Ostaćemo prestonica kontinentalnog turizma
Mnogo žalbi, malo obrađivača
Razbacivanje po zakonu
Branićemo ,,Zadužbinu" invalidskim kolicima
Ako smo suvišni, neka nas zaminiraju
Tri sabora u dve nedelje?
Obnovljen vozni park
Guča je samo jedna
Pokraden i aluminijumski krov sa štala!?
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, fudbal, košarka

DANE STANOJČIĆ, PREDSEDNIK SKUPŠTINE OPŠTINE VRNJAČKA BANJA - piše Rajko Sarić
Ostaćemo prestonica kontinentalnog turizma

   Skupština opštine Vrnjačka Banja i Opštinsko veće (i drugi organi lokalne vlasti) konstituisani su u zakonskom roku. Isto tako, i budžet, koji je i razvojnog, ali sa nasleđenim primesama statičnog karaktera, usvojen je u zakonskom roku. U SO formirana je tzv. ,,Programska koalicija”, koja je zajednički podržala program predložen od predsednika opštine, ali podele na poziciju i opoziciju po pitanju kapitalnih projekata nema. Najbrojnija je odbornička grupa GG ,,Znamo kako”, predsednika opštine Rodoljuba Džamića, koja ima sedam odborničkih mesta, DSS ima 6, DS - 5, SRS - 4, GG ,,Novoselac”, SPO, SPS i SNS imaju po dva odbornička mesta, dok G 17 plus, GG ,,Vrnjčanin” i GG ,,Liga za Vrnjačku Banju” imaju po jednog odbornika. Skupština opštine radi bez ikakvih političkih trzavica, na principima demokratije, uz puno uvažavanje svih predstavnika stranaka koje su dobile poverenje birača. Trudimo se da idemo u korak sa novim zakonskim propisima koje donosi država, u skladu sa (potpisanom) dobijenom Studijom o izvodljivosti. Vrnjačka vlast ima dobru saradnju sa svim opštinama u regionu i ministarstvima na nivou države, kaže za ,,Ibarske novosti” Dane Stanojčić, predsednik SO Vrnjačka Banja, ocenjujući rad lokalnog parlamenta koji je u sadašnjem sazivu održao devet sednica.
• Primetno je, predsedniče Stanojčiću, da se u Banji dosta gradi. Na koje projekte ste, kao vlast, stavili akcenat?
U proteklih godinu dana započete su tri velike investicije. Pre svega, tu je projekat gasifikacije Vrnjačke Banje.

GASIFIKACIJA
Kao rukovodstvo opštine imali smo tu čast i priliku da ugostimo predsednike 26 opština centralne Srbije sa resornim ministrom i direktorom NIS - energogas kada je potpisan ugovor o gasifikaciji tih opština.
U Vrnjačkoj Banji odmah se krenulo sa realizacijom tog projekta i za očekivati je da gas ,,uđe” u grad do kraja ove godine, a da potpuna gasifikacija bude završena u naredne četiri godine.
Druga velika investicija u našoj opštini odnosi se na vodosnabdevanje. Vrnjačka Banja ima problem sa nedostatkom vode tokom letnjih meseci, u vreme najveće turističke sezone. Dok se ne izgradi regionalni vodosistem ,,Lopatnica”, moramo imati neko privremeno rešenje. U tom pravcu počeli smo finalizaciju brane na Goču koja će svoj efekat imati tek u narednoj sezoni, po okončanju zime.
Treća investicija kapitalnog karaktera odnosi se na izgradnju sportske hale, jer Vrnjačka Banja ima veliki broj sportskih klubova, a nema sportsku dvoranu. Ženski rukometni klub plasirao se u Prvu ligu, a prinuđen je da koristi usluge sportskih dvorana u Trsteniku i drugim gradovima iz okruženja. Za ovu godinu u planu je da se završi pokrivanje hale, do sada je krovna konstrukcija gotovo u potpunosti podignuta. Izgradnjom sportske hale dobio bi se veliki prostor potreban za mnoge turističke manifestacije (Zborovi ugostiteljskih radnika, berze banja, radničke igre...) kao i za potrebe školstva. Vrednost radova ugovorenih sa GP Progres AD Arilje je 18.510.570 dinara.
Pored toga, sadašnji skupštinski saziv u Vrnjačkoj Banji je ponosan na usvajanje dva strateški važna dokumenta: Plan i program razvoja turizma u narednih 15 godina i Generalni plan razvoja Banje. Kad je reč o razvoju turizma, napravljen je sveobuhvatan plan gde su date jasne smernice razvoja Banje da bi ostala prestonica kontinentalnog turizma u Srbiji. Plan je uradio Institut iz Beograda, a želja nam je da se turistička sezona znatno produži, da ne bude sve svedeno na nekoliko meseci tokom leta. Takođe, Generalnim planom razvoja Banje, posle višegodišnjeg lutanja i tumaranja, bolnu tačku zvanu urbanizam doveli smo u zakonsku fazu, što znači da se gradi i stvara po određenim kriterijumima struke. Taj plan je rađen dugo, bio je na javnoj raspravi i na Skupštini je usvojen jednoglasno uz veliki broj amandmana koji su, takođe, usvojeni. Dakle, ova dva dokumenta daju određen pravac daljeg razvoja opštine.

DEPONIJA I PRIVATIZACIJA
Uz sve to idu i tekući problemi, koji se, po pravilu, rešavaju u hodu. Pre svega mislim na infrastrukturne probleme, gde radimo na poboljšanju telekomunikacionih veza, probleme putne infrastrukture, izgradnju kanalizacione mreže i rešavanje, trenutno gorućeg problema - deponije čvrstog komunalnog otpada. Regionalna deponija planirana je da se gradi u Kraljevu, o čemu ćemo razgovarati sa rukovodstvom kraljevačke opštine, u cilju iznalaženja najboljeg rešenja za čitav region. Međutim, Vrnjačka Banja ima trenutni problem sa odlaganjem smeća. Pitanje je gde već sutra deponovati veliku količinu smeća, jer je postojeća deponija više nego iskorišćena. Bezuspešno se razgovaralo o prelaznom rešenju sa opštinom Trstenik.
• Pomenuli ste nekoliko velikih problema koje rešavate, kako kažete, u hodu, ali ste govorili i o velikim investicijama. Može li budžet da prati sve te investicije?
Budžet je, kao što sam već rekao, delimično razvojni i takav će biti sve dok se ne završi proces privatizacije i restrukturiranja preduzeća. Planiran je u iznosu od oko 350 miliona dinara u kvartalnom periodu, a planirano je i budžetsko zaduženje za završetak pomenutih kapitalnih investicija. Za sada nemamo problema sa punjenjem budžeta, problemi nastaju na polju rashoda, jer nam se dešavaju neplanirana izdvajanja. Ipak, sve je u granicama očekivanog. Primetno je, na primer, da postoji potreba za većim ulaganjem u turizam, jer statistika kaže da je u Vrnjačkoj Banji prihod od turizma svega 8-10 odsto zbog veoma kratke sezone. Zato moramo uložiti značajna sredstva na infrastrukturu, u manifestacije, tako da sezona traje od marta do novembra, da i zimi imamo goste na Goču i Moravi. Turizam je prevashodna grana kojom se Vrnjačka Banja bavi i zato turistički dinar mora imati značajnije mesto nego do sada.
• U Vrnjačkoj Banji bilo je dosta bure oko privatizacije ,,Autoprevoza”, kako je rešen taj problem i kako teče privatizacija drugih preduzeća?
Imali smo negativno iskustvo sa ,,Autoprevozom”, ali moram reći da se opštinsko rukovodstvo angažovalo i dokazalo da su zahtevi manjinskih akcionara i radnika bili usmereni na pravu adresu, da su radnici bili u pravu. Potvrdili su to i Trgovinski i Viši trgovinski sud, koji su pravosnažnim presudama raskinuli kupoprodajni ugovor između Agencije za privatizaciju i bivšeg kupca. Postavljeno je novo rukovodstvo koje predstavlja akcijski fond do aukcijske prodaje. Opština se u tom procesu pojavila kao umešač, jer i po Ustavu i po zakonu, lokalna samouprava je dužna da organizuje lokalni saobraćaj, a i deo sredstava od privatizacije treba da dođe u opštinu. Zato smo se umešali u ceo slučaj. U institucijama sistema dokazali smo da privatizacija ,,Autoprevoza” nije urađena na pravi način. Posle izgubljenih godinu i po dana situacija u preduzeću je loša, a mi ćemo se potruditi da pomognemo koliko je to u nadležnosti opštine. Na slučaju ,,Autoprevoza” pobedu je odnela pravna država. Nedavno je privatizovano HTP ,,Fontana”, privatizovana je pekara ,,Šumadija”, a po drugom modelu privatizovana je mineralna voda ,,Vrnjci”. Ujedno, to su neka od preduzeća koja zapošljavaju najveći broj radnika.

