Dopunski budžet čeka Direkciju
Politika
Novi sistem naplate grejanja prema stvarnoj potrošnji
Nesposobni su i vlast i opozicija
U Partnerstvo - dobrovoljno
Jubilej u znaku borbe za prava radnika
Načini prevencije
Pomrećemo gladni
Romčević legitimni predsednik
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: fudbal, košarka

OPŠTINSKO VEĆE - piše Rajko Sarić
Dopunski budžet čeka Direkciju

   • Na osnovu prenetog viška iz prethodne i procene prihoda koji će se ostvariti u ovoj godini, u budžetu opštine još 165 miliona dinara

Na predlog predsedavajućeg dr Radoslava Jovića, rasprava o dopunskom budžetu odložena je za narednu sednicu kada bi na dnevnom redu trebalo da se nađe predlog rebalansa Programa Direkcije za planiranje i izgradnju. Ukoliko dobiju ,,prolaznu ocenu”, i jedan i drugi predlog našli bi se u paketu pred odbornicima Skupštine opštine već na sledećoj sednici krajem ovog meseca.
   U predlogu rebalansa budžeta sredstva za kapitalna ulaganja i opremanje iznose 36.630.000 dinara, a 52 miliona se odnosi na subvencije za Direkciju. Sredstva predviđena dopunskim budžetom u odnosu na plan za ovu godinu povećana su za finansiranje Predškolske ustanove ,,Olga Jovičić Rita” za 17.800.000 i Dečje odmaralište Goč za 2.790.000 dinara. Kapitalna ulaganja kod osnovnog obrazovanja povećana su za devet miliona dinara, a novac je, predlogom ove odluke, opredeljen za izgradnju terena u OŠ u Sirči, izgradnji kotlarnice na Beranovcu, nastavak radova na fiskulturnoj sali u OŠ u Vrbi i za izgradnju i opremanje sigurnosnih i bezbednosnih uređaja u 14 osnovnih škola. Prilično novca iz opštinske kase, ako tako odluče odbornici, odliće se na projekat dogradnje zgrade Skupštine opštine, odnosno zatvaranje pasaža, za šta je predviđeno 15.000.000 dinara, pri čemu bi sa skoro sedam miliona dinara participirala Švajcarska vlada u okviru programa podrške opštini. Predlogom rebalansa za finansiranje socijalne zaštite predviđeno je dodatnih tri miliona, fizičke kulture tri i po miliona, a za rad Turističke organizacije ,,Kraljevo” 568.000 dinara.
   Predsednik opštine i predsedavajući Veća dr Radoslav Jović pokrenuo je inicijativu da se na lokaciji ,,Stari jasen” stvore uslovi za izgradnju velikog tržnog centra, s tim da se predvidi obaveza investitora da, za vrednost zemljišta koje se dobija za navedenu namenu, učestvuje u radovima na izgradnji objekta sportske hale. Investitor će imati mogućnost da pored tržnog centra izgradi i druge sadržaje trgovinsko-poslovnog tipa.
Formirana je zajednička petočlana komisija koja će izvršiti stvarnu procenu vrednosti objekata i zemljišta jer, ocena je članova Opštinskog veća, nedopustivo bi bilo da se neki objekti prodaju privatnom licu, budućem vlasniku FVK, a lokalna samouprava bi njima rešila mnoge probleme. Na primer, u staru upravnu zgradu mogla bi se smestiti Umetnička škola, o čemu se već razgovara.
   Kako bi se sačinila baza podataka o dugovanjima građana javnim preduzećima, a najdrastičnija su Vodovodu, Direkciji za planiranje i izgradnju i Čistoći, Veće je formiralo radno telo. Pored preseka ukupnih dugovanja, eventualne zastarelosti nekih potraživanja, zadatak tela je da formuliše strategiju naplate potraživanja koja nisu zastarela, kako bi se smanjila sve veća finansijska dubioza ovih preduzeća.
   Veće je donelo zaključak da se u što kraćem roku napravi studija rentabilnosti javnog prevoza, a nakon primedbe koju je uputilo DP ,,Autotransport” na Odluku o poveravanju poslova javnog gradskog i prigradskog saobraćaja gde su, kako tvrde u ovom preduzeću, privatni prevoznici dobili profitabilne linije. Autotransportu je, po višegodišnjem nepisanom pravilu, pripalo područje ušćanskog kraja, Mlanča, Savošnica, Gokčanica, P. Most, Bojanići, Studenica, Stanča, Tolišnica i druga udaljena mesta koja su, u pogledu prevoza putnika, potpuno neprofitabilna i kao takva nisu predmet interesovanja privatnih prevoznika. Zato je Autotransport zatražio da lokalna samouprava participira u troškovima prevoza sa 2,5 miliona dinara mesečno kako bi teret nerentabilnosti bio ravnomernije raspoređen.
   Nadležne službe u SO tvrde da nije bilo nikakvih nepravilnosti prilikom dodele autobuskih linija, sve je bilo javno i svi imaju zakonski rok za žalbu.

IZUZETI IZ PRIVATIZACIJE FVK
   Na sednici je razmotrena i mogućnost da se obaveze Holding kompanije ,,Fabrika vagona” po osnovu dugovanja za komunalne usluge javnim preduzećima izmire ustupanjem dela imovine kojom raspolaže FVK. Načelnik Odeljenja za društvene delatnosti Miroljub Stolović je rekao da je do sada bilo više razgovora predstavnika lokalne samouprave i direktora FVK koji je izrazio spremnost da, pre konačne privatizacije Kompanije, deo zemljišta i objekata bude izuzet iz tog procesa.
   - Direktor FVK smatra da je, pored Spomen-groblja streljanim 1941, koje bi svakako moralo da bude izuzeto iz procesa privatizacije, za lokalnu samoupravu interesantna stara upravna zgrada, zgrada Mašinsko-tehničke škole, koja je takođe na zemljištu Fabrike vagona, igrališta FK Sloga i RK Metalac, takođe na zemljištu Kompanije, kao i ,,Stari metal” u Krađorđevoj ulici. Za lokalnu samoupravu interesantno je i odmaralište u Buljaricama - rekao je Stolović.

SAVET GRAĐANA
   Opštinsko veće je donelo odluku o obrazovanju Saveta građana za zaštitu i unapređenje životne sredine, prvog ovakve vrste u našoj opštini.
Osnovna prava i dužnosti Saveta građana su učestvovanje u rešavanju pitanja od značaja za lokalnu zajednicu u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, odnosno pune implementacije Lokalnog ekološkog akcionog plana. Savet broji 39 članova iz svih sektora lokalne zajednice.

POLITIKA

LIBERALNO DEMOKRATSKA FRAKCIJA - piše Rajko Sarić
Do septembra postajemo stranka
   Dvodnevni radni sastanak opštinskih menadžera Liberalno demokratske frakcije održan je prošlog vikenda u Mataruškoj Banji. Posle višemesečnog delovanja unutar Demokratske stranke i brojnih pritisaka, nasilnog proterivanja iz DS, rukovodstvo LDF, sa Čedomirom Jovanovićem, Branislavom Lečićem, Goranom Petrovićem i drugim ličnostima političkog i javnog života na čelu, jednoglasno je donelo odluku da se započne procedura registracije političke stranke.
   - Do kraja septembra imaćemo jaku stranku, stranku koja će biti jedina prava opozicija sadašnjoj vlasti i tobožnjoj opoziciji koja na mnogim mestima, od lokalnog do republičkog nivoa, učestvuje u vlasti. Već u oktobru nateraćemo Vladu i predsednika da raspišu vanredne izbore. Svima je jasno da u 2006. godinu ne smemo ući sa rukovodstvom države koje nas je uvelo u 2005. godinu jer bi to značilo još korak nazad u demokratskom napretku Srbije - rekao je Čedomir Jovanović na konferenciji za novinare u hotelu ,,Termal”.
   Prema oceni rukovodstva LDF, posle podrške izveštaju Rada Bulatovića o radu BIA i posle zbivanja u skupštini Vojvodine po pitanju odnosa prema Srebrenici, DS nije vredna pažnje široke demokratske javnosti.
   Na sastanku LDF je zaključeno da do kraja godine treba preduzeti sve aktivnosti kako bi se sprečilo sistemsko uništavanje rezultata spontane demokratije, jer kohabitacija Borisa Tadića i DS sa DSS, radikalima i socijalistima, znači uništavanje zamajca demokratskih promena.
   Menadžer LDF za Kraljevo Mile Korićanac je rekao da je frakcija svakog dana sve brojnija, da se u njene redove svrstavaju mladi, do sada politički neaktivni, ali i brojno članstvo DS u ovom gradu.


