Počinje izgradnja obilaznice i projektovanje novog mosta
Letački znak bez petokrake
Navalica samo na skupe aranžmane
Kad platimo obaveze, ne ostane ni za hleb
Kraljevo centar "Prijateljstva za nova vremena"
Gest koji treba slediti
Pljakić predsednik do septembra
Svetski standard
Kraljevo traži svoje mesto
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: fudbal, kajak, košarka

KRALJEVAČKA OPŠTINA OVE GODINE PRETVORENA U VELIKO GRADILIŠTE U OBLASTI INFRASTRUKTURE - piše Slobodan Rajić
Počinje izgradnja obilaznice i projektovanje novog mosta

   • Pri kraju izgradnja magistralno-veznog vodovodnog cevovoda u dužini od 6,5 kilometara • Završava se rekonstrukcija Ulice Tike Kolarevića u Grdici i atmosferske kanalizacije u „Voćarevim livadama” • U toku radovi na izgradnji Žičke ulice u Mataruškoj Banji, gradske plaže u Kraljevu, puteva Studenica - Mlanča, Kamenica - Goč u Zakuti, nastavak radova na Ibarskoj magistrali (ka Raškoj i Adrani - Jarčujak) • Uskoro kreće izgradnja kraljevačke obilaznice, dva kraka primarnog gasovoda (Ribnica i Jarčujak), uređenje parking prostora i sanacija gradske deponije • U toku izrada Prostornog plana opštine i Plana opšteg uređenja Goča, planova generalne regulacije Mataruške Banje, Ušća i Ratine, tehničke dokumentacije za novi most na Ibru... • Povećano učešće Republike u lokalnim investicijama, nizak procenat naplate naknade za građevinsko zemljište

   Uprkos kišnom vremenu koje je u periodu april-jun odnelo 45 radnih dana građevinske sezone, kraljevačka opština pretvorena je u veliko gradilište u oblasti infrastrukture. To je vidljivo i „golim okom“: na sve strane se nešto radi i gradi. Najviše u gradu Kraljevu, ali povećani investicioni radovi nisu izostali ni u pojedinim drugim većim i manjim naseljima opštine. U centru pažnje svakako su kapitalne investicije, one od najvećeg značaja za celu opštinu, koje takođe posle dužeg vremena svesrdno podržava i Republika Srbija preko svojih ministarstava. Koji su radovi u toku, koji će uskoro započeti i šta se planira do kraja ove i počekom iduće godine, saznajemo na najmerodavnijem mestu i iz prve ruke - u Direkciji za planiranje i izgradnju „Kraljevo“, koja je i „stožer“ i nosilac većine investicija.
ukupni prihodi za Program uređivanja građevinskog i ostalog javnog zemljišta, popularno i kraće nazvan „Program Direkcije“, za 2005. godinu iznose 749 miliona dinara i za 73 odsto su veći od tih prihoda u 2004. godini. Po rečima Dragiše Spasojevića, direktora Direkcije, akcenat je stavljen upravo na kapitalne investicije, tako da je za opremanje građevinskog zemljišta i mesne zajednice namenjeno čak 496 miliona dinara, dok je za komunalne delatnosti predviđeno 113,9 miliona, za pripremanje građevinskog zemljišta 44 miliona i za održavanje lokalnih i nekategorisanih puteva 39,3 miliona dinara.

VODOSNABDEVANjE
Konkretni radovi na terenu najviše su odmakli u oblasti vodosnabdevanja, u koje je ove godine planirano ulaganje od 252 miliona dinara. Najveći deo, 189 miliona dinara, odnosi se na izgradnju magistralno-veznog cevovoda, čiju realizaciju sa 86 miliona dinara finansira Republičko ministarstvo za vodoprivredu, a ostatak Direkcija. Ovaj cevovod, u ukupnoj dužini od oko 6,5 kilometara, već je završen 80 odsto (približno pet kilometara), a završetak radova se očekuje krajem avgusta. Značaj izgradnje ovog cevovoda je ogroman, jer će, stavljanjem u funkciju, zajedno sa prošle godine završenim rezervoarom „Panjevac“, i pored toga što odmah neće omogućiti veće količine, obezbediti ravnomerniju raspodelu potrošnje vode, stabilniji pritisak i smanjenje gubitaka u vodovodnoj gradskoj mreži.
   Tek sanacijom, zaštitom i proširenjem postojećih izvorišta vodosnabdevanja u Konarevskom i Žičkom polju, izgradnjom kolektora sa konarevske i žičke strane do crpne stanice u Ribnici i izgradnjom fabrike za predtretman i finalni tretman vode („Fabrika vode“), cevovod i rezevroar postaće delovi jedinstvene tehnološke celine i omogućiti Kraljevu da za duže vreme reši pitanje i potrebnih količina (oko 400 l/sec) i kvaliteta vode za piće.
Zato su veoma važne ostale investicije u ovom projektu. Naime, za zaštitu izvorišta od poplava ove godine planirana je izgradnja zaštitnog nasipa u Konarevskom polju. Od 27 miliona dinara ukupne vrednosti radova, 20 miliona ulažu „Srbijavode“, a sedam miliona Direkcija, odnosno opština. Prema ugovoru „Srbijavoda“ i „Zapadne Morave“, konarevski nasip će biti dug kilometar i po, radovi će početi ovih dana i biti završeni do kraja godine. Za nasip sa žičke strane urađen je projekat, usvojen program i u toku je izrada plana detaljne regulacije (biće završen do septembra), nakon čega sledi postupak eksproprijacije zemljišta. Početak i završetak radova na ovom nasipu, u dužini od 4,5 kilometara, uslediće u 2006. godini, uz češće Republike sa 50 odsto sredstava. Pored toga, preko Direkcije, u Žičkom polju za ovu godinu planirano je i ulaganje 14 miliona dinara u eksproprijaciju zemljišta za potrebe sanacije i proširenja izvorišta i izgradnju „Fabrike vode“. Ovome treba dodati završetak idejnog projekta Vodoprivrednog sistema „Lopatnica“, čiju vrednost od 35 miliona dinara u potpunosti pokriva Ministarstvo vodoprivrede, kao i aktivnosti na izgradnji vodoprivredne mreže Ribnica - Kovači i ka Konarevu (Ulica II čibukovačka četa), koje delom finansiraju donatori, a Direkcija učestvuje sa osam miliona dinara.

KANALIZACIJA I DEPONIJA
Od ukupno 57 miliona dinara za investicije u mesnim zajednicama, 16,7 miliona planirano je za vodovod i kanalizaciju. Veći deo izgradnje atmosferske kanalizacije ide upravo udruživanjem sredstava Direkcije i mesnih zajednica, po sistemu 50:50 odsto. Završeno je zatvaranje kanala atmosferske kanalizacije u Ribnici, a u toku je izgradnja atmosferske kanalizacije u Žičkoj ulici u Mataruškoj Banji, od Žičke ulice do Ibra i u „Voćarevima livadama“. Takođe je u toku i prva faza izgradnje kolektora fekalne kanalizacije na relaciji Kraljevo - Žiča u vrednosti od osam miliona dinara, a planira se i početak izgradnje vodovoda i kanalizacione mreže u industrijskoj zoni Šeovac po principu 50:50 procenata (osam miliona obezbeđeno rebalansom budžeta).
Ovih dana treba da započnu i radovi na sanaciji postojeće centralne gradske deponije u Kraljevu, kako bi ona bar delimično i u stvarnosti opravdala taj naziv, a ne predstavljala samo obično smetlište. Sa 14 miliona dinara započeće prva faza sanacije. U toku je postupak javne nabavke za izbor izvođača radova, a završetak sanacije očekuje se do kraja oktobra ove godine. Iduće godine trebalo bi da usledi druga faza ove značajne investicije. Paralelno sa sanacijom deponije predviđena je izgradnja objekta, tzv. „azila“ za pse lutalice sa grobnom jamom za njihovo sahranjivanje, za šta je obezbeđeno pet miliona dinara.

