  Ostavka ili opoziv
Sve je po zakonu
Potencijal za regionalni centar
Skuplji gradski i prigradski prevoz
Prodati ili pokloniti deo imovine
MMF izdiktirao zakon o penzijama!
Markica pa pasoš
U duhu druženja, takmičenja i pozitivne energije
Konvoji šlepera za braću i sestre u Srbiji
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, atletika
SRPSKA RADIKALNA STRANKA
 Ostavka ili opoziv
Na konferenciji za novinare, Miljko Četrović, predsednik OOSRS u Kraljevu, prozvao je predsednika opštine dr Radosava Jovića i aktuelnu koaliciju na vlasti da su nepovratno izgubili prošlu, ali i ovu godinu.
- Na svakom koraku su očigledne katastrofalne posledice ove lokalne vlasti, počev od divljanja urbanističke mafije, gubitka javnih preduzeća, prekomernog prijema radnika i u Opštinsku upravu i u ostala javna preduzeća (suprotno zaključku Skupštine opštine Kraljevo), do toga da predsednik opštine nije raspisao izbore za savete mesnih zajednica, iako je njima mandat istekao još u februaru 2005. godine - naglašava gospodin Četrović.
OOSRS u Kraljevu prikupio je potpise i pripremio celokupnu dokumentaciju za opoziv predsednika opštine i raspisivanje vanrednih lokanih izbora - tvrde iz te stranke.
- Želimo da, u ime 11.000 građana, pozovemo predsednika opštine da podnese ostavku, kako građane opštine Kraljevo ne bi izlagao dodatnim troškovima da se za sprovođenje referenduma o njegovom opozivu potroši još devet ili deset miliona - kaže Miljko Četrović.
Ako predsednik opštine sam ne podnese ostavku, SRS će u ponedeljak nadležnim organima predati potpise sa zahtevom za postupak opoziva.
DR RADOSLAV JOVIĆ
Ne dam ostavku
„Njihovo legitimno pravo jeste da prikupljaju potpise i to jeste jedna od mogućnosti u Zakonu da se opozove predsednik opštine odnosno gradonačelnik.
Ono što mogu otvoreno da im kažem, gospodi iz SRS i onima koji ih podržavaju - ne pada mi na pamet da dam ostavku, tražiću da se ispoštuje kompletna procedura.
Ja ne mogu da verujem da je ovo naše društvo spremno da se vrati nekoliko decenija unazad. Ako je to društvo odlučilo da uradi, onda ću i ja napustiti mesto predsednika opštine, ali ni po koju cenu se neću predati jednoj političkoj opciji koja je pokazala šta zna i šta ume i u šta nas je sve uvela u prethodnih 15 godina“.
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
Sve je po zakonu
 Povodom članka ,,Razbacivanje po zakonu", objavljenog u listu ,,Ibarske novosti" iz Kraljeva dana 12. avgusta 2005. godine, koji predstavlja negativan komentar dva postupka dodele javnih nabavki od strane Opštinske uprave opštine Kraljevo, kao i reagovanje na pomenuti članak nekih političkih stranaka u informativnoj emisiji ,,Danas" TV Kraljevo, Opštinska uprava opštine Kraljevo izdaje saopštenje za javnost:
• Postupak dodele javne nabavke kancelarijskog materijala i postupak dodele javne nabavke računarske opreme za potrebe Opštinske uprave opštine Kraljevo, u formalno-pravnom smislu ispravni su, jer su oba postupka pokrenuta i sprovedena u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i Pravilnikom o dodeli javne nabavke male vrednosti.
• U toku provere okolnosti pod kojima su navedeni postupci pokrenuti i sprovedeni nije se došlo do činjenica koje bi ukazivale na sumnju da bi se u konkretnim slučajevima moglo raditi o postojanju bilo kojeg krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti na strani bilo kojeg lica.
• U postupanjima zaposlenih u Upravi, koji su neposredno učestvovali u postupcima dodele navedenih javnih nabavki, posmatrano sa stanovišta načela štednje, postoje propusti koji su posledica nedovoljne odgovornosti u izvršavanju službenih poslova i zadataka, što je i dovelo do toga da se budžet opštine neposredno optereti sa iznosom od 344.933,00 dinara, te u tom delu postoji odgovornost ovih zaposlenih.
• Po izvršenim proverama protiv odgovornih zaposlenih preduzeće se odgovarajuće mere, kao i mere koje će obezbediti da se ubuduće ovakvi i slični propusti ne dešavaju.
• Navodi članka ,,Razbacivanje po zakonu" u delu koji se odnosi na dodelu javne nabavke računarske opreme delimično su osnovani, a u delu koji se odnosi na dodelu javne nabavke kancelarijskog materijala u celini su neosnovani.
Opštinska uprava
 DR RADOSLAV JOVIĆ POSETIO JP „IBARSKE NOVOSTI” - piše Slobodan Rajić
Potencijal za regionalni centar
U okviru poseta javnim preduzećima, predsednik opštine dr Radoslav Jović posetio je i JP ,,Ibarske novosti”, gde su ga direktor, glavni i odgovorni urednik Dragan Rajičić i urednici lista, radija i televizije upoznali sa stanjem u preduzeću, problemima, ali i rezultatima u poslovanju ostvarenim tokom ove godine. Predsednik Jović je izrazio uverenje da će JP ,,Ibarske novosti” prerasti u regionalni centar jer ima i stručni i tehnički potencijal. Na taj način obezbedilo bi se značajno mesto na marketinškom tržištu, što bi rezultiralo većim prihodom od reklama.
 OPŠTINSKO VEĆE PRIHVATILO ZAHTEV „AUTOTRANSPORTA“ - piše Rajko Sarić
Skuplji gradski i prigradski prevoz
• Prihvaćen zahtev da prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju poskupi za 16,55 odsto • Zeleno svetlo dobio je i petogodišnji Strateški plan socijalne politike u opštini Kraljevo • Predsedniku opštine date ,,odrešene” ruke da od Fabrike vagona (kojoj ovih dana sledi tenderska privatizacija) opština kupi neke objekte
Opštinsko veće je, na dvadeset petoj sednici (čiji prvi deo je održan prošlog petka), dalo pozitivno mišljenje o Nacrtu strateškog plana za socijalnu politiku u narednom petogodišnjem periodu.
Strateški plan za socijalnu politiku opštine Kraljevo nastao je kao rezultat višegodišnjeg rada Opštinskog koordinacionog odbora za socijalnu politiku, svih značajnijih institucija, udruženja građana i pojedinaca koji žele da doprinesu razvoju socijalne politike, kvalitetnom i efikasnom rešavanju problema iz ove oblasti i da zajednički omoguće boljitak naše zajednice. Koordinacioni odbor želi da razvije potencijale i osnove na kojima će se zasnivati novi sistem socijalne politike u Kraljevu, navodi se između ostalog u Nacrtu, u čijoj izradi je učestvovalo više od 70 predstavnika institucija i udruženja građana sa teritorije naše opštine.
 Da bi se planirano realizovalo, neophodno je angažovati veliki broj ljudi i stručnjaka iz ove oblasti, kao i predstavnike korisničkih grupa u izradi jednogodišnjeg opštinskog akcionog plana i u izradi strateškog dokumenta. Ovo nije zadatak koji može da izvrši lokalna samouprava, ni pojedinačne institucije ili organizacije, kao ni pojedinci. Ovo je posao u koji se ulazi svim raspoloživim snagama, bez čekanja da to uradi neko drugi. Dakle, problematika socijalne politike je u našim rukama! Projekti i nova partnerstva će biti orijentisani ka razvoju socijalne politike, ka građanima i lokalnim zajednicama. Okolnosti koje dovode do stvaranja socijalnih problema i barijere koje postoje moraju biti otklonjeni radi dostizanja i pravilnog korišćenja naših punih potencijala.
PREVOZ I DUGOVANJA
Veće je, takođe, dalo pozitivno mišljenje o Nacrtu rešenja za nove, 16,55 odsto više, cene prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju na teritoriji Kraljeva.
Neophodno je naglasiti da se sadašnje cene primenjuju od 10. avgusta 2004. godine. Novi cenovnik će koliko-toliko ,,ispeglati” zaostatak od oko 37,5 procenata u odnosu na cenovnik koji se primenjuje u međumesnom saobraćaju. Povećanje cene prevoza putnika u gradsko-prigradskom saobraćaju urađeno je na bazi povećanja cena osnovnih troškova poslovanja u periodu od avgusta 2004. do jula 2005. godine. DP ,,Autotransport” je zbog nerealne cene ove vrste prevoza samo za dizel gorivo beležilo mesečni gubitak od 2,7 miliona dinara. Ubuduće će cena karte na relaciji do dva kilometra, umesto 22,00, iznositi 25,00 dinara, a od 66 do 70 kilometara, umesto 151,00, cena karte biće 180,00 dinara.
Na sednici je prihvaćen izveštaj radne grupe o nenaplaćenim potraživanjima u Javno komunalnim preduzećima ,,Vodovod”, ,,Čistoća” i Direkciji za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo”, koja su dostigla oko 471,3 miliona dinara. Ukupna nenaplaćena potraživanja JKP ,,Vodovod”, zaključno sa 11. julom, iznose više od 164,4 miliona dinara, od čega je nešto više od 1,1 milion već zastarelo. Dug privrede dostigao je 105,5 miliona, a dug domaćinstava prelazi 26,7 miliona dinara. Utuživanjem pokušava da se naplati dug od 69,2 miliona dinara.
JKP ,,Čistoća” potražuje oko 55,8 miliona dinara, od čega je dug fizičkih lica 31.066.000 dinara. Utužena potraživanja u poslednje dve godine iznose 16,7 miliona, dok su potraživanja od oko 2,6 miliona zastarela. Zbog duga od 15,1 milion dinara utužen je 2.641 korisnik, dok je 247 dužnika, sa dugom do 1.000 dinara, potpisalo sporazum o reprogramu.
