornika, svejedno da li iz pozicije, ili opozicije.

POSETA POTPREDSEDNIKA VLADE SRBIJE DR MIROLJUBA LABUSA KRALJEVU - KONFERENCIJA ZA NOVINARE
Što pre ka statusu pridruženog člana

   “Vlada ne vodi pregovore sa Ratkom Mladićem!? Vlada radi drugu stvar. organizovala je svoje službe da dođu do informacija da li se ti ljudi nalaze na teritoriji Srbije ili ne!? Onog momenta kada dođemo do tih informacija postoji samo jedna opcija, da se oni uhapse “

   Posle razgovora sa kraljevačkim privrednicima u Regionalnoj privrednoj komori, potpredsednik Vlade Srbije dr Miroljub Labus, ambasador Slovačke u SCG Igor Furduk i sekretar Evropske kancelarije pri Vladi Srbije Tanja Miščević, na preskonferenciji odgovarali su na pitanja mnogobrojnih prisutnih novinara iz Kraljeva i Beograda. Od velikog broja postavljenih pitanja i datih odgovora izdvajamo najzanimljivije.
Evro, dolar i izvoz?
   - Jedan deo nezadovoljstva ekonomskom situacijom u Evropi proističe iz toga što je evro isuviše jak u odnosu na dolar, a evro je suviše jak zbog američkih interesa i politike da dolar drže isuviše slabim. Znate zašto je to tako. Važan uzrok ovoga što ja ne bih nazvao krizom, već nekim previranjem u Evropskoj uniji, jeste upravo što je evro sada malo slabiji nego što je bio kada je bio preterano jak. To nije dobro ni za evropsku privredu, nije dobro ni za našu privredu, posebno izvozno orijentisanu, ali mi na to ne možemo mnogo da utičemo.

PRISTUP EVROPSKIM FONDOVIMA?
   - Situacija je takva da ćemo mi imati nesmetan pristup evropskim kohezionim ili razvojnim fondovima tek kada postanemo zemlja-kandidat za Evropsku uniju (EU). Zato nam se i žuri da što pre završimo pregovore i dobijemo ugovor o stabilizaciji i pridruživanju. Odmah posle toga možemo da tražimo status kandidata. Što ga pre tražimo, pre ćemo ga i dobiti. Kada ga dobijemo, imaćemo dodatne mogućnosti za finansiranje infrastrukturnih projekata. Nažalost, situacija u EU je takva da koju god verziju budžeta Evropski savet usvoji, tu nema razlika vezanih za pretpristupna sredstva: ona su iznosila 13-14 milijardi evra za proteklih sedam godina. Što se nas tiče, ona sredstva koja ćemo kao zemlja-kandidat dobijati moramo mnogo efikasnije da koristimo. Mi smo svesni toga. Istovremeno, treba da dobijamo i bilateralnu pomoć u okviru tzv. „Tvining“ procesa, čija je suština pomaganje institucija, tako da se sopstvena sredstva, koja bi se i inače koristila u te svrhe, za institucije, oslobode za neke produktivnije svrhe. Mi za sedam dana idemo da sa 4-5 komesara EU razgovaramo o tome, tako da ćemo tačno znati kakva je naša situacija. Trajno rešenje je da što pre dobijemo status pridruženog člana EU, jer se time smanjuje politički rizik inostranih ulaganja i kredita, smanjuje kamatna stopa, uvećava rejting zemlje - znači, imaćemo više stranih investicija i na tome treba da se zasniva naš razvoj. Očekujemo da možemo postati pridruženi član dogodine, a ugovor o kandidaturi da potpišemo između 2008. i 2010. godine.

REDOSLED POLITIČKIH POTEZA?
   - Tu postoji redosled događaja i ja verujem da će ova Vlada Srbije da ga sledi. Znači, prvo puna saradnja sa Haškim tribunalom pre nego što se otpočne proces pregovora o stabilizaciji i asocijaciji. Nakon toga, paralelno sa pregovorima, da usvojimo Ustav Srbije i da definišemo institucije i njihove nadležnosti, da bi posle toga Evropska komisija mogla sa nama da potpiše sporazum. Sigurno je da će tu biti tri potpisa, jedan u ime državne zajednice SCG i druga dva u ime svake članice. Mi moramo jasno da kažemo koje su to ovlašćene institucije prema našem Ustavu, da bi to bilo ugrađeno u tekst sporazuma. Uporedo sa tim treba da idu razgovori, od septembra ove godine, oko primene standarda na Kosmetu i početni razgovori o statusu te naše pokrajine. Verujem da će za godinu dana biti održana neka vrsta međunarodne konferencije koja će da donese odluku ili da da preporuku Savetu bezbednosti u pogledu budućeg statusa Kosmeta. Posle toga mislim da bi došao trenutak da mi pređemo sa duplog na jedan kolosek, znači da rešimo pitanje državne zajednice SCG, da li će ona biti funkcionalna federacija ili zajednica dve funkcionalne države, ali o tome će morati da se izjasne građani na referendumu.

UZROCI SPORE PRIVATIZACIJE?
   - Za razliku od nas, u Slovačkoj nikada ništa nije bilo u društvenoj svojini. To je bio njihov hendikep u vreme realnog socijalizma, a posle toga prednost za privatizaciju. Zato što je kod nas uz društvenu svojinu nastalo mnogo dugova, a da pri tom država nije pitana ili je neformalno uticala na njih. Sada su ti dugovi smetnja da se završi proces privatizacije. Čekali smo izmenu Zakona o privatizaciji i da se uvede mogućnost uslovnog otpisa državnih potraživanja društvenim preduzećima, pre nego što se kvalifikuju da nađu potencijalnog kupca. To je bio razlog što je u jednom broju preduzeća ovaj proces zaista bio usporen. U nekim preduzećima, osim toga, još uvek postoji problem u definisanju vlasničkih odnosa, jer su se mnoga svojevremeno delila, razdvajala, spajala, pa opet razdvajala, pokušavajući da izbegnu dugove. Međutim, kada ta preduzeća krenu u proces privatizacije, mora tačno da se zna koja je to svojina koja se privatizuje. To su uzroci usporene privatizacije i u kraljevačkom Magnohromu i Fabrici vagona.

SKUPŠTINA I ZAKONI?
   - Doneli smo u Vladi zaključak da tražimo posebnu sednicu Skupštine Srbije sa 44 „evropska“ zakonska predloga, da se razmotre i usvoje. Za to je potrebno izmeniti Poslovnik. Naime, nakon odluke Ustavnog suda kojom je jedan deo Poslovnika proglašen neustavnim, Skupština ne može da radi u bilo kom sastavu zato što postoji mogućnost da se podnese veliki broj amandmana i da svi poslanici o tome beskrajno dugo raspravljaju. Faktički, sa ovakvim Poslovnikom uvek postoji mogućnost blokade rada. Zato Skupština, nezavisno od toga da li ima manjinsku ili većinsku vladu, mora Poslovnik da promeni da bi bila vrhovna zakonodavna vlast. Poslanici bi morali da ili izglasaju nepoverenje vladi, ili ako to ne mogu - izglasaju zakone, treću stvar Skupština ne može da radi a da bude jedno odgovorno telo. Ne očekujem da će se konsenzusom usvojiti izmene Poslovnika, jer o tome ima različitih mišljenja, ali verujem da će kvalifikovana većina predložiti i izglasati razuman Poslovnik o radu. Jedno od osnovnih demokratskih prava opozicije je da izglasa nepoverenje vladi, ali ako to ne može, kao što trenutno ne može u Skupštini, onda mora da radi ono za šta su inače i plaćeni poslanici. Poslanici nisu plaćeni da sede u Skupštini i da jedni druge neprekidno kritikuju, često i nekulturno, nego da izglasavaju zakone. Pošto mi idemo ka EU, onda moraju da glasaju zakone koji nas vode bliže tom cilju.