MOSTOVI I SAOBRAĆAJNICE
Kako ističe direktor Spasojević, u toku su obimni radovi u oblasti putne privrede. Planirana je izrada tehničke dokumentacije za novi drumski most na Ibru, pored postojećeg i jedinog u gradu. U toku su potrebna geodetska merenja, hodrotehnička ispitivanja i prikupljanje neophodnih saglasnosti, nakon čega će se raspisati javna nabavka za izradu idejnog i glavnog projekta, a radovi se očekuju u narednoj godini.
Kraljevačka obilaznica, najaviše pominjana i najželjenija kapitalna investicija, na putu je da konačno krene u realizaciju. Urađen je idejni projekat, ovih dana državna reviziona komisija završava njegovu kontrolu, posle čega se očekuje da Republička direkcija za puteve, koja je nosilac investicije, krene u konkretne radove. U okviru prve faze obilaznice, pre desetak godina započeti radovi na mostu na Ibru, mogli bi odmah da budu nastavljeni, jer postoji obećanje da će beogradska „Mostogradnja“, i pored neizmirenih ranijih dugova, nastaviti sa izgradnjom mosta. Za veznu saobraćajnicu prema Ratini, pak, Direkcija je u okviru svog dela posla završila plan detaljne regulacije, u toku je parcelacija, posle čega će uslediti eksproprijacija i dobijanje potrebnih odobrenja za gradnju. „Nadam se da ćemo radove na veznoj saobraćajnici započeti i eventualno završiti u ovoj, 2005. godini“, ističe direktor Spasojević, uz podatak da tu saobraćajnicu sa polovinom od ukupno 43 miliona dinara finansira Republika i ocenu da će ona privremeno značiti veliko rasterećenje za saobraćajne probleme u gradu.
- Što se tiče ulica, završiće se rekonstrukcija Ulice Tike Kolarevića u Grdici i Žičke ulice u Mataruškoj Banji. U završnoj fazi je projektna dokumentacija za Četvrtu crnogorsku u Ribnici i Ulicu Veljka Vlahovića. U Četvrtoj crnogorskoj ove godine radićemo prvu fazu rekonstrukcije atmosferske kanalizacije, a u toku 2006. rekonstrukciju kompletne ulice. Za centralne gradske ulice nismo ove godine planirali parcijalne poslove, već je u toku izrada projekata za izgradnju atmosferske kanalizacije i trotoara, uključujući rekonstrukciju javne rasvete, tako da ćemo uz koordinaciju aktivnosti sa ostalim JKP, od naredne godine ući u kompletnu rekonstrukciju glavnih gradskih ulica, po dinamici koju budu dozvoljavale materijalne mogućnosti - naglašava direktor Spasojević.

GRAD - SELO
Od ostalih investicija ove godine na gradskom području, značajna je izgradnja parking prostora kod Autobuske stanice i Doma tehnike, za šta su odobrena sredstva po rebalansu budžeta, kao i izrada planske dokumentacije za parking prostor iza hotela „Turist“. Rebalansom su takođe izdvojena sredstva od pet miliona dinara za rekonstrukciju nadvožnjaka u Ulici Đure Đakovića (kod Male pijace), pre svega zamene dotrajalih dilatacionih spojeva i ležajeva na osloncima mosta. Pored sadašnjih radova, planirano je i dalje uređenje obale Ibra u zoni gradske plaže, uz učešće „Srbijavoda“ (vrednost radova oko 11 miliona dinara), kao i izrada projekta gradske plaže, čime bi se ovaj izuzetno lepi deo grada kompletno završio u 2006. godini, a u toku su i radovi na revitalizaciji parkovskog inventara za igru dece.
Među investicijama u mesnim zajednicama, pored onih u gradu i prigradskim zonama, posebno su značajne one na seoskom području. Opština preko Direkcije, po principu „pola-pola“, ove godine ulaže značajna sredstva u izgradnju vodovoda i kanalizacije, javne rasvete, lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, a 25 odsto sredstava za rekonstrukciju niskonaponske mreže. Pored toga, značajna su ulaganja u izradu i reviziju tehničke dokumentacije, proširenje i izgradnju seoskih grobalja. Za sve ove namene u 2005. godini predviđeno je oko 70 miliona dinara.
U saradnji sa lokalnom samoupravom, značajna su i ulaganja Republike na regionalnim i lokalnim putevima. Tako Republička direkcija za puteve trenutno finansira rekonstrukciju 7,5 kilometara deonice puta Kamenica - Goč. Započeta je i izgradnja puta Studenica - Mlanča do granice sa opštinom Ivanjica, što je dugogodišnji san meštana ovog kraja. Nastavljeni su i radovi na Ibarskoj magistrali prema Raškoj, planiranom dinamikom, a do kraja godine nastaviće se i radovi na rekonstrukciji i asfaltiranju deonice od Miločajskog mosta do raskrsnice u Jarčujku (deo magistrale Adrani - Jarčujak). Republička direkcija finansira i izgradnju puta u Zakuti u dužini od 4,5 kilometara (vrednost radova 23 miliona dinara), a sufinansira i radove u Žičkoj ulici u M. Banji sa sedam miliona dinara.

GASIFIKACIJA
U okviru programa gasifikacije Kraljeva izvršena je javna nabavka za izgradnju primarnog gasovoda: „kraka 1“ prema Jarčujku i „kraka 2“ od „Zlatarice“ preko mosta na Ibru, posle čega se na ribničkoj strani gasovod grana u još dva kraka - prema Beranovcu i Žiči. Učešće Direkcije je 14 miliona dinara, dok ,,Energogas” učestvuje sa kompletnom isporukom materijala. Ovih dana se potpisuje ugovor sa ,,Energogasom”, PTT-preduzećem i izvođačem radova beogradskim „Partner-inženjeringom“, tako da se početak radova na primarnom gasovodu očekuje za desetak dana, a završetak do kraja septembra. O tome šta primarni gasovod predstavlja za Kraljevo, direktor Spasojević kaže:
- Izgradnjom ova dva kraka, primarna čelična gasovodna prstena, otvara se mogućnost da se u narednim godinama može krenuti u gasifikaciju široke potrošnje Ribnice i dalje prema Žiči i Mataruškoj Banji, a s druge strane, stvaraju se uslovi i za sekundarnu gasifikaciju Boračkog naselja, Čibukovca, Jarčujka i Konareva. U toku je gasifikacija široke potrošnje na Higijenskom zavodu i Grdičkoj kosi, gde bi u 2005. godini, izgradnjom sekundarne mreže, bili stvoreni uslovi za priključenje oko 2.000 domaćinstava. Koliko će se, međutim, priključiti, u dobroj meri zavisi od zainteresovanosti i finansijskih mogućnosti građana, jer bez obzira na dvanaestomesečni kredit, cena od 1.180 evra po domaćinstvu je dosta veliko opterećenje imajući u vidu ekonomske mogućnosti građana.
Po Spasojevićevim rečima, urađena je i projektna dokumentacija za gasifikaciju domaćinstava u naseljima „Stara kolonija“ i Sijaće polje, pri čemu se ,,Energogas”, kao nosilac posla i potpisnik ugovora sa opštinom, obavezao da raspiše javnu nabavku i za ova dva naselja, baš kao i za Ribnicu i Čibukovac.

