Lančana neefikasnost
Predsednik opštine tuži SDP-ovce
Od smetlišta ka sanitarnoj deponiji
Srebrenica - druga strana
Važe recepti iz privatnih ordinacija
Pravna nesigurnost poskupljuje kredite
Čarobnjaci sa obućarskim čekićem
Molimo vas, nemojte ih ubijati!
Za „Fontanu” pet miliona evra
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: fudbal, odbojka, šah

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA DS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Lančana neefikasnost

   „Aktuelna vlast je nedovoljno efikasna i ta neefikasnost se sa republičkog prenosi i na lokalni nivo u Kraljevu“ - rečeno je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora Demokratske stranke u Kraljevu održanoj pre dva dana.
   - Konkretan primer te neefikasnosti je spora izgradnja gasifikacije na Higijenskom zavodu u Kraljevu koja još nije završena iako je započela pre više od godinu dana - istakao je Dragan Bogdanović, zamenik predsednika OO DS Kraljevo i član Glavnog odbora te stranke. - I pored toga što je planirana gasifikacija svih gradskih i prigradskih naselja koja nemaju daljinsko grejanje preko „Toplane“, tek su započeti radovi na Higijenskom zavodu, a i oni sporo idu!? Kao građanin sam i lično zainteresovan i saznao sam da je to posao za jednu mesnu zajednicu veličine Higijenskog zavoda (3. gradska MZ) od najviše tri meseca, pod uslovom da firma koja izvodi radove ima reference i sposobnost za taj posao. Ne znamo šta je u pitanju, neefikasnost lokalne uprave ili izvođača radova, ali ti poslovi samo u naselju Higijenski zavod nisu odmakli ni posle godinu dana, a znamo i da bi mnogo jeftinije bilo da su ovim poslom istovremeno obuhvaćena i sva ostala naselja u gradu? - naglasio je Bogdanović.
   Po njegovim rečima, Direkcija za planiranje i izgradnju „Kraljevo“ dovela je centralni gasovod u Kraljevo pre 7-8 godina i pripremila primarnu mrežu, ali se sa sekundarnom gasifikacijom nepotrebno stoji u mestu i to je ogromna šteta, jer je snabdevanje gasom najčistiji i najrentabilniji vid grejanja i napajanja toplotnom energijom. Bogdanović je takođe istakao da su Šabac, Čačak, Gornji Milanovac i gradovi u Pomoravlju već daleko odmakli sa sekundarnom gasifikacijom, za razliku od Kraljeva.
   - Zato pozivamo opštinske vlasti u Kraljevu da preduzmu efikasnije mere u ovoj investiciji, a ako to ne mogu, neka kažu da se građani sami organizuju - zaključio je Bogdanović.
   Na preskonferenciji je rečeno da se Demokratska stranka na svim nivoima ponaša kao konstruktivna opozicija i da „kritikuje ono što je loše, a spremna je da pohvali ono što se dobro radi“. Međutim, njena osnovna zamerka aktuelnim vlastima je što i kad rade korisne stvari za građane, to rade isuviše sporo za vreme i uslove u kojim živimo, da bismo živeli po evropskim standardima, ispunili ih i pridružili se EU. Kao primer su naveli i sporu rekonstrukciju postojećeg dotrajalog mosta na Ibru i izgradnju kraljevačke obilaznice, koje nisu ni započele, i sporu izgradnju sistema vodosnabdevanja.
   Takođe je data informacija da je, shodno odluci poslaničkog kluba DS, narodni poslanik iz Kraljeva Slobodan Mihajlović (DS) višak svoje poslaničke plate za prošli mesec od 30.000 dinara ustupio u korist šest socijalno ugroženih građana koji su se javili i želeli da ostanu anonimni.

MANIR POLITIČKOG PRITISKA
   - Postalo je manir u političkom životu Kraljeva da se za javno izneto mišljenje ili stav politički protivnici sudski proganjaju. Najnoviji primer je krivična prijava dr Ljubiše Jovaševića iz DSS-a koju je podneo protiv mlade Ivane Andrić, portparola OO DS Kraljevo, za uvredu i klevetu zbog iznetog stava na jednoj ranijoj konferenciji za štampu da dr Jovašević nije dovoljno uradio da bi regionalna Direkcija Telekoma ostala u Kraljevu i da politika koju vodi nije dobra. Smatramo da je taj manir vid političkog pritiska, u ovom slučaju na našeg omladinskog aktivistu, da bi se naša kritika sputala. Iako verujemo da u toj prijavi nema elemenata za bilo kakvu odgovornost, sačekaćemo odluku nadležnih pravosudnih organa, ali ćemo i dalje, vodeći računa da nekog ne uvredimo, kritikovati sve što nije dobro i ne doprinosi stvaranju dobre političke klime i rezultatima u radu - rekao je Bogdanović i dodao i da je stav DS o poslaničkim i ostalim funkcionerskim platama poznat, a da sadašnja medijska pompa o tome u Kraljevu zamagljuje kapitalne probleme (i investicije) u ovoj opštini i gradu.

LOKALNA POLITIČKA SCENA POSLE USVAJANjA ZAKONA O DOSTUPNOSTI INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA - piše Ivan Rajović
Predsednik opštine tuži SDP-ovce

   • Štiteći interese svojih podređenih i, kako tvrde SDP-ovci, preplaćenih izvršilaca, Jović je putem lokalne televizije građanima još jednom potvrdio kako njegova predsednička plata iznosi samo 36.000 dinara, a njegovih saradnika ni toliko

   Sve je počelo kada su na svojoj redovnoj konferenciji za novinare funkcioneri OO SDP prozvali opštinske funkcionere zbog visine zarada za koje je rečeno da se u pojedinim slučajevima kreću od 70 do 130.000 dinara, a istovremeno opština nema para da plati komunalne inspektore čije je aktivnije delovanje u ovom gradu i ovom trenutku od životnog značaja. Predstavnici SDP su se osvrnuli i na kadrovsku politiku u Elektrodistribuciji, gde se, kako su obznanili, otpuštaju mladi i izuzetno stručni ljudi. Direktor Elektrodistribucije je odmah, mada ne baš ubedljivo, demantovao ovakvu izjavu. A povodom plata opštinskih funkcionera oglasio se predsednik opštine Radoslav Jović - lično. Štiteći interese svojih podređenih i, kako tvrde SDP-ovci, preplaćenih izvršilaca, Jović je putem lokalne televizije građanima, koji dobro znaju da im je predsednik nedavno bio na spisku bogatijih državljana SCG koji oklevaju sa uplatom poreza na ekstra profit, još jednom potvrdio kako njegova predsednička plata iznosi samo 36.000 dinara, a njegovih saradnika ni toliko. Naravno, sve se to događa nedugo posle usvajanja Zakona o pristupnosti informacijama, što bi trebalo da znači, i znači, da su kritičari iz SDP legalnim, ili nekim drugim putem, došli do pravih informacija i da dobro znaju šta govore. I baš zato, kao da su samo čekali izjavu prvog čoveka grada na Ibru i Moravi, šalju lokalnim medijima, a pre svega TV Kraljevo, novo saopštenje. U ovom tekstu se predsedniku Joviću zamera da dva mlada studenta, člana SDP, optužuje za laž, što i nije daleko od istine budući da pomenuti nema platu od 36.000, već nekoliko stotina hiljada dinara mesečno, tvrde potpisnici. A o tome da SDP-ovci dobro poznaju razvojni put predsednika govori i deo teksta koji je potpisao predsednik OO SDP Aco Erac, u kojem se, između ostalog, kaže da je teško verovati čoveku koji se zaklinjao i Titu, i Vuku Draškoviću, i, nedavno, Verku Stevanoviću.

PREDSEDNIK OSTAJE PRI SVOME
   Intervencijom direktora ,,Ibarskih novosti" Dragana Rajičića, ovo saopštenje nije objavljeno na lokalnoj TV Kraljevo. U nemogućnosti da saopšteni stav dobaci Kraljevčanima, SDP štampa 10.000 letaka sa svojim saopštenjem, slikom predsednika, naslovom ,,Zabranjeno" i naznakom da se radi o jedinom načinu da se građani upoznaju sa istinom koju TV Kraljevo nije emitovala zbog zabrane predsednika opštine. Grad preko noći biva preplavljen ovim letkom, a u ponedeljak u podne hiljadama listića, ovoga puta pred kamerama lokalnih televizija i dopisnicima dnevnih listova, prekriven je i plato pred zgradom SO. Iste večeri, predsednik Jović, koji se, kao što je poznato, pored pomenutih političkih aktivnosti intenzivno bavi i privatnom onkološkom praksom, oglasio se preko TV za koju ga optužuju da je koristi u privatne svrhe, i prilično ljutito obznanio kako se radi o jeftinom političkom pamfletu zasnovanom na lažima. On je, takođe, obavestio građane kako nikada od kada se bavi politikom nije uticao na medije i uređivačku politiku TV Kraljevo. Kompletno saopštenje SDP Jović je nazvao ,,jadnim", naglašavajući da onim čega se pametni stide, budale prave promotivnu kampanju za sebe. U svom nastupu Jović je još jednom potvrdio kako mu je plata 36.000 dinara, a odmah potom dodao kako je on jedan od onih ,,građana" koji je platio porez na ekstra profit i poželeo studentima iz SDP da jednoga dana, kada i oni budu radili toliko koliko i njihov predsednik opštine, imaju i tri puta veće zarade nego što on ima danas. I budući da, kako je naglasio, od silnog posla za dobrobit građana i lokalne samouprave nema vremena da se bavi takvim stvarima, Jović je u svom poznatom maniru najavio sudski postupak protiv SDP-ovaca, a zaradu od kažnjavanja svojih oponenata obećao je da će pokloniti u humanitarne svrhe. Dakle, zakleti humanista će tužiti dvojicu nezaposlenih studenata iz SDP, a njegovim stopama će, kako je rekao, krenuti i ostali opštinski funkcioneri čiji je s mukom sticani ugled u velikoj meri narušen izjavom da uzimaju velike pare dilujući sa određenim ,,poslovnim" ljudima.

