Lančana neefikasnost
Vanstandardne usluge ,,kupuju” lekove
Od smetlišta ka sanitarnoj deponiji
Potpisana Deklaracija o partnerskoj saradnji
Otac pije - majka bije
Vodenica dobila novi krov
Pljakić predsednik do septembra
,,Srbijavode” uređuju Žičku reku
Kud nestade „Danski kraljevski voz”?
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: fudbal, kajak, košarka

ČETRNAESTA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO ZAVRŠENA U REKORDNOM ROKU - ZA JEDAN DAN - piše Slobodan Rajić
Dopunski budžet - prvenstveno za kapitalne investicije

   • Zbog suficita, budžet opštine Kraljevo za 2005. godinu povećan za 165 miliona ili za 15,5 odsto (ukupno na 1,2 milijarde dinara), a sredstva Programa za uređivanje građevinskog zemljišta za 85 miliona dinara • Učešće dela budžeta za tekuće i kapitalne subvencije povećano sa 47 na 59,2 odsto • Različite ocene u raspravi, od pohvala do osporavanja ostvarenih rezultata • Polemike i o prinudnoj naplati „zemljarine” • Kamenolom u Lađevcima dat na korišćenje kraljevačkim „Putevima” • Sednica završena za jedan dan!?

   Budžet opštine Kraljevo za 2005. godinu povećan je sa 1.059.900.000 na 1.224.357.722 dinara ili za 15,5 odsto - odlučeno je na u utorak, 26. jula, održanoj 14. sednici Skupštine opštine Kraljevo. Usvojenom odlukom o dopunskom budžetu za ovu godinu, naime, ukupni suficit, kako je obrazloženo, u nominalnom iznosu od 164,5 miliona dinara, rezultat je najpre prenetog viška po usvojenom završnom računu iz 2004. godine u iznosu od 94,7 miliona dinara i procenjenih većih prihoda u prvih šest meseci ove, 2005. godine, u iznosu od 69,7 miliona dinara.
Prema tekstu obrazloženja i uvodnom izlaganju izvestioca Mila Prodanovića, načelnika Odeljenja za privredu i finansije Opštinske uprave, primanja (prihodi) budžeta u prvom polugođu ove godine povećana su najviše zbog rasta poreza na zarade za 35,5 miliona ili za 10,3 odsto, poreza na prihode od samostalne delatnosti za osam miliona ili za 26,7 odsto i poreza na prenos apsolutnih prava za 18,6 miliona dinara ili za 35,7 odsto. Kod transfera, prenosa sredstava iz budžeta Republike u budžet opštine (vraćanje), iznos od 209,8 miliona dinara uvećan je za pet miliona za obnovu Konaka manastira Žiče i dva miliona dinara za uređenje obale Ibra kod Magliča za potrebe „Veselog spusta“. Do smanjenja prihoda došlo je samo kod naplate poreza na imovinu fizičkih i pravnih lica u proseku za 10 odsto.

INVESTICIJE PRE SVEGA
   Odlukom većine odbornika, ukupni suficit raspoređuje se tako što je za Program uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta (Program Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“) izdvojeno 52 miliona, a ostatak od 112,5 miliona dinara za društvene delatnosti (obrazovanje, informisanje, kulturu...), Opštinsku upravu, rad mesnih zajednica i za ostale rashode. Prema tekstu obrazloženja, najveći deo iz dopunskog budžeta za Program Direkcije izdvojen je za kapitalne investicije, kao što su izgradnja i održavanje saobraćajnica, vodosnabdevanje, gasifikacija i sanacija centralne gradske deponije (smetlišta).
   I u oblasti društvenih delatnosti, istaknuto je u obrazloženju, pretežan deo suficita izdvojen je za kapitalna ulaganja. U strukturi izdataka, najveća povećanja u odnosu na planirana sredstva po budžetu za 2005. godinu odnose se na društvenu brigu o deci - 20,7 odsto (17,8 miliona), osnovno obrazovanje - 22,3 odsto (20,2 miliona) i informisanje - 26,7 odsto (osam miliona dinara).
   Kod društvene brige o deci, 17,8 miliona dinara suficita izdvojeno je za Predškolsku ustanovu „Olga Jovičić Rita“ u Kraljevu, za tekuće i kapitalno održavanje i opremanje objekata vrtića, zarade zaposlenih i ostale troškove u poslovanju, kao i 2,8 miliona dinara za opremanje i tekuće poslovanje Dečjeg odmarališta „Goč“.
   U osnovnom obrazovanju, za ovu namenu opredeljeno je devet miliona dinara, što predstavlja povećanje od 60 odsto u odnosu na prvobitnu odluku o budžetu. Ta sredstva biće upotrebljena za izgradnju sportskih terena u OŠ „Jovan Cvijić“ u Sirči, izgradnju kotlarnice za školu na Beranovcu, adaptaciju osnovne škole u Drakčićima, nastavak izgradnje fiskulturne sale u školi u Vrbi, ugradnju sigurnosnih i bezbednosnih uređaja u 14 osnovnih škola i izradu dela projektne dokumentacije za jedan broj osnovnih škola. Dopunska sredstva u srednjem obrazovanju, povećana za 10,1 odsto, biće upotrebljena za organizaciju školskih takmičenja i troškove prevoza zaposlenih.
   Osam miliona dinara iz ukupnog suficita izdvojeno je za sanaciju teške materijalne situacije u JP „Ibarske novosti“. Polovina ovih sredstava upotrebljena je za isplatu otpremnina, u skladu sa zakonom, za deset stalno zaposlenih radnika koji su po socijalnom programu napustili preduzeće, dok će preostala četiri miliona dinara biti iskorišćena za normalizaciju poslovanja do kraja 2005. godine.
   Preko Sportskog saveza opštine i Sportskog centra „Ibar“, iz ovih sredstava povećane su dotacije sportskim klubovima za 2005. godinu, nominalno za 3,5 miliona dinara ili za 18,4 odsto, iako su zahtevi i potrebe i dalje znatno veći.
   Za socijalnu zaštitu, izdvojeni deo suficita od nešto više od tri miliona dinara odnosi se pre svega na povećanje jednokratnih pomoći socijalno ugroženim licima i isplatu zarada zaposlenima, dok će deo od dva miliona dinara za dotacije udruženjima građana biti namenski dodeljen za finansiranje projekata preko Opštinskog koordinacionog odbora za socijalnu politiku.
   Deo suficita za Opštinsku upravu od 35,1 milion dinara (povećanje za 15,9 odsto) najvećim delom trebalo bi da bude upotrebljen za kapitalno opremanje i održavanje zgrada i objekata (14,5 miliona).

NASTAVAK POLEMIKE
   Povodom predloga rebalansa budžeta opštine za 2005. godinu, vođena je žestoka višečasovna rasprava između šefova odborničkih grupa i odbornika vladajuće koalicije (SPO, DSS, G 17 plus, DHSS i NS) i opozicije (SRS, DS i SPS). Čini se da je ona samo bila nastavak polemične diskusije sa sednica Skupštine o budžetu opštine za 2005. i Završnom računu budžeta za 2004. godinu. Naime, odbornici vladajuće pozicije tvrdili su da je suficit u budžetu i za prošlu i za prvu polovinu ove godine rezultat racionalnog odnosa prema ubranim sredstvima i povećane štednje, te da je takvo odgovorno ponašanje za svaku pohvalu. Postavili su pitanje šta bi se desilo da je opština Kraljevo imala, kao neke druge u Srbiji, deficit ili neizmirene dugove, kakva je situacija i u Kraljevu bila pre njih!? Tvrdili su da se budžetska sredstva koriste prvenstveno za kapitalne investicije i opremanja, a potom i normalno funkcionisanje javnih i javnih komunalnih preduzeća i ustanova u opštini, podsticanje agrara i druge životne potrebe građana.
Nasuprot njima, odbornici opozicije zamerili su najpre što rasprava o rebalansu budžeta, pogotovo o suficitu za prošlu godinu, nije organizovana znatno ranije. Po njihovom mišljenju, ti viškovi sredstava, kao veliki i dodatni namet za građane, nepotrebno su stajali neiskorišćeni u banci, i gubili vrednost uz minimalno oplođavanje putem kamate, dok su istovremeno izostale brojne investicije u mesnim zajednicama, kao što su izgradnja ulica, puteva, vodovoda, kanalizacije, škola, dečjih vrtića i drugih infrastrukturnih objekata. Zbog toga, kako su rekli, svaka mesna zajednica ima nerealizovane investicije u 2004. i 2005. godini. Stavili su i ozbiljne primedbe na skromne prihode od privatizacije i način i strukturu raspodele sredstava suficita, najviše na deo koji se odnosi na dogradnju zgrade i povećan broj činovnika Skupštine opštine, sanaciju gubitaka u ,,Vodovodu” i ,,Ibarskim novostima” i druge vidove povećane javne potrošnje. Odbornici SRS zahtevali su da se najpre razmatra izveštaj o realizaciji budžeta opštine u prvih šest meseci ove godine i zamerili što više nije izdvojeno za naknadu štete od elementarnih nepogoda u opštini Kraljevo, dok su takva sredstva izdvojena za pomoć Banatu. Većina opozicionih odbornika kritikovala je nerealno planiranje i neracionalno trošenje sredstava budžeta, optužujući za takvo ponašanje Opštinsko veće, predsednika opštine i vladajuću koaliciju u Skupštini opštine koja, kako su naglasili, ne sprovodi ili sporo realizuje i sopstvene ili jednoglasno donete skupštinske odluke i zaključke.
   Skupština većinom glasova nije prihvatila osam amandmana Odborničke grupe Srpske radikalne stranke, zbog čega su njeni odbornici, što su na početku i najavili, glasali protiv predloga Dopunskog budžeta opštine.

