,,Naftna mrlja” bivše vlasti
Traže li nemoguće?
Korak ka modernizaciji i evropskom povezivanju
Hleb mekan "kao duša", ali u boji
„Dijagonalu“ nikako da prežale
Čuvari uspomena i tradicije
Ne može deponija kraj Morave
Socijala na strogoj dijeti
Nigde ne idem na glupi tornik
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kajak, košarka, fudbal

NEOBIČAN EPILOG JEDNE AFERE - piše M. Dugalić
,,Naftna mrlja” bivše vlasti

   • Zbog sumnje da se deo nafte iz donatorskih izvora odlio u privatne džepove, sudi se i trojici opštinskih činovnika, ali je za sada slučaj i te kako koštao opštinu

   Više od tri miliona dinara, najverovatnije, biće isplaćeno iz rezervi opštinskog budžeta zbog ,,nesnalaženja” nekadašnjih funkcionera i pravnih stručnjaka u kraljevačkoj opštini. Polovina od pomenute sume već je isplaćena, a na redu su i ostali ,,računi”. Reč je o namirenju izgubljenih zarada radnicima i opštinskoj administraciji Rodoljubu Kričkoviću i Slavoljubu Jovanoviću. Takav je ishod radnog spora koji je protiv odluka opštinske uprave pokrenuo Kričković, a nema sumnje da će isti epilog biti i u takvom sporu koji vodi Jovanović.
   Njih dvojica su, sa još nekoliko ,,ortaka”, u drugoj polovini 2000. godine osumnjičeni da su više tona nafte iz donatorskih izvora prodali i novac zadržali, a ,,prošvercovane” količine nadoknadili sipajući u cisterne vodu. Zbog toga je protiv njih podneta krivična prijava, bili su u pritvoru, a podignuta je i optužnica i započet krivični postupak, najpre kod Okružnog, a zatim kod Opštinskog suda, ali ni posle pet godina nije okončan.
Istovremeno, odlukom tadašnjeg sekretara opštine Dragana Vukadinovića, oni su udaljeni sa posla novembra 2000. godine. Pomenuti sekretar bio je u obavezi i da pokrene i disciplinski postupak uz zahtev za prestanak radnog odnosa. To on, istina, i čini, ali kasno. Kako su nadležna sudska veća posle svih tužbi, ročišta i žalbi odlučila, odnosno držanja predmeta ,,u fioci” duže od šest meseci, poništena je odluka disciplinske komisije o prestanku njihovog radnog odnosa i oni su pre nekoliko meseci, a posle tri i po godine od otkaza, vraćeni na posao.
   Naravno, shodno toj odluci suda, pokrenuli su i spor za naknadu izgubljenih zarada i Kričkoviću je, sudeći da je dobio izvršnu presudu, već isplaćeno na ime ,,zarada”, sa kamatom, oko 1,5 miliona dinara. Biće mu uskoro uplaćeni i doprinosi za taj period od oko tri i po godine i svi sudski troškovi. Isplatu tih naknada očekuje i Jovanović, čim sud donese konačnu presudu, koja sigurno neće biti drugačija, budući da su sve činjenice istovetne. Tako će opštinski budžet, zbog zastarelosti zahteva za pokretanje postupka, biti olakšan za oko tri miliona dinara. Taj novac njih dvojica neće biti u obavezi da vrate, čak i u slučaju da u drugom, krivičnom postupku budu osuđeni i opet sa posla udaljeni.
   Tako, dok sada njihovi zastupnici Staniša Nikolić i Dragan Bogdanović zadovoljno likuju, mnogi se pitaju kako je moguće da rok o zastarelosti ,,previde” tadašnji funkcioneri, koji su takođe pravnici, poput sekretara Vukadinovića, zatim tadašnjeg potpredsednika SO Predraga Stojanovića, čak doktora pravnih nauka...
   Da li će protiv nekog od njih, zbog neznanja, namere ili neodgovornosti, biti pokrenuta bilo kakva odgovornost, pokušali smo da doznamo od Miroslava Milićevića, sadašnjeg zamenika javnog pravobranioca. No, on je razgovor za novine odbio uz tvrdnju ,,da to nije za objavljivanje”.

ŠTRAJK UNIJE PROSVETNIH RADNIKA U KRALJEVU - piše Bojana Milosavljević
Traže li nemoguće?

   • Prema podacima Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, najvećeg od tri postojeća sindikata, početkom sedmice oko 350 škola u štrajku. Ministarstvo prosvete i sporta iznosi drugačije činjenice. U Kraljevu rad obustavilo više od polovine osnovnih i srednjih škola, prema nekim izvorima - 15 od ukupno 24

   Da se pravovremeno, u toku letnjeg raspusta, selo za pregovarački sto, početak školske godine bio bi izvestan. Pri ovoj tvrdnji ostaje najveći prosvetarski sindikat USPRS, prebacujući tako krivicu na ministarstva prosvete i sporta i finansija, zbog predugog perioda godišnjih odmora, i to u vreme ozbiljnih previranja u školstvu. Ostali sindikati, UGS ,,Nezavisnost" i Sindikat obrazovanja Srbije, u ovoj uzavreloj situaciji su posmatrači.
Miodrag Skrobonja, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), u ponedeljak je, posle sastanka sa Slobodanom Vuksanovićem, resornim ministrom, saopštio da se protest članova nastavlja. Dan kasnije, posle novih pregovora, Vuksanović je izjavio da su, što se ministarstva tiče, svi uslovi ispunjeni, a da za problem finansija on nije nadležan. Tom prilikom izrekao je i dvosmisleno upozorenje da prosvetne radnike sada prepušta ,,đacima, njihovim roditeljima i zakonskim propisima".
   Glavni zahtev Unije je - pregovaranje o korekciji cene rada za ovu godinu, jer je izvesno da će inflacija biti znatno veća od predviđene. Od tog zahteva Glavni odbor sindikata nikako neće odustati. Za sve ostale, rečeno je, ima mesta ustupcima (minuli rad, otpremnine za penzionisane radnike, socijalni program za tehnološke viškove). Ministarstvo finansija Vlade Srbije, međutim, ostaje pri čvrstom kursu spram štrajka prosvetnih radnika: ne može da se prihvati nijedan zahtev Unije, jer bi to značilo ,,podrivanje makroekonomske stabilnosti zemlje, povećanje inflacije, probijanje buyeta i stavljanje u potpuno neravnopravan položaj zaposlenih u svim drugim javnim službama". Budući da su svi zahtevi materijalne prirode, jasno je da ,,kamen spoticanja" leži između Ministarstva finansija i Unije sindikata prosvetnih radnika.
   Dok lokalni poverenici ovog sindikata u kraljevačkim školama dosledno ponavljaju stavove centrale, direktori su u nezavidnijem položaju: razumeju kolege, ali i opravdano negodovanje roditelja. ,,Moramo da balansiramo između štrajkača i ministarstva - kaže rukovodilac jedne osnovne škole u gradu i dodaje - Samo se nadam da će sve ovo brzo da se završi i da će sve strane da izađu zadovoljne."
   Da odlaganje početka školske godine teško pada i onima koji su ga prouzrokovali, potvrđuje profesorka osnovne škole u kojoj se ne štrajkuje: ,,Član sam Sindikata obrazovanja Srbije, ali podržavam zahteve Unije. Zašto sva tri sindikata nisu ostala jedinstvena, stvar je političkih manipulacija u vrhu vlasti. Bilo bi bolje da smo delovali zajedno. Mislim da štrajk neće uspeti, kao što ni ostali do sada nisu. Nastavnik je čovek ’programiran’ na trajanje školskog časa i teško mu pada da po pet-šest časova sedi u zbornici, umesto da ide u učionicu među đake. Ne dopada mi se demagogija roditelja da smo mi u školi zbog dece. Ako tu činjenicu razmatramo tako da je to samo naš posao, kao i svaki drugi, onda, valjda, imamo pravo da zahtevamo da za njega budemo i plaćeni."

NEK IM BAR BUDE NEPRIJATNO
   Mišljenje javnosti je, po običaju, podeljeno između - za štrajk i protiv štrajka prosvetara u Kraljevu. Učenici jedne srednje škole koja nije obustavila rad gotovo su jednoglasni: ,,Ne podržavamo štrajk. Bolje je da redovno idemo u školu, da posle ne moramo to da odrađujemo subotom ili na neki drugi način. Stvara se žurba i nervoza, pa nam je kasnije mnogo teže. Ako su profesorima male plate, neka taj zahtev postave drugačije."
Druga grupica srednjoškolaca, takođe po metodu slučajnog uzorka, kaže da im je svejedno što nisu na vreme počeli školsku godinu, a da razloge protesta ne znaju i ne razumeju gotovo ništa. Pravi utisak je da ih štrajk, u stvari, ne zanima.
   Roditelji su, pak, čvrsta opozicija štrajkačima, skoro jednodušni u oceni da se najveća šteta nanosi njihovoj deci. Majka učenika koji još uvek nije dobio priliku da sedne u srednjoškolsku klupu kaže: ,,Savetujem detetu i njegovom društvu da se sakupe i svakog dana ipak idu u školu. Neka stoje pod prozorima zbornice, ne bi li onima unutra bar bilo malo neprijatno. Protiv štrajka sam, jer se ne zna šta je gore: kasniji ubrzani prelazak gradiva ili rad subotom, nedeljom, pa i praznicima."
   Otac srednjoškolca čiji profesori štrajkuju smatra da su zahtevi prosvetara neumereni: ,,Ne znam šta bi oni hteli. Nastavnik ima veću platu od jednog lekara opšte prakse. Prosveta bi trebalo bar da poštuje minimum procesa rada, kao, na primer, zdravstvo ili druge javne službe od posebnog društvenog interesa. Na šta bi ličilo da zdravstveni radnici stupe u totalni štrajk i pozatvaraju ambulante i bolnice?"
   Čini se da vodeća Unija sindikata prosvetnih radnika malo haje za protest ostalih kojih se njihov štrajk neposredno tiče. Od ponedeljka do zaključenja ovog broja, održavane su sednice Glavnog odbora Unije i uz njih tribine, u nekoliko gradova, a sve sa ciljem da se labavo jedinstvo učvrsti ili, eventualno, proširi. Ako obustava rada dela prosvetnih radnika ostane na snazi, bilo bi dobro da se ipak svede u zakonske okvire.