PREGOVORI SA MLADIĆEM?
   - Povodom pitanja da li se vode pregovori sa Ratkom Mladićem, to isto pitanje mi je upućeno i kada sam nedavno bio u zvaničnoj poseti Londonu. Ni ja ni ostali članovi Vlade Srbije sa kojima sam razgovarao nemamo nikakva saznanja da se vode takvi pregovori. Prema tome, Vlada u tom smislu ne vodi pregovore sa Ratkom Mladićem!? Vlada radi drugu stvar. Ona je organizovala svoje službe da zaista dođu do informacija da li se ljudi koji su optuženi za ratni zločin i treba da idu u Hag nalaze na teritoriji Srbije ili ne!? Onog momenta kada dođemo do tih informacija postoji samo jedna opcija, a to je da se oni uhapse. Jer, prošao je onaj rok za dobrovoljnu predaju, ta dobrovoljna predaja je važila do jednog momenta i mislim da je dala dobre rezultate, posle toga ta solucija više ne vredi. Sada državni organi treba da sprovedu zakon. Samo je pitanje u kom momentu će oni doći do tih informacija, jer moraju da saznaju da li je neko ili nije u zemlji, da bi nam se poverovalo da zaista to što se radi jeste u redu.

STAV PREMA „SREBRENICI”?
   - Što se tiče slanja delegacije Srbije u Srebrenicu, o tome još nismo razgovarali. Razgovaraćemo u Vladi, pa ćemo videti šta da se radi. Mislim da bi bio normalan postupak i normalna procedura da je Skupština prvo izglasala Rezoluciju, a nakon toga da se formira jedna jedinstvena državna delegacija da ode u Srebrenicu. Ako sada ima više različitih delegacija, ta odluka je loša i neće biti primljena onako kako treba da bude primljena, a neće biti ni poslata iz dubokog uverenja da je to što se tamo desilo zločin i da treba da se osudi, a osuda koja će doći, doći će zajedno sa nekim političkim manevrima koji se preduzimaju. Srebrenica je stvar koja ne može da se zaobiđe, koja mora da se osudi i ja tu nemam nikakvih dilema. Koji konkretni postupci će biti primenjeni i kada, to ćemo videti.

,,NEMOJTE MENE DA MEŠATE"
   Povodom novinarskog pitanja o izjavama Zorana Drakulića o navodnoj pljački 12 miliona evra prilikom uvoza struje iz Češke, Labus je odgovorio da je to pitanje odnosa u DSS-u.
   - Nemam nikakav komentar da dam, jer ne znam o čemu Drakulić priča. Ne znam ni na koga se to odnosi. Pitajte Drakulića zašto o tome ranije nije govorio. Pretpostavljam da će on to da dokumentuje. Ja ne mogu da preuzmem odgovornost za celu Vladu. Pitajte ministra energetike Naumova koji je iz DSS-a. Znači, to je sukob unutar DSS-a, da budem krajnje jasan. Oni neka to rasprave, a ako ima nekih nepravilnosti, postoje nadležni organi, neka oni o tome odlučuju i nadležni ministar. Nemojte mene da mešate u unutrašnji sukob u DSS-u - rekao je Labus.

NAČELNIK GENERALŠTABA VOJSKE DZ SCG, GENERAL-POTPUKOVNIK DRAGAN PASKAŠ - piše Rajko Sarić
Vojska ne čuva haške optuženike

   Materijalna situacija u Vojsci Srbije i Crne Gore je teška. Mi pokušavamo da skrenemo pažnju vrha države po pitanju dovoljnosti i redovnosti sredstava jer se nalazimo u specifičnoj situaciji reorganizacije Vojske, što traži neka nova, dodatna sredstva. Ipak, situacija nije toliko alarmantna, mi i dalje živimo i radimo, istina, vrlo restriktivno. To znači da bi eventualno dalja racionalizacija bila ravna neizvođenju aktivnosti koje podrazumevaju redovnu obuku vojske na terenu. Zato i kažem da nam trebaju nova sredstva, jer da bismo normalno živeli i radili, potrebno je, primera radi, da imamo dovoljne količine goriva za vojnu tehniku da bismo mogli da izvodimo planirane vežbe i uspešno osposobljavamo mlade generacije vojnika i starešina, kaže za ,,Ibarske novosti”, načelnik Generalštaba VSCG general-potpukovnik Dragan Paskaš, odgovarajući na pitanje o materijalnoj situaciji vojske danas.
• Gospodine generale, šta je sa imovinom bivše JNA koju je nasledila najpre VJ, a potom i VSCG?
- Reč je o velikim sredstvima i zato je formiran fond koji se bavi tom problematikom. Problem je i što nije donet zakon o imovini, što su mnoge stvari plod želja a ne zakonske mogućnosti. Fond u Srbiji nije napravio nijednu transakciju, kad je reč o njenoj imovini, dok je u Crnoj Gori to učinjeno. Fond, dakle, pored prodaje, ima mogućnost da određene objekte izda u zakup i na taj način Vojsci pribavi deo potrebnih sredstava. Fond je i zamišljen kao pomoć u reformi Vojske, gde su učinjeni veliki koraci na polju predislokacija jedinica, preformiranja ili gašenja nekih jedinica, a sve u cilju stvaranja moderne, brojčano manje, ali tehnički i kadrovski stručnije, profesionalnije vojske. Vojska ima neka odmarališta i druge objekte, koji su nekada donosili određenu dobit i služili nečemu. Danas oni ne služe ničemu, a donose nam ogromne troškove zbog amortizacije, zbog samog održavanja koje je danas veoma skupo. No, videćemo šta će biti sa tim objektima, kakva će ih sudbina zadesiti.
• Da li Vojska u svojim objektima krije neke od optuženika za ratni zločin i kako demantovati takve optužbe koje često stižu iz Haga?
Vojska u svojim objektima nema niti je imala osobe optužene za ratne zločine. Zakonom je jasno razgraničeno i ko treba i kako da dokazuje takve optužbe. To svakako nije na Generalštabu. Mi se bavimo svojim poslom, a to je obuka mladih vojnika, s tim da je moja i uloga Generalštaba na čijem sam čelu, krajnje redefinisana. Najveći broj nadležnosti je na ministarstvu, dok je nama, rekao sam već, ostavljeno da se bavimo obukom vojske, izvršenjem mirnodopskih zadataka, a ne čuvanjem nekih lica ili davanjem nekih dokaza.
• Reforma je, svakako, bolan proces bez obzira koga zahvata. U toku je reforma vojske koja podrazumeva i otpuštanje radnika.
To mi je najteže pitanje. To je veoma bolna tema. U kontaktima sa inostranim armijskim delegacijama vidim da je to i kod njih najbolniji problem. Ljudske sudbine su veoma teške i ako imamo u vidu kroz šta su sve mnogi od tih ljudi prošli, od 1990. naovamo, da među njima ima i onih koji su na zalasku karijere, to znači da su ti ljudi toliko životno havarisani da se postavlja pitanje njihove elementarne upotrebe van vojske, u civilstvu. Šta ti ljudi mogu da rade kao građani van vojničkog stroja? Kad se onda pojavite u ulozi čoveka koji će reći da je prestala potreba za angažovanjem takvog lica u Vojsci, onda možete pretpostaviti kako se osećam. Pri tom znate da ima porodicu, da ima decu koju treba da školuje i izvede na put. U takvoj situaciji nastupaju i određeni momenti neshvatanja sveukupnog problema. Svaki pojedinac ima tu obavezu da misli o sebi i svojoj porodici dok mi, kao Generalštab, moramo da imamo viziju i širinu potrebe za smanjenjem broja ljudi. Ipak, čini mi se da je učinjeno sve kako bi se izbegle neke nepravilnosti, kako ti ljudi ne bi ostali na ulici bez sredstava za život.
• Namera države je da Vojska SCG uđe u Partnerstvo za mir. Dokle se stiglo na tom putu?
Mi tu imamo dobar koncept i mislim da smo na pravom putu. Poslednja vežba izvedena na Ušću imala je cilj da pokažemo javnosti, našoj i svetskoj, da imamo obučene i opremljene antiterorističke jedinice koje već ovog momenta mogu da budu uključene u Partnerstvo za mir ili mirovne misije svuda u svetu. Upravo jedinice ovog tipa okosnica su današnjih modernih armija u svetu jer je borba protiv narastajućeg terorizma svima na prvom mestu. Dakle, mi smo, kao Generalštab, koncipirani po ugledu na Generalštab NATO-a, tako da Vojska kao institucija u svakom trenutku prati političke odluke. I sami znate da je ulazak u Partnerstvo za mir politička odluka, da je to stvar političara, a mi smo potpuno spremni da odgovorimo takvom zadatku. Kao buduća članica NATO-a, mi ćemo imati brojne obaveze, a jedna od njih je i učešće u mirovnim misijama u regionu i šire, za šta već danas imamo potpuno kadrovski i materijalno opremljene jedinice.