IZRADA DOKUMENTACIJE
U izradi urbanističke i planske dokumentaciju u proteklom periodu Direkcija je uradila zaista mnogo. Ovog puta pomenućemo samo neke od najvažnijih projekata. Posle više godina urađen je i usvojen Plan detaljne regulacije „Centar grada Kraljeva“ i „Centar - Čibukovac“. Urađen je i Program za izradu Prostornog plana opštine Kraljevo i započela njegova izrada, kao najznačajnijeg planskog dokumenta opštine. Urađen je i Program i u toku je izrada plana generalne regulacije Mataruške Banje, Ušća, Ratine i zaštite manastirskog kompleksa Žiča. Pored toga, urađen je Program i u toku je izrada Plana detaljne regulacije „Čibukovac 2“, urađen Plan detaljne regulacije vezne saobraćajnice u Ratini, zatim za uređivanje prostora Gradske pijace, za groblja u Konarevu, Čibukovcu, i Ribnici, a u toku je izrada takvog Plana za groblje u Drakčićima i Plana detaljne regulacije desnoobalnog nasipa u Žičkom polju.
Započete su i aktivnosti na izradi Plana opšteg uređenja Goča i urađen Glavni projekat za atrijum u okviru zgrade Skupštine opštine Kraljevo. Takođe su urađeni i svi potrebni predračuni radova za škole, dečje ustanove, objekte kulture, turističke organizacije, uz pružanje usluga vršenja stručnog nadzora, zatim projekti za parkove kod Gospodar Vasinog konaka i u Pljakinom šancu, dok je u toku izrada takvog projekta za park kod Železničke stanice. Urađeno je i 26 urbanističkih projekata i šest projekata geodetskog obeležavanja za tzv. „treća lica“, čime je Direkcija ostvarila značajan sopstveni prihod.
U Direkciji su zadovoljni što je prvi put i učešće republičkih ministarstava veoma značajno: oko 180 miliona dinara, ne računajući sredstva Republičke direkcije za puteve. Dobar deo planiranih prihoda, pak, zavisi od redovne uplate naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. U Direkciji, međutim, ističu da ne mogu da budu zadovoljni jer je procenat naplate u prvih šest meseci kod građana iznosio svega 42 odsto, a kod pravnih lica i preduzetnika neznatno više, mada ne i zadovoljavajući.
- U interesu je svih građana i pravnih lica da svoje obaveze, koje su zaista male, jer visina naknade za korišćenje građevinskog zemljišta nije menjana tri godine, uredno izmire i omoguće rešavanje zajedničkih ambicioznih programa - apeluje Dragiša Spasojević, direktor Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“.

OBELEŽEN DAN RODA AVIJACIJE - piše Elizabeta Todorović
Letački znak bez petokrake

   Na aerodromu Lađevci prigodnom svečanošću obeležen je 2. avgust - Dan roda avijacije.
   Na svečanosti, daleko skromnijoj nego prethodnih godina, uručeni su novi letački znakovi. Piloti su dočekali da imaju obeležje bez ideoloških predznaka.
   Gosti su, kao i svake godine, mogli da pogledaju izložbu letelica i naoružanja.
   Sečenjem slavskog kolača, vazduhoplovci su obeležili Svetog Iliju Gromovnika, svog zaštitnika od 1924. godine.
   Istoriju avijacije ispisale su brojne generacije pilota, tehničara i stručnjaka raznih specijalnosti.
   Kratko podsećanje na istorijat našeg vazduhoplovstva počinje 1893. godine, kada se vazduhoplovstvo prvi put pominje u Uredbi o formiranju cele vojske. Prva grupa oficira i podoficira 1912. krenula je na obuku za pilote u Francusku, a borbena upotreba je bila već naredne godine. Krajem Prvog svetskog rata formirane su prva i druga srpska eskadrila, koje su izvršile više od 3.000 letova prilikom proboja Solunskog fronta.
U aprilskom ratu 1941. za devet dana poginulo je 145 pilota i 576 vazduhoplovaca na zemlji. Do kraja ovog rata formirane su dve vazduhoplovne divizije.
   Godine 1999, u uslovima prevlasti NATO avijacije, u avionima daleko slabijih borbenih mogućnosti, poletali su piloti u odbrani otadžbine braneći čast svojih predaka.

TURISTIČKA SEZONA - piše Rajko Sarić
Navalica samo na skupe aranžmane

   Turistička sezona je u punom jeku. Ni nedavne terorističke akcije u Egiptu, ni nestabilna bezbednost u Turskoj nisu omeli Kraljevčane da deo godišnjeg odmora provedu u nekoj od turističkih destinacija u ovim zemljama.
Ipak, kako nam je potvrdila Leposava Đoković iz Agencije ,,Ineco”, u odnosu na prošlogodišnju letnju sezonu, prodaja aranžmana je dosta slabija.
   - Naše sugrađane uglavnom interesuju letovališta u Turskoj i Egiptu, ali je najviše turista preko naše agencije ipak putovalo u Bugarsku. Cene boravka u letovalištima ove godine su za oko 20 procenata veće u odnosu na prošlu godinu, posebno u hotelima sa tri ili četiri zvezdice. Ponovo se vratilo interesovanje za letovanje u Tunisu, gde je posebno velika prodaja aranžmana u predsezoni i postsezoni. Već po tradiciji, veliki broj Kraljevčana odmara se na plažama na Crnogorskom primorju - kaže Đokovićeva.
Biljana Paunović iz ,,Feniks travela” takođe kaže da veliko interesovanje Kraljevčana vlada za Nesebar i Sunčev breg u Bugarskoj.
- Posebno je zanimljiv privatan smeštaj, ali i smeštaj u hotelima. Zahvaljujući tome što neke banke kreditiraju letovanja, veći broj korisnika uspeo je da realizuje skupe aranžmane na Malti i Tasosu, gde desetodnevni boravak košta 800 do 900 evra. Dakle, vratilo se poverenje u ekonomsku stabilnost države, privatni sektor je znatno ojačao i zaposlio veći broj radnika, tako da se platežna moć poboljšala u odnosu na ranije godine - ne skriva zadovoljstvo Biljana Paunović u izjavi za Ibarske novosti.
Međutim, Marina Milikić, vlasnik Agencije ,,Stekomont”, kaže da je prošlogodišnja turistička sezona bila mnogo uspešnija.
- Naš objekat u Sutomoru imao je 70 odsto popunjenost kapaciteta, cene su ostale na prošlogodišnjem nivou, od 11 do 15 evra dnevno. Besparica i pogrešna ekonomska politika države onemogućili su uspešnije poslovanje. Banke su davale veoma nepovoljne kredite, čekovi se ukidaju, a platne kartice izdaje samo nekoliko banaka, dok se sa postterminalima uveliko kasni. Sve to onemogućava povoljno letovanje na rate, kao ranijih godina - kaže Milikićeva.
Podaci o popunjenosti turističkih kapaciteta u našoj opštini još se obrađuju, ali će najverovatnije biti na prošlogodišnjem nivou.