SRĐAN SPASOJEVIĆ, DIREKTOR REPUBLIČKE DIREKCIJE ZA ŽELEZNICE - piše Slobodan Rajić
Korak ka modernizaciji i evropskom povezivanju

    • Osnovana i počela da radi Direkcija za železnice, kao državno regulatorno telo za železnički saobraćaj • Početak izdavanja licenci i certifikata za korišćenje železničke infrastrukture planiran od 1. januara 2006. godine • Zahtevno usklađivanje saobraćajnih propisa sa regulativom Evropske unije • Pokrenute prioritetne kapitalne investicije u kraljevačkom kraju • Obimni poslovi na elektrifikaciji pruge Čačak - Kraljevo - Stalać i rekonstrukciji i modernizaciji kraljevačkog železničkog čvora, a u planu i renoviranje Železničke stanice i Ložionice u Kraljevu

   IN: Gospodine Spasojeviću, nedavno je osnovana republička Direkcija za železnice na čijem ste Vi čelu i s obirom na to da ste Kraljevčanin, to je veliko priznanje i za Kraljevo. O kakvoj je instituciji reč?
   - Direkcija za železnice osnovana je u skladu sa Zakonom o železnici Republike Srbije, usvojenim 17. februara ove godine. Direkcija ima svojstvo pravnog lica i status posebne organizacije na nivou Republike Srbije. Za svoj rad odgovorna je Vladi Republike Srbije, koja svojom odlukom postavlja direktora, na predlog ministra za kapitalne investicije. Počela je da radi 1. juna ove godine. Direkcija je osnovana radi obavljanja stručnih, regulatornih i drugih poslova u oblasti železničkog saobraćaja, utvrđenih zakonom.

ZAHTEV VREMENA
   - Želim da naglasim da se ova godina s pravom može nazvati godinom temeljnog restrukturiranja železnice u Srbiji. Doskorašnje Javno železničko transportno preduzeće ,,Beograd" od 17. maja transformisano je u Javno preduzeće ,,Železnice Srbije". Preduzeće će imati dve osnovne, međusobno razdvojene funkcije: upravljanje javnom železničkom infrastrukturom, tj. prugama i objektima, i obavljanje javnog železničkog prevoza putnika i robe. Obe funkcije razvijaće se u skladu sa zahtevima regulative Evropske unije u oblasti železničkog saobraćaja. To je istovremeno i zajednička obaveza železničkog preduzeća i nadležnih državnih organa u okviru procesa priprema zemlje za pristupanje Evropskoj uniji, ali i zahtev vremena.
   - Zajedničku ulogu železnice i državnih organa nisam pomenuo slučajno. Na istom, odgovornom poslu razvoja železničkog saobraćaja u Republici Srbiji su republička Vlada, Ministarstvo za kapitalne investicije, Direkcija za železnice i Železnice Srbije. Cilj je jedinstven: što brže i efikasnije integrisanje u jedinstven regionalni, evropski i širi saobraćajni prostor. U tim aktivnostima, koje moraju da budu maksimalno usklađene, Direkcija ima čitav niz vrlo značajnih obaveza i funkcija.
IN: Koji su osnovni zadaci Direkcije?
   - U nadležnosti Direkcije za železnice su, pored ostalog, izrada tehničkih propisa, normativa i standarda u oblasti železničkog saobraćaja i učešće u pripremi domaćih i međunarodnih propisa i sporazuma.
   - Posebno značajna i odgovorna delatnost biće izdavanje licenci i certifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i za prevoz. U okviru liberalizacije pristupa železničkoj infrastrukturi Srbije predviđeno je da Direkcija od 1. januara 2006. godine počne da izdaje odgovarajuće licence i certifikate.
   - Direkcija će takođe izdavati dozvole za korišćenje novoizgrađenih železničkih vozila, novih tipova uređaja, delova i opreme za železnička vozila i infrastrukturu, kao i odobravati tehničku dokumentaciju koja se odnosi na izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju železničke infrastrukture.
- U nadležnosti Direkcije će biti i odlučivanje o prigovorima protiv dobijene, izmenjene ili dopunjene ponude za zaključivanje ugovora o korišćenju železničke infrastrukture.

USKLAĐIVANjE
- Delokrug rada Direkcije obuhvata i davanje mišljenja o planovima rada javnog preduzeća, godišnjim planovima poslovanja, održavanju javne železničke infrastrukture, organizovanju i regulisanju železničkog saobraćaja, kao i izgradnji, rekonstrukciji i modernizaciji javne železničke infrastrukture. Direkcija će, isto tako, kontrolisati sredstva za nadoknadu troškova obaveze javnog prevoza. Pri tom se podrazumeva da je neophodno i praćenje razvoja tehničkih i tehnoloških sistema železnica u drugim zemljama i predlaganje mera u cilju harmonizacije, povećanja nivoa interoperabilnosti i modernizacije.
- Sve ove i druge aktivnosti imaju zajednički cilj ostvarivanje i unapređivanje međunarodne saradnje u oblasti železničkog saobraćaja.
IN: Kako će Direkcija odgovoriti tako obimnim i složenim obavezama?
- Zaista su nesumnjivi veliki obim, složenost i odgovornost predstojećih zajedničkih obaveza Direkcije i ostalih nadležnih činilaca u oblasti regulisanja železničkog saobraćaja. Na primer, potrebno je da se uskladi i inovira više od 170 važećih železničkih propisa. Ne treba zaboraviti da je stvaranje i razvijanje odgovarajućeg normativnog okvira za funkcionisanje železničkog saobraćaja jedan od brojnih neizostavnih uslova od kojih direktno zavisi stepen spremnosti države za savladavanje stepenika koji vode ka članstvu u EU. A to je tek obaveza koju će Direkcija ili izvršavati samostalno, ili u njoj aktivno učestvovati, u saradnji sa drugima.

TIMSKI RAD
- U ovom trenutku, na samom početku, sastav zaposlenih u Direkciji nije kompletan. Predviđeno je da prvih 35 radnika bude preuzeto iz stručnih službi dosadašnje Zajednice JŽ i Železnica Srbije. Za ostala radna mesta biće raspisan javni konkurs. Kada bude upotpunjen, tim Direkcije će brojati ukupno 58 zaposlenih. Pre svega, biće to visokoobrazovani stručnjaci različitog profila, sa višegodišnjim radnim iskustvom u železnici.
-Organizaciono, Direkcija će imati dva sektora: za normativne poslove i za stručne i zajedničke poslove. U okviru njih postojaće četiri odeljenja - za infrastrukturu, transport, analitičke poslove i bezbednost saobraćaja i zajedničke poslove, kao i dve grupe: za normativno-pravne poslove i ljudske resurse.
- Funkcionalno, svi će predstavljati deo jedinstvenog tima za suočavanje sa izazovima i zahtevima vremena, kao zajedničkim zadatkom. Jedna od osobenosti funkcionisanja Direkcije za železnice, naročito kada bude u kompletnom sastavu, upravo i jeste natprosečno izražena međuzavisnost pojedinačnih poslova i radnih obaveza. Bukvalno, svaki pojedinačni ,,proizvod" našeg rada predstavljaće rezultat zajedničkog napora tima. Kao rukovodilac, nastojaću da maksimalno afirmišem osećaj pripadnosti tom timu.
IN: Gospodine Spasojeviću, osim ove odgovorne dužnosti u Direkciji, Vi ste i član Izvršnog odbora Nove Srbije i predsednik njenog Odbora za Raški okrug, a i u prethodnom periodu obavljali ste značajne funkcije u toj stranci. Koji je u proteklom periodu bio najveći izazov za Novu Srbiju i koliko je Vaša stranka ispunila predizborna obećanja, posebno u Kraljevu?
- Pored petooktobarskih događanja, koja su bila istorijska za čitavu tadašnju opoziciju u Srbiji, za Novu Srbiju su bili veoma važni prevremeni lokalni izbori u Kraljevu, kada smo ispunili cenzus i ušli u lokalni parlament sa tri odbornika. Zatim je usledio veliki uspeh na redovnim republičkim i lokalnim izborima u Srbiji, kada smo osvojili poslaničke mandate za Narodnu skupštinu Republike Srbije, posle čega je predsednik naše stranke preuzeo jedno od najvažnijih i najodgovornijih resornih ministarstava - za kapitalne investicije. U izborima za predsednike opština i gradonačelnike, po većinskom izbornom sistemu, naši kandidati dobili su poverenje birača u Nišu, Valjevu, Čačku, Brusu, Topoli i jednom broju drugih opština i gradova, dok smo po proporcionalnom sistemu u mnogim opštinama osvojili odborničke mandate, ušli u lokalne skupštine i sa koalicionim partnerima organizovali lokalnu vlast.