DRAGAN ĐILAS, DIREKTOR NARODNE KANCELARIJE, POSETIO KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Mnogo žalbi, malo obrađivača

   Boraveći u Kraljevu i gostujući prvi put na TV Kraljevo, u emisiji „Otvoreno o svemu“, Dragan Đilas, direktor Narodne kancelarije Srbije, istakao je da je ova kancelarija od svog osnivanja primila više od 11.000 žalbi, molbi i predstavki građana o raznim životnim problemima i neostvarenim pravima, ili neefikasnom postupanju nadležnih organa. Međutim, s obzirom da na obradi i postupanju po predstavkama građana u kancelariji radi samo 13 službenika, one nisu mogle da budu brzo rešene. Po Đilasevim rečima, zbog toga Kancelarija na zahteve građana u proseku odgovara u roku od 60 dana, a po predstavkama koje su urgentne postupa u kraćem roku i odmah odgovara podnosiocima.
   - Iz tih razloga, mi smo do sada otvorili narodne kancelarije i u preko 20 opština u Srbiji, a u nekim opštinama su osnovani ombdusmani (branioci građanskih prava). Poslao sam pismo svim predsednicima opština da obezbede prostor i ljude, a mi dajemo kompjutere i drugu opremu, da se otvore narodne kancelerije. Ne vidim nijedan razlog da se takva kancelarija ne otvori i u opštini Kraljevo. Nadam se da će i predsednik kraljevačke opštine pozitivno odgovoriti na naše pismo-predlog i da ćemo sledeći put doći da otvorimo narodnu kancelariju u Kraljevu - rekao je Dragan Đilas.
Direktor Narodne kancelarije posebno je potencirao bržu promenu političkog i državnog sistema u Srbiji, od čega, po njegovom mišljenju, mnogo toga zavisi. Taj sistem sa svojim institucijama još uvek je neefikasan, dobrim delom korumpiran i nije dovoljno u funkciji građana i razvoja zemlje. Đilas je napravio poređenje Srbije i nekih drugih sličnih zemalja koje su već prošle tranziciju, kao što su Češka, Slovačka, Rumunija... Tim zemljama, naglasio je Đilas, Srbija je nekada bežala za „tri koplja“, a danas su u njima prosečne plate 700, 800, pa i 1000 evra i daleko su ispred nas u svakom pogledu. To je zato što su postigle evropske standarde u proizvodnji i društvenom životu, zahvaljujući kojima imaju veći životni i društveni standard.
- Nama ne treba da bude cilj učlanjenje u Evropsku uniju samo radi članstva, već da što pre ovde u Srbiji imamo evropske, razvijene standarde, uz koje ćemo bolje živeti. Prosečan Srbin je iskusniji, otporniji i sposobniji od Čeha, Slovaka ili Rumuna i Srbija bi, sa efikasnijom državom i politikom, mogla mnogo brže da izađe iz sadašnje društvene krize. Nemac koji hoće da radi ima posla i može pristojno da zaradi, a Srbinu za to pored sposobnosti treba i mnogo sreće. Zato se mora što pre promeniti sistem. Mi u Srbiji pet miliona dinara dnevno trošimo na razne gluposti. Hajde da počnemo da štedimo više i na državi i da te pare utrošimo na podsticanje proizvodnje, zapošljavanje, za decu, penzionere i samohrane majke, koji moraju biti naš prioritet, kazao je Đilas.
   Govoreći o problemima u privatizaciji društvenih preduzeća, Đilas je naglasio da je za sporost i zloupotrebe u tom procesu kriva aktuelna vlast. Kao primer je naveo Hemijsku industriju „Župa“ u Kruševcu gde sa privatizacijom ima mnogo kontraverzi i problema. On je istakao da bi budući vlasnik ili direktor za uspešnost preduzeća morao da garantuje svojom privatnom imovinom i da se tada ne bi događalo da „pojedinci u firmu dođu sa biciklom a iz nje izađu sa „mercedesom“ i kućom na Dedinju“. On je priznao da je u privatizaciji u vreme vkladavine DOS-a bilo propusta i da je Demokratska stranka u toj vlastri bila optuživana i bila kriva za sve propuste svih stranaka u tadašnjoj Vladi. Po njegovim rečima, međutim, privatizacija i privreda su bile u većem zamahu, a najbolji primer za to je ozdravljenje smederevskog „Sartida“, nekada najvećeg gubitaša, a sada uspešnog privatnog preduzeća. „Zašto tako ne bi moglo da se uradi i sa RTB „Bor“, „Zastavom“, „Zorkom“, Magnohromom i Fabrikom vagona?“, zapitao je Đilas i konstatovao da je za tako nešto potreban stabilan politički i pravni sistem u Srbiji koji će garantovati sigurnost ulaganja inostranih investitora i partnera.
   Odgovarajući na pitanje o rejtingu Demokratske stranke u ovom trenutku, Đilas je podvukao da ta stranka i dalje ima najveću podršku jer, za razliku od drugih, vodi doslednu, realnu i modernu politiku koja otvara perspektivu.
   - Mi nećemo da lažemo narod i obećavamo nemoguć!?. Ostale stranke, poput SRS i SPS, nastupaju demagoški i pričaju samo praznu priču, ali birači na to neće više nasesti. Mi ne želimo da rušimo Vladu, već da pobedimo na sledećim izborima. Naš cilj je da polovinu biračkog tela koja ne izlazi na izbore, a u njoj je najviše naših pristalica, animiramo da na te izbore izađe i nama pruži poverenje. Očekujem da na izborima budemo najjača stranka i da formiramo novu, stabilniju vladu, sa jednom ili dve stranke iz demokratskog bloka, najverovatnije sa DSS-om ali bez Jočića i Stojkovića i njima sličnih koji su članovi DSS-a ali ne zaslužuju da budu članovi vlade. Nema čarobnog štapića, ali mogu da garantujem da nećemo da kupujemo „audije“ bez tendera, da imamo nestašice „dizela“, da ćemo da pokrenemo privredu, da će zakon da se poštuje i da će korumpirani i odgovorni da odgovaraju za svoje postupke - zaključio je Dragan Đilas gostujući u programu TV Kraljevo.