TELEVIZIJA NIJE PLJUVAČNICA
   Mada je tog dana bio na službenom putu, zbog ozbiljnosti čitave situacije koja je počela da izmiče kontroli, pisanim saopštenjem se oglasio i direktor ,,Ibarskih novosti" Dragan Rajičić. Štiteći interese TV Kraljevo koja je, kako je rekao, predstavljena kao medij čije se emisije uređuju u kabinetu predsednika opštine, Rajičić je ,,priznao" da nije dozvolio emitovanje ,,spornog" saopštenja zato što ono ne sadrži nijednu novu činjenicu koja se odnosi na spor do kojeg je došlo. Osim toga, tvrdi on, uočio je i očiglednu nameru pisca saopštenja da što više uvredi gospodina Jovića. ,,Neposlušne" momke iz SDP Rajičić dalje obaveštava kako mediji služe za emitovanje činjenica i vesti, a ne literarnih sastava u kojima se često ne biraju reči i izrazi. ,,TV Kraljevo neće podržati nastojanje pojedinih epski raspoloženih političara da od nje naprave pljuvačnicu, makar oni bili predstavnici najviše vlasti. Rajičić na kraju kaže kako je rad ove, po njemu minorne stranke, adekvatno bio ,,pokrivan" tokom prethodnih godina, da se Redakcija na čijem je čelu izborila za samostalnost u uređivanju i da je tvrdnja da je Jović zabranio emitovanje saopštenja zapravo zluradost njegovih autora.
   Posle svega, kako su nagovestili, dobro pripremljeni SDP-ovci se spremaju da građanima na uvid ponude novi materijal o liku i delu predsednika opštine i načinima njegovog uticaja na lokalne medije, a odmah po dobijanju odgovora od Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja, građani, koji su to i sami mogli da saznaju, biće upoznati sa činjenicama o zaradi predsednika opštine o kojoj gradom već kruže glasine od kojih se običnom čoveku vrti u glavi.

TV KRALJEVO - EKSPOZITURA TV B92
   I kada se činilo da je verbalni sukob oponenata i zaštitnika lika i dela dr Radoslava Jovića dostigao najvišu tačku pred najavljeni sudski rasplet, u čitavu priču se, iz svog ugla gledanja i političkog intersa, umešao i visoki funkcioner DSS, bivši predsednik opštine, a sada poslanik u Savetu Evrope dr Ljubiša Jovašević, čijoj stranci je pripalo mesto predsednika Upravnog odbora JP ,,Ibarske novosti". Doktor Jovašević nije odoleo a da ne pruži svoj doprinos polemici kroz koju se, očigledno, ispod površine, prelamaju nesuglasice od vrlo bitnog, ako ne i suštinskog značaja za ovaj grad. U svom saopštenju koje je emitovano i na TV Kraljevo, dr Jovašević, pored ostalog, kaže kako je nepristojno i neprihvatljivo objavljivati paušalne ocene predstavnika političkih stranaka koje pretenduju da imaju političku težinu jer zloupotrebom medija svoja saopštenja svode na neprijateljske akcije vodeći pri tom donkihotovsku borbu, a zaboravljajući da onaj ko kritikuje mora biti i samokritičan. On dalje tvrdi da je TV Kraljevo zavisna novinska kuća i da novinari nisu nezavisni, kako to tvrdi Rajičić. ,,Ipak”, kaže bivši predsednik opštine, ,,interesantan je nastup direktora JP ,,Ibarske novosti" koji preuzima ingerencije glavnog i odgovornog cenzora. Gospodin Rajičić odbija da emituje film o zločinima u Bratuncu, SDP-u zabranjuje saopštenja, a pritom zarad 700 evra po satu dopušta prerastanje TV Kraljevo, kojom smo se nakada ponosili, u filijalu TV B92. Pitamo se samo da li za to zna centrala NS u Beogradu, čiji je kadar Dragan Rajičić”, kaže dr Jovašević.

KRIVIČNE PRIJAVE
   nemam vremena da više odgovaram na ovakve stvari ma šta oni pričali, pisali, ali s obzirom na to da su ovde iznete neke opasne stvari, ova gospoda će morati na sudu štošta da objasne. Svaki dinar koji bude dobijen sudskom presudom ići će u humanitarne svrhe.
Koliko sam čuo, i ostali finkcioneri u ovoj lokalnoj samoupravi najavljuju tužbu sudu, jer je u saopštenju SDP-a insinuirano da neki od funkcionera zarađuju ogromne pare u nekakvim dilovima sa nekim ljudima u ovom gradu. Verovatno će nekoliko krivičnih prijava ići ne samo sa nivoa predsednika opštine, već i od drugih funkcionera lokalne samouprave.

MILAN TUFEGDŽIĆ, NOVOPOSTAVLJENI DIREKTOR JKP “ČISTOĆA”: REŠAVANJE PROBLEMA ODLAGANJA I DEPONOVANJA OTPADA U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Od smetlišta ka sanitarnoj deponiji

   • Prostor na postojećoj gradskoj deponiji u Kraljevu za još tri godine odlaganja otpada • Po svim standardima postojeća deponija predstavlja smetlište i neophodna joj je sanacija i rekultivacija • Projekat sanacije urađen, na reviziji u Ministarstvu, obezbeđena sredstva i predstoji tender za izbor izvođača radova za prvu fazu sanacije • Data saglasnost na potpisivanje ugovora sa italijanskom firmom da na bazi donacija ispita uticaj postojeće deponije na životnu sredinu i mogućnost korišćenja biogasa za proizvodnju elektroenerije • Nova kraljevačka regionalna deponija jedna od desetak po Strategiji Republike Srbije • Problemi sa kontejnerima, ali i lošim navikama

   Odlaganje i deponovanje smeća jedan je od najvećih savremenih problema u svetu, pre svega u velikim gradovima i drugim urbanim sredinama. Kraljevo nije izuzetak i susreće se sa ovim problemom već godinama. Pitanje uklanjanja i deponovanja otpada aktuelnije je nego ikada, pa mu je ovih dana i u Kraljevu s pravom posvećena izuzetna pažnja.
   Javno komunalno preduzeće „Čistoća“ direktno je i praktično suočeno sa ovim problemom. To je svakako najveći, ali samo jedan deo poslova kojim se ovo javno preduzeće bavi. Naime, kako kaže Milan Tufegdžić, novopostavljeni direktor JKP „Čistoća“ (od 21. februara ove godine), građani Kraljeva, korisnici usluga i ne znaju dovoljno čime se „Čistoća“ bavi, da je jedno od najsloženijih komunalnih preduzeća i da obuhvata brojne delatnosti, svrstane u sedam celina. U te delatnosti spadaju: javna higijena, koja obuhvata čišćenje i pranje ulica i sakupljanje smeća, cvećara sa proizvodnjom cveća, gradsko groblje (staro i novo), prodavnice cveća i pogrebne opreme (trgovina), parking-servis, deponija i hvatanje i uklanjanje pasa lutalica.
   Poslovi deponije, iako pri kraju ovog spiska, zajedno sa delom sakupljanja otpada, predstavljaju svakako jedan od najvažnijih i najvećih delova preduzeća, ali se „Čistoća“ neopravdano najčešće svodi samo na tu delatnost.

DOBRA I LOŠA VEST
Kao u šali o dve vesti, i kad je u pitanju kraljevačka deponija - one postoje. Prva je povoljna, a to je da Kraljevo ima sreće da će, kako kaže direktor Tufegdžić, i u naredne dve i po - tri godine imati prostora za odlaganje smeća na postojećoj centralnoj gradskoj deponiji, za razliku, na primer, od Čačka, koji takvog lufta ima samo do septembra ove godine!? Druga (nepovoljna) vest je da se sadašnja kraljevačka deponija ne može tako zvati, jer je po svim standardima obično smetlište! Upravo iz oba razloga, međutim, krenulo se sa intenzivnijim rešavanjem tog problema.
Urađen je Projekat sanacije i rekultivacije za postojeće smetlište-deponiju i on je na reviziji u Republičkom ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine. Od Ministarstva se očekuje izdavanje saglasnosti do kraja tekuće godine, kao što su pribavljene i sve druge potrebne saglasnosti. Za prvu fazu sanacije obezbeđena su i finansijska sredstva od 14 miliona dinara (9 iz redovnog plus 5 miliona iz dopunskog budžeta). Realizacija prve faze sanacije smetlišta podrazumeva njegovo dovođenje u nulto stanje i potom primenu planskog sanitarnog odlaganja komunalnog otpada. Pod uslovom da se poštuju projektovani režim i tehnologija odlaganja, mogućnost (rok) korišćenja postojeće „deponije“ iznosi tri godine. Početkom avgusta povešće se postupak javne nabavke velike vrednosti i objaviti konkurs za izbor izvođača radova za realizaciju prve faze. Predviđeno je da radovi budu obavljeni u toku septembra i oktobra ove godine.

PONUDA IZ ITALIJE
Plan je da posle 2-3 godine na postojećem smetlištu-deponiji ostanu samo zelena površina (park) i tzv. „azil“ za smeštaj, čuvanje i humano uklanjanje pasa i mačaka lutalica, sa tzv. „stočnim grobljem“ za njihovo sahranjivanje. S tim u vezi, italijanska firma „CONSORZIO GAIA“ S.p.A. ponudila je opštini i „Čistoći“ ugovor za ispitivanje i ublažavanje uticaja postojeće kraljevačke deponije na životnu sredinu, njenu sanaciju i analizu mogućnosti upotrebe biogasa.
- Oni traže da na postojećem smetlištu izvrše ispitivanja da li ima gasa za proizvodnju električne energije. Prva faza bi bila samo ispitivanje i utvrđivanje interesa za eksploataciju biogasa. Ako bude opravdanog interesa, išlo bi se u drugu fazu, a to je izrada mini centrale za proizvodnju elektroenergije. Ne za veliku količinu električne struje, već kao u razvijenoj Evropi, samo za potrebe nove deponije. Prilikom sanacije deponije postavićemo i tzv. „trnove“ (dimnjake-ventile) za biogas. U tom smislu, Opštinsko veće je na prošloj sednici dalo saglasnost da se pristupi potpisivanju ugovora. Drugi deo, inače, podrazumeva pomoć u reciklaži otpada. Ugovor ide preko italijanske Ambasade, na bazi donacije, i nas ne košta ništa - kaže Milan Tufegdžić.