ISPUNjAVANjE OBEĆANjA
- Nosioci politike Nove Srbije u Kraljevu zaista su puno učinili kako bi opravdali predizborna obećanja vezana pre svega za kapitalne investicije na teritoriji Kraljeva i Raškog okruga. Ovih dana smo svedoci intenzivnih radova na čitavom području. Tu je pre svega početak radova na kraljevačkoj obilaznici, zatim, privode se kraju radovi na obilaznici oko manastira Žiče sa svom pratećom infrastrukturom, u toku su radovi na putevima Kamenica - Goč i regionalnom putu Studenica - Mlanča - Ivanjica, koji će povezati dva okruga - Raški i Moravički. U toku su i kompletni radovi na Ibarskoj magistrali odnosno nastavak radova od Ušća do Kraljeva i dalje ka Čačku i Beogradu, a uskoro bi trebalo da počnu i radovi na deonici puta Dragosinjci - Vraneši, ka Vrnjačkoj Banji, koji povezuje desetak sela na području dveju opština. U sve ove i druge investicije u putnu mrežu na području Kraljeva Republika ulaže oko milijardu dinara.
- Treba pomenuti i dobijanje značajnih poslova u kraljevačkoj Fabrici vagona za domaće i inostrane železnice, čime ovo preduzeće postepeno treba da stane na zdrave noge. I da smo ovog leta doprineli uspešnoj organizaciji tradicionalne sportsko-turističke manifestacije ,,Veseli spust", čiji je pokrovitelj i počasni kapetan regate bio ministar Velimir Ilić, obezbedivši i veličanstveni koncert Zdravka Čolića na centralnom gradskom trgu u Kraljevu.
- Moram da naglasim da je sve pomenuto plod dobrih relacija sa Republikom, velikog razumevanja za naše probleme i prioritete i logistike koju smo dobili od ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, koji ima osećaj da pomogne Kraljevu, jer su ovaj grad i opština dugo godina bili zapostavljeni. Svedoci smo i da smo dešavanjima i nedaćama koje su nas zadesile u prethodnom periodu dobili oko 30.000 izbeglica i raseljenih lica i da zato rad na infrastrukturi i privrednom oporavku u ovom gradu treba da bude prioritet države!? Sadašnja Vlada Srbije, sa resornim ministarstvima, to je prepoznala i započela realizaciju prioritetnih infrastrukturnih projekata.

NAJVAŽNIJA INVESTICIJA
- Ovo je samo početak prioritetnih kapitalnih investicija, a nadamo se da će planskim pristupom biti realizovane i mnoge druge, kako započete, tako i one koje su u planu i fazi projektovanja. Siguran sam da je Kraljevu potreban najmanje još jedan drumski most na Ibru, da bi se saobraćaj što je moguće više rasteretio. Priritet je svakako privredni razvoj i razvoj poljoprivrede, a potom moramo raditi na proširenju školske infrastrukture, daljem rešavanju problema vodosnabdevanja i gasifikacije, unapređenju zdravstva i socijalne zaštite, a zbog izuzetno razvijenih sportskih aktivnosti (košarka, odbojka, rukomet, boks, plivanje), neophodni su nam izgradnja nove hale sportova i zatvorenog bazena.
IN: U svim ovim započetim investicijama, koja Vam je posebno draga i značajna?
- To je svakako početak izgradnje kraljevačke obilaznice, za koju je bilo pomalo bojazni i skepse da li će uopšte započeti njena izgradnja. Moram da podsetim da je prošle jeseni dr Radoslav Jović formirao komisiju u kojoj sam bio i ja i da je potom Branko Jocić, direktor Republičke direkcije za puteve, posetio Kraljevo. Sagledali smo realno problematiku, uradili projekte i zatvorili konstrukciju finansiranja. Radovi na obilaznici su napokon počeli i taj 17. avgust 2005. godine smatram jednim od najznačajnijih datuma za Kraljevo kad su kapitalne investicije u pitanju.
- Želim i da napomenem da je ovo samo prva faza u izgradnji kompletne obilaznice oko Kraljeva u cilju maksimalnog rasterećenja saobraćaja u centru grada (prvom fazom to je za oko 40 odsto, uz izmeštanje tranzita teških kamiona i cisterni). Posebno je važno što će se rasteretiti postojeći most na Ibru i protok saobraćaja Kraljevo - Ribnica. Međutim, u toku je i projektovanje kompletne kraljevačke obilaznice, od Miločaja do Zaklopače, u okviru trase budućeg (polu)autoputa Preljina - Pojate. I to je dugoročno rešenje.
IN: Šta se trenutno radi i kakvi su planovi za rekonstrukciju i modernizaciju železničkog čvora Kraljevo, jednog od najvećih u Republici?
- U vezi sa tim, podsetio bih da je generalni direktor Železnica Srbije Milanko Šarančić, sa saradnicima, u zajedničkim posetama Kraljevu, u više navrata, naglasio da ovaj železnički čvor predstavlja prioritet.
- Jedan od prvih poslova je nastavak elektrifikacije i kompletne modernizacije pruge Čačak - Zablaće - Kraljevo (radovi stigli do Zablaća) i dalje prema Stalaću, i povezivanje sa koridorom 10 (relacija Beograd - Niš - Kraljevo - Čačak - Bar). To ima ogroman značaj, ne samo za putnički, već i teretni železnički saobraćaj, a time i privredu ovog regiona i privredu Srbije. U pitanju su velika sredstva i trenutno se intenzivno radi na tom pitanju.
- U sklopu toga, u planu je i rekonstrukcija Železničke stanice u Kraljevu, a pri kraju je renoviranje stanice u Čačku. U Kraljevu će se raditi i rekonstrukcija Ložionice, u smislu obezbeđivanja sistema grejanja, opremanja i poboljšanja svih drugih uslova rada. Sve u svemu, očekujemo da će, uz ove investicije, železnički čvor Kraljevo, koji je nekad bio elitni u zemlji, ponovo oživeti.

KOMFORNIJI PREVOZ
- Po rečima direktora Železnica Srbije Milanka Šarančića prilikom poseta Kraljevu, u planu je da i železnički čvor Kraljevo, posle Zaječara, do kraja godine dobije savremene dizel motorne garniture koje su nabavljene u Švedskoj, sa kojima će se prevoz putnika ovog kraja, u lokalu, znatno popraviti i učiniti komfornijim.

ORGANIZACIONO JAČANJE
- Što se tiče Raškog okruga, u poslednja tri meseca intenzivno smo radili na jačanju infrastrukture naše stranke na ovom području. U tom periodu održane su redovne izborne skupštine u Kraljevu i Vrnjačkoj Banji, a ovih dana i u Novom Pazaru. U toku jeseni biće reorganizovan Opštinski odbor Nove Srbije u Raški i određen poverenik kako bi se formirao i Opštinski odbor NS u Tutinu.

ŠAH U USPONU
IN: Vi ste trenutno kapiten šahovskog kluba ,,Sloga-Amiga" u Kraljevu, koji postiže sjajne rezultate. Kako čujemo, predloženi ste i za predsednika Šahovskog saveza Srbije. Hoće li Kraljevo dobiti i prvog čoveka u šahu u Republici?
- Šahovski klub ,,Sloga-Amiga" je, posle košarke i odbojke, četvrti prvoligaš u Kraljevu. U oktobru, tačnije od 17. do 29. oktobra, biće održano prvenstvo naše Prve savezne lige (Srbije i Crne Gore) u šahu, u Vrnjačkoj Banji. Cilj ŠK ,,Sloga-Amiga" je pre svega da sačuva status prvoligaša, ali je sastav ,,Sloge-Amige" ove godine takav da bi mogla da napravi i iznenađenje i osvoji jedno od prva tri mesta i obezbedi učešće u Ligi šampiona. Da to nisu prazna očekivanja i da je to zaista tako, uverio nas je i rezultat na šahovskom Kupu Srbije i Crne Gore, u maju ove godine u Herceg Novom, na kojem je kraljevačka ,,Sloga-Amiga" osvojila četvrto mesto i za pola poena izgubila osvajanje Kupa.
- Bez obzira na novu profesionalnu i političku aktivnost, ostaju mi neka najveća životna interesovanja i kad se ne budem bavio tim aktivnostima, verovatno će uslediti povratak u advokaturu, kao i šah, kojim se bavim intenzivno 27 godina. Moj život su ipak advokatura i šah i, naravno, porodica na prvom mestu. Izborna skupština Šahovskog saveza Srbije, koji obuhvata šahovske saveze Centralne Srbije, Beograda i Vojvodine, biće krajem septembra ili početkom oktobra. Ako budem izabran na ovu važnu šahovsku funkciju, učiniću sve, da pre svega Mataruška i Vrnjačka Banja ponovo budu glavni šahovski centri u zemlji!? Napominjem da je Mataruška Banja, zahvaljujući ŠK ,,Sloga" i šahovskim takmičenjima u periodu od 1993. do 2001. godine imala oko 17.000 pansiona. Naravno, to će ovog puta, ako se desi da postanem predsednik ŠSS, biti lakše nego nekada, a i zbog same činjenice da se ,,Sloga-Amiga" sada nalazi u najvišem stepenu takmičenja. Razume se, ovo je jedna od aktivnosti koje su jako bitne za razvoj šaha u Kraljevu i okolini, ali budem li predsednik ŠSS, čekaće me i važni poslovi na regulisanju međusobnih odnosa dvaju saveza - Srbije i Crne Gore i mnogih gorućih problema prema međunarodnim šahovskim organizacijama. U svakom slučaju, siguran sam da ću ovoj šahovskoj obavezi i priznanju, ako oni uslede, na adekvatan način odgovoriti.

