Novi posao vredan deset miliona dolara
Kraljevo je jedno od najvećih gradilišta u Srbiji
Terali istinu - isterali katanac?
Sud raskinuo kupoprodajne ugovore za tri firme
Karnevalski grad?
Romska deca „lete“ u škole
Očuvanje tradicije i preporod sela
Dvotočkaši „oslobađaju“ ulice
Bruka za selo i opštinu
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: paraglajding, plivanje, košarka, fudbal

POSETA MINISTRA ZA KAPITALNE INVESTICIJE VELIMIRA ILIĆA FABRICI VAGONA - piše Slobodan Rajić
Novi posao vredan deset miliona dolara

   •U toku remont 240 vagona za Železnice Srbije i poslovi za TE „Nikola Tesla“ u Obrenovcu • Posle ugovorenih 100 vagona za Iran čija je proizvodnja u toku, sledi isporuka 120 plus 390 vagona za železnice Konga • Delegacija Konga posetila Fabriku vagona i sa ministrom Ilićem, njegovim saradnicima i predstavnicima Fabrike dogovorila detalje oko izvoza vagona i buduće saradnje • U Kongu predstoji potpisivanje ugovora o izvozu vagona iz kraljevačke fabrike • Obostrano zadovoljstvo obavljenim razgovorima

   Tokom posete opštini Kraljevo ministar Velimir Ilić sa saradnicima posetio je i kraljevačku fabriku vagona. Ministar Ilić, Milanko Šarančić, generalni direktor Železnica Srbije, i Rodoljub Maričić, generalni direktor Fabrike vagona, tokom obilaska proizvodnih pogona upoznali su veliki broj novinara sa tekućim poslovanjem i planovima za dalji oporavak ove Fabrike.
   Kako su istakli, trenutno Fabrika vagona vrši remont-reparaciju 240 teretnih vagona, 40-50 mesečno, za potrebe domaćih železnizca. Po rečima direktora Šarančića, remontovani vagoni su kao novi i privreda Srbije traži čak hiljadu takvih vagona, što je dobar znak ekonomskog ozdravljenja i vraćanja poverenja u železnički saobraćaj. On je istakao da će u tim poslovima iduće godine Fabrika vagona imati još više posla i remontovati znatno više od 240 vagona. Inače, za domaću privredu u Fabrici vagona u toku je i remont i proizvodnja većeg broja ugovorenih specijalnih vagona za Termoelektranu „Nikola Tesla“ u Obrenovcu.
   Pored toga, ugovoreni su i već se rade ili vrši ugovaranje većeg broja vagona za izvoz. U toku je remontovanje 100 vagona za transport automobila za potrebe Irana, a upravo je u toku ugovaranje 120 teretnih vagona u prvoj fazi i 390 u drugoj fazi za Demokratsku Republiku Kongo.

USPEŠNI PREGOVORI
   Po dolasku delegacije Konga u Fabriku vagona, ministar Velimir Ilić, predstavnici Železnica Srbije, Fabrike vagona i opštine Kraljevo održali su sa gostima iz Konga sastanak iza zatvorenih vrata. Tema je bila ugovaranje i potpisivanje izvoznih poslova za potrebe železnica Konga. U delegaciji Konga bili su mnistar transporta (saobraćaja) Heva Muakasa, sa dva saradnika i Tsinga Ahuka, ambasador DR Kongo u Srbiji i Crnoj Gori.
Na konferenciji za novinare ministar Ilić izrazio je zadovoljstvo što je dogovoreno da se u najbržem mogućem vremenu potpiše ugovor o izvozu prvih 120 a zatim još 390 teretnih vagona i realizuje ovaj posao koji je kraljevačka Fabrika vagona dobila na međunarodnom tenderu, a za šta su i banke dale potrebnu garanciju.
   - Ugovor će biti potpisan u Kongu kada nas oni pozovu. Što se nas tiče, može i sutra. Rokovi i kvalitet će se ispoštovati. Dogovorili smo se i za putničke vagone u aranžmanu sa „Gošom“. Želimo i saradnju u energetici, a posebno u aviosaobraćaju, preko JAT-Ervajza. Bilo je dogovora i da počne remont u samom Kongu, a mi da damo kadrove, menadžment i sve drugo što treba preko Železnica Srbije. Kongo je velika država sa 80 miliona stanovnika i tamo su velike mogućnosti za nastup naše privrede - istakao je Velimir Ilić.
   Heva Muakasa, ministar transporta Konga, potvrdio je Ilićeve reči i podsetio da je ovo prva zvanična poseta Srbiji neke delegacije iz Konga nakon 15 godina, kao i da u DR Kongo još uvek nije obnovljena-otvorena ambasada SCG.
   - Radostan sam što sam u Srbiji naišao na topao prijem, kod predsednika Tadića, zatim ministra privrede Bubala, ministra turizma i trgovine Dimitrijevića i g. Ilića, čije reči u potpunosti potvrđujem. Moje prisustvo ovde je jak signal i apel privrednicima Srbije za čiju stručnost ceo svet zna, da dođu i učestvuju u privrednoj obnovi Konga, u svim sektorima, i da dobiju odgovarajuće koncesije. Posebne mogućnosti su u oblasti rudarstva i energetike, poljoprivrede, saobraćaja svih modaliteta (drumski, železnički, vodni, vazdušni). Mi smo pioniri ponovne, trajne i plodne saradnje dve zemlje. Ja sam prvi put u Srbiji, ali verujem ne i poslednji put - rekao je pored ostalog ministar Heva Muakasa.

SPREMNOST ZA DALjU SARADNjU
   Direktor Fabrike Vagona Rodoljub Maričić naglasio je da mu je čast što je Fabrika vagona u jednom danu mogla da ugosti dva ministra. Tim više što se radi o izvozu 120 vagona iz ove Fabrike za firmu Onatra iz Kinšase (glavni grad Konga) i firmu „SNCC“ iz Konga.
   - Oba ministra potvrdila su da će obe vlade stati iza ovih poslova da se oni realizuju što pre (ugovoreni rok za prvih 120 vagona 10 meseci, prim. nov.). Fabrika vagona će sigurno te vagone uraditi u roku i kvalitetno, jer to nisu složeni poslovi i ne zahtevaju velike napore - rekao je direktor Maričić.
   Direktor Železnica Srbije Milanko Šarančić rekao je da je ovo preduzeće spremno za proširenje saradnje, da stručno, kadrovski i organizaciono pomogne obnovi i modernizaciji železnica Konga i da će odmah usmeriti stručne ekipe u tom pravcu. On je izrazio uverenje „da će eksploatacija naših vagona u Kongu biti na istom nivou kao u Srbiji i da će naručioci biti isto zadovoljni koliko i naša železnica“.
   Predsednik opštine Kraljevo Radoslav Jović izrazio je zadovoljstvo „što smo Fabriku vagona digli iz pepela i što na sadašnjim poslovima u Fabrici radi sve više mladih ljstručnjaka i radnika, što je dokaz da se polako život vraća u Srbiju i Kraljevo i da se otvara perspektiva“.
Gosti iz Konga i Beograda, u pratnji kraljevačkih domaćina, zatim su obišli proizvodne pogone Fabrike vagona.
   Ministarska poseta opštini Kraljevo završena je u kasnim večernjim satima, a pratio ju je veliki broj novinarskih ekipa iz Kraljeva, Čačka i Beograda.

POBEDA NA TENDERU
   Direktor Rodoljub Maričić je istakao da je Fabrika vagona dobila posao za železnice Konga na međunarodnom tenderu, u konkurenciji dve firme iz Škotske i Belgije, jer je imala najbolju ponudu. Vrednost ugovorenog posla za prvih 120 vagona za Kongo je 9,5 miliona dolara, a za preostalih 390 može da se izračuna (oko 31 milion dolara), rekao je Maričić, i podsetio da je Fabrika vagona povratila dobre reference još izvozom 402 vagona u Burmu 1998/99. neposredno pred NATO bombardovanje Srbije.

UVERIO SE DA FRABRIKA POSTOJI
   Povodom dolaska u Fabriku vagona ministar Heva Muakasa je izneo i posebnu zanimljivost:
   - Kada je Fabrika vagona pobedila na tenderu, suparnici su širili glasine da Fabrika vagona ne postoji, da je porušena jer je ovde bio rat i da je to neka prevara.Pokušali su da me ubede da ne idem u Srbiju, jer fabrika ne postoji. Ja sam rekao da je Fabrika vagona pobedila na tenderu, da sigurno postoji i insistirao da lično dođem ovde i uverim se u to. Evo, došao sam, uverio se da postoji i da kvalitetno radi i daću instrukcije „Onatri“ da što pre potpiše ugovor. Nema više problema.