Zaključno sa 31. decembrom prošle godine, Direkcija za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo”, na ime naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, potražuje oko 251,1 a po osnovu naknade za uređenje građevinskog zemljišta oko 23,5 miliona dinara.
Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti opštine Kraljevo, uglavnom zbog slabe naplate komunalne takse za letnje bašte, potražuje oko 2,9 miliona dinara. Kako bi naplatila navedena potraživanja, koja se iz godine u godinu sve više gomilaju, otežavajući njihov normalan rad, javna preduzeća su preduzela sve zakonske mere, od obaveštavanja i apelovanja na potrošače, uručivanja opomena, prihvatanja reprograma, naplate na terenu, naplate duga kompenzacijom roba i usluga, do utuženja.
Kad je reč o velikim nenaplaćenim potraživanjima, mora se naglasiti da na njih utiču loša finansijska situacija najvećih kraljevačkih preduzeća i loša materijalna situacija velikog broja građana, korisnika usluga javnih preduzeća. Poslovodstva ,,Čistoće”, ,,Vodovoda” i Direkcije smatraju da na slabu naplatu potraživanja, pored slabe platežne moći građana, utiče i sporost u rešavanju predmeta po utuženjima pravnih i fizičkih lica i izvršenje sudskih odluka.
Na sednici je donet zaključak da se o nenaplaćenim potraživanjima raspravlja svaka tri meseca i da se u hodu pronalaze i primenjuju načini i metodi efikasnije naplate.
KONKURS NA ČEKANJU
Pred članovima Veća našao se i predlog Odeljenja za društvene delatnosti da se raspiše javni konkurs za idejno rešenje stalne pozornice na Trgu srpskih ratnika kako bi se uspešno mogle realizovati kulturne manifestacije. Na taj način, smatra predlagač, izbegli bi se ozbiljni finansijski izdaci zbog česte montaže i demontaže pozornice. Letnja pozornica bi predstavljala uzdignutu zelenu površinu ispred hotela ,,Turist”, ali je, pre raspisivanja konkursa, prema oceni urbanista, potrebno doneti izmenu i dopunu plana detaljne regulacije centra grada jer na pomenutoj lokaciji nije predviđena nikakva gradnja.
Na dvadeset šestoj sednici OV, koja je u proširenom sastavu održana u ponedeljak, razmotren je izveštaj stručne komisije za procenu tržišne vrednosti imovine Holding kompanije ,,Fabrika vagona Kraljevo” i utvrđene mogućnosti pribavljanja određenih nepokretnosti koje bi se izuzele iz procesa privatizacije, a kojima bi lokalna samouprava preuzela deo nenaplaćenih potraživanja koje FVK ima prema javnim preduzećima. Posle duge rasprave u kojoj su, pored članova Veća, učestvovali šefovi odborničkih grupa DSS, SRS, SPS, G 17 plus, DHS i Nova Srbija i poslovodstvo HK FVK sa generalnim direktorom Rodoljubom Maričićem na čelu, zaključeno je da predsednik opštine dr Radoslav Jović predloži SO Kraljevo donošenje odluke kojom će se ući u proceduru pribavljanja nepokretnosti od FVK. Ograničavajući faktor kod ovog pitanja jeste vreme, jer, kako je rečeno na sednici, HK FVK danas sledi zaključenje tendera posle tri produžetka. Šef odborničke grupe Srpske radikalne stranke Miljko Četrović zamerio je članovima Veća i kompletnoj koaliciji na vlasti na kašnjenju sa aktivnostima na ovom planu jer je sada nemoguće da inicijativu predsednika opštine, i pored podrške Veća, do četvrtka usvoji opštinska Skupština i da se sa njom izađe pred Vladu Srbije i Agenciju za privatizaciju. Predsednik opštine i predsedavajući Veća dr Radoslav Jović argumentovano je demantovao Četrovića, navodeći da je Agenciji za privatizaciju još u martu upućen zahtev da se iz procesa privatizacije izuzme jedan broj objekata u vlasništvu FVK.
U načelu, inicijativa je dobila podršku svih odborničkih grupa, osim radikala, ali i odborničkih grupa SPO i DS koje nisu prisustvovale sednici Veća.
Veće je bez veće diskusije prihvatilo izveštaj i dalo pozitivno mišljenje o realizaciji odluke o budžetu za prvih šest meseci ove godine. Zaključeno je da je ukupno ostvaren prihod od 561.664.995,20 dinara, ili 52,99 odsto plana za tekuću godinu, uzimajući u obzir visinu, strukturu i dinamiku, u granicama realnog ostvarenja.
NOVČANI IZNOS OKTOBARSKE NAGRADE
Opštinsko veće je dalo pozitivno mišljenje na rešenje predsednika opštine dr Radoslava Jovića kojim se odobravaju sredstva od 40.000 dinara na ime pojedinačnog novčanog iznosa Oktobarske nagrade opštine Kraljevo. Nagrada se dodeljuju uz diplomu povodom 7. oktobra, Dana opštine Kraljevo.
U SUSRET PRIVATIZACIJI FABRIKE VAGONA - piše Rajko Sarić
Prodati ili pokloniti deo imovine
• Fabrika vagona Spomen-park poklonila opštini, dok za sportske terene FK ,,Sloga” i RK ,,Metalac” traži 18,5 miliona dinara • Odmaralište u Buljaricama, procenjeno na 150.000 evra, sve manje interesantno za lokalnu samoupravu zbog nestabilne političke situacije među članicama državne zajednice SCG
Lokalna samouprava, posebno predsednik opštine dr Radoslav Jović, već duže vreme pregovaraju sa Holding kompanijom Fabrika vagona Kraljevo, kako bi pronašli najpovoljnije rešenje za preuzimanje pojedinih objekata koji pripadaju ovoj fabrici, a koja se nalazi na korak do privatizacije. Od marta do sada načelnici odeljenja za društvene delatnosti, za privredu i finansije, Miroljub Stolović i Milomir Prodanović, održali su čitav niz sastanaka sa Ivanom Đolovićem, predsednikom Skupštine HK, Milomirom Vučkovićem, predsednikom UO Kompanije i generalnim direktorom Rodoljubom Maričićem.
KOMISIJSKA PROCENA VREDNOSTI
Pošto su obe strane pokazale interesovanje da se iz procesa privatizacije izuzmu neki objekti u vlasništvu Fabrike vagona, početkom jula obrazovana je stručna komisija koja je imala zadatak da izvrši procenu tržišne vrednosti pojedinih nepokretnosti za koje je opština Kraljevo zainteresovana, kao i realnu procenu duga koji Fabrika vagona ima prema komunalnim preduzećima. Članovi komisije održali su pet sednica i sa malim razmimoilaženjima usaglasili stavove. Tako je objekat stare Tehničke škole procenjen na 93.289.632 dinara, a upravna zgrada sa podrumom, prizemljem, spratom i potkrovljem na 55.923.875 dinara (izveštaj nadležne komisije FVK o vrednosti Upravne zgrade razlikuje se za oko 5,5 miliona dinara, jer u njemu stoji da je vrednost ovog objekta 61.462.353 dinara). Objekat Muzeja procenjen je na 3.584.000, a portirnica površine 105 kvadrata na 2.948.120 dinara. Odmaralište u Buljaricama, površine 6.700 kvadrata, kapaciteta 180 ležajeva, procenjeno je na 150.000 evra ili 14.000.000 dinara.
Na osnovu podataka dobijenih od javnih preduzeća i knjigovodstvenih podataka Fabrike vagona, konstatovano je da su obaveze Holding kompanije prema JKP ,,Vodovod” 29.913.700, a prema JKP ,,Čistoća” 4.701.511 dinara. Na ime naknade za korišćenje građevinskog zemljišta Direkciji za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo”, dug je dostigao 14.591.486 dinara. Dakle, ukupne obaveze HK FVK prema javnim preduzećima, iako još neusaglašene sa pripadajućim kamatama, prelaze 49,2 miliona dinara. Menadžment ovog preduzeća je izrazio spremnost da objekat Tehničke škole, izgrađen daleke 1948. godine, ustupi opštini Kraljevo u iznosu namirenja obaveza prema javnim preduzećima i opštini zaključno sa 30. septembrom ove godine.
MILIONI ZA REVITALIZACIJU
Stav menaymenta Fabrike vagona je da im se, ukoliko dođe do potpisivanja odgovarajućeg sporazuma, odmah isplati 14.000.000 dinara radi revitalizacije opreme i proizvodnje, dok bi se ostatak sredstava obezbedio budžetom za 2006. godinu. Verovatno i budžetom za još koju godinu.
- Ni dinar tih sredstava ne bi se koristio za isplatu ličnih dohodaka. Sredstva bi se namenski iskoristila za revitalizaciju proizvodnje jer se trenutno nalazimo u fazi remonta 1.000 vagona za srpsku želežnicu, a tu su i vredni ugovori sa partnerima u Iranu i Kongu. Da bi se realizovali pomenuti ugovori, potreban je svež kapital i zaposlenje još najmanje sto radnika. Dakle, opština ima interes da neki fabrički objekti budu izuzeti iz privatizacije, a nama je interes da pokrenemo proizvodne linije koje godinama stoje - kaže generalni direktor HK FVK Rodoljub Maričić.
u strukturama lokalne vlasti svi se slažu da je gest Fabrike vagona, kojim se prostor Spomen-groblja poklanja opštini, vredan pažnje, kako se ne bi desilo da budući kupac fabrike kupi i ovaj spomen-kompleks.
POLITIKA KOČI BULjARICE
nema spora ni kada je reč o Tehničkoj školi, ali pitanje odmarališta u Buljaricama ,,škripi” po mnogim pitanjima.
U raspravi se pojavila i varijanta da odmaralište u Buljaricama bude prepušteno sudbini privatizacije, a da lokalna samouprava ,,odreši kesu” i na sebe uknjiži terene FK ,,Sloga” i RK ,,Metalac”, koji su procenjeni na oko 18,5 miliona dinara. Menadžment FVK odbija mogućnost da ovi tereni budu poklonjeni lokalnoj samoupravi, pa se, i to je izvesno, može desiti da najpoznatiji kraljevački fudbalski klub, posle nekoliko decenija mukotrpnog rada, postane kirijaš na terenu koji je sam izgradio, jer nema 11,5 miliona dinara da ga kupi. Ako se Spomen-park poklanja zbog očuvanja sećanja na tragičnu prošlost, zar se pomenuti sportski tereni ne bi mogli smatrati poklonom zarad zdravije i srećnije budućnosti?
