„Kiseonik“ za demokratiju i prava ljudi
Aktuelnosti
Cene će iskrčiti malinjake
„Kao jedina prava levica u Srbiji očekujemo još veću podršku građana“
Ja, moj striko i Desanka
Republika odrešila kesu
Život ispod minimuma egzistencije
Heroj tetka
Ušće
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: fudbal, košarka

ŠTA SADRŽI I KAKO SE PRIMENJUJE NOVI ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA - piše Slobodan Rajić
„Kiseonik“ za demokratiju i prava ljudi

   „Svako ko traži ima pravo da sazna svaku informaciju u posedu vlasti, osim u slučajevima u kojima je Zakon odredio drugačije. Ako vlast tražiocu neosnovano uskrati informaciju, tražilac može da se obrati Povereniku za informacije od javnog značaja i da na drugi način, predviđen Zakonom, ostvari svoje pravo”

   Posle dugih priprema krajem prošle godine Srbija je dobila Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Narodna skupština je u novembru 2004. najpre usvojila ovaj Zakon, a u decembru imenovala i Rodoljuba Šabića za poverenika za informacije od javnog značaja. Ni posle šest meseci, međutim, nisu do kraja obezbeđeni potrebni materijalni, tehnički i kadrovski uslovi da ova nova pravna institucija nesmetano radi i praktično ostvaruje svoju zakonsku ulogu. Ona je počela da funkcioniše, ali se kompletno zaokruživanje i osposobljavanje te institucije očekuje posle usvajanja rebalansa budžeta Srbije ovih dana.
   Značaj novog Zakona je ogroman za ostvarivanje ljudskih prava i razvoj demokratije, zbog čega je neophodno da što širi krug građana bude upoznat sa pravima i obavezama iz njega. Tim povodom formirana je i Koalicija za slobodu pristupu informacijama u koju je ušlo 15-ak organizacija, među njima i Građanski savet opštine Kraljevo. Pored raznih tribina o ovom pitanju, urađen je i poseban Vodič kroz ovaj Zakon koji ukazuje na neke najvažnije normativne i praktične procedure.

INTERES JAVNOSTI DA ZNA
   Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, svaka informacija koju javnost ima opravdani interes da zna, a kojom raspolaže državni organ javne vlasti, jeste informacija od javnog značaja. Pritom nije bitno da li je ta informacija u pisanom (dokumenat), elektronskom ili drugom obliku, koja su njena svojstva i koji organ vlasti njom raspolaže. Organi vlasti su svi državni organi, nezavisna tela ustanovljena zakonima, organizacije kojima je povereno javno ovlašćenje i druga pravna lica koje je osnovao organ javne vlasti. Ovde je i možda najveća manjkavost zakona, jer, kako ističe prof. Vladimir Vodinelić, šest najviših institucija, kao što su Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada, Vrhovni i Ustavni sud i republički javni tužilac, nisu bezuslovno dostupni javnosti i protiv njih nije dozvoljena žalba, već samo upravni spor.
   Opravdani interes javnosti da zna postoji u pogledu svih raspoloživih informacija, tražilac nije dužan da ga dokazuje, već državni i javni organ vlasti ako informaciju uskrati. Četiri su osnovna prava tražilaca u pristupu javnim informacijama: da mu bude saopšteno da li organ poseduje informaciju i da li mu je ona dostupna, da mu se omogući uvid u nju, da dobije kopiju dokumenta koji traži i pravo da mu se kopija uz plaćanje dostavi na ličnu adresu. Samo ako je informacija već objavljena, tražilac se upućuje gde da je nađe. Svako pod jednakim uslovima ima pravo na pristup informacijama, kako domaći, tako i strani državljanin, fizičko ili pravno lice. Nikakva diskriminacija nije dozvoljena.
   Poverenik za pristup javnim informacijama je nova institucija u našem pravnom sistemu. On odlučuje o žalbama na odluke organa javne vlasti, objavljuje priručnik sa praktičnim uputstvima za građane i podnosi izveštaj Skupštini o svom radu i primeni Zakona.

OGRANIČENJA I DOKAZI
   Organ javne vlasti nije dužan da omogući pristup traženoj informaciji uz tri uslova: ako jepostoji bar jedan od nabrojanih zakonskih interesa da informacija bude nedostupna, ako bi pristupom informaciji ovaj suprotan interes bio ozbiljno povređen i ako suprotni interes preteže nad zaštitom interesa tražioca. U Zakonu su kao suprotni interesi nabrojani život, zdravlje, sigurnost ili drugo važno dobro nekog lica, sprečavanje i otkrivanje krivičnog dela i optuženja, ometanje vođenja postupka, pravično suđenje ili izvršenje presude, sposobnost države da upravlja društveno-ekonomskim procesima, državna, službena, poslovna i druga tajna i pravo na privatnost. Potrebno je da se na adekvatan način ozbiljna povreda pravno utvrdi. U svim drugim slučajevima nije neophodno uskratiti traženi pristup.
   Sam organ javne vlasti koji uskrati traženi pristup dužan je da dokaže da u konkretnom slučaju ne postoji opravdani interes tražioca da zna. Na zahtev tražioca, poverenik ili drugi nadležni organ pomoću trodelnog testa utvrdiće da li je organ vlasti postupio pravilno. Tražilac podnosi zahtev u pisanom ili usmenom obliku, a organ je dužan da najkasnije u roku od 15 dana postupi po njemu. Zatim tražilac, ako je nezadovoljan, može uputiti žalbu povereniku. Zakonom je detaljno razrađen postupak postupka organa, ostvarivanja prava na uvid (besplatan) i kopiju i način plaćanja kopije i dostave (troškovi). O uskraćivanju prava organ obavezno donosi rešenje sa obrazloženjem, a precizno je regulisan i postupak poverenika po žalbi tražioca informacije. Na rešenje poverenika tražilac može pred sudom voditi upravni spor.
   Naravno, propisane su i kaznene odredbe. Naime, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara biće kažnjeno ovlašćeno lice za prekršaj ako organ ne postupi po Zakonu, odnosno postupi protivno Zakonu: protivno načelu jednakosti, diskriminiše novinara ili javno glasilo, ne saopšti istinitu ili potpunu informaciju, ne stavi na uvid dokument ili ne izradi kopiju i odbije da primi zahtev, odnosno ne obavesti o posedovanju informacije i ne omogući uvid u nju. Prekršajnom kaznom u istom rasponu kazniće se i odgovorno lice u državnom organu (poverenik) ako taj organ ne uradi informator ili ne podnese izveštaj o svom radu.

ISTORIJAT I ZNAČAJ
   Slobodan pristup informacijama od javnog značaja nije nova pojava. Ideja datira iz 18. veka i prvi put je ozakonjena 1766. godine u Švedskoj. Danas više od 30 zemalja ustavom garantuje ovo pravo, a preko 50 država je zakonom uredilo ovu materiju, dok su u više od 30 država takvi zakoni u proceduri usvajanja. U našoj zemlji (SCG) građanima je prvi put ovo pravo priznato tzv. „Malom poveljom“, odnosno Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, a sada evo regulisano i Zakonom. Pored ostvarivanja svih ljudskih prava i sloboda i vladavine prava, Zakon ima ogroman značaj u borbi protiv nedemokratskog vladanja, protiv korupcije i za sprečavanje ponavljanja nedemokratske prošlosti.