NA PRES KONFERENCIJI PREDSTAVLJEN NOVI OPŠTINSKI ODBOR NOVE SRBIJE U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Ispunjena sva obećanja
   „Učinili smo sve da Veseli spust podignemo na viši nivo i ispunili sva obećanja“, rečeno je pored ostalog na konferenciji za novinare novoizabranog Opštinskog odbora Nove Srbije u Kraljevu. U prilog toj oceni, navedeno je da je, posredstvom ministra Velimira Ilića, iz budžeta Republike u izgradnju sportskog centra u Magliču, na startnom mestu Veselog spusta, uloženo dva miliona dinara, da je organizovan grandiozni koncert Zdravka Čolića u Kraljevu i da su se proteklih dana u Kraljevu dešavale brojne turističko-sportske i kulturne manifestacije.
   - Pored rekonstrukcije i izgradnje magistrale u Ibarskoj klisuri, zahvaljujući sredstvima od dva miliona dinara iz budžeta Srbije, uređen je sportski centar koji će služiti i ubuduće za odmor i zabavu naših građana - istakao je Momir Mihailović, potpredsednik Opštinskog odbora Nove Srbije u Kraljevu.
   Tomislav Ilić, novoizabrani predsednik Opštinskog odbora NS Kraljevo, rekao je da ipak ostaje žal što koncert Zdravka Čolića nije održan na Atletskom stadionu pored Ibra, jer bi to bilo korisno za grad.
   - Javio se privatni donator koji je hteo da nam za ovaj događaj uradi besplatno javnu rasvetu na Atletskom stadionu, da ga osvetli, a da ta javna rasveta ostane potom gradu u trajnom vlasništvu. Šteta što to nije prihvaćeno - naglasio je Ilić.
   Govoreći o izgradnji kraljevačke obilaznice, Srđan Spasojević, predsednik Okružnog odbora NS u Kraljevu, istakao je da je revizija projekta završena i da sledi tender za izbor izvođača radova za putni deo te saobraćajnice. Spasojević je naveo i da je postignut sporazum sa beogradskom „Mostogradnjom“ da trenutno stavi u drugi plan razgovor o isplati prethodnih dugova opštine i Republike tom preduzeću i da nastavi izgradnju započetog mosta na Ibru na pravcu obilaznice, jer u tom slučaju neće morati da se ide na tender za taj deo posla.
   - Očekujemo da radovi vrlo brzo počnu i da ova saobraćajnica bude završena do kraja jeseni - istakao je Spasojević.
On je dodao da se očekuje nastavak i završetak elektrifikacije pruge Čačak-Kraljevo, na deonici od Zablaća do Kraljeva.
   Član OO NS Kraljevo, odbornik Miloš Babić, posebno je istakao da će nedavne kadrovske promene u JP „Ibarske novosti“ biti poučan primer i upozorenje rukovodećim strukturama ostalih opštinskih javnih preduzeća da se moraju pre svega baviti boljom organizacijom poslovanja i efikasnijim vršenjem usluga zbog kojih postoje, u interesu građana, a manje povećanjem broja zaposlenih i njihovih zarada.

MINISTAR VELIMIR ILIĆ:
Uskoro „startuje“ obilaznica
   U kraćem pozdravnom izlaganju, na Kapetanskoj večeri Veselog spusta u Kraljevu, Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije, pored ostalog, istakao je da su pripreme pri kraju i da se očekuje da radovi na izgradnji kraljevačke obilaznice startuju već za dve sedmice.


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST OPŠTINSKOG ODBORA SDP-A
Bez jeftinih stranačkih obračuna
   Četvrti Kongres Socijaldemokratske partije održan je prošle nedelje. Na Kongresu je usvojena deklaracija o odgovornosti socijaldemokrata za budućnost Srbije i izabrano Predsedništvo, Glavni i Izvršni odbor SDP-a. U Glavni odbor izabrani su Kraljevčani Nenad Pribak i Nenad Vuksanović, a u Izvršni odbor Aleksandar Erac, predsednik Opštinskog odbora SDP-a u Kraljevu.
   Na konferenciji za novinare OO SDP-a Kraljevo naglašen je problem u predškolskoj ustanovi Olga Jovičić Rita, gde je novopostavljena direktorka naložila razmeštaj vaspitača, kojim je direktno ugrozila prava dece koja godinama rastu u zdravoj sredini, zaštićena od loših međuljudskih odnosa. Jedan direktor mora da razmišlja ne samo kao direktor koji ima sva prava, nego i kao roditelj, kao vaspitač, a prvenstveno kao čovek. Apelujemo na predsednika opštine gospodina Radoslava Jovića da iskoristi svoj autoritet i decu izuzme jeftinih stranačkih obračuna.
   Predsednik OO SDP-a Kraljevo Aleksandar Erac posebno se osvrnuo na problem u radu ,,Ekonoma" iz Ušća kao glavnog nosioca privrednog razvoja ušćanskog kraja, koji se ogleda u otpuštanju radnika koji su ovaj kolektiv godinama izgrađivali i bili presudni u uspešnom poslovanju u proteklim godinama.

INŽ. DRAGAN ARSENIJEVIĆ, DIREKTOR JKP „TOPLANA” U KRALJEVU, JEDNOG OD NAJUSPEŠNIJIH KOMUNALNIH PREDUZEĆA U SVOJOJ DELATNOSTI U REPUBLICI SRBIJI - piše Sloboran Rajić
Novi sistem naplate grejanja prema stvarnoj potrošnji

   • Javno komunalno preduzeće „Toplana” u Kraljevu, čiji je osnivač kraljevačka opština, jedno je od najuspešnijih komunalnih preduzeća u svojoj delatnosti u Republici Srbiji, po svim parametrima. Zaposleni u „Toplani”, međutim, ne zadovoljavaju se postignutim. U poslovnoj i razvojnoj politici „Toplana” ima i ambiciozne planove modernizacije, po evropskim standardima, uz dalja sopstvena ulaganja i saradnju sa inopartnerima. Jedan od glavnih aktera i kreatora takve orijentacije je inženjer Dragan Arsenijević, dugogodišnji radnik „Toplane” i od pre godinu i po dana direktor ovog javnog komunalnog preduzeća

   • Gospodine Arsenijeviću, u najkraćem, dajte nam najpre „ličnu kartu” JKP „Toplana” u Kraljevu?
,,Toplana” je nastala 1966. godine u okviru tadašnjeg Stambenog preduzeća. Zatim je od 1973. godine poslovala u okviru novoformiranog jedinstvenog preduzeća „Komuna“, da bi se 1988. godine izdvojila u samostalno preduzeće i najpre imala status radne organizacije, a od početka 90-ih dobila današnji status javnog komunalnog preduzeća.
   Naše javno preduzeće poseduje pet kotlarnica sa 13 kotlovskih jedinica, snage 73 megavata (kapacitet srednje snage). Raspolaže rezervoarskim prostorom od 1.000 kubnih metara goriva. Obuhvata ukupnu grejnu površinu od 426.000 kvadratnih metara, od toga u stambenim jedinicama 306.000, ili 5.600 stanova, a u poslovnim 67.500 kvadratnih metara, ili oko 1.000 korisnika. Toplana greje privatne kuće u površini od 22.000 m2, ili 20 korisnika. Pokrivenost, uglavnom užeg područja grada Kraljeva, ovom vrstom daljinskog grejanja je oko 30 odsto.
• Koliko radnika trenutno zapošljava ,,Toplana”? Kakva je njihova kvalifikaciona struktura i kakve zarade ostvaruju?
   Ukupan broj radnika je 75 i u odnosu na prošlu i prethodnu godinu imamo dva radnika manje. Prosečna stručnost je VKV, što je i razumljivo s obzirom na karakter usluga i zastupljenost tehnike u ovoj vrsti delatnosti. Od aprila 2004. godine u ,,Toplani” nije bilo prijema novih stalnih radnika, bez obzira na povećanje obima grejne površine. Bilo je sporadičnih prijema isključivo stručne radne snage na određeno vreme, zbog povećanih investicionih radova i usluga trećim licima.
Lična primanja zaposlenih su redovna, shodno zakonskim propisima i aktima preduzeća, strogo ih kontroliše osnivač (Skupština opštine Kraljevo), bez čije overe nema ni isplate zarada.
• Molim Vas da nam navedete neke osnovne podatke o finansijskom poslovanju preduzeća u prošloj i prvoj polovini ove godine (prihodi, rashodi, ostvareni rezultati)?
Najveći prihod imamo od usluge grejanja, oko 85 odsto od ukupnog prihoda. Ostali prihodi su od održavanja i usluga trećim licima. Ukupan prihod ,,Toplane” u 2004. godini iznosio je 186 miliona dinara, a za ovu godinu finansijskim planom predviđen je iznos od 201 milion dinara.