ŽIVOTNI STANDARD KRALJEVČANA MEREN PAZARIMA TRGOVACA - piše Rajko Sarić
Kad platimo obaveze, ne ostane ni za hleb

   • Troškovi života u junu ove u odnosu na jun prošle godine porasli za 15,8 a plate za 1,58 procenata • Kraljevački trgovci imaju sve manje posla • Zbog besparice, kupuje se samo roba lošeg kvaliteta

   U Kraljevu se danas živi lošije nego pre godinu dana. Napala, kažu sugrađani, ponovo besparica. Uzaludno je da se naprežeš i praviš finansijsku konstrukciju, para ni za lek. Ne možeš više pošteno ni da se zadužiš. U bankama kažu ,,nisi podoban” odnosno ,,nisi solventan”! Smislili finansijeri nekakav kreditni biro koji te natenane skenira i odmah ,,ukapira” koliko si ,,ispod crte”. A baš smo mislili da ćemo pozajmicama kod više banaka vraćati i premošćavati. Bilo je, kažu stariji, blagostanje u vreme inflacije: uzmeš mnogo, kad vraćaš, odbiješ inflaciju i ostane mali dug - gotovo ništa.
Istina je da se ministar finansija doskoro kleo u jednocifrenu inflaciju, ali je ispalo da su pesimisti bili u pravu. Tako smo modernu Evropu najpre osetili kroz zaduživanje, kad su banke počele da ,,zavrću uši”. Glavno pitanje je kako preživeti do sledećeg meseca, a pritom platiti sve dažbine. U suprotnom, dolaze opomene, prinudno izvršenje, troškovi tog izvršenja.

STANDARD NA NIZBRDICI
Statistika kaže da su cene na malo u junu ove godine u poređenju sa prosekom za 2004. godinu porasle za 15 odsto, troškovi života za 15,9, dok su realne zarade zabeležile rast od svega 1,58 odsto! Praktične posledice ovakvih kretanja osećaju svi koji ujutru kupuju mleko, hleb, malo zeleniša, poneku jabuku i parčence mesa sa koskom. Standard građana pao je na veoma niske grane, tvrde vlasnici radnji, trgovci na pijaci, radnici u buticima, parfimerijama i marketima. Čak se i kafandžije bune, jer i obična ,,brlja” iskazuje ,,minus” u poslovanju. A oni na vlasti uporno ponavljaju da nam je bolje, da smo sve bliže modernim svetskim vodama. Samo da nam neko baci pojas za spasavanje.
- Prodaja parfema, toaletnih voda i setova daleko je slabija nego prošle i pretprošle godine. Primetno je da se ne gleda na kvalitet, bitna je samo cena, tako da se prodaju samo jeftiniji proizvodi. Cene proizvoda koje mi nudimo kreću se od 350 do 2.000 dinara - kaže prodavačica u parfimeriji ,,Fensi” u centru grada i naglašava da je ranijih godina prodaja originalnih parfema bila mnogo veća.
Da se svaki dinar tri puta prevrne u ruci pre nego što se potroši, svedoči i radnica u prodavnici ,,Safari”, takođe u centru grada, koja kaže da mesečno po sedam do deset dana niko i ne navrati u radnju, a kamoli pazari.
- Imamo zaista bogatu ponudu kozmetike i kožne galanterije, ali je potražnja veoma mala. Danima u kasu ne stavimo ni dinar pazara, a porezi su veliki. Ranijih godina prodavalo se znatno više, a sada je ponovo velika besparica. Da li je ovako samo u Kraljevu ili u celoj Srbiji, ne znam, ali je sve neizdržljivije. Cene ne samo da nisu povećavane, već je jedan deo proizvoda pojeftinio, ali ne vredi - kaže prodavačica.

GUBITAK UMESTO ZARADE
Vesna pet godina ima tezgu na gradskoj pijaci. Prodaje garderobu.
- Počela sam sa robom iz Subotice, a sada robu nabavljam u Pančevu, Novom Pazaru, Bugarskoj i Turskoj. Ponuda je šarolika, za svačiji džep, ali, poslednjih meseci obrt je veoma mali. Država svakodnevno steže omču oko vrata, traži da obavezno nabavimo fiskalne kase, uvodi nove poreze, a kupovna moć građana je svakog dana sve manja - kaže Vesna preračunavajući mesečne obaveze. - Dok platim poreze, obaveze ,,Pijaci”, doprinose za radnika i mene, jedva da nategnem dve minimalne plate. Još ako budem takve sreće da mi lopovi odnesu neki odevni predmet, onda sam zaradila čist gubitak.
Dejan sa suprugom godinama prodaje farmerice i drugu teksas robu i kaže da nikada nije bilo teže, da roba nikad nije bila jeftinija, a besparica veća.
- Sve me ovo podseća na vreme hiperinflacije. Po kiši, snegu i drugom nevremenu, od jutra do tri-četiri sata poslepodne, svih 365 dana u godini, bez godišnjeg odmora, bez bolovanja i slobodnih dana, pokušavam da iskopam neki dinar za kućni budžet. A onda, desi se inspekcijska racija, ili reket u vidu kojekakvih poreza i nameta od države i opštine. Ako su ,,Magnohrom”, Fabrika vagona, ,,Jasen” i druga preduzeća ostali bez tržišta, radnici bez posla i plata, onda je i nama veoma teško, ali niko neće da nas razume. Besparica je sve veća, kupuje se samo roba slabog kvaliteta, kod Kineza - kaže Dejan.
Trgovci smatraju da otvaranje novih radnih mesta zavisi od političara, od njihovih predizbornih obećanja. Istina, i na tržištu rada postoji disproporcija između ponude i tražnje, nekvalifikovani radnici nisu zainteresovani za rad na žitnim poljima Srbije, prepuštaju rado te poslove Bugarima i Rumunima.

KUPI DA PREŽIVIŠ
Ipak, to sve nije, niti može da bude, opravdanje za niska primanja zaposlenih u Kraljevu. To nije nikakvo opravdanje za niske penzije onih koji su svoj život ostavili u nekoj proizvodnoj hali. U supermarketu ,,Rodić” kažu da mnogi sugrađani kupuju samo hleb, mleko, ponekad sredstva za higijenu ili mlečne proizvode.
- Pre samo sedam ili osam meseci imali smo znatno veću prodaju mesa i mesnih proizvoda, alkoholnih i bezalkoholnih pića, sredstava za higijenu i drugih proizvoda. I odeljenje kozmetike beležilo je znatno bolju prodaju. Sada je i ta prodaja smanjena, ljudi uglavnom kupuju samo za preživljavanje - kaže kasirka u ,,Rodiću”, a njenu priču potvrđuje i radnica u ,,Mega marketu”, sećajući se da su ne tako davno roditelji svojoj deci kupovali i igračke, da je kupovano posuđe i druga vredna roba.
I trgovci poljoprivrednim proizvodima kažu da je prodaja opala. Kupuje se na grame umesto na kilograme. Istina, poljoprivredni proizvodi su danas nešto skuplji nego prošle godine, ali će, zbog loših vremenskih uslova, u narednom periodu hrana još više poskupeti. ,,Pravi” poljoprivredni proizvođači kažu da su seljački proizvodi i dalje jeftini, dok je država drastično povećala postojeće i uvela nove poreze, povećane su cene veštačkih đubriva, herbicida i pesticida. Kakva li će tek biti naredna godina, ako je dočekamo?