STRATEGIJA I UDRUŽIVANjE
Pored postojećeg smetlišta, planirana je izgradnja nove sanitarne deponije (prave DEPONIJE!?) i da ona, veli Tufegdžić, počne kada postojeće smetlište prestase da radi. Naime, Strategijom prikupljanja otpada u Republici Srbiji predviđena je izgradnja tzv. „regionalnih deponija“, ali sada već sanitarnih, a ne smetlišta. Takve deponije su skupe i izgradnja košta nekoliko miliona evra, pa se Strategijom predviđa udruživanje više opština, ali i učešće Republike.
Strategijom je u Srbiji planirana izgradnja desetak takvih sanitarnih regionalnih deponija, među njima i kraljevačke. Po rečima direktora Tufegdžića, za njihovu izgradnju bitna su tri osnovna kriterijuma da bi one bile uopšte isplative. Prvi je da postoje dovoljne količine otpada po „glavi stanovnika“, odnosno da pokrivaju područje sa najmanje 200.000 stanovnika. Drugi, da je lokacija udaljena najviše 20 kilometara od grada i treći, da eksploatacija takve deponije traje najmanje 20 godina!? Direktor Tufegdžić zato i konstatuje i ocenjuje:
- Zbog toga se i krenulo u razgovore i kontakte sa predstavnicima susednih gradova i opština, kao u celoj Srbiji. O konkretnoj međuopštinskoj saradnji, upravljanju, pa čak i u lociranju regionalne deponije, odluku treba da donesu nauka i politika, ne komunalno preduzeće. Mi smo samo tu da tu odluku ispoštujemo!? Naš zadatak je da počnemo sa nekom vrstom prerade i smanjivanja otpada, obrazovanja i prosvećivanja (edukacije) stanovništva koji u Evropi traju po pet godina. Da se menja ekološka svest naših građana...

RECIKLAŽA VEĆ OD KUĆE
Po Tufegdžićevim rečima, proces reciklaže kreće već od kuće. To znači da građanin, kad baca plastičnu flašu, nikako ne sme da je baci zatvorenu!? To važi i za tetrapak i ostalu plastičnu i plastificiranu ambalažu koje su preplavile tržište. Flaša i druga plastična ambalaža ne smeju ostati zatvorene, jer vazduh u njima ostaje sto godina. Najbolje ih je otvorene, uz odbacivanje zatvarača, spljoštiti, zgaziti i na taj način istisnuti vazduh, a zatim baciti u označenu kesu i kontejner.
- Vrlo brzo ćemo, već za mesec i po dana, krenuti sa nekim vidom reciklaže plastike. Već nam je stigao mlin za mlevenje plastičnog otpada, nalazi se u krugu preduzeća. Na taj način ćemo postepeno smanjivati zapreminu plastičnog, a time i ukupnog otpada, u kojem plastični zauzima najveći deo!? Uskoro će to građani videti. Postavićemo žute kontejnere u koje će oni moći da bacaju plastiku, ali na objašnjeni način. Žuta je, inače, evropska boja za tu vrstu otpada (plastika). Naravno, građani će o svemu biti još detaljnije obavešteni. I ovom prilikom molimo ih da poštuju uputstva i da u te kontejnere ne bacaju nešto drugo jer je to dodatni posao i trošak - kaže direktor „Čistoće“.

KONTEJNERI I NAVIKE
Kad je pomenuo kontejnere, direktora Tufegdžića pitamo kakva je situacija sa njima trenutno u Kraljevu, i kako se prazne?
- „Čistoća“ je odgovorna samo za praženje kontejnera i njihovo vraćanje na mesto. Nije odgovorna za samu lokaciju, mesto na kome stoje kontejneri, i njihovo uređivanje, iako građani najčešće i zbog toga zovu nas. Zadatak naših radnika je da isprazne kontejner i očiste oko kontejnera, ne da vode računa o lokaciji. Međutim, građani često voze, guraju, premeštaju kontejnere i naši ih ljudi jedva pronalaze. I pored stalnih nabavki, znamo da kontejnera ima malo, ali Kraljevo se zbog prisilnih seoba u poslednjih 15-ak godina uvećalo za 30-ak hiljada stanovnika. Postoje u Srbiji gradovi sa ovolikim brojem stanovnika koji imaju posebna javna komunalna preduzeća. S druge strane, imamo ovaj problem sa plastikom i drugim povećanim otpadom... - upozorava direktor Tufegdžić.
„Čistoća“ trenutno ima u upotrebi oko 1.800 kontejnera koji su u dosta lošem stanju jer ih nesavesni građani pale i zimi i leti. Raspored pražnjenja građani uglavnom znaju, pa čistači apeluju da svoje viškove otpada isprazne kad u kontejnerima ima mesta i pred dolazak vozila smećara, da se oko kontejnera ne bi stvarale i smrdele mini deponije. Pored toga, dodatni problem čistačima činili su loši vremenski uslovi, uz velike padavine i enormni rast trave koju su građani kosili i izbacivali u kontejnere.
- Građani treba da znaju da, pored grada Kraljeva, radimo i Ušće, Lopatnicu, Vitkovac, Vitanovac, Sirču i deo Ratine. Što se tiče cena naših usluga, i posle nedavnog povećanja one su među najnižim u Srbiji (na dnu skoro), upravo je povećana i cena goriva, a procenat naplate je mali kao u čitavoj Srbiji!? To je posebna priča za neku drugu priliku. Novo je samo što građani sve češće zovu i protestuju što ostali korisnici u ulici ne plaćaju kao oni!? Toga nije bilo ranije i to ohrabruje da ćemo zajedno neke loše navike ipak promeniti - zaključuje direktor „Čistoće“ Milan Tufegdžić.
Te navike nisu samo loš odnos prema kontejnerima i plaćanju računa za smeće, već i bacanje papira i drugih otpadaka pored postavljenih kanti i korpi za đubre, pravljenje raznih divljih smetlišta svuda oko nas, što potiče i iz nas - od starog dobrog (ne)vaspitanja pre svega, uništavanje zelenila, nesavestan odnos prema domaćim životinjama i mnogo toga još. Da bismo ih promenili, moramo i sami da se menjamo, baš kao što je JKP „Čistoća“ započelo svoje promene. Samo tako će nam ovaj kraljevski grad i život bar malo biti lepši i čistiji.

RADNICI I ZARADE
JKP „Čistoća“ ima 198 stalno zaposlenih i 29 radnika na određeno vreme (sada primljenih). Polovina zaposlenih radi na poslovima čišćenja, odnošenja i deponovanja smeća, a polovina na svim ostalim poslovima. Uz noćni i rad državnim praznicima, trenutna prosečna mesečna neto plata iznosi 20.228, najniža (čistačica) je 13.688, a najviša (direktor) 45.000 dinara. Čistači primaju 20-ak hiljada mesečno.ž

POVRŠINE KOJE SE ČISTE
Radnici „Čistoće“ u Kraljevu ručno čiste ukupnu površinu od 322.800, a mašinski 236.950 kvadratnih metara. Peru ukupnu površinu od 550.900 m2, od toga ručno 200.000 m2 (20 hektara). Ukupno godišnje očiste i operu 44.402.800 kvadratnih metara površine. Mašinski dnevno očiste 90.000 m2, a godišnje 9.139.200 m2, dok operu dnevno - 95.000, a godišnje - 13.634.400 kvadratnih metara površine.

SAOBRAĆAJ I OTPAD
Direktor Tufegdžić kaže da je „do pre 15 godina postojećim mostom na Ibru dnevno prelazilo oko 4.000, a danas oko 20.000 vozila, i da taj broj sam po sebi, a i zbog nedostatka parkinga i drugih problema, neminovno ostavlja i povećani otpad - gomilu smeća iza sebe“.

PROSVEĆIVANJE STANOVNIŠTVA
“O konkretnoj međuopštinskoj saradnji, upravljanju, pa čak i u lociranju regionalne deponije, odluku treba da donesu nauka i politika, ne komunalno preduzeće. Mi smo samo tu da tu odluku ispoštujemo!? Naš zadatak je da počnemo sa nekom vrstom prerade i smanjivanja otpada, obrazovanja i prosvećivanja (edukacije) stanovništva koji u Evropi traju po pet godina. Da se menja ekološka svest naših građana...”

SREBRENICA - DRUGA STRANA

LUIS MEKENZI
Slika nije crno-bela

   Bivši komandant mećunarodnih mirovnih snaga u BiH Luis Mekenzi kaže da u Srebrenici nije ubijeno ni približno 8.000 muslimana.
Taj kanadski general tvrdi da su oružane snage Nasera Orića ubile nekoliko hiljada srpskih civila. Naime, Mekenzi je rekao da je Orić ,,odgovoran za smrt onoliko srpskih civila iz okoline Srebrenice koliko je vojska bosanskih Srba ubila muslimana u Srebrenici.”
   Mekenzi je ocenio da su događaji u Srebrenici iz jula 1995. daleko od slike koju pokušavaju da prikažu pojedini mediji u svetu. ,,Bio sam tamo, znam šta se dešavalo i želeo sam da pokažem da slika nije crno-bela, da ’loši’ nisu odjednom došli i poubijali ’dobre’. Situacija je mnogo kompleksnija”, rekao je Mekenzi. On je dodao da nema ,,nikakvih problema” da optuži zapovednika Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića za zlodela, ali da isto tako traži i da oni koji su ubijali Srbe budu kažnjeni.