NAPLATA - 90 ODSTO
U strukturi rashoda 60 odsto otpada na energente, 20 odsto na sirovine, repromaterijal, investicije i amortizaciju, 17 odsto na lična primanja i poreze i tri procenta na ostale troškove.
U 2004. godini ostvarili smo pozitivan finansijski rezultat sa 2.600.000 dinara dobiti, s tim što je u investicije uloženo 30 miliona dinara. U prvih šest meseci ove godine finansijski rezultat je takođe pozitivan, ali preciznu cifru Vam ne mogu reći jer je u toku izrada izveštaja o šestomesečnom poslovanju.
• Veliki problem kod svih javnih komunalnih preduzeća je naplata sopstvenih potraživanja. Kako ,,Toplana” rešava taj finansijski problem u odnosima sa pravnim i fizičkim licima, korisnicima njenih usluga?
Grejanje se plaća 25. u mesecu za tekući mesec. Cena je 26 dinara po kvadratnom metru za stanove i kuće i plaća se 12 meseci godišnje, odnosno svakog meseca, a 133 dinara po „kvadratu“ uz plaćanje šest meseci godišnje, odnosno tokom grejne sezone.
Ukupna potraživanja ,,Toplane”, uključujući sva iz ranijih godina, iznose oko 15 miliona dinara. Od toga nam približno polovinu (50 odsto) duguju građani (fizička lica), a polovinu pravna lica. Problem kod građana jesu socijalni slučajevi, radnici koji ostaju bez posla u velikim društvenim preduzećima, a, bogami, i zaboravnost. Kod pravnih lica problem su nekoliko preduzeća i institucija koji su likvidirani, kao što su „Kablar“, JIK banka, Jugobanka i drugi, od kojih smo uskraćeni za 2-3 miliona dinara, jer ta potraživanja ne možemo da naplatimo. Sa ostalim pravnim licima koja teško posluju pravimo sporazum (reprogram) o plaćanju i na neki način premošćavamo probleme.
Što se tiče fizičkih lica, naša stručna služba za naplatu ima ličnu, socijalnu kartu o svakom korisniku, vodi evidenciju plaćanja i opominje ako korisnik usluge zakasni. Ako dođe do realnih problema, služba takođe pravi sporazum sa korisnikom i na ljudski način, uz razumevanje, rešava problem sa ciljem da korisnika zadrži kao redovnog platišu. Kod neredovnih, višemesečnih neplatiša, posle opomena, podnosi tužbe i na kraju ide na najnepopularniju meru - isključenje iz grejnog sistema.
No, mi smo ipak zadovoljni stepenom naplate koji iznosi oko 90 odsto, što nam čini pozitivnim poslovanje. U svakom slučaju, i ovom prilikom apelujemo na neplatiše da svoje obaveze izvršavaju.
• Kakva je situacija sa obezbeđivanjem energenata, odnosima sa snabdevačima?
   U strukturi energenata kod nas je 83 procenta učešće gasa, a 17 odsto učešće mazuta. Mazut svake godine obezbedimo u avgustu sa punim kapacitetima kojima raspolažemo (oko 800 tona), što je 70 odsto od ukupne potrošnje mazuta u sezoni (1.100 tona). Snabdevanje gasom je redovno, po ugovoru sa Energogasom.
Odnosi sa svim dobavljačima su dosta dobri i do sada nije bilo problema, pre svega jer mi svoje obaveze uredno ispunjavamo i nijednog dana nismo kasnili u plaćanju.
• Kako se obavlja i ima li problema sa remontom postrojenja za narednu grejnu sezonu?
Remonte vršimo odmah po završetku grejne sezone. Trenutno je obavljeno oko 80 odsto remonta za ovu godinu, odnosno predstojeću grejnu sezonu. Obim remonta je, finansijski, oko pet miliona dinara, i to isključivo iz sopstvenog poslovanja. Remonti nisu obimni, ali obuhvataju najneophodnije intervencije za stabilan rad postrojenja.
• Po Vašoj oceni, kakav je kvalitet centralnog grejanja u Kraljevu, ima li primedbi korisnika, problema?
Kvalitet grejanja u ovom gradu je dobar, na zadovoljavajućem nivou, to korisnici kažu. Ima sporadičnih problema i manjih primedbi i, po našoj evidenciji, u celokupnom sistemu postoji 30-ak stanova sa određenim problemima, ali to je 0,5 odsto od ukupnog broja. U svakom slučaju, stručna služba i te probleme, a radi se o sitnim kvarovima na radijatorima i slično, redovno pokušava da sanira i „u hodu“ ih uspešno rešava.
• Šta možete da nam kažete o ulaganjima u razvoj, investicije i nabavke osnovnih sredstava u kraljevačkoj ,,Toplani”?
Prošle godine, kao što sam pomenuo, uložili smo 30 miliona dinara u razvoj i investicije. Za 2005. godinu plan nam je 36 miliona dinara. Ulaganja su uglavnom u proširenje kapaciteta, sa ciljem racionalnijeg poslovanja, zamene zastarelih instalacija novom, savremenijom i modernizacija ,,Toplane”.

KA SAVREMENOM GREJANJU
   Imamo problema sa starim kotlovima koji su u eksploataciji 35 godina. Naš osnovni plan je da u naredne dve godine sve zamenimo novim!? U tom smislu, pravimo ugovore o saradnji sa agencijama za rekonstrukciju i razvoj koje deluju pri Vladi Srbije i ostalim partnerima koji hoće da pomognu ,,Toplani”, jer smatraju da je ovo jedna od najboljih toplana u Srbiji i imaju garanciju za ulaganja.
• S tim u vezi, kakvi su vaši poslovni planovi, posebno u pogledu mogućnosti za proširenje grejnih kapaciteta i broja korisnika usluga?
Kratkoročni plan ,,Toplane” jeste da u naredne tri godine napravi krupan korak u smislu obezbeđenja punih grejnih kapaciteta za ovaj grad. Da se izvrši zamena dotrajalih postrojenja i toplovoda, obezbede centralni nadzor i upravljanje celokupnim sistemom. U tom pravcu smo prošle godine uložili 15 miliona dinara u nabavku savremenog i trenutno najmodernijeg pumpnog postrojenja u centralnoj toplani (kotlarnici) i time rešili problem za narednih 30 godina!?
Naš osnovni pravac razvoja jeste da do 2007. godine rekonstruišemo kotlarnicu „Nova kolonija“ i dobijemo savremenu, novu, racionalnu kotlarnicu, s obzirom na to da su postrojenja upravo u toj kotlarnici u funkciji već 35 godina. U pregovorima smo, takođe, sa partnerima da u sklopu kotlarnice montiramo kogenerativni sistem koji omogućava da uz proizvodnju toplote imamo i proizvodnju struje, kao u razvijenim evropskim zemljama.
Osim toga, ove godine sklopili smo ugovor o partnerstvu sa „Simensom“, po kojem oni isporučuju, a mi ugrađujemo 57 merača utroška toplotne energije i jedan centralni merač u centralnoj kotlarnici, što predstavlja pilot-projekat te vrste u Srbiji. Podsećanja radi, „Simens“ je do sada isporučio-poklonio ovom gradu opremu u vrednosti od 200.000 evra. Pripremamo se i za prelazak na novi sistem naplate usluga grejanja prema stvarnoj potrošnji kilovata (ugradnjom merača), sve u cilju veće štednje i „čistih računa“.
Kotlarnice ,,Toplane”, posebno u centralnoj zoni, pružaju mogućnosti proširenja grejnih površina i priključenja novih stambeno-poslovnih objekata na sistem.
• U februaru ove godine, uz saglasnost osnivača, povećali ste cene grejanja. S obzirom na brojne prednosti, ova vrsta grejanja u Kraljevu nije preskupa, ali od kojih faktora ona zavisi i koliko je bitna za vaše normalno poslovanje?
Kraljevačka ,,Toplana” ima jednu od najmanjih cena usluga u Srbiji, relativno dobru naplatu, po mišljenju samih korisnika dobru uslugu, pozitivno posluje, nikome ne duguje i svake godine ulaže u razvoj, proširenje kapaciteta i modernizaciju. Međutim, povećanje cena energenata automatski iziskuje povećanje cena usluga. Ako osnivač kroz davanje saglasnosti ne prati povećanje cena energenata sa povećanjem cena usluga, ,,Toplana” će zastati sa razvojem i dobrim poslovanjem. Ukoliko građani i ostali korisnici usluga ne izvršavaju redovno svoje obaveze, to će takođe nepovoljno uticati na poslovanje ,,Toplane”. Zbog toga je u interesu sve tri strane da ovaj sistem uredno održavamo, razvijamo, proširujemo i modernizujemo, jer ćemo sa njim i kvalitetnije i bolje živeti.

STRUČNJAK U USPONU
Direktor „Toplane“ Dragan Arsenijević, dipl. mašinski inženjer, rođen je 1960. godine u Kraljevu. Porodica mu je poreklom iz Miločaja, u kojem je proveo detinjstvo i mladost i živeo do 2000. Završio je Mašinski fakultet u Kraljevu, kao i postdiplomske studije na tom Fakultetu iz oblasti Energetika (priprema magistraturu). U „Toplani“ radi već 15 godina, a za direktora je postavljen početkom 2004. godine. Član je Upravnog odbora Udruženja toplana Srbije. Oženjen je i otac dvoje dece.

„GASIFIKACIJA NAS NE UGROŽAVA“
- ,,Toplana” nema interes za širenje van užeg centra grada, a taj periferni i prigradski deo će u budućnosti biti pokriven gasifikacijom. Ima mesta i za jedan i za drugi vid grejanja, a oba su racionalnija u odnosu na klasično grejanje, na drva, ugalj, struju... Ti klasični vidovi grejanja su daleko skuplji i nekvalitetniji, dok su ulaganja u opremu i priključak i cene kod gasa i našeg centralnog grejanja približne, s tim što se gas plaća čim se potroši, a usluge ,,Toplane” u 12 mesečnih „rata“.

REČ IMA: BRANISLAV LEČIĆ - piše Rajko Sarić
Nesposobni su i vlast i opozicija

   • Srbija lagano, tiho umire, posle grubih potresa, udaraca nožem i sekirom u vreme Slobodana Miloševića • DS i Boris Tadić nikako nisu smeli da krenu slepom ulicom koju su trasirali DSS, SRS i SPS