NI POGAČA NIJE KAO NEKADA - piše M. Dugalić
Hleb mekan "kao duša", ali u boji

   • Retko se danas u srpskoj pekarskoj industriji može naći hleb od neprečišćenog zrna, već je u pitanju hleb obojen u tamno

   Bez obzira na poznatu izreku o tri bele smrti, pri čemu se misli na prekomerno konzumiranje soli, šećera i hleba, Srbi spadaju u narode koji uz svaki obrok jedu mnogo hleba. Recimo, na području kraljevačke opštine, odnosno u gradskim i prigradskim naseljima, tamo gde hleb ne mese domaćice, već se kupuje u pekarama, ima oko dvadeset hiljada stanovnika. Tu se dnevno potroši 45.000 vekni hleba, što znači da svako pojede oko tri stotine grama hleba.
   Kakvog je kvaliteta ta namirnica?
   Potrošači se na ukus, miris i druge osobine hleba manje žale nego što je to slučaj sa drugim namirnicama. Jer, na području kraljevačke opštine postoji čak 75 pekara, i u tako jakoj konkurenciji u prodavnicama se, čak i tokom noći, može naći vruć, mekan ,,kao duša", pečeniji, manje pečen, crni, beli hleb... Čak je i cena poslednjih godina kategorija oko koje se pekari nadmeću, tako da se u pojedinim pekarama poslednjih dana vekne prodaju za 15, iako im je prosečna cena oko 20 dinara. Ni prema podacima inspekcijskih službi ne može se o kvalitetu hleba govoriti drugačije, jer godinama nije zabeleženo da je neka količina po nalogu inspektora uništena zato što nije odgovarala propisima o kvalitetu namirnica. Hleb je, zapravo, sa manjom količinom vode, nepogodan je za kontaminaciju mikroorganizama, a što se upotrebe hemijskih sredstava tiče, i to je ,,u granicama dozvoljenog". Doduše, tokom razgovora sa nadležnima u inspekcijskim i zdravstvenim ustanovama, koje brinu o kvalitetu namirnica i zaštiti zdravlja građana, stekli smo utisak da se nešto manja pažnja poklanja kontroli kvaliteta ove, manje kvarljive namirnice nego drugih. No, ukazano nam je na pojavu da se, recimo, poslednjih godina sve učestalije koriste razni aditivi, najčešće uvezeni iz Turske, koji su jeftiniji od brašna, tako da pojedini pekari povećavaju procenat tih dodataka kako bi veknu prodavali što jeftinije i bili uspešniji na tržištu. To, naravno, nije zdravo. Kako i lekari sa kojima smo razgovarali tvrde, retko će se neko od takvog hleba naprosto otrovati, ali pošto se svakodnevno uzima, može biti opasan za zdravlje.
   - Što se gradske pekare tiče - kaže direktor ,,Pekarstva” Milentije Čampar - mi sve aditive koje koristimo nabavljamo sa domaćeg tržišta ili iz Belgije. Svi ti dodaci su pod kontrolom nadležnih službi i prema pravilniku naše mlinsko-pekarske industrije. Inače, naše proizvode redovno kontroliše ovdašnji Zavod za zaštitu zdravlja i ustanova ,,Jugoinspekt" iz Beograda.
   Ova kraljevačka pekara podmiruje dnevno više od polovine potreba na našem tržištu, nedavno je uspešno privatizovana i već je počela modernizacija pogona. Međutim, ni tamo se ne proizvodi onaj pravi, kako mnogi potrošači smatraju, najzdraviji, crni hleb. Peče se, doduše, i prodavnicama isporučuje hleb u tamnoj boji, a boji se tako što se u smešu za polubeli hleb, od brašna tipa ,,850", dodaje aditiv spravljen od samlevenih i prženih žitarica.
   - Taj aditiv - kaže Ljiljana Stefanović, rukovodilac proizvodnje u ,,Pekarstvu” - istina, ne može u potpunosti zameniti onaj pravi hleb od punog zrna. Uostalom, retko ko taj hleb od neprečišćenog zrna danas i proizvodi, jer od proizvođača se teško može i nabaviti brašno tipa ,,1100", od kojeg se takav hleb mesi.
   Dakle, potrošači su u nekoj vrsti zablude kada, kupujući crni hleb, misle da jedu onaj hleb koji i lekari, recimo, dijabetičarima preporučuju zbog većeg sadržaja celuloze i vitamina. Ti sastojci su, uz prečišćavanje zrna za polubeli ili beli hleb, u znatnoj meri odstranjeni. Tako je današnji crni hleb, zapravo hleb u boji, a pravi crni prepoznati se može lako. Doznali smo od pekara sa kojima smo razgovarali da se on ne može ispeći lako, zato je nešto ,,mljecaviji", kora mu ne može biti glatka, već kao ,,cerova"... No, tom objašnjenju dodajemo i tvrdnju Ljiljane Stefanović da ga je teško naći jer, kako kaže, ni današnje sorte pšenice nisu takve da se hleb može peći kao nekada, bez ikakvih dodataka.

TUŽNA RAŠČANSKA PRIČA - piše M. Dugalić
„Dijagonalu“ nikako da prežale

   • Pas neobičnog imena voleo je život lutalice, ali ne i uniformisane ljude

   Psi lutalice su problem većine srpskih gradova. Na ulicama ih je sve više, predstavljaju opasnost za ljude, naročito decu. Treba ih uklanjati ali, kako nalažu i najnoviji propisi, na human način, koji je preskup za mnoge opštine. Zato još uvek u Raški to pitanje rešavaju lovci, obično nedeljom, u rane jutarnje sate i „po kratkom postupku“. Pre toga, posredstvom lokalnih medija, vlasnicima pasa se upućuje obaveštenje da njihovi ljubimci ne budu na ulici. Stradaju, dakle, oni psi koji nemaju gazdu, kojima je ulica kuća i leti i zimi... Samo je jedan takav pas, poslednjih godina, bio pošteđen. Zvali su ga neobičnim imenom, bolje rečeno, nadimkom „Dijagonala“, koji je dobio zbog izgleda. Jer je, umesto četiri, imao dve noge, prednju levu i zadnju desnu, i tako je skakućući hodao. Druge dve noge je izgubio ranije, dabome, u pomenutim „čistkama“ pasa lutalica. Ranjavan je, zapravo, svuda po telu, ali je sve rane preboleo. „Voleo je život, a i Bog ga je čuvao“, govorili su Raščani, a lovci u poslednjim akcijama na njega nisu pucali. Svi su čak zvanično, pred početak hajke, dobijali instrukcije: „Na ’Dijagonalu’ ne pucajte“. Tako je on slobodno živeo u centru Raške, spavao je ispod terase jednog kafića i, bez obzira na invalidnost, bio je „vođa“ pasjeg klana u centru varoši. Taj primat nije prepuštao ni u vreme „kučećih svadbi“ i imao je, kažu Raščani, priličan broj potomaka.
   Meštani varošice su ga hranili, on se sa njima nije „svađao“, čak se lavežom ni kad ga deca zadirkuju nije oglašavao. No, imao je, ipak, jednu manu. Nije trpeo uniformu i posebno je režao i lajao na policajce. Takve reakcije na policijsku patrolu gosti na terasama često su umeli da proprate smehom, aplauzima i komentarima kako je „Dijagonala“ pas „demokratske naravi, sklon mržnji prema uniformi i pendreku“. Uistinu, takva njegova reakcija potiče od nekog ranijeg „susreta“ sa „čizmom“ uniformisanih ljudi. No, pre nekoliko dana, tačnije u rano jutro 15. avgusta, u centralnom parku Raške prolaznici su zatekli „Dijagonalu“ bez znakova života. Vest je brzo prostrujala varošicom, pojedinci su se dali u potragu za „ubicom“. Doznalo se da je ovaj pas, neki minut posle ponoći, ustreljen puščanim metkom koji je, kako se za sada, na osnovu svedočenja nekoliko očevidaca, sumnja, ispalio policajac Ivan Petrović. Kažu, čak, da je posle toga likovao... Slučaj će, ipak, biti predmet razmatranja pravosudnih organa, jer je Ivica Košanin, ugostitelj u centru Raške, rešio da pokrene pitanje odgovornosti za smrt najpoznatijeg psa lutalice u varoši i neobične raščanske maskote. Angažovao je advokata Gorana Petrovića, koji je ,,presavio tabak” i protiv osumnjičenog policajca podneo krivičnu prijavu ,,zbog zloupotrebe službenog položaja i prekoračenja službenih ovlašćenja”. Sada je na potezu opštinski javni tužilac... No, bilo kako bilo, mnogi ovde još žale što ,,Dijagonale” nema. Još tvrde da je nekoliko dana baš tugovala i kuja ,,Žuta”, njegova dugogodišnja ,,ljubavnica”...