AKTUELNOSTI

OPŠTINSKI ODBOR G 17 PLUS - piše Slobodan Rajić
Sredstva iz rebalansa - za razvojne programe
   Za Odborničku grupu G 17 plus veoma je važno što će se na 14. sednici Skupštine opštine Kraljevo na dnevnom redu naći rebalans budžeta opštine i dopunski program Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“ za 2005. godinu - rečeno je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora te stranke u Kraljevu.
- Za nas u G 17 plus je bitno da ta dva dokumenta, koja su usko povezana, idu na sednicu i da budu usvojena, jer imaju ogroman značaj za lokalnu samoupravu i razvoj opštine. Te pare ćemo tako moći da iskoristimo u ovoj građevinskoj sezoni i nećemo ih prenositi u narednu poslovnu godinu. Ukupni suficit u budžetu opštine od oko 170 miliona dinara je rezultat povećanih transfera sa viših nivoa opštine Kraljevo, ali i povećanih lokalnih izvornih prihoda. G 17 plus insistira da najveći deo ovih sredstava ide u razvojne programe, za kapitalne investicije u vodosnabdevanju, putnoj privredi, gasifikaciji, prosveti i predškolskom obrazovanju - istakao je mr Jovan Nešović, član Predsedništva G 17 plus i opštinski menadžer.
Od investicija koje će se finansirati iz dopunskih budžeta za ovu godinu, pored kapitalnih, Nešović je pomenuo i uređenje parkinga kod Autobuske stanice i Doma tehnike u Kraljevu, zaštitu izvorišta i uređenje leve obale Ibra, rekonstrukciju objekata u osnovnom i srednjem obrazovanju, izgradnju vrtića u okviru Predškolske ustanove, rekonstrukciju i izgradnju lokalnih i nekategorisanih puteva... Posebno je ukazao na značaj izgradnje komunalne infrastrukture u novoj industrijskoj zoni na prilazu Kraljevu iz pravca Adrana.
- Izuzetno je značajno što će se iz ovih sredstava izgraditi vodovodna i kanalizaciona mreža u industrijskoj zoni „Šeovac“, za šta je rebalansom predviđeno 8,5 miliona dinara. U toj zoni je smešteno nekoliko desetina firmi koje zapošljavaju više od 1.000 radnika i moramo im stvoriti uslove za normalan rad i poslovanje. Drago nam je što su i ostali koalicioni partneri iz lokalne vlasti podržali ovu investiciju - istakao je Nešović, dodavši da je za oba rebalansa postignuta saglasnost u vladajućoj lokalnoj koaliciji.
On je ukazao i na dobru saradnju opštine Kraljevo sa resornim ministarstvima Vlade Republike Srbije i naglasio da je ona znatno bolja u vreme sadašnje lokalne samouprave nego što je bila u vreme prethodnih lokalnih vlasti u Kraljevu. Kao primere, naveo je odobravanje 80 miliona dinara od Republičke direkcije za puteve za izgradnju puta Kamenica - Goč i sredstava za izgradnju puta prema Zakuti, zatim sredstava preko Ministarstva za vodoprivredu za izgradnju veznog vodovodnog cevovoda i uređenje vodotokova i zaštitu izvorišta pored Ibra.
- G 17 plus u Kraljevu je i do sada najviše što može pomagao, a i dalje će maksimalno doprinositi jačanju saradnje sa Vladom Srbije, njenim ministarstvima i ostalim republičkim organima i institucijama - naglasio je Nešović.
Odgovarajući na novinarsko pitanje, Nešović je rekao i da su preko Ministarstva za poljoprivredu i poslovnih banaka poljoprivrednicima u ovoj godini odboreni povoljni krediti u iznosu od 1,5 milijardi dinara na nivou Srbije, od toga veliki broj u Kraljevu, da je kvota za kratkoročne agrarne kredite za ovu godinu ispunjena, ali da očekuje da će rebalansom budžeta Republike biti obezbeđena i dopunska sredstva za ovu namenu - pre svega za dugoročne kredite u poljoprivredi. Povodom početka izgradnje kraljevačke obilaznice, on je istakao da su projekti na reviziji i da se očekuje da radovi na obilaznici započnu u narednih mesec dana, ali da bliže informacije o tome imaju Ministarstvo za kapitalne investicije, Direkcija za puteve Republike Srbije i Direkcija za planiranje i izgradnju „Kraljevo“, koji i nose realizaciju te investicije.


OPŠTINSKO VEĆE USVOJILO KONAČNU VERZIJU DOPUNJENOG BUDŽETA - piše Slobodan Rajić
Više para za kapitalna ulaganja
   • Opštinsko veće predlaže da se ovogodišnji budžet uveća za 177 miliona dinara, od čega će najviše biti izdvojeno za program uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta (64 miliona) i kapitalne investicije (37,6 miliona dinara)

   Konačnu verziju dopunjenog budžeta opštinsko veće je usvojilo bez veće rasprave jer se ona od ranijih predloga ne razlikuje mnogo. Najbitnije je da će opštinska kasa biti ,,bogatija" za 177 i po miliona dinara i da će najviše ,,dodatnih" para biti izdvojeno za program uređenja i kapitalne investicije. Pored toga, rebalansom je predviđena finasijska injekcija za osnovno obrazovanje (920,2 miliona), društvenu brigu o deci (17,8 miliona), informisanje (osam miliona), sportske klubove (3,5 miliona) i drugo.
   Ovaj predlog razmatraće i odbornici Skupštine opštine na sednici koja treba da bude održana do kraja meseca.

PROF. DR PREDRAGU STOJANOVIĆU URUČEN ORDEN SVETOG SIMEONA MIROTOČIVOG
Pomogao obnavljanje tri manastira

   Prigodna svečanost upriličena je u manastiru Raletincu nakon petrovdanske liturgije kojoj su, pored naroda iz ovog kraja, prisustvovali i vernici iz Kragujevca i drugih mesta. Posle čina pričešća i obreda sečenja slavskog kolača vladika Jovan je profesoru doktoru Predragu Stojanoviću uručio najviše priznanje Šumadijske eparhije - orden svetog Simeona Mirotočivog, zbog velike materijalne pomoći za obnavljanje i dogradnju manastira Sarinca, Raletinca i Denkovca.
   - Neću da nabrajam ta njegova dobra dela, Bog sve vidi i molimo se da se ta dobra dela nađu kao svedočanstvo i ovde i u carstvu nebskom- istakao je vladika Jovan.
   - Otac mi je odavde i ovo priznanje mi mnogo znači. Jako je važno da su sva tri manastira preživela, a ja ću se o njima starati i dalje - kaže gospodin Predrag Stojanović.


DOPUNJEN PROGRAM UREĐIVANJA GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA
Sredstva za spomen-obeležje
   Prihodi Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo do kraja godine biće uvećani za dodatnih 85 miliona dinara. Na osnovu toga dopunjen je i Program za uređivanje javnog i ostalog građevinskog zemljišta, pa su za mnoge stavke predviđena nešto veća sredstva.
   Za izgradnju magistralno-veznog cevovoda predloženo je još 14 miliona dinara; za sanaciju gradske deponije još pet miliona; za izgradnju objekata za uništavanje pasa lutalica četiri miliona; za pojačano održavanje lokalnih puteva dodatnih pet miliona; za izgradnju spomen-obeležja 3,5 miliona i dr.
   Dopunjeni Program razmatraće odbornici Skupštine opštine na prvoj narednoj sednici.


ŽETVA
Kiša rasterala žeteoce
   Na području kraljevačke opštine žetva pšenice praktično još nije ni počela.
   Samo što su ,,pali" prvi snopovi, nevreme je zaustavilo kombajne i žeteoci su trenutno na prinudnom odmoru. Na ovom području hlebnim žitom zasejano je oko 6.000 hektara, a procenjuje se da je grad oštetio više od 20 odsto površina pod pšenicom. Svi pogledi su uprti u nebo i čim vremenske prilike dozvole, žeteoci će prionuti na posao.

STAV NAJVEĆIH PROIZVOĐAČA MALINA U ROĆEVIĆIMA - piše Marko Slavković
Cene će iskrčiti malinjake

   • Malinari su jednodušni u oceni da je neodrživo bavljenje malinarstvom pod uslovima koje diktiraju otkupljivači, jer nekada se za kilogram malina kupovalo više od tri kilograma šećera, a sad je skoro obrnuto • Otkupljivači ističu da cene zavise od kvaliteta maline, kao i od ponude i potražnje na svetskom tržištu

   U Roćevićima, gde malinarstvo ima dugu tradiciju, proizvođači malina nikada nisu bili nezadovoljniji. Razlog: niska otkupna cena. Miki Bošković i Milomir Đurašević, na primer, kategorični su da stanje u pogledu plasmana malina nikada nije bilo gore. Sa njima se slažu i drugi malinari sa kojima smo razgovarali. Pri tom, svi ističu da je donedavno kilogram malina koštao kao tri-četiri kilograma šećera. A sada, kažu, još malo pa će biti obrnuto, što je poražavajuće. Ako se, u tom smislu, nešto zakonski hitno ne preduzme, da se ispravi očigledna nepravda prema proizvođačima, malinarstvo će u ovom kraju, sasvim je sigurno, početi da se gasi. Tek tada će svi izgubiti: i proizvođači, i otkupljivači, i država. Pa, kome je to u interesu, pitaju se dugogodišnji proizvođači najkvalitetnijih malina iz Roćevića, Pekčanice i Dedevaca.
   - Uzgajanje malina na ovim prostorima traje jedno 30-40 godina, posebno je bilo aktuelno pre dvadesetak godina kada je to bio jedan unosan posao. Imali smo i Zadrugu koja je radila otkup i cena je bila na jednom normalnom nivou. Od kada su hladnjače kupili privatnici, cena je počela da pada. Njih dvadesetak se lepo dogovore oko cene maline, a poljoprivrednici nemaju svoju organizaciju da bi mogli da im pariraju. Tako da su sada cenu spustili na nekih 15 dinara. To je cena koja ne može da pokrije samo dnevnice berača ako neko mora da plati za berbu. Mi smo u poziciji da moramo da predamo robu i po toj ceni jer nemamo kuda sa njom - ističu Bošković i Đurašević.
   Hladnjača u vrdilima planirala je da otkupi između 3,5 i 4 hiljade tona maline, ali otkup ne ide po planu jer je zrenje malina kasnilo 10 do 15 dana, zbog nepovoljnih vremenskih uslova.
   - Cena zavisi od kvaliteta i kreće se od 30 do 45 dinara po kilogramu. Cena za prvu klasu se nije menjala, ali par dana je bio izuzetno loš kvalitet, tako da su cene druge i treće klase bile jako niske. Sigurno je da proizvođači nisu zadovoljni cenom, ali cenu diktira princip tržišne ponude i potražnje. U Evropi je sada povećana proizvodnja maline i moramo da se prilagodimo uslovima koji vladaju na evropskom tržištu, pa je cena takva kakva jeste. Naši proizvođači na pogrešan način prave kalkulacije cene maline. Polaze od toga koliko ih košta proizvodnja, pa na to dodaju koliko bi hteli da zarade. Međutim, u svetu se od cene proizvoda odbijaju troškovi da bi se izračunalo kolika zarada ostaje. Tako odlučuju da li će to raditi ili ne i na kolikoj površini. Treba biti otvoren i reći ljudima da ne ulaze u taj posao ako misle da im se neće isplatiti - rekao je direktor Hladnjače u Vrdilima gospodin Goran Krunić.
   - Od sledeće godine neće biti više maline na ovim prostorima osim za ličnu potrebu, sve ćemo iskrčiti - prete proizvođači.
- Ne može se sa 20-30 ari zaraditi novac za život za celu godinu. Zbog tako malih parcela eksploatacija je skupa, mehanizacija gotovo nikakva, a i skoro svi proizvode istu sortu (vilamet). Zbog toga, ako u periodu od 15. juna do 15. jula, kada malina zri, bude vremenskih nepogoda, proizvođači su zaista ugroženi. Ne može se biti dobar uzgajivač malina ako se koncentrišete na jednu vrstu malina ili voća uopšte. Jedan od važnih elemenata je i u velikoj meri povećati površine na kojima se uzgajaju maline i uvesti mehanizaciju - naglašava Krunić.