   Ne treba biti preterano pametan da bi se otkrila jedna vrsta kamuflaže koja je neprekidna u cilju da se sve spolja promeni, a da se, u stvari, ne bi promenila suština. To je kontinuitet sa bivšom politikom Slobodana Miloševića. Nažalost, Vojislav Koštunica tu politiku, u novom ruhu, želi da predstavi i svetu i Srbima kao nezagađenu, promenjenu, što nije istina, ističe u intervjuu za ,,Ibarske novosti” Branislav Lečić, ministar kulture u vladi Zorana Đinđića, danas jedan od lidera Liberalno demokratske frakcije.
• Već više godina nalazite se u političkom životu, dobro poznajete politički život u Srbiji. U odnosu na period pre 5. oktobra 2000, kako ta scena danas izgleda?
   Trenutnu političku situaciju definišem kao mrtvo more, kao žabokrečinu u kojoj se generalno ništa značajno za Srbiju, koja je u vremenskom zaostatku, ne dešava. U stvari, dešava se jedna obmana, privid da se nastavljaju brze reforme, koje bi dovele do boljeg međunarodnog položaja države, do boljeg socijalno-ekonomskog položaja svakog građanina Srbije. Da i ne govorimo o potrebi raščišćavanja bliske prljave prošlosti koja nam se dešavala u okruženju i u samoj kući. Dešava nam se bela smrt. Srbija lagano, tiho umire, posle grubih potresa, udaraca nožem i sekirom u vreme Miloševića, što je, sa vidljivim ranama, bolelo. To je, rekao bih, bilo bolje političko stanovište, jer je mobilisalo ostatak političkog potencijala koji je želeo da dovede do promene. Sada umiremo sa osećanjem da se lečimo, uzimamo pilule, sve nam je bolje i bolje, a u stvari, odugovlačenjem rešenja odlazimo u belu smrt.
• Deo javnosti smatra da ste, zajedno sa Čedom Jovanovićem, jedan od pobornika politike i ideje pokojnog premijera Đinđića. Da li je to tačno?
   Zoran Đinđić je bio politički lider onoga što je u datom trenutku Srbiji bilo potrebno. On je bio realan političar koji je definisao stanje i našao rešenje kako da Srbija ugrabi vreme koje je izgubila, kako da stigne one koji su je davno prestigli, kako da dođe u red demokratski stabilnih zemalja. Realna politika je bila glavna odrednica pokojnog Đinđića. Zato i ne mislim da LDF, pa tako i ja, nastavlja njegovu politiku u obliku ideopoklonstva. Dakle, on je izraz realne politike koju bi trebalo da zastupaju svi političari u Srbiji jer ona znači borbu za naše mesto u okruženju i razmišljanje o potrebi građanina koji živi danas, a ne sutra. Ne može se demagoški zavaravati narod da će dobro živeti u komunizmu jednog lepog dana, jer treba da živi sada. Kamen demokratije Demokratska stranka je godinama gurala zahvaljujući pojedincima, ali kada je došla u poziciju da ispočetka nadahnjuje građane, da im vraća veru u poštenu, iskrenu politiku koja budi nadu i energiju, DS je odustala. Rukovodstvo stranke se zadovoljilo postignutim pokušavajući da to kapitalizuje, ali zaboravlja da je život jači od svega. Nešto vredno ne može se sačuvati u špajzu, mora se čuvati samo aktivnošću i akcijom. Srbija se nalazi u tranzicionom periodu, ona nikako ne sme da stane, nikako da kapitalizuje postignuto. Ne može rukovodstvo DS da pravi kohabitaciju sa onima koji su doprineli da Zoran Đinđić bude ubijen, vlada na izborima oborena, a DS, kao glavni menadžer demokratskog okupljanja, obezvređena. To nije ni moralno, nije ni etički, ali nije ni ljudski. Zbog toga je bilo važno opredeliti se i naša Frakcija je imala dilemu da li je zaštita forme nešto što je suština političkog izraza onoga što je Srbiji u ovom trenutku potrebno ili je suština sama suština zbog čega je ta forma DS napravljena. Ona je morala da bude ledolomac u demokratskim promenama i zato se nikako nije smelo desiti da Boris Tadić započne sa očiglednom kohabitacijom sa DSS, SRS i socijalistima. To je šamar svima koji su deceniju i više verovali u DS, koji su mesecima i godinama na trgovima i mitinzima rušili komunističku da bi doveli demokratsku vlast. Sada imamo farsu od demokratije, situaciju da na veoma odgovorna mesta u državnom vrhu ponovo budu postavljeni funkcioneri te bivše vlasti.
• Pomenuli ste rehabilitaciju funkcionera bivšeg režima, njihov povratak na političku scenu. Šta LDF nudi?
   Danas je jasno da je LDF politička alternativa koja na najkonkretniji način daje najjasnije odgovore na probleme ovog društva, bez obzira na težinu problema. U ovoj godini daju se konačni odgovori na pitanja odnosa Srbije prema Kosovu, prema Crnoj Gori i mogućnosti našeg povratka u društvo evropskih naroda i srpska politika ne sme biti statična, spora i nesposobna kakva je sada. Nismo zadovoljni političkim prilikama u društvu i zato je konačno došlo do definisanja LDF kao organizacije koja ima veliku popularnist, brojno članstvo i snagu kako bi aktivno mogla da reaguje na dešavanja na srpskoj političkoj sceni. Trenutno se na našem podneblju dešavaju politički potezi koji nanose štetu državi, koji ne odražavaju želju građana i kao takvi su izraz nemoći aktuelne vlasti. Živimo u društvu u kome se glorifikuju zločinci, a žrtve i njihove porodice vređaju. To ne treba posmatrati skrštenih ruku, već se treba jasno prema tome odrediti. Septembar je vreme kada bi morali da napravimo stranku, a već u oktobru da krenemo u primoravanje vlasti da raspiše vanredne izbore.

VOJA UMESTO SLOBE
   Politika Vojislava Koštunice je izraz politike Slobodana Miloševića, kontinuitet njegove pogubne politike, i zato odgovor na takvu politiku mora biti isti onakav kakav smo imali u martu 1991. ili 5. oktobra 2000. Jasno je da Srbija vredi mnogo više od onog što nam se trenutno nudi. U društvu postoje brojni neiskorišćeni potencijali jer je nivo društvene svesti prevazišao potencijale i vlasti i opozicije. Danas niko ne artikuliše ciljeve koji su od životnog interesa za svakog pristojnog čoveka. Već u septembru ćemo krenuti sa kapmpanjom pokretanja pozitivne energije u Srbiji kako bi u oktobru, na petogodišnjicu tog pristojnog dana u našem životu, poslali poruku da u Srbiji ima organizovana alternativa koja, kao svoj prvi ambiciozni korak, ističe raspisivanje vanrednih izbora. Da se na njima ostvari što bolji rezultat i na taj način izmeni politički tok koji je nezadovoljavajući. Mi u 2006. ne možemo očekivati perspektivu ako u nju uđemo sa ljudima sa kojima smo ušli u 2005. Aktivnim ulaskom u politički život Srbije popunićemo prazninu koja postoji između nesposobne vlasti i još nesposobnije opozicije.

ALTERNATIVA
• Da li je LDF imala kontakte sa drugim političkim strankama, sa kojim snagama nameravate da oborite sadašnju vlast?
   Mi računamo na manje stranke, na GSS, SDU, zatim na stranke koje vode Vladan Batić, Nenad Čanak, Kovačević iz Šumadije i druge ličnosti.    Naglašavam da nam nije namera da pravimo mali DOS, želimo da napravimo novu političku opciju jer u Srbiji je, dobrim delom, jedna politička priča završena. Moramo da budemo realni, nijedna stranka na vlasti ili u opoziciji nije u stanju da na izbore izvede više od 20 do 25 odsto građana. znači da je srpskoj političkoj sceni potrebna nova snaga, novi politički pokret koji je u stanju da objedini potencijal onih građana koji su svesni da bez pravih reformi Srbija nema šansu da opstane u eri nemilosrdnih svetskih odnosa. formiraćemo novu političku opciju kako bismo u novoj političkoj borbi našim građanima omogućili pristojan život, a Srbiji ulazak u moderne svetske tokove.

ZORAN JEFTIĆ, SEKTOR ZA POLITIKU ODBRANE MINISTARSTVA ODBRANE SCG - piše Rajko Sarić
U Partnerstvo - dobrovoljno

   • U protekle dve godine 1.200 oficira SCG bilo je na školovanju u inostranstvu • Učešće u mirovnoj misiji jednog voda vojne policije košta 12.000.000 dolara • Baveći se ponovo pitanjem ratne prošlosti, država skreće pažnju sa socijalnih problema i kasni sa reformom nasleđenih bezbednosnih struktura

   Osnovni spoljnopolitički cilj koji je nova vlast sebi stavila u zadatak jeste priključenje Evropskoj uniji i Partnerstvu za mir. Ono što je do sada urađeno, ne računajući povratak u UN, OEBS i neke druge organizacije, jeste podnošenje zahteva za priključenje Partnerestvu za mir. za ulazak u Partnerstvo nisu potrebni neki posebni uslovi, kao što je to slučaj sa ulaskom u EU. Potrebna je samo politička odluka i zahtev NATO-u, koji kasnije o tome donosi odluku i poziva zemlje da potpišu okvirni dokument, kaže za ,,Ibarske novosti” Zoran Jeftić iz Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane SCG.
   Ministarstvo odbrane i Vojska SCG do sada su razvili dva programa saradnje sa NATO-m. Održan je čitav niz seminara i organizovane su uzvratne posete naših vojnih stručnjaka i njihovih kolega iz NATO. Jednostavno, što zemlja ima više zajedničkih elemenata sa NATO-m, to će lakše uću i Partnerstvo. Albanija, Hrvatska i Makedonija su zemlje koje ulaze u NATO na narednom samitu, a još sedam zemalja, po vojnim kapacitetima, daleko je ispod SCG, a članice su Partnerstva za mir.
   - Reč je o Programu gde se podnosi molba, podnosi se zahtev za ulazak. Kada zemlja uđe u Program, može po sopstvenoj volji i da izađe iz njega ili da svoje aktivnosti bazira na jedan segment delovanja. Švajcarci, na primer, rade samo program Civilne zaštite, ništa drugo ih ne zanima. Znači, stvar je političke odluke same države članice Partnerstva za mir koje aktivnosti će sprovoditi kao prioritetne. Ono što SCG danas radi na ovom planu nije zbog toga da bi se priklonila nekome ili nečemu, već isključivo zbog sopstvenih potreba - kaže Zoran Jeftić, podsećajući da DZ SCG u mnogim dokumentima ima ugrađene principe koji postoje u Partnerstvu, poput civilne kontrole vojske i priprema za učešće u mirovnim misijama.
Sve zemlje koje su ušle u EU, po rečima Jeftića, prošle su najpre kroz program Partnerstvo za mir. Dakle, najpre su ušle u jedan politički program, a tek onda u tipično vojni savez kakav je NATO. U 2003. i 2004. godini 1.200 oficira Vojske SCG bilo je na školovanju u inostranstvu. Tri, šest ili devet meseci, i to o trošku NATO-a.
   - Kada se uđe u Partnerstvo, pošto je to dobrovoljni interes zemlje, sve troškove snosite sami. To je, dakle, stvar naših unutrašnjih kapaciteta, šta možemo i koliko možemo da platimo. Do sada smo uvek postavljali pitanje šta je to što nam treba, a došlo je vreme da se zapitamo možemo li mi to. Nadležni moraju tačno da daju odgovor na pitanje koje misije i kog obima možemo isfinansirati. Ako se sada okrenemo mirovnim misijama kao značajnom obliku saradnje, onda se mora znati ko će da finansira naše oficire i vojnike u tim misijama. Ako će to biti vojni budžet, onda od toga nema ništa, vojni budžet je mali. To moraju biti dodatna, posebna sredstva iz budžeta države. Dakle, stvar je politike da potpuno završi reformu vojske, da napravi brojčano manju, ali mobilniju, operativniju vojnu snagu koja će moći da odgovori zadacima koji se stavljaju pred sve članice Partnerstva za mir, u protivnom bićemo nemi posmatrači - smatra Jeftić.
   Ekonomska računica pokazuje da Hrvatsku vod vojne policije od 24 vojnika u Avganistanu košta dvanaest miliona dolara. Na bazi ovog podatka, vojni stručnjaci SCG pravili su proračun koliko bi koštao boravak naših jeddnica, od voda, čete do bataljona. Sredstva su više nego pozamašna, tako da je stvar politike da sagleda sve činjenice i na osnovu njih donese konačnu strategiju.