KRALJEVAČKO DRUŠTVO „JOVO KURSULA” U GODINI VELIKIH JUBILEJA - piše Slobodan Rajić
Čuvari uspomena i tradicije

   • Osam i po decenija od svog osnivanja i deset godina imendana Društvo „Jovo Kursula” u Kraljevu obeležava brojnim izdavačkim, graditeljskim i kulturnim aktivnostima • Organizaciono jačanje, masovnost i podmlađivanje članstva najveći rezultat Društva u protekloj deceniji • Pripreme za obeležavanje 87. godišnjice proboja Solunskog fronta (15. septembra, na Trgu srpskih ratnika u 11 sati)

   Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije „Jovo Kursula“ u Kraljevu ove godine obeležava 85 godina od svog osnivanja, ali i nekoliko drugih jubileja i značajnih istorijskih datuma. Kao što i sam naziv kaže, današnje Društvo „Jovo Kursula“ nastavlja slavne tradicije predaka i prenosi ih na mlade generacije, da se ne zaborave i ostanu neiscrpna inspiracija za stvaralaštvo, u sadašnjosti i budućnosti. Ovo kraljevačko Društvo osnovano je u vremenima velikih iskušenja za Srbiju, posle Prvog svetskog rata, proboja Solunskog fronta i oslobađanja Srbije od austrougarskog okupatora. O danima osnivanja, Milijan Živković, sadašnji predsednik Društva, kaže:
   - Preživeli „solunci“ vratili su se u otadžbinu i u njoj, kao i u Kraljevu i okolini, zatekli jad i pustoš. Uz napore za obnovu zemlje, nisu zaboravili svoje stradale ratne drugove, pa su se organizovali i rešili da osnuju društvo u znak sećanja na njih. Tako je 1920. godine u Kraljevu osnovano Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova i uspomena na izginule ratne drugove.
   Po Živkovićevim rečima, prvi predsednik tog Društva bio je „solunac“ Stamenko Joksimović, jedan od povratnika sa ratišta, poznati kraljevački trgovac. Društvo počinje da radi, stvara i odmah kreće u izgradnju spomenika srpskim ratnicima, junacima oslobodilačkih ratova Srbije od 1912. do 1918. godine, u centru Kraljeva. Gradnja je trajala punih 14 godina, da bi 1934. godine spomenik svečano bio otkriven. Naravno, pored ove, najvažnije, organizovan je i niz drugih značajnih aktivnosti.
   U godinama koje su za nama Društvo je imalo uspona i padova, ali je preživelo do današnjih dana. U poslednjih desetak godina organizaciono je učvršćeno, omasovljeno i pojačalo je svoju aktivnost na svim poljima. Društvo je trenutno dosta brojno. Obuhvata skoro hiljadu članova, od kojih su trećina omladinci, što je posebno značajno. U upravi, njenim organima i podružnicama su mnogi istaknuti Kraljevčani, raznih profesija.
   - Redovna aktivnost Društva je čuvanje uspomena i tradicija srpskog naroda. Ove godine obeležavamo nekoliko značajnih istorijskih datuma. Pored 85 godina od osnivanja Društva, obeležavamo i 87 godina od proboja Solunskog fronta, 200 godina od oslobođenja Karanovca i boja na Karanovcu, 190 godina od podizanja Drugog srpskog ustanka i deset godina otkako naše Društvo nosi ime „Jovo Kursula“ - kaže Živković.
   On posebno ističe da je sve ove jubileje i značajne istorijske datume Društvo obeležilo pre svega radno. U okviru izdavačke delatnosti, Društvo je objavilo „Otadžbinski ratni dnevnik“ našeg sugrađanina Nikole A. Kosića, majora Jugoslovenske kraljevske vojske i aktivnog učesnika puča 27. marta 1941. godine, i monografiju o kraljevačkom „soluncu“ Dragutinu Mišiću, autora Milojka Lučića iz Kraljeva. Trenutno se prikuplja građa i priprema izdavanje monografija o samom Društvu i Jovi Kursuli.
   Okosnica rada Društva bile su aktivnosti na izgradnji i održavanju spomenika i spomen-obeležja. U saradnji sa mesnom zajednicom, 1997. podignut je spomenik solunskim ratnicima u Bukovici, na kojem su upisana imena 82 „solunca“, kao i imena drugih ratnika. U Lascu je, takođe u saradnji sa MZ i crkvom, obnovljena spomen-česma, na kojoj su upisana imena 122 solunska ratnika. U saradnji sa cvetačkom crkvom, izvršena je zaštita 50-ak krajputaša u porti i obnovljen spomenik Jovi Kursuli u Cvetkama. U Samailama je, podizanjem krova, zaštićena galerija krajputaša, angažovanjem Društva i mesne zajednice sa predsednikom Mićom Pešićem na čelu. Potpuno je obnovljen i rekonstruisan spomenik - top na Ružića brdu u Drakčićima.
   Posebno je značajna višegodišnja aktivnost Društva na izgradnji spomenika Jovi Kursuli u Kraljevu. Povoljna je vest da je već obezbeđena lokacija, da se trenutno radi projekat postamenta i da je izrada samog spomenika poverena akademiku prof. Jovanu Soldatoviću iz Novog Sada, jednom od naših najistaknutijih vajara, koji radi i spomenik Jeleni Anžujskoj.
   Od ostalih aktivnosti valja pomenuti redovno organizovanje proslave Lazareve subote - Vrbice, za najmlađe članove Društva, koja je ove godine prerasla u pravi sabor mladih, sa oko hiljadu učesnika. Organizovane su i brojne posete kulturno-istorijskim spomenicima u Kraljevu i okolini i širom Srbije (40-ak u poslednje dve godine), koje su bile pravi časovi istorije, posebno za mlade članove. Društvo je intenzivno radilo i na jačanju svojih podružnica, među kojima se posebno ističe ona u Samailama i Lascu, sa velikim brojem članova. Još pre sedam godina Društvo je pokrenulo i inicijativu i podnelo zahtev opštini da se jednoj od ulica u Kraljevu da naziv Arčibalda Rajsa, velikog prijatelja srpskog naroda.
   U Društvu ističu i izuzetnu saradnju sa sličnim društvima u Kruševcu, Nišu, Smederevu, Kragujevcu i drugim gradovima, i sa informativnim medijima u Kraljevu, pre svega RTV Kraljevom i ,,Ibarskim novostima”. U jubilarnoj godini, kako kažu, posebno su ponosni što su višegodišnjim radom postali jedno od najaktivnijih društava u Srbiji u negovanju istorijskih, kulturnih i običajnih tradicija srpskog naroda.
   - Od davanja imena Društvu „Jovo Kursula“ i rešavanja organizacionih, prostornih i finansijskih problema postavili smo temelje za sveobuhvatan rad, od spisateljstva do graditeljstva i druženja. Zadovoljni smo postignutim rezultatima, posebno masovnošću i podmlađivanjem, okupljanjem velikog broja mladih članova koji su garancija našeg uspešnog budućeg rada - zaključuje Milijan Živković.
   Pravi trenutak za sumiranje rezultata i dogovore o budućem radu svakako je predstojeće obeležavanje 15. septembra - 87. godišnjice proboja Solunskog fronta i 14. decembra, jubilarne decenije otkako Društvo nosi ime „Jovo Kursula“.

POMEN „SOLUNCIMA“ 15. SEPTEMBRA
   U četvrtak, 15. septembra, Društvo „Jovo Kursula“, u saradnji sa opštinom Kraljevo, tradicionalno će obeležiti 87. godišnjicu proboja Solunskog fronta. Pomen na Trgu srpskih ratnika u centru grada, polaganje venaca i prigodan kulturno-umetnički program počeće u 11 sati.