POSETA MINISTRA ZA KAPITALNE INVESTICIJE VELIMIRA ILIĆA KRALjEVAČKOJ OPŠTINI - piše Slobodan Rajić
Kraljevo je jedno od najvećih gradilišta u Srbiji

   • Ministar Velimir Ilić istakao da za investicije u putnu mrežu u kraljevačkom kraju nikada nije više uloženo u novijoj istoriji, a dr Radoslav Jović da opština Kraljevo nikada nije imala veću podršku od Vlade Srbije, uz poseban doprinos ministra Ilića. • Po Ilićevim rečima, za radove na Ibarskoj magistrali, kraljevačkoj i žičkoj obilaznici, putu prema Goču i Ivanjici, ostalim putnim pravcima i železnici na području Kraljeva Vlada Srbije je uložila oko milijardu dinara. • Radovi na obilaznici oko manastira Žiča pri kraju, počeli radovi na kraljevačkoj obilaznici, dužine 3.910 metara. • Poseta Duhovnom centru, Fabrici vagona, manastiru Žiča, srdačan susret sa meštanima Dragosinjaca, Vraneša i okolnih sela gde je dogovoreno asfaltiranje deonice puta u dužini od pet kilometara

    „U izgradnju putne mreže i železnice na kraljevačkom području Vlada Srbije i njeno Ministarstvo za kapitalne investicije uložili su oko milijardu dinara i ovo je trenutno jedno od najvećih gradilišta u Srbiji“, istakao je ministar Velimir Velja Ilić prilikom prekjučerašnje posete opštini Kraljevo.
- Za rekonstrukciju i izgradnju deonice Ibarske magistrale od Kraljeva prema Raškoj i Kopaoniku do sada je uloženo oko 500 miliona dinara, za izgradnju kraljevačke obilaznice sa mostom na Ibru oko 175 miliona, obilaznicu oko manastira Žiča 140 miliona i deonicu puta Kraljevo-Goč 80 miliona dinara. U toku su i obimni radovi na putu Studenica-Mlanča-Ivanjica, Preljina-Mrčajevci-Kraljevo, Adrani-Jarčujak, rekonstrukciji i elektrifikaciji pruge Čačak-Kraljevo-Stalać, izgradnji stanova za socijalne slučajeve... Nikada u novijoj istoriji u Kraljevu nije više investirano u putnu privredu i saobraćajnu mrežu. Radovi se izvode u rekordnim rokovima i kvalitetno, podloga je izvanredna, prateći objekti solidni, debljina asfalta je desetak santimetara i putevi su trajnog karaktera. Sa lokalnom vlašću imamo dobru saradnju. Posebno želim da se zahvalim izvođačima radova koji kvalitetno obavljaju svoj posao. Siguran sam da ćemo i obilaznicu i sve drugo uraditi u rekordnom roku, kao i Ibarsku magistralu i obilaznicu oko Žiče, istakao je pored ostalog ministar za kapitalne investicije Velja Ilić, obraćajući se prisutnima u Duhovnom centru „Vladika Nikolaj Velimirović“ u Kraljevu koji je delegacija iz Republike prvo posetila, posle njegovog razgledanja u pratnji đakona Radoša Mladenovića.
U ime domaćina gostima je dobrodiošlicu poželeo dr Radoslav Jović, predsednik opštine Kraljevo, koji je rekao da nije slučajno što poseta započinje u Duhovnom centru, jer duhovna obnova Srbije ima ogroman značaj za ovu zemlju.
- Danas razgovaramo o životnim pitanjima. Za godinu i po dana Kraljevo je postalo jedno od najvećih gradilišta u Srbiji. Radimo na objektima vodosnabdevanja, gasifikacije, saobraćajne infrastrukture... Želim da istaknem da odavno Kraljevo nije imalo takvu podršku sa republičkog nivoa, od Vlade Srbije!? Poseban je, nemerljiv doprinos gospodina Velje Ilića ovim investicijama, naglasio je pored ostalog dr Radoslav Jović.

STARTOVALA OBILAZNICA
U pratnji domaćina, ministar Ilić sa saradnicima, posle sastanka u Duhovnom centru, posetio započetu izgradnju na kraljevačkoj obilaznici, gde su ga izvođači upoznali sa tokom radova. Dajući osnovne podatke o obilaznici, Branko Jocić, direktor Direkcije za puteve Srbije, rekao je da ova obilaznica, kao poprečna veza, spaja magistralne puteve M-23.1 Kraljevo - Kragujevac i M-5 Kraljevo - Kruševac. Po projektu, ima ukupnu dužinu od 3.910 metara. Delimično završen most na Ibru dug je 212 metara. Izvođači radova na putnom delu su „Putevi“ Užice i AD „Novi Pazar put“, a na mostu beogradska „Mostogradnja“. Ukupna vrednost radova je oko 175 miliona dinara, a u prvoj fazi se ulaže 98,5 miliona dinara, uz zajedničko učešće republičke Direkcije za puteve i Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“. Rok za završetak radova je do kraja 2005. godine, pod uslovom da to vremenske prilike dozvole.
Po Jocićevim rečima, kraljevačka obilaznica ima veliki značaj za rasterećenje saobraćaja u centru Kraljeva, za veću bezbednost na putevima i zaštitu životne sredine. Dr Radoslav Jović je istakao da će završetkom obilaznice postojeći most na Ibru i centar Kraljeva saobraćajno biti rasterećeni za najmanje 35-40 odsto.
Direktor pogona u Kraljevu AD „Novi Pazar put“ Milan Andrijašević istakao je da se trenutno izvode zemljani radovi sa leve strane Ibra, od puta Kraljevo-Kragujevac do mosta, u dužini od oko 360 metara, i neposredno iza mosta sa desne strane reke i da su na njima angažovani odgovarajuća mehanicacija i veći broj radnika, u šta su prisutni mogli i lično da se uvere. On je rekao i da sa desne strane Ibra do Ratine i magistralnog puta Kraljevo-Kruševac postoji asfaltni put dužine 2.200 metara i da će u tom delu biti samo ojačan, rekonstruisan, proširen i dodatno asfaltiran postojeći kolovoz. Inače, na daljoj izgradnji mosta na Ibru trenutno radi 15 radnika „Mostogradnje“. Po rečima Dragiše Spasojevića, direktora Direkcije „Kraljevo“, obilaznica se gradi fazno, a u toku je i postupak eksproprijacije zemljišta za ovu namenu u dužini od oko 900 metara.

ŽIČI ZA JUBILEJ
Usledila je zatim poseta gradilištu na obilaznici oko manastira Žiča. Kako su izvođači radova upoznali ministra Ilića, radovi na trasi ove obilaznice su pri kraju. Poslovi na kolovozu i mostu, ispravkom nekih odstupanja od projekta i presvlačenjem još jednog sloja asfalta, biće završeni za mesec dana, a zatim slede radovi na izgradnji velikog parkinga (sa leve strane obilaznice iz pravca Kraljeva), pešačke staze, javne rasvete i drugih pratećih objekata.
Kako je naglasio ministar Ilić, izgradnja ove obilaznice u sklopu je priprema za proslavu velikog jubileja - 800 godina postojanja manastira Žiča, ali i zaštite manastira od posledica prometnog saobraćaja koji je do sada išao neposredno pored trpezarije i drugih manastirskih objekata i stvarao velike probleme. Sada će saobraćaj biti izvučen iz zone manastirskog kompleksa. Vrednost dosadašnjih radova je oko 140 miliona dinara, a kad budu završeni parking i ostali putni objekti, iznosiće oko dva miliona evra.
Posetioce na gradilištu dočekalo je bratstvo i sveštenstvo manastira. Igumanija Jelena je tom prilikom istakla da se mnogi radovi u manastirkom kompleksu, u okviru priprema za proslavu jubileja, izvode već desetak godina. Po njenim rečima, izmeštanje saobraćaja izgradnjom obilaznice je jedan od najvažnijih poteza, za šta je izrazila veliku zahvalnost ministru Iliću i republičkoj vladi. Podsetila je i da je proslava osmovekovnog jubileja manastira Žiča predviđena za oktobar iduće godine.
Predsednik opštine Kraljevo dr Radoslav Jović je tom prilikom ukazao na veliki istorijski značaj srpskih srednjovekovnih manastira, i značaj njihove zaštite i obnove.
- Čime Srbija može da se ponosi, ako ne svojim srednjovekovnim manastirima koji su dokaz njene 1000-godišnje državnosti. Žiča i Studenica su dva istorijska bisera. Nema gosta koji dođe u Kraljevo, a da ne poželi da poseti ta dva manastirska bisera. Moramo stvoriti još bolje uslove da imaju gde da dođu i šta da vide, rekao je dr Jović.

POSETA SEOSKOM DOMAĆINSTVU
Van zvaničnog protokola, na molbu meštana Dragosinjaca, Vraneša, Vukušice i ostalih okolnih sela, ministar Velimir Ilić sa saradnicima posetio je deonicu puta Metikoši-Vrnjačka Banja i domaćinstvo Radivoja Pavićevića u Vranešima, na tromeđi ovog sela i Dragosinjaca i Vukušice. Pored članova porodice Pavićević, dočekao ga je veliki broj meštana svih uzrasta koji su ga srdačno pozdravili. Usledio je potom neposredni, spontani razgovor u seoskom dvorištu, a onda i za stolom.
Cilj ove posete bio je dogovor o izgradnji pomenutog puta i asfaltiranju deonice u dužini od oko pet kilometara, od Dragosinjaca do lokacije Brekinje (selo Vukušica). Ovaj put, inače, povezuje desetak sela, paralelno sa desne strane postojećeg puta Kraljevo-Vrnjačka Banja i predstavlja kraću, alternativnu vezu sa V. Banjom, za 7-8 kilometara. Neasfaltirani deo ovog puta sa vrnjačke strane je u dužini od tri, a sa kraljevačke oko dva kilometra. Za rekonstrukciju i asfaltiranje deonice urađeni su projekti, rešeni imovinsko-pravni odnosi i sa te strane je sve spremno za početak radova. Po projektu, put je širok pet metara, ali su meštani, kako rekoše, spremni da prihvate i širinu asfaltnog kolovoza od četiri metra, uz bankine i mala proširenja sa strane.
Ministar Ilić i direktor Direkcije Branko Jocić obećali su i sa meštanima postigli su saglasnost da Republika, ako opštine Kraljevo i Vrnjačka Banja prihvate finansiranje po principu „pola-pola“, pomogne kako bi asfaltiranje ove deonice bilo završeno do kraja godine, a ako dve opštine to nisu u mogućnosti - republika bi ove godine sama asfaltirala pola deonice, a pola iduće godine.
Meštani su Iliću i Jociću predočili da su sela na obroncima ispod Crnog vrha pasivan kraj, da im deca do škole putuju 7,5 kilometara i da bi asfaltiranje pomenute deonice imalo ogroman značaj za sprečavanje odseljavanja posebno mladih sa ovog područja, kao i za dalji razvoj ovih sela, Bogom danih za voćarstvo, stočarstvo i ukupan razvoj poljoprivrede. Gosti iz Beograda, vožnjom ovom deonicom puta, imali su priliku da se uvere u njegovo loše stanje i izrazili razumevanje i spremnost da pomognu. Meštani su naveli „da su im do sada mnogi političari obećavali sve i svašta, a ništa nisu ispunili“, ali da imaju poverenja u ministra Ilića, pogotovo što je i do sada „ispunio svoja obećanja, a i dolaskom u njihovo selo pokazao da želi da rešava životne probleme na terenu“. Takvo uverenje iskazao je i Milan Stevanović, odbornik u SO Kraljevo, koji je zahvalio gostima na poseti, uz obostranu želju da se meštani i gosti iz Republike ponovo sretnu na istom mestu, po završetku radova na deonici ovog puta.