SVEČANA PROMOCIJA JEDINSTVENOG UDRUŽENJA U SVETU - piše Ivan Rajović
Kraljevo centar "Prijateljstva za nova vremena"

   Sutra, u subotu, 06. avgusta 2005. godine. posle prigodne svečanosti i osvećenja novih prostorija zvanično će početi sa radom Udruženje građana "Prijateljstvo za nova vremena". Organizacija koja je po mnogo čemu neobična i jedinstvena, ne samo na ovim prostorima, nastala je na inicijativu Hadži Moma Bakračevića po čijoj zamisli su uređene i radne prostorije u kojima će se Udruženje nalaziti. Zapravo, Momo Bakračević, svetski putnik, hodočasnik i nekadašnji aktivista na uspostavljanju i učvršćivanju bratskih odnosa među gradovima nekada zajedničke domovine, došao je na ideju da na ovaj način obnovi pokidane veze među prijateljima koji nisu zaboravili da su to nekada bili.
   Za razliku od sličnih organizacija koje svoje delovanje zasnivaju na saradnji dvaju naroda, "Prijateljstvo za nova vremena" u svojoj osnovi podrazumeva povezivanje Kraljeva sa svim onim tačkama na planeti, sa svim onim ljudima koji u ovakvom vidu komunikacije nalaze smisao. Saradnja u koju su već sada uključeni gradovi iz Slovenije, Bosne, Makedonije, Crne Gore, Poljske, Francuske i drugih zemalja zasniva se isključivo na razmeni kulturnih vrednosti i svega onoga što se pod tim podrazumeva, uključujući i sport. Važno je pomenuti da politici, u onom vidu kako joj se ovde pristupa, nema mesta u Udruženju, što je samo još jedna pozitivna karakteristika koja ovaj vid organizovanja entuzijasta iz Kraljeva čini interesantnim i primaljivim za sve one koji razmišljaju na ovaj način.
   Kraljevo, kao jedan od najlepših gradova u ovom delu Srbije, sa svojom burnom i bogatom starijom ali i savremenom istorijom, sa velikim brojem i te kako značajnih istorijskih spomenika, neprocenjivim duhovnim nasleđem i maksimalnim dometima u ovovremenom kulturnom stvaralaštvu ima šta da pokaže i ponudi za razmenu, što se iz dana u dan sve više potvrđuje u kontaktima sa različitim ljudima i na različitim nivoima. Postojanjem i radom ovog Udruženja sve slične aktivnosti dobiće mnogo ozbiljniji značaj što u uslovima otvaranja čitave zemlje ka Evropi i svetu može samo poslužiti na dobrobit gradu, građanima, ali i širem okruženju u kojem se Kraljevo nalazi.
   Svečanosti zvaničnog proglašenja početka rada "Prijateljstva za nova vremena" i useljenja u nove prostorije u Omladinskoj ulici 55, kako je već ranije najavljeno, prisustvovaće više stotina Slovenaca koji će specijalno za ovu priliku doputovati iz Maribora i drugih gradova Slovenije. Svoj dolazak su najavile i delegacije iz Makedonije i Bosne. Na ovaj svojevrsni hepening pozitivnih vibracija, dobre volje, prijateljstva i razmene najvećih ljudskih vrednosti pozvani su svi viđeniji i uticajniji ljudi u gradu, predstavnici svih političkih stranaka ali i svi građani Kraljeva koji će svojim prisustvom pružiti svojevrsnu podršku ovakvom konceptu komunikacije sa svetom, a što će Kraljevu priuštiti status jedinstvenog grada čiji su žitelji, i pored svega što su preživeli i preživljavaju još uvek, okrenuti budućnosti i saradnji među ljudima i narodima dobre volje širom sveta.
   U adaptaciji prostorija Udruženja, koje su od nedavno spaljene zgrade pretvorene u jedan od najlepših radnih prostora u gradu, učestvovao je veliki broj firmi i pojedinaca iz Kraljeva koji su i na ovaj način iskazali svoju saglasnost i podržali aktivnosti "Prijateljstva za nova vremena".
   Početak svečanosti zakazan je za subotu, 06. 08. 2005. godine u 10 časova u Omladinskoj ulici br. 55.

POKLON “AMIGE” MEDICINSKOM CENTRU - piše Anđelka Milošević
Gest koji treba slediti

   Zaposlenima i vlasniku preduzeća ,,Amiga" Miroslavu Tlačincu nije prvi put da ovom gradu nešto daruju. Često se o tome nije govorilo javno, ali kada je u pitanju donacija upućena bolnici, odnosno najtežim bolesnicima koji se u njoj leče, onda sa tim svakako treba upoznati građane. Bez ikakve najave, ali i apela za pomoć, povodom petnaestogodišnjice postojanja preduzeća, u ,,Amigi" su odlučili da bolnici i našem gradu poklone određena novčana sredstva. Zaposleni u Zdravstvenom centru odlučili su da se ta sredstva utroše za kupovinu medicinske opreme koja je u ovom momentu najneophodnija.
   - Odlučili smo se za takozvane infuzione pumpe. To su pumpe za aplikaciju izuzetno značajnih, često vrlo skupih lekova, koji moraju da se u kontinuitetu daju pacijentima iz minuta u minut u istoj koncentraciji u periodu od 24 sata i više - objasnio je doktor Zvonko Veselinović.
Da je izbor krajnje oprezan, govori i podatak da na Odeljenju za reanimaciju i intenzivnu negu postoji samo jedna ovakva pumpa.
   - Iz sata u sat procenjujemo koji nam je pacijent teži, kome ćemo i koju infuziju dati, a kome isključiti. Nakon ove donacije imaćemo jednu komfornu situaciju za sve naše bolesnike na intenzivnoj nezi, da sa te strane budu potpuno bezbedni. Iako je prošlo vreme kada je bolnici za normalno funkcionisanje bilo potrebno skoro sve od opreme i lekova, i kada smo svakodnevno apelovali za pomoć, ne može se reći da smo danas kompletni - kaže dr Veselinović.
   Tehnološki napredak u medicini je izuzetno brz, teško ga je pratiti. Naročito kada za to nema novca, praćenje medicinske tehnologije je veoma skupo. Čak i za izuzetno bogate zemlje sveta to je skup kolač.
   - Mi želimo da pratimo sve napretke. Kako u tehnološkom, tako i u naučnom smislu, ulažemo velike napore. Zato ovaj humani gest izuzetno prija i mnogo znači. Bolnici uvek treba mnogo toga novog, savremenog, kako bi i pomoć, kome je potrebna, bila adekvatno i brzo pružena. Prioritet u nekom narednom investiranju daćemo porodilištu, gde gotovo za svaki deo neophodne opreme treba izdvojiti od 5 do 10 hiljada evra - naglasio je doktor Veselinović.
   - I evo, ovo je prilika da zamolimo naše sugrađane za pomoć i da im ponovimo da se dobra volja i zdravstvo dobro slažu, a nama to mnogo znači - apeluje dr Veselinović.
   Pomoć koja je pristigla iz ,,Amige" i svaka naredna, iz bilo koje ruke, biće dragocena zaposlenima u bolnici da, onome ko izgubi zdravlje, na najbolji mogući način pokušaju da zdravlje vrate.