AKADEMCI NA POLIGON
Pripadnici junske klase mladih vojnika, pred svojim starešinama, vojničkom zastavom, rodbinom i prijateljima, u subotu su svečano položili zakletvu. Najmlađim pripadnicima Vojske Srbije i Crne Gore kraljevačkog i kragujevačkog garnizona u kasarni Saobraćajno tehničkog centra u Ribnici obratili su se komandant kasarne pukovnik Branislav Zdravić, predstavnik civilnog, privrednog i kulturnog života Kraljeva, kao i načelnik GŠ VSCG general-potpukovnik Dragan Paskaš.
General Paskaš je od svih starešina zatražio da učine sve kako bi svoje znanje stečeno u vojnim školama i akademiji preneli na mlade vojnike, dok je od vojnika zatražio striktno poštovanje obaveza i zadataka koji se stavljaju pred njih.
- Želim da u Kraljevu, gradu domaćinu tokom vašeg vojničkog života, ostavite ono što je najbolje u kulturi krajeva iz kojih dolazite. Isto tako, želim da iz Kraljeva, po okončanju vojnog roka, ponesete deo kulture, običaja i dragih uspomena. Samo tako imaćemo jaku i u narodu cenjenu vojsku - poručio je načelnik GŠ VSCG.

POVODOM SVETSKOG DANA IZBEGLICA USELJENA NOVA ZGRADA - piše Rajko Sarić
Stanovi za trideset porodica

   • U novoizgrađenu stambenu zgradu na Beranovcu svečano se uselilo 30 porodica, uglavnom izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine • Projekat vredan 530.000 švajcarskih franaka realizovan je zahvaljujući donaciji Švajcarske agencije za razvoj i saradnju

Trideset izbegličkih porodica, do sada smeštenih u kolektivnim centrima, u utorak je u naselju Beranovac u Kraljevu, dobilo nove stanove, zahvaljujući donaciji Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.
Projekat, vredan 530.000 švajcarskih franaka, realizovan je u saradnji sa lokalnom samoupravom, Centrom za socijalni rad, Ministarstvom za rad, zapošnjavanje i socijalnu politiku, Komesarijatom za izbeglice Republike Srbije i UNHCR-om, u okviru projekta ,,Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima”, čiji je krajnji cilj zatvaranje preostalih kolektivnih centara u Srbiji.
Svečanom otvaranju objekta, upriličenom povodom obeležavanja Svetskog dana izbeglica, prisustvovali su ambasador Švajcarske u Beogradu gospodin Vilhelm Mejer, predsednik Skupštine opštine Dejan Milović, opštinski menadžer Jovan Nešović, republički komesar za izbeglice Dragiša Dabetić, predstavnici Centra za socijalni rad i rodbina dobitnika stanova.

OBIMNA POMOĆ KRALjEVU
- Švajcarska agencija za saradnju i razvoj do sada je u Kraljevu realizovala nekoliko projekata - rekonstrukciju vodovoda u Kraljevu, izgradnju vodovoda u naselju Žičko polje, izgradnju fekalnog kolektora u naselju Grdička kosa, rehabilitaciju Doma učenika. Ukupna vrednost ovih projekata iznosi oko 300.000 švajcarskih franaka - rekao je, obraćajući se prisutnima, ambasador Mejer, otvarajući objekat.
Švajcarska vlada sprovodi u Kraljevu i Program za podršku opštinama (MSP) koji predstavlja prekretnicu u izvanrednoj saradnji SDC-a i opštine Kraljevo, podsetio je opštinski menadžer Jovan Nešović i naglasio da će ovakav projekat pomoći izbeglicama da se uključe u lokalnu zajednicu.
- Sa druge strane, opština Kraljevo će osavremeniti prostorije za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima i uhvatiti korak sa procesom reforme celokupnog nacionalnog sistema socijalne zaštite. SDC je za ove stanove izdvojio 25 miliona dinara, a lokalna samouprava, uz pomoć jednog broja preduzeća, obezbedila je lokaciju i potrebne priključke za vodu, struju, kanalizaciju i drugu infrastrukturu - istakao je Nešović.
Švajcarska agencija za saradnju i razvoj izuetno je aktivna na projektima ovog tipa i pruža aktivnu podršku republičkom Komesarijatu za izbeglice u nastojanju da preostali centri za kolektivni smeštaj izbeglica budu konačno zatvoreni. Nakon uspešnog okončanja građevinskih radova na dva pilot projekta u Apatinu i Požegi, SDC je do sada realizovala projekat u 17 opština i gradova širom Srbije gde je ukupno izgradila 271 stan za najugroženije izbegličke porodice, kao i najsiromašnije lokalne porodice.

MALA SOBA ,,TRI SA TRI”
Domaćin novoizgrađene stambene zgrade na Beranovcu Milivoje Štrbac kaže da su u 30 stanova smeštena 74 lica.
- Stanovi su veličine od 22 do 52 kvadrata, opremljeni osnovnim nameštajem i uređajima. Svako od nas dobio je krevet, šporet, frižider, sudoperu, sto i stolice, zidni plakar. Nama je ostavljeno da sami nabavimo još ponešto, da se osetimo, bar delimično, korisnim za sebe i svoju porodicu - kaže Štrbac.
Jovan Crnoglavac, iz Gokčanice, kao penzioner - samac, dobio je garsonjeru, ali kaže da je to ,,skučen sobičak”. Ne odgovara mu i to što je oko zgrade puno nagomilane zemlje i što nema mesta za sedenje ispred zgrade.
Samohrana majka Violeta Dragićević, sa devetogodišnjom kćerkom Jasminom, ne krije radost što je rešila stambeno pitanje.
- Ja sam više nego zadovoljna. Prosto ne mogu da verujem da mi se ovo desilo. Sve je čisto, uredno i na svom mestu. Prvi put osećam se korisnom, sa izvesnijom budućnošću za dete - kaže majka Violeta.
Đorđe i Vera Šorgić, izbeglice iz Hrvatske, sve donedavno boravili su u Kablarovim barakama. Ova porodica sa četvoro dece od sada ima sređen stan, bez prljavštine, krova koji prokišnjava i drugih problema koji tište preostale izbeglice u mnogim kolektivnim centrima.
Nakon svečanosti na Beranovcu, ambasadora Švajcarske, komesara za izbeglice i druge zvanice, primili su zamenik predsednika opštine Kraljevo Darko Vilotijević i predsednik SO Dejan Milović i upoznali ih sa problemima koje lokalna samouprava ima zbog sporog rešavanja problema izbeglica i raseljenih.