DRŽAVA
Goran Krunić, direktor ,,Hladnjače” u Vrdilima:
   - Naša država nije dovoljno bogata da bi pomogla, to je uglavnom presipanje iz šupljeg u prazno, jer se uzima od jednih da bi se pomoglo drugima, dok se krug ne zatvori. Doduše, političari koriste ovakvo stanje da pripomognu sebi u predizbornim kampanjama. Ne postoji mehanizam koji bi naterao hladnjače da otkupe robu po ceni koja je neisplativa.

ŠTETA
Rade Miletić, otkupljivač iz Čačka: - U jednom trenutku smo imali problem sa velikom količinom dopremljene robe, koju nismo imali gde da lagerujemo jer je naš kapacitet 80 tona u 24 sata. Te noći, 4. na 5. jun, doterano je 240 tona, što je tri puta veća količina, i nismo uspeli da primimo svu robu. Nismo naišli ni na saradnju kraljevačkih hladnjača da nam pomognu u prijemu te robe i zamrzavanju, što je bilo rešenje za tu noć da sve to ne bi propalo, kao što se i desilo na kraju. Recimo, to je bio momenat kada je država mogla da odreaguje da se spasi 23.000 kg malina.

INTERVJU: SRETEN JOVANOVIĆ, PREDSEDNIK OPŠTINSKOG ODBORA SPS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
„Kao jedina prava levica u Srbiji očekujemo još veću podršku građana“

   • Iduće nedelje, velikom stranačkom konvencijom u Beogradu, Socijalistička partija Srbije obeležava ravno 15 godina svog postojanja i delovanja. To je i povod za razgovor sa Sretenom Jovanovićem, predsednikom Opštinskog odbora SPS Kraljevo, pre svega o najbitnijim događajima i odnosima u proteklom vremenu, aktuelnom društvenom i političkom trenutku i budućim planovima i zadacima ove partije

    • Gospodine Jovanoviću, molim Vas na početku za osvrt na vreme nastanka i razvoja Socijalističke partije Srbije u proteklih deceniju i po?
   Socijalistička partija Srbije je nastala sjedinjavanjem Socijalističkog saveza radnog naroda (SSRN) i Saveza komunista Srbije (SKS) 17. jula 1990. godine. Posle tri meseca, 22. oktobra 1990. godine, konstituisan je i Opštinski odbor SPS u Kraljevu. Za prvog predsednika SPS-a izabran je Slobodan Milošević, a za prvog predsednika OO SPS Kraljevo dr Momčilo Đurović, anesteziolog iz Kraljeva.
   Gledajući partijski život u Srbiji u proteklom periodu, može se reći da je SPS pretrpela najveću „eroziju“ članova. Zato što se zalagala za svoje osnovne principe koji su se ogledali u socijalnoj pravdi, humanosti i solidarnosti, a što je bilo u kontradikciji sa proevropskom i svetskom politikom, gde je nastupio takav sistem vrednosti u kojem se sve merilo novcem i po kome je važio princip - ko ima kapital, vredi, a ko nema, taj ne vredi.
• Da li je SPS zadržao te svoje izvorne principe?
   SPS se i dalje u svojim temeljnim načelim zalaže da u svim oblastima života, pre novca, mora postojati i drugi princip: da radnici imaju pravo i mogućnost da rade, da seljaci mogu da žive od svoje poljoprivredne proizvodnje, da mladi mogu imati besplatno školovanje, da lečenje bude besplatno jer ako nastavimo ovim današnjim putem, doći ćemo u situaciju da će se školovati, lečiti i imati perspektivu samo onaj ko ima novca.

ODBRANA PRINCIPA
Samo podsećam da je SPS bila prva stranka u tadašnjem, tek uvedenom višepartijskom sistemu, i da je upravo formirana da bi se ušlo u jedan drugačiji sistem parlamentarizma i demokratskog odlučivanja, u uslovima višepartijskog sistema. Sa tim činom transformacije i formiranja SPS-a, Savez komunista, koji je bio na čelu tih promena, dokazao je svoju demokratičnost i nameru da menja i društvo i sebe, i želju za prilagođavanjem novim svetskim trendovima. Osnovne ideje i postulati SPS, izvorni temelji ove partije, zadržani su i do dana današnjeg.
• Sa kojim se najvećim problemima i izazovima SPS suočavao u proteklom periodu?
Partija koja je u lokalnim sredinama bila na vlasti 7-8 godina, a na nivou države deset godina, od svog osnivanja se suočavala sa raznim napadima i bila u prilici da brani svoje principe. Pre svega, od novoformiranih stranaka koje su se zarad ostvarenja prvenstveno interesa Zapada formirale na tobožnje demokratskim principima i kroz stalnu tezu o otvorenosti prema Zapadu tvrdile da će ako padne levica, tek tada našim građanima biti bolje. Istovremeno, tako je kroz te novoformirane stranke Zapad imao najdirektniji uticaj na sva zbivanja koja su se desila, a, nažalost, i dalje se dešavaju na našim prostorima. Zapad se nije libio ni da finansijski i obukom rukovodećih kadrova novoformiranih stranaka pripremi teren za svoj nesmetani uticaj na ovom prostoru, što je i sada, nadam se, većini našeg stanovništva jasno. Kompletnu krizu koju smo imali na prostorima bivše nam zajedničke države, i ekonomsku, i u međunacionalnim sukobima, valjda je jasno ko je proizveo, ko je njom rukovodio, a ko se iznutra bar nije protivio, a valjda je jasno i ko je bio saradnik.
U tom najtežem periodu za naš narod SPS je bio stalno u situaciji da se bori da privreda proizvodi, da radnici rade, da seljaci proizvode, da mladi ne gube u školovanju, da narod ima mogućnost da se leči, da penzije koliko-toliko budu redovne. Borili smo se da vojska i policija, a prvenstveno uniforma, imaju svoje dostojanstvo, da ne budu uništeni i obeščašćeni. Borili smo se koliko je bilo moguće da zbrinemo prognane i raseljene, da poštujemo tradicije antifašističke borbe i koliko smo imali moći tumačimo da je to bila jedino ispravna borba za slobodu. Trudili smo se da našoj dijaspori omogućimo i pravo glasa, a i da zna šta se dešava u domovini.
Trudili smo se da zadržimo odnos poštovanja sa nacionalnim manjinama i želeli da na međunarodnom planu sarađujemo i sa zemljama Evropske unije i sa članicama Saveta bezbednosti i Ujedinjenih nacija. Uvek nam je bila ideja da Balkan bude zona bezbednosti, saradnje i mira, a prvenstveno zbog raznorodnosti naroda koji žive na Balkanu. Želeli smo da principi za sve budu isti, kao što smo mi poštovali svaku drugu zemlju, da i mi budemo tako poštovani. Ali, očigledno je sada da svet poštuje samo one koji su potčinjeni, koji su poslušni, koji uvek priznaju druge, a na kraju sebe. Naša politika je želela da uvek afirmiše i viševekovnu postojanost srpskog naroda i države. Očigledno je da se mnogi od ovih principa nisu uklopili u tzv. „novi svetski poredak“.
• Kakvu je cenu te svoje borbe platio SPS i šta danas imamo u Srbiji?
Iz tog razloga SPS je izgubio mnogo kadrova i svoje mesto vodeće političke snage u Srbiji, ali ideje SPS-a tek sada imaju šansu da dožive afirmaciju zato što je nova, tzv. „demokratska opcija“, Srbiji samo donela nevolje.