DOGOVOR O GOČU
U razgovorima u Dragosinjcima učestvovao je i Miša Milenković, predsednik Smučarskog kluba „Goč“. On je objasnio ministru Velimiru Iliću značaj razvoja Goča kao drugog skijaškog i turističkog centra u Srbiji, posle Kopaonika i dobio njegovu podršku za izgradnju saobraćajne i ostale infrastrukture na Goču, za početak da se obezbedi da postojeća žičara tokom zimske sezone radi celodnevno, od 9 do 16 sati. Uz ministrovu saglasnost, sa Brankom Jocićem, direktorom Direkcije za puteve Srbije, Milenković je dogovorio da SK „Goč“ pripremi projekat za izgradnju tzv „Sokoljskog“ puta Kamenica-Uspinjača (trasom bivše Rižine pruge), u dužini od pet kilometara, a da se potom krene u realizaciju tog projekta.

OPASNA MAGISTRALA
- Na Ibarskoj magistrali za godinu dana u saobraćajnim nesrećama poginulo je preko 600 ljudi, a 8.000 su postali invalidi!? U celoj Srbiji ukupno je u saobraćajkama stradalo 1.000 ljudi. Rekonstrukcijom i izgradnjom magistrale povećamo bezbednost i sprečavamo takve pogubne posledice i zato i kažem da ko nije za ove radove - ne misli dobro Srbiji, upozorio je ministar Ilić.

RAZGOVORI SA VLADIKOM
Posle posete Fabrici vagona, na poziv vladike žičkog Hrizostoma, ministar Ilić sa saradnicima posetio je manastir Žiču, gde se zadržao oko sat vremena. Razgovarano je uređivanju manastirskog kompleksa, pripremama za veliki jubilej manastira čiji je pokrovitelj Vlada Republike Srbije i drugim pitanjima.

POVEZIVANJE SA IVANJICOM
Ministar Ilić i dr Jović ukazali su na veliki značaj asfaltiranja puta Studenica-Mlanča, do granice sa ivanjičkom opštinom, koje je u toku i uskoro će biti završeno. Dr Jović je rekao da je on nedavno posetio radove na tom putu i taj kraj i da su meštani oduševljeni realizacijom ovog projekta i njihovog dugogodišnjeg sna, jer će novi asfaltni put pomoći zadržavanju stanovništva, sprečavanju „bele kuge“ i ukupnom preporodu sela. Ministar Ilić je informisao meštane Dragosinjaca i Vraneša da je kada je nedavno završen put do vrha Golije jedan stari meštanin u oduševljenju klekao i poljubio asfalt. „Ja znam šta to znači, jer sam se sa Golije ovde u Dragosinjce doselio“, primetio je jedan od sagovornika. „Pošto je put do Golije asfaltiran, sad ćemo tamo da te vratimo“, duhovito su prokomentarisale njegove komšije.

Velimir Ilić:
ISPUNJENA OBEĆANJA
„Što smo obećali ispunili smo, da i ova regija krene u izgradnju i razvoj. Mnogi ne vole to što radimo. Opozicija nema šta drugo da radi i pravi lakrdije. Prave razne emisije, provociraju. Oni ne žele da se išta dobro dogodi, jure senzacije, da bi oni imali šta da pišu i govore. Ko nije za ove radove, ne misli dobro Srbiji!?“

AD FEIN STARI JASEN: DVE GODINE NAKON PRIVATIZACIJE - piše Rajko Sarić
Terali istinu - isterali katanac?

   •Dvadeset i šest meseci posle privatizacije AD FEIN ,,Stari jasen,, našao se pred kolapsom zbog nepomirljivih stavova većinskog vlasnika Dejana Stevanovića i sindikata ,,Nezavisnost,,. •I dok vlasnik tvrdi da se može isplatiti samo zarađeno, dotle radnici ostaju na poziciji ,,bolje džabe ležati, nego džabe raditi,,. •Zbog brojnih, a neistinitih optužbi iznetih u jaznost Stevanović najavio tužbe protiv sindikalaca

    Preduzeće ,,Stari jasen” osnovano je 1932. godine kao stolarska radionica i od tada, do ovih dana, neprestano je radilo samostalno ili u sklopu drugih srodnih firmi u Kraljevu. Menjala su se imena, odnosno, naziv preduzeća, ali osnovna delatnost nije menjana. Ova kraljevačka firma bila je jedna od vodećih u oblasti proizvodnje nameštaja i izvoza u staroj Jugoslaviji.
- Većinu hotela u Moskvi sa nameštajem je opremio ,,Stari jasen”, a to je važilo i za druge gradove u Rusiji. Za dobro odrađen posao u skupštinskom zdanju u Beogradu (saniranje štete nastale 5. oktobra 2000. godine) ,,Stari jasen” je dobio evropsku nagradu za kvalitet izrade nameštaja u konkurenciji svih proizvođača nameštaja iz Evrope. Odabir najboljih bio je u Parizu čime je ,,Stari jasen” dobio ulaznicu za izvoz nameštaja u Evropu - kažu predstavnici Sindikata ,,Nezavisnost” u ovom preduzeću, Radoslav Radomirović, Velibor Popadić, Srđan Kaličanin i Rade Mijailović.

PRIVATIZACIJA - KOLAPS
Rukovodstvo ,,Nezavisnosti” kaže da su sva ova dešavanja bila dok je preduzeće poslovalo kao Društveno preduzeće, odnosno, do pre dve godine kada je privatizovano.
- Preduzeće kupuje Dejan Stevanović iz Vrbe za dvanaest miliona i 600.000 dinara. Reč je o čoveku koji je pravio smoki i do kupovine ,,Starog jasena” sa drvetom nije radio. Dokumentaciju ,,Starog jasena” otkupljivali su već viđeni i uspešni prerađivači drveta i proizvođači nameštaja, ali se to politički ,,odrađivalo” i pravi poznavaoci ove industrijske grane, odustajali su na štetu ,,Starog jasena” i njegovih radnika, a u korist proizvođača smokija. U to vreme, među 110 zaposlenih bilo je 50 - tak visokokvalifikovanih majstora sa po tridesetak godina radnog staža - kažu sindikalci čije članstvo je od 11. jula ove godine u štrajku.
Oni navode da je Dejan Stevanović kupovinom ,,Starog jasena” dobio solidnu zalihu repromaterijala: 184 kubika suve bukove građe prve klase, po 40 kubika iverice i medijapana, oko 150 kompletnih spacaćih soba, pedesetak kompleta kancelarijskog nameštaja, veće količine boja i lakova...Kolektiv su, tih meseci, intenzivno posećivali načelnik okruga Mile Korićanac, vladini funkcioneri Gordana Matković, Anđelka Mihajlov i Dragoljub Mićunović. Ipak, tvrde u ,,Nezavisnosti”, zaposlenim nije prezentiran kupoprodajni ugovor, kao ni investicioni plan. Nije urađen ni socijalni program, ali ni Kolektivni ugovor. Rečeno je da je država preuzela dugove ,,Starog jasena” i da radnici ne treba da se brinu za svoju budućnost i budućnost svojih porodica.
- Uspešno je realizovan program izrade nameštaja za Novosadski sajam posle čega su dobijeni poslovi opremanja TV ,,Apolo” u Novom Sadu i TV ,,Pink” u Beogradu, što nije bilo teško iskusnim majstorima ,,Starog jasena”. Međutim, majstori nisu dobili ni dinar za pomenute poslove jer je većinski vlasnik napravio kompenzaciju za reklamu smokija (koji proizvodi njegova druga firma). Usledila je rekonstrukcija salona nameštaja veličine 200 kvadrata. Iz tog prostora izbačena je radnička menza, a prostor je prilagođen za potrebe ,,Mega - marketa” uz zakup od 1.000 dinara. Na tržištu taj isti prostor dostigao bi cenu od 2.000 evra - kažu sindikalci naglašavajući da je izgradnja nove menze ostala na obećanju, tako da radnici, njih šezdesetak, doručkuje u pogonu za izradu nameštaja.
Zatečene količine nameštaja, naglašavaju u ,,Nezavisnosti”, većinski vlasnik delimično prodaje po sniženim cenama i radnicima isplaćuje kakve - takve lične dohotke, bez plaćanja obaveza za penzijsko i zdravstveno osiguranje. Magacinski prostor ,,Starog jasena” delimično, bez naknade, koristi se za potrebe ,,Mega marketa”, a delimično za proizvodnju kartonaže. Treća proizvodna hala ,,Starog jasena” pretvorena je u veleprodajni objekat igračaka.

FIJASKO IZ NEZNANjA
- Većinski vlasnik je isključivo zbog neznanja ,,Stari jasen” ostavio bez posla sa ,,Srbija šumama” koji je morao ostati u kontinuitetu. Uporedo sa ,,Srbija šumama”, rađeni su uzorci nameštaja za tržište u Engleskoj. I pored toga što je sve rađeno na starim mašinama, uzorci napravljeni u ,,Starom jasenu” na izložbi u Londonu dobijaju najbolju ocenu. Zbog neplanskog trošenja kvalitetnog repromaterijala za proizvodnju se koristi nekvalitetna, sirova daska, a isporuke za Englesku kasne. Od tog momenta počinje i neredovna isplata zarada - nastavljaju Radomirović, Popadić, Kaličanin i Mijailović sa optužbama na račun većinskog vlasnika AD FEIN ,,Stari jasen” Dejana Stevanovića.
,,Nezavisnost” je ovih dana o potezima većinskog vlasnika AD FEIN ,,Stari jasen” obavestio Agenciju za privatizaciju, Odbor za privatizaciju u Skupštini Srbije, Inspekciju rada, Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala i druge faktore koji bi, prema njihovoj oceni, mogi da pomognu u razrešavanju sadašnje teške krize.