No, kako se danas (petak) zaključuje tenderska dokumentacija za prodaju HK FVK, do ovog trenutka je potpuno neizvesno da li je i koliko lokalna samouprava mogla uticati na Agenciju za privatizaciju da se deo imovine kompanije FVK izuzme iz procesa privatizacije. Ne može se reći da je lokalna samouprava zakasnila, jer je reagovano još u martu, ali je u HK FVK došlo do smene rukovodstva, zbog čega se ceo proces otegao u nedogled.
ODMARALIŠTE U RUINAMA
S obzirom na aktuelnu političku klimu na relaciji Republika Srbija - Republika Crna Gora i sve glasnije najave referenduma o otcepljenju Crne Gore, postavlja se otvoreno pitanje da li će lokalna samouprava moći maksimalno da koristi objekat u Buljaricama (ako ga, naravno, kupi). Deo odmarališta je uništen, pa se postavlja pitanje dobijanja urbanističke saglasnosti za adaptaciju objekta, tim pre što je reč o montažnom objektu u zoni gde je zabranjena gradnja objekata čvrstog tipa. Moglo bi se, dakle, dogoditi da opština Kraljevo poseduje objekat i plac u drugoj državi, a da nije u mogućnosti da ga maksimalno iskoristi za potrebe mladih Kraljeva, kako je zamišljeno.
 OPŠTINSKO VEĆE SSS O IZMENAMA ZAKONA O PENZIJSKOM OSIGURANJU - piše Dragan Vukićević
MMF izdiktirao zakon o penzijama!
• Sindikat predlaže da se dinamikom od tri meseca za godinu, proces promene starosne granice za odlazak u penziju okonča 2015. godine, dok Ministarstvo za rad insistira na dinamici od šest meseci za godinu, zaključno sa 2011. godinom • Ministarstvo za rad predlaže najniže penzije od 20 posto od prosečne republičke plate, a sindikati za pet odsto više
 U raspravi o predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju koja je juče počela u Narodnoj skupštini Republike Srbije naći će se i dva amndmana koje su ovlašćeni predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije predložili narodnim poslanicima na usvajanje. Reč je o izmenama člana zakona kojim se definiše način i dinamika usklađivanja definisanja starosne granice za pravo radnika na sticanje starosne penzije i člana zakona koji određuje najniži iznos penzija. Ovo je juče na pres-konferenciji rekao predsednik Opštinskog veća SSS Desimir Mionić, konstatujući da će Vlada Srbije i Narodna skupština upravo odlučujući o ovom zakonu pokazati nivo svoje kredibilnosti pred građanima Srbije, pogotovo, kako je rekao, što je u predlogu zakona Vlada Srbije poslušala ultimatum Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) na štetu osiguranika.
MINISTARSTVO GAZI DOGOVOR
- Ovaj zakon trebalo je da se nađe u skupštinskoj proceduri još u julu - rekao je Mionić - obavljena su i usaglašavanja o njegovom nacrtu, ali je Vlada Srbije u međuvremenu poslušala „preporuke” MMF-a i poslanici u Narodnoj skupštini sada odlučuju praktično o zakonu koji nije napisan u Beogradu!
Prema njegovim rečima, Socijalno-ekonomski savet je usaglasio tekst nacrta zakona u sedam tačaka, u kojima se definišu spajanje fondova penziono-invalidskog (PIO) osiguranja, podizanje starosne granice za ostvarivanje prava iz PIO, načinu usklađivanja penzija, društvenom standardu penzionera, prevenciji invalidnosti i rehabilitaciji u zdravstvenim stacionarnim ustanovama, stažu osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem i o najnižem iznosu penzija.
Ključne promene, što će se naći i u formi amandmanima u Skupštini Srbije, koje predlaže Samostalni sindikat jesu u načinu i dinamici podizanja starosne granice za ostvarivanje penzija i član zakona koji definiše najniži iznos penzija.
Naime, Vlada Srbije i Ministarstvo za rad predlažu da podizanje starosne granice započne tek od 2008. (što je stav i sindikata, dok je raniji predlog bio 2006. godina), te da se starosna granica pomera za šest meseci na godišnjem nivou, tako da bi se Zakon u celosti primenjivao od 2011. godine. Sindikat predlaže dinamiku od tri meseca godišnje, tako da se starosna granica od 65 godina za muškarce, odnosno 60 godina za žene, u celosti primenjuje od 2015. godine.
Takođe, stav sindikata i penzionera je da se najniža penzija utvrđuje svake godine i da iznosi 25 posto prosečne zarade u Republici, dok Ministarstvo za rad predlaže kao iznos najniže penzije 20 posto od republičkog proseka plata.
ZADRŽATI ŠVAJCARSKI MODEL
Mionić je upoznao novinare da sindikati predlažu da se zadrži dosadašnji način usklađivanja penzija po švajcarskom modelu, sa kretanjem troškova života i prosečne zarade zapsolenih na teritoriji Republike u prethodnom kvartalu, u procentu koji predstavlja zbir polovine procenta rasta, odnosno pada troškova života i polovine procenta rasta odnosno pada zarada i to četiri puta godišnje. Ministarstvo ostaje pri stavu da se penzije usklađuju dva puta godišnje, i to u aprilu i u trenutku kada inflacija dostigne pet posto. Stav aveza penzionera i penzionera UGS „Nezavisnost” bio je da se usklađivanje penzija obavlja samo na osnosu kretanja zarada.
Desimir Mionić je ukazao da se suprotno postignutom dogovoru u julu na Socijalno-ekonomskom savetu, pred poslanicima u Narodnoj skupštini (od juče) našao tekst koji je posledica pritiska MMF-a na Vladu srbije i da je u suprotnosti sa postignutim dogovorom od pre dva meseca. On je pri tome citirao Milenka Smiljnića, predsednika SSSS, koji je pstavio pitanje svrsishodnosti postojanja Vlade Srbije i same Narodne skupštine, ukoliko zakone diktira MMF.
- Treba javno reći i priznati - rekao je Mionić - da smo zemlja pod protektoratom i da u ovakvim uslovima predlaganja zakona treba ukinuti institucije Vlade i Narodne skupštine čime bi se smanjili budžetski troškovi Srbije i direktno sprovoditi volju mmF-a!
Na novinarsko puitanje šta će preduzeti Samostalni sindikat, ukoliko se ne prihvate njihovi amandmani u Narodnoj skupštini, Desimir Mionić je odgovorio da očekuje da će poslanici ipak poslušati ’glas razuma’ i da će amandmani biti usvojeni, a u suprotnom da će sindikat doneti odluku shodno glasanju u Skupštini Srbije.
NEPRIHVATLJIV NI ZAKON O ZDRAVSTVU
Desimir Mionić rekao je da je Samostalnom sindikatu dostavljen i nacrt Zakona o zdravstvu koji bi uskoro trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri. On je rekao da je sindikat uputio taj dokument socijalnim partnerima i da je ocenjen kao neprihvatljiv.
- Ponuđena rešenja - rekao je Mionić - ne rešavaju problem zdravstva, ali doprinose pogoršanju materijalnog i socijalnog statusa građana.
POČELO OBELEŽAVANJE GOVEDA
 Markica pa pasoš
Od 12. septembra, u Srbiji je počela da se primenjuje Uredba o načinu obeležavanja goveda i vođenja evidencije o obeleženim govedima koja je doneta na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti životinja. Uredba je usklađena sa direktivama i regulativama Evropske unije. Obeležavanje goveda počelo je i u šest sela sa područja kraljevačke opštine: Tavniku, Obrvi, Miločaju, Oplanićima, Popovićima i Sirči. Obeležavanje obavlja veterinarska stanica ,,Zovet" iz Obrve. Inače, obeležavanje goveda na području kraljevačke opštine obavljaće četiri privatne i jedna državna veterinarska stanica.
- Svrha obeležavanja je da se zna tačno kada uđete u mesaru od kog grla je to meso, da bi se više brinulo o zdravlju ljudi, naglašava Zoran Vukićević iz privatne veterinarske stanice ,,Zovet" Obrava.
Za obeležavanje goveda koriste se ušne markice koje se pričvršćuju na oba uva. Obeležavaju se sva goveda na imanju kao i goveda od 20 dana starosti. Markice se ne smeju uklanjati ili zameniti bez dozvole ministarstva. Obeleženom govedu, u roku od 14 dana od postavljanja markice, biće izdat pasoš. Svako kretanje goveda sa imanja nadležni veterinar koji to prati upisuje u pasoš.
- Obeležavanje traje do kraja godine, ali i dalje, ako se posao ne obavi. Na području ovih šest sela ima oko 4000 grla, kaže Zoran Vukićević.
NA TRINAESTIM SPORTSKIM SUSRETIMA INVALIDA U KRALJEVU UČESTVOVALO SKORO TRI STOTINE TAKMIČARA IZ SVIH GRADOVA U SRBIJI - piše Rajko Sarić
U duhu druženja, takmičenja i pozitivne energije
• Organizacijom ovogodišnjih igara su svi bili zadovoljni, svi su konstatovali da su ovo bile najbolje do sada organizovane igre i predlagali su da se ova manifestacija ponovo organizuje u Kraljevu. Međutim, kako kažu ovogodišnji organizatori , oni to neće moći da prihvate jer, kao udruženje koje je prihvatilo ovogodišnju organizaciju smatraju da treba da se pronađe neko drugo mesto da bi se i neko drugi angažovao, da neko drugi organizuje igre, ali im je u planu da, bukvalno rečeno, otmu Evropsko prvenstvo u atletici
Prošle nedelje, odnosno od 9 -11. septembra u Mataruškoj Banji i Kraljevu su održane trinaeste republičke sportske igre, ili, kako ljudi u invalidskim kolicima imaju običaj da kažu budući da su prošle godine počeli da učestvujemo na olimpijskim evropskim i svetskim prvenstvima, republička olimpijada koja je najmasovnija do sada.