PLAĆANJE SOPSTVENOG CEHA
   - Mi imamo i druge probleme koji su se pokazali na terenu - slabo poznavanje stranog jezika, pa je rečeno da se moraju obezbediti sredstva za 5.000 oficira za učenje stranog jezika. Došlo se do saznanja da smo dobri u oblasti inženjerije i ABHAO zaštite i da bi to mogli biti prvi koraci našeg učešća u mirovnim misijama. U NATO paktu ne postoji budžet, postoji samo misija koju srazmerno svom učešću finansira svaka zemlja učesnica - pojašnjava Jeftić.
   Ulaskom u Partnerstvo za mir postajete deo saradničke mreže na polju bezbednosti, čime su velike šanse da konačno prestane viđenje Srbije kao rizičnog područja. To bi podstaklo i nove investicije, a u isto vreme od najmodernijih država preuzimali bi zakone i sve ono što je najmodernije, najsavremenije, a može se primeniti u našim uslovima. Nažalost, politička elita naše države, kaže Zoran Jeftić, danas je zabavljena socijalnom problematikom, problemom kako preplivati jedan period tranzicije privrednog sistema, pri čemu se nedovoljno radi na radikalnoj reformi sektora bezbednosti i nasleđenih oružanih snaga, reformi vojske, policije, tajnih službi i izvođenja ratnog računa.
   - To je početna tačka od koje možemo bežati, ali ne možemo pobeći, ona nam se vraća na ovaj ili onaj način. Srbija, kao društvo, još uvek živi u koordinatama rata zbog čega šepamo na polju tranzicije. Umesto da govorimo o veri, naciji, istoriji i drugim oblastima, mi ponovo govorimo o ratu, čime se svesno skreće pažnja sa socijalnih problema - zaključuje Jeftić.

PRVOSLAV DAVINIĆ, MINISTAR ODBRANE SCG
Mirovna misija na Haitiju

   Ministar odbrane SCG Prvoslav Davinić najavio je da bi jedan odred, sačinjen od pripadnika inženjerijskih i jedinica veze VSCG, početkom sledeće godine trebalo da učestvuje u mirovnoj misiji na Haitiju.
   Ministar Davinić je istakao da je poziv međunarodne zajednice ,,dokaz da smo prihvaćeni kao jedna stručna vojna snaga koja ima šta da ponudi svetu u uspostavljanju mira". Ministar je podsetio da će Nacrt zakona o mirovnim misijama, koji je usvojio Savet ministara, biti upućen na odobrenje vladama članica državne zajednice, a nakon toga i u Skupštinu SCG.
   ,,To je okvirni zakon koji reguliše statusna pitanja ljudi koji treba da budu upućeni u mirovne operacije i operacije u slučaju prirodnih katastrofa, odnosno pružanje humanitarne pomoći zemljama kojima je to potrebno", rekao je Davinić i istakao da su to ,,mirovne operacije koje će odobriti Savet bezbednosti UN ili koje će biti u kontekstu nekog ugovora koji će naša zemlja potpisati". Za svaku konkretnu misiju trazžiće se saglasnost Saveta ministara i obrazloženje zbog čega se takva misija traži, nakon čega se predlog upućuje Skupštini SCG.

TRI I PO DECENIJE OD OTVARANJA ROBNE KUĆE „BEOGRAD” U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Jubilej u znaku borbe za prava radnika

   Robna kuća „Beograd 23“ u Kraljevu upravo je obeležila veliki jubilej: 35 godina postojanja i rada. Naime, ova robna kuća otvorena je 6. jula 1970. godine, kao 23. u nizu. Bio je to još jedan veliki uspeh u poslovanju Preduzeća robnih kuća „Beograd“, ali i značajan datum u privrednom životu kraljevačke opštine i radnom veku svih zaposlenih u Robnoj kući. Tim povodom, bivši rukovodioci i radnici Robne kuće „Beograd 23“ u Kraljevu, prošle subote, 2. jula, okupili su se najpre ispred ovog velelepnog zdanja, a potom nastavili druženje u restoranu „Grand“, gde su evocirali uspomene na 35-godišnji put rada i razvoja. Referat povodom jubileja, o razvojnom putu kraljevačke Robne kuće, tom prilikom podneo je dr Milan Matijević, dipl. ekonomista, direktor Robne kuće u izgradnji i prvi direktor RK „Beograd 23“ u Kraljevu. On je najpre ukazao na period osnivanja gigantskog sitema u čijem je sastavu izgrađena i poslovala Robna kuća u Kraljevu.

PRIVREDNI GIGANT
   - Preduzeće robnih kuća ,,Beograd” osnovano je 1. januara 1966. godine. Nastalo je integracijom beogradskih preduzeća „Beograd“, „NA-MA“, „Gramag“ i „Modna kuća“, sa devet objekata ukupne površine 22.235 kvadratnih metara i 1.582 zaposlena. U prvoj godini poslovanja pristupilo se sprovođenju jedinstvene organizacije i ujednačavanju poslovanja kao osnovama za izgradnju jedinstvene tehnologije u svih devet objekata koje su udružila preduzeća osnivači. Koncepcija nove poslovne politike bila je zasnovana na programu razvoja kroz tri osnovne linije: izgradnja novih robnih kuća, rekonstrukcija i modernizacija postojećih robnih kuća i integracija sa srodnim trgovinskim preduzećima - istakao je pored ostalog dr Milan Matijević.
   On je podsetio da je nosilac ove koncepcije bio prvi direktor Čeda Jelenić, koji je od 1966. do 1974. godine sa svojim stručnim timom uspešno vodio preduzeće. Građene su nove robne kuće u Beogradu, Srbiji i celoj Jugoslaviji. U sastavu preduzeća poslovale su 43 robne kuće u 30 gradova širom Jugoslavije, sa bruto površinom 288.789 „kvadrata“. Pored prodajnog prostora, preduzeće je imalo u Beogradu distributivni centar sa 36.265 „kvadrata“, hladnjačom kapaciteta 700 tona i poslovni centar sa 12.593 „kvadrata“, a u Gradcu na moru i na Zlatiboru sopstvena odmarališta za radnike. Na nivou preduzeća, Robne kuće su imale zajedničke službe koje su obavljale sve osnovne poslovne funkcije, uz elektronsku obradu podataka. Sa razvojem preduzeća povećavao se i broj zaposlenih koji je narastao sa 1.852 u vreme osnivanja na 9.929 krajem 1983. godine. Posredstvom preduzeća više od 3.000 radnika rešilo je svoje stambeno pitanje.