NEISTINITE OPTUŽBE
Većinski vlasnik FEIN ,,Stari jasen”, Dejan Stevanović, odbacujući u celosti optužbe sindikata ,,Nezavisnost” kaže da je propadanje ovog preduzeća počelo, ne sa privatizacijom, već deobom DIP -a ,,Jasen” na tri preduzeća, od kojih je jedno FEIN ,,Stari jasen”. Neposredno pred privatizaciju, ,,Stari jasen” je imao 113 zaposlenih bez plata, bez posla, sa ruiniranim objektima zaraslim u korov.
- Apsolutno su netačni navodi o zalihama građe na dan kupovine, jer o tome postoje zvanične popisne liste. Iz njih se vidi da je na zalihama bilo 104 kubika građe treće klase. Zatečena zaliha gotovih proizvoda bila je uglavnom od delova komandnog nameštaja kao i nekompletnih elemenata nekada rađenog kancelarijskog nameštaja. I o tome postoji zvanična popisna lista. Kad se radi o investicionim ulaganjima koja, kako kaže Stevanović, prelaze iznos utvrđen kupoprodajnim ugovorom, ona su uglavnom vršena u sanaciju ruiniranih proizvodnih hala, nabavku mašina za proizvodnju nameštaja i u adaptaciju nekadašnjeg salona nameštaja, koji je ugovorom o zakupu, pretvoren u Mega market.
Ulaganjem u navedeni objekat uvećana je knjigovodstveno - tržišna vrednost objekta, a samim tim i imovina Starog jasena. Upravo je Mega market, u 2003. godini, tvrdi većinski vlasnik, dobrim delom iz svojih sredstava finansirao zaposlene s obzirom da je prvi posao Stari jasen realizovao u maju prošle godine.
Na zahtev da prokomentariše aktivnosti vezane za prodaju odmarališta u Petrovcu na moru, Stevanović odgovara da se radi o lažima i neistinama koje predstavljaju ,,najgrublju klevetu” njega kao ličnosti koje će predstavnici Sindikata morati da dokažu na sudu.

    Šta reći na kraju? Pedesetak zaposlenih dolazi povremeno na svoje radno mesto, odlazi po sopstvenoj želji, mašine stoje, a raznorazne obaveze firme na kolenima, rastu iz dana u dan. Na tržištu koje postoji, samo ga treba naći i ispoštovati, niko ne trpi nerad, zabušavanje i druge igre kojima smo kao narod skloni. A ko je u pravu, a ko nije, u FEIN Stari jasen, kazaće nadležni inspekcijski i istražni organi koji ovih dana u preduzeću vrše brojne kontrole. U najskorije vreme, nadamo se, javnost u Kraljevu će znati istinu, znaće ko je bio u pravu i ko je koga nabeđivao.

RASPRODAJA
Prema tvrdnjama sindikata, većinski vlasnik je nastavio sa ,,nedomaćinskom rasprodajom imovine” tako što je odmaralište od deset apartmana u Petrovcu na moru prodao ,,nekom Željku iz Crne Gore” za 125.000 evra iako je objekat vredeo desetostruko više.
- Ni od tih 125.000 evra u proizvodnju nije ušao ni dinar već je većinski vlasnik izmirio obaveze nekih drugih firmi koje poseduje - kažu u Sindikatu ,,Nezavisnost” konstatujući da Stevanović ,,nema interes da firma radi” jer ,,Stari jasen” na svojim leđima ,,nosi 4 - 5 drugih firmi u njegovom vlasništvu”.

SVE PO ZAKONU
- Čitav postupak prodaje nepokretnosti u Petrovcu na moru obavljen je prema važećim zakonskim propisima o čemu postoji validna dokumentacija - tvrdi Stevanović posebno naglašavajući da sa sindikatom i zaposlenim koji traže da im se isplati nezarađeno, ubuduće neće polemisati putem medija, već preko nadležnih sudskih organa.

(ZLO)UPOTREBA PRIVATIZACIJE - piše Dragan Vukićević
Sud raskinuo kupoprodajne ugovore za tri firme

   • U svega desetak dana, mada su sudska ročišta održana održana u junu i julu, u ,,Poljopromet,,, ,,Hladnjaču,, i ,,Autoprevoz,, stigle su presude Trgovinskog suda iz Beograda o raskidu kupoprodajnog ugovora između Agencije za privatizaciju i novih vlasnika tih preduzeća. Time je zaposlenima u ta tri preduzeća laknulo, jer su uspeli da poslevišemesečnog (kako se pokazalo ne uzaludnog) kucanja na mnoga vrata, dokažu da su u pravu kada su tvrdili da novi vlasnici rade protiv inetersa (svoje) firme

   S obzirom da je u međuvremenu u njima pričinjena ogromna materijalna šteta, na manjinskim akcionarima (dakle radnicima), ali i državi koja je većinski vlasnik, predstoji dug put saniranja gubitaka i postavljanja preduzeća na zdrave noge, kako bi se opet krenulo u novo traganje za boljim vlasnikom.

„POLjOPROMET“
   U donetoj presudi na osam gusto kucanih strana, najkraće rečeno Trgovinski sud u Beogradu potvrdio je u svim tačkama navode radnika, što je zastupala i Agencija za privatizaciju kao tužilac, da je Vojislav Stanojević kao kupac prekršio kupoprodajni ugovor čime su se stekli svi uslovi da se taj ugovor raskine.
   Sud je naime konstatovao da Stanojević nije ispoštovao odredbe ugovora da će u prvoj godini da investira 1,759 miliona dinara, da neće da otpušta radnike kao tehnološki višak u određenom roku, da neće da otuđi više od deset posto imovine preduzeća, te da će u prve dve godine da produži kontinuitet proizvodnje. Sud je konstatovao i da je takvo „poslovanje” Stanojevića dovelo do višemesečnog štrajka radnika „Poljoprometa” (o čemu su u maju „Ibarske novosti” detaljno pisale).
   Stanojević je za svega pet meseci 2003. godine („Poljopromet” kupio 17. jula te godine za 21,739 miliona dinara, odnosno 334.532,62 E) otpustio 20 zaposlenih, a naredne godine još 9, a na njihova mesta zaposlio druge radnike, iako su ta mesta proglašena za tehnološki višak. I to je učinio primoravajući te radnike da se odreknu i prava na otpremninu, tako da se i danas vode radni sporovi.
   U vrlo kratkom periodu, Stanojević je otuđio i četiri objekta preduzeća u ukupnom iznosu od 10,8 posto ukupne vrednosti preduzeća. Takođe je četiri objekta opteretio bankarskom hipotekom u ukupnoj vrednosti 23,5 posto vrednosti preduzeća. Sud je tako konstatovao da je Stanojević, umesto da u prvoj godini investira u preduzeće shodno preuzetom obavezom, otuđio ukupno 34,28 posto ukupne vrednosti osnovnih sredstava.
Zanimljiv je i nalaz suda da je novi vlasnik za svega pet meseci od kupovine preduzeća ostvario gubitak od čak 40 posto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, i da i te „prihode” nije prikazao da li su „ostvareni” na osnovu kontinuiteta proizvodnje ili iz neke druge delatnosti.
– Najnoviji biser našeg, hvala bogu bivšeg vlasnika, jeste da je prodavnicu „Agrolek” na kraljevačkoj pijaci izdao na 50 godina svojoj kćerci Jeleni Stanojević - komentariše presudu Draga Simonović, sekretar Samostalnog sindikata u „Poljoprometu”
   O ovim i drugim zloupotrebama Stanojevića upoznata je i kraljevačka policija, ali i Okružni javni tužilac, tako da radnici očekuju i krivično gonjenje bivšeg vlasnika „Poljoprometa”.
   U međuvremenu on ima pravo žalbe (danas ističe rok), a Trgovinski sud je presudom o raskidu ugovora odlučio da kupac ujedno gubi svojstvo kupca sa obavezom da na ime štete, koja je nastala za subjekat privatizacije i za prodavca, uplati novčani iznos od 30 posto od prodajne cene na račun prodavca. Takođe, raskidom ugovora, odnosno gubljenjem svojstva kupca, za istog nastaju i pravne posledice koje se sastoje u nemogućnosti da stekne pravo na upravljanje, učešće u dobiti i pravo na deo likvidacione mase srazmerno visini kupljenog kapitala.

„AUTOPREVOZ“
   Kao po pravilu, kupci preduzeća u Srbiji ne dostavljaju bankarske garancije, ne realizuju preuzetu obavezu investicione dokapitalizacije a ipak uspevaju da se registruju u lokalnim trgopvinskim sudovima kao akcionarska društva. Uz taj paradoks jednako uspešno ignorišu osnovnu delatnost a imovinu preduzeća rasprodaju. Sličan scenario odvijao se i u „Autoprevozu” iz Vrnjačke Banje. Međutim, uz agilnost tamošnjih radnika, za interese najvećeg opštinskog autoprevoznika, a sa perspektivom i republičkog, zainteresovao se i predsednik Opštine Rodoljub Džamić.
– Džamić je pokazao kako se valja ophoditi prema opštinskoj imovini i kako svoj grad treba zaštititi - kaže za „Ibarske novosti” Drago Popović, sindikalni aktivista i funkcioner koji je dolaskom Tomaševića dobio otkaz, a ovih dana ponovo preuzeo dužnost direktora saobraćaja.
- Predsednik Opštine i mi smo bili na istom zadataku i zato smo uspeli!
   A za „Autoprevoz” može da se kaže da je zastpanje pred državom i (ne)pravdom preuzeo sam predsednik opštine Džamić. On se i pojavio u sporu kao tužilac, a ne Agencija.
   Kao i u slučaju „Poljoprometa”, ni kupac „Autoprevoza” Miodrag Tomašević iz Prijepolja nije ispunio nijednu preuzetu obavezu kupoprodajnim ugovorom. Viši Trgovinski sud iz Beograda potvrdio je presudu osnovnog Trgovinskog suda o raskidu ugovora.
   Zahvaljujući agilnosti predsednika Džamića, ovih dana „Autoprevoz” je ponovo pripao Banjčanima. Rodoljub Džamić je odmah, po pripspeću sudske odluke, sazvao sve sukobljene strane (Tomašević se nije pojavio) na sastanak na kome je zas novog direktora „Autoprevoza”, a kao predstavnika Agencije za privatizaciju, imenovan Krstomir Mićović.
   Prema rečima Draga Popovića najhitniji posao je upis predfuzeća u Akcijski fond, a naknadno valja utvrditi hoće li ponovna privatizacija da se obavi aukcijski ili putem tendera.
   On tvrdi da su ostali veliki dugovi koje je Tomašević ostavio iza sebe, a najveći su prema dobavljačima goriva - više od 24 miliona dinara.
– Jedan deo tih dugova uspeli smo da smanjimo - kaže Popović - ali ostali su dugovi - dnevnice vozačima koje nisu isplaćene više od godinu dana, a takođe i dug prema državi, jer doprinosi u tom periodu uopšte nisu uplaćivani. I to je naš prioritet. Popravlja se i kadrovska struktura, a ovih dana isplatićemo posle dužeg perioda i mesečnu zaradu radnicima.