SAVETI LEKARA - KAKO SAČUVATI ZDRAVLjE NA TROPSKIM TEMPERATURAMA - pripremio dr Dušan Micić
Kupači, ne ulazite naglo u vodul

   Na sunčanju i kupanju u ovim vrelim letnjim danima sigurno nećete videti bolesne i stare ljude. Uglavnom se ,,hlade” mladi i zdravi. Kod nas u Kraljevu postoji više mesta za osvežavanje: Ibar, Ribnica, Kamenica, bazen, i svuda su različiti uslovi. Negde su temperature vode više, negde niže. Na planini je temperatura vode dosta niža, i to treba uvek imati u vidu. Nije poželjno i ne preporučuje se da se u vodu ulazi naglo, bez obzira da li je ona relativno topla ili prohladna. Veći problem su vode za koje se kaže da nisu hladne, jer u njih većina kupača naglo ulazi, bez ikakve pripreme. To se ne sme, ali našim ljudima je teško dogovoriti da se pre ulaska u vodu organizam mora pripremiti. Često se dešava da se dugo bude na suncu, pa u tom slučaju rashlađivanje treba da bude češće. Postoje i kategorije kao što su srčani bolesnici, psihijatrijski, dijabetičari, trudnice, hroničari, i njima se ne preporučuje boravak na suncu.
Suncu se ne treba izlagati u velikoj meri, posebno u toku dana kada je temperatura najviša. Mala deca do dve-tri godine i trudnice ni slučajno ne smeju u to vreme da izlaze na sunce. Izlazak se preporučuje od 7-8 do 10 pre podne i posle 19 časova. Deca su izuzetno osetljiva kako na pegrevanje tako i na pothlađivanje zbog svog metabolizma i konstitucije. Osetljiva su na gubitak vode i elektrolita, kao i trudnice. I za zdrave osobe boravak na suncu bez suncobrana ili hladovine može da bude jako štetan, jer može doći do sunčanice i nekih drugih poremećaja, opekotina prvog i drugog stepena...
• Kako prepoznati sunčanicu
Dužina boravka na suncu nije jedini osnov za dobijanje sunčanice. U većini slučajeva se to dešava nakon nekog fizičkog napora, rada, duže šetnje, bavljenja sportom po jakom suncu.
Glavobolja, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, slabost i malaksalost su opšti simptomi i za sunčanicu ih jedino vezuje podatak o boravku ili radu na suncu.
U tom slučaju, veći unos tečnosti, vitamina (multivitaminski kompleksi), nešto analgetika, kao i mirovanje u zamračenoj i osveženoj prostoriji - ono su što pomaže.
• Koliko i koje tečnosti treba unositi u organizam kada su velike vrućine
Kada su velike vrućine treba piti što više tečnosti jer se time reguliše telesna temperatura i uspostavlja hidroelektrolitni balans u organizmu. Gubitak tečnosti se može odrediti samo okvirno, ali, uz prosečne dnevne aktivnosti, organizmu bi bilo dovoljno oko 2-3 litra tečnosti. Međutim, 90 odsto ljudi unosi manje nego što je potrebno. Tečnost se mora unositi konstantno i odmereno. Voda, sok, lubenica, salata, supa, sve se to računa u unos tečnosti u organizam. Srčani bolesnici i oni koji boluju od hipertenzije ne smeju unositi velike količine tečnost jer to opterećuje kardio-vaskularni sistem, njima se preporučuje smanjen unos tečnosti. Oni koji su imali infarkt, kojima je ugrađen baj-pas, bubrežni bolesnici - drže se na toj nekoj suvoj strani, redukuje im se unos tečnosti.
• Šta pojesti, a ne preterati
Kada je temperatura izuzetno visoka, treba jesti što više voća, povrća, uzimati mleka i mlečnih proizvoda, a što manje mesa i mesnih prerađevina. Može čak da se smanji broj obroka. Za doručak valja pojesti neko pecivo, ručak minimizirati, a večera da je što laganija.
• sportske aktivnosti
Sportske aktivnosti ne treba upražnjavati po suncu, već tek od 18 časova. Kod sportskih aktivnosti dolazi do enormnog gubitka tečnosti i minerala, pa zato njihov unos mora da bude povećan.
• klima-uređaji
Pri velikim vrućinama, centralizovana klimatizacija je najbolje rešenje što se tiče preduzeća, zgrada uopšte. Klima-uređaji u stanovima mogu da budu korisni, svakako, ali se ne sme preterivati sa razlikom u temperaturi. U klimatizovanoj prostoriji temperatura ne bi trebalo da bude niža od pet stepeni u odnosu na spoljnu temperaturu. Zbog neznanja pri upotrebi klima-urdeđaja može doći i do ozbiljnih zdravstvenih problema, do oboljenja respiratornog sistema, problema sa leđima i bubrezima. Klima-uređaji u kolima više štete nego što koriste. Mi ne idemo na neka daleka putovanja gde bi nam klima bila neophodna, tako da za ove kratke vožnje nije preporučljiva.

U OKVIRU REORGANIZACIJE ŽELEZNICE SRBIJE - piše Dragan Vukićević
Kraljevo traži svoje mesto

   U želji da nađu svoje mesto u okviru reorganizacije preduzeća, zaposleni u Sekciji za održavanje vozila Kraljevo nastoje da dobiju svaki posao od značaja za železnicu. Prema rečima Gorana Boškovića, šefa Sekcije, stvoreni su uslovi da uz redovne aktivnosti planskog i vanplanskog održavanja vučnih i vučenih vozila, Sekcija poslove i proširi, pogotovo što je donedavno održavala više od 40 vučnih jedinica, a trenutno svega osam.
- Zato je za nas vrlo važan program investicionih opravki lokomotiva serije 661 - kaže Bošković. - Ulažemo maksimum napora kako bi postigao potreban kvalitet, s tim što redovni problem predstavlja nabavka delova i materijala.
Opravka električnih obrtnih mašina takođe se uspešno obavlja, iako i tu ima problema zbog neredovnog pristizanja materijala neophodnog pri regeneraciji motora, što se ipak velikim zalaganjem uspešno prevazilazi. U protekle dve godine popravljeno je 1.300 motora, mada bi učinak mogao da bude veći, ali bi i uslovi trebalo da budu bolji.
U međuvremenu, radionicu je obišla komisija za verifikaciju rada i Bošković naglašava da su za ispunjenje standarda potrebna još manja ulaganja.
Rezultati realizacije programa popravke viljuškara su, međutim, vrlo skromni, što takođe zavisi od delova i repromaterijala, čija količina i redovnost nabavke uslovljavaju učinak.
Imajući to sve u vidu, Zoran Bošković, šef Sekcije ZOVS-a, smatra da bi sadašnji stručni i kvalitetni kadrovi, uz bolju opremu i bolje uslove za rad, mogli da postignu još zapaženije rezultate.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