KOMENTAR S POVODOM - piše Vladeta Stanojević
Razbacivanje po zakonu

   Da li se sredstva iz opštinskog budžeta namenjena radu uprave olako razbacuju? Pitanje je postalo aktuelno nakon saznanja da će dve javne nabavke biti plaćene 30.000, umesto 20.000 evra. Da li je u pitanju nesnalaženje ili neznanje onih koji su bili zaduženi da naprave uslove za bodovanje ponuda na tenderu? Na nešto drugo ne smem ni da pomislim.
   Primer prvi. Za nabavku 16 kompjutera sa pratećom opremom raspisan je tender i objavljen način bodovanja za ponuđene uslove. U većini ponuda prosečna cena je bila oko 10.000 evra, a i ostali uslovi uglavnom slični. Pri otvaranju ponuda većina firmi je otpala iz formalno pravnih razloga, pa su u konkurenciji ostale samo tri ponude. Jedan od ta tri ponuđača bio je verovatno bolji matematičar od ostalih, proučio način bodovanja ponuđenih uslova i podigao cenu za oko 5.000 evra, a istovremeno skratio vreme isporuke i ugradnje na samo jedan dan (ostali su ponudili sedam dana). Komisija je sve lepo izbodovala i posao je pripao upravo najskupljoj ponudi. Sve po tenderu i po zakonu, tu nema prigovora.
   Međutim, po objavljivanju rezultata tendera počela su pitanja - da li stvarno može za jedan dan da se ugradi i komisijski primi 16 kompjutera? Ako i može, vredi li tih pet ,,ušteđenih” dana 5.000 evra? Kakvi su to poslovi koji upravi mogu da donesu 1.000 evra dnevno? Da li su ti poslovi vezani za laserski štampač u boji, A3 formata, koji sam košta 3.000 evra? Ovaj novinar-urednik ne zna baš mnogo o tehnologiji, kao ni o metodologiji javnog tendera, pa ga treba smeniti da ne postavlja glupa pitanja. Ali kad sam već počeo, onda sam onako neznalački izračunao da je opština još dobro i prošla, jer da se pojavio još veštiji trgovac, mogao je da stavi cenu od maksimalnih 25.000 evra i da zbog načina bodovanja drugih parametara dobije posao. Kao da upravi nije bilo važno koliko će ta nabavka koštati. Zar toliko para ima u budžetu?
   Primer drugi - tender za nabavku materijala. Opet prosečna vrednost oko 10.000 evra i opet skoro svi ponuđači daju bezmalo istovetne uslove - osim jednog. Pogađate - jedan vispreniji ponuđač podigao cenu za skoro 5.000 evra, ali zato produžio rok plaćanja sa 60 dana (koliko su ostali konkurenti dali) na 120 dana. I posle bodovanja dobio posao. Sve po zakonu. Ali, ovaj novinar, opet iz neznanja, sračuna - da je opština uzela kredit od 10.000 evra, za ona dva meseca bi platila kamatu 400-500 evra, a ovako ispade kamata 5.000 evra! Ma, ima se, može se.
   Da li stvarno mora ovako - da se po svaku cenu plati 10.000 evra više samo da bi se ispoštovalo nešto što je očigledno štetno po budžet? Da li u opštinskoj upravi nema stručnih kadrova koji bi uslove javnih nabavki bolje premerili i uspešnije zaštitili opštinski budžet od bespotrebnog bacanja para? Setite se sa koliko je muke premeravan svaki dinar u dopunskom budžetu.
   Opet naglašavam da su oba tendera urađena strogo po zakonu, ali može li to štedljivije? Pa nema ni pet godina kako je prstom ukazivano na socijaliste i na njihovu neracionalnu potrošnju društvenih para. Da li je taj sistem ponašanja kao u periodu društvene svojine pustio duboke korene, pa se sada opštinski budžet troši upravo po tom sistemu - svačije i ničije? Ko treba da to kontroliše i spreči rasipanje teško prikupljenih sredstava budžeta? Ili su i tenderi ,,provaljeni”? Srbija je ovo, ne manjka nam dovitljivosti. Kako bi inače u jednom kraljevačkom javnom preduzeću zbog estetskog izgleda kompjuteri bili plaćeni milion dinara više od prosečne cene, a sve pare, i to milionče pride, otišli za Beograd? A u drugom kvalitet isporučenih bio drugačiji od ponuđenih. Ili je sve to normalno u ovom vremenu tranzicije.

USPESI I PROBLEMI HENDIKEP CENTRA - piše Ivan Rajović
Branićemo ,,Zadužbinu" invalidskim kolicima

   • Pošto Centar već poseduje znatan deo sportskih rekvizita, rukovodstvo očekuje da SO ustupi objekat Zadužbine, koji bi bio renoviran i poklonjen gradu zajedno sa najmodernijim sportskim i informativnim sadržajima, čime bi ujedno bila ispoštovana i želja Anđelka Savića i žene mu Tatije, koji su ovaj objekat zaveštali ,,siromašnoj trgovačkoj omladini"

   I ove godine, kao i prethodne dve, u Kraljevu će biti organizovani Sportski susreti svih invalida Srbije, na kojima se očekuje učešće oko 230 takmičara. Susreti se ponovo organizuju u Kraljevu, mada je bilo šest kandidata za organizaciju. Ovaj grad je, kako se pokazalo, ponudio najbolje uslove, budući da ovdašnji Hendikep centar već ima rekvizite, ponuđena su i besplatna suđenja zahvaljujući dobroj saradnji sa kraljevačkim sportskim organizacijama, a u pomoć će priteći i vojnici koji se nalaze na služenju civilnog vojnog roka. Tako je u poslednjem krugu između Kraljeva i Jagodine, rezultatom 8:3, organizacija pripala Kraljevu. Trinaeste Sportske igre invalida Srbije biće održane 9, 10. i 11. septembra na terenima i u sportskim objektima u Kraljevu i bližoj okolini, a organizatori očekuju i prisustvo predstavnika ministarstava sporta, socijalnih pitanja i zdravstva. A da bi sve bilo organizovano kako treba, naglašava Veljović, neophodno je da budu uključeni i Zdravstveni centar ,,Studenica", Gerontološki centar, Agens i Prirodno lečilište i odmaralište Mataruška i Bogutovačka Banja, ali i svi sportski klubovi sa teritorije grada, mediji i, naravno, predstavnici lokalne samouprave, koja je prošle godine ostala ,,dužna" za pehare i medalje.

PRODAJNA IZLOŽBA SLIKA
U isto vreme će biti otvorena i prodajna izložba radova sa nedavno održane Slikarske kolonije na kojoj je učestvovalo desetak slikara koji su napravili i Centru poklonili 34 umetnička dela.
Na istom sastanku Upravnog odbora potvrđen je i izbor Živorada Veljovića iz Kraljeva na mesto potpredsednika Saveza invalida Srbije, sa mandatom od pet godina.
- Opravdaću očekivanja - kaže Veljović. - a što se samog izbora tiče, na to su verovatno uticali rezultati koje je Hendikep centar postigao u dosadašnjem radu.
Naime, radi se o ambijentu jedinstvenom te vrste u Srbiji, koji u svom sastavu ima nekoliko celina, a najbitnije od svega je to da je nedavno nabavljena kompletna oprema za elektroterapiju, ali i najmodernija oprema za štampu, kojom će invalidi aktivno da se bave.
- Jedino što još nedostaje, a planirano je da se nabavi - kaže Veljović - jeste kolor dopler.
U međuvremenu se, takođe, radi na izmeštanju već postojeće radio-stanice i zvaničnom otvaranju TV studija koji će, kako je već dogovoreno, da se bavi problematikom nevladinog sektora.

“ČUPANjE” HUMANITARNE POMOĆI
- Posle pola godine - kaže Veljović - uspeli smo da i humanitarnu pomoć, koja nam je stigla još u januaru, ,,iščupamo" sa Carine i dovezemo, mada je osim rendgen aparata sve ostalo počelo da korodira. Stručnjaci iz ZC ,,Studenica" će videti šta od svega toga može da se iskoristi, pošto je dogovor bio takav da Hendikep centar za svoje potrebe zadrži jedan deo opreme, a ostalo da ide u ZC, budući da je ono što je stiglo bilo modernije od postojeće opreme.

DA SE ZADUŽBINA PRIVEDE NAMENI
I na kraju, pošto Centar već poseduje znatan deo sportskih rekvizita, rukovodstvo očekuje da SO ustupi objekat Zadužbine, koji bi bio renoviran i poklonjen gradu zajedno sa najmodernijim sportskim i informativnim sadržajima, čime bi ujedno bila ispoštovana i želja Anđelka Savića i žene mu Tatije, koji su ovaj objekat zaveštali ,,siromašnoj trgovačkoj omladini". Cena za korišćenje sportskih sadržaja bila bi simbolična, a jedna polovina prihoda bi bila namenjena stipendiranju siromašnih đaka i studenata, dok bi se drugom polovinom održavao rad Hendikep centra. Osim toga, u tom prostoru, kako je zamišljeno, bila bi smeštena radio i TV stanica, a u dogovoru sa Udruženjem likovnih umetnika, besplatno bi se organizovale izložbe, što bi sve skupa, od sadašnjeg gradskog rugla, ovaj prostor svrstalo u najelitniji deo grada.
Budući da se već govori, kako tvrdi Veljović, o tome da je neko od gradskih moćnika ,,bacio oko" na Zadužbinu, kako bi od nje napravio kladionicu i salu za tombolu, invalidi obećavaju i upozoravaju da to neće dozvoliti po cenu da svojim invalidskim kolicima blokiraju čitav taj deo grada do konačnog i najoptimalnijeg rešenja ovog dugogodišnjeg problema.

,,IBARSKI RUDNICI” - PROSLAVA BEZ SJAJA - piše Rajko Sarić
Ako smo suvišni, neka nas zaminiraju

   • I pored 70.000 tona iskopanog uglja u prošloj godini, Ibarski rudnici nerentabilni • Od 700 zaposlenih, za dobrovoljni odlazak iz preduzeća prijavilo se 105 rudara • Zbog neplaćenih doprinosa deset rudara ne može u penziju iako su ispunili oba uslova

   Dan rudara, 6. avgust, proslavilo je i 700 rudara ,,Ibarskih rudnika” - radno, skromno, baš kako dolikuje radnicima njihovog kova. Vremena nisu za slavlje jer ističu da se danas nalaze u mnogo težem položaju nego pre godinu dana.
- Mi smo na takvu mogućnost upozoravali još tokom procedure izlaska iz EPS-a, kada smo tražili da se napravi dobar program rada za sve rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Danas se pokazalo da rudnici nisu bili spremni da samostalno uspešno posluju - kaže Goran Nikolić, predsednik Sindikata ,,Ibarskih rudnika”.