IZGRADNJA I ZAMERKE
   Slični tonovi i polemike čuli su se i u raspravi o drugoj tački dnevnog reda, prilikom razmatranja predloga izmena i dopuna Programa uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2005. godinu. Uprkos razmimoilaženjima, Odluka o izmenama i dopunama ovog Programa doneta je većinom glasova.
   Prema tekstu usvojene odluke, ukupni prihodi za ovaj Program povećani su za 85 miliona dinara ili za 12,8 odsto, tako da je novi iznos prihoda 749.000.000 dinara. Sredstva iz budžeta opštine za ovaj Program povećana su za 64 miliona, prihodi od naknade za uređivanje građevinskog zemljišta za osam miliona, ostala povećanja su od republičkih ministarstava i direkcija i sopstvenih izvora, dok su prihodi od davanja građevinskog zemljišta u zakup umanjeni za dva miliona.
   U strukturi rashoda najveći deo sredstava suficita namenjen je izgradnji magistralno-veznog vodovodnog cevovoda (14 miliona), izgradnji čeličnog gasovodnog prstena (8,5 miliona), prvoj fazi izgradnje vodovodne mreže i fekalne kanalizacije u industrijskoj zoni Šeovac (osam miliona), sanaciji gradske deponije prva faza (pet miliona), pojačanom održavanju lokalnih puteva (pet miliona), troškovima elektroenergije u javnoj rasveti (pet miliona), izgradnji objekata za uništavanje pasa lutalica (četiri miliona), izgradnji spomen-obeležja poginulim u ratovima 1991-1999. (3,5 miliona), rekonstrukciji ili izgradnji ulica, lokalnih i nekategorisanih puteva (tri miliona) i izgradnji kanalizacije i rekonstrukciji vodovoda u Žičkoj ulici u Mataruškoj Banji (2,1 milion). Deo sredstava izdvojiće se i za izgradnju parking prostora kod Autobuske stanice i Doma tehnike i semafora na uglu ulica Oktobarskih žrtava i Dimitrija Tucovića (kod Elektrodistribucije).
   I u ovoj raspravi odbornici vladajuće koalicije (pozicije) naglasili su da su posle dugog odlaganja u prethodnom periodu konačno započete kapitalne investicije u Kraljevu, da su podjednako tretirani grad i selo, da je obezbeđena maksimalna podrška resornih ministarstava u Vladi Srbije i da je zbog svega toga ovaj Program jedan od boljih poslednjih godina, a opština Kraljevo postepeno pretvorena u veliko gradilište u oblasti komunalne infrastrukture.
   Osnovna zamerka opozicionih odbornika, pak, bila je da ti poslovi idu isuviše sporo da bi privukli domaće i investitore sa strane, da su neki projekti, poput „Milutinove“ ulice, Boračkog i Romskog naselja i kanalizacione mreže i deponije na Ušću, kao i mnoge druge investicije u mesnim zajednicama, zanemareni i da Direkcija i javna komunalna preduzeća moraju mnogo efikasnije da rade i koriste raspoloživa sredstva.
   Pre prelaska na glasanje o izmenama i dopunama Programa u celini, odbornici većinom glasova nisu usvojili tri amandmana OG SRS i dva odbornika Ivana Damljanovića, kao i predloge radnih zaključaka odbornika Milana Stevanovića (izgradnja puta Beranovac - Metikoši - Vraneši) i Rada Erca (Romsko naselje), dok su usvojili predlog radnog zaključka odbornika Aleksandra Terzića da put Popovići - Oplanići uđe u plan Direkcije za 2006. godinu.

PRINUDNA NAPLATA
   U nastavku rada Skupština je donela odluku o poveravanju poslova vršenja prinudne naplate javnih prihoda - naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i lokalnih komunalnih taksa opštine Kraljevo. Odlukom su ti poslovi povereni Poreskoj upravi Ministarstva finansija Republike Srbije - Regionalnom centru Kragujevac Filijali A Kraljevo.
   Kako je u obrazloženju i diskusiji odbornika vladajuće koalicije rečeno, visina ovih dažbina nije povećavana tri godine, a naplata je totalno zapuštena, uz višegodišnje neizmirenje obaveza pojedinih obveznika. Iz ovih prihoda, koji iznose oko 120 miliona dinara godišnje, grade se putevi, parkinzi, vodovodna i kanalizaciona mreža i javna rasveta i drugi objekti infrastrukture, i zato naplatu treba poboljšati, pa i prinudnim putem, a ne pozivati građane da ne izvršavaju zakonske obaveze - istakli su ovi odbornici.
   Odbornici opozicije upozorili su da odluku ne treba „prelamati preko kolena“, odnosno brzopleto donositi, da grad nije precizno podeljen po građevinskim i zonama infrastrukturne opremljenosti i da su zato građani stavljeni u neravnopravan položaj... Odbornik SRS Vojislav Janićijević upozorio je da nadležni poreski organi nisu obezbedili obveznicima da znaju šta plaćaju, niti su dogovorom i postepeno pokušali da reše ovaj problem, kao i da se naplata ne može retroaktivno izvršavati.
   Pošto je bilo dilema kako se vrši ova vrsta naplate, odbornik Nedeljko Gizdavić je naglasio da se ta naplata po zakonu ne može vršiti utuženjima, već upravo prinudnom naplatom preko poreske uprave kojoj se ti poslovi povere.
   Usvojenim izmenama i dopunama Odluke o Opštinskom javnom pravobranilaštvu predviđeno je da lica u ovom organu koja je postavila Skupština opštine imaju pravo da se, po prestanku funkcije, u roku od 15 dana, vrate na rad kod svog ranijeg poslodavca, u skladu sa zakonom. Ovakvom odlukom izmenjena je ranija odluka po kojoj su pravobranilac i njegov zamenik ostajali na radu u Opštinskoj upravi. Do izmene je došlo, kako je obrazloženo, jer je Opštinsko javno pravobranilaštvo odvojeno od Opštinske uprave i postalo poseban organ, nezavistan od te Uprave, pa se na njega ne mogu primenjivati ni odredbe Odluke o Opštinskoj upravi Kraljevo.
   Odbornici su doneli i dve odluke iz oblasti urbanizma: o pristupanju izradi plana detaljne regulacije za izgradnju desnoobalnog zaštitnog nasipa u Žičkom polju (zaštita izvorišta) i donošenju plana detaljne regulacije za uređenje prostora gradske pijace u Kraljevu za dve katastarske parcele radi proširenja pijace.

KAMENOLOM „PUTEVIMA”
   Odlukom o davanju na korišćenje kamenoloma u Lađevcima Javnom komunalnom preduzeću „Putevi“ u Kraljevu, sa usvojenim amandmanom odbornika Predraga Fakina, ovaj kamenolom dat je na korišćenje „Putevima“ na neodređeno vreme, odnosno do eventualne privatizacije tog preduzeća (ne na pet godina, kako je bilo predloženo). Naime, kamenolom u Lađevcima bio je vlasništvo preduzeća „Andezit“ koje je otišlo pod stečaj i likvidaciju, pa je sada vlasništvo Republike Srbije. Kamenolom ima procenjene rezerve od milion kubnih metara krečnjačkog kamena i mnogo će značiti za kraljevačke „Puteve“, koji su do sada kameni agregat nabavljali sa udaljenosti od 70 kilometara. Dajući saglasnost, međutim, Mesna zajednica Lađevci je postavila i uslove da „Putevi“ redovno održavaju postojeći asfaltni put od kamenoloma do Ibarske magistrale, da maksimalno zaštite objekte okolnih domaćinstava, groblje i životnu sredinu, da godišnje naspu makadamske puteve sa 100 kubika kamenog agregata i da obezbede sedam dana rada svoje mehanizacije na kopanju kanala na području MZ, kao i da u zapošljavanju novih radnika daju prednost meštanima MZ Lađevci.
   Skupština je stavila van snage i svoje rešenje od 17. novembra 1989. godine, kojim je preduzeću „Getaldus“, bez naknade, prenela na korišćenje i raspolaganje poslovni prostor u Omladinskoj 42. Odbornička grupa SRS stavila je primedbu da se ovakvi „otkazi“ opštinskog poslovnog prostora ne mogu vršiti pojedinačno, parcijalno, već da se celokupan poslovni prostor kojim raspolaže opština mora sagledati u celini i dati na korišćenje po zakonu, uz odgovarajuće uslove i nadoknadu.
   Doneto je i nekoliko kadrovskih rešenja, a sednica je, uprkos prekidima i povremenom radu na ivici kvoruma, trajala samo jedan dan.