DRAGIŠA DABETIĆ, REPUBLIČKI KOMESAR ZA IZBEGLICE
Predstoji zatvaranje pedeset kolektivnih centara

   - U Srbiji trenutno imamo oko 140.000 izbeglica, što je za oko 200.000 manje nego 2001. godine. Međutim, njihov broj je manji samo u formalnom smislu. Izvršena je formalna integracija jer su uzeli državljanstvo Srbije, ali to ne znači da su njihovi problemi rešeni. Mi i dalje govorimo o oko 300.000 ljudi kojima treba naša pomoć na mnogim poljima - kaže republički komesar za izbeglice Dragiša Dabetić povodom Svetskog dana izbeglica, napominjući da je Srbija prva u Evropi po broju izbeglica, po broju kolektivnih centara i ljudi bez rešenog stambenog pitanja po tom osnovu.
- Kao država, i dalje ćemo pomagati, ali mogućnosti su nam svakog dana sve manje. Aktivnosti smo posebno usmerili na povratak i to koliko-toliko dobro ide kad je reč o povratku u Bosnu, nešto slabije u Hrvatsku. Ako govorimo o integraciji, mislim da je osnov istinske integracije krov nad glavom. Za sve ostalo ljudi se snađu na ovaj ili onaj način, ali je problem smeštaja glavni. Mi ćemo u narednom periodu nastaviti zatvaranje kolektivnih centara, što će biti praćeno izgradnjom stanova za tu kategoriju stanovništva - kaže Dabetić u izjavi za ,,Ibarske novosti”.
Danas u Srbiji, kaže on, ima oko 140 kolektivnih centara, a pre tri godine bilo ih je 338. U planu je da se zatvori još 50-ak centara, i to onih u kojima su uglavnom smeštene izbeglice.
   - Centre u kojima su smeštena raseljena lica još nećemo dirati sve dok se ne nađe neko povoljno rešenje za njihovo zbrinjavanje. Svakako, povratak na Kosmet bi bio najidealnija varijanta, ali, s obzirom na situaciju koju imamo u pokrajini, teško je očekivati da u skorije vreme bude masovnijeg povratka - kaže Dabetić.
   U narednom periodu značajne donacije koje pristižu za smeštaj izbeglica usmeravaće se ka porodicama koje imaju privatni smeštaj, što do sada nije bio slučaj. Situacija na terenu govori da su u većini slučajeva te porodice u goroj situaciji nego porodice smeštene u kolektivnim centrima. Naravno, ne treba gajiti iluzije da će država Srbija sa donatorima, kojih je sve manje, uspeti da obezbedi uslove za stotine hiljada ljudi, ali će sve učiniti da onim najugroženijim pomogne i da ih integriše u pravom smislu te reči.

DARKO VILOTIJEVIĆ RAZGOVARAO SA VALTEROM KALINOM O POLOŽAJU RASELJENIH LICA U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Ekonomski razvoj - ključ i za probleme raseljenih

   „Rekao sam mu da je ključ rešavanja svih, pa i ovih problema, u većoj ekonomskoj pomoći međunarodne zajednice i bržem i potpunijem ekonomskom razvoju opštine”, naglasio je Darko Vilotijević• Izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija posebno se interesovao za stambene, zdravstvene i obrazovne probleme raseljenih lica sa Kosmeta i probleme Roma u opštini Kraljevo • Kalin posetio i kolektivne centre za smeštaj raseljenih u kraljevačkoj opštini

    Zamenik predsednika opštine Kraljevo Darko Vilotijević razgovarao je sa Valterom Kalinom, predstavnikom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana za ljudska prava interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji, prilikom njegove prošlonedeljne posete Kraljevu. Cilj njegove posete i razgovora sa Darkom Vilotijevićem bio je da sagleda situaciju u kojoj se nalaze privremeno raseljena lica sa Kosova i Metohije na području opštine Kraljevo i da stekne realnu sliku o tome. Razgovori su vođeni iza „zatvorenih vrata“, a gospodin Valter Kalin posle susreta nije želeo da daje izjave pa smo zabeležili utiske o razgovorima zamenika predsednika opštine Darka Vilotijevića.
   - Gospodin Valter Kalin, sa saradnicima, odlično je upoznat sa svim podacima o broju raseljenih lica i njihovim problemima u kolektivnim smeštajima. S tim u vezi posebno je bio zainteresovan, s obzirom na to da je trenutak povratka tih lica u svoje domove na Kosmetu neizvestan, na koji način naša lokalna samouprava rešava te probleme. Posebno se interesovao za problem zatvaranja kolektivnih centara u kojima trenutno imamo 1.100 raseljenih lica sa Kosmeta. Ja sam ga upoznao sa tim da je stambena situacija u opštini Kraljevo izuzetno teška i da ni lokalno stanovništvo nema adekvatno rešen taj problem, pogotovo u ovoj ekonomskoj situaciji, u tranziciji u kojoj se nalazimo, a kamoli raseljeni. Znači, ne zato što ne postoji dobra namera i želja, nego zbog objektivne, realne nemogućnosti da se ti stambeni problemi reše - istakao je Darko Vilotijević.
   Po njegovim rečima, visoki gost posebno je pitao za rešavanje zdravstvenih i obrazovnih problema raseljenih lica sa Kosmeta. S tim u vezi, Vilotijević ga je informisao da ta lica imaju jednaku zdravstvenu zaštitu kao i lokalno stanovništvo i da su i jedni i drugi uključeni u projekat razvoja primarne zdravstvene zaštite koji pomaže i sufinansira Međunarodni komitet Crvenog krsta, da se dodatnim sredstvima podigne kvalitet zdravstvenih usluga. Kalin je informisan i da opština Kraljevo pokriva sve materijalne troškove predškolskih ustanova, odnovnih i srednjih škola. Problem nedostajućeg školskog prostora koji je postojao i 1999. godine, pri dolasku raseljenih, u najvećoj meri je rešen, baš kao i problem „servisiranja“ materijalnih troškova škola, naglasio je Vilotijević.
   On je rekao i da su se g. Kalin i njegovi saradnici interesovali i za rešavanje problema Roma u Kraljevu i da su upoznati s tim da ova opština ima isti odnos prema svim građanima, ali da je, imajući u vidu zaostatak iz prethodnog perioda, poslenjih godina uložila značajne napore i sredstva u izgradnju i uređivanje Romskog naselja i finansiranje i aktiviranje romskih udruženja u Kraljevu.
   Vilotijević je Kalina upoznao i da opština Kraljevo, sa ukupno 122.000 stanovnika, na svom području ima zvanično registrovanih 21.000 raseljenih lica i 3.000 izbeglica i da zbog velike ekonomske krize nije u stanju da samostalno rešava ni sopstvene ni probleme doseljenog stanovništva.
- Rekao sam mu da je ključ rešavanja svih, pa i ovih problema, u većoj ekonomskoj pomoći međunarodne zajednice i bržem i potpujnijem ekonomskom razvoju opštine - „raportirao“ je za ,,Ibarske novosti” Vilotijević.
   Inače, tokom posete opštini g. Valter Kalin, koji je ovde bi drugi put, posetio je i neke kolektivne centre za smeštaj raseljenih, a zatim je otputovao na Kosmet, gde će posle mandata koji mu je dat (šest meseci) sagledati stanje i o tome podneti izveštaj generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu.