„HLADNjAČA“
   Tomaševiću ne ide sve na ruku ni kada je Kraljevo u pitanju. Ovih dana, naime, raskinut je ugovor između kupca „Hladnjače” Irene Kočović (a javna je tajna da je iza te transakcije opet Tomašević, a „Ibarske” i o tome su u maju opširno pisale) i Agencije za privatizaciju. I obrazac je isti. Samo što u ovom slučaju Kočovićeva Agenciji na ime sudskih troškova treba da isplati oko 414.000 dinara, a da se kao i prethodnici izbriše iz registra u Trgovinski sud u Kraljevu. Po tipskom obrascu zloupotreba kupac nije ispoštovao ugovor ni u jednoj tački, prekinuo je osnovnu delatnost, struja zbog dugovanja isključena, on - kupac prodaje imovinu radi hipotekarnih dugova, iznajmljuje vozila pod nepovoljnim uslovima („Ibarske novosti”, 28. april 20005.), a objekte hlađenja vlasnik izdaje u zakup po najnepovoljnijim uslovima.
   Uz sve to, kako su za „IN” svojevremeno govorili radnici - sindikalni aktisiti, Kraljevu je „Hladnjača” zapretila i kao ekološka bomba, ali javnost o tome nije znala ništa, a vlasnik je sva upozorenja radnika kvalifikovao kao oportuna. Sud nije uzeo u obzir ni činjenicu da je u „procesu dokapitalizacije i9 investicija” „Hladnjača” registrovana i kao firma za gradnju aerodroma, brana, puteva...

ŠTA DA SE RADI
   Suštinsko pitanje, posle poništenja ovih ugovora, a u očekivanju narednih odluka suda, jeste šta da se radi? Preduzeća su uništena, radnici destimulisani, privatizacija (naknadna) je neminovna, kako radnici da veruju i novom kupcu...? A pre svega kako i ko će da nadoknadi pričinjenu štetu koja je nastala posle ovakve (nakaradne) privatizacije? I kako je moglo novokupljeno preduzeće da se registruje u trgovinskim sudovuima bez bankarske garancije i osnovnih uslova iz kupoprodajnih ugivora? Stiče se utisak da su trgovinski sudovi (čitaj - država) podržavali takve ugovore! A sada, pošto slični sudovi raskidaju ugovore, zašto nema aktivne akcije i prema sudovima koji su mimo zakona regostrovali ta preduzeća kao akcionarska?
   Možda kao rešenje stoji ona odluka koja je predočena „Poljoprometu”, posle raskida ugovora.
   Naime, Trgovinski sud u Beogradu samo je njima – „Poljoprometu” predočio pravnu budućnost: Izmenama i dopunama zakona o privatizaciji propisano je da se u slučaju raskida ugovora o prodaji kapital koji je predmet prodaje prenosi Akcijskom fondu, tako da ni nakon raskida ugovora nije više reč o društvenom kapitalu (nema povratka na staro!), već o novom akcionaru koga je potrebno upisati u registar umesto prethodnog kupca.

VRNJAČKA BANJA: PRESTONICA KONTINENTALNOG TURIZMA - piše Rajko Sarić
Karnevalski grad?

   Vrnjačka Banja, sa svojih sedam mineralnih izvora, od kojih se za balneološku terapiju koriste četiri, jedna je od najvećih i najposećenijih banja u Srbiji. Trenutno rade 24 hotela sa više od 5.000 postelja, a u ponudi je još oko 10.000 postelja u privatnom smeštaju. Osim klasičnih pansionskih usluga, gostima su na raspolaganju: saune, otvoreni i zatvoreni bazeni, kuglane, fitnes centri, tereni za košarku, mali fudbal i druge sportove. Na travnatim terenima i atletskim stazama pripremaju se mnoge renomirane sportske ekipe iz zemlje i inostranstva. Planina Goč pruža velike mogućnosti ljubiteljima lova (uređena lovišta), a tokom zime ljubiteljima zimskih sportova na raspolaganju su prelepi snežni tereni. Poseban zaštitni znak Vrnjačke Banje su prostrani i uređeni parkovi koje su pre sto godina utemeljili najpoznatiji baštovani tog doba, a prostiru se na 64 hektara.

POZORNICA LEPOTE
   U Turističko sportskom centru ,,Vrnjačka Banja” posebno su ponosni na ,,Prvi međunarodni Vrnjački karneval”, kulturno zabavnu manifestaciju održanu od 12. do 14. jula koja je objedinila više od 40 različitih zabavnih, kulturnih i sportskih manifestacija i turističku ponudu učilina atraktivnijom nego ranijih godina.
   - Karneval je otpočeo defileom mažoretkinja, a zatim su se nizali: maskenbal, sajam knjiga, Dani pčelarstava, trka konobara, Festival srpske narodne muzike, turnir u šahu, ,,Bazenijada”, turnir u malom fudbalu, biciklistička trka, folk večeri, tehno i karaoke žurke, modne revije, mnogobrojni koncerti kulturno umetničkih društava i druge manifestacije koje su privukle veliki broj posetilaca - kaže za Ibarske novosti Goran Karavesović, referent za turizam u TSC ,,Vrnjačka Banja”.
   Centralna manifestacija Karnevala bila je velika karnevalska povorka koja je okupila 34 grupe sa 1.500 učesnika iz Vrnjačke Banje, Kraljeva, Kruševca, Gornjeg Milanovca, Leskovca, Aleksandrovca, Pančeva i još nekoliko gradova Srbije, zatim iz Strumice i Kavadaraca iz Makedonije i Sibiua u Rumuniji. Tokom karnevalskih dana, Vrnjačka Banja je podsećala na Rio i druge turističke metropole - Promenada je bila pozornica lepote i umetničke domišljatosti.

USLUGE NOVE - CENE STARE
   Inače, za sedam meseci ove godine, Vrnjačku Banju je posetilo oko 50.000 gostiju koji su ostvarili 250.000 noćenja.
   - Prosečna dužina boravka je pet dana što je nešto više nego ranijih godina. Ukupna posećenost na nivou je prošlogodišnje. Smeštaj u hotelima, koji je moguće platiti u četiri do šest rata, košta od 700 do 2.260 dinara, dok je apartmanski smeštaj od 1.600 do 3.770 dinara, što je uglavnom na nivou prošle godine. U privatnom smeštaju noćenje je od 200 do 1.000 dinara, zavisno od zone i kategorije. Tri obroka koštaju od 290 do 500 dinara - kaže Karavesović.
   U organizaciji lokalnih agencija može se ići na rafting Ibrom, vinske i manastirske ture, pešačke i biciklističke ture po Goču, kao i u ribolov na obližnje reke i jezera. Tu su i tradicionalni festivali i izložbe međunarodnog karaktera.
   Obogaćena novim sadržajima, koji će i naredne godine biti organizovani, Vrnjačka Banja je ostala i opstala na mestu šampiona kontinentalnog turizma u Srbiji. Preostaje još da se podnese kandidatura za ulazak u Fondaciju Evropskih karnevalskih gradova.

DEKADA ROMA 2005 - 2015. - piše Rajko Sarić
Romska deca „lete“ u škole

   U organizaciji Kulturno ekonomsko socijalnog društva ,,Rom” u Kraljevu je prošlog vikenda održan okrugli sto na temu: ,,Dekada Roma 2005 - 2015.” Gosti su bili Sofka Vasiljković, potpredsednik Nacionalnog saveta Roma i Aleksandar Mitrović - Sanda, šef Regionalne kancelarije Saveta za Moravički, Zlatiborski, Rasinski i Raški okrug.
   Dekada Roma predstavlja najširu društvenu akciju na našim prostorima, ističe Sofka Vasiljković, jer se naša država uključila u aktivnosti Međunarodne zajednice na poboljšanju položaja Roma u oblastima obrazovanja, zdravstva, stanovanja i socijalnog statusa.
   - Trudimo se da romskoj zajednici pomognemo da izađe iz marginalizovanih prostora, a u prvom planu nam je oblast obrazovanja. Upravo je Dekada velika šansa i prilika da uradimo mnogo pa smo u toj sferi pokrenuli četiri akciona plana koje je usvojila i Vlada Srbije. I u Nacionalnom savetu Roma postoji pozicija i opozicija, tako da je nedavno došlo do rekonstrukcije Saveta da bi se smanjio administrativni aparat i došlo do veće operativnosti u radu. Na čelo Izvršnog odbora Saveta došli su novi, sveži ljudi, koji su i do sada bili u Savetu. Savet broji 35 ljudi, pa se za svako zasedanje mora obezbediti 80.000 dinara samo za putne troškove - kaže Vasiljkovićka.
   Standard Roma u Srbiji je veoma nizak, ali ima nekih pomaka jer se sve veći broj romske dece odlučuje za školovanje. Prošle godine podeljeno je 5.880 kompleta knjiga osnovcima, uradilo se mnogo na upisu u srednje škole i željene fakultete kako bi ova populacija imala više obrazovanih ljudi koji bi svojim znanjem pomogli na širem planu.
   Istog dana, u holu Skupštine opštine Kraljevo otvorena je izložba Romskog slikara Dragana Vasiljkovića, a u Hali sportova održano je takmičenje Kulturno umetničkih društava iz Jagodine, Bora, Kruševca, Prokuplja, Lazarevca, Smedereva i Beograda, u folklornim igrama, dens i rep muzici, kao i takmičenje pevača amatera. Kulturno-umetnička društva iz Beograda, Bora i Jagodine, proglašena su za najbolja. Pokrovitelj manifestacije bila je SO Kraljevo i manjim delom Nacionalni savet Roma.