NAKNADE
   Samo po osnovu naknada odbornicima (30 odsto prosečne zarade u Republici Srbiji) i Opštinskom veću (40 odsto prosečne zarade), u ovom trenutku mesečno se isplaćuje oko 700.000 dinara.

DOLAZNICA-OBILAZNICA
   „Pojedina rubna sela u našoj opštini, poput Gokčanice, nemaju ni dolaznicu, a vi razmišljate samo o obilaznici oko grada Kraljeva. Svako selo u opštini moralo bi da ima asfaltiran put, struju, telefone i ostalu infrastrukturu, bar do centra sela.” (odbornik Ivan Damljanović)

VREME PROZIVKI
   Sednica Skupštine opštine Kraljevo, ostaće upamćena po brojnim prozivkama odbornika, kao nikada do sada. Naime, na zahtev odbornika Srpske radikalne stranke, predsednik Skupštine Dejan Milović više od deset puta prozivkom je utvrđivao kvorum ili zbog izražene sumnje u rezultate glasanja utvrđivao njihovu verodostojnost. Zabeležen je i slučaj dve uzastopne prozivke odbornika, zbog neodgovarajućeg izjašnjavanja (izvikivali „ovde“, umesto „za“, „protiv“ ili „uzdržan“). U punom broju tokom čitave sednice bili su prisutni jedino odbornici G 17 plus. Odbornici SRS i DS više puta su napuštali zasedanje, pred kraj nisu ni prisustvovali sednici, dok odbornici SPS nisu to učinili uz obrazloženje da ne žele nepotrebno da troše dnevnice koje, u krajnjem slučaju, plaćaju građani opštine kroz budžet.

DARKO VILOTIJEVIĆ:
“Govornica se zloupotrebljava za stranačku propagandu. Kad bi, umesto direktnog prenosa sa zasedanja Skupštine, bio samo kraći izveštaj u TV dnevniku, sednica bi trajala sat vremena!?”.

ZDRAVSTVENI CENTAR “STUDENICA” - piše Anđelka Milošević
Vanstandardne usluge ,,kupuju” lekove

   Mnogi od nas još uvek se sećaju vremena kada se za lečenje i najmanje boljke kupovalo sve: od igle do zavoja. Danas je, međutim, situacija mnogo bolja, tvrdi direktor kraljevačke zdravstvene ustanove doktor Dragan Arsić, jer osiguranici sa područja Raškog okruga, osim obavezne, zakonom utvrđene participacije, ne plaćaju za obavljene usluge u Zdravstvenom centru ,,Studenica” čak ni lekove koji se nalaze na pozitivnoj listi. Svakako, kao i u drugim gradovima, i ovde postoje takozvane vanstandardne usluge, kao, na primer, laparaskopska operacija, koja košta onoliko koliko i potrošeni materijal. Tako, recimo, osiguranika Raškog okruga ovakva operacija iz domena opšte hirurgije košta 21.600, a ostale 28.800 dinara. Osim ovih, plaćaju se i usluge mimo liste čekanja, na primer, za skener (šest hiljada dinara) ili ugradnju veštačkog kuka.
- Lista čekanja je podugačka i to jeste najveći problem - dodaje direktor Arsić.
   Osiguranici koji su na listi čekanja za ugradnju kuka, kao i oni s prelomom, plaćaju 10 odsto zvanične nabavne cene proteze kuka. Međutim, oni koji žele da budu operisani u željenom terminu, plaćaju po nabavnoj ceni. Zdravstveni centar dobija sredstva za svega dvadesetak takvih proteza, dok se na listi čekanja nalazi, prema poslednjim informacijama, 169 pacijenata. Zato je u ovoj oblasti ortopedije, pored dijagnostičkih procedura, čekanje najduže. Usko grlo, napominje direktor Arsić, jesu laboratorija, rendgen, ultrazvuk.
- Svi ultrazvučni aparati su maksimalno iskorišćeni i rade u proseku 20 sati dnevno, što važi i za rendgen aparate i zato često dolazi do kvarova, pa tako imamo i svakodnevna servisiranja - kaže dr Arsić.
kako je programom Svetske banke dogovoreno, za otprilike mesec dana, ove službe dobiće savremeniju opremu. realizacijom ovog projekta, dijagnostički centar će biti najmoderniji u ovom delu Srbije:
- Sa tim zaokružujemo kvalitet, u odnosu na druge bolnice, na najvišem nivou - ističe dr Arsić.
Bez obzira da li je u pitanju pacijent koji plati za vanstandardnu uslugu ili pacijent koji za postavljanje dijagnoze čeka više od mesec dana, tretirani su istovetno, istakao je doktor Arsić. Jer, kako je rekao, zdravlje pacijenta je prioritet.
Osiguranici sa područja Raškog okruga, u odnosu na osiguranike u drugim gradovima, najmanje participiraju, tvrdi naš sagovornik:
- Mi im pružamo potpuno besplatno usluge u okviru onih prava koja su garantovana, a sada smo probili i iznos po ugovoru za lekove. Skoro da smo potrošili sva sredstva koja su namenjena za celu godinu, ali da pacijenti ne bi kupovali lekove, mi ćemo iz drugih sredstava pokušati da to nadoknadimo. Odnosno da iz sredstava koja se dobijaju iz vanstandardnih usluga odvojimo deo tih sredstava i za lekove - izjavio je dr Arsić.

POVRATAK RASELJENIH SRBA NA KOSMET
Donatori digli ruke

   • Šef UNMIK kancelarije za povratak Kilijan Klajnšmit tvrdi da nedostaje 22 miliona evra samo za do sada usvojene projekte povratka • Srbi insistiraju da im se vrati imovina i da jedino povratak u većem broju garantuje bezbednost

   Povratak na Kosmet daleko je od zadovoljavajućeg - saglasili su se raseljeni sa područja pećkog okruga i šef UNMIK kancelarije za povratak. Oko razloga traljavog procesa povratka raseljenih već nisu bili potpuno saglasni. Za predstavnike UNMIK-a razlozi su nedefinisan stav Srba o povratku i nedostatak para. Samo za usvojene projekte povratka nedostaje 22 miliona evra.
   - Takozvani donatori već su digli ruke od povratka, jer smatraju da se raseljeni neće vratiti i da je to suviše skupo. Daćemo naš novac negde drugde - rekao je šef UNMIK kancelarije za povratak i zajednice Kilijan Klajnšmit.
   - Nas ne može niko da ubedi da Srbi neće da se vrate i da Međunarodna zajednica nema para - kaže koordinator za povratak u Istok Radoš Vujić.
   Visoki predstavnik UNMIK-a obećao je da će pokušati na jesen da organizuje donatorsku konferenciju. Ako ništa drugo, ovaj sastanak rezultiraće nešto većom uverenošću predstavnika UNMIK-a da veliki broj Srba ipak želi povratak na Kosmet. Sami raseljeni povratak vide drugačijim nego što je bio do sada.
   - Proces povratka treba postaviti na povratak velikih celina, a ne na parčiće - u jednom selu tri kuće, u drugom pet, i na kraju nemamo ništa. Tražimo sveobuhvatnu centralizaciju, gde ćemo imati sudstvo, zdravstvo, policiju - kaže Miladin Kostić iz Vučitrna.
   - Treba omogućiti komunikaciju sa pravosuđem i čelnim ljudima da se ono što je neraščišćeno - raščisti. Mi samo tražimo svoje - dodaje Željko Gašić iz Peći.
   I oko važnost vraćanja imovine i uloge albanskih lokalnih vlasti u povratku raseljenih nije bilo saglasnosti. Osim šefa kancelarije za povratak, sa raseljenima su razgovarali i Petersenov savetnik Slaviša Kostić, predstavnici UNHCR-a i drugih nevladinih organizacija.