POBUNILI SE MEŠTANI SELA SIRČE - piše Miloš Milišić
Ne može deponija kraj Morave

   • Selo poznato po velikom broju akademaca ne dozvoljava da se u njihovoj žitnici kraj Morave gradi regionalna deponija

   Meštani ,,čuvenog" sela Sirče kraj Zapadne Morave, čim su načuli da se ,,šuška" o gradnji regionalne deponije u žitnici Kulagića ada, koja se inače nalazi na drugoj obali reke, okupili su se na ,,saborištu" i odatle uputili jasnu poruku lokalnim vlastima da neće dopustiti ,,dalje trovanje" njihove životne sredine. Truje ih, kažu, ,,Magnohrom", gradska deponija... još im samo fali regionalna.
   U blizini ovog sela, poznatom po velikom broju meštana sa fakultetskim diplomama, među kojima ima i dva akademika, nalaze se Industrija ,,Magnohrom", iz čijih dimnjaka neprestano pada pepeo po krovovima kuća, i gradska deponija, pa su najteža oboljenja respiratornih puteva i disajnih organa ovde veoma česta.
   Sirčani su načuli da se pregovara o gradnji regionalne deponije u njihovoj Kulagića adi i to ih je uznemirilo i ogorčilo. Kažu da ovo pokušava da im ,,proturi" Velimir Ilić, Čačanin u Vladi Srbije, jer su ,,ostale lokacije propale".
   Milanovčani nisu dozvolili da se regionalna deponija gradi u Brđanima, a slično je prošla i namera gradnje u selu Mojsinje kod Čačka.
- Bogme, neće ni ovde moći. Truju nas sa svih strana, pa smo odlučili da se suprotstavimo. Do sada smo ćutali i gutali. Imam utisak da je sve već dogovoreno, iako zvaničnih potvrda tome nema. Zar upropastiti ovakvu žitnicu i ugroziti reku? Mi to nećemo dozvoliti - kategoričan je Mladen Vesković, predsednik Mesne zajednice Sirča.
   Kako se govorka, ova regionalna deponija ,,opsluživala bi" Gornji Milanovac, Čačak, Kraljevo, Vrnjačku Banju i Trstenik i bila bi smeštena na desnoj obali Zapadne Morave, na mestu gde se nalazi kraljevačko smetlište.
   - Čitava Srbija ima problem sa odlaganjem smeća. Odavno se razmišlja o izgradnji deponije gde bi se odlagalo smeće iz nekoliko susednih gradova. Da li će to biti u Kulagića adi ili na nekom drugom mestu, zavisiće od toga šta budu rekli stručnjaci iz ove oblasti. Imam utisak da je ova glasina zlonamerna. Nećemo ništa raditi što bi bilo na štetu naših sugrađana - kategoričan je dr Radoslav Jović, predsednik opštine Kraljevo.


ODRŽAN SASTANAK PREDSTAVNIKA KRALJEVA I ČAČKA I BEOGRADA
O otpadu bez novinara

   Predstavnici opština Kraljevo i Čačak, stručnih institucija i preduzeća iz Beograda i Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije pre dva dana su u Kraljevu održali sastanak o upravljanju komunalnim čvrstim otpadom. Radna tema sastanka bila je analiza regionalnog koncepta upravljanja „komunalnim čvrstim otpadom“ na teritorijama opština Kraljevo i Čačak, dosadašnje aktivnosti formiranog Međuopštinskog odbora za koordinaciju saradnje i usvajanje i potpisivanje teksta međuopštinskog sporazuma o tom pitanju.
   Osnovni cilj sastanka bio je da svi relevantni učesnici u ovom projektu dobiju dovoljno preciznih i pouzdanih informacija, na osnovu kojih bi mogli da donesu odgovarajuće odluke i preduzmu druge potrebne mere.
   Sastanak je bio zatvorenog tipa i održan bez prisustva javnosti.

KAD UDARI SRBIN NA SRBINA
Nigde ne idem na glupi tornik

   • (Ispovest belopalanačkog učesnika ,,kontramitinga" Dragana Ujevca na šopskom jeziku, to jest na srpskom jidišu, bez prevoda na književni srpski)

Do sad sam misleo da razbiram nešto sa ovu mou glavu, al sad vidim da ništa ne razbiram. Dojde nekakvo čudno vreme, pa se sve zamuti; ne zna se šta će da bude mulj, a šta će da pliva po vodu. I još se ništa ne razbistruje. Nego da ne preturam mnogo po ovaj mozak te da vi ispričam kako beše.
Beše tornik. Glupav dan. Ne kazuje za džabe, kod nas u Belu Palanku, za nekog ,,glup je ko tornik". Ono glup je ponedelnik, ali tornik je mnogo glup. I baš na tija dan zakazali mitinz u Beograd. Da podržimo ovog Našeg.
I di će nas saberu? Na igrište, kod stočnu pijacu. Kobajagi zgodno mesto el svi seljaci znaju di je stočni pijac. Će da se ide sas avtobus ,,Niš ekspres", međugradski, drvene stolice. Dobro, ajde će sedimo i na drvene stolice do Beograd. Samo da podržimo ovog Našeg što su ga napali Vuk i Đinđić, elim ovaj Niš pokral glasanje i izbori. Neki rekoše će dođe i Dača iz Moskvu da dolazi za ovog Našeg, mogu i ja iz belu Palanku. A imam si rabotu dom, nije da si nemam kakvo da rabotim oko kuću.
Oblekose u čisto i toplo. Žena iz parmans kovčeg izvadila košulju od moju svadbu. U nju sam se ženil u nju će me sarane. Pa i kaputinu obleko os svadbu. Tesan mi, stezame, ne mogu se isprajim. Al to mi je i crkveno i mrtveno.
Dojdo sobajle kod stočni pijac. Zbrali snje dosta sveta. Neći poznajem, neći ne poznajem, jebem li i koji su. Mora da su seljaci iz Selišta, zinulo im dupe za dnevnicu. Ono kad vidiš pedeset dinara, malo li je!? Došl i naš Sale, presednik belopalanački. I on će ide. A tuj i onija Kosta Krivošija što nakrivil glavu ko gajdar. On će nam kazuje kvo da okamo: ,,Slobo, mi te volimo!" Te ,,Mi smo Slobini, Sloba je naš!" Sve isto ko 45. za Titu što smo se drali ispred hotel ,,Remizijanu". I sad kazuju, Nemanja će ni bude vođa puta! A što Nemanja? On kad je išu u prekomandu, prolazio kroz Beograd sa kamijoni. E, tu sam odma morao da znam da će nešto da najebemo. I sve se tako potrevi. Nego, ajde da vi pričam po red.
Natrpamo se u avtobus ko stoka; svi se guraju da sednu do prozor. Je ne znam kakav smo toj narod, da ga jebem!! Će se pobijemo za mesto u avtobus. I šta ću da vidim: Dača ga nema iz Moskvu. Kažu, zima ne mož avijon da sleti u Beograd, led po ajedrom. A što ne sleti ovde u Palanku na igralište, jebem ga! Nema led jer ovi fuzbaleri iz ,,Jedinstvo" sve izrovali. Ritaju po cel dan samo da uđu u nišku zonu. Mislim se, da pitujem Saleta presednika, za Daču da sleti ovde na igralište, al me sramota, će me zajebavu ovi mangupi fuzbaleri. Znači, će idemo bez Daču. Vidim; mršava rabota. Gde će mo bez Daču u Beograd? Ima nešto da najebemo. Nego pojde avtobus da se ne odocnimo. Lale šofer nagario ga kroz Sićevo. Stra da te uvati; da l će se skrljamo u Nišavu jal u neku cisternu. Osvrnem se po avtobus sve to zaspalo. I kavo ću? Ajd će spim i ja, nek se jebe mter! Da ne gledam kako će izginemo. I zaspal sam tako i šta ću da sanjam? Nekakve karakondžule, a ja ne mogu da potrevim naš avtobus. Probudi se. Sve sam se oznojio. Kad onaj Nemanja dere se ko magare: ,,Beograd! Spremajte se ljudi! Stigomo! I pazi da se ne obrukamo!"

OVČAR
Uđomo u Beograd. Tamo kod Svetog Savu de su ga Turci zapalili, tu će ostavimo avtobus. E Savo, Savo! Ne mož ti sazidamo crkvu pedeset godina. Još majstor Aca počeo da zida pa zajebo. Kažu, bil mason. E, tuj, kod crkvu nedovršenu ostavimo avtobus pa do Teraziju će idemo peške. Kažu, nije daleko. Koliko od ,,Remizijanu" do naše groblje palanačko. Dadoše ni transparenti. Men dadoše ono: ,,Slobo, mi te volimo" i sad opet, sumnjiva rabota; onaj zamlata Nemanja ide prvi, a naš presednik Sale zaostaje. Prolazimo pored jednog taksistu a on uzurio u moj transparent pa pljunu; ,,Jebo te Sloba, ovčaru"! I sad se ja mislim: odkud ovaj zna da imam ovce? Mora da je neki Palančanin jer ne pisuje mi na čelo da sam ovčar! Pitujemo jednog milicajca za Teraziju, a on ćuti, usmivka se ko da se upuvao. Lepo vidiš, da ni zajebava. Neće da ni kaže de su Terazije. Kad ajd, ajd na tamo, stigosmo na Pravni fakultet. A tamo studenti. Zbrali se ko za Kosovsku bitku! Lele koliko gi ima! I sada ona budala Nemanja pravo ide na nji da se pozdravimo i zajedno idemo na Teraziju da podržimo ovog Našeg. Kad oćeš! Ovi ni oteše transparenti pa udri po grbinu, po rebra, po glavu. Ne gledaju de udaraju. Potepaše ni ko telci u zelje. Ko da smo u tuđe orali.
Ovi biju, a žene ni gađaju s jajca. Sve mi usraše kaput. Ona moja Kosara neće da me veruje da sam bil u Beograd u demonstraciju za Miloševića. Do mene, Ciganin Najdan isto sav usran, a s jajca ga pogodili u oko da ga isćorave, a on radi u fabriku ,,Bajram”; pravi motičice i sekirčići. ,,Jeba ti Miloševića. Će me isćorave zbog njega!! Jeba ti i dnevnicu i suvu ranu! Zajeba ti mene, Dragane, da pođem s tebe da izginemo ovdi!" Ja mu kažem: ,,Ćuti, Najdane, ako smo u okupaciju preživeli Bugari i Nemci, će preživimo i Beograđani! Važno je da mi ne udaramo!" Jel onaj Boško poštar poče da im vraća tepanje pa ga još više tepaše. Ne mož sas nji kad ih ima mnogo ko Šiptari. I malo što ni tepaše nego će ni vode kod Draškovića da ni ,,pokrste". Vodiše ni pored Skupštinu što ju je još majstor Aca pravijo, kad tamo, ufatili šefa na SPS iz Bamburek pa ga uču da pliva u fontanu, a suvomrazica. I ovaj iz Bamburek nauči se da pliva. Pliva, ispred Marksa i Engleza. Pa kazujem na Najdana Ciganina: ,,Vidiš li da od loše ima pološe. Nas su samo tepali, a ovaj iz Bamburek em bijen, em mora da pliva u decembar na suvomrazicu!"