ROBNA KUĆA U KRALJEVU
   Preduzeće je bilo veliki donator zdravstvenih i društvenih organizacija, kulturno-umetničkih i drugih manifestacija. O samom otvaranju Robne kuće „Beograd“ u Kraljevu Matijević kaže:
   - U okviru takvog sistema i trgovinskog giganta u Kraljevu je izgrađena 23. po redu robna kuća. Ja sam imao čast, ovo ističem sa ponosom, da budem prvo referent za investicije dok se radio investicioni program, a kad je otpočela izgradnja 1968. godine, postavljen sam za direktora Robne kuće u izgradnji. Za gradnju Robne kuće u Kraljevu bilo je predloženo nekoliko lokacija. Robna kuća u poslednjoj varijanti izgrađena je na sadašnjoj lokaciji, na mestu gde su bile radnje poznatih kraljevačkih trgovaca Đokića, Bunjaka, Ivkovića i drugih. Lokacija je zahvatala prostor od ulica Cara Lazara do Lenjinove. Zgrada Robne kuće izgrađena je sa korisnom površinom od 5.975 kvadratnih metara i prostirala se na pet etaža. Robna kuća u Kraljevu bila je opremljena najsavremenijom opremom, eskalatorima, liftovima, električnim agregatom, sopstvenom kotlarnicom, elektronskim javljačima požara, ozvučenjem i savremenom trgovinskom opremom za samoizbor i samoposlugu. U to vreme bila je najsavremenije opremljena robna kuća u zapadnoj Srbiji. Svečano otvaranje obavljeno je 6. jula, uoči Dana ustanka naroda Srbije. Robnu kuću je svečano otvorio drug Mika Špiljak, predsednik Saveza sindikata Jugoslavije...
   Po Matijevićevim rečima, radi kompletiranja stručnog kadra, u Kraljevo su premešteni radnici robnih kuća Terazije u Beogradu, iz Kragujevca i Bora. Najviše mladih radnika primljeno je iz Kraljeva i Kragujevca i jedan broj iz Vrnjačke Banje. Prilikom otvaranja Robne kuće najpre je zaposleno 97 radnika, a do kraja prve godine taj broj se povećao na 120. U jednom periodu, nakon proširenja na Trstenik, bilo je 210 zaposlenih. U toku postojanja Robne kuće 23 u Kraljevu u stalnom radnom odnosu, sa skraćenim radnim vremenom ili povremeno bio je zaposlen ukupno 931 radnik. Iz Robne kuće u penziju je otišlo 57, a do danas preminulo 17 radnika, svedoči Matijević.
Robna kuća 23 u Kraljevu je uvek radila dobro i poslovala uspešno, naglašava Matijević. Ostvarivala je veliki promet koji je kraljevačku Robnu kuću svrstao u prvih devet među 43 takve u zemlji. Kasnije je otvoreno i Odeljenje kraljevačke Robne kuće u Trsteniku. Kuća je imala širok asortiman roba: termiku, akustiku i metalnu robu, prehranu, tekstilnu galanteriju i trikotažu, parfimeriju i nakit, konfekciju, nameštaj i tepihe, obuću i kožnu galanteriju i staklo (redosled po obimu u strukturi ukupnog ostvarenog prometa).

POSRTANJE I PAD
   Robna kuća u Kraljevu privlačila je veliki broj potrošača iz okolnih gradova - Kruševca, Trstenika, Vrnjačke Banje, Čačka i Gornjeg Milanovca, a bilo je kupaca i iz drugih gradova Srbije. Delovala je i pozitivno na razvoj lokalne trgovine u Kraljevu, na njenu modernizaciju i bolje poslovanje. U toku svog postojanja i rada matično preduzeće je često menjalo status. Najpre je imalo status preduzeća, pa radne organizacije, pa ponovo preduzeća, da bi posle 1977. godine dobilo status Kompanije robnih kuća Beograd i potom postalo Društveno preduzeće. Usledila je potom velika ekonomska kriza u zemlji pa i sistemu i Robnoj kući ,,Beograd 23” u Kraljevu.
   - Nažalost, danas se robne kuće nalaze u nezavidnoj situaciji. Na urušavanje sistema Robnih kuća ,,Beograd” uticalo je mnogo faktora, među kojima posebno ističem uplitanje političkih struktura u rad preduzeća, izazvani rat, nametnute sankcije, raspad Jugoslavije, smanjenje kupovne moći stanovništva izazvano krizom i ljudski faktor. Prvi jači potres ovog privrednog giganta otpočeo je 1974. godine iznuđenom političkom ostavkom tadašnjeg generalnog direktora Čede Jelenića, sa opravdanjem borbe protiv pojave tehnomenadžerskih struktura u Srbiji - istakao je dr Milan Matijević.
   Po njegovom kazivanju, tri su elementa posebno doprinela velikom padu privrednog giganta kakav je bio sistem robnih kuća ,,Beograd”. Najpre, zbog uredbi Savezne i Republičke vlade (avgusta 1993. godine, u vreme megainflacije) o vraćanju cena na prethodni nivo i njihovom „zamrzavanju“, robne kuće su za nekoliko dana, prodajući robu znatno ispod nabavnih cena, za nekoliko dana pretrpele štetu veću od 100 miliona nemačkih maraka. Posle toga došlo je do učestalih blokada žiro računa, čestih promena direktora, slabljenja tehnološke i radne discipline. Propadanju je zatim doprinelo učestalo političko iznuđivanje ostavki generalnog direktora i kompletnih rukovodećih struktura, intenzivno uplitanje politike u poslovanje preduzeća i dovođenje podobnih a neiskusnih i nestručnih kadrova na rukovodeće položaje. Najzad, zbog neadekvatnog načina vođenja predstečajnog postupka koji je uveden juna 1995. godine i trajao punih sedam godina, 15. maja 2002. uveden je stečaj koji još uvek traje.
   - Ovo obeležavanje 35 godina od početka rada vršimo u vreme kada jedan broj zaposlenih vodi tešku borbu da firmu izvede iz faze stečaja i stvori uslove da zaposleni steknu pravo na manjinski paket akcija za koje su uplaćivali i izdvajali iz zarada u ranijem periodu. Ovim ljudima i sindikalnoj organizaciji treba pružiti podršku da istraju, što im od srca želimo - zaključio je dr Matijević, pozdravljajući prisutne radnike Robne kuće ,,Beograd 23” u Kraljevu, uz želju da se i ubuduće okupljaju, ali kao akcionari u raspodeli dividendi.

 POVODOM 8. JULA, SVETSKOG DANA ALERGIJA - piše Mr sc. med Branislav Gvozdenović, specijalista interne medicine - pulmolog
Načini prevencije

   • Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) procenjuje da više od 150 miliona ljudi u svetu boluje od bronhijalne astme, a oko 180.000 svake godine umre zbog ove hronične zapaljenske bolesti disajnih puteva

   Svetski dan alergije se ove godine obeležava 8. jula. To je i prilika da se šira populacija ljudi (ne samo lekari i obolele osobe) edukuje o različitim vrstama alergija i mogućnostima za njihovu prevenciju i lečenje.
   Smatra se da oko 66 miliona osoba širom planete pati od alergijske kijavice, koja se još često naziva i ,,polenska groznica”. Osim toga, Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) procenjuje da više od 150 miliona ljudi u svetu boluje od bronhijalne astme, a oko 180.000 svake godine umre zbog ove hronične zapaljenske bolesti disajnih puteva. Mnogo veći broj osoba se svakodnevno suočava sa zdravstvenim problemima od drugih alergijskih oboljenja, poput atopskog dermatitisa (ekcema), urtikarije (koprivnjače), konjunktivitisa (zapaljenja vežnjače oka), kao i od teških alergijskih reakcija prouzrokovanih sastojcima hrane (jaje, mleko, kikiriki, jagode i dr.), lekovima i ubodima insekata.
Cilj ovogodišnjeg Svetskog dana alergije je da edukuje sve one koji su u kontaktu sa obolelim osobama od različitih vrsta alergija, počev od lekara, pa do članova njihovih porodica.
   S obzirom na to da je broj alergičnih osoba sve veći, poslednjih godina se sve više postavlja pitanje da li je prevencija senzibilizacije moguća? Kako možemo sprečiti ili poboljšati simptome kod osoba koje su već senzibilisane na alergene? Slede preporuke pomenutog PAAA projekta:

PRIMARNA PREVENCIJA - SPREČAVANJE IMUNOLOŠKE SENZIBILIZACIJE
• Izbegavati (aktivno) pušenje i izlaganje duvanskom dimu u spoljašnjoj sredini, posebno tokom trudnoće i ranog detinjstva. Duvanski dim bi, takođe, trebalo odstraniti sa radnog mesta.
• Izbegavati vlagu u stambenom prostoru i smanjiti kućne zagađivače u vazduhu.
• Ishrana isključivo dojenjem do navršenih 4-6 meseci, uz izbegavanje bilo kakve čvrste hrane prva četiri meseca. Prema dijetetskim smernicama SZO, preporučuje se isključivo dojenje prvih šest meseci. Odojčad koja ne doje jer su im majke HIV pozitivne i koja su razvila alergiju na kravlje mleko, treba da uzimaju tzv. hipoalergijske mlečne formule u cilju poboljšanja kontrole simptoma. Bez posebne dijete za dojilje.
• Smanjiti izlaganje inhalacionim alergenima kod mlađe dece koja su pod povećanim rizikom (grinje iz kućne prašine, bubašvabe, kućni ljubimci).
• Eliminisati senzibilišuće i visoko iritantne agense na radnom mestu.

SEKUNDARNA PREVENCIJA - SPREČAVANJE RAZVOJA ALERGIJSKOG OBOLJENJA NAKON SENZIBILIZACIJE
• Lečiti ekcem lokalno i, gde je to moguće, sistemskom farmakoterapijom (oralno ili injekcijama) u cilju sprečavanja alergije disajnih puteva.
• Leciti bolesti gornjih disajnih puteva da bi se smanjio rizik za nastanak astme.
• Kod mlađe dece koja su već senzibilisana na grinje iz kućne prašine, bubašvabe ili kućne ljubimce, smanjiti izlaganje ovim alergenima da bi se sprečio početak alergijske bolesti.
• Sprečiti profesionalnu izloženost zaposlenih ukoliko su razvili simptome usled profesionalne alergijske senzibilizacije.

TERCIJARNA PREVENCIJA - LEČENJE POSTOJEĆE ASTME ILI DRUGOG ALERGIJSKOG OBOLJENJA
• Odojčad sa alergijom na kravlje mleko treba da izbegavaju belančevine iz kravljeg mleka; ukoliko je potrebna dopunska ishrana, koristiti hipoalergijske mlečne formule u cilju poboljšanja kontrole simptoma.
• Pacijenti sa astmom, rinokonjunktivitisom ili ekcemom, koji su alergični na kućne alergene, poput grinja, bubašvaba i dlake životinja, treba da prekinu ili smanje izlaganje ovim alergenima da bi se popravili simptomi i sprečila pogoršanja bolesti.
• Primenjivati farmakoterapiju (lekovima) primarno u cilju smanjenja postojećeg zapaljenskog procesa.
• Striktno izbegavati aspirin i ostale tzv. nesteroidne antiinflamatorne lekove kod osoba kod kojih je pokazano da su osetljive na njih.