DELEGACIJA FRANCUSKE OPŠTINE SEN FOA POSETILA KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Potpisana Deklaracija o partnerskoj saradnji

   • Deklaraciju o partnerskoj saradnji na polju privrede, kulture i sporta potpisali predsednici opština Mišel Šepa i dr Radoslav Jović • Razgovori o jačanju privredne saradnje preko regionalnih privrednih komora i nagoveštaj otvaranja hladnjače u Ratini i drugih investicionih ulaganja francuskih privrednika na području Kraljeva • Dogovor o stručnoj, kadrovskoj i materijalno-tehničkoj saradnji u oblasti zdravstva • U Francuskoj kući potpisana i dva posebna dokumenta o kulturnoj saradnji partnerskih opština • Gosti posetili najvažnije manastire i turističke centre u Kraljevu i okolini i oduševljeni onim što su videli i doživeli • Iduće godine u maju u opštini Sen Foa „Dani Srbije”, čiji će nosilac biti opština Kraljevo

   Predsednik lionske opštine Sen Foa Mišel Šepa (Michel Chapas) i predsednik kraljevačke opštine dr Radoslav Jović potpisali su u Kraljevu prošlog petka Deklaraciju o partnerskoj saradnji na polju privrede, kulture i sporta. Bio je to jedan od najznačajnijih trenutaka tokom sedmodnevne posete delegacije ove francuske opštine Kraljevu. U prostorijama kraljevačke Biblioteke, gde je Deklaracija na svečan način potpisana, pored pozdravnih reči dvaju gradonačelnika, razmenjeni su prigodni pokloni, a gosti iz Francuske uručili su i donaciju za kupovinu knjiga za Biblioteku u Kraljevu.
Tokom posete, članovi francuske delegacije susreli su se i razgovarali sa predstavnicima javnog i kulturnog života kraljevačke opštine. Poseban značaj imali su razgovori o privrednoj saradnji u Regionalnoj privrednoj komori. Miroslav Tlačinac, potpredsednik Regionalne privredne komore Kraljevo, upoznao je goste iz Francuske sa privrednom kartom regiona, dosadašnjim rezultatima saradnje koja je između regiona Kraljevo i Francuske u prvih šest meseci ove godine iznosila oko 200 miliona dolara, kao i o mogućnostima njenog proširenja.
   - Mi ne možemo da ponudimo gotova rešenja, ali možemo da utičemo na to da se stvore uslovi za ostvarivanje i proširivanje privredne saradnje dveju regija - istakao je tom prilikom Mišel Šepa.
   Pored klasične trgovinske razmene u raznim privrednim granama, u razgovorima su nagovešteni i konkretni vidovi viših oblika privredne saradnje, kao što su investiciona ulaganja, zajednički proizvodni projekti i transferi tehnologije. Jedan broj privrednika iz Liona izrazio je zainteresovanost za otvaranje proizvodnih pogona u opštini Kraljevo (pomenuta mogućnost izgradnje hladnjače u Ratini).
   Gosti iz Francuske posetili su i Zdravstveni centar „Studenica“, gde su ih sa organizacijom, radom i razvojem ove zdravstvene ustanove upoznali direktor dr Dragan Arsić i dr Zoran Miljković, a vođeni su i konkretni razgovori o međusobnoj kadrovskoj i stručnoj saradnji (razmena studenata - stažista i lekara). Dekan lionskog Medicinskog fakulteta Fransoa Žili (Fracois Gilly) nagovestio je i mogućnost da francuske zdravstvene ustanove pomognu u modernizaciji Zdravstvenog centra u Kraljevu kroz donaciju dela opreme u nekim segmentima.
   Inače, tokom boravka u Kraljevu, članovi francuske delegacije, osim Biblioteke, posetili su veći broj drugih institucija iz oblasti kulture, kulturno-istorijskih spomenika, socijalno-humanitartnih organizacija i turističkih mesta. Zajedno sa svojim domaćinima, najpre su posetili Spomen-groblje streljanih oktobra 1941. godine, gde su na humke položili cveće. Prilikom posete Francuskoj kući u Kraljevu, potpisana su dva dokumenta o kulturnoj saradnji opština Sen Foa i Kraljevo. Upriličene su i posete kraljevačkom Muzeju (gde su gosti razgledali izložbenu postavku Prvi srpski ustanak), Duhovnom centru „Vladika Nikolaj Velimirović“, Pozorištu, Gimnaziji i KUD „Abrašević“, čiji su članovi oduševili goste nastupom na dočeku, pa su poželeli da ih i lično posete u radnim prostorijama. Supruga gradonačelnika Mišela Šepa, prva dama Sen Foa, sa saradnicama, posetila je Crveni krst, Centar za socijalni rad i Građansku akciju „Lingva“, gde se upoznala sa stanjem i problemima socijalno ugroženog, izbeglog i prognanog stanovništva na području Kraljeva i njihovim zbrinjavanjem.
   Delegacija iz Sen Foa, koja je brojala 30-ak članova iz raznih oblasti, posebno je bila oduševljena posetama srednjovekovnim manastirima Žiči, Studenici i Gradcu, zatim Kopaoniku, Vrnjačkoj i Mataruškoj Banji, Aleksandrovcu, Zlatiboru i Mokroj gori, gde su se provozali čuvenom „Šarganskom osmicom“. Tokom obilaska župskog vinogorja u Aleksandrovcu, mimo protokola, gosti iz Francuske posetili su tri porodice - ugledne proizvođače grožđa i vina u ovom kraju, koje su pozvali i u uzvratnu posetu 2006. godine.
   I gosti iz Francuske i njihovi domaćini u Kraljevu ocenili su ovu posetu kao veoma uspešnu i plodnu, uz želju da se započeto partnerstvo nastavi i konkretizuje. Iduće godine, u maju, na „Danima Srbije“ u Sen Foa, predviđeno je da Kraljevo bude nosilac predstavljanja srpske privrede i kulture. Biće to prilika da se ponovo sumiraju dotadašnji rezultati i sagledaju mogućnosti novog proširenja saradnje prijateljskih opština Sen Foa iz Francuske i Kraljeva iz Srbije.

MIŠELU ŠEPA - DIPLOMA ZASLUŽNOG GRAĐANINA?
Prof. dr Predrag Stojanović, začetnik saradnje dvaju grada, na ceremoniji potpisivanja Deklaracije o partnerskoj saradnji, predložio je da se predsedniku opštine Sen Foa Mišelu Šepa, na Dan Kraljeva (Kraljevdan), 7. oktobra ove godine, dodeli i uruči Diploma zaslužnog građanina opštine Kraljevo, u znak priznanja za veliki doprinos jačanju saradnje dveju partnerskih opština.


MIŠEL ŠEPA
Poštujemo Kraljevo kao što ono nas poštuje
   Termin partnerstvo ima veliku težinu jer nas kao poslanike obavezuje na duži rok, kao i naše sugrađane na poštovanje principa jednakosti i reciprociteta.
   Jednakost u partnerskim odnosima: dva grada se udružuju poštujući pri tome međusobne geografske, demografske, istorijske i ekonomske razlike. Te razlike treba u suštini da nas obogate u ljudskom i moralnom smislu. naše partnerstvo treba da počiva na jednom zajedničkom cilju - dati podršku zbližavanju naših građana, upoznavanju naših kultura, udruživanju naših snaga i sposobnosti, a sve u službi mira i izgradnje Evrope.
   Jednakost i reciprocitet: naše partnerstvo treba da podrazumeva stalne kontakte i razmene u koje će biti uključen veliki broj građana, u domenima koje smo definisali uzajamnim sporazumom.
   Poštujući navedene uslove, Kraljevo i Saint-Foy-les-Lyon postavljaju danas kamen-temeljac partnerstvu koje, nadahnuto našom energijom, uverenjima i predanošću, treba da postane most koji povezuje naše gradove, kulture i našu istoriju.
   Kao što su Srbi jednom napisali na spomeniku u Beogradu ,,Volimo Francusku kao što je ona nas volela", danas bismo mogli reći zajedno sa mladim generacijama ,,Poštujemo Kraljevo kao što ono nas poštuje”.