ISTRAŽIVAČKA GRUPA ZA SREBRENICU
Broj žrtava preuveličan

   Bivši zvaničnici Ujedinjenih nacija, eksperti i novinari iz nekoliko zemalja, okupljeni u Istraživačkoj grupi za Srebrenicu, objavili su svoje viđenje događaja u tom bosanskom gradu, u kojem se ističe da je broj žrtava preuveličan, a dosadašnje verzije vlada, nevladinih organizacija i medija - nepouzdane.
   Član istraživačkog tima, bivši novinar Bi-Bi-Sija Džonatan Ruper, koji je bio u Srebrenici kad su grad zauzele srpske snage, tvrdi da pretpostavka da su Srbi tamo ubili od 7.000 do 8.000 ljudi ,,nikada nije bila moguća".
   On je svoju tvrdnju zasnovao na podacima koji su o broju raseljenih Srebreničana u avgustu 1995. godine dali Svetska zdravstvena organizacija i bosanska vlada, a kasnije i Amnesti internešenel, vlada Holandije, pojedini mediji i muslimanski generali.
   U saopštenju ove grupe istraživača za javnost, objavljenom 12. jula, navedeno je da je od 40.000 stanovnika Srebrenice pad te enklave preživelo najmanje 38.000. ,,Bilo je ubijeno oko 2.000 muslimana, koji su pobegli sa 28. divizijom, uglavnom u borbama. Ali, stotine su takođe ubile paravojne formacije i grupe plaćenika", tvrdi se u saopštenju.
   SAD su u izveštaju direktno optužene da su ilegalnim isporukama oružja muslimanima minirale napore UN za demilitarizaciju zaštićenih enklava. Precizirano je, uz ostalo, da su Amerikanci to činili avionima S-130 ,,herkules", koji su, noću, pristizali na tuzlanski aerodrom.
   Operaciju je vodila, naravno, Odbrambena obaveštajna agencija SAD (DIA). za uveliko prihvaćenu verziju o genocidu koji su izvršili Srbi najviše je, prema uverenju ove međunarodne grupe, zaslužna Madlen Olbrajt, bivši američki državni sekretar, za koju je navedeno i da je postavila najveći deo osoblja Haškog tribunala.

NOVINE U ZDRAVSTVU - piše Anđelka Milošević
Važe recepti iz privatnih ordinacija

   • Od 15. juna ove godine, recepti iz privatnih ordinacija - priznaju se u državnim apotekama • U Kraljevu je do danas podnet samo jedan zahtev za zaključenje ugovora

   Saglasno stavu Republičkog ministarstva zdravlja, a prema odluci Upravnog odbora Republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje, ugovori sa Filijalom Zavoda mogu da budu zaključeni iz oblasti opšte medicine, pedijatrije, ginekologije i stomatologije. Filijali Zavoda za zdravstveno osiguranje, do danas, podnet je samo jedan zahtev za zaključenje ugovora. Kako kažu u ovoj ustanovi, nije u pitanju nezainteresovanost vlasnika privatnih ordinacija, već nedovoljna informisanost o tome šta ova odluka podrazumeva…
   Filijala Zavoda može da zaključi ugovor o propisivanju lekova na recept koji se izdaju na teret sredstava zdravstvenog osiguranja sa privatnim ordinacijama samo ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
- da osnivač ima rešenje ministarstva nadležnog za poslove zdravlja
- da je upisan u registar kod nadležnog organa
- da ima lekara sa zasnovanim radnim odnosom na neodređeno radno vreme
- da u prethodne tri godine nadležna inspekcija nije izdala rešenje o zabrani rada.

   Svakom lekaru i stomatologu dodeljuje se ID broj, prema odluci o jedinstvenim identifikacionim brojevima lekara i lekara stomatologa koji imaju ovlašćenja za propisivanje lekova na recept na teret sredstava zdravstvenog osiguranja - ističe Milka Đorić, načelnica Odeljenja za ostvarenje prava Filijale RZZO - Kraljevo.
   Vlasnici ordinacija koji imaju mogućnost sklapanja ugovora kažu da je ovo samo jedno od brojnih rešenja za izjednačavanje prava u radu privatnih i državnih ordinacija.
   - Ideju treba pozdraviti, jer veliki broj pacijenata koji se javljaju u privatne ordinacije imaju problem sa propisivanjem lekova. Do sada nismo bili u mogućnosti da propišemo lekove, jer zakon to nije dozvoljavao. Sada kada su se ti propisi promenili, pacijenti mnogo sigurnije dolaze do leka i ne plaćaju lekove - kaže dr Vladimir Radosavljević, vlasnik stomatološke ordinacije ,,Radosavljević".
   - Ideja je svakako ustupak i olakšanje za pacijenta, zato što omogućava bolju saradnju sa lekarom i bržu nabavku leka - kaže dr Radmila Lazić - Rakić, vlasnik ordinacije ,,SVS Medikus".
   Filijala nema obavezu da pojedinačno obaveštava privatne ordinacije, ali je zato ovu odluku moguće videti na oglasnoj tabli, privremeno izmeštene Filijale u Ulici Milana Toplice broj 2, prostorije Alko banke. I upravo je nedovoljna informisanost razlog malog interesovanja vlasnika privatnih ordinacija. Za sada, kraljevačkoj Filijali podnet je samo jedan zahtev za sklapanje ugovora.
   Gospođa Milka Đorić kaže da se telefonskim putem javilo nekoliko lekara koji sprovode privatnu praksu i interesovali se.
   Otežavajuća okolnost, ili kako je ovu odluku vlasnica ordinacije SVS Medikus nazvala - faktor opterećenja, u administrativnom je smislu, jer je privatni lekar u obavezi da izabranog doktora svakog svog pacijenta kome napiše lek na recept obavesti koji lek i u kojoj količini je napisao i da mu dostavi sedmični izveštaj.
   Većina privatnika ipak se slaže da je u budućnosti realno očekivati da i u našoj zemlji sva prava budu jednaka.
   - Svakako, još ako se u doglednoj budućnosti dozvoli da privatne ordinacije sklapaju ugovore sa Fondovima za zdravstveno osiguranje, gde bismo se mi apsolutno izjednačili sa državnim sektorom - veruje dr Vladimir Radosavljević.
   Pravo rešenje, možda i celokupnog zdravstvenog sistema, biće onda kada lekari u privatnim ordinacijama u svim pravima i obavezama budu izjednačeni sa lekarima u državnoj službi. Ali i da pacijenti koji se odluče za lečenje u privatnoj ordinaciji budu ravnopravni sa pacijentima koji se leče u državnoj službi.
   U svakom slučaju, prema rečima naših sagovornika, sve ima smisla, pa i odluka o priznavanju recepata, ukoliko je interes pacijenata najvažniji, a to se ovom odlukom i htelo.

INTERVJU DR BORISLAV RADEVIĆ, DIREKTOR „CENTROBANKE”, FILIJALE U KRALJEVU
Pravna nesigurnost poskupljuje kredite

   • Centrobanka je izrasla iz Centroprom Holdinga - proizvodne, poslovne i trgovinske grupe osnovane 1980. godine, a kao deoničarsko društvo posluje od 1990. godine • Akcionari Centrobanke su veliki broj malih srednjih preduzeća, ali i prepoznatljivi sistemi: "C-market", "Centroprom", "Centroproizvod", "PIK Takovo" - “Mnoge strane banke, koje plasiraju sredstva u naše banke ili privredu, plasiraju ih uz određeni procenat rizika, jer je po njihovom stavu ulaganje u našu zemlju i dalje rizično. Upravo ta nestabilnost, rizik investitora, odnosno banaka, poskupljuje kredite koje uzimaju naša privreda i naše banke.”

   – Narodna banka je Centrobanku svrstala u A kategoriju, što je čini visoko konkurentnom finansijskom institucijom. Poslovanje Centrobanke a.d. karakteriše praktična primena Međunarodnih računovostvenih standarda u finansijskom izveštavanju, poštovanje svih propisanih parametara Centralne banke, i posedovanje svih neophodnih ovlašćenja, kao i bilansna suma koja iznosi dve milijarde dinara - kaže dr Borislav Radević, direktor filijale Cntrobanke u Kraljevu za „Ibarske novosti” u predstavljanju ove renomirane banke koja od prošle godine ima ekspozituru i u našem gradu.
– Centrobanka obavlja sve bankarske funkcije, neke od njih su: poslovi prikupljanja sredstava (depozitne poslove), rad sa stanovništvom, kreditiranje privrede (kreditni poslovi), platni promet sa inostranstvom (devizni poslovi), poslovi platnog prometa u zemlji, posredovanje u trgovini hartijama od vrednosti (brokerski poslovi) i poslovi trezora Centrobanka je prepoznala rastući trend eliminacije gotovine iz opticaja i sve veću potrebu za bezgotovinskim plaćanjem. Budućnost platnog prometa je u bezgotovinskom plaćanju. Mi proširujemo ponudu, a sa razvojem i uvođenjem novih proizvoda, gradi se i savremenu informaciona tehnologija koja će u svakom trenutku zadovoljiti potrebe klijenata(telefonsko, internet, elektronsko bankarstvo) - to predstavlja početak. Sedište Banke je u Beogradu, a poslovna mreža obuhvata filijale u Beogradu, Aranđelovcu, Pančevu, Valjevu i Kraljevu i poslovne jedinice u Boru, Nišu i Paraćinu. U okviru filijale u Kraljevu posluju i ekspoziture u Arilju, Vrnjačkoj Banji, Kruševcu, a uskoro i u Čačku i Kosovskoj Mitrovici, od koje očekujemo mnogo budući da će to biti način da povežemo privredu Kosmeta sa centralnim delomm Srbije. Specifičnom strategijom razvoja i širenja mreže, kroz otvaranje šaltera tzv. butik-banaka u objektima svojih akcionara i deponenata pre svega u Beogradu, mi idemo klijentu u susret. Na ovim šalterima se obavljaju svi poslovi od platnog prometa, menjačkih poslova, prijema svih vidova štednje (uvedene su i različite ročnosti sa veoma stimulativnim kamatama), uslova za kreditiranje, do otvaranja računa. Danas, smatramo ove šaltere na neki način svojim brendom.
Koji su poslovi i delatnosti koji su prioritet Centrobanke u Kraljevu?
   – Pre svega filijala u Kraljevu obavlja depozitne, kreditne i druge bankarske poslove u zemlji i to: primanje svih vrsta novčanih depozita (depozitni poslovi), davanje i uzimanje kredita (kreditni poslovi), devizni, devizno-valutni i menjački poslovi, čuvanje sredstava i hartija od vrednosti i upravljanje njima (depo poslovi), kupovina i prodaja hartija od vrednosti (poslovi sa efektima), izdavanje jemstva, garancija, avala i drugih jemstava (garancijski poslovi), poslovi platnog prometa u zemlji io inostranstvu, posredovanje u trgovini hartijama od vrednosti i pružanje drugih finansijskih usluga.