IZNEVERENA OČEKIVANjA
Imamo više od milion nezaposlenih, obespravljenih radnika, 2,5 miliona siromašnih, više od milion penzionera na ivici opstanka... Od privrede je ostalo samo ime, totalno su uništeni veliki sistemi, pa i kod nas u Kraljevu, razoren bankarski sistem, iskazuje se manja proizvodnja nego u vreme sankcija. Svako iole značajnije preduzeće u Srbiji je pred stečajem jer su prvo rasprodata kroz privatizaciju najbolja preduzeća, šećerane, cementare, pivare, duvanska industrija... Vlast je inicirala veoma visoke poreze, takse i druge namete. Svedoci smo stalnog povećanja cena struje, vode, grejanja, hrane, goriva... Školarine su posebna priča, mnogi talenti ostaju bez mogućnosti za školovanje. Kriminal, i privredni, i stambeni, i opšti je u velikom zamahu. Razorene su sve institucije u državi.
Da li se narod pita kome je dao poverenje!? Zašto bira odbornike i poslanike kad državom vladaju nevladine organizacije. Valjda biramo vladu da ona vlada!? Predsednik Srbije je formirao narodnu kancelariju a gde je to propisano? Zašto ne funkcioniše legalni sistem vlasti? Zašto je vojska dovedena na ivicu opravdanosti postojanja, zašto se dozvoljava da će po broju i po snazi Kosovski zaštitni korpus biti snažniji od Vojske SCG!? Šta se promenilo u svesti naših ljudi da izbegavaju da decu šalju u Vojsku a koliko do juče jedna od dakako najčešćih rečenica roditelja muške dece bila je „Vratio mi se sin iz Vojske, postao je čovek“.
Tih 15 godina u glavama mnogih stvorio je nedefinisani košmar pa i poslednji događaji ovih dana i priča o Srebrenici, uz ponašanje predsednika Srbije, daju nam sliku da smo mi od jednog ponosnog naroda pretvoreni u građane zavisne od velikih sila, vlastodržaca, novokomponovanih gazda. Nama kao da niko nema prava ni obavezu da se izvinjava, ni da opravdava svoje postupke pred nama.
Apelujem na građane da se probude. Za puno toga je već kasno, ali za mnogo šta uvek ima vremena. Ako je za nas iz srednjih generacija puno što šta iza nas, za našu decu moramo stvoriti perspektivu.
• Kako ocenjujete položaj SPS-a danas na političkoj sceni Srbije i Kraljeva?
SPS danas u republičkom parlamentu ima 22 poslanika. Na nivou opštine imamo sedam odbornika što je 10 odsto učešća u Skupštini opštine Kraljevo. SPS ne učestvuje u vlasti u opštini, a na nivou Republike je podržao Vladu i to iz razloga prvenstveno otvaranja novih radnih mesta, neizručenja haških optuženika i zaustavljanja siromaštva. SPS je za ove poslednje dve godine pokazao svoju državotvornost i svoju spremnost da određene principe ostvaruje i kada nije na vlasti, a podrška aktuelnoj Vladi Srbije je bio jedini način da se sa vlasti skine DOS, predvođen DS-om, koja je po našoj oceni najviše nanela štete Srbiji.

REALNA SNAGA
SPS danas predstavlja realnu političku snagu jer bez SPS-a, a istovremeno SPS je u situaciji da utiče na suštinu, ne bi mogao da bude donet nijedan zakon ili državni akt. Odbornička grupa SPS u SO Kraljevo, iako to možda na prvi pogled ne izgleda, u punoj meri je veoma važan činilac. SPS je u lokalnoj skupštini uvek bio za rešenja koja su u interesu opšine i građana, zalagao se za ravnomernost, bilo da je u pitanju budžet, funkcionisanje javnih preduzeća i ustanova, ili neka druga tema. Nismo se šablonski ponašali da kad je Skupština na ivici kvoruma napustimo zasedanje, jer znamo da jedna sednica košta 150.000 dinara i da je to teret na leđima ionako osiromašenih i ojađenih građana. O svakom pitanju od interesa za građane Kraljeva smo uvek bili spremni da razgovaramo. Takva politika daje rezultate jer puno građana se sve više javlja u Opštinski odbor SPS sa željom da preko OG SPS u SO Kraljevo rešava neke svoje probleme. Ono što nas posebno ohrabruje jeste sve veći broj mladih i studenata koji žele da čuju mišljenja jedine prave levice.
• Da li se takvi pokušaji i ciljevi potvrđuju u praksi?
Nismo mi do kraja zadovoljni svojim radom jer smo mišljenja da može puno bolje, ali u ovim okolnostima i sa raspoloživim potencijalom, a i do sledećih izbora za koje se nadamo da će biti pre isteka ovog mandata, smatramo da je to zadovoljavajuće. SPS-u, osim toga, niko ne sme da pomogne, prvo zbog zakona, a i zato što taj koji nama pomogne odmah se suoči sa tim da njemu treba nečija pomoć i da mora to da objašnjava. SPS danas deluje na bazi ljudi, pojedinaca koji ne zaboravljaju ideje i doprinos SPS-a kada je bio na vlasti. Tek sada, posle par godina, mnogi su se oslobodili straha, pa se prisećaju prošlih vremena i pitaju se otkud je u SPS-u bilo toliko sposobnosti da se nađe na svakom mestu, u svakoj mesnoj zajednici, kako je to SPS mogao da pomogne svaki sportski klub, svaku manifestaciju, svakog talenta, svaku firmu koja je imala problema ali i perspektivu da proizvodi i gradi. Mnogi se se toga sećaju, ali prvenstveno iz razloga jer puno toga sada nema.
- Kakav je politički rejting SPS-a danas?
Posle gubitka vlasti na svim nivoima 2000. godine došlo je do stravičnog progona naistaknutijih kadrova SPS-a, bez obzira na kojim mestima bili, a sa istaknutim kadovima SPS-a i onih koji su svojom stručniošću i sposobnošću činili i održavali i proizvodnju u fabrikama i imali veliki uticaj i rezultate u oblasti školstva, zdravstva, kulture... Svi koji su bilo šta predstavljali u vreme vladavine SPS-a su satanizovani. Jasno je, međutim, šta je posledica u svim ovim oblastima.

POVERENjE I ZADACI
To se sada postepeno menja. Zato valjda ne čudi podatak koliko je predsednika opština na prošlim izborima izabrano iz redova SPS-a, u koliko skupština SPS participira u vlasti, što su kadrovi SPS-a dobili većinu i u sredinama gde nisu imali većinu za vreme svoje nastabilnije vladavine. Znači, građani su iz sećanja i zbog praznih obećanja novih vlasti ponovo dali poverenje onima koji su iza svog rada ostavili neizbrisive tragove. To poverenje u SPS raste, a u aktuelnu „vlast“ opada. Navešću primer. Predsednik opštine koji je poverenje građana dobio na tada razumnim gledištima sada formira savete za sport, za ekologiju...,što ne kažemo da ne treba, ali još uvek nije formirao ili to javnosti nije poznato a i rezultati se ne vide, savet za privredu ili savet za oživljavanje kraljevačke privrede. Priznaćemo, da i pitanje razvoja grada i opštine zavisi od stanja u privredi i mogućnosti da ona pomogne u nadgradnji.
• Posle 15 godina od nastanka, koji su osnovni zadaci u daljem radu SPS-a?
SPS je zadržao svoju partijsku infrastrukturu koja je bila u celom ovom 15-godišnjem periodu najorganizovanija, najažurnija i najspremnija. Činjenica je i da sada nema nekih posebnih aktivnosti koje bi odslikale mogućnosti i sposobnost partije, ali sama činjenica da se održava naša partijska mreža i stalni obostrani kontakti, a i rezultati rada u postojećim uslovima, daju nam za pravo da na sledećim izborima realno očekujemo bolje rezultate i veće poverenje građana, a time i veći procenat mandata, prvenstveno u lokalnim organima vlasti. Mi se zalažemo i mislimo da je jedino ispravan neposredni način izbora odbornika, jer se u ovih nekoliko godina pokazalo da je proporcionalni izborni sistem na lokalu veoma loše rešenje. Mnoge sredine su zbog njega, prvenstveno seoske, ostale nezastupljene i u zapećku političkih zbivanja i dovedene u situaciju da se mogu baviti samo same sobom.
SPS je izvršio određenu transformaciju i voljom subjekata kroz partijsku mrežu, a i voljom onih kojima je izgleda SPS i služio samo da budu na vlasti. To je sada pročišćena partija, sa kadrovima jasnih i nedvosmislenih ideja levice, što mi daje za pravo da ćemo sa takvim kadrovima koji se nisu pokolebali ni u najtežim trenucima zasigurno u narednim izborima postići još bolje rezultate.

NIJE SE PROMENIO
Sreten Jovanović i dalje radi u Magnohromu, na istim poslovima. Volonterski obavlja funkciju predsednika OO SPS Kraljevo. Osnovni mu je princip, kako kaže, da u politici treba najviše dati u svojoj mesnoj zajednici, tamo gde živiš, tako da je ponosan na aktivnosti i rezultate koji su poslednjih godina ostvareni u njegovim Šumaricama, gde i dalje živi u očevoj kući. Član je Glavnog odbora SPS-a i jedna od retkih ličnosti koja ne stvara antagonizam i odbojnost među vršiocima javnih funkcija u političkom životu Kraljeva. Njegovo je geslo, kako naglašava, da se samo razgovorom i neposrednim kontaktima može doći do određenog rešenja, a ostaje i dalje pri svojim osnovnim principima iz vremena kandidature za predsednika opštine, čiji je moto „Za Kraljevo od Rudna do Gledićkih planina, od Kamenice do Tolišnice“..

PRIČA IZ ZASEOKA SENOKOS KOD BOGUTOVCA - piše Marko Slavković
Ja, moj striko i Desanka

   Dragoljuba Jakovljevića, dobrodržećeg starinu iz zaseoka Senokos, iznad Bogutovca, malo ko zna po imenu i prezimenu. On je za sve, jednostavno - Ćera. Tako ga zove rodbina, tako komšije, tako ga oslovljavaju poznanici i slučajni namernici. Tako, jer su mu i roditelji tako tepali. Tako sam ga i ja oslovljavao, kad sam ga sreo. A sreo sam ga, ne slučajno, kako se to obično kaže, već namerno, i to iz dva razloga. Prvo, on je duže od šest decenija neprevaziđeni majstor tambure. Nema muzike bez Ćera, govore i danas. Ali, na tu temu Ćera hoće da priča, i priču da potkrepljuje, samo za uže društvo. Zna se kako, i kad. Naravno, to se uvažava i na tome više ne insistiram.