TRI PRSTA
Dovedoše ni kod Draškovića. Na dvaes metara. A ovaj Drašković stoji ispred spomenika na Mihajla i seva sas oči. A glas mu kao da je jeo od vodenični kamen. Takvi su bili kod Kostu Pećinca kad je dolazio kod nas da formira suvoplaninski bataljon. Najdin se usra od stra. ,,Ovaj će ni pokolje ko jaganjci!" A ja mu kazujem: ,,Neće bre, Najdane! On samo tako izgleda!" A Nemanja kazuje ,,Dizajte tri prsta da ostanemo živi!" I vidim i naš presednik Sale diza tri prsta, te svi digosmo. Tako ni krstiše i pustiše. Kažu ,,Ajd sad idite na Terazije kod onog vašeg!"
I, dođosmo na Teraziju. A, tamo pored Miloševića milicija koliko voliš! I ć da se, opet, zajebem da pitujem jednog milicajca: ,,A odakle si ti prijatelju?" Ja mu kazujem da sam iz Belu Palanku, a on će me posere pred celo društvo: ,,A za koji si kurac dolazio u Beograd kad si iz Palanku? Ti li hoćeš da učiš Beograđane šta da rade". I svi udri u smejanje. Smeje se i naš presednik sale te mi beše došl a ga uvatim za gušu i da ga istresem iz gaće onakvog malečkog. Ništa nisam zapamtil od Miloševićev govor. Kroz glavu mi samo prolazi ono što me zajeba onaj pandur.
Ko posrani se vratimo u avtobus. Kad imamo šta da vidimo. Svi prozori no grošeni. U avtobus duva promaja ko u Sićevačku klisuru. Jebem ti i kad sam došal u Beograd, i kad sam čul za miting i za Miloševića!
Stavljamo ćebići na šoferšajbnu, al mora da se probuši rupa da mož vozač da gleda da vozi, da si ne otidemo negde, u pičku majčinu. Samo ni još toj treba! I ajd, ajd, stigosmo negde, u gluvo doba, u Palanku. Kučić ni laju, zima, mraz ape za nos. Smrzosmo se ko cvekla. I nešto se mislim; Tvrdo sam pogrešil, koj ću kurac u Beograd kad nesam obavešten. Jebem ti i televizor! Ću ga dam na Cigani! Ej, toliko da ni lažu u Dnevnik ,,šačica studenata, šačica demonstranata", a ono cel Beograd se, bre, digal na Miloševića. Da ga pojede! A i on? Šta me je pa on zadužil? I da li mi je na ženu brat? I s kog sam zapucal da idem u Beograd? Sa Nemanju i sa Najdana? I sa Saleta? Jebo me Sale presednik! Nek se biju za vlas ovi u Beograd, pa koj pobedi, će ga glasamo. I ovo sam rešijo: sa neprovereni ljudi više ni u nužnik neću da idem!
Pogotovo kad je glupi tornik.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PERFORMANS ZORANA SAVKOVIĆA DŽERIJA I PRIJATELJA - piše Ivan Rajović
Život teče dalje

   • Povod da uradi ovaj performans pod nazivom ,,Život teče dalje" je, kako objašnjava sam autor, peti oktobar, kao istorijski datum posle kojeg se očekivalo da će mnogo toga biti drugačije i bolje

Pojam performansa, kao jednog od načina umetničkog ispoljavanja, ma kako bio prisutan u svetu, a i kod nas, još uvek nije u dovoljnoj meri zaživeo u našem gradu. No, da to i nije baš tako, pobrinuo se i ovoga puta kraljevački multimedijalni stvaralac Zoran Savković Džeri, koji je prošle nedelje sa svojom trupom napravio pravi kulturni događaj na ulici ispred Robne kuće, pred očima velkog broja zainteresovanih građana. Ovakav spoj spontanog saopštavanja sopstvenih umetničkih i političkih stavova u direktnom kontaktu sa publikom naišao je na obostrano dopadanje i gotovo je nemoguće opisati taj naboj pozitivne energije samim i obostranim činom, bez obzira na to koliko je ko uopšte uspeo da na pravi način protumači poruku autora predstave na otvorenom. U svakom slučaju, i ovaj pokušaj uvođenja nečeg modernog u kolotečinu učmalih lokalnih kulturnih događanja vredan je pažnje i poštovanja i raspiruje nadu da još uvek ima i onih, ma kako retki zanesenjaci bili, koji bi da stvaraju umetnost zarad nje same, što je, čini se, u ovoj zemlji davno prestalo da bude praksa.
Povod da uradi ovaj performans pod nazivom ,,Život teče dalje" je, kako objašnjava sam autor, peti oktobar, kao istorijski datum posle kojeg se očekivalo da će mnogo toga biti drugačije i bolje, a što je bila osnovna težnja svih onih građana koji su godinama učestvovali u raznim vidovima uličnih protesta i borbi za demokratiju.
- Da li smo ga upotrebili kako treba? - pita se Savković, misleći pri tom na 5. oktobar 2000. godine, i odgovara:
- Mislim da nismo, i zbog toga sam ozlojeđen i jako razočaran, jer nije to ono što sam ja očekivao, mada nisam nešto mnogo ni očekivao. Ali je, ipak, trebalo da se desi nešto, a nije se desilo ništa. Posle petog oktobra došao je šesti, pa sedmi i tako dalje. Kroz ovu predstavu je prikazana retrospektiva svega onoga što nam se događalo za vreme Josipa Broza Tita, posle njega, i šta nam se događa danas. Kada pogledamo sve zajedno, vidimo da se ništa naročito nije dogodilo. Narod i dalje gladuje, trpi, nema slobodu. Sloboda je u stvari laž, a demokratija ne postoji, ma koliko mi tvrdili da postoji. Neko će reći - da je to tako, ne bih ja mogao sad ovako da pričam. Mogu ja da pričam šta ja hoću, ali oni kažu ,,neka priča on, mi ćemo da radimo svoje".
Na samom početku ove predstave vide se dva glumca koja izlaze na plato. Jedan nosi zvono, drugi cveće, put se posipa cvećem, bije se na velika zvona, dolazi Tito. Tito je došao, iznose se njegova slika i zastava stare Jugoslavije i čuje se Titov govor. Tito govori o poljoprivredi i čuje se ono poznato ,,druže Tito, mi ti se kunemo", što nailazi na spontano oduševljenje i aplaudiranje jednog broja prisutnih vremešnijih drugarica, čija zborana lica, sa sigurnošću se može reći, pamte i mnogo bezbrižnija i lagodnija vremena, što one i na ovaj način potvrđuju. Ali ne samo one, već i jedan deo muške populacije, kojoj očigledno nikada nije bilo mnogo stalo do demokratskih promena i kojima je Gazimestan bio najznačajniji istorijski događaj u životu.
- Ja sam na ovaj način hteo da napravim jednu malu parodiju i zato me je veoma iznenadilo i razočaralo kada je publika počela da aplaudira, jer sam ja očekivao da će na pojavu Titove slike početi da zviždi. Izgleda da ta klica komunizma nikada nije nestajala i ko zna kada će to da se desi. Klovn koji se pojavio na sceni i skačući govorio ,,biću odbornik, biću poslanik, biću predsednik", nastupio je u stilu nekadašnjeg kandidata Šećeroskog. Danas je sve moguće. Pogledajte šta rade odbornici, poslanici, pa da pomenem i predsednika. Niko ni o kome ne vodi računa, a narod je birao sve te ljude. Šta oni u stvari rade? Svako gleda sebe. Svako čuva svoju zadnjicu. O narodu niko ne brine. Čistačica koja se pojavljuje sa metlom čisti i ponavlja reči ,,đubre treba počistiti". Ona hoda između ljudi i govori to, što ne znači da je narod đubre, već da je đubre među nama. Nekome je to bilo smešno, neko nije mogao da shvati poruku, ali onaj ko je hteo, taj je shvatio. Glumac koji je uporno riljao i radio predstavlja našeg seljaka od kojeg, pored velikih poreza, svi hoće nešto da uzmu. Da niko ništa ne radi, a da uzimaju od seljaka i građana. Parazita još uvek ima mnogo. Glumac koji je glumio predsednika i držao govor sa govornice sa svih strana oblepljene rečima obećanja je kao devedeset posto naših političara koji obećavaju sve dok ne sednu u fotelje. On ništa u stvari i nije govorio, već je samo pravio grimase pred narodom, koji su predstavljale lutke, od kojih je jedna čak bila bez pola glave, bez mozga. Nama su mozak načisto isprali. Igramo se gluvih telefona. Od obećanja - samo obećanja i ništa više. Ja sam preuzeo ulogu radnika i ujedno i ratnika, invalida. Pogledajte kako žive ratni invalidi. Nimalo sjajno. Kako živi radnička klasa? Fabrike su upropastili, privatizovali, prodali. Polovina pijačnih prodavaca su profesori, inženjeri. Od petog oktobra pa naovamo vrlo malo toga se promenilo i mislim da je stvarno krajnje vreme da se nešto promeni. Ja nisam pomenuo urbanu mafiju i kriminalce jer imam i ja decu. Ja se ne bojim za svoj život, ali deca nisu kriva, ni moja ni njihova. Želim da se peti oktobar ponovi, ali kada se ponovi, da dobro razmislimo šta ćemo posle, jer ovako neće valjati uopšte. Ovo vodi ka protestu naroda. Srbija polako izumire.
Tako o svom performansu govori Zoran Savković Džeri, koji je ovakav svoj stav iznosio i ranije i iskazivao kroz druge dramske likove, od kojih je jedan i Don Kihot, koji je pobrao silne nagrade i pohvale.
Osim Savkovića, u predstavi su učestvovali, i pohvale zaslužuju, glumci: Jasmina Radović, Jovana Smiljanić, Bora Tošić, Danica Kostić, Milenko Simović, Mihajilo Baljozović i Radovan Belčević Laki. O tehničkoj strani čitavog projekta brinuo je Vojkan Stepić, čovek bez koga se stvarno ništa ne može. Pored njih, tu su bili i naturščici, vrsni poznavaoci sopstvenih profesija, ali prvi put u ulozi glumaca - Zoran Kitić Kile, kraljevački slikar, Karanfila, naša poznata frizerka, i Vlajo. Za ozvučenje se pobrinuo već legendarni Koreja, a adekvatnu pomoć, bar kako tvrdi autor, pružili su i Kraljevačko pozorište i ,,Ibarske novosti".