USLOVI ISPUNJENI - PENZIJE NEMA
Poslednjih godinu dana radnicima ,,Ibarskih rudnika” nisu plaćeni doprinosi tako da deset radnika, koji su ispunili oba uslova za penziju, ne mogu da dobiju rešenje o penzionisanju. Ti radnici redovno dolaze na posao, na svoje radno mesto, gde i dalje obavljaju sve poslove.
- Pored toga, invalidi rada, koji su se razboleli ili povredili u jami, na radnom mestu, po zakonu treba da dobiju razliku između plate na radnom mestu gde su bili ranije i gde su sada. Ali Fond PIO to neće da refundira zbog neplaćenih obaveza. Tako kopač koji je imao platu od 25.000 dinara, posle povređivanja u jami, dobija platu od 10.000 do 13.000 dinara zato što je dobio lakše radno mesto. Takođe, kolege koje su na bolovanju dužem od 30 dana već pola godine nemaju nikakva primanja jer je nadležni Fond blokirao račune - kaže Nikolić i traži da u Srbiji neko odgovara za to što je dozvolio da se rudarima ,,mažu oči” isplatom ličnih dohodaka, a bez plaćanja obaveznih doprinosa, zbog čega su stopirana sva druga prava koja proističu iz radnog odnosa.
U razgovor se uključuje Miroslav Stepović, miroljubivi rudar paćeničkog lica i tugaljivog pogleda, koji je u ,,Ibarskim rudnicima” od daleke 1978. godine. On je ispunio oba uslova za penziju, ali nikako da dobije toliko željeno rešenje.
- Mislim da ću pre umreti nego uživati u teško stečenoj penziji. A da sam se premorio, da sam leđa slomio i život ostavio u rudarskoj jami, jesam. Od kada sam se zaposlio, pa do danas, u rudniku se ništa nije promenilo. Ljudska snaga, kramp i lopata, glavna su tehnologija rada. Za rudare u jami nebitno je da li smo zakoračili u 21. vek, da li je kameno doba ili era kompjutera i robotike. Ovo je bio i ostao lebac sa sedam kora, crn i kiseo do granice izdržljivosti - kaže Miroslav sležući ramenima na opaske kolega da ga šefovi i dalje raspoređuju na najteža radna mesta, na najodgovornije zadatke.
I Velimir Jevtović kaže da je ispunio starosnu granicu za peniziju i gotovo 41 godinu radnog staža.
- Ali, još ne mogu da odem u penziju jer nisu plaćeni svi potrebni dopirnosi. Predlažem Ministarstvu ili da donese pozitivan zakon ili neka nas jednostavno sve zaminira u jami, ako smo im suvišni, ako od rudnika država nema korist.

PLANSKA NERENTABILNOST
Proteklih godinu dana ništa se nije uradilo na razvoju ,,Ibarskih rudnika”, kažu rudari, menadžment spava kao da se još uvek nalazi pod kapom EPS-a, zaboravljajući da sada ima obavezu da nađe tržište i obezbedi posao. Zbog ovakvog stanja radnici su tražili, i ovih dana u tome uspeli, da smene direktora. Postavljen je novi direktor, pa ostaje da se vidi kako će se dalje razvijati situacija. S obzirom na to da imaju resurse, da imaju tržište, ,,Ibarski rudnici” bi za kratko vreme mogli da posluju pozitivno, potpuno nezavisno od države, od volje, po pravilu stranačkih ministara.
- ,,Ibarski rudnici” su prošlu godinu završili sa 70.000 tona iskopanog ,,crnog zlata” ili 95 odsto od plana. Za sedam meseci ove godine iskopane su sve planirane količine uglja, ali ni to nije bilo dovoljno da rudnik bude rentabilan - nemoćno kaže prvi sindikalac ,,Ibarskih rudnika” Goran Nikolić.
Jedini spas ovih, kao i drugih rudnika u Srbiji, leži u restrukturiranju preduzeća. Zbog toga je doneta odluka da se, svima koji dobrovoljno žele da napuste preduzeće, isplati 240 evra po godini staža. Odluka je imala pozitivan efekat: od 700 zaposlenih, za dobrovoljni odlazak u mirovinu odlučilo se njih 105.
- ,,Ibarski rudnici” se nalaze u ruralnom delu Srbije, na granici sa Kosovom i Metohijom, o čemu bi državni vrh morao da vodi računa. Ako bi došlo do zatvaranja rudnika, do drastičnijeg smanjenja broja zaposlenih, došlo bi do velike migracije stanovništva. Ovde, u Ušću, nijedna trafika, prodavnica ili kafana, nemaju šta da rade ako rudari ne prime platu. Svi mogu da kupe katanac i zatvore i kuću i radnju i odsele se u užu Srbiju - kaže Nikolić iznoseći mišljenje većine svojih kolega.

PENZIONERIMA RUČNI SAT
   Dan rudara, 6. avgust, u ,,Ibarskim rudnicima” obeležen je polaganjem venaca na spomenik poginulim rudarima, sportskim igrama i svečanim ručkom na kome su 23 ,,mlada” penzionera na poklon dobila satove. Za 10, 20 i 30 godina radnog staža, jednom broju rudara uručene su jubilarne nagrade.


SMENA NA ČELNOJ POZICIJI “IBARSKIH RUDNIKA” - piše Ivan Rajović
Milinko Košanin novi direktor

   Nekako istovremeno sa ovogodišnjim obeležavanjem dana rudara, 06. avgusta, kojem su u Ušću prisustvovali i naši novinari, došlo je i do redovne smene na mestu prvog čoveka ,,Ibarskih rudnika”. Od ponedeljka, novi direktor ,,Ibarskih rudnika”, u čijem sastavu je i rudnik u Ušću, jeste Milinko Košanin.
   Milinko je rođen 1964. godine u Tadenju, u rudarskoj porodici. Srednju rudarsku školu završio je u Lazarevcu, a Rudarsko geološki fakultet u Beogradu.
   U ,,Ibarskim rudnicim” radi od 1997. godine na mestu asistenta upravnika, vodećeg inženjera zaštite na radu i upravnika Rudnika Ušće.

VIDELI SMO DA NISMO SAMI
   Čestitajući rudarima njihov praznik, Milinko Košanin je posebno pozdravio ekipu “Ibarskih novosti”
   -U ime svih rudara ,,Ibarskih rudnika” zahvaljujem Vam što ste Vašim prisustvom uveličali ovu našu skromnu proslavu.
   Uveravam Vas da je Vaše prisustvo i praćenje naših aktivnosti od strane Televizije Kraljevo i ,,Ibarskih novosti” od izuzetnog značaja za nas rudare. Videli smo da nismo zaboravljeni i da nismo sami. Mi u Vama vidimo prijatelje.
   Nadam se da će tako ostati i ubuduće.
   Vas i sve zaposlene u JP ,,Ibarske novosti” pozdravljam rudarskim pozdravom: SREĆNO!

SPOR MANASTIRA ŽIČE I MEŠTANA OKO PROMENE DATUMA STEVANDANSKOG SABORA - piše D. Marković
Tri sabora u dve nedelje?