 LJUDSKE SUDBINE - piše Rajko Sarić
Nesreća u nesreći poručnika Kapetanovića

   Kapetanović nema nikoga i zato mora svakog dana da plaća osobe koje dolaze da ga čuvaju, a sve to dodatno komplikuje njegov, na momente bi se reklo, bezizlazan položaj, mada to negira energija i volja za životom koju ovaj čovek poseduje i koja izbija iz svake njegove reči i svake kretnje onim što mu je preostalo od ruku i nogu. A na pitanje kako to da je do te mere verovao čoveku koga nije poznavao i dao mu pare koje su njemu bile neophodne za život, Kapetanović jednostavno i nemoćno sleže ramenima, pokazuje orden zasluga za narod, fotografije sa Tadićem, Koštunicom i mnogim drugim poznatim ljudima, pokazuje svoje fotografije pre nesreće, i kaže: ,,Ne znam, verovatno stiče poverenje ljudi tom pričom da radi za Državnu bezbednost”

   Branislav Kapetanović, poručnik u penziji, radio je u vojnoj pošti u Lađevcima kod Kraljeva. Nastradao je prilikom aktiviranja kasetne bombe B97A/B u Sjenici na aerodromu Dubine, 09.11.2000. godine. Seća se on toga dobro i sećaće se čitavog života jer je samo pukim slučajem ostao živ, ali bez ruku i bez nogu. Branislav je lečen na VMA gotovo pet godina i oktobra prošle godine konačno otpušten. Od tada je u svom stanu na Bulevaru Mihaila Pupina 33/2 na Novom Beogradu. Živi od penzije i invalidnine koje, kako kaže, nisu male, ali kada se gleda sa druge strane, cena čuvanja hendikepirane osobe je dva evra po satu i za trideset dana to izađe oko hiljadu i po evra. Na osnovu toga, Branislav u ovom trenutku bukvalno nema sredstava za život što, kada se zna njegovo zdravstveno stanje i okolnosti koje su do toga dovele, deluje dosta sumorno na sudbinu ovog mladog čoveka. Kapetanović nema nikoga i zato mora svakog dana da plaća osobe koje dolaze da ga čuvaju, a sve to dodatno komplikuje njegov, na momente bi se reklo, bezizlazan položaj, mada to negira energija i volja za životom koju ovaj čovek poseduje i koja izbija iz svake njegove reči i svake kretnje onim što mu je preostalo od ruku i nogu. Uspeo je Kapetanović za ovo vreme da ovlada veštinom i da se sasvim dobro snalazi sa onim što ima, sasvim normalano čak i telefonira. Ipak, postoje radnje koje, i pored najbolje volje, nije u stanju da obavi i za koje mu je neophodna pomoć. No, Kapetanović je uspeo da osmisli i na neki način uredi svet koji mu je sticajem okolnosti pripao i u kojem je prinuđen da živi, uz ne baš preteranu brigu okoline.

MARKO, MARKO
   Štaviše, kulminacija njegovih životnih problema događa se kada je, trudeći se da on pomogne drugima umesto oni njemu, želeo da pomogne svom sestriću Marku Aleksiću. Naime, kako objašnjava Branislav, pre dve godine odlučio je da pomogne da ovaj dečko ,,stane na svoje noge” i počne sam da živi. Dao mu je oko pet hiljada evra da bi otvorio kafić u Beogradu u Ruzveltovoj br. 13, i počeo samostalno da radi. Aleksić je ’78. godište i završio je saobraćajnu školu, ali nije imalo posla pa je radio šta je stigao, objašnjava Branislav i nastavlja:
   - Hteo sam da mu pomognem, ali je on upoznao nekog Marka Dževerdanovića, koji mu je rekao da radi za Državnu bezbednost i ponudio se da mu pomogne. Taj Marko se, kasnije, i meni predstavio kao radnik Državne bezbednosti koji treba da dobije unapređenje i bude postavljen za šefa nekog odeljenja. Dogovor je bio da oni meni vrate pare do prvog maja, do kada bi se kafić već razradio, ali su izdaci postali toliki da ja više nisam mogao da dajem pare svom sestriću. Onda je on doveo tog Marka i počeo da mi izvlači pare za razne stvari i na razne načine, a sve za potrebe kafića. Po mojoj proceni, potrošio sam oko dvanaest hiljada evra, od čega je Marko Dževerdanović trebalo da mi vrati osam, a moj sestrić četiri hiljade. Sestrić mi je krajem prošle godine vratio pare koje mi je dugovao i ostalo je da mi Marko vrati osam hiljada, s tim što me je on u međuvremenu još nekoliko puta prevario. Za kola koja je trebalo da mi doveze iz Holandije uzeo mi je hiljadu evra, a kola nije dovezao. Uzeo mi je dve i po hiljade evra da mi pomogne da se brže reši moj slučaj na Vrhovnom sudu Srbije jer je, kako je rekao, taj neki advokat tražio toliko novca da bi ubrzao proces. Od toga takođe nije bilo ništa. Otprilike me je prevario za šesnaest hiljada evra, a to je deo od oko šezdeset pet hiljada evra, koliko sam ja dobio kao odštetu od države. A, posle svega, potpuno sam ostao bez sredstava za život - kaže Kapetanović.

LAŽNA OBEĆANJA
Međutim, njegov novi ,,prijatelj” mu je obećao da će do prvog juna ove godine da mu vrati sve pare, mada se na telefonske pozive nije odazivao. Kapetanović je ipak saznao gde mu živi otac i otišao je kod njega da razgovaraju. Kad je otac to čuo, nije mogao da veruje, priča Kapetanović, i rekao je da će sve pare da mu nadoknadi ukoliko se ispostavi da je sve to istina. Dogovorili su se da se sastanu početkom avgusta prošle godine na VMA, gde je Kapetanović još uvek ležao. Tu su bili Marko, njegov otac, Aleksić, neki čovek iz ministarstva, koji je bio prisutan zbog suda, a bio je i ministar u odbrani vlade Krajine, Duško Babić, neki prijatelj i tržišni inspektor. Marko je tu, kako tvrdi Kapetanović, priznao koliko mu duguje, rekao je da će sve da mu vrati i onda su se rukovali. Čak je i njegov otac rekao kako ima nameru da proda stan u kome oni ne žive i da mu namire dug. Tu su se dogovorili da se nađu za dva dana u sudu i potpišu ugovor kojim dužnici Kapetanoviću prepisuju deo stana u visini duga. U sudu je Marko Branislavu obećao da neće biti problema i da će on njemu da vrati dug, što je kod ovoga izazvalo sumnju. Na nekoliko telefonskih poziva u kojima se Branislav raspitivao o daljem razvoju događaja Marko je odgovarao kako ,,za sada nema kupaca”. Kapetanović je tada odlučio da angažuje advokata, ali, kako priznaje, čak je i advokat počeo da veruje Dževerdanoviću.
   - Rok je bio do šestog oktobra, posle čega smo mogli da ga tužimo, ali ja sam bio korektan pa sam odlučio da mu dam još vremena. Od tada je prošlo osam meseci. On je stalno govorio da ima zainteresovanih za stan, ali nikako da ga proda, do poslednjeg puta kada je rekao ,,ko te šiša, tuži me”. Ja imam utisak da je našao nekog u sudu i da ću teško išta da izvučem od tih para - kaže Kapetanović na kraju, a očigledan je utisak da čovek koji prosto zrači energijom i željom da nadvlada svoje nedostatke gubi svaku nadu da će nešto povoljno po njega moći da se dogodi. A na pitanje kako to da je tako olako poverovao tom Dževerdanoviću i dao mu pare koje su njemu bile neophodne za život, Kapetanović jednostavano i nemoćno sleže ramenima, pokazuje orden zasluga za narod, fotografije sa Tadićem, Koštunicom i mnogim drugim poznatim ljudima, pokazuje svoje fotografije pre nesreće, i kaže:
   - Ne znam, verovatno stiče poverenje ljudi tom pričom da radi za Državnu bezbednost.

INŽENJER I RADIO-AMATER MARIJAN MILETIĆ IZ LJUBLJANE - piše Ivan Rajović
A što tebe briga ko je meni ćaća?