ZA SEĆANJE - ZVEZDAN ANDRIĆ (1951 - 2005)
Eno zvezde koja plovi u meni

   Između zvezda u sazvežđu osta stih sačuvan i ime Zvezdanovo.
   Niko ne ču taj stih iz zvonkog grla njegovog i ne primi ga u sećanje i nezaborav, jer bi rečen u tišini noći pretvoren u ćutnju.
   Ćutao je sa pesmom u sebi iako duša beše ispunjena bujnom rekom koja se prelivima ka slikama, ka kazivanju, ka oslikavanju života na daskama pozorišta pretakala u bujicu stiha spojenim sa duginim bojama.
   Bio je tu sa nama, viđen, iskazan slikama, glumom i skrivenom pesmom. Tiho i skromno umeo je da se iskaže govorom, dubokim glasom, da se ukleše u dušu onoga ko ga sluša. Oblikovao je svoje nadareno oko u oko metalskog radnika, u pejzaž, u delić prirode, u laticu cveta, u visokom čempresu i zvezdanom nebu.
   Malo ko je znao da je u sebi pesmu nosio. One su moja tajna. Sve ih nosim u sebi i tako ih načujem, jer one su samo moje i ne moram ih pisati. Neka u knjizi traganja ostanu negde iza mene, jer onda više neće biti moje.
,,Uzalud čekaš ishod jalovih snova".
   Utihnuli Zvezdanovi koraci na ovoj nezahvalnoj i zaboravnoj obali ibarskoj gde se ime ponekad pomene, a onda izbledi u zaboravu i izgube se tragovi ljudi.
   Ne bih da osuđujem, niti ludim, već bih da kažem i na nekom parčetu kaldrme ugraviram Zvezdanov znak prepoznatljiv sa simbolom zvezde s dodatnim slovom. A kao simbol njegovog imena i trajanja.
Zvezdane, zvezde skupi u večni mir tvoje duše.

•••
Kad pođeš na počinak
seti se, da
ugasiš svetla,
zatvoriš slavine
i ne misli,
na pesme
pokidanih struna,
jer samo noć
svira baladu
na bubnju od đavolje kože
i misli
na našu ljubav.

Zvezdan Andrić


ULEPŠAVANJE FASADA
Mural nad „Megom“

   Na uglu ulica Miloša Velikog i Hajduk Veljkove mlada umetnica Smiljka Jovanović ovih dana naslikala je mural, pod nazivom ,,Akvarijum".
Prema odluci Kulturnog saveta opštine Kraljevo, biće naslikano još nekoliko murala u centru grada. Ideja o oslikavanju fasada potekla je od direktora Doma kulture ,,Ribnica" Dimitrija Jovanovića, a realizovana je u saradnji sa profesorom Odseka za zidno slikarstvo Akademije likovnih umetnosti u Beogradu Miroslavom Lazovićem.
Jovanovićeva je student pete godine Akademije, u klasi profesora Lazovića. Svi murali su poklon profesora Lazovića i njegovih studenata Kraljevu. Zahvaljujući postojanosti akrilnih boja, murali traju i do 100 godina.


SVEČANO OTVARANJE IZLOŽBE SLIKA U ,,TERMALU” - piše Ivan Rajović
Dok je Hendikep centra, biće i Likovne kolonije Kraljevo!

   • Tri letnja dana brojni umetnici koji su želeli da pomognu ljudima vezanim za invalidska kolica slikali su, družili se, čak su pravili i proslave za svoju dušu, ali su napravili i 34 prelepe slike koje će od danas biti izložene u hotelu ,,Termal”

   U mnoštvu likovnih kolonija nastalih različitim povodima i u organizaciji najrazličitijih institucija i pojedinaca, Likovna kolonija Kraljevo je po mnogo čemu jedinstvena. Pre svega, za razliku od ostalih koje se održavaju u živopisnim destinacijama ili nadomak istorijskih spomenika, ova je, kako joj i samo ime govori, prva i za sada jedina urbana, odnosno gradska slikarska manifestacija koja je, bar u trenutku svog nastanka, okupila umetnike iz Vranja, Raške, Leposavića, ali i veliki broj ovdašnjih slikara. Takođe je važno istaći da ova kolonija, osim umetničke suštine koja se podrazumeva, poseduje i karakteristike humanog i nadasve ljudskog umetničkog hepeninga, sa namerom da se pomogne ljudima kojima je pomoć i te kako neophodna, čiji su životi bukvalno vezani za invalidska kolica, a koji su štićenici najmodernije ustanove te vrste u Srbiji.
   Idejni tvorac, osnivač i gotovo kompletni organizator ove svojevrsne slikarske radionice je gospodin Živorad Veljović, čovek koji je svoje vizionarske zamisli pokazao i osmislio u mnogim projektima i objektima koji će ostati gradu Kraljevu, a pre svega članovima Udruženja paraplegičara Raškog okruga i Hendikep centra.
   Tri letnja dana brojni umetnici koji su želeli da pomognu ljudima vezanim za invalidska kolica slikali su, družili se, čak su pravili i proslave za svoju dušu, ali su napravili i 34 prelepe slike koje će 9, 10. i 11. septembra biti izložene u hotelu ,,Termal" u Mataruškoj Banji.
   Hendikep centar se obraćao na više adresa tražeći pomoć za organizaciju, međutim, osim pomoći restorana ,,Sunce" i firme ,,Afiks", kompletna organizacija se svela na Hendikep centar, mada je poznato da je Odeljenje društvenih delatnosti SO Kraljevo do sada imalo udela u finansiranju svih ostalih kolonija, kojih ovde nije malo. Sredstva za Koloniju, i sve ono što je prati, praktično su ,,oteta nekim invalidima od usta", budući da su oni izjavili na jednoj od sednica Upravnog odbora da će, ukoliko opština ne učestvuje, troškove snositi sami.
   Udruženje paraplegičara Raškog okruga i Hendikep centar pokušavaju i na ovaj način da pokažu građanima Kraljeva da ovaj grad mora da obiluje kulturnim sadržajima, što ovde nije praksa. Zapravo, suština je u tome da se novcem kojim se raspolaže afirmišu ovdašnje vrednosti, a ne da se po basnoslovnim cenama dovode kulturni poslenici sa strane, čiji kvaliteti uglavnom nisu adekvatni uloženim sredstvima.
   Izložba slika nastalih na ovoj Likovnoj koloniji je prodajnog karaktera, trajaće tri dana među 250 invalida i svih ljubitelja slikarstva. Pojedini uspešni ljudi su unapred najavili da će otkupiti određene slike, od čega će prihod ići za Hendikep centar, ali i za tri stipendije deci bez roditelja iz ovog grada. Slike koje ne budu prodate krasiće prostorije Centra, a jedan broj će biti poklonjen donatorima koji su učestvovali u izgradnji Hendikep centra.
Izložbu će otvoriti ambasador Norveške, koji će dva dana gostovati u Kraljevu, a očekuje se i gostovanje aktivista VOCA koji su, takoće, pomogli Hendikep centru.
   Sudeći po dosadašnjem iskustvu, sledeća kolonija će biti mnogo bolja, budući da je već sada jasno da će ova umetnička manifestacija biti tradicionalnog karaktera i da su ljudi koji su u kolicima na ovaj način dokazali zdravima da i oni mogu ne samo da obezbeđuju sredstva, već i da rade sve što i zdravi. A na kraju je važno naglasiti da će, zarad svih ljubitelja slikarstva, ali i ljudi koji od ovakvih manifestacija imaju direktnu i neophodnu pomoć, kako kaže Živorad Veljović, postojati Likovna kolonija sve dok postoji i Hendikep centar.