NASILJE NAD DECOM - piše Rajko Sarić
Otac pije - majka bije

   • Otac koji je pretukao svoje dete osuđen na 15 dana zatvora. Majka godinama trpi nasilje nad detetom, a slučaj prijavi tek kad joj vlastiti život bude u opasnosti • Neophodno pooštriti kaznenu politiku

   O problemu zlostavljanja i nasilja nad decom uglavnom se govori kada javnost bude potrešena nekim teškim oblikom nasilja, nasiljem koje je, nažalost, najverovatnije odnelo nečiji mladi život. Ustvarnosti, deca u Srbiji, samim tim i u Kraljevu, svakodnevno su predmet neke vrste zlostavljanja. Pored zlostavljanja od strane psihopata imamo sve rasprostranjenije agresivno ponašanje i zlostavljanje ,,na mah”, a zbog posttraumatskog stresa velikog dela populacije kao posledice brojnih ratova, gubljenja radnog mesta i nejasne vizije budućnosti. Zabrinjava i činjenica da policija tek odnedavno reaguje na nasilje unutar porodice, jer, kako kažu u Centru za socijalni rad, do sada je to bio unutrašnji problem same porodice.
   - Postoje četiri osnovne vrste zlostavljanja: fizičko, emocionalno, seksualno i zanemarivanje. Fizičko zlostavljanje ogleda se u nanošenju telesnih povreda različite vrste od najobičnijeg udaranja do paljenja cigareta po telu od strane roditelja ili neke druge osobe. Emocionalno zlostavljanje predstavlja degradaciju, ignorisanje i omalovažavanje deteta koje ima kumulativni efekat, traje dosta dugo i odražava se na dalji život osobe ( na izbor partnera i formiranje porodice). Seksualnim zlostavljanjem smatra se bilo koja vrsta neadekvatnog kontakta zbog seksualnih pobuda nad detetom, od ispisivanja poruka seksualne sadržine, gledanja pornografskih časopisa i filmova do pokušaja jasnog seksualnog kontakta. Ako govorimo o zanemarivanju ono se odnosi na nebrigu o detetu, na neredovno hranjenje, neredovno slanje u školu ili neodnošenje lekaru kada je bolesno, napuštanje i držanje bez nadzora i izlaganje opasnim situacijama ( upad u rupu, stavljanje prstića u utičnicu od struje...), a što može dovesti do ugrožavanja samog života deteta - pojašnjava Danijela Anžel, psiholog u Centru za socijalni rad u timu za zaštitu dece bez roditeljskog staranja i član tima za zaštitu dece od zlostavljanja.

TIM BEZ MREŽE
   Ako živite u gradu koji je kao odrednicu prepoznavanja deset i više godina unazad imao jednu krvavu ratnu tragediju, političku servilnost, a kasnije i sada, veliki privredni promašaj, onda se kad tad zapitate ,,kako mi stojimo na polju nasilja, u kakvim uslovima nam živi potomstvo”. Ili, još bolje, pitajte “Šta je grad uradio na tom planu”, i “Šta smo mi uradili ili radimo da deci bude bolje”. Baš ovih dana u našem gradu jedna devojka je silovana, pre godinu ili dve čovek poodmaklih godina seksulano je uzmeniravao devojčice u podrumu stambene zgrade, pola godine unazad devojka je brutalno pretučene na ulici...
   Pre dve godine formiran je tim za zaštitu dece od zlostaljanja, ali, kako reče Danijela Anžel, njegova mreža još uvek nije formirana u celosti. U projekat moraju biti uključeni svi, policija, sudstvo, tužilaštvo, zdravstvo, vrtići i škole, ali i mediji. Centar za socijalni rad bi samo koordinirao rad svih službi s obzirom da čini prvu stepenicu na koju se naslanja svaka porodica u kojoj se desi nasilje.
- Centar je u obavezi da reaguje na svaku prijavu, bila ona lične prirode ili anonimna. Moramo na terenu da utvrdimo opravdanost prijave jer se dešava da se prijave takve vrste grade na lošim komšijskim odnosima. U svakom slučaju, uvek reagujemo jer nereagovanje u takvim slučajevima može značiti smrt deteta koje je predmet zlostavljanja - kaže Anžel i podseća na neke od primera težeg zlostavljanja dece u Kraljevu.
Da se i u državi nešto počelo raditi na ovom problemu, pokazuje i primer jednog nesavesnog roditelja iz našeg grada koji je zbog premlaćivanja svog deteta nedavno osuđen na petnaest dana zatvora.
   - Imali smo i jedan broj slučajeva kada smo dete jednostavno, ne zbog zlostavljanja ili zanemarivanja, morali izdvojiti iz porodice jer roditelji iz objektivnih razloga nisu bili u mogućnosti pružiti im adekvatnu negu i pažnju - kaže Svetlana Dražović, psiholog u Centru za socijalni rad i dodaje: - Mnogo je lakše reagovati po prijavi o zlostavljanju, nego zlostavljanje dokazati pred sudom. Prikupljanje dokaza je veoma teško, prijave se često podnose nekoliko dana nakon zlostavljanja tako da modrice i drugi dokazi ne pokazuju pravu veličinu nasilja.
   Karakteristično je da pedijatri, koji u najvećem broju slučajeva, prvi budu u kontaktu sa decom koja su bila predmet nasilja, olako prelaze preko povreda koje pokazuju da su nanete udarcem a ne padom. U takvom slučaju dovoljno bi bilo da se samo uputi signal Centru za socijalni rad posle čega bi usledila tedaljna provera na terenu.
   - Očekujem da u skorije vreme država donese neke akte kojima će MUP, tužilaštvo i pravosudni organi imati aktivniju ulogu. I kaznena politika za nasilje nad decom i u porodici, takođe bi morala biti mnogo oštrija, mnogo rigoroznija, a ne kao do sada, da se izriču blage, uglavnom uslovne kazne - smatraju Anžel i Dražović.
   Zoran Zečević, tehničar u Odeljenju dečije hirurgije ZC ,,Studenica” kaže da se svakodnevno saniraju povrede velikog broja dece, ali je teško reći da li su povrede nastale kao posledica nasilja ili pada tokom igre, vožnje bicikla...
   - U sećanju mi je nekoliko slučajeva teškog povređivanja dece, ali, mislim, da se gotovo uvek radilo o padovima sa bisikla ili povredama zbog upotrebe petardi i drugih ekslopizivno - zapaljivih sredstava. Nije isključeno da je neko od dece imalo povrede zbog premlaćivanja, ali ja na takve primere, koliko se sećam, nisam nailazio - priseća se Zečević.

PASIVNI NASILNICI
   U policiji nevoljno pristaju da razgovaraju na ovu temu ( potreban je zahtev i određena odobrenja za davanje podataka ) ali potvrđuju da je nasilje u porodici, posebno nad decom, veoma prisutno, da su nasilnici roditelji u alkoholisanom stanju, bolesni rodtelji ili roditelji koji svoje supružničke probleme rešavaju ,,preko leđa” dece. Bilo je slučajeva da majka pretuče dete koje oponaša oca alkoholičara, ali, u najvećem broju slučajeva, majka godinama trpi nasilje nad svojim detetom, prijava usledi tek kad njen život bude ugrožen.
   Deca u Kraljevu su veoma podložna i takvim oblicima nasilja kao što su prosjačenje i prisilni rad. U ovakvim slučajevima Centar za socijalni rad može da reaguje samo ako policija evidentira takvu decu koja uglavnom nemaju priojavljeno prebivalište niti poseduju dokumente. I dok su vrtići i škole u zakonskoj obavezi prijaviti svaki vid nasilja, dotle je građanima ostavljeno da sami odluče kako će i hoće li reagovati. Na taj način i sami postaju pasivni zlostavljači, što fizički boli manje. A šta je sa duševnim bolom? Za njega nas, izgleda, boli briga.
   Advokat Dragan Bogdanović kaže da u zakonu ne postoji jasno definisano zlostavljanje dece, postoji delo obljube ili protivprirodnog bluda sa licem koje nije navršilo 14 godina i što je kažnjivo zatvorom od jedne do deset godina.
   - Ako se ovakvo delo izvrši uz primenu sile onda je predviđena kazna od tri godine do opšteg maksimuma. U stavu tri, istog dela, stoji da, ako je licu ispod 14 godina naneta teža povreda, nasilniku sledi kazna od najmanje pet godina zatvora. Ukoliko povrede budu takve da nastupi smrt, nasilnik će biti kažnjen sa najmanje deset gdoina - pojašnjava Bogdanović naglašavajući da je kaznena politika poslednjih godina znatno pooštrena.