Postoji više razloga zašto je olimpijada invalida ove godine održana baš u Kraljevu, a pre svih to su pokazatelji sa prošlogodišnje olimpijade, koja je takođe bila ovde, a koji govore da su Kraljevčani, unazad nekoliko godina, najbolje uradili svoj deo posla, da imamo dobre uslove za održavanje ovakve vrste manifestacija, "svoje" terene koji su pristupačni ljudima u kolicima, zatim hotel "Termal" koji je na najbolji mogući način odgovorio zahtevima ovakve manifestacije.
 Članovi ovdašnjeg Udruženja paraplegičara su time bili veoma zadovoljni, bez obzira što su uložili velike napore da bi posao obavili još bolje u odnosu na prethodnu godinu, a dovoljno je napomenuti da su u organizaciju manifestacije uključili osamdeset i šest ljudi, ne računajući osoblje hotela "Termal", kao ni ljude zaposlene u OŠ " Četvrti kraljevački bataljon", na Atletskom stadionu i ostalim organizacijama koje su pomagale da se ove Igre održe, među kojima su i sudije, pomoćnici i ostali koji su učestvovali u organizaciji čitave manifestacije.
učešće na ovim Igrama je uzelo dvestotine sedamdeset i šest ljudi, od toga četrnaest takmičara iz Kraljeva.
Budžet za ovaj izuzetno veliki projekat, koji je iznosio milion i petstotina sedam hiljada dinara, bio je nedovoljan jer su samo igre koštale milion osamsto šezdeset hiljada dinara budući da je bio veći broj ljudi na spavanju i na svečanim ručkovima. Vrlo je bitno napomenuti da su svi bili zadovoljni, svi su konstatovali da su ovo bile najbolje do sada organizovane igre i predlagali su da se ova manifestacija ponovo organizuje u Kraljevu. Međutim, kako kažu ovogodišnji organizatori , oni to neće moći da prihvate jer, kao udruženje koje je prihvatilo ovogodišnju organizaciju smatraju da treba da se pronađe neko drugo mesto da bi se i neko drugi angažovao, da neko drugi organizuje igre, ali im je u planu da, bukvalno rečeno, otmu Evropsko prvenstvo u atletici. Ako to budu uspeli da urade neće morati da jure finansije oni, već će ta sredstva biti obezbeđena od strane Evropskog komiteta. To takođe podrazumeva adaptaciju atletskog stadiona.Evropsko prvenstvo, takođe, podrazumeva prilagođavanje uslova u hotelu u kome će takmičari biti smešteni, odnosno, podrazumeva da ovaj grad dobije veću sumu sredstava da se obnovi hotel "Termal", atletski stadion, prateći objekti u gradu koje će takmičari koristiti jer organizacija ove manifestacije traje sedam dana, a ne tri dana kao što je bilo u praksi do sada.
Za razliku od prethodnih ovogodišnje sportske igre obuhvatale su takmičenje u svim disciplinama osim u košarci, a to su: šah, streljaštvo, atletika, koja ima šest disciplina, pikado i stoni tenis. U svim disciplinama je bila izuzetno velika borba.
SLAĐA ODUŠEVLjENA KRALjEVOM I KRALjEVČANIMA
Susrete je zvanično otvorila pomoćnik ministra za socijalnu politiku Slađana Marković, koja je zadužena za problematiku ljudi sa invaliditetom. Važno je napomenuti da je gospođa Marković došla dan ranije, tako da je već u petak uveče bila sa takmičarima, u subotu je zvanično otvorila igre, ostala je u toku čitavog dana dok je trajala atletika, družila se sa tim istim ljudima, delila medalje, a nakon toga je posetila Hendikep centar i tom prilikom je zaključila da je Ministarstvo za socijalnu politiku napravilo jednu grešku, s obzirom da su pre dva-tri meseca dodeljena sredstva pojedinim Udruženjima u državi, a da je udruženje u Kraljevu bilo uskraćeno, odnosno nije dobilo ni jedan jedini dinar. Kada je videla šta su članovi ovdašnjeg Udtruženja uspeli sami da urade u odnosu na prethodnu godinu, i u odnosu na ostala udruženja, obećala je da će da se potrudi da im pomogne pri realizaciji projekata koje budu sami napravili, da će im pomoći da se poboljša kvalitet objekta u kome se sada nalazi udruženje, da ovaj objekat bude još bolji i da on posluži kao prototip za neke druge objekte koji budu pravljeni u našoj državi. Takođe je obećala da će ih uskoro ponovo posetiti sa još nekoliko ljudi iz Ministarstva da vide šta se ovde napravilo, da se jednostavno zna da će sredstva koja oni budu dodelili biti namenski iskorišćena.
Pomoćnik ministra je izrazila oduševljenje kada joj je rečeno da ovdašnji Hendikep centar za dvadeset dana planira da pusti u rad TV studio koji će se isključivo baviti problematikom nevladinog sektora, odnosno ljudima sa invaliditetom, zatim problematikom vezanom za decu i za naš grad uopšte. Obećala je da će im dati podršku da dobiju frekvenciju za taj TV studio, a ovdašnji invalidi veruju da će ona ispuniti svoja obećanja, s obzirom da je to do sada i činila.
STUDIOZNI PRISTUP ČITAVOJ MANIFESTACIJI
Ovogodišnji sportski susreti su rađeni studioznije u odnosu na dosadašnje, tako da su uključivali veliki broj pratećih manifestacija. Prvog dana susreta, u hotelu "Termal" otvorena je izložba slika umetnika koji su učestvovali na likovnoj koloniji koja je bila organizovana u Hendikep centru pre par meseci. U okviru te večeri nastupio je i Crkveni hor Hrama Svete trojice. Na izložbi, pored učesnika sportskih igara, bili su prisutni i ljudi iz Kraljeva koji su pomogli u nekoliko prethodnih godina a i u organizaciji same likovne kolonije. Prisutni su bili predstavnici opštine, srpske pravoslavne crkve, donator iz Kopenhagena gospodin Budimir Božović, radnici Zdravstvenog centra "Studenica", direktori banaka, društvenih i privatnih preduzeća, predstavnici političkih partija i umetnici koji su svoja dela poklonili Hendikep centru.
Specijalno, ovim povodom iz Kopenhagena je doputovao gospodin Budimir Božović, čovek koji je ovom gradu doneo humanitarne pomoći u vrednosti od nekoliko stotina hiljada eura. On će u Kraljevu ostati do 18. septembra, a toga dana će mu biti uručena jedna od slika sa izložbe po njegovom izboru. Interesantno je da je gospodin Božović izabrao sliku najmlađeg učesnika likovne kolonije. Vredno je pomenuti da je na izložbi prodato šest slika, kaparisane dve, a dve su poklonjene prijateljima koji su pomogli organizaciju mnogih stvari, kako u hendikep centru, tako i u okviru organizacije ovogodišnjih sportskih igara.
Sredstva od prodatih slika, kako je već ranije najavljeno, biće namenski iskorišćena za završetak radova na objektu u kome se nalazi Hendikep centar. S obzirom da Centar nije imao sponzore, osim za smeštaj učesnika sa strane i za samo jedan ručak, sve su sami finansirali. Sredstva dobijena prodajom slika sa likovne kolonije biće upotrebljena za unapređenje Hendikep centra i za hitne potrebe članova Udruženja koji su u izuzetno teškoj situaciji, za obezbeđenje zimnice, ogreva, knjiga za decu i ostalo. Deo slika će biti poklonjen, a jedan deo će ostati kao stalna postavka u Hendikep centru, s obzirom da je ovo prva likovna kolonija.
SPOJ SPORTA I KULTURE
- Od naših prijatelja iz grada koji su učestvovali na ovoj manifestaciji, kako kaže Živorad Veljović, prvi čovek ovdašnjeg Udruženja, posebno želim da istaknem Zorana Savkovića Džerija, čoveka koji nam je pomagao u organizaciji likovne kolonije zajedno sa Milunovićem i koji je i sam učestvovao na njoj, a koji je takođe učestvovao u programu vezanom za drugi dan takmičenja. Te večeri je održana pozorišna predstava komičnog karaktera u kojoj je učestvovalo nekoliko poznatih kraljevačkih glumaca, jer je ljudima koji su u kolicima uvek potrebno bar malo smeha. U daljim planovima postoji ideja da potpišemo sporazum o saradnji sa teatrom "Sunce" i da napravimo jedan divan spoj, s ozirom da smo u poslednje vreme potpisali sporazum o saradnji sa preko deset raznih sportskih, kulturnih, socijalnih i drugih organizacija. Takođe je u planu da se napravi film o svim događanjima vezanim za ovu sportsku manifestaciju, kaže Veljović.
Ono što svakako treba naglasiti je da je tokom organizovanja i trajanja ove manifestacije, odnos zaposlenih u Prirodnom lečilištu "Mataruška Banja" i restorana "Kapica" koji posluje u okviru ovog preduzeća, sa gostima sportskih igara bio izuzetan u tom smislu da su svoje usluge, organizaciju i celokupno poslovanje, uključujući i izuzetnu ljubaznost, potpuno prilagodili potrebama ljudi u kolicima. Dovoljno je napomenuti samo detalj da su u hotelu bila dežurna dva majstora za lift dvadeset i četiri sata dnevno, s obzirom da je to svuda najveći problem ljudi u kolicima, a oni imaju samo dva lifta, dok je broj gostiju u hotelu bio dvestotine i pedeset ljudi u kolicima.
Treba istaći izuzetnu profesionalnost ljudi sa recepcije, korektan odnos prema gostima prilikom razmeštaja po sobama, zatim pažljivo odabran i raznovrsan meni, pomoć i dežurstvo vojnika na civilnom služenju vojnog roka, kao i pomoć osoblja restorana "Kapica", naročito Verice, koji su omogućavali bezbedan i lak pristup ovom objektu ljudima u kolicima, što je ukupno olakšalo boravak takmičara i omogućilo da se ovi ljudi rasterete i na jedan opušten način provedu vreme u Mataruškoj Banji.