   • Za većinu Kraljevčana ime Marijan Miletić nema neko naročito, niti određeno značenje. Zapravo, ovaj čovek je potpuno nepoznat svima, osim nekima koji se bave radio-amaterizmom, a to je i bio povod da Miletić nedavno boravi u našem gradu i bolje ga upozna, a i mi njega

   Marijan je rođen u Varaždinu. Osmogodišnju školu je završio u Banjaluci, srednju tehničku u Pančevu, a diplomirao i magistrirao na Elekrotehničkom fakultetu u Beogradu. Od 1978. godine živi u Sloveniji. Majka mu je bila Srpkinja čiji je otac bio Čeh, a majka Slovenka rođena u Nemačkoj. Takve veze su, kako kaže Marijan, i dalje karakteristične za Sloveniju, koja je u međuvremenu postala i članica Evropske unije, za razliku od Srbije, koja to nije. A, kako se seća ovaj očigledni jugonostalgičar, direktor neke slovenačke firme i gotovo fanatični zaljubljenik u radio-veze i elektroniku, Jugoslavija je nekada bila Evropa u malom, multietnička, multikonfesionalna država u kojoj su se ljudi od Triglava do Vardara voleli bez granica. Sada su nesrećnu Srbiju do te mere izolovali kao da svi ovde imaju AIDS, pa ih nigde ne puštaju ako nemaju vize, potvrde i tome slično. Za to vreme Slovenci čak i u Ameriku idu bez viza i praktično već sada žive u svetu budućnosti, kaže Miletić.

KRALJEVO - CENTAR KULTURE
   Miletić je u Kraljevu boravio kao gost, odnosno učesnik skupa radio-amatera iz SCG, ali i iz mnogih drugih država širom sveta. On kaže kako je za njega otkriće da je Kraljevo pravi centar srpske kulture, pored Beograda. Brzo je to uspeo da shvati mada je, priznaje, bio ubeđen da je to Kruševac jer je čuo za Bagdalu i neke ljude koji tamo stvaraju, ponešto je načuo o Jagodini i Kragujevcu.
   - No, ja sam ipak amater i nema smisla da o tome pričam. A glavni ,,krivac" što sam ja ovde je Hranislav Milošević, kolega sa elektronike koji mi je, pored ostalog, pomogao da upoznam ovaj lepi grad - kaže Miletić.
   Praveći paralelu sa svojim interesantnim poreklom, profesijom i životnim putem, Marijan kaže kako je i Nikola Tesla eksperimentisao sa radio-amaterizmom, a zanimljiv je i po tome jer ga svojata jedna Austrougarska u kojoj se rodio, Hrvatska na čijoj je teritoriji rođen i Srbija kojoj je nacionalno pripadao. On se, ipak, školovao u Budimpešti i Gracu. Imao je na hiljade ,,suludih" ideja, od kojih je samo nekoliko realizovano, a umro je kao siromah, hraneći golubove u Njujorku. Pupin je, takođe, u svet krenuo kao emigrant, postao profesor na Kolumbijskom univerzitetu, napisao knjigu o tome, koja je dobila ,,Pulicerovu nagradu". I on je imao nekoliko i te kako značajnih patenata, ostavio je neku zadužbinu u svojoj matičnoj zemlji kojoj je i pomogao posle Prvog svetskog rata, najviše Sloveniji, koja je dobila i neki deo teritorije, ali nam on nije do te mere zanimljiv jer mi volimo ,,otkačene" tipove kao što je Tesla, kaže Marijan, imajući u vidu i sebe kao čoveka sa više domovina i više nacija kojima, po raznim osnovama, može da pripada ili bar da se tako deklariše.
   - Radio-amaterstvo, kao ni ideje, ne poznaje granice. Dosta sam putovao po svetu, sretao različite ljude koji su me tretirali kao da se godinama poznajemo. Kod nas važi pravilo da ne diskutujemo o religiji i politici, a sve ostalo može da se svede pod neki skupni imenitelj koji je svima nama zanimljiv - kaže Miletić i nastavlja - dolazio sam u Srbiju i ranije i imao priliku da pratim sve njene uspone i padove. Za razliku od mnogih kolega koji nisu bili desetak godina ovde i sada su šokirani zaostajanjem Srbije. Sloveniji je, što mnogi ne znaju, trebalo osam godina da se oporavi od posledica otcepljenja od Jugoslavije i da dođe na isti standard koji je bio i tada. Sada je već dosta bolje, oseća se porast nacionalnog dohotka od oko četiri odsto. U Srbiji se, nažalost, osećaju dosta velike oscilacije, velike promene klime, raspoloženja. Što se mene tiče, ja ovde nemam nikakvih neprijatnosti. Bilo je, recimo, slučajeva da radnik na pumpi neće da mi natoči gorivo jer mu je, kako kaže, sin imao problema u Sloveniji tokom rata. Bilo je i takvih slučajeva da me graničar, kada vidi pasoš, pita šta mi je ćaća. Ja, kao magistar elektrotehničkih nauka, ne moram nikome da polažem račune ko mi je ćaća, je l’ da? Ipak, Srbija nema tog agresivnog nacionalizma. Ima ljudi koji tako deluju, ali mnogi takvi nisu u javnim nastupima. Slovenci to rade malo u rukavicama, ali to je problem Centralne Evrope, slučaj jedne Austrije koja slavi jednog Betovena, ali Adolf Hitler nije ostao iza nas, i tome slično. Bojim se da srpski narod čeka neka katarza koja bi bila slična onome što su Nemci doživeli posle Drugog svetskog rata. Čim pre se to dogodi, Srbija će oberučke biti primljena u Evropsku uniju jer ima ogroman moralni kredibilitet iz dva svetska rata, a to što se dogodilo krajem dvadesetog stoleća je jedna nesrećna epizoda u istoriji koju smo verovatno svi skupa doživeli, posebno te naše posleratne generacije.

GRAĐANIN SVETA INTELEKTUALNO FORMIRAN U SRBIJI
   Marijan Miletić se, kako sam tvrdi, intelektualno formirao u Srbiji. Ovde je završio tehničku školu, elektrotehnički fakultet, a 1968. je doživeo i nastup policije na Beogradskom univerzitetu i negativnu ulogu nekog tadašnjeg predsednika omladine Slovenca Janeza Kocijančiča, koji je rekao kako bi trebalo tenkove poslati na studente da se umire. Potom se učlanio u SKJ, otišao u vojsku i video da ni to ne funkcioniše onako kako mu je spolja izgledalo u pričama.
   - Sećam se da sam 1970. otišao u Englesku, za šest meseci tamo sam imao pravi kurs demokratije i onda su se moji stavovi promenili potpuno. Moji nacionalistički osećaji su pročišćeni. Ja se i dalje deklarišem kao Jugosloven, ali sam svestan da je to moje jugoslovenstvo deo hrvatske kulture gde sam rođen, koju sam u Bosni i Banjaluci doživljavao kroz neko ijekavsko obrazovanje, ta srpska kultura koja me je formirala intelektualno i slovenačka kultura, jer polovinu života živim upravo tamo.
   Tražim od Miletića da posle svog najnovijeg susreta sa Srbima i Kraljevčanima, ali i posle svog dugogodišnjeg iskustva neodricanja od jugoslovenstva i pripadnosti Evropi, poruči nešto onima koje je imao prilike malo bolje da upozna i o kojima, kako se ispostavilo, nosi najlepše utiske.
   - Okrenite se budućnosti. Ovo su možda malo teški trenuci. Ta evropska vizija je bila odbačena u Francuskoj i Holandiji. Bojim se da su to narodi koji su učestvovali u formiranju Unije i da su već malo zasićeni. Mi smo imali neku državu koja je 45 godina živela u miru i prosperitetu i moramo da imamo neku evropsku viziju. Evropa je jako mali geografski pojam, Balkan još manji, a narodi najmanji. To sam shvatio tek u Sloveniji gde sada živi oko dva miliona ljudi. Dakle, pokušajte da imate neku evropsku viziju. Kad jednom dostignemo tu Evropu, pre toga uključeni u mediteran obasjan suncem sa svim čarima istoka, mislim da ćemo svi biti mnogo, mnogo srećniji. To je nešto što se zove kvalitet života, a život je jako kratak i zato bi trebalo da se okrenemo budućnosti. Ali što pre bi trebalo raščistiti sa prošlošću. Nažalost, devedesete su bile nepotrebne, crne mrlje na našoj skupnoj istoriji i mi to treba da ostavimo iza sebe i da brinemo o budućnosti naše dece koju ja, nažalost, nemam - kaže Marijan Miletić za ,,Ibarske novosti".