MEŠTANI GLEDIĆA ISPRAVLJAJU ISTORIJSKU NEPRAVDU - piše Ivan Rajović
Vodenica dobila novi krov

   Prošle godine je u Glediću prvi put organizovana svečanosti na kojoj je, pored ostalog, otkrivena spomen-ploča Prvoj žičkoj brigadi i njenom komandantu vazduhoplovnom kapetanu Miloradu - Milu Vasiću. Tada je među organizatorima ove akcije pokrenuta i aktivnost oko renoviranja vodenice u kojoj je u jednom periodu Drugog svetskog rata bio smešten Štab ove jedinice, a sama ideja, kako kažu njeni autori, potekla je iz dubokog poštovanja naroda ovog kraja prema pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini.
   Sve aktivnosti su od samog početka zasnovane na dobrovoljnom radu i skromnim prilozima, kako finansijskim tako i u materijalu, ili dobrovoljnom radu samih meštana i poštovalaca lika i dela kapetana Vasića i JVO. Samim tim, od starta se videlo da se ideja pokazala ispravnom. U međuvremenu su stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva izašli na teren, ustanovili stepen ruiniranosti i evidentirali vodenicu kao potencijalni kulturno-istorijski spomenik koji bi u predstojećem periodu trebalo da bude stavljen pod zaštitu države. Na osnovu dobijenih podataka, preko Odeljenja za društvene delatnosti i Zavoda za zaštitu spomenika, odobrena su sredstva iz budžeta od oko 100.000 dinara. Od ovih sredstava kupljen je veći deo građevinskog materijala, a ostalo je obezbeđeno od donacije nekoliko privatnih preduzeća iz Kraljeva i Kragujevca. Raspoloživim materijalom do sada je kompletno zamenjena krovna konstrukcija i postavljen crep. Takođe je uz pomoć JKP ,,Putevi" - Kraljevo uređen plato ispred vodenice i proširena postojeća trasa puta od centra sela do samog objekta. Na taj način umnogome je olakšan pristup ovom, kako se organizatori nadaju, u budućnosti vrlo posećenom mestu.
   U planu je da se veći deo radova završi do kraja septembra, za kada je planiran ponovni skup poštovalaca nacionalne istorije i tradicije naroda ovog kraja. Naime, prve nedelje po Maloj Gospojini se u selu Glediću svojevremeno održavao narodni sabor. Želja organizatora je da ovo mesto ponovo oživi, da postane uspešan spoj istorije, kulture i tradicije srpskog naroda.

POLITIČKA SCENA STUBLA - DRUGI PUT - piše Rajko Sarić
Pljakić predsednik do septembra

   • Napadi na Pljakića su napadi na sve koji su časno i pošteno nastojali da jedno zamrlo selo dignu sa dna beznađa, kaže grupa meštana, sadašnjih i bivših funkcionera Mesne zajednice Stubal

   Trojica-četvorica, ne znamo kako da ih nazovemo, decenijama manipulišu ljudima u Stublu. Maksimalno su koristili šumsko bogatstvo, kopove peska i šljunka, a danas im smetaju naši uspešno realizovani projekti, kažu Dušan Ćirković, Goran Ivanović, Ljubiša Mandić, Miljko Vidaković i Radoš Mitrović iz Stubla, opovrgavajući nedavne optužbe Miška Markićevića, Đorđa Pavlovića, Zorana Milenkovića i Živomira Radovca na račun Dragoljuba Pljakića, predsednika ove podgledićke - šumadijske mesne zajednice.
   Stubal je, kažu sagovornici, godinama tavorio u mestu, bez ikakve perspektive jer se tadašnje rukovodstvo MZ utrkivalo ko će ostvariti bliskije veze sa Dugalićem, Vukadinovićem i Nešovićem, visokim funkcionerima JUL-a i SPS-a.
   - Tek padom režima Slobodana Miloševića i dolaskom demokrata na vlast Stubal se pomerio sa mrtve tačke. U kratkom periodu, od 15 kilometara nekategorisanih puteva u MZ, urađen je asfalt ili popravka puta kroz Lučicu, Srednji Stubal i Gornji Stubal. Radovi se još izvode kako bi svi zaseoci dobili asfalt, ali i uličnu rasvetu - kaže Dušan Ćirković, bivši sekretar MZ, a Goran Ivanović, odbornik iz Lučice, dodaje da su sredstva za sva investiciona ulaganja obezbeđivali sami meštani i Stubalci koji rade u Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj i Americi.
   - Tim sredstvima obnovili smo Dom kulture, koji je do tada bio ruglo i sramota svih nas. Obnovili smo i rad lokalnog fudbalskog kluba. Ovde moram da naglasim da su najveći teret podneli predsednik MZ Dragoljub Pljakić i njegov brat, poznati gastarbajter. Mesna zajednica ne samo da nije imala sredstava, već nije imala ni žiro račun, dug za utrošenu struju bio je veliki, a strujomer je bio odnet. Opština je pokrivala račune za struju i telefon za raniji period, a mi sada telefon u MZ uopšte ne koristimo - kaže Ivanović, odbacujući kao neosnovane sve optužbe navodno novog rukovodstva MZ Stubal na račun predsednika Pljakića, ali i celokupnog rukovodstva ove MZ.
   Ljubiša Mandić, iz naselja Lučica, kaže da je svojevremeno u Stublu bio raspisan referendum za uvođenje samodoprinosa za asfaltiranje puteva u MZ. Aktivnošću socijalista, julovaca i radikala, referendum nije uspeo.
   - Nedostajalo je 35 glasova, pa se pristupilo prikupljanju sredstava na dobrovoljnoj bazi, po zaseocima. Meštani Lučice, 40-ak domaćinstava, sakupili su određena sredstva i uplatili ih direktno ,,Putevima” i Direkciji za 600 metara asfalta - kaže Mandić, što potvrđuje meštanin Miljko Vidaković, podsećajući da je urađena kompletna ulična rasveta u Sremušnjaku i na prilazu manastiru Svetoj Petki. Oni podsećaju na brojne parnične postupke zbog izgradnje kafea ,,Bazel”, koji mora da bude srušen jer je izgrađen na opštinskom zemljištu, a što je potvrdio i Vrhovni sud Srbije, te na rešenje Opštinskog suda o vraćanju Doma kulture u vlasništvo MZ.
   Radoš Mitrović, Stubalac koji je svoj radni vek proveo u Francuskoj, kaže da su tvrdnje o finansijskim mahinacijama predsednika Pljakića netačne i potpuno zlonamerne.
   - I sam sam davao novac za akcije koje su vođene u selu. Nikad nije bilo problema, znao sam da su pare potrošene za napredak sela, za stvaranje uslova za bolji i skladniji život. Problema te vrste bilo je u ranijem periodu, upravo u vreme kada su kritičari sadašnje vlasti bili na čelnim pozicijama - tvrdi Mitrović.
   U toku su radovi na detaljnoj rekonstrukciji tri kilometra puta od Vitanovca do Čukojevca i Stubla, koji je proteklih godina, kao kraća veza između Kraljeva i Vrnjačke Banje, pretrpeo velika oštećenja. U ceo projekat uključena je Republička direkcija za puteve, a posle sastanka rukovodstva MZ sa Brankom S. Jočićem.
   Rukovodstvo MZ nastoji da izgradi i jedno asfaltirano igralište u selu, a u sklopu priprema za obeležavanje tri decenije postojanja lokalnog fudbalskog kluba (8. avgusta), kada će se, kako je planirano, odigrati revijalna utakmica FK ,,Kralj Petar I”, koji se takmiči u Prvoj opštinskoj ligi i FK ,,Obilić” iz Beograda.
   Sa svoje strane, pak, Mirko Komatina, zadužen za rad sa mesnim zajednicama u SO Kraljevo, o političkim trzavicama u Stublu kaže da je čuo za nekakav zbor građana, ali da ništa napismeno nije dobio.
   - Predstoji promena Statuta i Odluke o formiranju i obrazovanju mesnih zajednica i određivanju njihovih teritorija. U ovom trenutku bespredmetno je sazivati bilo kakve zborove jer u septembru slede redovni izbori za sve organe MZ - naglašava Komatina.

KAKO VOZOM DO PRESTONICE - piše Dragan Vukićević
Kud nestade „Danski kraljevski voz”?