SKORO ĆE MU 'ILJADARKA
Ali, zato insistiram da ispriča jednu drugu, posve neobičnu priču, o višestoletnom drvetu, ali i o ljudima u vezi sa tim drvetom...
- Rođen sam tačno pre osamdeset godina, ovde, gde mi je i sad kuća, gde sedimo. Kad sam ja rođen, Senokos je imao trideset kuća. Možda i više. Sad ima samo tri: moja kuća, kuća mog strika Mila i Desankina. Desankina kuća je, istina, malo gore, u brdu, ali pripada Senokosu. I nema više. U stvari, ima još jedna, ali tamo, preko brda.
Tako počinje Ćera, usamljena starina, ,,rmpalija”, dobričina, šaldžija i, ponovo naglašavam, neprevaziđeni tamburaš.
Na Ćerinom imanju, nedaleko od njegove kuće, neko je nekada zasadio cer. Znači, ni približno se ne zna ko, ni kada ga je zasadio. Uglavnom, cer je sada ogromnih dimenzija. O njemu postoje razne priče i legende, ali je Ćerina priča, naravno, najpouzdanija.
- Pre pet-šest godina ovde je dolazio neki profesor, naučnik, iz Niša, i sa svih strana zagledao cer, nešto na njemu i oko njega merio, skidao mu koru nekim instrumentima, šta li. Naučnička posla. Tu je dugo ostao. Znam da mi je na kraju rekao: ,,Ovom drvetu fali još samo desetak godina i biće mu 'iljadarka od kad je zasađen.” Tako mi je rekao, a ja mu verujem, jer niko od mojih predaka ne pamti kad je taj cer posađen. Posle smo popili po flašu piva i taj naučnik je otišao sav zadovoljan, kao da je naftu ili zlato otkrio - staloženo priča Ćera.
Ćera se, inače, nije setio da pita profesora za dimenzije cera, a ni profesor se nije setio da mu to kaže, pa je kasnije Ćera sa prijateljima to utvđivao. Po njihovim merama, cer u prečniku ima više od dva metra, a visina mu je blizu dvadeset metara.
Na moje pitanje da li bi prodao stablo cera, Ćera je zavrteo glavom, skoro uvređen:
- Bože sačuvaj! Nikad! Nema tih para! On je još mlad...
- Kako to: star je hiljadu godina, pa mlad?
- Nego! On još uvek nema ni jednu suvu grančicu. Znači da je sasvim zdrav, pa neka gura i dalje. Niko ne sme da ga dira! Ni moja deca, ni unučići, ni praunuci. Niko! Koliko čujem, otprilike, država će o njemu da brine, ona će da ga zaštiti. A uz to, ovdašnji književnik Dragoljub Korićanac, koji živi u Beogradu, pre neku godinu snimio je ovaj cer, i mene pored njega, za ,,Ginisovu knjigu rekorda”. I, u redu stvar! - završne su Ćerine reči.

POČELA REKONSTRUKCIJA PUTA KRALJEVO - GOČ
Republika odrešila kesu

   Na putu Kraljevo - Goč pre nekoliko dana počeli su radovi na kompletnoj rehabilitaciji deonice duže od osam kilometara. Rekonstruiše se upravo najkritičniji deo puta od Kamenice pa dalje ka Goču.
   - Radovi će trajati sigurno dva do tri meseca. Kompletna rehabilitacija puta je u dužini od 8.200 m, što znači da će najkritičnija deonica puta prema Goču sada biti sanirana - rekao je Jovan Nešović, opštinski menadžer.
   Vrednost radova je više od 80 miliona dinara. Sanacija obuhvata proširenje puta i izradu rigola za odvodnjavanje, tako da ćemo u narednom periodu imati i izvanrednu zaštitu ovog puta.
   - Radove kompletno finansira Direkcija za puteve Vlade Republike Srbije bez učešća lokalne samouprave, i to je još jedan primer dobre saradnje lokalne samouprave u Kraljevu i republičkih institucija. Radove izvodi Preduzeće za puteve Novi Pazar i mislim da će kvalitet kolovoza biti na zavidnom nivou - naglasio je Nešović.
   Gospodin Radoslav Jović, predsednik opštine, istakao je da smo godinama pričali o neophodnosti restauracije i revitalizacije ovog putnog pravca, imajući u vidu pre svega naše strateško opredeljenje da planina Goč ne bude samo mesto za odmor dece, već i jedan sportsko-rekreativan centar.
- Značaj ovog puta je izuzetan i dobro je da smo naišli na razumevanje republičke vlade, jer je vrednost ove investicije tolika da otprilike iznosi sedam do osam odsto našeg opštinskog budžeta. To su ogromna sredstva i uspeli smo da ih dobijemo. Nadam se da će Kraljevčani uskoro dobrim putem ići na Goč i iskreno se radujem tome - naglasio je Jović.


SMUČARSKI KLUB „GOČ“
Doprinos razvoju turizma
   Predsednik Smučarskog kluba „Goč“ Miša Milenković pozdravio je početak radova na deonici puta Kamenica - Goč kao značajan doprinos razvoju turizma u kraljevačkom kraju. On je izrazio zahvalnost ministru za kapitalne investicije Velimiru Velji Iliću, koji je na ovaj način počeo da ispunjava obećanje dato još zimus na Kopaoniku da će Goč, posle ove najveće planine Srbije, dobiti prioritet i biti drugi planinski turistički centar u Republici. SK „Goč“ takođe očekuje da ministar Ilić pomogne da se, dogovorom Vlade Srbije i „Geneks Kopaonika“, prilikom predstojeće izgradnje novih žičara na Kopaoniku jedan od postojećih ski-liftova „sidraša„ sa te planine premesti na Goč, kao i da se na Goču preko austrijske firme „Dopelmajer“ nabavi i montira jedan novi ski-lift, uz finansijsku podršku Republike Srbije.

PROBLEMI ROMA U KRALJEVU SVE IZRAŽENIJI - piše Ivan Rajović
Život ispod minimuma egzistencije

   • Kraljevački Romi će se udružiti sa drugim romskim organizacijama u Srbiji i na taj način sprečiti obmanjivanje romske zajednice i pojedinaca kojima je do sada bilo sugerisano kako su samo glasačka mašina koja služi jedino za izbore

   Najveći problemi Roma u kraljevačkoj opštini potiču iz veoma lošeg ekonomskog stanja u kojem se Romi već godinama nalaze i upravo taj nivo je izvor većine negativnih pojava zbog čega i pojedinačno, ali i kao zajednica, ovi ljudi nisu u stanju da se uklope u društvene standarde građanske zajednice, kaže Zoran Petrović, predsednik NVO ,,Ruke prijateljstva". Problemi o kojima se radi, a koji pre svega potiču od neuređenih romskih naselja, jesu veoma loši uslovi života, katastrofalna zdravstvena slika, nedostatak vodovodne i kanalizacione mreže, pa sve do nedostatka odeće i obuće za decu školskog uzrasta, nedostatka sportskih terena za okupljanje mladih, nepismenosti i nezaposlenosti roditelja (oko 99 odsto), prebukiranosti i nepostojanja stambenih zgrada, života u trošnim barakama i šupama koje prokišnjavaju, neredovnog prijavljivanja dece u školske ustanove i nepostojanja Doma kulture. Prosto rečeno, mada je život u Srbiji trenutno dosta komplikovan i za mnoge druge grupacije i slojeve stanovništa, slobodno se može reći da ovi ljudi u Kraljevu egzistiraju na samom minimumu životnih uslova, a neretko i ispod njega.

NEMA DOBRE VOLJE
Na pitanje šta Udruženje ,,Ruke prijateljstva" čini da bi se ovi problemi rešili, Jovanović kaže:
- Predvodim Udruženje koje u svom članstvu ima oko 500 Roma. Naši predstavnici su najviđeniji i najcenjeniji pojedinci iz svih romskih naselja u gradu. Najuticajniji smo u romskoj populaciji i kroz demokratski dogovor činimo korake u prevazilaženju problema. Mi smo svesni da problemi ne mogu odjednom nestati i da bi u tome trebalo ići postepeno, ali većina njih bi mogla da se reši jednostavno voljom čelnih ljudi naše opštine, odnosno odlukama Opštinskog veća ili Skupštine.
Naravno, takvih zahteva je bilo, ali nas nisu udostojili čak ni povratne informacije, po čemu bi se moglo zaključiti da neki od odgovornih ljudi našeg grada ne žele rešavanje investicionih problema. Zbog toga ih i ovom prilikom - kaže Petrović -molimo da nam odgovore na naše zahteve koji su u skladu sa postojećim Zakonom o zaštiti prava nacionalnih manjina.
Ono što Udruženje radi po pitanju obrazovanja romske dece, podizanja nivoa kulture i buđenja ekološke svesti, kao i širenja sportskog duha, nailazi na podršku opštinskih lidera i predstavnika Odeljenja društvenih delatnosti, koji su shvatili naše potrebe i napore i pomažu koliko mogu romskoj deci u svim segmentima u kojima im je ta pomoć nužna.
Što se nas tiče, konkurišemo sopstvenim projektima kod svih humanitarnih organizacija po pitanju ekologije, obrazovanja, kulture, sporta i zarad rešavanja problema sarađujemo sa svim organizacijama koje žele da nam pomognu.
Petrović posebno ističe saradnju sa osnovnim i srednjim školama u Kraljevu i okolini, a takođe i podršku Republičkog ministarstva za kulturu i sport, što se najbolje da videti iz nedavne akcije Udruženja koja se bazirala na upisu romske dece u srednje škole.