POSLE UPISA U SREDNJE ŠKOLE KRALJEVA - piše Bojana Milosavljević
Nedostajaće dobre zanatlije

   Upis u prvi razred srednjih škola je obavljen u skladu sa konkursom. U Kraljevu su sva mesta četvrtog stepena stručne spreme popunjena, a ostalo je nešto slobodnih za trogodišnje obrazovne profile. Mašinsko - tehnička škola "14. oktobar" ima za bravare 11 slobodnih mesta, a konkursom je bilo predviđeno upisivanje 15 polaznika. Prema tumačenju nadležnih u Školskoj upravi Kraljeva neizvesno je da li će ovako malo odeljenje, sa samo 4 učenika, biti uopšte formirano, jer takva ministarstvo neće finansirati. Za zanimanje inastalater u istoj Školi ima još 12 mesta, a po konkursu je bilo raspoloživo - 30; obrazovni profil - mehaničar hidraulike i mehanike nije popunjen za još 5 mesta. Za zanimanje precizni mehaničar ostalo je jedno, a za operetera mašinske obrade čak - 13 slobodnih mesta. U slučajevima gde se u željeno zanimanje upiše zanemarljiv broj učenika od onog konkursom predviđenog, vrlo je uputna promena želje učenika, naravno uz njihovu i saglasnost roditelja, kako bi se odeljenja objedinila i time zadovoljio normativ.
   U Šumarskoj školi za septembar i novu školsku godinu ima mesta za zanimanje - tapetar i dekorater (ukupno 15), a za stolara još 6. U Poljoprivredno - hemijskoj školi odeljenje lakirera je upisalo svega 2 učenika, a planom je bilo predviđeno 30. Ovo odeljenje, rekao je Nenad Slavković, načelnik Školske uprave u Kraljevu, sigurno neće biti oformljeno. U tom slučaju dvojici upisanih biće ponuđeno neko drugo zanimanje, makar oni bili i prekobrojni, jer se u prvom razredu neće finansirati odeljenja ispod 15 polaznika, dok za ostale razrede to ograničenje nije striktno. Krajnji upisni rok je završetak meseca, a stvarno stanje videće se 1. septembra.
   Kada je reč o bližim mestima u našem okrugu, još oko 4o slobodnih mesta ostalo je u Mašinsko - tehničkoj školi u Raški, a u Vrnjačkoj Banji - samo 4 u Ugostiteljskoj školi. Bilans je manje više sličan i u ostalim školskim centrima Rasinskog i Moravičkog okruga, a koji su u nadležnosti Školske uprave u Kraljevu. Nezvanično saznajemo interesantan podatak o oko 120 novih srednjoškolaca koji su osnovno obrazovanje završili van Kraljeva. a to bi bio broj na nivou i proteklih godina.
   - To se i očekivalo - kaže Nenad Slavković, načelnik Školske uprave u Kraljevu - s obzirom na "unikatnost" i širi značaj pojedinih škola a koje su u Kraljevu, kao na primer Šumarska, veterinarska (u Poljoprivredno -hemijskoj), posebno interesovanje za Medicinsku i Umetničku školu."
U osvrtu na upisni rok za školsku 2005 - 6. godinu, načelnik takođe ističe:
   - Sva tehničarska zanimanja su popunjena, odnosno zanimanja četvrtog stepena složenosti. To je posledica ovakvog načina polaganja kvalifikacionog ispita, tačnije niskog praga znanja zahtevanog na ispitima - po bod iz svakog predmeta. Tu je i želja roditelja da dete po svaku cenu upiše četvorogodišnju školu. Zbog toga su ostala nepopunjena i neka vrlo kurentna zanimanja trećeg stepena, kao na primer - lakirer, za koje su se nudile stipendije i dobro plaćen posao u najsavremenijim mogućim uslovima rada, a sve to odmah po završetku školovanja. Ne znam da li je tako slab odziv usledio zbog neiformisanosti ili nedovoljne procene roditelja o daljoj perspektivi deteta. U svakom slučaju - to je prava šteta."

O NOVIM ŠKOLAMA - SAVEZNA SKUPŠTINA
    Još uvek nema konkretnih poteza oko izgradnje objekta Medicinske škole u Kraljevu, što je krajem maja najavio dr Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta vlade Srbije. Sredstva za izgradnju nove škole, jedne od devet u Srbiji, u iznosu od 3 miliona evra, još nisu stigla u Ministarstvo. Podsećamo da je reč o zajmu Svetske banke, koja jeste odobrila ta sredstva. U Školskoj upravi Kraljeva dobili smo objašnjenje da svako zaduženje na međunarodnom nivou mora da verifikuje skupština Zajednice Srbija i Crna Gora. To se do sada, iz nepoznatih razloga, odlagalo i sada se čeka jesenje zasedanje saveznog "parklamenta," tako da pre septembra ili čak oktobra ne možemo očekivati sredstva iz zajma Svetske banke.


MLADI FRANCUZI U POSETI NAŠEM GRADU - piše Ivan Rajović
,,Dela luna” i na kraljevačkom nebu

   Tokom nekoliko proteklih dana u našem gradu je boravila poveća grupa mladih Francuza, koja je gotovo samoinicijativno posetila Kraljevo i tom prilikom održala nekoliko izuzetno poučnih i sadržajnih programa za ovdašnju publiku. Već samim svojim prisustvom, načinom organizovanja i života u komuni, nalik ,,deci cveća" iz šezdesetih godina, mladi Francuzi su izazvali ljubopitljivost mnogih mladih Kraljevčana, starijih ljudi, dece, ali i čuvara reda i zakona, što je sasvim razumljivo za uslove u kojima se mi nalazimo, ali i slobodu ispoljavanja slobodnijeg ponašanja, što je primereno ovakvim grupama mladih slobodoumnih ljudi kojima je osnovni cilj da propagiraju sopstvene ideje o vrednostima života u modernim društvima i da, koliko je to njima moguće, pomognu onima koji su zarad političkih dešavanja doživeli najveće neprijatnosti i gubitke.