KREDITI GRAĐANIMA
• Sve više građani u bankama podižu kredite za različite namene i potrebe. Kakve kredite nudi Centrobanka?
– U Centrobanci građani mogu da koriste sledeće kredite: kratkoročne gotovinske, dugoročne gotovinske i kratkoročne namenske potrošačke kredite. Zatim, dugoročne namenske potrošačke kredite i dugoročne stambeni kredite. Uslovi za odobravanje kratkoročnih gotovinskih kredita do maksimalan iznos od 100.000,00 dinara, uz rok otplate kredita do 12 meseci.
   Potom odobravanje dugoročnih gotovinskih kredita uz maksimalan iznos od 300.000,00 dinara i sa ropkom otplate od 24 do 48 meseci. Potrošački krediti se mogu koristiti za kupovinu robe široke potrošnje, novih automobila, plaćanja turističkih aranžmana, uvođenje daljinskog sistema grejanja i dr., na osnovu profakture firme sa kojom banka ima sklopljen ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji. Namenskih potrošački kredita se odobravaju do maksimalnog iznosa do 100.000,00 dinara na godinu dana.
   Centrobanka omogućava građanima i potrošačke kredite koji se mogu koristiti za kupovinu robe široke potrošnje, novih automobila, plaćanja turističkih aranžmana, uvođenje daljinskog sistema grejanja i dr., na osnovu profakture firme sa kojom banka ima sklopljen ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji. Maksimalan iznos kredita je do 600.000,00 dinara uz rok otplate kredita od 24 do 60 meseci.
Posebno su aktuelni dugoročni stambeni krediti. Centrobanka odobrava svojim bitnim klijentima stambene kredite uz rok otplate kredita od 72 meseca do 240 meseci i uz kamatnu stopu do deset posto na godišnjem nivou sa deviznom klauzulom.
• Poslednjih meseci posebno su aktuelni stambeni krediti, pogotovo kada je reč o mladim ljudima. Kakav je Vaš stav o toj vrsti kreditiranja?
   – Stambeni krediti još nisu dobili ono mesto koje imaju u državama sa normalnim ekonomijama. Razlog za to je nedostatak dugoročnih izvora, a naše banke su svih ovih teških godina, pogotovo u periodu visoke inflacije, „opustošile” izvore dugoročnih sredstava.
Ipak, bez obzira na reklame banaka, malo je onih koje odobravaju građanima stambene kredite. erovatno će taj problem biti razrešen sa sve većom privatizacijom i dokapitalizacijom banaka, jer to je način da kapital uđe u našu zemlju. Za ulazak stranog kapitala, kako u privredu a posebno u banke, potrebna je pravna sigurnost, jer najveći problem za ulazak stranog kapitala je upravo pravna stabilnost jedne države. Mnoge strane banke, koje plasiraju sredstva u naše banke ili privredu, plasiraju ih uz određeni procenat rizika, jer je po njihovom stavu ulaganje u našu zemlju i dalje rizično. Upravo ta nestabilnost rizik investitora, odnosno banaka, poskupljuje kredite koje uzimaju naša privreda i naše banke.
Rešenje tih problema ja sagledavam u funkcionisanju pravne države, odnosno, ja bih rekao, u zakonskoj regulativi koja mora da bude čvrsto definisana na duge staze.

KREDITIRANJE PRIVREDE
• Uprkos lošeg stanja ovdašnje privrede, teško je zamisliti firmu koja ne kotisti kredite za razvoj ili redovno poslovanje. Šta Centrobanka nudi kraljevačkom biznisu?
   – Za potrebe akcionara i komitenata Centrobanka odobrava kratkoročne, dugoročne krediti i ostale plasmane. Kamata za sve namene kredita je utvrđena u zavisnosti od dužine roka trajanja kredita i iznosi: 1,2 posto mesečno (naknada jedan posto koja se plaća jednokratno unapred za kredite za rok do 30 dana), za rok preko 30 dana kamatna stopa u visini do 2,3% mesečno (naknada u visini od jedan posto jednokratno prilikom odobravanja kredita), a na eskont menica do 2,9 posto mesečno.
Za ove kredite sredstva obezbeđenja su: hipoteka na nepokretnosti, ovlašćenja, menice, jemstva drugih preduzeća, zaloga, avalirane menice i garancije drugih banaka. Pri tome namena mora biti dokumentovana.
Banka odobrava kratkoročne dinarske kredite za fiskalne kase, obrtna sredstva (nabavka robe, sirovina , materijala…), otkup i zalihe poljoprivrednih proizvoda, proizvodnju i preradu poljoprivrednih proizvoda, pripremu robe za izvoz, izvoz robe i usluga, primarnu poljoprivrednu proizvodnju, uvoz robe i ostale namene.
Rok i obim dugoročnih plasmana je limitiran veličinom i strukturom izvora bančinih sredstava. Dugoročni krediti se mogu odobravati za ulaganje u osnovna sredstva, rekonstrukciju i modernizaciju investicionih projekata, trajna obrtna sredstva, izvođenje investicionih radova i ostale dugoročne poslove.
Banka će voditi fleksibilnu politiku kamatnih stopa, uvažavajući faktore koji utiču na formiranje istih kao što su kamatna stopa na finansijskom tržištu, eskontna stopa NBS, mere ekonomske, monetarno kreditne i fiskalne politike i projektovana inflacija.
Takođe, banka plasira svoja slobodna novčana sredstva u kupovinu kratkoročnih i dugoročnih hartija od vrednosti. Svojim klijentima banka pruža sledeće usluge izdavanja: dinarske garancije u zemlji, avaliranje i akceptiranje menica, tenderske garancije i ostale vrste jemstva i garancija.

PLATNE KARTICE
• Čekovi kao sredstvo plaćanja biće ukinuti do kraja godine, a potom će sva plaćanja da se obavljaju kreditnim karticama. Šta Centrobanka nudi građanima kada je o karticama reč?
   – Platne kartice kao medijum plaćanja nude brzo, efektivno savremeno rešenje zadovoljavajući potrebe klijenta. Ako želite da vam vaš novac ili povoljan potrošački kredit bude dostupan u svakom trenutku, bilo gde u svetu, Centrobanka izdaje set međunarodno važećih kreditnih kartica i to: Masterkard i Masterkard Goldkard. To su kreditne kartice uz koje građanima odobravamo tzv. Revolving kredit, tj. mogućnost da svoje troškove plaćene karticom građani mogu jednom mesečno da otplaćuju i to tako što će svakog meseca sami odlučivati o visini anuiteta za otplatu iskorišćenog kredita putem kartice, a adekvatno svojim mogućnostima i potrebama u tom mesecu.
Maestro karticama građani mogu koristiti za pojedine kupovine ili podignutu gotovinu ako ne želite da se kreditno zadužuju. Naime, Maestro karticom Centrobanke omogućeno vam je da novcem sa svog računa možete raspolagati za samo par sekundi u svako doba dana bilo gde da se nalaze u tom trenutku. Masterkard Bizniskard namenjena je pravnim licima i nudi izuzetno atraktivne mogućnosti plaćanja. Preduzeća i preduzetnici koji su klijenti Centrobanke mogu sa punim poverenjem ovlastiti svoj menadžment i ostale zaposlene da sva plaćanja za službene potrebe obavljaju Masterkard Bizniskard karticom Centrobanke, jer im banka garantuje potpunu kontrolu i efikasno upravljanje troškovima službenih putovanja, reprezentacije, nabavke potrošnog materijala i dr., nezavisno od toga da li je kartica upotrebljena u zemlji ili u inostranstvu.
MasterCard Red Star Foundation i C market MasterCard U okviru Co-branded programa MasterCard Centrobanka izdaje Red Star Foundation program kao i C market MasterCard. Imajući u vidu rezultate brojnih istraživanja kod nas i svetu po kojima građani preko 90 odsto transakcija sa platnim karticama obave u zemlji u kojoj i žive, Centrobanka je u asortimanu svojih usluga značajno mesto dala i platnim karticama namenjenim za domaća plaćanja.
   Centrobanka poseduje licencu za izdavanje Dina Card - Nacionalne platne kartice kao i Akademik Card platne kartice namenjene akademskoj populaciji. U tehnološkom smislu Centrobanka je najdalje otišla upravo kada su pitanju platne kartice namenjene njenim najmlađim klijentima i njihovim profesorima. Centrobanka je jedina banka u zemlji čiju platnu karticu možete koristiti na Internetu za onlajn kupovinu na sajtovima domaćih trgovaca ili za plaćanja putem mobilnih telefona. Naime, u saradnji sa svojim partnerima Centrobanka je implementirala M-commerce servis tj. sistem za autorizaciju bankarskih platnih kartica u realnom vremenu putem mobilnih telefona. Na ovaj način Akademik Card platna kartica je postala prva bankarska platna kartica u Srbiji i Crnog Gori kojom je omogućeno njenim korisnicima da na teret računa u banci izvrši onlajn plaćanje upotrebom mobilnog telefona. Takođe, implementiran je I-commerce servis tj. sistem za autorizaciju transakcija sa bankarskim platnim karticama u realnom vremenu putem Interneta tako da je Akademik Card platna kartica Centrobanke i prva bankarska platna kartica u Srbiji i Crnoj Gori kojom je omogućeno da njeni korisnici, na teret računa u banci izvrše onlajn plaćanje preko Interneta u korist domaćeg trgovca.
• Kakom Vi kao dugogodišnji bankar komentarišete ovoliki broj banaka u Kraljevu, procene su da ih ima i više od 30, s obzirom da kraljevačka privreda i nije na čvrstim temeljima?
– To je tačna konstatcija. Ima mnogo banaka i za mnogo jaču privredu nego što je naša, ali kao bankar koji se godinama bavi tim poslom, mogu argumentovano da ustvrdim da je reč o ipak malom broju pravih banaka. To su mahom banke kojima je osnovni posao kreditiranje građana, ali malo je onih pravih banaka koje prate privredu. Centrobanka je, međutim, prava banka, jer politika našeg poslovanja je da jednako vrednujemo potrebe i građana i privrede.
   Drugim bankama, dakle, najčešći je cilj kreditiranje građana za kupovinu potrošnih ili trajnih dobara. Takvu politiku forsira i Centrobanka. Privreda je, moram to da priznam, zapostavljena jer je stopa obavezne devizne rezerve izuzetno visoka, a takođe je visoka i stopa likvidnosti koje banke izdvajaju za plasman. To u uslovima nerešenih hipotekarnih odnosa dodatno otežava odobravanje kredita privredi i građanima. No, verujem da će država konačno da razreši problem hipotekarnih odnosa, jer bez toga nema pravne države niti sigurnosti banaka da plasiraju kreditna sredstva.