   Tihi sukob meštana sela Žiče i sveštenstva ovdašnjeg manastira, zbog promene datuma održavanja tradicionalnog Stevandanskog sabora, umesto 15. avgusta - 31. jula, kulminirao je javno prošle nedelje uveče, na zboru u seoskom Domu kulture. Ovoj odluci manastira, aminovanoj i od mesne zajednice, žestoko se suprotstavilo više od stotinu Žičana okupljenih u Odbor za zaštitu tradicionalnih vrednosti ovog sela. Oni su kategorično odbacili objašnjenje žičkog sveštenika Miloša Stanisavljevića da je zbog Gospojinskog posta za sabor određen drugi datum.
   Prepirka između žičkog sveštenika Miloša i pobunjenih meštana potrajala je više od dva sata. Predstavnik manastirskog sveštenstva je kao razlog za ovu odluku naveo da je Stevandanski sabor odavno izgubio duhovna obeležja, pretvorivši se u vašar.
   - Crkva želi da povrati veru i duhovnost u narod. Ovako, svi koji u vreme Gospojinskog posta jedu jagnjeće i praseće pečenje, dok ih zabavljaju pevaljke ispod šatri, čini veliki greh. Tako ne izgleda pravi duhovni sabor. S obzirom na to da se Stevandan pretvorio u vašar, za vašarovanje smo odredili 31. juli, a ovaj veliki praznik će ponovo postati duhovni narodni sabor - pokušao je da objasni Žičanima mladi sveštenik Miloš.
Međutim, njegove reči su naišle na žestok otpor okupljenih u Domu kulture u Žiči. Dok se otac Miloš trudio da ih ubedi kako je duhovni sabor tradicionalno nasleđe, oni su se pozivali na poslednjih šezdeset godina.
   - Sabor se održavao i u vreme komunizma, kada je to bilo zabranjeno, pa će, vala, i sada. Do ’91. godine smo zajedno tog dana sa kaluđericama i popovima slavili Stevandan. Sada ovi iz manastira hoće da nam seosku slavu i sabor promene. Ko to hoće u ime više od 10.000 meštana da odlučuje i menja navike? Dosta nam je dogovora između par ljudi iz mesne zajednice i popova. Neka oni slave njihove slave 31. jula, a mi ćemo Stevandan. Tako smo navikli i naučili od svojih dedova i očeva i tako će biti - uporan je bio Petar Novoselac, predsednik Inicijativnog odbora za povratak žičkog sabora na Stevandan, i dodao da je veza crkve sa pravoslavnim vernicima postala jako loša.
   - Crkva želi da nametne svoju volju i tamo gde to nije potrebno - zaključio je Novoselac.
Posle ovih tvrdnji sveštenik Miloš je, podržan od jedne manje grupe prisutnih, još jednom pokušao da umiri Žičane.
   - Dajte da se bratski dogovorimo, da se ne delimo pored ove sprske svetinje. I tako nas Srbe sa svih strana napadaju, pa da se ne gložimo međusobno - zamolio je sveštenik i dodao kako se tradicija ne čuva na vašarima, već na duhovnim saborima.
   - Ćuti, pope. Ko nas to napada? Doskoro nismo ni za 'leba imali. Nikog tada nije bilo. Ješćemo pečenje kada se nama jede. Niko ne može da nam zabrani. I popovi mrse, videli smo - dobacivali su Žičani.
   Dok se nad manastirom nadvijalo veče, u seoskom domu kulture je postajalo sve uzavrelije. Obe strane su ostajale pri svome. Aklamativnim glasanjem, većina meštana se složila da se 15. avgusta sabor održi, i to sa svim dosadašnjim pratećim elementima.

JAVNI POZIV UGOSTITELJIMA
   Dok se sestrinstvo i sveštenstvo manastira Žiče sa mesnom zajednicom uporno bori da Stevandanu vrati sva obeležja crkvenog praznika, za dosadašnji način saborovanja 15. avgusta, van crkvenih okvira, uveliko se pripremaju ugostitelji, vlasnici prodajnih tezgi, ali i sami Žičani. Posle zbora u domu kulture, u manastirskoj trpezariji, na konferenciji za novinare, još jednom je objašnjeno zašto se na Stevandan slavi duhovni sabor. Naposredno posle konferencije, iako je mesna zajednica poručila da za 15. avgust neće izdavati dozvole za razapinjanje šatri i postavljanje prodajnih tezgi, od suprostavljene strane je u Radio Kraljevo pristigao oglas kojim se ugostitelji i gosti javno pozivaju da dođu na Žički sabor. Koliko sabora će se održati u Žiči na Stevandan, ostaje da se vidi. Ukoliko svako ostane pri svome, Žiča će ubuduće imati tri sabora. Prvi 31. jula, i druga dva istovremeno, na Stevandan 15. avgusta.

„PEKARSTVO” - piše Dragan Vukićević
Obnovljen vozni park

   • Kupovinom deset kamiona „Isuzu”, novi vlasnik realizovao obavezu o investiciji u prvoj godini od 35 miliona dinara, mada će, do isteka prve godine od privatizacije, investicije dostići iznos od 70 miliona dinara • Predstoji potpuna obnova preduzeća i kupovina novih proizvodnih linija

    Defileom deset novih transportnih vozila gradskim ulicama, u ponedeljak je Kraljevčanima simbolično prikazan nov vozni park nedavno privatizovanog preduzeća „Pekarstvo”. Na taj način gradska pekara je posle pola veka dobila potpuno nova vozila, a Vujadin Janković, vlasnik „Pekarstva”, javno pokazao da je već posle svega četiri meseca ispunio preuzetu obavezu o investicionom ulaganju od 35 miliona dinara u prvoj godini. Inače, reč je o kamionima „Isuzu” japanske proizvodnje i nosivosti 3,5 tone.

REKONSTRUKCIJA POGONA
   Da podsetimo, „Pekarstvo” je privatizovano 10. marta ove godine, početna cena je bila 28, a prodato je za 128 miliona dinara, uz obavezu novog vlasnika da u prvoj godini uloži 35 miliona dinara za osavremenjavanje preduzeća.
   Prema rečima Milentija Čampara, direktora „Pekarstva”, kupovina deset kamiona predstavlja svega polovinu realnih investicija koje će novi vlasnik da uloži u preduzeće u prvoj godini. Naime, iduće sedmice započinje remont pogona, biće postavljen potpuno nov pod, prozori i zidovi popločani prema evropskim standardima, a započeće i poslovi zamene potpuno novih silosa. Osim toga, u toku su završni pregovori o kupovini potpuno nove opreme za proizvodnju smrznutog peciva, jedne potpuno nove linije za peciva i novog miksera. Realizacijom tog projekta već u prvoj godini investicije bi premašile iznos od 70 miliona dinara, što je dupli iznos preuzete obaveze pri privatizaciji „Pekarstva”.

POVEĆANA PROIZVODNjA HLEBA
   - Građani Kraljeva ne treba da se plaše da će ova investicija uticati na cenu najvažnijeg artikla, hleba, kao i drugih naših proizvoda - rekao je Milentije Čampar, pošto su u ponedeljak kamioni ušli u krug preduzeća. - Mi smo i dalje gradska pekara, imali smo sreće, i grad i mi, da „Pekarstvo” dobije ovakve vlasnike, vlasnike koji shvataju tešku privrednu i ekonomsku situaciju u Kraljevu. Mi ćemo se i dalje truditi da Kraljevo bude među gradovima koji imaju najnižu cenu hleba.
   Novi kamioni saobraćaće na svim redovnim trasama snabdevanja opštine Kraljevo, a u planu je da se iduće godine kupi još pet istih vozila i time će, prema rečima Čampara, vozni park, barem kada je reč o vozilima za snabdevanje, biti kompletiran. Do tada, biće u upotrebi osam starih kamiona. Preostalih sedam, kao i kamion marke „fap”, dve cisterne i jedno vozilo „lada”, biće aukcijski prodati.
   Valja pomenuti i podatak da je poslednjih meseci dnevna proizvodnja hleba dostigla cifru od oko 28.000 vekni (u „zlatno” doba kada je ,,Pekarstvo” imalo gradski monopol bilo je oko 22.000 vekni) i oko dve stotine kilograma kora. Od privatizacije nijedan radnik nije dobio otkaz. Naprotiv, zaposlena su četiri nova pekara, tako da „Pekarstvo” u ovom trenutku zapošljava 144 radnika.

PROPADANJE I PLJAČKANJE STOČARSKE FARME ZZ „MORAVA“ U VITANOVCU (1) - piše Slobodan Rajić
Pokraden i aluminijumski krov sa štala!?

   Nekada jedna od najuspešnijih poljoprivrednih organizacija u Srbiji i bivšoj SFRJ, Zemljoradnička zadruga „Morava“ u Vitanovcu, nadomak Kraljevu, doživela je tužnu sudbinu. U „godinama raspleta“, ratova i svekolike krize, sa vrha na koji se popela pala je u sunovrat i otišla u stečaj. U međuvremenu je ostala bez proizvodnje, radnika i kooperanata, ali i bez imovine koja je postepeno rasturena i opljačkana, a „čerupanje“ preostalog imetka je u toku. To je najočitije na primeru velike stočarske farme sa koje su za sada nepoznata lica (čitaj: lopovi) odnela sve što su mogla osim golih zidova.