   • Od sredine aprila do sredine juna povećan obim saobraćaja u železničkom čvoru Kraljevo, jer su zbog radova na barskoj pruzi svi vozovi preusmereni na ovdašnje koloseke

   Već godinama Kraljevo nema direktnu vezu sa Beogradom, već su putnici bili prinuđeni da presedaju u Lapovu. Loše veze i dugo čekanje učinili su da se ovdašnji putnici uglavnom opredeljuju za drumski saobraćaj. Zato je nađeno kompromisno rešenje, pa je grupa kola od Raške ka Lapovu preusmerena dodatno ka Beogradu.
   Drugim rečima, vagoni iz Kraljeva u Lapovu se priključuju niškom vozu, pa putnici ne moraju da napuštaju svoja sedišta. Isti postupak je i za povratak iz Beograda za Lapovo, gde se vagoni ukrštaju ka Kraljevu. Rešenje, istina, nije idealno, jer su kašnjenja i dalje moguća, ali u svakom slučaju to je, kada je reč o železnici, bolje od presedanja.
   Osim ustaljenih, kroz Kraljevo saobraćaju još dva voza sa kombinacijom „Nišava” u Kraljevu, umesto u Požegi. Osim toga, od februara saobraćaju i putnički vozovi od Raške do Lapova.
   U Kraljevu, oni stariji sugrađani, još pamte „Danski kraljevski voz” (dnevni voz iz Kraljeva do Beograda), koji je bio od velikog značaja za stanovništvo. Taj voz više puta je korišćen za snimanje filmova, i kao takav ovekovečen. Kanije je bio poznat kao „kružni voz”. Nikome ni do danas nije poznato zašto je ukinut, iako je imao ekonomsku opravdanost postojanja.
   Ovaj voz, iz Kraljeva, preko Kragujevca i Lapova, stizao je u Beograd, a vraćao se preko Stalaća, Kruševca i Vrnjačke Banje do Kraljeva, praveći tako krug. Bio je idealan za sve žitelje ovog regiona, pa se i danas pominje, uz žaljenje što je ukinut.
   Ni Kraljevo, ni Vrnjačka Banja, kao veliki turistički centar, ni Kruševac, kao značajno privredno središte, nemaju direktan voz za Beograd.
Bilo bi lepo, a pre svega korisno, kada bi se razmislilo o ponovnom vraćanju „Danskog kraljevskog voza”, makar kao turističku i istorijsku atrakciju, da barem povremeno obiđe onaj svoj čuveni krug. Jer, Kraljevčani su ponosni na njega i ne žele da padne u zaborav.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

DEČJE ODMARALIŠTE ,,GOČ" - piše Bojana Milosavljević
Leto u znaku mladih sportista

   Ono što su ovoga leta u svoju ponudu uvrstili zaposleni u Dečjem odmaralištu ,,Goč", budžetskoj ustanovi opštine Kraljevo, usmereno je pre svega na mališane i mlade okrenute sportu - Kraljevčane i sve ostale koji vole aktivan odmor na planini. Sekretar Odmarališta Dragutin Martinović podseća da su desetodnevne smene letovanja, odnosno ,,kampova" otpočele odmah po završetku školske godine, tačnije od 20. juna, i da će ovakav ciklus trajati sve do 28. avgusta:
   - Svi kapaciteti su nam do toga datuma popunjeni, hotelski posebno, dok u objektima Odmarališta još ima svega nekoliko slobodnih mesta - ističe Martinović i dodaje - Ugostili smo mladu državnu reprezentaciju rukometaša, najbolje mlade boksere Srbije, a ovde su boravili i još uvek su naši gosti košarkaši, odbojkaši i mnogi drugi polaznici ili takmičari u brojnim kolektivnim sportovima.
   Ekonomski princip poslovanja u Dečjem odmaralištu ,,Goč", koje ima klijentelu iz čitave Republike, ali je u svakom trenutku po ponudi ,,povlašćena" ona iz Kraljeva - potpuno je urodio plodom. Sve je dobilo zamah od trenutka kada je hotel ,,Dobre vode" dat ovoj ustanovi. Prošle godine tokom leta popunjenost kapaciteta Dečjeg odmarališta bila je čak 85 odsto. Ovakvim poslovanjem teško da mogu da se pohvale i najveće turističke organizacije u zemlji.
   Ponuda za letovanje na jadranskoj obali izostala je i ove godine, ali se, kako nezvanično saznajemo, o proširenju njenog sadržaja ozbiljno razmišlja za ubuduće. Naime, iz Kraljeva je potekla inicijativa da se od Fabrike vagona otkupi odmaralište u Buljaricama kod Petrovca, kapaciteta od dve stotine ležajeva. Obe (kraljevačke) strane su za ovaj plan zainteresovane, ali složeniji problem - pitanje vlasništva nad parcelom na kojoj je odmaralište - treba, naravno, da se rešava na višem nivou. Nema sumnje da će se naša lokalna uprava ozbiljno angažovati oko ove korisne ideje, tim pre što i manji gradovi od Kraljeva u ovom delu Jadrana imaju odmarališta za decu.
   Inače, tradicionalna rekreativna nastava, ,,Škola u prirodi", počinje već od 11. septembra. Prvih sedam dana u Dečjem odmaralištu boraviće učenici OŠ ,,Ivo Lola Ribar", a potom će se u još 65 jednonedeljnih smena izređati i ostali mali Kraljevčani, dok će preostala slobodna mesta, kako je to uobičajeno, biti ponuđena deci iz ostalih gradova.


MILAN ĐOKIĆ, SLIKAR I PISAC
I život je samo jedan potez

  • Pored do sada objavljenih zbirki ,,Sedmi trubač" i ,,Gospodar nad vojskama", nedavno je iz štampe, a u izdanju ovdašnjeg Književnog kluba, izašla knjiga pesama ,,Potez", koja je, zapravo, nagrada za najbolji rukopis koja se dodeljuje iz Fonda Hranislava Miloševića. Ova knjiga se, kako sam autor kaže, razlikuje od prethodne dve po tome što one imaju više srednjovekovnog u sebi. Knjiga obiluje temama o pesnicima i slikarima, a promocija se očekuje uskoro

   Milan Đokić, poznati kraljevački slikar i pesnik, rođen je 1937. godine u okolini Kruševca. Završio je Akademiju likovnih umetnosti, a poezijom i slikarstvom je počeo da se bavi u isto vreme, još u sedmom razredu Gimnazije. Sa 17 godina je, kako se danas seća, susreo drugove koji su takođe bili opredeljeni za umetnost, a potom je bio i član likovne sekcije i kluba mladih pisaca Kruševca. U Beograd odlazi 1956. godine, gde počinje njegova avantura višestrukog izuzetno obdarenog stvaraoca. Objavljivao je svoje pesme u tada značajnim književnim listovima i časopisima, a bio je i član tadašnje grupe Mladih pisaca Beograda, u kojoj su bili i Mihajlo Glavčević, Petar J. Vasić, Kosta Glišić, Ognjen Lakićević i mnogi drugi. I pored toga, Đokić se dugo nije pojavljivao sa knjigom jer, kako kaže, nije smatrao da je to što je u tom trenutku pisao bilo dovoljno zrelo za objavljivanje. Prva knjiga, ,,Sedmi trubač", izašla je iz štampe tek 1990. godine i u njoj se, kaže Milan, nije pojavila nijedna od starih pesama. Sticajem okolnosti, istovremeno dok se bavio poezijom, Đokić je radio i restauraciju fresaka i ikonopisa po manastirima, a stalno je bio zaposlen u Zavodu za zaštitu spomenika kulture od 1972. godine.
   Sama profesija, ali i njegove sklonosti i ljubav prema putovanju i upoznavanju novih ljudi i mesta, omogućili su mu da dosta putuje po svetu, a pre svega po Francuskoj, Nemačkoj, Italiji. Video je kako se tamo stvara, šta je moderno u slikarstvu, šta se traži i šta je aktuelno. Međutim, tada i tamo je shvatio da ono što je aktuelno traje samo jedno izvesno vreme, a on je želeo nešto drugo, nešto trajnije.

DVA UMETNIKA U JEDNOM BIĆU
Rešio je da se vrati u Srbiju, našim pejzažima, ljudima, atmosferi, i tako je došao u Kraljevo, gde je ostao do danas, gde se ostvario kao plodan i autentičan umetnik i gde je nastalo gotovo sve što je do sada stvorio. Bio je to i trenutak kada je Milan osetio da je njegova poezija sazrela.
Dugo mu je bilo potrebno da to shvati i ,,prizna" sebi, budući da se radi o čoveku koji je u stanju da sebe izrazi kroz dva vida, reklo bi se srodnih, ali i potpuno različitih umetničkih principa i pristupa. Borio se Milan sa samim sobom ne bi li shvatio i samome sebi objasnio da li je pesnik ili slikar. No, i pored najbolje volje i nekog unutrašnjeg poriva koji ga je terao da to učini, nije mogao da se opredeli samo za jednu vrstu umetnosti. Pored ostalog, u tome ga je ,,sprečavala" i činjenica da je, mada slikar po obrazovanju, od malih nogu puno čitao i sakupljao knjige. Danas je sve to sabrano u ličnu biblioteku o kojoj postoji uredna evidencija do 1500 knjiga, a posle toga više ne.