Devizni štedni ulozi
Valuta                         Ročnost po mesecima

                       1         3        6         9       12      preko 12
EUR              3,00% 3,50% 4,00% 4,20% 4,50% 4,80% 5,00%
USD              3,00% 3,50% 4,00% 4,20% 4,30% 4,80% 5,00%
CHF              3,00% 3,00% 3,25% 3,30% 4,15% 4,25% 4,50%
Ostale valute 3,00% 3,00% 3,25% 3,30% 4,15% 4,25% 4,50%.

SVAKI ZANAT JE ZLATAN, PA I KAD SE OBAVLJA ORTAČKI - piše Slobodan Rajić
Čarobnjaci sa obućarskim čekićem

   • U obućarskoj radionici „RB” Bojan Stokić i Radomir Vujanac spojili mladost i iskustvo na zadovoljstvo brojnih mušterija • Moderna oprema, znanje, kvalitet usluga i novi poslovi, ali i nedovoljna podrška države kao, na primer, u Sloveniji, gde je proizvodno i uslužno zanatstvo značajan faktor privrednog razvoja • Kakva su iskustva, problemi i perspektive nove obućarske radionice i zanatstva u Kraljevu

   Kada je mlađani Bojan Stokić (28), kao srednjoškolac, sa 16 godina, bio 1991. na praksi u livnici kraljevačke Fabrike vagona, ni slutio nije da će mu obućarski zanat postati životna profesija. Bile su to teške, ratne godine, u kojima je njegova generacija odrastala u najsurovijim životnim uslovima. Sanjao je nove lokomitive, vagone, razne druge metalske konstrukcije i mašine, nove tehnologije... Fabrika vagona je zbog ekonomske krize, raspada zemlje i sankcija bila već „na kolenima“, a ni ostaloj metalskoj industriji „nisu cvetale ruže“. Umesto metalac i mašinac, Bojan je, igrom sudbine, postao - obućar. I to vrstan, sada već „pečen“, čovek od zanata, koji je prošle godine stekao i diplomu o stručnoj osposobljenosti NU „Božidar Adžija“. A počelo je sve sasvim slučajno.
   - Po završetku srednje škole, jednog dana, majka Lela otišla je kod obućara. Cipele joj je uradio brzo i kvalitetno i lepo naplatio. Kad je došla kući, rekla mi je: „Pa, mogao bi i ti da se baviš tim poslom.” Razmislio sam i otišao kod obućara Neđa, koji me je prihvatio. Kod njega sam godinu dana bio na praksi, zavoleo taj posao i tajne zanata. Onda sam otvorio samostalno obućarsku radnju. Najpre u preuređenom podrumu zgrade u kojoj sam stanovao. Posao se potom razvijao, ali sam 1995. otišao u vojsku. Po odsluženju vojnog roka nastavio sam da radim i ubrzo otvorio samostalnu radnju u lokalu u susedstvu, u Obilićevoj 36, u jednoj maloj kući. I tako sedam godina - priseća se početaka Bojan Stokić Boki.

DVA DRUGARA...
Na drugoj strani grada, u Karađorđevoj ulici, kod „Pampule“, obućarsku radnju je imao Radomir - Rade Vujanac (57). On je počeo sa ovim zanatom nešto ranije. Sa malim prekidom od četiri godine, radio je na železnici, u ŽTP Kraljevo, kao električar. Punih 39 i po godina. U tim kriznim vremenima, pre 15 godina, od plate je teško moglo pristojno da se živi. Zato je Rade odlučio da se obućarskim poslom, kao dopunskim, bavi posle radnog vremena, u popodnevnim i večernjim satima. Posao je, kako kaže, išao solidno, bilo je mušterija, a i zarade. Bojana je odavno poznavao kao vrednog i pristojnog momka i kada mu je jednog dana mladi kolega predložio udruživanje, nije mnogo razmišljao. Prihvatio je odmah i tako je nastala nova obućarska radionica u Kraljevu.
U svojoj skromnoj radnji u Obilićevoj ulici, maloj kući kao iz bajke (o čarobnom obućaru), nije mu bilo loše, ali sve veći poslovi tražili su i odgovarajuće uslove. Brzo je doneo odluku i našao bolju lokaciju za radnju u susednoj ulici, uz nadu da će biti i više posla. Njegovi i Radovi planovi i želje su se poklopili i brzo su našli zajednički jezik. Rešili su da otvore zajedničku, ortačku obućarsku radnju.
Tako je početkom ove godine, u novoj četvorospratnoj zgradi, u prizemlju, u Jug Bogdanovoj ulici 51 u Kraljevu, startovala nova obućarska radionica „MB“. Naziv su joj dali po počenim slovima svojih imena. Duplo mlađi Bojan i 57-godišnji Rade spojili su tako mladost i iskustvo. Zadržali su svoje stare mušterije, dobili nove, ne samo iz ovog dela grada. Mlade i stare, od 7 do 77 godina, žene i muškarce, bogate i siromašne, najviše one iz srednje, krizom osiromašene društvene klase. Iz prethodnih radnji prebacili su staru, kupili i nešto nove, moderne obućarske opreme.

ZNANjE I ALAT
Za obućare je, kažu novi ortaci, uvek bilo posla. U svim vremenima. Uvek je ponešto ljudima trebalo popraviti, a posebno danas kad nemaju novca za novu, skupu obuću. Bez znanja, ali i alata, nema zanata, pa su Bojan i Rade nabavili dve specijalne obućarske „Singerove“ šivaće mašine. Dosta kolega iz grada koji ih nemaju dolaze kod njih da završe neki posao i Bojan i Rade im, iz kolegijalnosti, uvek izlaze u susret. Tu je, razume se, i ostala obavezna oprema bez koje nema ovog zanata: čekić, šilo, specijalna obućarska klešta, makaze, zumba, noževi...
I za repromaterijal danas nema problema. Imaju stalnog snabdevača obućarskkim repromaterijalom. To je Milan Lekić iz Kragujevca, koji često dolazi u Kraljevo i snabdeva ih svime što im je za rad potrebno. Deo je iz uvoza, deo iz Srbije. Iz Italije stižu skaj, koža, štikle, farbe, iz Grčke materijal za flekice i šnireve svih boja, iz Nemačke lepak i specijalni spiralni čelični ekseri, dok su pendžeta i materijal za pete iz domaće proizvodnje.
Novopečeni ortaci tako, uz pomoć alata, materijala i zanata, mnogim Kraljevčanima popravljaju obuću, uglavnom staru, polovnu. Od stare prave takoreći novu. „Polumrtvu“ je oživljavaju, udahnjuju joj novi život i dušu. Da ponosno, na svojim gazdama šparta Kraljevom, po ulicama, trotoarima, balskim i svečanim salama, po slavljima i tužnim skupovima, po kiši, snegu i vrelom suncu, tamo-amo po gradu. Dok uveče, kao i vlasnici i majstori-obućari, ne ode na zasluženi počinak, da sanja nove korake.

NIŽE NEMA RAČUNA
Bojan i Rade, kako kažu, popravljaju sve vrste cipela i sva oštećenja i nedostatke, a obavljaju i popravke po reklamacijama za sedam prodavnica obuće u gradu. Čine sve što je moguće. Pored cipela, sandala, čizama i druge vrste „redovne“ obuće, i baletanke, opanke, patike, kopačke... Među prvima su u Kraljevu počeli da menjaju štikle koje umesto novih, koje pucaju brzo, damama i devojkama pomažu da stignu tamo gde su htele. Kada je mušterija baš „navalentna“, naprave i ponešto potpuno novo, pre svega papuče. Čine sve što je moguće i mušterije su, po proceni, u 90 odsto slučajeva zadovoljne njihovom uslugom: ljubaznošću, kvalitetom, brzinom, poštovanjem rokova, cenom... Ima raznih slučajeva, zgoda i nezgoda, ali svakome se izađe u susret i retko ko reklamira izvršenu uslugu. Dok uz posao, u radionici „RB“, ispijamo prvu jutarnju kaficu, ulazi mladić i obraća se Bojanu:
- Komšo, da l’ ovo vredi popravljati?
- Vredi, hoćeš danas?
- Ako možeš...
- U redu, dođi posle dva.
Mladić odlazi, ne pitajući za cenu. Zna verovatno napamet, a cene su više nego simbolične. Da jeftinije ne mogu da budu. Niže nema računa. Uglavnom od 100 do 300 dinara. Flekice za ženske štikle 150, pendžetiranje 200, šnirevi za čizme i torbe oko 300 (zavisno od veličine), kompletan đon 400 dinara... Ono najsitnije i ne naplaćuju. Poneki obućari uzimaju za par štikli i po 10 evra (830 dinara), a ako su cipele stare, više se isplati doplata za nove nego popravka starih. Oni ne žele da ucenjuju, da „zacepe“. I naravno, i ovde je sve - u poverenju!? Mušterija mora da bude zadovoljna, da ponovo dođe.