ROMI SU GRAĐANI SRBIJE I NE ŽELE DRUGU ZEMLJU
Kao jedno od veoma važnih pitanja statusa Roma jeste i politički status njihovih lidera koji bi, kako smatraju, mogao da dovede do bržeg ili sporijeg rešavanja njihovih problema. Ovo je važno zato što, kaže Petrović, jedan ili dvojica takozvanih lidera koriste nepismenost i neznanje Roma obmanjujući ih da glasaju za njih, a zauzvrat im nude prazna obećanja.
- Naše Udruženje se bori za demokratske principe u svim oblastima, pa tako ne podržavamo pomenuto politikantstvo, već zastupamo stav da svako može imati sopstvenu političku misao i da na izborima glasa za onu opciju za koju smatra da je najbolja. Zbog ovakvih ispada pojedinih ,,lidera", kraljevački Romi će se udružiti sa drugim romskim organizacijama u Srbiji i na taj način sprečiti obmanjivanje romske zajednice i pojedinaca kojima je do sada bilo sugerisano kako su samo glasačka mašina koja služi jedino za izbore - tvrdi Zoran Petrović.
- Gospodo političari - kaže Petrović na kraju - Romi su, pre svega, građani Srbije i mi drugu zemlju ne želimo. Rešavajte polako probleme Roma koji su zapostavljani godinama unazad i ne uvlačite Rome u političke igre. Uostalom, svi mi smatramo da svaka partija koja dođe na vlast mora nastojati da prevaziđe i reši probleme Roma jer su jedino Srbi i Romi sa ovih prostora delili istu istorijsku sudbinu u prošlosti, a sigurno će tako biti i u budućnosti.

   Ona je Lidija i Ziki, tetkica i tetka. Tetkica je zvanje, a tetka - stanje. Mirnodopsko. A i ratno. Kako zatreba. Ali, u svakom slučaju - herojsko!
Lidiju Marković zaista poznaje celo Kraljevo. Njen najmlađi štićenik, Dejan Marković, pokazuje sve znake da će biti poznat i mnogo šire: Kraljevo do sada nije imalo talentovanijeg mladog violinistu. Ipak, novinarska znatiželja u ovom trenutku okreće se Dejanovoj tetki, a ne Dejanu. Ne samo zato što se u njegov uspeh ugradila i ona, i to čvrstim temeljom i gvozdenom konstrukcijom do vrha, već zato što za pisanje o Dejanu ima vremena, a Lidijino junaštvo je upravo krunisano uspehom i srećnim krajem. Krajem - za sada. Jer, ako ne pre, ono - čim jedno dete izvede na put, njoj stiže neko novo. Nijedno nije rodila, a odgajila je - četu! Svi znaju da im nije majka, ali je poštuju i vole koliko je zaslužila: više nego rođenu majku.

MAJKA TUĐE DECE
   Da će Lidija Marković celog života biti majka tuđoj deci nagovešteno je još u njenoj sedmoj godini. Lidijina majka je otišla u Nemačku, na rad, a Lidiji ostavila na brigu i staranje šestomesečnu bebu. Pelcer sa sestrom kojoj je bila majka kod Lidije se dobro primio. Odgajila je zatim i dva svoja brata, od kojih ju je jedan zvao majkom. Zatim, pored brojnih sestrića i drugih rođaka, u poslednje vreme i četvoro unučadi (od bratanaca). Ipak, najznačajnije Lidijino pozajmljeno materinstvo odnosi se na trojicu bratovih sinova: Bobana, Momira i Dejana. Njihova biološka majka rađala ih je jednog po jednog i ostavljala, još dok su bili u porodilištu. Danas je ta žena razvedena od Bobanovog, Momirovog i Dejanovog oca, a ima i sudsku zabranu da vidi decu. Toliko o njoj. Tema ovog teksta nije majka, već - tetka, Lidija, koja je najbolje godine svog života posvetila izvođenju na put trojice mališana svoga brata i snahe bez materinskog instinkta.

PUN KOFER CIPELA
   Zaposlivši se u Mašinskoj školi kao pomoćni službenik, Lidija Marković je postala omiljena ,,tetkica" svim đacima i nastavnicima, poverenik za njihove male tajne, posrednik za popravljanje loših ocena i još mnogo toga što ,,tetkice" obično znaju da rade. I kao ,,tetkica" je Lidija bila veliki mali čovek, zaslužan da dospe u novine. Ali, kad je postala i tetka, njen podvig je prevazišao sve uobičajeno. Teško je, i zahteva previše prostora, da se o svemu napiše konzistentna priča. Ali kroz nekoliko detalja upoznaće se velika duša tetke, koja je, u Lidijinom slučaju, veća od svake majčinske.
Kada je kod nas počela ona strahovita inflacija, 1993. godine, a trojica dečaka - rođeni 1979, 1980. i 1986. - malo poodrasli, Lidija je otišla u Nemačku, sa namerom da tamo ostane da živi i radi. Međutim, brat telefonira Lidiji: ,,Dejana na leđima nosim u školu..." ,,Zašto?", preneraženo pita Lidija. ,,Nema cipele...", kaže Milorad. Ništa više nije trebalo dodati. Lidija je spakovala kofere i nazad, za Kraljevo. Dva kofera bila su puna cipela za decu. Nikada ih više nije napustila. Događalo se te, kao i mnogih kasnijih godina, da nema novca ni za osnovne stvari, ali Lidija se snalazila: hranu je uzimala na veresiju, a svi su joj davali jer su znali da će da plati kad bude imala. Posle rada u školi, subotom i nedeljom, Lidija je čistila po kućama. Ničega se nije libila, a sebe je lišavala svega da bi trojica dečaka imala i više nego što je neophodno. Lidija se dičila njima, kao da ih je ona rodila. Momir je završio osnovnu školu, Boban je u mašinskoj završio dva zanata i hteo da upiše neku višu školu, ali ga je presekao odlazak u vojsku i rat, na Morinu i Košare, odakle se vratio bez volje za daljim učenjem. Njih dvojica su oženjeni i od njih Lidija ima četvoro unučadi, u čijem je gajenju imala veliki udeo.

TETKIN PONOS
   Najmlađi bratanac, Dejan, tetkina je dika. Muzičku školu je upisao kasnije, pa je za tri godine dao šest razreda niže muzičke. U srednjoj muzičkoj već posle prve godine jasno je da je najbolji đak i dobija nagradu - dve nedelje letovanja u kampu kraj Atine. Neki profesori nisu bili baš blagonakloni prema dečaku o kome brigu vodi tetka, ali uskoro i Dejan i tetka - zahvaljujući njegovom talentu i marljivosti, kao i njenoj odgovornosti i upornosti da omogući adekvatan razvitak mladićevog raskošnog talenta bez skretanja na opasne sporedne puteve - postaju najomiljenije ličnosti cele škole. Dejan kao mladi violinista, a Lidija kao - Tetka. Cela škola je tako zove. I svi joj se dive. A Dejan i Tetka, pored svesti o sopstvenoj vrednosti, i te kako poštuju udeo profesorke Roksande Vujanac u Dejanovom uspehu. Jedino je ona imala poverenja u Dejana od samog početka, radila sa njim i za vreme raspusta i dok je bila na porodiljskom odsustvu. Dejan i Tetka joj to nikada neće zaboraviti.
   Mladi ljudi ponekad umeju da budu prkosni, neprijateljski raspoloženi i prema biološkim roditeljima, umeju da zabušavaju u svojim školskim obavezama, da čine i više od dečačkih nestašluka. Dejanu je tako nešto retko padalo na pamet, ali i za takve slučajeve Tetka je imala ,,keca u rukavu":
   - Nisam ih često grdila ili tukla, ali, kad se mora - mora! U stvari, više sam postizala lepim: ako nešto poslušaju, sva trojica, obećam im nagradu. Svake godine sam ih vodila na more, ponekad i na zimovanje. Trudila sam se da ni u čemu ne zaostaju za drugovima. Da uvek dobiju najkvalitetniju hranu, lepu i modernu odeću, sve što je potrebno za školu. Lepo se lepim vraća, pa nisam imala neprilika. Posebno me Dejan voleo. Teraju ga da mi kaže neku ružnu reč, a on - ni slučajno! Nikada se nisam pokajala što sam svoj život podredila njihovom. Ja sam srećna osoba.
Dejan kaže da mu ne nedostaje majka; nadoknadili su je tetka, otac, baba, deda. Sada, kada je uspeo ono što niko iz kraljevačke muzičke škole nije pre njega - da upiše violinu na beogradskom Fakultetu muzičkih umetnosti, nije poželeo da to kaže majci, već samo tetki i ocu. Otac već više godina živi u Nemačkoj. Bio je učitelj plesa, a sada je vozač. Dejana je do sada uglavnom izdržavala tetka, a sada, za studije, zadužen je i otac.