EDUKACIJA
• Neophodna je edukacija pacijenata u pogledu poznavanja faktora koji potenciraju simptome, uzrokuju astmu i posebno reakcije šoka. Ključni element za optimizaciju kontrole bolesti predstavljaju dogovoreni planovi za samolečenje u cilju prevencije i tretiranja simptoma.
• Neophodno je imati definisanu strategiju u školama u pogledu lečenja astme i šoka.

ZBOR GRAĐANA MESNE ZAJEDNICE UŠĆE - piše Oliver Blagojević
Romčević legitimni predsednik

   Višemesečna podela ušćanskih lokalnih organa uprave okončana je prošle nedelje. Na zboru, kome su prisustvovali predstavnici oba saveta, dogovoreno je da pobednik nedeljnog glasanja bude i legitimni predstavnik Ušćana u narednom periodu. Građani su većinom glasova odlučili da to bude savet koji predvodi Momčilo Romčević.
   Žučna rasprava na početku pretila je da i ovaj pokušaj prevazilaženja stanja u mesnoj zajednici ostane bez rezultata. Komplikacije oko toga ko će zborom predsedavati rešene su predlogom da to budu ušćanski odbornici, kako bi svojim autoritetom mogli dati legitimitet skupu. Nastavljeno je u nešto pomirljivijem tonu. Međusobne optužbe oko rada, odnosno nerada, kao i optužbe za pronevere zamenili su primereniji predlozi u vezi sa načinom glasanja. Naime, na samom zboru iskristalisala se grupa građana koja je tražila da se predsednici oba saveta izjasne šta i kako nameravaju da rade u periodu za koji se biraju, pa da se tek onda glasa. U sklopu tog predloga ostavljena je mogućnost i za formiranje novog saveta, jer kako smatraju, oba kandidata zastupaju određene interesne grupe, a ne celokupno građanstvo. Međutim, njihov predlog je preglasavanjem odbijen. Nakon kraćeg obraćanja kandidata pristupilo se glasanju. Prebrojavanjem je utvrđeno da većina prisutnih podržava savet Momčila Romčevića. Članovi novog-starog saveta istakli su da Ušće treba, jednom organizovanom akcijom u kojoj ima mesta za sve, konačno da krene napred u rešavanje nagomilanih problema. Neki su nagovešteni na samom kraju zbora apelom radnika fabrike ,,Ekonom" za širim društvenim angažmanom u rešavanju pitanja vlasništva nad preduzećem, kao i molbom Dragana Savića, opštinskog odbornika, da novi savet ima u vidu i selo, čiji predstavnici zbog lošeg vremena nisu mogli da dođu u većem broju. Momčilo Romčević je naglasio da trenutne novčane mogućnosti mesta nisu velike, ali da će se truditi da to ne predstavlja prepreku ka ostvarivanju obećanog: asfaltiranje i osvetljavanje ulica, završetak vodovoda, kao i početak rada na izgradnji sportske hale. Ostaje da se vidi kako će sve to teći.
   Napomenimo i da je izboru prisustvovao iznenađujuće mali broj mladih ljudi, iako su predstavnici oba saveta o njima najviše govorili. Da li je to svojevrsno distanciranje od politike odraslih, od svađa i interesnih grupa, ostaje da se proveri. Jedno je sigurno - prioriteti nove lokalne vlasti svakako treba da budu problemi mladih ako se želi zaustaviti njihov sve veći odlazak iz ovog mesta.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

INTERVJU: MILORAD S. VUJAŠANIN CUJO - piše Ivan Rajović
Za umetnost, svet je jedna zemlja

   Milorad S. Vujašanin Cujo je rođen 7. avgusta 1953. godine u Vranešima. Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu učio je i završio u klasi profesora Branislava Protića i Stojana Ćelića 1983. godine.
• Kako definišeš smisao umetnosti u današnjem vremenu. Odnosno, da li se sama bit umetnosti menja u skladu sa promenama u društvu ili misliš da je svrha umetnosti kao takve nepromenljiva kategorija? Naravno, u svemu ovome se postavlja i pitanje gde je mesto umetnika danas, pre svega u Srbiji.
   Čovekovo višestrano delanje i potreba za izražavanjem i komunikacijom proizvela je i umetnost kao jedan od njegovih posrednih jezika. Ovaj umetnički jezik se kroz istoriju jasno formalno menjao prema okolnostima svakog razdoblja u svojoj uslovnoj suštini nastajanja i iščitavanja, kao i u materijalno izražajnoj sadržini koja je direktno zavisila od tehnološko-tehničkog napretka. Jedino je sama ideja usavršavanja jezika ostala neizmenjena i to isključivo u slučajevima težnje pojedinaca, stvaraoca ili korisnika jezika umetnosti, ka traženju i otkrivanju novina.
Srbija ima svoje civilizacijsko mesto zahvaljujući pojavama individualaca kao što su Tesla, Pupin, Milanković, Alas i dr. Oni su to mesto obezbedili baveći se naučnim disciplinama koje se mere i procenjuju jasno ustanovljenim neporecivim merama kakve nisu uspostavljene u oblasti umetnosti. Stoga će još dugo, zbog nedostatka jasnog sistema vrednovanja, umetnički značaj dela biti procenjivan ,,demokratskim" ili mešetarskim principima koji praktično obezbeđuju život umetničkih vrednosti i trendova, u najsrećnijem slučaju, prosečnih. U umetnosti na tlu Srbije veoma su retke pojave iskoračaja sa već utabanih suženih nacionalnih prostora i staza. Ovde se umetnički jezik najčešće koristi da imitira i plagira već postojeći univerzalni, samo ga prevodeći na plemenska narečja, ili za podilaženje trgovcima i plašenje ili razveseljavanje naroda. Ovakvi pristupi direktno određuju vrednost i mesto samih umetnika.
• U čemu vidiš razliku između umetnika i običnog čoveka, danas naravno, i u kojoj je meri i da li je uopšte umetnost u stanju da menja odnose u društvu?
Konačno, ne postoje obični, i umetnici kao neobični ljudi. Postoje oni koje izvestan jezik ili ljudska delatnost ne interesuje, koje je u stvari razvoj proizvodnih snaga otuđio. Nasuprot njima bivstvuju posvećenici. Ovo se nikako ne odnosi na profesionalna opredeljivanja za bavljenje određenim radom. Profesionalizacija ili uska specijalizacija je inače najčešće negativna, suvoparna civilizacijska tekovina. Smišljena je zarad povećanja produktivnosti rada o kojoj smo do juče slušali.
Nekada, kada nije postojala stroga podela rada, većina ljudi bili su stvarni umetnici jer im je od upućenosti u određene probleme gradnje i veštine pravljenja kakve rukotvorine zavisio sam opstanak. Održanje u životu, danas čovečanstva, takođe zavisi od svesti i spretnosti svakog pojedinca da stvara samo neophodne umetnine. Onog trenutka kada su pojedinci prepustili nekom drugom da im sačini kakvu stvar, oni su se praktično odrekli stvaranja umetnosti i time postali otuđeni korisnici ili konzumenti iste. Između njih su svoje mesto našli teoretičari-kritičari.
Da li umetnost može da menja odnose u društvu? Da. Umetnost to ne čini direktno već posredno. Umetn(ičk)e tekovine su dovele čovečanstvo do ovog stepena razvoja. Znamo da je čovek kroz evoluciju znatiželjom i radom sebe učinio svesnim bićem. Izopštenjem ove ljudske osobine i stvarnog procesa rada nestale bi i sve civilizacijske tekovine. Ovaj trenutak nas upućuje na strepnju pred najnovijom manifestacijom ljudskog razvoja, onim što zovemo virtuelna stvarnost. Mada, ako se sve zadrži samo u domenu teorije, dobro je.
Samo direktno, neposredno iskustvo stvaranja vodi nas ka sigurnom i jasnom saznanju, ono ka boljem i srećnijem ljudskom društvu, a svaki nesavestan otklon u biološku i duhovnu izopačenost i perverziju.
• Reci nešto o tome kako, da li i koliko umetnik utiče na sopstveno delo, a koliko ono na njega, tokom stvaranja, a i kasnije. Šta je to zapravo umetničko delo ili bolje rečeno umetnička kreacija: potreba za dopadannjem, dešifrovanje nekog tajnog koda jedinke ili mnoštva, nagon da se stvari sagledavaju kroz neku drugu dimenziju ili šta već?
Uticaj stvaraoca na delo je svakome, pa čak i laiku prepoznatljiv i jasan. Osobeno se lako u njemu iščitava jer njegov stvaralac ne može da isključi ličnu prirodu dok stvara. Ovu osobenost, prirodom datu različitost u odnosu na sve druge ljude, kao vrednost potenciraju samo oni stvaraoci i tumači stvorenog koji nisu do kraja shvatili šta je to u stvari stvarna kreacija. A da bismo lakše razumeli šta je ona, moramo u pomoć da pozovemo proces saznavanja i doznanje tj. saznanje kao njegovu konačnost. Kada uključimo sve elemente koji mogu da učestvuju u određivanju ove konačne valjanosti, pronađenu vrednost možemo proglasiti za težišnu i centralnu ,,tačku" tj. istinu. Ona je uvek presek istorijskog konteksta i sveukupnog civilizacijskog pamćenja i ljudskog doznanja.
Iz ovog se može zaključiti da se praktično svako, bez obzira na vreme u kome je rođen, obrazovanje koje je stekao, okolnosti u kojima je živeo ili živi, može smatrati umetnikom ako je bar jednom u svom životu uzeo da sam sačini bilo šta.
Međutim, ono što određuje smer i granične domete čovečanstva ne može svako da prepozna. Ovo marginalno znanje dostupno je samo potpuno posvećenima. Ono u biti nije nikakvo tajno znanje jer je praktično dostupno svakome ko ima snage, volje i sreće da dospe na pravi put kojim se do njega stiže. A pravi put je pristup nečemu sa svih pretpostavljenih mogućnosti. Što je broj i način pristupa veći, jasnije se određuju i lakše definišu njegove vrednosti. Takođe, najveća udaljavanja od onog što je većina već doumila i razumela, bolje pomažu da se u okviru svima razumljivog otkrije ta centralna i najtačnija središnja vrednost.
Umetničko, kao sinonim za veliko majstorstvo i znanje, jeste samo ono što izmesta i pomera lično ili kolektivno saznanje. Kod onih kod kojih obavi ovu funkciju ono praktično prestaje, a sačinjena rukotvorina nadalje najčešće bude samo estetizovana stvar.
Stvaraoci kojima je obzir prema publici bitan, odmah mogu da računaju na umetničku bezrednost svog dela. I oni koji pokušavaju da stvarajući doznaju, pritom površno i formalno koristeći elemente od kojih se delo čini, a ne izmiču se iz njega da bi ga sagledali u kontekstu ostalih pojavnosti, ući će u bezizlazni začarani krug. U njihovom delu najčešće preovladavaju bezvredne slučajnosti i nejasnoće koje nikuda ne vode.
• Gde vidiš svoje mesto u kulturi ovoga grada, ali i u kulturi uopšte?
Ja sam lokalno nekulturan!
Ja sam nacionalno nekulturan!
Za umetnost, svet je jedna zemlja.
Ove tri završne rečenice sa ,,Neformalne slike", rada koji je bio izlažen na prvom bijenalu kraljevačkih stvaralaca 2004. godine, odražavaju moje razumevanje i odnos prema kulturi sredine u kojoj živim.
Pošto je kultura nivo tj. domet svega onog što je izvesna društvena zajednica postigla u svim oblastima i delatnostima, moja stvarna svest nepripadanja stanju u njoj je očigledna.
Većinu ljudi iz mog užeg okruženja, moje sugrađane, ili bolje reći njihove prvake, one koje su sami izabrali da ih predstavljaju, krase i afirmišu ,,vrline" kao što su pohlepa, nepoštenje, sujeta, laž, prevara, krađa, gramzivost, zloba, podlost, pakost, bezočnost, beskrupuloznost, prostakluk, isključivost, jednom rečju nečovečnost. Moj narod je zato u civilizacijskom budžaku u kome je izgleda velika gužva od koje se ne vidi izlaz. Vremena i događaji koje i ja pamtim, govore da je većina njih izgubila mape na kojima su ucrtana mesta sa blagom zvanim čast, poštenje, moralnost, etičnost, humanost.
Zatvaranje u plemenske, nacionalne, verske, rasne, polne i poltičke kaveze uvek je dovodilo do reaktivnih konflikata i varvarstava, neminovnih posledica otpora i podsmeha civilizacijskom napretku.
Svako od nas rođenjem dobija jednako pravo, dostojanstvo, slobodu i mogućnost da svoj život usmeri po sopstvenoj želji. Mene su okolnosti dovele u poziciju istraživača u umetnosti. To je i u svakom prethodnom vremenu bilo nezahvalno zanimanje. Da bi moglo ozbiljno da se ispituje, potrebno je u potpunosti razumeti najveći broj već uspostavljenih vrednosti. Nadgradnja najčešće podrazumeva negaciju, ukidanje, pa i rušenje istih. Ovo izaziva potrese i otpor onih kojima su one davale važnost, pa svako ko razara tabue mora da očekuje nepoželjnost i sankcije od establišmenta. Podnošenje zbog ovog nastalih teškoća, nisu moja mazohistička i sadistička pohota, već sreća i zadovoljstvo zbog razumske radoznalosti, radosti otkrivanja i snažne volje i težnje ka uspostavljanju dostojanstvenijeg sveta u kome će svi ljudi ostvariti svoja neotuđiva prava, slobodu, pravdu, mir.