I saradnja sa ostalim institucijama i preduzećima je takođe bila izuzetno dobra. U dogovoru sa direktorom Hirurškog bloka, dr Zvonkom Veselinovićem, organizatori su imali na raspolaganju jedno sanitetsko vozilo sa lekarom, medicinskom sestrom i pratećim osobljem. Pokazalo se da je ova vrsta pomoći od strane Zdravstvenog centra "Studenica" bila i te kako značajna jer je bilo nekoliko intervencija na terenima prilikom takmičenja.
PROFESIONALIZAM NA SVETSKOM NIVOU
S obzirom da je ova manifestacija bila od izuzetnog značaja za dalja učešća na evropskim i svetkim takmičenjima, što je potvrđeno i posetom generalnog sekretara Olimpijskog komiteta, postojala je potreba da se obrati posebna pažnja na sve ono što je bilo u sklopu ovogodišnjih igara, tako da je u holu hotela "Termal", gde se nalazio i Štab sportskih igara, organizovan Pres centar, sa svom potrebnom opremom, novinarima, snimateljima i ostalim članovima, čiji je zadatak bio da prate sva dešavanja vezana za ove sportske igre. Važno je reći i to da je osoblje Hendikep centra, medicinske sestre i fizioterapeuti, sa potrebnim sanitetskim materijalom, i koji su non-stop bili na raspolaganju takmičarima, dalo veliki doprinos ovoj manifestaciji.
Ali, da bi se ove Igre organizovale, pored ljudi koji su radili u organizacionom delu, i dali svoj maksimalan fizički doprinos, mora se istaći i ona druga, uvek problematična - finansijska strana svake manifestacije. Svoj doprinos su dali Ministarstvo za socijalna pitanja, SO Kraljevo, donatori iz našeg grada, LHB Banka, Delta banka, preduzeća Afiks, Amiga, Valve profil, a očekuje se i podršku još nekih sponzora koji će pokriti ostatak dugova ove manifestacije.
ČITAVA SRBIJA NA JEDNOM MESTU
Što se tiče učešća, odnosno rezultata, prisutan je bio veliki broj ljudi iz skoro svih gradova Republike. Sumiranje rezultata takmičenja muških ekipa, pokazalo je da su Kragujevčani izgubili trogodišnji epitet najbolje ekipe u državi. Ove godine su bili treći, komšije iz Čačaka su bile na drugom mestu, dok je sveukupni pobednik bila ekipa iz Novog Sada, koja je za ubedljivih pet poena prednosti osvojila prelazni pehar i dar Hendikep centra, obeležje grada Kraljeva - Milutina. Novosadska ekipa je bila najmešovitija što se tiče nacionalnosti, a činili su je Mađari, Slovaci, Srbi, Česi i Rumuni i brojala je dvadeset i dva takmičara.
Ekipu iz Novog Pazara koja nije osvojila ni jedan pehar ni medalju i koju su organizatori proglasili za Fer plej ekipu, nagradili su slikom kolonije, dok je hotel "Termal" podelio nagrade u vidu vikenda za dve osobe u ovom, a i u hotelu "Mineral" u Bogutovačkoj Banji. Jedna nagrada je otišla u Novi Pazar, a drugu je osvojila ekipa iz Beograda.
U ženskoj konkurenciji ukupni pobednik je ekipa iz Čačka, drugo mesto je osvojio Kragujevac, dok je treća ekipa iz Novog Sada.
U muškoj konkurenciji prvi su bili Novosađani, drugo mesto je osvojila ekipa iz Kragujevca, dok su Čačani zauzeli treće mesto.
Interesantno je da, iako je Beograd imao dve ekipe i bio najbrojniji, nije osvojio ni jedno od prva tri mesta, ni u ženskoj, a ni u muškoj konkurenciji.
Naša ekipa Kraljevčana, koja nema žensku ekipu (kao i nekoliko iz drugih gradova) bila je u prvih deset na listi.
Zanimljiv je bio meč u stonom tenisu koji je trajao najduže, skoro dva i po sata, odnosno četvrtinu susreta, vođen između Slavoljuba Živića i Živorada Veljovića, u kraljevačkoj ekipi, i ekipe iz Zrenjanina koja je bila prošlogodišnji pobednik. Kod rezultata 1:1 i 2:0, u trećem setu Kraljevčani su preokrenuli rezultat i dobili meč sa 2:1.
Treba reći da je na ovim Susretima bilo nekoliko osvajača Evropskog prvenstva i Svetskog prvenstva, među kojima je i Keslar iz Novog Sada, koji je prvak sveta u stonom tenisu, i osvajač srebrne medalje na olimpijadi, čije prisustvo je dalo poseban značaj Sportskim igrama.
-Kao organizatori, možemo reći da smo zadovoljni ovom manifestacijom. Postojalo je nekoliko propusta, ali smo se trudili da niko od učesnika to ne primeti, jer smo se maksimalno trudili da svi učesnici budu zadovoljni. Ostaje da se završi sa onim težim - finansijskim delom, ali nadamo se da ćemo i te probleme prevazići za nekoliko dana. Ipak, najvažnije je da su svi učesnici otišli iz našeg grada zadovoljni, da su puni lepih utisaka, puni reči hvale za organizatore, ljude sa atletskog stadiona, osoblje hotela "Termal", a i za samo Kraljevo - kako su i rekli: da je to jedan od najlepših gradova u Srbiji.
Uspeli smo da u saradnji sa Streličarskim savezom Srbije i sa kraljevačkim Streljačko - streličarskim savezom iz Kraljeva, obezbedimo streljanu sa trideset linija za streljaštvo iz Beograda, jer streljana u Ribnici ima samo pet streljačkih mesta. Dosta su nam pomogli ljudi iz našeg kraljevačkog kluba, organizacija je bila na zavidnom nivou, ljudi su se u toku jednog dana družili, takmičili i profesionalno uradili svoj posao. Ovo takmičenje se može slobodno svrstati u sam vrh takmičenja na svetskom nivou. Jedan od takmičara je postigao svetski rekord, koji bi trebalo da se i zvanično uvrsti u svetke rekorde.
Opšti utisak je taj da smo uspeli u našim namerama, da smo organizovali izuzetno dobre igre i da su one prošle u duhu druženja, takmičenja i pozitivne energije, sa željom da se ponovo organizuju u Kraljevu.
Posebno bih hteo da se zahvalim delu ekipe Hendikep centra u Kraljevu i vojnicima koji su ovde na odsluženju civilnog vojnog roka, kaže Živorad Veljović, upravnik Hendikep centra i jedan od glavnih nosilaca organizacije sportskih susreta invalida u Kraljevu.
BUDIMIR BOŽOVIĆ BUDO, HUMANISTA IZ DANSKE - piše Ivan Rajović
Konvoji šlepera za braću i sestre u Srbiji
• Teško je i gotovo nemoguće u jednom nevelikom tekstu nabrojati šta je sve i kome do sada poklonio ovaj humanista iz Danske. Nije ni potrebno. A pored svega i sto tri šlepera humanitarne pomoći, mada još nije ,,stavio tačku" na to što radi i pored toga što je danas, kako kaže, mnogo teže nego kada je počinjao. I pored toga, Budo je ubeđen da će uskoro biti mnogo bolje i nada se da će humanitarna pomoć sve manje biti potrebna našoj Srbiji, a da ćemo jednoga dana mi slati humanitarnu pomoć onima kojima to bude potrebno
Mnogo je humanih ljudi koji su tokom svih proteklih godina srpskog stradanja prodefilovali ovom zemljom trudeći se da pomognu sopstvenom narodu u skladu sa svojim mogućnostima. Svaki od ovih slučajeva je priča za sebe, sa posebnom motivacijom, pristupom, količinom, vrstom i kvalitetom onoga što su donosili svojim zemljacima, i pored toga što se poklonima, naročito humanitarnim, u ,,zube ne gleda".
Ipak, ima onih koji se izdvajaju, ne samo po vrednosti dopremljene pomoći, već i po tome što su praktično kompletno svoje biće i sve svoje aktivnosti, a u skladu sa najsvetlijim uzorima hrišćanske religije i ljudske etike, stavili u funkciju dobrote i činjenja usluga sabraći u nesreći. Budimir Božović Budo je jedan od njih. Jedan, ali reklo bi se najistaknutiji i najsvetliji primer na ovim našim prostorima. Veličina njegovog truda i skromnost koja ga karakteriše dve su odrednice između kojih se može smestiti sve ostalo što odlikuje ovog humanistu koji već decenijama gotovo da ne radi ništa drugo osim što pomaže nesrećnicima po najrazličitijim osnovama. No, da krenemo redom, kako i zaslužuje čovek iza kojeg stoji kilometarski niz šlepera i gotovo nemerljive količine i vidovi humanitarne aktivnosti.
KO JE BUDIMIR BOŽOVIĆ BUDO?
Rođen je u Pridvorici, Radić Polje, danas Zubin Potok, gde je proveo 14 godina života, a onda je, kako kaže, igrom slučaja ,,otplovio" u školu, pa na posao, bez kojeg je ostao posle vojske. To nije bilo ništa neobično za zemlju u kojoj je život nekada bio mnogo lagodniji nego sada, bar mnogi tako misle. Bio je to razlog da 1969. godine ,,trbuhom za kruhom" otputuje u Dansku, gde i danas živi. Radio je Budo kao metalac u brodogradilištu, potom u našoj ambasadi, kao taksista. Mlad čovek, kojem život, a ni vlasti, ovde nisu nudili nikakva rešenja egzistencijalnih potreba, našao se u sredini u kojoj je mogao da se pokaže, dokaže i da osmisli svoje bitisanje u dalekom, ali sve prijateljskijem kraju. Nije birao poslove i radio je sve što je moglo da donese dobru zaradu. Bio je oženjen i ima dvoje dece koja su, kako kaže, takođe situirana i žive u Danskoj. Od sina ima unuku Martu kojom se bezgranično ponosi. Budo je danas u invalidskoj penziji. Međutim, mnogo ranije nego što je otišao u mirovinu, koja to nije, počinje da se bavi humanitarnim radom. Od 1997. godine svoj život bukvalno posvećuje ovoj aktivnosti jer je, kako danas tvrdi, video da je neophodno pomoći ljudima ovde, u majci Srbiji. A pomagao je i našima u Bosni i Hrvatskoj.