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

MUZIČKA ŠKOLA ,,STEVAN MOKRANJAC" KRALJEVO - piše Bojana Milosavljević
Svetski uspeh naše harmonike

    • Iz obilja značajnih nagrada koje su u takmičarskoj sezoni ove godine osvojili učenici kraljevačkog ,,Mokranjca", izdvaja se - treće mesto Nikole Pekovića na svetskom takmičenju u harmonici, nedavno održanom u Nemačkoj (Klingental). Talenat, energija, rad i odličan profesor Marija Stevanović - ,,formula" su za ovaj izuzetan uspeh učenika petog razreda niže muzičke škole

   Srbija, a posebno Kraljevo, nisu nepoznati na svetskoj muzičkoj sceni u Klingentalu u Nemačkoj, gradu u kome se duže od 40 godina održava takmičenje naboljih harmonikaša iz celog sveta. Otuda se prošle godine, kao pobednik u svojoj kategoriji, vratio Miloš Avramović, sa svojom profesorkom Marijom Stevanović, a ovih dana Nikola Peković, sa istim učiteljem, osvojio je - treće mesto. Sve ovo u kategoriji takmičara do 15 godina starosti i posle silnog odmeravanja snaga sa vršnjacima iz celog sveta, i to u dve etape do finala, u kojem je Nikola, prema propozicijama, izveo bezmalo pravi koncert u trajanju od 40 minuta.
   Ove detalje i još sijaset drugih saznajemo od prof. Marije Stevanović, mladog pedagoga i stručnjaka koji i te kako prati muzička zbivanja u oblasti instrumenta, na kojem je i sama svojevremeno bila izuzetan talenat i takmičar. Podatak da su našeg Nikolu pretekli Austrijanac i Kineskinja zanimljiv je samo stoga što ilustruje ,,rasprostranjenost" takmičarskog festivala u Klingentalu, dakle - učešće talenata sa svih kontinenata.
   - Ovo nam je najuspešnija takmičarska godina u dugom nizu - procenjuje na početku razgovora prof. Marija Stevanović, pominjući redom kolege sa odseka za harmoniku, kao i imena svih takmičara koji su osvajali nagrade širom Srbije, ali i van granica naše zemlje, na republičkim, saveznim i međunarodnim nadmetanjima. - Što se tiče Klingentala i takmičenja koje se održava već 42 godine zaredom, mi ,,harmonikaši" ga tretiramo kao jedno od najjačih svetskih. Talenat se podrazumeva, čim se kroči u školu ove vrste, ali onda mora da usledi dug i naporan rad, ako se želi vrhunski razultat. To podrazumeva i praćenje muzičkih trendova. Kada procenimo kapacitete deteta, onda ga maksimalno usmeravamo na te javne scene i nastupe, na domaćoj i inostranoj sceni.
   Ovo bi bila neka pedagoška i opšta načela koja ističe prof. Stevanović, po ko zna koji put naglašavajući rad i motivaciju učenika koji se sprema za takmičenje. A o ponovnom trijumfu sa svojim odabranim učenikom u Nemačkoj kaže:
   - Nikolu sam odvela u Klingental bez većih ambicija, više kao nagradu za osvojene rezultate u protekloj godini. Ovo mu nije baš prvo veliko međunarodno takmičenje, jer je već bio u Italiji i osvojio prvo mesto. Odvela sam ga više zbog toga da čuje i vidi šta se u tom gradu dešava. Tamo je veliki uspeh ući u drugu etapu i bilo je mnogo onih koji se tome nisu ni približili. U toj drugoj etapi on je zablistao, svirao sjajno, znači dao maksimum od sebe, tako da sam već njegovim plasmanom u finale bila presrećna. Tek tada se i sam osetio mnogo sigurnijim, iako se ni posle toga nisam nadala da će stići tako visoko.
   Profesorka svoga učenika ocenjuje kao darovitog (što se u svakom slučaju i podrazumeva), ali i kao ličnost snažne energije, jer takmičarski program za svetski nastup u Nemačkoj pripremali su svega nekoliko meseci, iako se, po pravilu, na njemu radi i čitavu godinu, i to bez praznika, raspusta, odmora. To je i razumljivo, objašnjava Stevanovićeva, jer takmičarski repertoar je na nivou viših razreda srednje škole (,,Po pravilu, ne možete ništa da očekujete, ako je program u rangu razreda koje dete pohađa. A sve to treba da se zapamti, nauči napamet, uvežba; da se stekne sigurnost. Potrebni su sati, dani, nedelje i meseci da se to sve uradi kako treba").

U PORODICI - SVI MUZIKALNI
   Treći harmonikaš u, uslovno rečeno, ovogodišnjoj svetskoj eliti, Nikola Peković, koji pohađa sedmi razred OŠ ,,Sveti Sava", vrlo je neposredan i simpatičan ,,momak", koji voli scenu i na njoj deluje samouvereno. To kaže njegova profesorka i još napominje da je on po karakteru veoma borben. Voli da odmerava snage, da se nadmeće, a uz to je i vrlo marljiv. To se videlo još od samog prijemnog ispita u Muzičku školu. Koliki je Nikolin uspeh u Klingentalu, kazuje i podatak da je, osim njega, bilo još 12 takmičara iz naše zemlje, od kojih su se neki plasirali i u finale, ali kada su shvatili da nisu blizu pobedničkog trona, sjatili su se oko njega, srčano ga bodrili i beskrajno se obradovali njegovom fantastičnom uspehu, doživevši ga kao sopstveni ili, bez patetike, kao uspeh cele naše zemlje. To je Nikoli i profesorki mnogo značilo. A kada je krajnje objektivan žiri, sav od svetskih eksperata, saopštio rezultate, usijali su se mobilni telefoni: Nikola i profesorka su javljali u Kraljevo divnu vest, a otuda su ih zasipale čestitke.
   Sa Nikolom se upoznajemo krajnje ležerno, pošto stiže sa probe školskog hora. Zahvaljuje na čestitkama. Spontano priznaje kako se tek poslednja tri meseca pred takmičenje pripremao intenzivno, što će reći - svakodnevno i po više sati. Pa ipak, šta god da mu je profesorka uoči takmičenja, a da bi ga opustila, kazala - pitamo ga: šta je, onako u sebi, pred polazak u Klingental očekivao:
   - Pa, ovako - priseća se mali slavljenik - očekivao sam da prođem tu drugu etapu i uđem u finale. Znao sam da je to veoma jako takmičenje, na kome je važno čak i učestvovati, a ne i pobeđivati. Kada sam saznao da sam treći, bio sam veoma srećan.
   Uz prisećanje da nije imao naročitu tremu i da je ceo program odsvirao dobro (,,Možda sam ’frljnuo’ poneku notu, ali žiri to oprašta kao nevažno"), Nikola priča kako se dogodilo da harmoniku odabere za instrument kojem će posvećivati mnogo ljubavi, vremena i truda:
   - Pa, mama i tetka su svirale na klaviru i ja sam hteo da se na polaganju prijemnog ispita prijavim za njega. Onda sam sasvim slučajno čuo dečaka kako svira na harmonici, i to se meni nešto mnogo svidelo, pa sam odjedanput poželeo da i ja učim taj instrument. Tako sam se odmah predomislio i nisam se pokajao. Zato što klavir ne može da se nosi nikuda, a harmonika može - rezonuje Nikola, pored ostalog, i krajnje praktično.
O svom đačkom iskustvu, na naše insistiranje, kaže da je ,,nastavnica mnogo zahtevna, ali takva i treba da bude". Takođe priča kako svakodnevno vežba po dva do tri sata, a pred takmičenja, evropska i svetska, čak osam do deset sati. To Nikoli ne pada teško, jer je i njegovo najbliže okruženje potpuno predano muzici. Osim već pomenutih majke i tetke, tata je izuzetan guslar (ovaj narodni instrument blizak je i Nikoli), a muzikom se bavi čak i - teča, koji svira na violončelu. Šta drugo Nikoli, onda, preostaje?
   A o daljim planovima sa darovitim i radišnim učenikom, prof. Stevanović kaže da će dogodine svakako ići na međunarodni festival u Kastelfilardu (Italija), na kome će, prema propozicijama, Nikola moći da nastupa u mlađoj kategoriji. Tamo je, takođe, već ,,probijen led", što se tiče ,,kraljevačke škole harmonike". Naime, Miloš Avramović, učenik Stevanovićeve, bivši je pobednik i tog prestižnog evropskog nadmetanja. Nikola Peković samo treba da potvrdi takav ili sličan uspeh i da nas sve usreći.