OPUŠTENOST, SRDAČNOST I USREDSREĐENOST
Naravno, nikakvih incidenata nije bilo iako čitava družina pod vedrim kraljevačkim nebom deluje za naše uslove prilično neobično. Pre svega svojom opuštenošću, raspevanošću i pozitivnom energijom koja prosto zrači iz ovih mladih ljudi, a što ih, lišenih grča balkanske svakodnevice, umnogome izdvaja od ovdašnje mladeži. Za one malo starije, koji su svoja prva životna iskustva sticali uz muziku Bila Haleja, Bitlsa, Rolingstonsa, Cepelina, protivnika rata u Vijetnamu i čuvene parole ,,vodimo ljubav, a ne rat", susret, čak i neformalni, sa mladim Francuzima, bio je povod i retka mogućnost da se bar na tren vrate u vreme kada je sve bilo mnogo drugačije, jednostavnije i ljudskom biću željnom komunikacije sa istomišljenicima širom sveta primerenije.
Zatičem ih kako raspoređeni u pravilan krug, nedaleko od Ibra, a isto toliko udaljeni od zida oslikanog modernim grafitima, ozbiljno razmenjuju poslednje sugestije pred nastup. Ne prekidaju svoj posao do isteka planiranog vremena, a sagovornika je i te kako teško pronaći budući da, kako objašnjavaju, nema nadređenih, niti na bilo koji drugi način privilegovanih, svi su podjednako vredni i sasvim je svejedno sa kim razgovaram. Prolazim kroz improvizovani kamp koji me pomalo podseća na cirkusku družinu, a verovatno da su slično izgledale i seanse u trupi Šekspirovih putujućih glumaca. Neki sviraju, uvežbavaju svoje tačke, drugi isprobavaju šminku, popravljaju i doteruju rekvizite, neki spavaju u šatorima ili pod vedrim nebom, gladni okupljeni oko velikog lonca punog testenina uzimaju svoja sledovanja, dok drugi seckaju paradajz, za salatu valjda. Ima i piva, naravno. Opuštenost, srdačnost i usredsređenost na ono što se radi osnovni je utisak koji čovek stiče gledajući ih.
Oni su ovde, objašnjavaju mi, kao trupa koja se, pre svega, bavi radom sa decom, decom izbeglica i decom bez roditelja. Njihov glavni zadatak je, ističu, da uvesele ljude, da u njima probude davno uspavanu dobru energiju, da uspostave pozitivan kontakt sa svima, da budu prijatelji, i zbog toga je Kraljevo, ističu zadovoljno, imalo sreću da su se oni ovde našli. Kažu kako im je neki Marko u Francuskoj rekao da je Kraljevo izuzetan grad i da je i to bio jedan od razloga što su se našli ovde. Inače, putuju kroz Jugoistočnu Evrpu, što im je već mesecima odrednica izuzetno zanimljiva i bitna zbog svega onoga što se na ovim prostorima događalo tokom mnogih proteklih godina, još u vremenu kada su mnogi od njih bili deca. Plan im je bio da naprave nekoliko umetničkih radionica za decu i sa decom, a u utorak je u centru grada održan i veliki, kako ga nazivaju, šou program.
Ima ih oko trideset. Deo novca za turneju obezbedili su im poštovaoci iz nekog manjeg grada pored Liona, ali je zanimljivo pomenuti da je svako iz grupe sam učestvovao sa po 150 evra za hranu.

SVE ŠTO SE RADI - RADI SE “IZ DUŠE”
Dakle, ono što ih čini posebnim, drugačijim od ostalih i vrednih poštovanja jeste i to da niko od njih ne zarađuje pare od ovoga što radi i sve što rade - rade ,,iz duše". Ovi glumci, žongleri, muzičari i zastupnici svojevrsne slobodne folozofije života u senci takozvanog Novog svetskog poretka, osim ovoga što rade, prave i nakit i prodaju ga, ali u Francuskoj, i od toga se izdržavaju. Suština svega toga što rade je želja da pokažu svim ljudima da nisu pare najbitnije u životu i da jedino što bi ljudi trebalo da imaju jeste dobra energija. Osim toga, oni služe i kao primer da Francuzi, bar ne svi, nisu samo bogati ljudi koji imaju mogućnost da se zabavljaju i priušte sebi mnoga zadovoljstva ovoga sveta nedostupna ljudima sa ovih prostora, već da ima i takvih koji su u stanju da rade i ovakve stvari. U skladu sa takvim opredeljenjem, kompletna predstava koja je u utorak izvedena pred kraljevačkom publikom posvećena je tome da ukaže ljudima koliko je televizija loša i da ih uputi da razmišljaju svojom glavom, a u tu svrhu imaju čitavu ekipu ljudi koja se i zove tv brigada i čiji je osnovni zadatak da to radi.
Super je živeti na ovaj način, ističu svi, ali se to tako ne radi čitave godine. Grupa četvrtinu godine provodi na putu, a kako su već ranije naglasili, najviše vole da rade u krajevima Jugoistočne Evrope sa izbeglicama, što smatraju dobrotvornim radom i svojim svojevrsnim doprinosom sređivanju situacije u ovom delu sveta.



INICIJATIVA NOVOOSNOVANOG SAVEZA OMLADINE KRALJEVA
Bogavčevo zdanje vratiti omladini!?

   Nedavno osnovani Savez omladine Kraljeva (SOK), na prekujučerašnjoj konferenciji za novinare, pokrenuo je inicijativu da se čuveno Bogavčevo zdanje u Kraljevu vrati ovdašnjoj omladini. Predstavnici SOK-a podsetili su da je Zdanje u Ulici cara Lazara bilo vlasništvo uglednog Kraljevčanina Petra Bogavca, narodnog poslanika i člana Senata Skupštine Kraljevine Jugoslavije i da je on, pošto nije imao dece, februara 1941. godine, pred svoju smrt, testamentom ovu velelepnu zgradu zaveštao kraljevačkoj trgovačkoj omladini. Posle Drugog svetskog rata Bogavčevo zdanje je zaista i pretvoreno u omladinsi dom i tu su, pored Saveza socijalističke omladine (SSO) bile i prostorije Saveza izviđača, Saveza ferijalaca, Muzičke omladine, Saveza akcijaša, Književne omladine (kasnije i Književnog kluba) i drugih kolektivnih članova kraljevačke omladinske organizacije.
   Kako je na pres konferenciji istaknuto, posle građanskog protesta i pobede Koalicije „Zajedno“ na lokalnim izborima 1996/97. u mnogim gradovima i opštinama Srbije, Zakonom o državnoj imovini u svojini Republike Srbije (koji i danas važi) Bogavčevo zdanje je oduzeto omladini Kraljeva. Zaveštanje Petra Bogavca kao testatora je prekršeno i njegovo Zdanje, koje su svi zvali Dom omladine, dato na korišćenje Ministarstvu unutrašnjih poslova - Službi državne bezbednosti (današnja BIA). Istaknuto je da novoosnovani Savez omladine Kraljeva, koji okuplja osam omladinskih organizacija, baš kao i druga udruženja koja okupljaju mlade, nema odgovarajući prostor za sastanke i delovanje i zbog toga od aktuelnih vlasti u Republici i Kraljevu zahteva da se Bogavčevo zdanje, shodno testamentu-zaveštanju, vrati onima kojima je i namenjeno.
   Naglašeno je i da su ciljevi SOK-a „rešavanje aktuelnih problema mladih u Kraljevu i kreiranje dugoročne omladinske politike“. Za to, pored radnog prostora, međutim, nedostaju i finansijska sredstva, jer mladi svoje brojne projekte, kako je podvučeno, ostvaruju uglavnom uz pomoć donatora, dok su iz budžeta opštine za 2005. godinu dobili samo 10.000 dinara.
   - Koliko znamo, takva namenska sredstva za udruženja građana postoje, ali nikada, kako je predviđeno, nisu raspisivani konkursi za raspodelu tih sredstava za odgovarajuće programe i projekte - istakao je Vladimir Petrović, jedan od osnivača SOK-a.
   „Mladi Kraljeva imaju brojne zanimljive i kreativne ideje, ali to, bez ozbiljnije pomoći države i lokalne samouprave, nije dovoljno za njihovo praktično pretvaranje u život“, konstatovano je na pres konferenciji.