KRALJEVČANI OSNOVALI ZAVIČAJNO DRUŠTVO U BRESNICI - piše Slobodan Rajić
Očuvanje tradicije i preporod sela

   Jedna lepa ideja koja se rodila pre nekoliko godina konačno je realizovana. Naime, 13. avgusta, u selu Bresnica u susednoj čačanskoj opštini, koje se inače graniči sa Tavnikom i nalazi na tromeđi Kraljeva, Čačka i Kragujevca, osnovano je Zavičajno društvo „Đeneral Marko Đ. Katanić“.
Incijatori su poznati kraljevački Bresničani: novinar Milan Glišović, poslednji dobitnik najvećeg jugoslovenskog novinarskog priznanja za životno delo, i Milijan Živković, dugogodišnji privrednik, bivši direktor UTRO „Srbija“. Oni su inače i utemeljivači i Društva srpsko-francuskog prijateljstva „Sv. Jelena Anžujska“ i Društva za negovanje revolucionarnih tradicija oslobodilačkih ratova Srbije „Jovo Kursula“ u Kraljevu, a Milan Glišović je i pokretač i organizator tradicionalne manifestacije „Dani jorgovana“.
   Podršku osnivanju Društva dali su poznati ljudi iz ova dva mala sela (Bresnica i Bečanj), rasejani na svih pet kontinenata. Među njima ima dosta poznatih naučnika, lekara, biznismena, pravnika, novinara, profesora, inženjera, književnika, slikara, muzičara i ljudi svih drugih zanimanja.
Na skupštini Društva izabran je Upravni odbor od 17 članova, a za prvog predsednika Društva izabran je poznati neuropsihijatar dr Milun Jovović. Posle završetka skupštine u Društvo su učlanjena 52 člana iz Srbije i Crne Gore i rasejanja.
   - Podrška ovoj inicijativi, koja ima za cilj preporod sela u ekonomskom, kulturnom i sportskom životu, stiže iz dalekog Sidneja, Čikaga, Pariza, Bordoa, Ciriha, Roterdama, Dizeldorfa, Londona... - ističe novinar Milan Glišović. Prvi zadatak na kojem će Društvo raditi je revitalizacija starih seoskih objekata, među kojima su Dom kulture koji je bio ponos ovog dela Srbije i crkva koja slavi vek postojanja. Zatim sledi pomoć Osnovnoj školi koja je obeležila 150 godina postojanja (nabavka učila, školovanje siromašne a nadarene dece, škola plivanja), organizacija seoskog turizma i pomoć fudbalskom klubu „Rudar“ koji je uvek bio rasadnik vrsnih fudbalera. Što je veoma značajno, poslovni ljudi koji potiču iz ovog kraja rešeni su da udruženim sredstvima pokrenu profitabilne proizvodne programe za zapošljavanje 20-tak mladih ljudi iz ovog kraja i spreče dalje migracije u gradove. Sve u svemu, želimo da iskoristimo pamet, znanje i kapital za preporod sela i zaustavimo njegovo dalje propadanje.
   Sedište Društva je u seoskom etno-domaćinstvu Milana Glišovića, na ulazu u centar Bresnice iz pravca Čačka, sa prelepom spratnom kućom, kačarom, mlekarom i drugim objektima građenim u stilu stare, tradicionalne srpske arhitekture. Svi objekti su ukusno opremljeni i ispunjeni brojnim suvenirima, starim, već pomalo zaboravljenim stvarima iz seoskog života i umetničkim slikama i fotografijama... Slične seoske etno-muzeje već su sagradili i organizovali u svojim domaćinstvima u Bresnici i Bečnju, odakle potiču, i dugogodišnji kraljevački profesor Miloš Katanić i Rajko Popović koji godinama živi i radi u Francuskoj.
   Inače, u planu i izdavanje monografije Bresnice koja je nekada imala jaku zemljoradničku zadrugu, prvu u Srbiji, amatersko pozorište, bioskop i mnogo toga još čime se ponosila.

VOJSKOVOĐA I ZADUŽBINAR
Bresničanin đeneral Marko Đ. Katanić bio je veliki vojskovođa i zadužbinar. Kao ratni komandant u srpsko-turskom, tzv. „Javorskom“ ratu 1876. godine, i kasnijim vojevanjima sa Turcima, bio je dobitnik svih najvećih vojnih priznanja tadašnje Srbije. Kao zadužbinar, izgradio je bresničku crkvu, kopiju mnogo poznatije oplenićke i prvu osnovnu školu u ovom selu. Na staroj školi u Bresnici još stoji ispisano njegovo ime kao zadužbinara.

LIKOVNA KOLONIJA U SEPTEMBRU
U etno domaćinstvu Milana Glišovića u Bresnici početkom septembra biće organizovana velika likovna kolonija koja će okupiti mnoge poznate slikare. Oni će, pored Bresnice, raditi i na Magliču, manastirima Ovčarsko-kablarske klisure („Srpske Svete Gore“), Borač-gradu, crkvama brvnarama i drugim lokalitetima, a svoje radove ostaviti Zavičajnom društvu „Đeneral Marko Đ. Katanić“.

PROPADANJE I PLJAČKANJE STOČARSKE FARME ZZ „MORAVA“ U VITANOVCU (2) - piše Slobodan Rajić
Bruka za selo i opštinu

   Grubom računicom na šest objekata stočarske farme u Vitanovcu ukupna površina krovnog pokrivača iznosi oko 20.000 kvadratnih metara. Kada se ta površina podeli sa aluminijumskom rebrastom pločom dimenzija 6h2m, dobije se oko 2.000 takvih ploča. Ako je cena tih ploča po „kvadratu“ iznosila oko 300 dinara po „kvadratu“, sa troškovima prevoza i radova na pokrivanju objekta, dobije se približan iznos od oko 85 miliona dinara ili milion evra (naravno, pod uslovom da se takve ploče danas proizvode). Kada se obračuna revalorizacija, inflacija i drugi ekonomski pokazatelji, ta računica je dugačija, ali je nesumljivo da se radi o šteti milionskih dimenzija.
   - Sigurno se radi o šteti neprocenjive vrednosti, u milionima evra, pogotovo kada se saberu štete od ostalih pokradenih i raznešenih stvari, mehanizacije, opreme, sitnog inventara itd. Ove godine je bilo puno kiše, pa otkriveni objekti prokišnjavaju, vlaga i korozija čine svoje i sve što je unutra polako propada, objekti se ruiniraju, pa i zidovi i podovi. Da je sreće, ti veliki objekti mogli su da se prodaju na tenderu ili izdaju pod zakup za otvaranje nekih proizvodnih pogona, bilo da se obnovi farma, ili zasnuje neka druga proizvodnja, možda u oblasti prerade u agraru i prehrambene industrije. Mogli smo da dobijemo šest malih fabrika i od toga bi svi imali koristi. Ovako, ovo je bruka za selo, opštinu Kraljevo i Srbiju - ističe Petar Radojević, predsednik Mesne zajednice Vitanovac.
U svom zahtevu za preduzimanje mera kraljevačkom SUP-u, marta ove godine, Radojević je naveo:
   „Pre par dana saznali smo da je na objektima bivše nove farme zadruge „Morava“ u Vitanovcu sa južne strane prema Moravi u velikoj površini skinut aluminijumski prekrivač - rebrasti lim. Pošto se radi o velikim objektima koji su primali po 3.000 bikova u jednom turnusu, onda je jasno da su površine pod krovom ogromne. Da li do sada niko to nije primetio ili jeste a ćutao, to nam nije poznato, a činjenica je da je otkrivena strana suprotno od naselja i puta pa je teško i uočljiva. Što se tiče vaših terenskih sektorskih radnika želimo da se ogradimo, tu nema nikakvih problema, ljudi rade svoj posao časno i pošteno, ali se desi da i oni ne mogu sve da uoče bez saradnje građana. Pošto je zadruga ugašena, ispada da je to svačija i ničija imovina i krade ko šta stigne. Molimo da preduzmete mere, kako se ne bi pljačkala vredna imovina i posle otkrivanja krova objekti propadali“.
Kao što smo u prošlom broju pisali, posle ovog zahteva Petar Radojević i Savet MZ Vitanovac su obavešteni da je zapisnik-izveštaj SUP-a o nađenom stanju na farmi predat Opštinskom javnom tužilaštvu Kraljevo, ali da posle toga niko u Mesnoj zajednici nije dobio nikakvo obaveštenje o preduzetim merama. Zbog toga je predsednik MZ Petar Radojević uputio pismo predsedniku opštine Kraljevo dr Radoslavu Joviću, u kojem je ukratko opisao problem i zamolio za pomoć u njegovom rešavanju. U dopisu se pored ostalog kaže:
   „Obraćam Vam se za pomoć, iako znam da je rad sudstva i policije nezavistan od izvršne vlasti... Molim Vas ako ste u mogućnosti da pomognete, da intervenišete da se samo ozbiljno shvati ovaj problem i da najzad i policija i tužilaštvo efikasnije obave ovaj odnosno svoj posao i pohvataju kradljivce i iste osude. Ne mogu da shvatim da imovina koja ko zna koliko vredi može naočigled svih, pa i državnih organa, da se krade i raznosi. Pomozite, gospodine predsedniče, da zaštitimo ono što je preostalo“.
   Posle posete stočarskoj farmi u Vitanovcu pokušali smo da saznamo nešto više o ovom slučaju, ali smo kod većine kontaktiranih naišli na zid ćutanja. Na izbegavanje razgovora naišli smo i kod nekih bivših odgovornih radnika ZZ „Morava“, firme „Centrokoop“ u Beogradu koja je navodno u stečaju, a u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kraljevu su nam rekli da je za davanje infiormacija jedino ovlašćen opštinski javni tužilac ali da se on sa godišnjeg odmora vraća krajem septembra. Spremnost da o ovom problemu pričaju izrazio je samo jedan broj meštana Vitanovca, bivših radnika i kooperanata ZZ „Morava“. Nastavak priče sledi, jer odgovorni organi i pojedinci duguju istinu o ZZ „Morava“ i njenoj stočaarskoj farmi. Ne samo zbog čitalaca.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