Budo je bio izuzetno aktivan u mnogim segmentima života od trenutka kada je došao u Dansku. Dugo godina je bio predsednik Kluba Jugoslovena, radio je u našoj Crkvi i za našu Crkvu, jer u Kopenhagenu postoji parohija Sveti Georgije, a Danci su Srbima ustupili crkvu gde ih prota Radmilo, koji je došao iz Amerike, krštava i održava liturgije. Njegova humanitarna organizacija je potpuno legalna i zove se ,,Kosovka devojka". Registrovana je na evropskom nivou u Kopenhagenu, na nivou Srbije u Saveznom ministarstvu pravde i kod Ujedinjenih nacija za Kosovo i njeno ime ne sme da se ukalja, izričit je ovaj nesvakidašnji humanista.
- Kosovka devojka je srpski mit i ostaće mit - kaže on.
Tokom svog boravka u Danskoj Budo je stvorio veliki krug prijatelja u firmama, ustanovama, humanitarnim i drugim organizacijama. Za svoj Zubin Potok je 1999. godine od njih dobio oko milion kruna (10 miliona dinara), uz to je zaposlio i četiri čoveka, podelio 16.000 paketa, 20.000 ćebadi, pomogao da se dovrši crkva Svete trojice, a on lično je poklonio polijelej, za šta je dobio arhijerejsko priznanje iz ruke patrijarha Pavla, na šta je izuzetno ponosan.
- Nikada nisam gledao kako ljudi izgledaju i ko su, nikada nisam pitao odakle su - pitao sam šta im treba. Posetio sam mnogo izbegličkih centara u Srbiji. Znao sam da uveče prođem pored izbegličkog centra, da vidim gde ti ljudi žive i šta rade, a da im već sutradan stigne pomoć iz mojih magacina koji su bili u Kragujevcu, Nišu i Zubinom Potoku. Pokušao sam da ublažim nesreću koja je zadesila naše ljude, da učinim nešto što je sveta dužnost svih nas Srba - da pomognemo jedni drugima. Doživeo sam da mi baba od 83 godine u izbegličkom centru Đurakovac ispriča kako je srećnica što je ponela strušku (nož), jer joj je Crveni krst poklonio jabuku koja joj još traje, a jela je već sedam dana, po jedan rez. Na kraju mi je rekla: ,,Eto, ona pačščad su mi ubila mog Mila na pragu kuće u Krajini, a on je devet traktora jabuka bacio u džibru prošle godine." To me je mnogo potreslo, kao i mnoge druge sudbine, naročito nemoćnih koji su morali da napuste svoje domove - seća se moj sagovornik.
HIRURŠKE RUKAVICE NA SUŠENjU
Bolećiv prema patnji bližnjih, Budo je uvek nastojao da pomogne svima onima kojima je to bilo neophodno, da im pruži onoliko koliko je sam mogao, i ličnog i onoga što je uspevao da pribavi od danskih ustanova. Ne sarađuje mnogo sa našim ljudima, jer se još na početku svojih humanitarnih aktivnosti odlučio da sarađuje sa danskim firmama, iako je zvanična politika Danske sasvim drugačije mislila o nama u tom periodu. Jer i pored toga, kako je dobro zaključio, Danci su kao ljudi, pojedinci, mimo zvaničnog stava vlasti, bili spremni da pomognu.
- Jednom sam otišao da kupim 2.000 kesa za krvnu plazmu, a iz firme sam izašao sa 6.000. Četiri hiljade sam dobio besplatno kad sam im rekao u kakvoj se situaciji nalazi moj narod i naš bolnički sistem. Koristio sam priliku i fotografisao sve što se moglo snimiti. U Kosovskoj Mitrovici sam slikao hirurške rukavice oprane za još neku upotrebu, što je bilo gde u svetu nezamislivo. Oni su to shvatili i na taj način sam dobio mnogo novih rukavica. Najviše sam nastojao da se pomogne izbeglicama, ljudima unesrećenim u bolesti ili paraplegičarima i izbeglicama koji su proterani, ne svojom voljom i svojom krivicom.
Sada, kada razmišlja o svemu tome, Budo je svestan da je svoj život posvetio tome i da je, kako kaže, mnogo izgubio na jednoj strani, ali je na drugoj mnogo dobio. On se ne ponosi sobom i onim što je učinio, ali mu je puno srce kad prođe pored neke škole i zna da je tamo đacima poklonio sveske, pored crkve kojoj je dao prilog, pored izbegličkog centra kojeg više nema jer su ti ljudi morali da odu odatle, neki zato što su napravili svoje domove, a neki zato što su se vratili u svoje kuće. Jedan od najtežih trenutaka mu je bio kada je posetio izbeglički centar u hali ,,Goše" u Azanji, dugačkoj oko 150 metara i oko 80 metara širokoj, i među štanc mašinama video ,,smeštene" naše ljude iz Krajine, bez mogućnost da imaju vodu, kao osnovni uslov života.
- Ima mnogo toga što se uradilo i najponosniji sam što sam pomogao i ljudima koje nikada nisam video, ali znam da su dobili pomoć. Takav je slučaj i sa mladićem iz Ušća, koji je kvadriplegičar i kojem sam poslao krevet sa daljinskim upravljačem. Trebalo je da mu stignu i električna kolica, mislim da je dobio i to. Tog mladića ja nisam video, ali sam razgovarao telefonom sa njegovom majkom i drago mi je da sam makar malo mogao da ublažim bol i nesreću u kojoj se nalazi. Prošao sam Srbiju uzduž i popreko, za mene je ona od Subotice do Skoplja, podeljena na staru i novu Srbiju. Za vreme bombardovanja bio sam četiri puta u zemlji sa konvojem šlepera na kojima je pisalo ,,Poklon Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Srbiji”, Miroslavljevom ćirilicom sa jedne, a sa druge strane na engleskom. Nisam se plašio ničega, doživeo sam bombardovanja i viđao ranjene, ugrožene i ubijene. Mnogo sam video, ali malo sam učinio.
Tako priča Budimir Božović Budo, čovek čija je pomoć na odredišta u Srbiji stizala šleperima. Sto tri šlepera do sada.
SAMO BUDO, I NIŠTA VIŠE
,,Imam parče zemlje iz Gračanice, sa Gazimestana i parče zemlje iz moje Pridvorice. To je moja domovina. Kad to pogledam, ja se osećam Srbinom, ne velikim, već običnim, samo jednim od onih koji je ovoj zemlji pomogao onoliko koliko je bilo u njegovoj moći. Moje ime stoji u crkvi Svete trojice u Zubinom Potoku i to je moj najdraži spomenik. A što se onog pravog tiče, zamoliću one koji ostanu posle mene da to bude jedan neveliki kamen, a na njemu pločica na kojoj će stajati samo Budimir Božović Budo, i ništa više."
UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE
 INTERVJU: ŽIVAN PEŠIĆ, PREDSEDNIK UNIJE SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE - OPŠTINE KRALJEVO - piše Bojana Milosavljević
Ne odustajemo od zahteva, jer nam je snaga velika
• Uglavnom šture i protivrečne informacije iz glavnih medija prate štrajk dela prosvetara, organizovanih u Uniju sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) • Živan Pešić, član Glavnog odbora Unije u Kraljevu, za ,,IN" govori o razlozima protesta, podeljenosti sindikata i nadmenom i nerazumnom stavu Vlade prema obrazovanju • Sve više neopredeljenih radnika, kao i onih iz druga dva sindikata, podržava kolege iz Unije
• Kakav bi bio presek dosadašnjih aktivnosti Unije?
- Da bi slika bila potpunija, treba da kažem da ministar prosvete, otkada je postavljen, otprilike u novembru prošle godine, pa sve do juna, nije primio nijedan sindikat ni na kakav razgovor. Predstavnici našeg sindikata su u dvadesetak navrata slali dopise, predloge i zahteve i lično pokušavali da se s njim sretnu. Potom smo u junu zapretili štrajkom upozorenja, u trajanju od jednog sata. Čim je to čuo, pozvao nas je na dogovor. Obećao je da ćemo u toku leta razgovarati o našim zahtevima: da se potpiše kolektivni ugovor, koji će da sadrži koeficijente za plate, korekciju cene rada za poslednji kvartal, kao i da u taj ugovor uđe obaveza isplate tri mesečne zarade za radnika koji odlazi u penziju, a da kolege koje postanu tehnološki višak za svaku godinu staža prime po 200 evra otpremnine. Uz ovo, zahtevali smo da se pregovara i o narednoj kalendarskoj godini. Čitavog leta ministar nije našao vremena za ove zahteve. Tek 31. avgusta zakazao je pregovore, a mi smo dan ranije, znajući da ministar finansija neće popustiti kada su pare u pitanju, uslovno rešili da štrajkujemo i ne počnemo školsku godinu. Podsećam da Unija, po popisu iz 2003. godine, ima oko 26.000 članova u više od 560 škola.
 • Kada se postavlja pitanje reprezentativnosti sindikata, šta je sa dva ostala?
- Iste te godine ,,Nezavisnost" nije mogla da dokaže reprezentativnost na osnovu broja pristupnica, jer je imala oko 8.000 članova. Onda su tokom dva letnja meseca namakli još dve hiljade i nešto članova, što je vrlo neobično. A Branislav Pavlović, predsednik ,,državnog" odnosno Sindikata obrazovanja Srbije, sakupio je jedva nekih 10.000, s tim što su se u tim pristupnicama, dobro se sećam, jedno ime i matični broj pojavljivali i po četiri puta. Znači, veliko je pitanje da li su oni reprezentativni. Napominjem da je prosvetnih radnika u Srbiji nešto više od 101.000.