GODINE USPEHA
   Stočarska farma u ovom selu izgrađena je krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Svečanom otvaranju, uz obavezni ritual sečenja vrpce, „govorancija“ i narodnog veselja, sa kazanima vruće rakije, zakuskom i pesmom i igrom, prisustvovali su brojni republički, regionalni i opštinski funkcioneri. Farmu su prigodnim govorima otvorili Slobodan Milivojević, tadašnji predsednik Zadružnog saveza Srbije i Zarija Martinović, predsednik Skupštine opštine Kraljevo. Direktor Zadruge u to vreme i dugo godina bio je Novica Rakić kojem su ovdaašnji poljoprivrednici s pravom pevali hvalospeve kao najuspešnijem rukovodiocu, zaslužnom za preporod čitavog kraja.
   Zadruga „Morava“ bila je okosnica razvoja, a novoizgrađena stočarska farma najveća u Srbiji, sa 3.000 grla tovljenih goveda u turnusu. Imala je šest velikih, savremenih objekata-štala, upravnu zgradu, objekat za stočnu hranu i silažu, ogromnu vagu, veliku površinu obradive zemlje, značajnu sopstvenu proizvodnju i veliki broj kooperanata. Poslovala je u okviru Složene organizacije udruženog rada (SOUR) Poljoprivredno-ptrehrambeni kombinat „Kraljevo“, u okviru kojeg su bile i Fabrika stočne hrane i Klanica u Ratini i mnogi drugi reprodukcioni delovi. Imala je lanac prodavnica i otkupnih mesta, snabdevala poljoprivrednike svime što im treba... Dobro se radilo i živelo. Meso sa stočarske farme i klanice je uglavnom izvoženo, najviše u Grčku i Italiju, i time ostvarivan značajan devizni priliv za državu. Bilo je u planu da ona bude, zajedno sa Kosmetom i regionom Kraljevo, glavna sirovinska baza prerade i izvoza gotovih proizvoda (suhomesnatih, konzervi...) u EU, čak i u SAD.

KRIZA I GRABEŽ
   A onda su nastupili problemi, velika ekonomska kriza, megainflacija... Počeli su da propadaju i zadruga, i farma, i klanica. U pokušaju spašavanja, formirana je nova zadruga „Gruža“ Vitanovac koja je udružila sredstva sa sa „Centrokoopom“ u Beogradu. Sada je, međutim, i „Centrokoop“ u stečaju, a status imovine zadruge u Vitanovcu nepoznat. Posle stečaja i otpuštanja radnika, objekti su zatvoreni, osnovna sredstva i inventar popisani, ali i napušteni i ostavljeni bez zaštite. To je bila prava „meka“ za kradljivce kojima ništa nije stajalo na putu. Preostale poljoprivredne mašine, druga oprema, sitan inventar, a zatim i prozori, vrata i drugi elementi sitnije vrednosti su demontirani i pokradeni, odneti u nepoznatom pravcu. Malo je šta preostalo, ali se pljačka i nastavlja, baš kao u filmu o zaustaljenom vozu koji lopovi tokom noći demontiraju i opljačkaju sve do čeličnog kostura. Nažalost, tu pljačku posmatraju i nadležni državni i drugi organi.
   Savet Mesne zajednice Vitanovac, pak, jedini je organ koji, od svog izbora 2000. godine, pokušava da svim silama preko nadležnih institucija inicira zaštitu imovine bivše zadruge „Morava“ i rešavanje njenog konačnog statusa. U tome, međutim, ne uspeva a o dosadašnjim preduzetim merama Petar Radojević, predsednik Saveta MZ Vitanovac, kaže:
   - Od 2004. godine primećeno je da vandali demontiraju i odnose čak i aluminijumske rebraste krovove, u komadima, dimenzija 6h2 metra. Po zaključku Saveta MZ ali i kao odgovoran čovek i predsednik mesne zajednice imao sam obavezu da prijavim ovu pljačku kraljevačkom SUP-u. To sam učinio 31. marta ove godine. Inspektori SUP-a izašli su posle dva dana na lice mesta, „snimili“ faktičko stanje i usmeno me o svemu obavestili, jer kao civilno lice nisam imao pravo da dobijem zapisnik. Rekli su mi da su izveštaj i zapisnik podneli Opštinskom javnom tužilaštvu u Kraljevu koje je nadležno za dalje postupanje. Očekivao sam da me kao podnosioca prijave Tužilaštvo pozove na razgovor, ali me ni do danas, posle četiri meseca, ni o čemu nije konsultovalo. U SUP-u su mi rekli da su objekti trebali da imaju čuvara i da nije njihova dužnost da ih noću obezbeđuju. Krovovi se, međutim, i dalje otkrivaju i odnose, a niko ništa ne preduzima!? Ispadam i smešan zato što potenciram to pitanje. Neki ljudi iz sela me pitaju „koji je tu moj interes“, a ja ne mogu da verujem da mi postavljaju takvo pitanje!? Šteta od krađa je tolika da je to krivično delo. To je neprocenjiva vrednost i neverovatno je da neko prećutno sve to posmatra!? Ja, kao običan građanin, ne znam kome više da se obratim, osim javnosti. Svestan sam da politika nema veze sa ovim i da je prošlo vreme da se ona meša u rad državnih organa. Zato se do sada nisam ni obraćao predsedniku opštine, jer sam svestan da nije njegova dužnost da čuva društvenu imovinu, već je to obaveza nadležnih državnih organa...
Radojević kaže i da radnici stočarske farme koji su ostali bez posla nisu naplatili ni PIO osiguranje, niti je većina bilo šta dobila, dok se „NN lica“ (lopovi) bogate na račun preostale imovine koju, pošto je „ničija i svačija“, kao Alajbegovu slamu raznose na sve strane. On takođe ističe da bi daleko bolje bilo da su ti objekti, poput Fabrike stočne hrane u Ratini, već odavno nekome prodati ili dati na korišćenje, da se u njima radi, proizvodi, jer bi od toga svi imali koristi.
   Prilikom posete stočarskoj farmi u Čukojevcu uverili smo se da je stanje gore i upečatljivije od Radojevićeve priče. Nekada moderni objekti deluju sablasno, ruinirano. Kapije širom otvorene. Upravna zgrada, sa čijeg stepeništa su pre četvrt veka držani govori, i vaga na ulazu, zarasle u šiblje, trnje i korov. Šest štala dimenzija 100h30 metara zvrje prazne, otvorene, sa ponekom mašinom za rasturanje hrane, bez točkova i drugih delova, „očerupanom do gole kože“. Od mehanizacije i bilo kakvog inventara „ni traga ni glasa“. Na pet štala su aluminijumski krovovi potpuno skinuti i odneseni tako da se vidi termoizolacioni stiropor. Ispred jednog objekta „Zastava 128“, ko zna čija. U krugu farme ni u okolini ni žive duše (u obližnjoj fazaneriji takođe nikoga nismo primetili)... Prava slika i „spomenik“ propadanja i ljudske nebrige. Dokle?

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

U OSNOVNOJ ŠKOLI ,,SVETI SAVA" - piše Ivan Rajović
,,Vreme čuda" ili estetika prostora