NEMA PENZIJE ZA TETKU
   Reklo bi se da Lidija kao tetka odlazi u ,,penziju". Međutim, nije tako:
- Tek sada brinem! Beograd je to! S kim je bio, šta je radio... Ne mogu da spavam noću od brige... Često su mi govorili da sam stroga tetka, ali ja sam volela da uvek bude sve kako treba. Kada se dogovorimo da se vrati kući u određeno vreme, ako ga nema - ja krenem da ga tražim. Ništa me ne može sprečiti. I u Beogradu ću ga obilaziti. Najvažnije je da završi školu.
   U široj familiji Markovića ima fakultetski obrazovanih ljudi, ali u onoj najužoj - Dejan je jedini koji je upisao studije. I ne samo upisao, već su njegovi planovi veliki:
   - Želim da redovno dajem ispite, ali ne samo to. Želim da sviram u nekom orkestru i tako obiđem svet! A posle da imam svoj sastav ili orkestar... I, ono što najviše želim, to je da brinem o tetki i babi, koje su najviš učinile za mene. Da nikad ni u čemu ne oskudevaju, da ih materijalno potpuno obezbedim... Tetki nikada ništa ne sme da fali...
   Tetka nije pustila suzu kada je Dejan ovo rekao. Ona je navikla da bude jaka, i u teškim i u lepim trenucima. Kako bi inače uspela da bude Heroj Tetka?! Heroj Tetka, koja je uspela sve, pa i Baha da prepoznaje kad ga Dejan svira...

UŠĆE

RUDNO - DALEKO OD KRALJEVA, ZABORAVLJENO OD BEOGRADA - piše Rajko Sarić
Nas se sete samo pred izbore

   Ugledno domaćinstvo šezdesetosmogodišnjeg Nedeljka Martića na Rudnu odlikuje se redom i organizacijom, a problemi se u hodu prevazilaze. U oboru - šest krava i manje stado ovaca, nadomak okućnice zasađena je velika količina krompira.
   - I travu smo delimično pokosili, osušili i u plastove sadenuli, ali je kiša, koja danima pada, sve to uništila. Najverovatnije sav trud, sav rad će istruliti - žali se supruga Stojanka, koja i pored šezdeset sedam godina, po ceo dan ne staje pomažući da se obradi oko deset hektara oranica.
   Dok sipa domaću prepečenicu, Nedeljko žali za propalom Zadrugom, za propalim Domom kulture, sagrađenim daleke 1948. godine u vreme velikih akcija obnove i izgradnje FNRJ.
   - Bio je to prvi Dom kulture sagrađen u studeničkom kraju. Imali smo Zadrugu koja je zapošljavala 54 radnika, imala šest prodavnica, osam svojih vozila i dva traktora. Većina meštana Rudna i okoline tih godina preko Zadruge kupila je traktore, kosilice i drugu mehanizaciju. Zadruga je bila sirotinjska majka, obnavljala je i na noge podizala mnoga domaćinstva, svojim vozilima prevozila je i bolesne, a danas je ruina. Propala je kao i velika Jugoslavija, ali kafana, nažalost, imamo i previše. Prvi u studeničkom kraju, još 1965. godine, dobili smo električnu struju, a telefone, 1985. godine, uveli smo sopstvenim sredstvima - prebira po mislima dobrodržeći Nedeljko Martić, ispijajući drugu ili treću čašu, tek da se zna - ,,ima se, može se", koji je penziju od 5.000 dinara stekao u TP ,,Ibar".
   Nedeljko ističe da je Rudno brže napredovalo, a samim tim, bolje se i živelo, u vreme kada je pripadalo opštini Ušće. Kraljevo je veliki centar, ali je dosta udaljen, pa je tako nadležnim vlastima Rudno postalo daleko, tamo negde, ,,Bogu iza leđa", važno samo kada se pripremaju izbori za nove organe vlasti.
   Rudno je, priseća se Nedeljko, ratne 1999. godine imalo i sanitetsko vozilo. Ali, Zdravstveni centar u Kraljevu je, kako kaže, vozilo prisvojilo. Sada Rudnjani dva puta nedeljno imaju lekara opšte prakse, a lekovi se mogu kupiti samo četvrtkom. Ostalim danima ,,nije dozvoljeno razboleti se".
   - Dok traje školska godina, autobuski saobraćaj je kakav-takav. Tokom raspusta jednom dnevno. Privatnici nas izbegavaju zbog loših puteva, samo se održava put za Brvenik. Onaj prema Studenici bujice su odnele, postao je nesavladiv za putnička vozila - kaže Nedeljko.
   Komšije naglašavaju da naš domaćin ima svu potrebnu mehanizaciju, delimično zastarelu, delimično obnovljenu i modernizovanu. Obnavljanje mehanizacije danas je nemoguće, zbog veoma nepovoljnih kredita, jer su vlasti u Beogradu davno digle ruke od sela i seljaka, bitno je samo da standard građana prestonice bude dobar, da se ne izazovu socijalne trzavice. Tu su i drugi problemi.
   - U Rudnu danas nemamo veterinara, a imamo nekoliko stotina krava, još više ovaca. Više nas košta dolazak veterinara iz Ušća ili Baljevca nego sam pregled i lekovi. Veliku pomoć imamo od veterinarskog tehničara iz Tepeča, ali, ipak, veterinar nam je potreban - kaže Nedeljko Martić.
Domaćinstvo ne bi napredovalo da nije sina Dragana, snahe Vlatke i unuka Milice i Nemanje. Najmlađi su članovi KUD-a u Studenici, a Nemanja nađe vremena i da zaigra fudbal u studeničkom fudbalskom klubu.


UŠĆE - LETNJI PROBLEMI MLADIH - piše Oliver Blagojević
Pored dveju reka - bez plaže

   Leto u Ušću kao i svuda: puno kiše i hladnih dana. Besposleni srednjoškolci tumaraju od kafića do kafića. Drugu zabavu i nemaju. Hladna i mutna Studenica još uvek nije za kupanje. Možda bioskop? Ne. Predstave su daleko od redovnih. O repertoaru izlišno je govoriti. Koncert, žurka? Otišli sa ORA Ibrom, još krajem osamdesetih, izuzimajući, naravno, neke časne pokušaje ovdašnjih entuzijasta. Eh, kada bi barem bilo bazena, pa da se ne čeka toliko posle kiše da se ušćanske reke izbistre, kako bi se u njima kupalo.
   Ali, i pored dve reke koje protiču kroz mesto, Ušćani nemaju sređenu gradsku plažu. Mesna zajednica poseduje mašine i ceo taj problem bi mogao brzo biti rešen da postoji inicijativa ljudi da se to i uradi. Izgradnja bazena bi već zadirala u domen naučne fantastike i pored toga što je izrada takvih objekata znatno pojeftinila. Tako je i sa šetalištem, koga još uvek nema, a za koje postoje bogom dani uslovi pored ušća dveju reka. Redovan biokopski repertoar, gostovanje pozorišnih predstava, manji koncerti, žurke, ne bi trebalo, kako mnogi misle, da prestavljaju hir, već, naprotiv, normalne životne potrebe. Za koje postoje uslovi, pa čak i interesovanje, ali, po svemu sudeći, nedovoljno artikulisano.
   Nekako se čini da svaka akcija prestaje onog trenutka kada ,,asfalt prođe ispred moje kuće". Onda i ne čudi zašto među mlađom populacijom ne postoji raspoloženje da uopšte učestvuje u bilo čemu.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

U STUDENTSKOM KULTURNOM CENTRU U BEOGRADU NASTUPILI “SUNCE” I “CEZAR” - piše Ivan Rajović
U najlepšem svetlu predstavili Kraljevo

   • Sticajem okolnosti, dva dana zaredom u beogradskom SKC nastupile su dve kraljevačke grupe, jedna pozorišna, a druga muzička, ,,Sunce" i ,,Cezar". I pored činjenice da se radi o kultnom mestu gde uglavnom nastupaju samo najbolji iz najrazličitijih oblasti kulture i umetnosti, Kraljevčani su profesionalno i na najbolji mogući način predstavili svoje stvaralaštvo, ali i svoj grad

   Beogradski Studentski kulturni centar, što mu i samo ime govori, već decenijama predstavlja kultno mesto kulturnih i umetničkih dešavanja od izuzetnog značaja za Beograd, ali i za sve one koji na bilo koji način dobiju priliku da se pokažu i iskažu u ovom prelepom baroknom ambijentu. U skladu s tim, moglo bi se reći da je i nastup, odnosno uvršćivanje u program SKC-a, svojevrsna potvrda kvaliteta i ulaznica u svet afirmisanih stvaralaca i izvođača iz različitih oblasti umetničkog izražavanja.
   Tako je SKC postao mesto gde se odvija apsolutno sve ono što se može svesti pod umetnički iskaz ili kulturni čin, klasični, alternativni, postmodernistički ili bilo koji drugi. Pozorišne predstave, rok koncerti, pesničke večeri, tribine, radionice različitih tipova, video instalacije, performansi, likovne izložbe, koncerti ozbiljne muzike… samo su neki od programa koji se ovde gotovo svakodnevno odvijaju.
Budući da je ime SKC, pored ostalog, vezano za sam nastanak beogradske rok scene, kako one s početka 80-ih godina (Šarlo Akrobata, EKV, Disciplina kičme, Partibrejkers, Električni orgazam…), 90-ih (Darkwood Dub, Presing), tako i današnje (Jarboli, Sila, Lira vega...), logično je da se u prostoru SKC-a dešavaju koncerti koji pokazuju šta Beograd i naša zemlja trenutno mogu da pruže iz ove oblasti kulture.
U skladu sa takvom orijentacijom, odlučeno je da ovaj prostor bude mesto na kojem će pored afirmisanih muzičara nastupati i neafirmisani, oni koji su tek na početku karijere.
   Konkretno za ovu godinu, u SKC-u je već i zvanično započeta realizacija niza koncerata stranih i domaćih izvođača, kao i nekoliko performansa, video instalacija i pozorišnih predstava visokog umetničkog kvaliteta. Time su prevashodno beogradskoj publici i umetnicima pružena na uvid aktuelna dešavanja na evropskoj kulturnoj sceni, kaže pored ostalog Zoran Cerović, direktor Studentskog kulturnog centra. U skladu sa takvom orijentacijom i već koncipiranim i objavljenim programom, dogodilo se da su dve večeri zaredom u ovom specifičnom i nadasve modernom beogradskom i srpskom hramu kulture nastupile dve kraljevačke trupe različitih umetničkih opredeljenja.