OTVORENA IZLOŽBA SLIKA ALEKSANDRE POPOVIĆ - piše Ivan Rajović
Topla senzibilnost nadahnute autorke

   U utorak je u Galeriji Maržik otvorena izložba slika Aleksandre Popović, koja se predstavila kraljevačkoj publici sa dvadest šest novih radova.
Aleksandra Popović je rođena 1978. godine u Kraljevu. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu 2004. godine, na odseku zidno slikarstvo. Član je ULUS-a od 2005. godine. Do sada je imala jednu samostalnu i četiri kolektivne izložbe, a u čestvovala je i na dve likovne kolonije.
   Aleksandra Popović je, kako kaže likovni kritičar Dragiša Obradović, nepunu godinu dana po završetku studija na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, već zapažena slikarka. Učešćem na nekoliko kolektivnih izložbi, što je nesumnjivo odlika zavidne slikarske energije, ona je skrenula pažnju na svoju darovitost.
   Na svojoj prvoj samostalnoj izložbi, u Galeriji ,,Maržik" u Kraljevu, Aleksandra se predstavila slikama u ulju na kartonu sa studija i slikama u ulju na platnu.
   Prvi ciklus odlikuje snažna ekspresija i sigurnost u slikarskom postupku. U ovoj skupini, pretežno sa motivom mrtve prirode, ističe se nekoliko tonskih slika iz čijih svetlo-tamnih odnosa, iznenađujuće sigurnosti, zrači bogato pikturalno sazvučje.
   I ostale slike iz ovog perioda odlikuje suverena crtačka imaginacija, snažan ekspresivni naboj u potezu i koloristička emocija. One predstavljaju likovna promišljanja jedne izrazito individualne i kreativne ličnosti.
   U drugom ciklusu slika, u ulju na platnu, naša autorka se smelo uputila u traženje i ispitivanje da bi već sa prvim ostvarenjima ,,pronašla sebe" u estetici apstraktnog jezičkog modela. U ovim slikama njena radoznalost je usmerena na ,,slaganje kontrasta i sklada tonova", gde slikarska materija uspupa mesto formi. Slika je sada ,,koloristička senzacija", bogato oslikana kolorističkim površinama koje prožima odvažna likovnost i bogata pikturalna zvučnost. U njihovim dobro proučenim odnosima ostvaren je zavidan kompozicioni bilans i dinamična arhitekturalna konstruktivnost. U nekim slikama, sa čisto apstraktnom likovnom simbolikom, svesno su utkani ostaci realnog sveta ili tek diskretno naznačene socijativne predstave. Zajednički imenitelj za sva ostvarenja iz ovog ciklusa je maštovito variranje geometrijskih oblika, podslikanih, ili pak, u nekim eksperimentalno kolažiranim površinama do simbola pročišćenih i akcentovanih najčešće crvenim i plavim bojama. Ona vlada svojom paletom i one življe kolorističke orkestracije, vešto nađenim tonovima, najčešće oker, zelenkastim, smeđim, uvodi u skladna vizuelna sazvučja. Njoj je otuda, uvereni smo, blizak stav koji je izrekao veliki slikar Peđa Milosavljević da je ,,boja najviši oblik slikarske misaonosti".
   Izložene slike, iako predstavljaju dva različita poetska iskaza, nose jedinstven autorski rukopis. U slikama se prepoznaje sigurnost postupka, iz čega, pak, ishodi prepoznatljiva poetska nadgradnja i, zašto ne reći, topla senzibilnost nadahnutog autora. U podlozi svake slike je znalački strukturirana slikarska materija, i otuda, sva njena ostvarenja na ovoj izložbi, bez izuzetka, nose čiste kolorističke vibracije, izbalansirane ritmove. Ona neguje sliku širokih planova i neposrednog doživljaja.
   U takvom promišljanju slike naša autorka, iako na početku svog slikarskog puta, nosi osobenu kreativnu odvažnost, koja će, kako kaže Obradović, nadamo se, ubrzo doneti nove, još vrednije rezultate.



REPRIZA FESTIVALA DOKUMENTARNOG I KRATKOMETRAŽNOG FILMA
I život je kratka forma

   Post festum, filmovi sa ovogodišinjeg Beogradskog Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, na radost publike, prikazani su u Kraljevu. U tri dana, od 29. juna do 1. jula, u Galeriji Narodnog muzeja prikazana su 33 filma u pet programskih celina: 16 dokumentarnih, pet animiranih, četiri eksperimentalna i osam kratkih igranih filmova.
   Raduje činjenica da Kraljevo ima publiku za ovu vrstu filmskih programa. Niko je nije prebrojavao, ali je ovaj festival videlo više ljudi nego pojedine holivudske ,,razbijače blagajni".
   Poseban program predstavljala je retrospektiva sačinjena od dvadeset filmova Škole Nove njujorške animacije. Šarolik program predstavio je neke od klasičnih filmova npr. Oskarom nagrađeni ,,Sladoled u Njujorku" - Džimija Parkera (1950), zatim noviju produkcuju koju karakteriše izbor najrazličitijih tehnika i tema iz centra Univerzuma, kako priređivač Biljana Labović naziva Njujork.
   Za naš mali Kosmos (Kraljevo) i ovo je dovoljno. Priređivaču, Narodnom muzeju Kraljevo, kapa dole. Čekamo sledeću reprizu Festivala.