   Do pre nekoliko dana gotovo kompletna unutrašnjost O.Š. ,,Sveti Sava" bila je ukrašena zidnim slikama na kojima su bili prikazani likovi najznačajnijih predstavnika srpskog roda, velikani nacionalne kulture, duhovnosti i pravoslavlja, a u skladu sa imenom koje ova škola nosi. Pored ostalih, bili su tu i Stefan Nemanja, Karađorđe, Dositej, Vuk Karadžić, Ivo Andrić, reprodukcije poznatih slikara, ali i ,,Beli anđeo" i naravno Sveti Sava impozantnih dimenzija. Autori slika su bili učenici - članovi likovne sekcije, sa svojim nastavnikom Zoranom Savkovićem Džerijem koji je, pored ostalog, naslikao i Svetog Savu na osoben način, kao sveca koji na prvi pogled pleni svojom blagošću, produhovljenošću i ljubavlju.
   Delegacije iz inostranstva, kako tvrdi Savković, koje su dolazile u posetu našem gradu i pomenutoj školi, divile su se ovim delima, a pojedinci, kao gospodin Dejvid Džonson iz Kanade, i dan-danas daju donacije ovoj školi kojoj već godinama pomaže i Japanska ambasada. To što se moglo videti u holu školske zgrade bila je i jedna od bitnih karakteristika koja je ovu obrazovnu ustanovu razlikovala od ostalih, a mladi slikari su na takmičenjima redovno dobijali nagrade za svoja dela. Veliki doprinos tome dao je i njihov nastavnik Savković, koji je za svoje angažovanje proglašen najboljim pedagogom na Majskom salonu.
   U skladu sa pravoslavnim običajima, Sveti Sava na školskom zidu je i osveštan, pa je na taj način lik jednog od najumnijih i najpoznatijih Srba postao i svojevrsna ikona uz tretman i poštovanje koje takva dela imaju u našoj tradiciji.
A onda se dogodilo da su, gotovo preko noći, svi zidovi prekrečeni i od zidnog slikarstva nije ostalo ništa, čak ni osveštana slika Svetog Save ni lik Belog anđela. Razmišljanja o ovakvom postupku rukovodstva škole su različita, mada se gotovo niko ne slaže sa tim da je to trebalo uraditi, bar ne na takav način i svojevoljno. Oni koji su u čitav poduhvat uložili trud i lično zadovoljstvo smatraju da je trebalo obaviti bar niz konsultacija sa kompetentnim ljudima pre nego što se pristupi bilo kakvoj rekonstrukciji ovog prostora. Ni predstavnici crkve, tvrdi Savković, nisu oduševljeni uklanjanjem Svetog Save na način kako je to rađeno u vremenima koja su sada daleko iza nas i smatraju da je osveštana slika predstavljala svojevrsnu relikviju, možda tim više što se nalazila na školskom zidu. Bilo kako bilo, ovaj prostor sada izgleda sasvim drugačije i sasvim pusto u očekivanju svog novog izgleda, dok neki drugi, pak, očekuju da će se blagi lik sveca pojaviti ispod naslaga kreča kao što se to ranije, ako je verovati umetničkim delima, već događalo.
   Međutim, svi su izgledi da je takva nada uzaludna, bez obzira koliko je Savkoviću stalo do toga da njegove i slike njegovih učenika krase školske zidove. Direktor O.Š. ,,Sveti Sava" Ljubodrag Simić kaže kako ništa nije preduzimao na svoju ruku i da su u toku radovi na rekonstrukciji unutrašnjosti škole na kojoj već petnaest godina ništa nije rađeno, tako da je ,,počela da liči na štalu". Štaviše, kako tvrdi direktor, ne radi se ni o kakvom animozitetu niti samovolji, već iza svega stoji školska inspekcija koja je izdala nalog da se škola dovede u adekvatno stanje, budući da se radi o obrazovnoj, a ne crkvenoj zgradi. U skladu s tim, zidovi su prekrečeni, parket će biti obnovljen, a biće obavljene i druge neophodne popravke. No, i pored toga, kako tvrdi Simić, svetac čije ime škola nosi i dalje će krasiti zidove škole, ali sa uramljenih ikona koje predstavljaju umetnička dela osveštana po svim crkvenim kanonima i zahvaljujući Karić fondaciji koja je donator.



U VRNJAČKOJ BANJI SUTRA POČINJE FESTIVAL FILMSKOG SCENARIJA
U konkurenciji devet filmova

   U Vrnjačkoj Banji sutra počinje dvadeset deveti Festival filmskog scenarija. Festival će praktično biti najava velikog jubileja značajnog ne samo za Vrnjačku Banju i kulturu Srbije, već za kinematografiju uopšte - tridesetogodišnjice jednog pravog putokaza u razvoju deomaće kinematografije, kaže Milan Nikodijević, direktor Festivala.
   - Ovogodišnji, 29. Festival, održava se u otežanim finansijskim uslovima, jer je od 10.000 do 12.000 evra manje novca nego što je bilo na raspolaganju prošle godine - kaže Nikodijević i dodaje da se nada da time neće biti ugrožena koncepcija Festivala koja postoji pet-šest godina i koja veoma dobro funkcioniše.
   U takmičarskom programu ovogodišnjeg Festivala (koji će se, kao i do sada, odvijati na letnjoj pozornici) nalazi se devet filmova koji će konkurisati za četiri nagrade. To su filmovi nastali između dva festivala, kao što propozicije i nalažu. Filmovi su uglavnom doživeli bioskopsku premijeru krajem prošle ili početkom ove godine, a tu je i grupa filmova koji će premijeru doživeti na Festivalu (,,Imam nešto važno da ti kažem” i drugi).
   Festival u Vrnjačkoj Banji biće mesto premijere prvog filma studenata sa BK, pod nazivom ,,Flert”, koji ima formu celovečernjeg filma. Treća vrsta filmova, kaže direktor Nikodijević, jeste film ,,Žurka” Aleksandra Davića, koji je premijeru doživeo prošle godine.
   O nagradama će odlučivati tročlani žiri, koji čine scenarista, reditelj i pisac: Marija Perović, reditelj iz Crne Gore, Miroslav Momčilović, pobednik lanjskog festivala, scenarista filma ,,Kad porastem biću kengur” i Dragan Jovanović Danilov, književnik.
   Prema rečima direktora Festivala Milana Nikodijevića, u četiri prateća programa biće prikazano 35 filmova.
- U programu studentskih kratkih igranih filmova ,,Mladi lavovi”, koji je u proteklih pet godina iznedrio mnoge poznate autore, imaće osam filmova. Tu je, zatim, program koji se već četvrtu godinu bavi istočnoevropskom kinematografijom ,,Istok je tamo” sa šest filmova. Tu je i program koji smo nazvali parafrazirajući književno delo ,,Na zapadu nešto novo”, a reč je o novom, kratkom škotskom igranom filmu, koji je kod nas dosta nepoznat. To je selekcija 16 kratkih filmova, a očekuje se prikazivanje i filma ,,Apsolutno zadovoljstvo”, koji je bio u konkurenciji za Oskara - ističe direktor Nikodijević.
   Tu je, svakako, i mali jubilej, decenija rada, Letnje škole filmske dramaturgije Slobodan Stojanović, koju vodi Srđan Koljević, kao i pregled novije hrvatske produkcije i program arhivskog materijala iz trezora Kinoteke. Ove godine YU FIPRESCI radionica za mlade kritičare okupiće, uz pomoć Klausa Edera, generalnog sekretara, domaće i kritičare iz neposrednog okruženja. Tema tradicionalnog Simpozijuma je ,,Nova realnost kinematografije zemalja u tranziciji”. Dolazak na Festival potvrdili su brojni strani gosti, poznate ličnosti kinematografije i filma uopšte.
Festival će trajati do 17. avgusta, kada će biti proglašeni dobitnici nagrada.



OTVORENA KANCELARIJA PRIJATELJSTVA ZA NOVA VREMENA - piše Ivan Rajović
,,Ova Pisarna vam je za čestitati”

   • U prisustvu velikog broja građana, predstavnika političkog i javnog života i oko 200 Slovenaca koji su specijalno za ovu priliku doputovali u Kraljevo, prošle subote je u glavnoj gradskoj ulici održana prigodna svečanost kojom je otvorena Kancelarija “Prijateljstva za nova vremena”, čime je i zvanično ova organizacija započela svoje aktivnosti • Slovenci su, u skladu sa svojim, a i našim običajima, na poklon doneli i veknu hleba od oko metar i po dužine i dvadesetak kilograma težine i salamu od metar i po • Ovde ih je dočekao Gradski orkestar, pa se uz zvuke limenih duvača zaigralo i kolo nasred ulice

   Miloš Rusić, predsednik Srpskog kulturnog društva u Mariboru, stari poznavalac Kraljeva i Kraljevčana i jedan od učesnika u svečanom otvaranju Kancelarije ,,Prijateljstva za nova vremana”, kaže kako je mnogo puta bio ovde i da je konačno uveren kako su između Kraljeva i Maribora sklopljene takve veze koje više niko nikada neće moći da poremeti.
- Meni je drago što se i po funkciji ove godine, kao i prošle, kada su organizovani Dani Maribora u Kraljevu, nalazim na čelu ekipe koja prisustvuje otvaranju ove ,,Pisarne za nova vremena”.

ZNAČAJNA JE ULOGA OVOG UDRUŽENjA
- Naše Društvo mnogo radi na povezivanju uglednih i kulturnih ljudi, privrednika, političara i svih ostalih zainteresovanih iz Slovenije. Ove godine imamo i jedan projekat u Nišu, gde ćemo predstaviti privredu i kulturu Maribora i pomoći da se ljudi povezuju po raznim osnovama - kaže Rusić i dodaje - kada gledam ovaj prostor, prosto me impresionira kako ste ga sa malo para ovako ukusno i lepo opremili, vidi se da je u tome glavnu ulogu odigrao duh zaljubljenika u ono što radi, a ne želja za materijalnom korišću. Siguran sam da će ovo Udruženje odigrati značajnu ulogu u povezivanju ljudi sa različitih strana sveta, a naročito Slovenaca i Srbijanaca. Kada me ljudi pitaju čemu ovo služi, ja kažem: Ovo ti je kao da si došao u Sloveniju, pokucaš, uđeš, i ovde ćeš dobiti sva uputstva koja su ti neophodna. Ovo vam je za čestitati - kaže Miloš Rusić.