,,CEZAR" PRED BEOGRADSKIM HEVI METALCIMA
   Prošlog četvrtka uveče, na podijumu SKC, pored pet rok bendova iz Beograda, nastupila je i jedina rok grupa iz provincije, kraljevački ,,Cezar". Nastup Kraljevčana bio je upriličen u sklopu takmičenja takozvanih tribute bendova, odnosno sastava koji sviraju muziku već proslavljenih svetskih rok bendova, a koje organizuje popularni beogradski Radio 202. Tokom takmičenja, koje traje već nekoliko meseci, a u okviru kojeg je u martu održano i javno snimanje u Domu društvenih organizacija, kraljevački rokeri su se, izvodeći pesme legendarne engleske grupe ,,Motorhead", plasirali u finale, što je, svakako, sjajan i do sada nezapamćen uspeh kraljevačkih muzičara u ovom muzičkom pravcu. Međutim, prema rečima Danijela Zdravkovića, šefa sastava, sada već sasvim izvesno i objektivno Kraljevčani očekuju ulazak i u super finale, a na osnovu svega onoga što su pokazali i prijema na koji su naišli kod publike, ali i kod kompetentnih stručnjaka i organizatora.
   Valja naglasiti i to da je emisija Beograda 202 ,,Hit 202”, koju nadasve znalački i inspirativno vodi Olga Kepdžija, već godinama jedna od najslušanijih radijskih muzičkih emisija, a da sve aktivnosti oko propagiranja ove vrste muzike i svega što se tiče organizovanja izbora najboljih srpskih rokera zdušno potpomaže i daje svoj doprinos legenda srpske muzičke scene Vlada Janković Džet.
   Inače, ,,Cezar" na ovim prostorima ne postoji dugo, tek šest meseci, ali ga čine već izuzetno iskusni muzičari koji su promenili po nekoliko dosta uspešnih grupa: Danijel Zdravković, Borko Rajović, Aleksandar Putnik i Dalibor Zdravković. Svi oni čitavom projektu daju ozbiljnost i značaj, a što se i tokom nastupa pred beogradskom publikom dalo primetiti. Posle ovog iskustva koje je u pravom smislu ,,odskočna daska" za sve dalje aktivnosti, kako kaže Danijel, slede brojna gostovanja po Srbiji i Crnoj Gori, a ozbiljno se razmišlja i pregovara o štampanju prvog nosača zvuka sa originalnom muzikom i tekstovima ovog benda, koji će se uskoro pojaviti.

,,DON KIHOT" OD KRALJEVA
Sutradan, u petak veče, u Veliku salu SKC-a, kako sada s ponosom govore akteri, furiozno je ujahao kraljevački ,,Don Kihot" sa svojim vernim slugom Sančom Pansom. Naime, na poziv poznatog beogradskog reditelja Saše Latinovića, u SKC-u je nastupila kraljevačka alternativna pozorišna grupa ,,Sunce", predvođena Zoranom Savkovićem Džerijem, idejnim tvorcem, rediteljem i glumcem. Pred beogradskom publikom je, a povodom obeležavanja četiri veka od nastanka Servantesovog Don Kihota, odigrana alternativna predstava rađena po ovom delu, koja je osvojila i drugo mesto na takmičenju alternativnih pozorišnih trupa u Smederevskoj Palanci. Ni Džeri, a ni ostali članovi pozorišne trupe ,,Sunce", nisu krili zadovoljstvo već samom činjenicom da su pozvani, ali ni oduševljenje prijemom i svim pratećim dešavanjima tokom boravka i nastupa u Beogradu. Prosto rečeno, glumci su ,,muški" obavili svoj deo posla, kao i vođa tehnike Vojkan Stepić, publika je bila zadovoljna, što sve skupa znači da je gostovanje u Beogradu u potpunosti uspelo, da su naši glumci osvetlali obraz i na najbolji mogući način predstavili svoj grad i deo kulture koji se u njemu stvara. Uz sve ovo valja naglasiti i to da su se mlade glumice Jovana Smiljanić i Danica Kostić, kao i iskusni glumac Bora Tošić, odlično uklopili u staru ekipu koju, pored Zorana Savkovića Džerija i Jasmine Radović, čine i Milenko Simović, Danka Vasović i Predrag Josović.
Reditelj Saša Latinović obećao je novu saradnju i skori ponovni susret sa teatrom ,,Sunce", ali i saradnju sa Kraljevačkim pozorištem. Upravnica tetra ,,Sunce" Olivera Kuševija obećala je da će ,,Don Kihot" biti odigran tokom leta i za kraljevačku publiku i izrazila nadu da će gradski oci učiniti još nešto za Teatar, jer je svaka vrsta pomoći, ma kakva i kolika ona bila, dobro došla, tim pre što su rezultati koje ova pozorišna trupa iz dana u dan postiže, najblaže rečeno, izuzetni.


OTVOREN KARNEVAL U VRNJAČKOJ BANJI - piše Ivan Rajović
Fešta maski, sporta i muzike

  Na platou kod spomenika vrapcu u Vrnjačkoj Banji svečano je otvoren "Vrnjački karneval". Podizanjem karnevalske zastave uz zvuke promenadnog orkestra karneval je otvorio zamenik predsednika Skupštine opštine Radomir Popović. Više od 3.000 stanovnika Vrnjačke Banje i banjskih gostiju, uprkos pljusku, posmatralo je program u kome su učestvovale mažoretkinje, klovnovi, gutači vatre i žongleri. Karneval, za koji se prijavilo oko 1.000 učesnika iz Srbije i Crne Gore i inostranstva, trajaće do 17. jula. Za to vreme biće održana razna takmičenja, među kojima veliko interesovanje vlada za 'Bazenijadu', koju organizuju studenti Ekonomskog fakulteta Kragujevca, odeljenje u Vrnjačkoj Banji. Muzičke večeri i pozorišne predstave, tehno žurke i 'karioke parti', smenjivaće se tokom karnevalskih dana.
   Velika međunarodna maskirana karnevalska povorka proći će banjskom promenadom 16. jula, a tokom karnevala biće održana i brojna sportska takmičenja poput biciklističke trke u kojoj nagradu dobija onaj ko poslednji stigne na cilj. Poslednjeg dana karnevala, 17. jula, biće održan promotivni evropski turnir u košarci 'Eurobasket 2005'. Organizator 'Letnjeg vrnjačkog karnevala' je Turističko sportski centar Vrnjačke Banje pod pokroviteljstvom Ministarstva za turizam, ugostiteljstvo i usluge Srbije.



PLESNI KLUB ,,SPEKTAR" I BALETSKI STUDIO ,,DENIS KASATKIN"
,,Uspavana lepotica" probudila emocije ljubitelja baleta

   Plesni klub ,,Spektar" i baletski studio ,,Denis Kasatkin" izveli su u Kraljevačkom pozorištu dečju baletsku predstavu ,,Uspavana lepotica”. Koreografiju za ovu predstavu uradila je balerina Narodnog pozorišta u Beogradu Kosovka Radić na muziku Petra Iliča Čajkovskog. Ova izuzetno lepa i dečjem uzrastu, ali i ne samo njima, primerena predstava, premijerno je izvedena prošle godine, a ovoga puta je proširena i solistkinje su ,,podignute na prste" tj. igrale su u pravim baletskim cipelicama. Zbog velikog interesovanja kraljevačke publike predstava je izvedena dva puta.
   Baletski studio ,,Denis Kasatkin", kako za ,,Ibarske novosti" kaže predsednik Kluba ,,Spektar" Dragan Micić, radi već četiri godine pri plesnom klubu ,,Spektar" u Kraljevu. Okuplja decu uzrasta od 5 do 10 godina. Radi se u četiri grupe u prostorijama KUD ,,Železničar". Do sada su postavljene tri celovečernje baletske predstave, a za narednu godinu u planu je postavka baleta ,,Petar Pan".
   Klub se izuzetno ponosi time što je prošlog meseca osmoro mladih baletskih igrača sa odličnim uspehom završilo prvu godinu niže baletske škole ,,Lujo Davičo" u Beogradu. Bivša igračica kluba ,,Spektar” Ana Kuzmanović je na trećoj godini ove škole i jedan je od njenih najboljih učenika.