DOŽIVEĆE I TO
A posla, hvala bogu, ima. Police u radionici krcate su obućom koja čeka „reparaciju“. Ni zarada, za današnje uslove, nije loša, mada se od nje niko ne može obogatiti. Nije ni adekvatna uloženom trudu. Formalno, radionica „RB“ otvorena je radnim danom od 8 do 19 sati, subotom od 8 do 14, ali Bojan i Rade ne gledaju uvek strogo na radno vreme. Ako treba, dođu ranije, odu kasnije. Rade često porani u 7 sati i uz rad čeka prve mušterije. Bojan je uvek tu kada zatreba, kada iskrsne nešto hitno, vanredno. Još kad bi država svojim merama bar malo više podsticala zanatstvo...
- Poznato mi je da Slovenija maksimalno stimuliše zanatstvo. Kad čovek odluči da otvori radnju ili proizvodnu radionicu, dobije lokal, stan i dvogodišnje oslobađanje od poreza, uz uslov da 20 godina radi svoj posao. Ovde, kod nas, u Srbiji, država od paušalaca uzima i do 30 odsto ostvarenog prihoda, a trgovcima, kako kažu, samo 20 odsto. A pored državnih dažbina, tu su i enormni troškovi za zakup poslovnog prostora, parno grejanje, struju, vodu, čistoću, skup materijal i alat... Uprkos svemu, izlazi se nekako na kraj, ali uz veliki rad i kvalitet - samo konstatuje Bojan Stokić.
Naravno, i za ovaj zanat, pored želje za radom i zaradom, potrebni su i sklonost i ljubav. To možda najbolje odslikava mlađani Bojan koji predstavlja perspektivu:
- Mnogi mi kažu: „Šta te briga, što gore, tebi sve bolje.” Nije to baš tako!? Ja zaista puno radim sa starim, dotrajalim cipelama. Po više sati, a za malu cenu. Ali, voleo bih da popravljam i doterujem novije, modernije cipele, uz manje napora, a uz veću cenu usluga, od bogatijih i srećnijih ljudi. Tada bi i ovaj posao bio privlačniji...
Ortak Rade, obućarski as koji je iskusio mnogo toga u životu, onako za kraj, kao da ga teši, filozofski zaključuje: ,,Mlad si ti, doživećeš i to vreme“. Sigurno je da će tako biti, jer je Bojan jedan od najmlađih od postojećih dvadesetak obućara u Kraljevu. Na njemu svakako budućnost ostaje.

VRNJAČKA BANJA - piše Dragan Vukićević
Za „Fontanu” pet miliona evra

   • „Fontana” prodata za 420 miliona dinara i obavezu investicionog ulaganja od najmanje 242,8 miliona • Za „Fontanu” i „Park” nejasni vlasnički odnosi • Preduzeće „Fontana” obuhvata četvrtinu ukupnih kapaciteta Vrnjačke Banje

   Prošlog četvrtka, na aukciji Agencije za privatizaciju, u Beogradu je u nadmetanju dva kupca najveća turistička organizacija u Vrnjačkoj Banji - „Fontana”, dobila novog vlasnika. Tako su hoteli „Fontana”, „Sloboda”, „Park”, „Zvezda”, „Srbija, vila „San” i depandansi „Triglav” i „Beli izvor” na Goču, sa 533 sobe i oko hiljadu kreveta, što sve čini četrtinu ukupnih kapaciteta Vrnjačke Banje, prodati za 410 miliona dinara konzorcijumu privatnika.
   Ovo preduzeće poseduje sedam hotela, restoran i dva kafe bara ukupne površine 46,9 hiljada kvadrata, a od novog vlasnika se očekuje da uloži najmanje 242,8 miliona dinara.
   Novi vlasnik je u stvari konzorcijum na čijem čelu je Slobodan Straćinac. Prema rečima njihovog zastupnika, advokata Ljubiše Živadinovića, oni se već četvrt veka bave privatnim biznisom koji je „usko vezan za turizam”.
   Kupce je, inače, na samoj aukciji, Jovan Vuković upozorio da je vlasnik trećine hotela „Park”, koji je u stvari preimenovana vila „Atina” koja je nacionalizovana 1948. godine, a 1956. renovirana. Prodaji „Fontane” usprotivio se i Slavenko Grgurević iz Lige za zaštitu privatne svojine, upozorivši da je reč o neraščišćenim imovinskim odnosima i tvrdeći da su direktor Direkcije za imovinu i javni pravobranilac Srbije zabranili prodaju ovog preduzeća, nakon čega ga je obezbeđenje udaljilo sa aukcije. Sa ovim problemima kupci su bili unapred upoznati i, prema rečima advokata Živadinovića, pokušaće da reše ovo pitanje na najbolji mogući način.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

KRALJEVO U USLOVIMA TRANZICIJE I DEMOKRATIZACIJE: ŠTA TO BEŠE KULTURA? - piše Ivan Rajović
Umetnici i poslušnici

   Kultura kao takva, kako se čini, sve više postaje aktivnost koju je teško definisati ili koja zahteva neki novi pristup i određenje u okolnostima tranzicionih promena i demokratizacije društva, što nam je, kako tvrde teoretičari, aktuelna sudbina. Sam pojam već vekovima i u praksi označava uzgajanje, odnosno negovanje pojedinaca i grupa ili bolje rečeno onih vrednosti koje bi trebalo da predstavljaju identitet i nivo svesti određene civilizovane ljudske zajednice. U svetlu modernih sagledavanja pomenutih pojmova i etičkih normi savremenog društva, kultura označava podizanje pojedinca i celog društva do toga da mu ideali budu pravičnost, istinitost, čovečnost i uzajamno poštovanje. Tako kažu stručnjaci, na osnovu vekovnog iskustva i, verovatno, znajući kako bi to trebalo da bude. Međutim, sagledavanjem naše stvarnosti, a naročito događanja čiji smo sudionici bili tokom proteklih desetak i više godina, lako je zaključiti da naše poimanje kulture i njeno manifestovanje ni izbliza ne odgovaraju datom opisu. Naprotiv, ova ljudska delatnost, u sklopu političkih zbivanja, i posle njih, postala je nešto što zahteva sasvim drugačije tumačenje i pristup od dosadašnjeg. I baš zato što kultura jednog naroda predstavlja njegovu osnovnu i najbitniju karakteristiku, sasvim je bilo logično da i politički uticaj ima svog udela u kreiranju svega onoga što se u datom trenutku, ili kasnije, smatra kulturnim dostignućem. Zbog toga kulturu nikako ne bi trebalo mešati sa umetnošću koja je bila i ostala individualni čin stvaraoca ,,opterećenog" potrebom da obznani svoje viđenje sveta ili nečega iz čega se taj svet sastoji.

VREME KOMUNIZMA
Tako su, za razliku od umetnika koji su uglavnom išli svojim putem koračajući, gotovo po pravilu, suprotno od kretanja većine i zvaničnih stavova vlasti, kulturni poslenici bili oni koji su kroz svoje aktivnosti, za koje su bili dobro plaćeni, pokušavali da kulturu, i sve ono što se pod njom podrazumeva, stave u funkciju vladajućih struktura. Prošli vek je na najgori mogući način pokazao univerzalni značaj kulture, ali i sve varijante uticaja na nju i nastojanja da se ona stavi u funkciju formiranja podanika sa svešću i duhovnim potrebama primerenim zahtevima vladajuće političke elite. Ova i ovakva aktivnost, kao što je poznato, naročito je bila izražena u bivšim komunističkim zemljama, gde je trebalo raskrstiti hiljadugodišnju komunikaciju sa samim Bogom, a potom podanike oplemeniti novim estetskim, moralnim i svim ostalim duhovnim sadržajima karakterističnim za ljude novog doba i najsrećnijeg, najhumanijeg i najčovečnijeg političkog poretka. Da bi se to postiglo, korišćena su različita sredstva, od najbanalnijih kao što su drugarske kritike i sugestije, pa do onih koja podrazumevaju fizičku eliminaciju, što nimalo nije bila retka pojava.
Iza svega toga, usmeravani od onih koji su dobro znali šta im je cilj, po pravilu su stajali ljudi nižeg nivoa svesti i inteligencije, takozvani poslušnici, zaduženi da u zametku uguše sve ono što nije bilo u funkciji napretka. Tako su nastajala dela, strogo kontrolisana, ali funkcionalna, koja su potom proglašavana lektirama i najrazličitijim obrascima za edukovanje dolazećih generacija i prevaspitavanje starijih.
Umetnici i ostali kulturni delatnici koji su pristajali na ovakav odnos prema svojim kreacijama postajali su uvažavani, slavljeni i proglašavani vrednostima od izuzetnog značaja, ostali su bili etiketirani najrazličitijim kvalifikacijama i prinuđeni da se, uglavnom, uzaludno bore za svoja dela, proganjani, omalovažavani i nepriznati. Ipak, valja naglasiti i to da su se čak i u takvim okolnostima znala pravila, pa je izbor između udvorice i iskrenog, originalnog stvaraoca bio prepušten samim autorima i svim ostalim učesnicima u onome što se smatralo kulturom. Danas toga više nema. Naravno, to ne znači da je demokratija dostigla takav nivo da se ne oseća uticaj vlasti na kulturna dešavanja, već da je i kultura, kao i sve drugo, postala žrtva tranzicionih potresa, koja traži svoje mesto u materijalističkom svetu u kome je novac osnovno i jedino merilo vrednosti i značaja bilo koje, pa čak i duhovne tvorevine. U takvim okolnostima, što je možda paradoksalno, očigledna je hiperprodukcija, slobodno se može reći, takozvanih umetničkih dela i kulturnih dešavanja, ali i organizatora i učesnika u njima. Gotovo je nemoguće pomenuti sve vladine, nevladine, privatne, društvene, privredne, političke, izbegličke i druge organizacije koje se redovno ili povremeno bave i organizovanjem kulturnih sadržaja. A kulturu, kao i sve drugo, drže, usmeravaju i finansiraju učesnici u vlasti kojima je u deo pao baš taj resor.