MIROSLAV MAKSIMOVIĆ, OVOGODIŠNjI DOBITNIK "ŽIČKE HRISOVULjE", O PESNICIMA I POEZIJI - piše Ivan Rajović
Dozvoljeno da postoje, ali im opstanka nema

   Poštovani gospodine Maksimoviću, ukratko recite šta je to što bi moglo da bude Vaša biografija, odnosno lična karta, mimo onoga što već imamo u knjigama.
Ne umem da Vam dam zadovoljavajući odgovor. Ne zato što se u toj biografiji ne bi moglo da nađe zanimljivosti. Moglo bi. Bar nekoliko sižea za romane. Ali, te romane nisam napisao. A nisam toliko prepotentan, niti sam sebi važan, da bih umeo da govorim o sebi izvan onoga što sam napisao.
Pesnik i poezija u ovakvoj Srbiji. Odnosno, koliko poezija ima veze sa stvarnošću, budući da su uslovi u kojima ovde rade književni stvaraoci specifični ?
Nema poezije bez veze sa stvarnošću. Samo što ta veza nije uvek očigledna, kao što ni stvarnost nije samo ono što je očigledno. A što se tiče uslova u kojima rade književni stvaraoci, oni, uslovi, uvek su bili teški. Ja se bojim da u budućnosti neće biti teški. Jer ih neće ni biti. Nepodnošljiva lakoća postojanja, kako je jednu drugu situaciju lepo nazvao Kundera.
Kako Vi doživljavate Srbiju danas?
Ima moćne i zlonamerne neprijatelje koje teško može preobratiti u prijatelje, jer je njihovo neprijateljstvo nastalo zbog njihovih interesa a ne zbog srpskih nepočinstava (kojih nije da nije bilo). Tako strateški pritisnuta, bez dovoljno slobodnog prostora za prirodan rast, ona se sporo i teško uređuje kao država. Tome, naravno, pogoduju i neke naše osobine - javašluk, sklonost da individualno stavimo ispred zajedničkog. A bez uređene i jake države - nema demokratije, ni slobodnog razvoja svih potencijala. Sa takvom državom, prirodan ventil i korisno usmerenje bi imala i iskonska srpska težnja za slobodom, koja nam je dosta nevolja u istoriji donela ali i napravila od Srba neobičan i zanimljiv narod.
Kultura, tradicija, politika?
Kultura ne može bez tradicije, a mora pomalo da bude u vezi s politikom; tradicija ne postoji bez kulture, a najbolje je da nema nikakve veze s politikom; politika misli da je sama sebi dovoljna, ali kad se potpuno odvoji od tradicije, i kad zaboravi da je kultura njen temelj - onda ne služi ničemu osim političarima.
Gde je mesto pesnika i poezije u srpskoj stvarnosti?
Ako čitate novine, onda možete pomisliti ovako: tamo gde ga odrede MMF i Svetska banka. Šalu na stranu, ali mislim da su i srpska stvarnost, kao i mesto pesnika i poezije u njoj, pod velikim uplivom globalnog potrošačkog trenda, a u njemu nema mesta za nemoćne, pa ni za pesnike i poeziju. Odnosno, njima je dozvoljeno da postoje, niko nema ništa protiv, ali je čitav društveni kontekst postavljen tako da njima opstanka nema. Ako i u Srbiji razvoj dovede dotle da pesnici budu u praznom prostoru, bez ikakvih ideoloških i sličnih pritisaka, ali i bez istinskog socijalnog konteksta vlastitog života, onda će to pre svega biti šteta za srpsku stvarnost. U istorijskom pamćenju ovog naroda poezija je, na neki način, vezana za njegov opstanak. Videćemo kako će to izgledati kad naš opstanak više bude vezan za briselsku ili neku drugu svetsku/domaću birokratiju i plutokratiju nego za vlastitu poeziju. I za tu situaciju narod je već smislio poslovicu: drumovi će poželjet pjesnika, al pjesnika...
Pa u čemu je onda smisao pisanja poezije danas i ovde?
I to je rešila poslovica: na strašnom mestu postojati (ne mora se biti kadar stići i uteći, to se pomoću poezije ne radi). U istoriji ljudskog roda smenjivale su se epohe pesnika i epohe trgovaca. (Oba termina ne koristim u bukvalnom značenju, nego u opštem, metaforičkom.) Pesnici su otvarali kapije smisla, trgovci su ih ukrašavali đinđuvama i koristili za svoje poslove. Valja se nadati da će i epoha trgovaca koja je sada u toku jednom proći. Dotle će ovi bukvalni pesnici (na strašnom mestu) postojati, jer je njihovo postojanje vezano za iskonsku individualnu samoću čoveka, koja je u svim epohama krajnja tačka njegove sudbine.
Da li postoji nešto što bi se moglo okarakterisati kao "srpsko pesništvo" ili se, i pored svega što smo preživeli, radi o univerzalnoj pojavi, što poezija zapravo i jeste?
"Srpsko pesništvo" (valjda ste ovo stavili pod navodnike nošeni inercijom činjenice da je mnogo šta naše više navodno nego stvarno) postoji onoliko i onako - koliko i kako pesnici pišu na srpskom jeziku. A pišu, i to tako da smo u poeziji bogatiji od naroda koji su od nas materijalno bogatiji. Valjda i dalje više naginjemo carstvu nebeskom. A da bi to bogatstvo postalo univerzalno - valja savladati jezičku prepreku: setite se i sami koliko prevoda velikih pesnika iz drugih jezika vam je donelo istinsko uživanje. Veoma malo. Poezija je univerzalna kao umetnost, ona je neka vrsta središnje tačke u kojoj se presecaju ili iz koje izlaze linije drugih umetnosti, ali je, zbog jezika, daleko od izražajne univerzalnosti muzike ili likovnih umetnosti.
Šta za Vas znači to što ste jedan od dobitnika "Žičke hrisovulje", jednog od najznačajnijih priznanja za pesničko stvaralaštvo?
U ličnom odnosu prema tome što sam u proteklih 37-38 godina napisao, dobijam potvrdu da to nije bio poduhvat koji se kretao samo u ličnim koordinatama (što je u poeziji uvek slučaj) nego da je bio i u nekim opštijim. Žička hrisovulja taj momenat više naglašava nego neke druge, takođe ugledne i vredne nagrade.
Šta mislite o Kraljevu i Kraljevčanima ?
U Kraljevu sam češće boravio kao pisac, nego privatno. Što znači da uglavnom poznajem Kraljevčanke i Kraljevčane koji su pisci ili imaju veze sa knjigama. Poznajem, takoreći, kompletnu kraljevačku literarnu elitu. I to mi je, u Kraljevu, najvažnije. Ti ljudi su mi dragi. Što ne znači da dosta ne gubim što ne poznajem i one druge ljude. Ali, to je nadoknadio moj otac koji je s nekima od njih ratovao u Kraljevačkom bataljonu i svake godine, dok je bio živ i dok je ta stvar bila živa, dolazio na bataljonske proslave u Kraljevo.

   Pesnik Miroslav Maksimović je rođen 26. maja 1946. godine u Njegoševu, selu u Bačkoj. Detinjstvo je proveo u Beogradu (do jedanaeste godine) i Sarajevu ( do petnaeste godine). Tih godina, kako stoji u njegovoj kratkoj biografiji, leta je provodio u Bačkoj i , ređe, u Cvilinu, kraj Drine. Školovao se u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Kninu. Od 1965. god. živi u Beogradu.
Miroslav Maksimović je objavio knjige pesama: Spavač pod upijačem (1971), Menjači (1972), Pesme (1978), Sećanja jednog službenika (1983), Soneti o životnim radostima i teškoćama (1986), 55 soneta o životnim radostima i teškoćama (1991), Životinjski svet (1992), Nebo (1996), Spavač pod upijačem: potpuna verzija(1997), Izabrane pesme (2000). Objavio je i dve knjige eseja : Pored (1995) i O knjigama i životu (2001).
Miroslav Maksimović je dobitnik brojnih nagrada za rukopise (1968 - 1971) i najznačajnijih književnih priznanja za objavljene pesničke zbirke - Brankove nagrade, nagrade Mlada Struga, nagrada Milan Rakić, Branko Miljković, Rade Drainac, Isidora Sekulić, Branko Ćopić, Zmajeve, Dučićeve i Disove nagrade za 2002. godinu.
Pesme su mu prevođene na engleski, ruski, francuski, poljski, češki, slovački, rumunski, beloruski, švedski, slovenački i makedonski jezik. Povodom uručenja Zmajeve nagrade, u izdanju Matice srpske 2001. godine, objavljen je zbornik radova Poezija Miroslava Maksimovića.
Bio je član redakcija časopisa Književna reč i Književnost. različite poslove (menadžerske, propagandne, uredničke) obavljao je u Književnoj omladini Srbije, Udruženju književnika Srbije i beogradskom izdavačko-grafičkom zavodu.