PROMOVISANA KNJIGA MILOMIRA GLAVČIĆA - piše Ivan Rajović
Trn u nozi na dugačkom putu

   • U Ribnici, na privatnom posedu Glavčića u Ulici Đure Dukića, početkom ove nedelje održana je promocija knjige ,,Trn u nozi na dugačkom putu", čiji je autor Milomir Glavčić. Književno-muzički program kakav do sada nije praktikovan u kulturnim dešavanjima našeg grada, koja su još uvek uglavnom pod patronatom institucija kulture, predstavlja nesvakidašnji kulturni događaj koji će dugo ostati u sećanju gostiju i učesnika

   Slobodno se može reći da je knjiga gospodina Glavčća, uspešnog Srbina koji od 1948. godine živi u Kanadi, a da sve to vreme nije posetio nekadašnju domovinu, predstavljena mnogobrojnim rođacima, gostima i ljubiteljima umetnosti na način i po svim standardima karakterističnim za moćan, bogat i uspešan zapadni svet, u najboljem značenju te reči, ali i uz pravi nepatvoreni civilizovani odnos prema napisanoj i izgovorenoj reči i muzici koja je te večeri bila pomešana jedino sa prozračnim zracima mesečine i žuborom vode iz fontane. Zapravo, a bez namere da bez potrebe glorifikujem jedno književno veče u privatnom aranžmanu, želim samo da kažem kako je i sa nevelikim trudom moguće sasvim pristojno, pa i mnogo više od toga, realizovati nešto ukoliko za tim postoji iskrena potreba i, naravno, poštovanje autora i njegovog dela.
   U programu su učestvovali Radmilo Glavčić, u ime autora, Miloš Milišić, književnik i recenzent koji je govorio o delu, Mile Nedeljković, koordinator za kulturu grada Kraljeva i glumac koji je čitao delove iz knjige. Promociji je prisustvovao i Miljko Nešović iz štamparije ,,Riža", koji je u velikoj meri zaslužan što ova dosta obimna knjiga ima estetske i vizuelne vrednosti primerene najvišim dometima u toj oblasti na svetskom nivou. Muzička pratnja ovog puta, a u maniru do sada nezabeleženom na našim prostorima, bila je poverena violončelistima od izuzetnog ugleda, a našim, Saši Jakovljeviću i Predragu Mihailoviću.

KANAĐANIN SRPSKOG POREKLA
   Govoreći o knjizi recenzent Miloš Milišić je, između ostalog, rekao:
   - Retki su pisci koji stvaraju u dubokoj starosti. Žive od ,,stare slave" i preštampavanja dela pisanih i objavljivanih u mladosti. Pokušavam da se prisetim, ali sa pamćenjem ne stojim najbolje. Ne mogu, zapravo, ikoga da se setim ko se u osamdesetoj godini života oglasio novom knjigom. Okreni-obrni, samo sam jedan podatak o takvom fenomenu uspeo da iščačkam. Desanka Maksimović je nakon osme decenije života objavila ,,Pesme o ljubavi". Spisak se, rekao bih, tu i završava.
   U pisce se, u takvim okolnostima, evo, ,,upisuje" Milomir Glavčić, Kanađanin srpskog porekla. Ovih dana u Kraljevu je objavljena obimna knjiga Milomira Glavčića ,,Trn u nozi na dugačkom putu."
   Za poštovanje je književni trud Milomira Glavčića. Dugačak je, naravno, put do stvarnih stvaralačkih dometa, ali Glavčiću to, očigledno, nije ni bio cilj. Ono što je želeo, postigao je: da ispriča životnu priču i kolebljivce uveri da nema životne prepreke koja se ne može preskočiti.
Utisak je da Glavčić svoje autobiografsko delo nije ni namenio širokoj čitalačkoj publici, već ,,nevernim Tomama" iz najbližeg okruženja.
Iako se Milomir Glavčić nije bavio književnošću, ponegde ima manir pravog pisca, naročito kada opisuje lepotu nekog krajolika, recimo, Prespanskog jezera ili Nijagarinih vodopada. Jezičke nedoslednosti, koje se uočavaju i u samom naslovu knjige, i neselektivna raspričanost... govore o književnom neiskustvu, ali te nedostatke nadopunjuje Glavčićevo životno iskustvo i neverovatna želja za uspehom.
   Ova knjiga dobro će doći mladim ljudima, onima koji se tek otiskuju ka pučini života. Glavčićeve životne pouke i primeri najveće su vrednosti knjige ,,Trn u nozi na dugačkom putu".

BURAN ŽIVOT MEĐU KORICAMA
   Milomir Glavčić je rođen 1924. godine u potkopaoničkom selu Pope, u blizini Jošaničke Banje. Detetom postaje siroče. Najpre mu umire otac, a koju godinu kasnije i majka. Brigu nad njim i njegovom sestrom Desankom preuzima staratelj, njegov rođak.
   Kao dečak odlazi na šegrtovanje u Beograd, gde 1941. godine uspeva da preživi bombardovanje i nemačku okupaciju glavnog srpskog grada. Po povratku u selo, priključuje se Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića. U četnicima ostaje nekoliko meseci i nakon osipanja kopaoničkih četničkih odreda, vraća se u rodno selo.
   Po završetku Drugog svetskog rata biva regrutovan u JNA. Kao vojnik, nezadovoljan ponašanjem oficira, ilegalno prelazi u Grčku. Tamo se, sticajem okolnosti, priključuje Grčkoj kraljevskoj vojsci, ali ubrzo, posle nekoliko nedelja, biva smešten u solunski izbeglički logor. Iz Grčke kasnije prelazi u Italiju, a odatle, krajem četrdesetih godina prošlog veka, dospeva u Kanadu, gde i danas živi.
   U Kanadi stiče porodicu i, posle višedecenijskog rada i izgaranja, veliki imetak. U knjizi ,,Trn u nozi na dugačkom putu" Glavčić opisuje svoja životna putešestvija, događaje u rodnoj Srbiji i Kanadi. Imao je buran život, pa je i ova knjiga puna zanimljivih i poučnih pasaža.



U NARODNOJ BIBLIOTECI ,,STEFAN PRVOVENČANI"
Danilo Kiš na kompakt disku

   Sinoć je u Narodnoj biblioteci ,,Stefan Prvovenčani", na Dečjem odeljenju, a u organizaciji ove ustanove, održan program u okviru kojeg su predstavljena dva multimedijalna diska ,,Sabrana dela" i ,,Ostavština" Danila Kiša, koji su objavljeni kao deo šireg projekta digitalizacije ostavštine Danila Kiša, koja je vlasništvo Srpske akademije nauka i umetnosti. O projektu je govorio mr Dragan Bošković, docent na Filološko umetničkom fakultetu u Kragujevcu.
   Tim povodom ali i povodom 70 godina od rođenja danila Kiša, u prostorijama Biblioteke je postavljena i izložba.

Sloga najzad u Srpskoj ligi