ĐOKIĆ I KOŠANIN NA ISTOM ZADATKU
Zanimljiv, ali i značajan događaj u životu Milana Đokića, jeste i susret sa najčuvenijim kraljevačkim kolekcionarom slika i umetničkih predmeta Željkom Košaninom. Upoznao ga je, kaže Đokić, kada je on tek počeo da skuplja slike.
- Počeo je da kupuje slike od mene i uvek je odabirao one najbolje. Tako je počelo naše prijateljstvo koje traje već 10-15 godina. Košanin je 1985. godine odštampao i moju luksuzno opremljenu monografiju koja je koštala u to vreme 12.000 maraka, ali to je ispalo našto izuzetno - kaže Milan.
Posetioci kulturnih događanja pamte Milana kao čoveka sa rokovnikom ispred sebe koji neprekidno nešto crta i ispisuje. Na tim stranicama u vidu crteža, skica, citata i najrazličitijih utisaka, sačuvana je do danas specifična dnevnička hronologija onoga što se događalo u našem gradu. Milan s ponosom kaže, mada mu to u početku nije bila namera, kako je sačuvao sve zapise sa nekih autentičnih događaja.
- Sve je to počelo još 1977. godine. Bio sam dosta bolestan i onda sam počeo da se vraćam veri koja je jedino mogla da mi pomogne da prevaziđem svoju krizu. Uvek sam sa sobom nosio blok u koji sam unosio skice i to mi je ponekad poslužilo kao ideja za neku sliku. Ponešto sam slikao i pisao i po sećanju - kaže Milan.
Ali pored vere kojoj se vratio u zrelim godinama, mada tako ne deluje, Đokić je čovek avanturističkog duha, zanimljiv kao pojava i, što nije nevažno, veliki miljenik ženskog roda.
- Još 1965. godine sam ostao bez stalnog posla, rekao bih zbog politike. Pokušao sam da odem u Švedsku, ali bezuspešno. Tako sam počeo da radim kao akviziter i prošao sam celu Jugoslaviju za dve godine. Žene su me volele jer ja nisam bio mnogo naporan, više sam bio stidljiv, a to žene vole. Imam dvoje dece, u Berlinu je stariji, zove se Urban i sav je na tatu, mlađi je Rastko i živi u Londonu - skromno odgovara Milan na moje pitanje o ovom delu sopstvene ličnosti.
Pored tri zbirke pesama, Milan Đokić je napisao i roman koji, po njegovim rečima, mora još da se doradi pre nego što bude objavljen. Tema romana su ljudi, život jedne učiteljske porodice u turskoj carevini, a napisan je po jednoj autentičnoj priči, o srpskim školama u to vreme, uz korišćenje istorijskih činjenica iz mnogih knjiga iz biblioteke. Priča se odvija od 1900. do pred Drugi svetski rat.
Okružen svojim slikama, ikonama, spisima, knjigama, štafelajima i nebrojenim najrazličitijim predmetima u simpatičnom stvaralačkom neredu svog stana-ateljea, Đokić kaže kako bi voleo da ima posla od jutra do mraka ali, priznaje ne bez žaljenja, bolest ga u tome sprečava. Ipak, i pored svega, do sada je uradio oko 1500 slika i oko 250 ikona.
Ikone, kako tvrde stručnjaci, a što je verovatno poznato i mnogim laicima, mogu da se rade čisto zanatski, hladno, gotovo bez ikakvih emocija, a može da se u njih ugradi i duh onoga ko ih stvara i njegov odnos prema sopstvenoj kreaciji. Đokićeve ikone, u tome se svi slažu, prepoznaju se u manastirima i crkvama baš zato što imaju dušu. A svaka ikona je autentična jer se ne može dva puta napraviti ista, kaže Milan.

PISANjEM I PRECRTAVANjEM DO NAČINA KAKO DA SE IZRAZIŠ
Pored do sada objavljenih zbirki ,,Sedmi trubač" i ,,Gospodar nad vojskama", nedavno je iz štampe, a u izdanju ovdašnjeg Književnog kluba, izašla knjiga pesama ,,Potez", koja je, zapravo, nagrada za najbolji rukopis, koja se dodeljuje iz Fonda Hranislava Miloševića. Ova knjiga se, kako sam autor kaže, razlikuje od prethodne dve po tome što one imaju više srednjovekovnog u sebi. Knjiga obiluje temama o pesnicima i slikarima, a promocija se očekuje uskoro.
Ostavljam Đokića u svom ambijentu, u mirisu terpentina i uljanih boja, okruženog knjigama i stranicama u rukopisu romana na kojem trenutno radi. Na stolu je i poziv za izlaganje serije od tridesetak ikona u Berlinu. To bi trebalo da bude na jesen.
A što se same knjige tiče, koja je pored ostalog i bila povod za ovaj susret, ona se zove ,,Potez" i predstavlja prelazak iz stanja mirovanja u stanje aktivnosti i duhovno i fizičko, bilo da se radi o slici, bilo da se radi o pesmi.
- Pisanje i precrtavanje, pa traženje novog načina da se izraziš - kaže Milan Đokić na kraju našeg razgovora.



NA DAN PRESVETE BOGORODICE TROJERUČICE - piše Ivan Rajović
Pesnici obeležili svoju slavu

    Kraljevački pesnici, prozni pisci i prevodioci, okupljeni u Književnom klubu Kraljevo, u ponedeljak su skromno u svojim prostorijama obeležili Dan Presvete Bogorodice Trojeručice, zaštitnice pesnika, koji se već tradicionalno slavi kao pesnička slava.
   Književni klub koji je, sasvim logično, preuzeo na sebe obeležavanje ovog praznika, već godinama, i pored mnogih nesuglasica i animoziteta članstva, što je i svojstveno umetnicima, predstavlja jedan od najznačajnijih i najuspešnijih segmenata kulturnog života u gradu. Zahvaljujući grupnom, a i individualnom delovanju, što se čulo i ovom prilikom, danas je teško nabrojiti sva dobijena priznanja, organizovane kulturne manifestacije, objavljene knjige i ostale publikacije iza kojih stoji ova književna organizacija. Svojevremeno, nedugo posle formiranja, Klub je osmislio i uspostavio Dane preobraženja, kulturnu manifestaciju koja je tokom godina postala jedna od najznačajnijih te vrste u zemlji, a ,,Žička hrisovulja", koja se tim povodom dodeljuje, postala je jedno od najznačajnijih priznanja za poeziju u Srbiji.
   Aktivnim delovanjem pojednih članova Kluba, kraljevačka Povelja je, kao izdavač, stekla reputaciju najznačajnijeg izdavača koji prevashodno tretira pesničko stvaralaštvo, o čemu svedoče brojne i sve učestalije nagrade autorima i ugled koji ovaj časopis ima. Kraljevački pisci godinama već dostižu najviše domete u modernoj srpskoj književnosti, po čemu je Kraljevo postalo poznato kao jedan od centara srpske duhovnosti i pored neadekvatnog odnosa predstavnika lokalne samouprave tokom svih prethodnih godina.
   Pesnička slava je bila povod za još jedno okupljanje, za druženje posle kojeg se mogu očekivati novi podvizi majstora pisane reči u situaciji kada je malo toga, a naročito poezija, u sferi interesovanja prosečnih građana. I pored svega, a u skladu sa sentencom ,,Pesma nas je održala…", kraljevački pisci nastavljaju svoju kulturnu misiju na dobrobit svoga grada i srpske kulture u celini, a što su do sada na najbolji mogući način pokazali i dokazali.


IZLOŽBA SLIKA ZORANA KITIĆA
Deset Božjih zapovesti na platnu

   U prostorijama Galerije Vladislav Maržik u utorak veče je otvorena izložba najnovijih radova kraljevačkog slikara Zorana Kitića. Dosta skromno, ali na svojevrstan način originalno i primereno shvatanjima i preokupacijama ovog umetnika, pred posetiocima se našlo deset slika u kombinovanoj tehnici koje već na prvi pogled uspostavljaju komunikaciju sa posmatračem i teraju na razmišljanje i preispitivanje postojećih shvatanja i saznanja, što nije praksa u sličnim kulturnim događanjima.
   Naime, slike Zorana Kitića, kako sam autor kaže, predstavljaju deset Božjih zapovesti, i tako im valja pristupiti i dokučiti njihovu poruku, ukoliko je uopšte ima. Jer, kako kaže Kitić, ove slike su proizvod nove epohe u kojoj se obeležava početak trećeg milenijuma hrišćanstva i poseduju energetski naboj jači od ikone.
   Izložbu je otvorio Nikola Aleksandar, koji se tom prilikom, a u čast slikara i njegovih izloženih dela, posetiocima obratio pesmom napisanom specijalno za ovaj događaj.

Kada je Zoran Kitić
Uzeo kičicu
Nešto se trajno promenilo
U mirisu lipa

Kraljevom od tada
Luta sloboda
U stvaralačkoj nevinosti

Zaviruje u kasarne
I domove
Gde se oglednula
Na zidu ostala
Da svedoči umetnika
I pokušaj sledovanja
Tvorcu