TRANZICIJA
Dakle, imajući to u vidu, čak ni u zemlji koja sporo, ali neminovno, ide ka demokratiji, i dalje nije bitno ko koliko vredi i koliko je sposoban, već ko za koga radi i kakvoj političkoj grupaciji pripada. U takvim odnosima kultura, ako je nekada i bila, više nije delatnost od opštenarodnog značaja, postala je unosan posao, čak i ovde, i sve više poprima karakteristike šou biznisa iza kojeg stoje najrazličitiji klanovi, od homoseksualnih, koji su po pravilu i najmoćniji, pa do onih koji se zaklanjaju iza crkvene dogme. No, to je naša stvarnost i kao takvu je valja prihvatiti, a sve u duhu novog vremena i novih odnosa među ljudima i pojavama. Zapravo, posle perioda u kojem je i estradna crvenokosa pevaljka umalo postala ministar za kulturu, živimo u vremenu kada romani višestrukih zločinaca, olinjalih učesnika u političkom životu, potrošenih kurvi i skandaloznih zabavljačica postaju najčitanija štiva. Uostalom, kao što je poznato, mnogo toga se i ranije odvijalo po principu ,,ja tebi - ti meni". Tako su organizovana takozvana kulturna leta, ali i mnoge ,,ozbiljnije" manifestacije na kojima su deljeni pozamašni honorari, a i slavilo se, bogami, kao na Ivkovoj slavi, i bez imalo pijeteta prema onima koji su bili i povod okupljanja. No, kakva je situacija u državi, sasvim je logično da se ona preslikava i na sve ostale oblasti. A tamo gde o nečemu kao što je kultura odlučuju politički aparatčici i sitni karijeristi, kulture teško da može biti. Ili ipak može, ali ako se pod tim podrazumeva, pored ostalog, i delo inspirisano baš takvom našom svakodnevicom. Uostalom, mi nismo anđeli, a i kome je još do kulture pored svega što nam se događa, a što je, na kraju krajeva, između ostalog i produkt prethodnih kulturnih uticaja. Nekultura je postala naša kultura, a o podizanju pojedinca i celog društva do toga da mu ideali budu pravičnost, istinitost, čovečnost i uzajamno poštovanje nema ni govora. Zašto se onda zavaravamo i ko nas to obmanjuje? Možda je bolje pogledati istini u oči, stvari nazvati pravim imenom, pa krenuti ispočetka, ili prepustiti da se stvari dešavaju same od sebe sve verujući da iz svakog haosa nastaje red. A do tada, kulturu ne bi trebalo pominjati, bar ne u onom kontekstu kako se to radi u civilizovanim zemljama i gradovima kojima je stalo do sopstvenog identiteta.


ELEKTRONSKA NOVINSKA ARHIVA
Milion članaka

  Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovenčani" obezbedila je pristup elektronskoj novinskoj arhivi, sa oko milion članaka, koji su objavljeni od 1. januara 2003. do prekjuče (u odnosu na dan kada se arhiva pretražuje), u 18 dnevnih i nedeljnih novina koje izlaze u našoj zemlji. Pretraživanje se vrši po različitim parametrima: rubrikama, novinama, ličnostima, datumima, događajima, gradovima, oblastima znanja, institucijama, strankama, preduzećima, manifestacijama, sportskim dešavanjima... praktično, možete naći sve što je objavljeno u našoj štampi, osim strana koje su posvećene zabavi, dečjim rubrikama i rubrikama za žene...
   Svi tekstovi u arhivi odnose se na našu zemlju.
   Naša Biblioteka dobila je besplatan pristup ovoj bazi podataka koju obrađuje Ebart - medijska dokumentacija pod pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu Republike Srbije. Kao korisnik ove usluge plaćate samo korišćenje interneta, i to 30 dinara na sat, uz mogućnost da odabrane tekstove kopirate na disketu ili CD.
   Nadamo se da će uvođenje ove usluge biti od značaja za detaljno, brzo i jednostavno informisanje iz različitih oblasti.
   Internet za korisnike nalazi se na trećem spratu - Dečje odeljenje.



POZAJMLJENI INTERVJU: SVETLANA VELMAR - JANKOVIĆ
Vostanije mi stiglo pravo od Dositeja

   • Četvrt veka nisam umela da priđem Karađorđu, a dostupan mi postao kada sam ga videla, milostivog i smirenog, kako prima Petra Molera osuđenog na smrt • Danas bi od Karađorđa mogli da naučimo da je državni interes iznad svega, i da je svačiji život jako važan
• Pozitivna kritika godi i neguje sujetu, a dobru negativnu jako cenim jer iz nje može mnogo da se nauči o samom sebi

    Svetlana Velmar - Janković, prva dama naše savremene književnosti, delo je posvetila istoriji srpskog naroda, prošlosti Beograda i sudbini svoje porodice, pre svega oca Vladimira, ministra kulture u Nedićevoj vladi. Prvi roman ,,Ožiljak" objavila je 1956, a od tada potpisala ,,Lagum", ,,Bezdno", ,,Nigdinu" i ,,Vostanije". Autor je i eseja ,,Savremenici" i ,,Ukletnici", zbirki pripovedaka ,,Dorćol", ,,Vračar", ,,Glasovi" i ,,Knjiga za Marka", drama ,,Knez Mihailo" i ,,Žezlo". Dobitnik je brojnih priznanja, i NIN-ove nagrade za 1995. godinu i roman ,,Bezdno". Najnoviji roman ,,Vostanije" u Šabac je donela uoči Vidovdana.
   Gospodare Jevrema i Jovana, kneza Simu, Vasu Čarapića, Uzun-Mirka, Zmaja od Noćaja, doveli ste u naše vreme i u knjigu ,,Dorćol". Karađorđeva sen Vas pratila i mimoilazila tada, a u roman Vas ,,uvela" uz 200. godišnjicu Prvog srpskog ustanka. Da li je to slučaj ili namera?
Pravo da vam kažem, nije bila namera. Od kada sam se bavila ovim junacima četvrt veka je čitavih, a toliko se bavim i Karađorđem. Vožd mi se, međutim, otimao. Ja nisam umela da mu priđem. To je osnovno. Svih 25 godina išla sam od njega i vraćala mu se, svaki podatak o njemu beležila, ali sam bila ubeđena da neću uspeti. Onda me je Gojko Božović opomenuo, znao je za to, i rekao mi: ,,Sad je vreme". Pomislim, ako sad ne uradim, nikada neću. Znate, morate ponekad da imate taj banalni podsticaj spolja da biste odjednom nešto probudili u sebi. Krenem ja, ali, vidim da ništa od toga nema. Gojko, rekla sam, knjige nema, niti će je biti, Bože sačuvaj! Onda, nađem podatak koji mi je sve osvetlio i, odjednom sam ga videla. Znate, dok ne vidim te svoje ličnosti kojima se bavim, a vidim ih vrlo jasno ili možda one mene, ja ništa ne mogu da uradim.
   Kako ste ga videli?
   Videla sam ga kako prima Petra Molera da mu oprosti njegove grehe, pošto ga je osudio na najoštrije kazne i na smrt, a onda mu oprostio kada ga je prošao nastup besa i gneva. Odjednom, videla sam ga drukčijeg, milostivog, dobrostivog, smirenog. Onda sam shvatila njegovu snagu jer, on je tako sigurno prilazio čitavom nizu ljudi, a u tom istorijskom ramu, koji njegova ličnost nosi u udžbenicima i na fotografijama, on je uvek u vojničkoj, herojskoj pozi i nedostupan. Postao mi je malo dostupniji, pa sam počela da cunjam za njim, a onda je već bilo moguće da se o njemu piše.
Čini mi se da ste pišući o Jovanu Dobrači, marvenom trgovcu iz Gruže koji je šakom i kapom pomagao ustanike, o Karađorđu progovorili bliskošću i jezikom ,,Vostanija"?
   Tačno. Znate, sa Jovanom Dobračom je bilo isto. U istoriografiji, o njemu ima neopisivo malo podataka. Proslavio se i pre Boja na Ljubiću, ali ja sam sve o njemu nalazila u fusnotama. On je ličnost vrlo važna u ustanku, ali je uvek bio u fusnotama istoričara, nikad ništa njemu posvećeno nije. Ja sam ga u sebi nazivala ,,vojvoda iz fusnota". Tragajući za njim, našla sam čoveka koji je celog života sanjao da se posveti kulturi, a sve vreme je morao da radi i zarađuje. Kada je zaradio dovoljno, onda je ulagao u kulturu. On je jedan od prvih mecena, a nije zapisan, jedan od prvih naših dobrotvora.
   O Karađorđu su pevali ,,Puškin i Njegoš, Radomir Smiljanić mu je posvetio roman, a ,,Vostanijem" ste im se vi priključili. Šta vam je u osvetljavanju prošlosti pomagalo a šta odmagalo?
   Čovek kad piše, to je moje iskustvo, uvek ima više problema sa sobom i sa tim što je sam medijator u prenošenju onoga što vidi, čuje i što nasluti iz te prošlosti, što mu se otvara i što želi da kaže. Znači, iskazati naslućeno, viđeno, intuitivno sagledano, sve to pretvoriti u reči. To je najteže i najzamnije, najprivlačnije. Tu sede i najveći porazi, kad osećate da ne možete da iskažete ono što vidite ili nazirete. Najlepše je kad se iskažete. Istorijski izvori, kojih ima koliko hoćete, mogu da naprave komediju, pravi ršum. Hvala Bogu, dosta sam se njime bavila, morala da ih procedim kroz mnoga sita i da odaberem šta mi odgovara. Recimo, svi mi zameraju zaobilaženje Vuka Karadžića, ali, nije mi se dopadalo kako priča o Karađorđu, i gotovo. A, vrlo je koristan, strašno instruktivan, mnogo pomogne, ali, ja sam ga malo ostavila sa strane.
Mislite li da smo jubilej srpske državnosti obeležili na pravi način?
   Spolja gledano, lepo i dostojno. Ipak, mislim da je to bilo dosta traljavo i siromašno. Profesor Ljušić se Karađorđu zaista odužio izvanrednom knjigom u kojoj su svi podaci, čudo od posla. Nedostaje mi, rekao je to neko i od istoriografa, jedan-dva simpozijuma, vrlo ozbiljno pripremljena. Znalo se da dolazi 2004. godina, pa se to moglo pripremiti, s jasnim osvetljavanjem ustanka i ustanika. Znate, ipak je ovo treći milenijum, i mi moramo malo drukčije osvetliti te događaje novim saznanjima i iskustvima, od psihološkog do vojnog, da ne govorimo o pogledima istoriografa. To mi jako nedostaje. Čini mi se da je to, baš, baš, promašaj.
   Istorija je deo Vašeg umetničkog majstorstva, a posle kneza Mihaila i Karađorđa, koga dovodite pred čitaoce?
   Ko zna? Neću da otkrivam svoje tajne. Imam raznih ideja i drugih ličnosti. Ipak smo u 21. veku!

Živana Vojinović
(Glas Podrinja,
7. jul 2005)