• Da li je prosveta i do sada imala pojedinačan kolektivni ugovor, ili se radilo po vladinim uredbama?
- Imali smo kolektivni ugovor još za vreme Miloševića, međutim, on se nije primenjivao. Da se sad mnogo ne vraćamo u to vreme, ali, uglavnom, od 2001. godine prosvetni radnici su primali dohodak po Uredbi o platama, koju je donela tadašnja vlada. Uredba nije menjana, niti stavljana van snage, ali su zato doneli zakone kojima su poslanicima povećavali plate kao da smo sami ,,vrh Evrope", dok su prosvetni radnici svoje nastavili da primaju po starom.
• Početkom godine ministar finansija je obznanio da će u 2005. prosvetnim radnicima plate biti povećane za ukupno 30 odsto. Kakav je stvarni efekat te povišice?
- Nju je dobio samo deo prosvetnih radnika: profesori - 30 procenata, nastavnici sa šestim stepenom stručne spreme dobili su 22 posto, a ostali ništa, sem onog usklađivanja sa planiranom stopom inflacije od 9,1 odsto. A po tom protokolu, potpisanom u martu, piše da se, kada se steknu uslovi za korekciju cene rada, ona i izvrši, ako inflacija pređe 9,1 posto. U avgustu je već premašila tu granicu i zato smo tražili korigovanje plata. Međutim, ni od toga za sada nema ništa.
• Zbog čega Unija brine o tehnološkim viškovima, kada je ministar Vuksanović obećao da za njegovog mandata nijedan prosvetni radnik neće ostati bez posla? Zar mu ne verujete?
- Mi mislimo da je ministar, u najmanju ruku, neozbiljan. Ove godine je upisano 12.000 učenika manje nego prošle. To je više od četiri stotine odeljenja i sigurno će se pojaviti višak radnika. On kaže da neće biti otpuštanja, nego će i oni radnici koji sasvim ostanu bez posla primati punu platu. Ja to ne mogu da razumem, jer, otkuda tolike pare? A svi naši zahtevi, pa i ovaj socijalni program, koji Vlada uporno neće da unese u kolektivni ugovor, koštao bi oko sedam milijardi dinara, tako da bi stanje u prosveti bilo potpuno sanirano i više ne bi bilo štrajkova.
• Sindikat obrazovanja Srbije i ,,Nezavisnost" nisu u štrajku. Koje njihove zahteve je Vlada ispunila, pa su oni ostali zadovoljni, nasuprot vas iz Unije?
- U junu su se sastala sva tri sindikata. Doneli smo jednu odluku, od koje nema odstupanja, a to je ovo što traži Unija. Kada smo otišli na pregovore kod ministara prosvete, finansija i rada, dva sindikata su, jednostavno, prihvatila ono što je Vlada ponudila, jer su neki njihovi lideri članovi Demokratske stranke Srbije. Mislim, pre svih, na Branislava Pavlovića, večitog predsednika ,,državnog" sindikata, kao i na ministra prosvete Vuksanovića, koji je menjao stranke, pa ušao i u DSS, samo da bi postao ministar. Podsećam da je još u vreme Miloševića i vlade Mirka Marijanovića, Pavlović, dok je Unija štrajkovala, sa njim pio viski. Sada to isto radi sa Slobodanom Vuksanovićem. Kada smo bili na pregovorima, čak mu je rekao da ,,još od Dositeja Obradovića Srbija nije imala boljeg ministra prosvete". To su vam dva tako… posebna tipa, u moralnom smislu. ,,Profesionalni sindikalac" Pavlović imao je platu na stotine maraka, u vreme kada su prosvetni radnici imali pedesetak.
• A kako je u tom pogledu organizovan Vaš sindikat?
- Svi smo volonteri, što znači da radimo bez ikakve naknade. Jedino naš predsednik, Miodrag Skrobonja, koji je stalno na relaciji Valjevo - Beograd i drugi gradovi, ima neki dodatak od oko 6.000 dinara. Glavni odbor Unije, u kojem sam i ja, broji 23 člana. Naša sindikalna članarina je simbolična - 0,3 posto od plate, i to za potrebe sindikata u Kraljevu i delom u Beogradu. Ovaj sindikat smo i osnovali baš zbog ,,samostalnog", koji uopšte nije zastupao radničke interese.
• Šta je Vlada ponudila prosvetnim radnicima?
- Mi smo početkom septembra, na sednici Glavnog odbora Unije u Čačku, izvršili malu korekciju, da recimo kolektivni ugovor ne mora da sadrži koeficijente, kad su u pitanju plate, nego da se do kraja godine donese zakon o platama za javne službe i državne organe, s tim da se on zasniva na platnim razredima, a da u pravljenju tog zakona učestvuje i Unija.
Druga dva sindikata nikada nisu ozbiljno ni učestvovala u ovakvim pregovorima, nego su njihovi predstavnici dolazili sa rukama u yepovima, kao da idu na pijacu, kobajagi se pogađali i igrali svoju igru.
Kao otpremninu za tehnološke viškove, Vlada je ponudila trećinu plate zaposlenima. Za profesore, to je nešto više od 7.000 dinara po godini staža, za ,,tetkice" - malo više od 3.000. Baš ponižavajuće, jadno i smešno. Unija nije protiv otpuštanja viška radnika, ali neka to bude pod jednakim uslovima. Istovremeno, Vlada ima pare za republičke poslanike, a saveznima se podižu plate znatno iznad hiljadu evra, pa je kod njih trećina oko 50 hiljada dinara, što mi i kao platu ne možemo ni da zamislimo. Čak ni polovinu od toga ne možemo da dobijemo.
• Unija je štrajk korigovala utoliko što se drže skraćeni časovi. Ima li još škola koje su potpuno obustavile rad?
- Ima. I pogrešno je tumačenje da je sada naš štrajk ,,zakonski". Ova država je potpisnik međunarodne konvencije po kojoj školstvo nije obuhvaćeno zabranom potpunog štrajka. Trenutno ima oko 60 škola koje uopšte ne rade, a ostale su, pod pritiskom vlasti, prešle na taj ,,blaži" oblik protesta. Vlast slušaju i roditelji, jer misle da je sve što ona kaže - dobro, najbolje. Misle da je osnovno ako deca samo idu u školu, da će već samim tim dobiti dobro obrazovanje i vaspitanje, dobre ocene. Kao da im je problem što pre podne nema ko da im čuva decu.
• Vi se sada malo šalite. Šta bi bilo da je štrajk bio generalni, znači u celoj Srbiji, i da takav dugo potraje? Koliko bi breme nosili učenici?
- Da su u protest stupile sve škole u Republici, on bi se završio u roku od dva dana. Sve bi ušlo u zakonske okvire. Četiri godine pokušavamo da potpišemo kolektivni ugovor, koji bi u potpunosti eliminisao sve naredne proteste. Moram da vam opišem još jednu ,,igru" vlasti sa prosvetnim radnicima. Naime, imali smo 0,4 procenta uvećanja plate za svaku minulu godinu radnog staža. Onda nam je Vlada dala 0,5 odsto, ali tako što je školama uzela po dva procenta od plata zaposlenih. Ta sredstva su, inače, korišćena za plaćanje bolovanja, za plaćanje radnika na zameni, za jubilarne nagrade i tako dalje. Međutim, posle tri meseca Vlada nam je ponovo minuli rad snizila na 0,4 posto, ali školama ona dva procenta nije vratila. Sada su školama ruke vezane, bez tog svog novca one ne mogu da funkcionišu. To su, ukupno sabrano, velika sredstva. Da bi se izvršila korekcija cene rada do kraja godine, Vladi je potrebno oko 200 miliona dinara, a znamo da je ovogodišnji višak u buyetu - 32 milijarde dinara. Zar je to tako veliki izdatak za školstvo? Mlađan Dinkić, ministar finansija, ponaša se kao da je Srbija njegovo privatno vlasništvo, o kojem nikome ne mora da polaže račune.
• Sledeća instanca kojoj se Unija obraća je premijer Vojislav Koštunica? Šta od njega očekujete?
- Premijer bi mogao da nam pomogne, ako hoće. Najzad, on bira Vladu, pa može i da je raspusti, ali to nas stvarno ne intersuje. Unija nije politička organizacija i niko od članova Glavnog odbora nije član nijedne stranke ili partije. Očigledno je, međutim, da nema volje da se problemi u prosveti reše. Mi, na primer, želimo da razgovaramo i o drugim aspektima u školstvu. Deklarativno težimo da se približimo razvijenoj Evropi, a ministar prosvete kaže da neće da prizna odeljenje ispod 30 učenika. Dogovor u junu je bio da taj broj ne bude manji od 24, a vi sad vidite koliko Vuksanović drži do svojih stavova.
• Ako razgovor sa premijerom ne urodi plodom, opet morate u Ministarstvo prosvete. Može li da dođe do pomaka u pregovorima?
- Na jednoj od prethodnih sednica Glavnog odbora Unije ministar Vuksanović se pojavio iznenada, sa pola svoga kabineta, a nije zaboravio ni da povede novinare TV Beograd i ,,Pink". Pokušao je da prisustvuje našem sastanku, što mu, naravno, nismo dozvolili. Onda se on slikao i tako to… i rekao je da više nikada sa nama neće razgovarati. Međutim, zakon ga obavezuje da u pregovorima učestvuje do konačnog rešenja ili kompromisa. Imamo nameru da se obratimo i ministru finansija, ali Dinkić kaže da za prosvetu para nema i - gotovo. Znači, time što odbija sve naše zahteve, stavlja nas u poziciju građana trećeg reda. Tražićemo od premijera da pokuša da ga urazumi.
• Kakva saznanja o protestu imate danas (ponedeljak, 12. septembar - prim. nov.)?