NAROD JE OVDE DOBAR I GOSTOLjUBIV
Vasa Mićić, rodom iz Bratunca, redovni je gost rođaka i poznanika u Kraljevu i kaže kako voli da dođe ovde zato što je narod veoma dobar i gostoljubiv.
- Možda sam ja malo i nostalgičan, ali meni je ovde sve super. Ovo je idealno i to mora da se održava, da budemo u kontaktu i još više da se povezujemo. U Sloveniji ima dosta naših ljudi i mi možemo biti promoteri ovoga grada i Srbije tamo - kaže Vasa.

PARTNER MOG PARTNERA JE I MOJ PARTNER
Rade Bakračević, počasni konzul Kraljeva u Mariboru, kaže kako je još pre pet godina potpisana Povelja o prijateljstvu, tako da Maribor i Kraljevo više nisu gradovi pobratimi, već prijatelji.
- Prošle godine sam ovde doveo 600 ljudi iz Slovenije, ove godine 150, ali sam zadovoljan, tim pre što je i na otvaranju ove Kancelarije bilo više Mariborčana nego Kraljevčana. Kao konzul i kao potpredsednik svih srpskih društava, pozdravljam otvaranje Kancelarije i početak rada društva. Mi možemo i hoćemo da vam pomognemo. Na vama je da nas iskoristite, a vi morate znati kako. Nažalost, Kraljevčani ne znaju da iskoriste nikakvu mogućnost. Među ljudima koji su došli sa mnom ima i direktora. Tu je, recimo, generalni direktor svih lečilišta u Sloveniji, ali niko nije došao da porazgovara sa čovekom na odgovarajući način. Čak i u kolu koje se igralo na ulici pred kancelarijom uglavnom su bili Slovenci, skoro niko od Kraljevčana, osim jedne gospođe, koja je slučajno i moja sestra.
Uglavnom, veoma sam zadovoljan zbog svega ovoga što se desilo i što je 150 Slovenaca pozdravilo otvaranje ove Kancelarije i početak rada ,,Prijateljstva za nova vremena". Maribor je u partnerskim odnosima sa 17 gradova. A ako je prijatelj odnosno partner mog partnera i moj partner, onda možete računati da su to i vaši prijatelji. Na kraju još jednom ponavljam, mi možemo mnogo da vam pomognemo, samo ovde izgleda niko ne zna kako da nas ,,iskoristi". To bi trebalo da nauče oni koji bi da se bave politikom, a bar to nije teško - ističe Bakračević.


KRALjEVO VEĆ U GINISOVOJ KNjIZI
Hadži Momo Bakračević, koji je i idejni tvorac čitavog ovog projekta, kaže kako je prezadovoljan rezultatima svog upornog višegodišnjeg angažovanja da svoju prvobitnu zamisao i ostvari, u čemu je u potpunosti, uz malu pomoć svojih prijatelja, uspeo. To se, uostalom, videlo i na svečanosti prilikom otvaranja, kako kroz broj prisutnih, tako i po njihovoj nacionalnoj raznolikosti. Bakračević naglašava da ovo nije srpsko-slovenačko društvo, organizovano na način kako se to već praktikuje u svetu i kod nas, već Prijateljastvo za nova vremana koje, kako mu i ime govori, podrazumeva kontakte sa ljudima na svim tačkama planete Zemlje koji slično razmišljaju. A da je to tako, potvrđuje i podatak da je odmah po ozvaničenju rada Društva aktivni član postao i zamenik gradonačelnika Sent Foa, jedne od opština Liona, gospodin Žerar Šarije. Štaviše, i pre nego što je Društvo zvanično počelo da radi, organizovan je Bal maturanata, izuzetna manifestacija igre, mladosti i lepote, ali i međunarodne saradnje, posle koje je Kraljevo upisano u Ginisovu knjigu rekorda. Sve je to urađeno bez bilo kakve podrške republičkih organa, a uz značajno i, slobodno se može reći, masovno učešće pojedinaca i firmi iz Kraljeva, čime je osim materijalne iskazana i moralna podrška ideji razvijanja prijateljstva na način kako to zahtevaju nova vremena, a što je u Kraljevu prvi put osmišljeno i predstavljeno javnosti.


PREOBRAŽENJE 2005.
Program Žičkog duhovnog sabora

Utorak, 16. avgust
Narodni muzej, 20 časova
SVEČANO OTVARANjE ŽIČKOG DUHOVNOG SABORA
Radoslav Jović, predsednik opštine Kraljevo

SVETO VREME - PREOBRAŽENjE
Snežana Spasić, izvođač tradicionalne muzike, Jelena Ilić, glumica

Sreda, 17. avgust
Kraljevačko pozorište, 21 čas
SA MIROSLAVOM MAKSIMOVIĆEM
Vasa Pavković, Miroslav Maksimović

Četvrtak, 18. avgust
Narodna biblioteka, 10 časova
O POEZIJI MIROSLAVA MAKSIMOVIĆA
Svetozar Koljević (predsedava), Mileta Aćimović Ivkov, Gojko Božović, Jovan Delić, Đorđe Despić, Bojan Jovanović, Aleksandar Kostadinović, Ivan Negrišorac, Vasa Pavković, Mihajlo Pantić, Predrag Petrović, Saša Radojčić, Bojana Stojanović - Pantović

Narodni muzej, 20 časova
PROMOCIJA ČASOPISA ,,NAŠA PROŠLOST”
Radivoje Radić, Mira Radojević

PREOBRAŽENjE, PESNICI
Milen Alempijević, Milan Đorđević, Vladimir Kopicl, Zlata Kocić, Bratislav Milanović, Miloš Milišić, Marija Rakić, Ana Ristović

Petak, 19. avgust
Trpezarija manastira Žiče, 13 časova
URUČENjE ŽIČKE HRISOVULjE
Svetozar Koljević, Dragan Hamović, Nebojša Dugalić, Miroslav Maksimović, Hor ,,Sveti arhiđakon Stefan” iz Kraljeva, dirigent Dunja Marinković


O OVOGODIŠNJEM LAUREATU HRISOVULJE - piše Ivan Rajović
Pesnik Miroslav Maksimović

   Pesnik Miroslav Maksimović je rođen 26. maja 1946. godine u Njegoševu, selu u Bačkoj. Detinjstvo je proveo u Beogradu (do jedanaeste godine) i Sarajevu (do petnaeste godine). Tih godina, kako stoji u njegovoj kratkoj biografiji, leta je provodio u Bačkoj i, ređe, u Cvilinu, kraj Drine. Školovao se u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Kninu. Od 1965. godine živi u Beogradu.

   Miroslav Maksimović je objavio knjige pesama: Spavač pod upijačem (1971), Menjači (1972), Pesme (1978), Sećanja jednog službenika (1983), Soneti o životnim radostima i teškoćama (1986), 55 soneta o životnim radostima i teškoćama (1991), Životinjski svet (1992), Nebo (1996), Spavač pod upijačem: potpuna verzija (1997), Izabrane pesme (2000). Objavio je i dve knjige eseja: Pored (1995) i O knjigama i životu (2001).
Miroslav Maksimović je dobitnik brojnih nagrada za rukopise (1968-1971) i najznačajnijih književnih priznanja za objavljene pesničke zbirke - Brankove nagrade, nagrade Mlada Struga, nagrada Milan Rakić, Branko Miljković, Rade Drainac, Isidora Sekulić, Branko Ćopić, Zmajeve, Dučićeve i Disove nagrade ua 2002. godinu. Pesme su mu prevođene na engleski, ruski, francuski, poljski, češki, slovački, rumunski, beloruski, švedski, slovenački i makedonski jezik. Povodom uručenja Zmajeve nagrade, u izdanju Matice srpske 2001. godine, objavljen je zbornik radova Poezija Miroslava Maksimovića.

   Bio je član redakcija časopisa Književna reč i Književnost. Različite poslove (menadžerske, propagandne, uredničke) obavljao je u Književnoj omladini Srbije, Udruženju književnika Srbije i Beogradskom izdavačko-grafičkom zavodu.

Beograd, noć

Tamnoplava dama legla je na grad,
ne da spava: da bdije.
Vreme nas je, narušivši sklad
žica i živaca, zaboravilo i zaspalo.

Volim takve vožnje kad moje oko
sme da iskoči na prvoj stanici.
Odatle gleda kako bučnim skokom
odmiče tramvaj sa napuštenim životom.

Volim što ostajem miran
i što jednostavno mogu reći:
lični postupak nije biran,
evo se, ko tekućina, selim u sadržaj.

Nisam otišao s bukom,
ja smirujem grad.
Nežno, unutrašnjom rukom,
sklapam kapke na svetiljkama deteta.