FESTIVAL FILMSKOG SCENARIJA U VRNJAČKOJ BANJI
Nagrađena „Žurka“

   Prva nagrada na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji dodeljena je scenaristi Aleksandru Daviću za scenario filma ,,Žurka" koji kroz iskrenu i orginalnu studiju karaktera priča naizgled sitnu priču o generaciji koja je dinamično propadala. Druga nagrada dodeljena je Srđanu Koljeviću za scenario filma ,,Sivi kamion crvene boje" za izuzetno vešto ispričanu priču o pogrešno obojenom svetu koji ne prepoznaje razlike između ljubavi i mržnje. Treća nagrada dodeljena je Željku Šošiću za scenari filma ,,Imam nešto važno da vam kažem" za emotivan i inventivan pristup temi ljudskog i profesionalnog sazrevanja.
   Specijalnu nagradu žiri dodeljije Milutinu Petroviću i Saši Radojeviću za scenario filma ,,Jug, jugo-istok" za ironičan i inteligentan pogled na sumornu svakodnevicu omeđenu politikanstvom i teorijama zavera. Ono što je veoma bitno sve odluke žirija su donete jednoglasno. Stručni žiri je radio u sastavu Marija Perović, reditelj-predsednik, Dragan Jovanović Danilov književnik i Miroslav Momčilović filmski kritičar.
   Žiri filmske kritike, domaće sekcije međunarodnog udruženja filmskih kritičara doneo je jednoglasnu odluku da se za najupečatljiviji, zanatski najdosledniji i najjezgrovitiji scenario na 29. Festivalu filmskog scenarija, dodeli Milošu Radivojeviću, scenaristi i reditelju filma ,, Buđenje iz mrtvih". Žiri su inače činili Vuk Pavlović, Danko Ješić i Saša Janković, a žiri grada domaćina u sastavu Boško Ruđinčanin direktor kulturnog centra i predsednik žirija, Tomislav Miodragović predsednik generalnog sponzora vode ,,Vrnjci" i Milan Nikodijević direktor Festivala, za doprinos Festivalu večeras će dodeliti ,,Repliku rimskog zlatnika" Puriši Đorđeviću, doajenu jugoslovenske kinematografije, koji je svojim nadahnutim ostvarenjen i otvaranjem Festivala i boravkom u Vrnjačkoj Banji učinio čast Festivalu, zatim Srđanu Koljeviću scenaristi i reditelju za desetogodišnji rad na letnjoj školi filmske dramaturgije, prvi put promovisao scenario ,,Sivi kamion crvene boje" koji je ove godine otvorio Festival i Dinku Tucakoviću moderatoru simpozijuma u proteklih osam godina za inovacije koje je uneo u ovaj značajan segment Festivala.



STUDENTSKI I UČENIČKI KREDITI U NAREDNOJ GODINI - piše bojana Milosavljević
Podsticaji najboljima

   Prošle godine opština Kraljevo donela je odluku o dodeli godišnjih kredita, odnosno stipendija za najbolje učenike i studente čije je stalno prebivalište u kraljevačkoj opštini. Prvom njenom primenom za prošlu školsku godinu posebna komisija dodelila je 53 studentska jednogodišnje stipendije u iznosu od 4.500 dinara mesečno. Istovremeno, za ovaj vid pomoći najboljim akademcima u Kraljevu bilo je prijavljeno 15 kandidata više, ali su ovi zahtevi, shodno kriterijumima pomenute odluke, odbijeni.
   Lokalna uprava, koja je posle dužeg vremena ponovo inicirala i pokrenula ovakav vid podrške marljivim srednjoškolcima i studentima, najavila je, kako saznajemo u nadležnoj službi Skupštine opštine, dopunu i izmenu važeće odluke, u smislu njene preciznosti. Budući da komisija još nije zasedala, za sada se ne zna koliko će ona biti izmenjena i na koji deo konkursnih uslova treba da se odnosi: prosečnu ocenu, godinu studija, materijalne uslove kandidata i drugo. Izmenjena odluka za narednu školsku godinu biće doneta najkasnije idućeg meseca ili u oktobru. Sve zahteve, kako je uobičajeno, razmatraće posebna komisija. Kraljevačkim studentima je ipak najbitnije da, ukoliko budu zainteresovani i ispune uslove, neće ostati bez ovakvog vida podrške svoje sredine.


VEČE SRPSKE DUHOVNOSTI NA BRDU KOD KRSTA U PROGORELICI - piše Ivan Rajović
Umesto krila Bog je čoveku dao pesmu da na njoj leti

Povod za još jedan kulturno - umetnički hepening na brdu kod krsta u Progorelici je dugogodišnja saradnja i druženje sa ljudima, kako kaže Željko Košanin, idejni tvorac i vlasnik čitavog ovog kompleksa koji je za kratko vreme postao svojevrsna turistička atrakcija. U takvim druženjima uvek ima ideja i novih projekata.
- Zvali su me ljudi iz Kanade da to napravimo, oni su na tome insistirali i moje je bilo samo da napravim adekvatnu organizaciju što sam ja i učinio.
Ovakve skupove ćemo da održavamo tradicionalno, nastavlja on. Uglavnom će dolaziti ljudi iz Kanade, a najavili su se i neki iz Engleske. Ovde će uvek moći da iznesu ono što osećaju. Tamo, u inostranstvu, se priča o tome i oni mnogo cene sve ono što se ovde uradi. Važno je napomenuti i to da je sve ovo organizovano i urađeno isključivo iz ljubavi što je još zanimljivije jer niko od učesnika nije ništa naplatio za ono što je uradio - kaže Željko.
U programu su učestvovali Momir Bradić, glumac, Ljuba Manasijević, melod, Neda Gavrić, izvođač izvornih srpskih pesama i Milorad Luković, humanista.

POSVEĆENA OČUVANJU SRPSKE PESME
Neda je rođena u Prnjavoru kod Banjaluke, a muzikom se, kako kaže, bavi zadnjih 25 godina.
-Čitavih 20 godina sam pevala alt i pre četiri godine sam se probudila bez alta ali sa jednim predivnim sopranom koga sad školujem kod naše profesorke Jasmine Vučurović u Torontu gde i živim. Majka sam troje dece koja su već odrasli tako da sam se sada gotovo potpuno posvetila očuvanju srpske pesme. Na dva CD-a zabeležila sam stare srpske pesme i pesme sa prostora bivše Jugoslavije, nažalost bez podrške dijaspore osim našeg vladike. Želim da te pesme predstavim javnosti koja ne govori srpski jezik, jer ako znaju za ciganske pesme što ne bi znali i za srpske? Neka ih slušaju na srpskom, a imaće i prevod na engleski - priča Neda.
Govoreći o svom raskošnom glasu koji zaista pleni svojom melodičnošću, ali i snagom Neda kaže kako misli da joj ni glas nije došao slučajno, da je to od Gospoda.
- I ja ga poštujem, školujem, svaki dan mu služim po 3-4 sata. Cilj mi je da ostavim srpskom narodu nešto što nije komercijala nego nešto iz duše.
Odgovarajući na pitanje o aktivnostima naših ljudi, a naročito umetnika u Kanadi, Neda kaže kako oni tamo imaju velike šanse da našu srpsku baštinu očuvaju više nego Srbi koji su ostali da žive ovde.
- Ovde je turcizam pregazio srpsku pesmu i mi je više nemamo u našoj deci, naša deca neznaju šta je srpska pesma. To je jako tužno jer jedan narod se poznaje po jeziku i po pesmi, a mi smo izgubili svoj pravac.
Tužno je šta se dešava među nama, a mi to nećemo da vidimo, a u svima nama je ista božanska energija i ne možemo se podeliti kada smo po gospodu svi isti. Treba da se poštujemo, volimo i pružamo jedni drugima ljubav, a to se ne kupuje. Prvi put sam na prostorima ispod Beograda, prelepo je divni su ljudi, ovako nešto spontano nikada nisam doživela u mom životu - ističe moja sagovornica.

LJUBA MANASIJEVIĆ - SRPSKI MELOD
Ljuba Manasijević, poznati pojac i muzički umetnik poznat, između ostalog, i po tome što je pesmi „Vostani Serbije" odenuo „muzičko ruho" čime je ona postala jedan od vodećih kandidata za srpsku himnu, kaže da kada su u pitanju srednjovekovne pesme i srpski srednjovekovni opus, kada izvodi svoj program, muzičko scenske nastupe sa glumom i sa pevanjem, onda je on tu u ulozi srpskog meloda. Melod-kantautor je latinsko-italijanska reč i upotrebljava se jer mi nemamo adekvatnu zamenu za tu reč ni u jednom muzičkom žanru tako da sam ja kantautor - melod srpski.
- Ovi srpski prostori i Nemanjićka srpska istorija su velika inspiracija za mnoge umetnike, a ja sebe mogu da ubrojim u te umetnike, jer sam bio inspirisan tradicijom i našom starom pesmom i muzikom i više od deceniju pored drugih muzičkih žanrova ja se bavim ovim. Mi imamo te stare pesme koje potiču iz kosovskometohijskog područja kao i starih srpskih tema koje su rekonstruisane i praktično nas dovode u vreme srednjeg veka s tim što smo imali 50 godina brisanja svesti i osećanja za tradiciju - naglašava Manasijević.
Govoreći o tome kako je nastala pesma "Vostani Serbije" Manasijević kaže:
- Kada sam prvi put pročitao taj tekst koji je bio posvećen Srbiji, vitezovima i Karađorđu u knjizi koja je izašla 1989. godine povodom proslave 600 godina od Kosovskog boja, jedne večeri sam u toj pesmi našao inspiraciju i osetio da će to biti nešto neobično. Posle nekoliko dana i više čitanja ta pesma je dobila svoju formu uz dorađivanje i sređivanje. Doživeo sam je kao jednu uzbudljivu pesmu i želeo sam da je kao takvu i prenesem, što je i osnovna stvar da melodija nosi tekst na takav način da se to doživi.

   • Član KK Ibar iz Kraljeva treći put za redom trijumfovao na OP Bosne i Hercegovine u Banjaluci