- Broj škola u štrajku se povećao tokom vikenda, sa 367 na 373. Ovi se sada hvataju za podatak da u Srbiji ima nešto više od 1.700 škola, a, eto, štrajkuje manje od četiri stotine. To je njima zanemarljiv procenat, a neće da kažu ovom narodu da su u tim školama oko 80 procenata zaposlenih članovi Unije i da su to velike škole, a ne ,,patuljaste", sa po jednim ili dva učitelja. Osim toga, ima mnogo radnika koji nisu sindikalno udruženi, nego su stihijski prepušteni sami sebi, pa šta im Bog da. Oni, prirodno je, čekaju ishod naše borbe, ali moram da kažem i to da je sve do sada postignuto u korist prosvete i dece zasluga Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
- Ako Unija ima tako dobar rejting, zašto joj se ne priključuju neopredeljeni i oni iz druga dva sindikata?
- Ima tu pomaka. Recimo, na teritoriji naše opštine u po dve škole zaposleni su članovi Sindikata obrazovanja Srbije i ,,Nezavisnosti". Nama se u protestu, sa skraćenjem časova, pridružila Ekonomska škola, koja pripada ovom drugom sindikatu. Prišli su nam posle informacija koje smo im dali, jer su bili potpuno neobavešteni. Osim toga, dobijamo pozive iz Jagodine, Paraćina i Vrnjačke Banje, gde su ljudi uglavnom neorganizovani, a žele da ih informišemo. Ove iz prva dva grada upućujem na Kruševac, čije su 23 škole članice Unije.
• I za kraj, molim Vas da nam kažete kako Vaš sindikat može da zaštiti svoje članove, ako zbog potpunog štrajka budu drastično sankcionisani, kao što im se preti?
- To, pod ovim uslovima koje sam pomenuo, ne bi smelo da se dogodi. Podsećam na konvenciju čiji je potpisnik i naša država. To je prvo, a drugo je da mi imamo svoju pravnu službu. Osim toga, naša snaga je velika, jer nas ima dosta. Ranijih godina smo, kod samovoljnih suspenzija radnika, taj problem rešavali u samom gradu. Izvršni odbor Unije odlazio je kod direktora koji bi izrekao takvu meru, razmatrali smo situaciju i uvek uspevali da radnika vratimo na posao.
VIŠE NEĆE DA RAZGOVARA
,,Na jednoj od prethodnih sednica Glavnog odbora ministar Vuksanović se pojavio iznenada, sa pola svoga kabineta, a nije zaboravio da povede novinare TV Beograd i ,,Pink". Pokušao je da prisustvuje našem sastanku, što mu nismo dozvolili. Onda se on slikao i tako to… i rekao je da više nikada sa nama neće razgovarati."
ODBRUSIO MU!
,,Još od Dositeja Obradovića Srbija nije imala boljeg ministra prosvete od Slobodana Vuksanovića."
(Konstatacija Branislava Pavlovića, predsednika Sindikata obrazovanja Srbije, izrečena dotičnom ministru u lice)
 U KRALJEVU ZAVRŠENO EKIPNO PRVENSTVO SCG ZA TENISERKE DO ČETRNAEST GODINA - piše Stole Petković
Kraljevčanke šampionke
 U predivnom ambijentu teniskih terena kraj Ibra, uz sjajnu organizaciju TK Kraljevo, u gradu na Ibru održano je ekipno prvenstvo države za devojčice do 14 godina. U konkurenciji deset ekipa, takmičenje se odvijalo u Kraljevu i Čačku, a pobednik je domaćin prvenstva - ekipa Teni-skog kluba Kraljevo. To je najveći uspeh koji je postignut u dvadesetogodišnjoj istoriji ovog uzornog sportskog ko-lektiva, a za njega su zaslužni Mina Gardić, Milica Milosavlje-vić, Ljubica Stojano-vić, Anđela Nemčević, Teodora Pantelić i trener Nenad Vukić-ević. Kraljevčanke su lako u finalu savladale neugodnu ekipu beogradskog Vinera, potvrdivši da su zasluženo proglašene za favorita na ovom takmičenju. Posle samo tri odigrana finalna singla domaćin je imao 36 osvojenih gemova i takoreći rešio pitanje prvaka.
- Presrećna sam jer je ovo veliki uspeh i za nas i za klub. Drago mi je što smo titulu osvojile baš u Kraljevu, pred našim navijačima, i što smo potvrdile koliko vredimo. Konkure-ncija je bila žestoka, ali je zato naš trijumf još vredniji - primajući čestitke, rekla je Anđela Nemčević, najbolja kraljevačka teniserka.
Pehar za najbolju žensku ekipu do 14 godina primio je predsednik TK Kraljevo Slobodan Nemčević, koji je uz veliku pomoć svojih saradnika besprekorno organizovao ovaj šampionat.
- Nismo pogrešili što smo Kraljevu poverili organizaciju ovog šampionata, koji je najmasovniji. Ovo će, nema sumnje, uskoro biti jak centar srpsko-crnogorskog tenisa, i neće biti iznenađenja ako uskoro ovde budemo organizovali i jaka međunarodna takmi-čenja - kaže generalni sekretar TSSCG Dušan Orlandić.
KK MECINA - U BEOGRADU
 Uspešna promocija prvenstva Evrope
Na mini evropskom prvenstvu održanom u Beogradu, u organizaciji Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore, nadmetanje je održano u dve starosne kategorije. Na prvenstvu su učestvovale i dve ekipe iz KK Mecine.
- Takmičenje je organizovano kao promocija Evropskog prvenstva u košarci čiji smo mi domaćini. U svakoj kategoriji bilo je po šesnaest ekipa i svaka je nosila ime jednog od učesnika evropske košarkaške smotre. Mi smo u konkurenciji generacije 1992/1993. godište bili Rusija, a 1995/1996. Litvanija - kaže Zoran Milovanović, predsednik KK Mecina.
Mlađe selekcije predvodio je Uroš Matić, a trener starijih bio je Milovan Medanović.
- Organizacija prvenstva bila je na vrhunskom nivou. Naša mlađa ekipa izborila je plasman u polufinale, a starija je u četvrtfinalu izgubila meč od ekipe koja je igrala u finalu. To samo ilustruje da smo na ovom šampionatu igrali zapaženu ulogu i da smo opravdali epitet pozivne ekipe - dodaje Milovanović.
 MAŠINAC ODIGRAO TURNIR U SLOVENIJI - piše Zoran Bačarević
,,Studenti" drugi u Velenju
 Na pripremnoj turneji po Sloveniji mlađi kraljevački prvoligaš Mašinac učestvovao je na turniru u Velenju, koji je organizovao KK Elektra iz Šoštanja. Pored ,,studenata”, učestvovali su i Pivovarna i Helios. Ekipa mladog trenera Miloša Pejića zabeležila je pobedu i poraz i na kraju osvojila drugo mesto. Prva pozicija pripala je Pivovari Laško. Mašinac je na početku turnira savladao domaćina, ekipu Elektre, rezultatom 66:65 (15:18, 15:19, 22:16, 14:12). Strelci u pobedničkom sastavu bili su Dimitrijević 13, Mirković i Knežević po 12, Mijajlović i Trivunović po 9, Đokić 3, dok su kod tima iz Šoštanja najefikasniji bili Nedeljković sa 24 i Ivanović sa 10 poena. U drugoj utakmici prvog dana turnira Pivovara je savladala Helios sa 79:73, uz odličnu igru bivšeg igrača Borca i Sloge Aleksandra Jevđića sa 16 poena. U borbi za treće mesto Helios je bio bolji od Elektre - 73:69, a u finalnom susretu Pivovara Laško slavila je nad Mašincem rezultatom 68:66 (13:21, 9:13, 23:19, 23:13).
- ,,Studenti" su odlično igrali prvo poluvreme, stekli lepu prednost, ali su to sve prokockali u nastavku, pa je Jadranski ligaš tako slavio minimalnu pobedu - kaže Dragovan Pantelić, generalni sekretar Mašinca.
U redovima mlađeg kraljevačkog prvoligaša strelci su bili Dimitrijević, Mirković i Trivunović po 11, Knežević 10, Mijajlović 6, Đokić 9, Korčagin 4, Milašinović 3, Marković 1, dok su kod Pivovare najbolji bili Trona 13, Miličić 12, Jevđić 11.
Na turniru su se istakli Nikola Razić, bivši košarkaš Mašinca, sa 16, i Češković sa 15 poena.
Košarkaši Mašinaca se iz Velenja vraćaju sutra.
ATLETSKI KLUB ,,KRALJEVO"
Dobre vesti sa severa Bačke
 Pojedinačno atletsko prvensto Srbije za starije pionire (do 15 godina) održano je u nedelju u Senti. Na prvenstvu je nastupilo i osam pionira Atletskog kluba Kraljevo, kao i štafeta pionirki. Kraljevčani su se okitili sa četiri medalje (dve zlatne, jedna srebrna i jedna bronzana).
- Ako na Prvenstvu Srbije i Crne Gore ponove ili poprave bilans, ovogodišnji nastup na pionirskim prvenstvima biće uspešniji od prošlogodišnjeg - raportira Predrag Cvijović, trener AK Kraljevo, po povratku iz Sente.
Zlatnu medalju osvojila je Andrijana Nešić u disciplini skok uvis sa rezultatom 156 centimetara. Ona je bila i treća u trci na 80 metara sa preponama, sa rezultatom 13,01. Na preponama, ovaj rezultat je njen novi lični i klupski rekord za pionirke.
Zlatnu medalju osvojila je i Aleksandra Marinković u trci na 1.500 metara. Bila je to trka u kojoj je već posle prvog kruga nadvisila sve svoje protivnice. Trčala je sama do cilja i pobedila sa odličnim rezultatom 4:55,48 i prvi put postala prvak Srbije. Rezultat je lični rekord i klupski rekord za pionirke. Jedinu srebrnu medalju osvojila je Katarina Kojić u trci na 600 metara sa rezultatom 1:43,04, što je njen najbolji rezultat.
- Malo je nedostajalo da do trofeja dođe i Aleksandar Rančić u trci na 800 metara - bio je četvrti. Štafeta je zauzela peto mesto. Na prvenstvu su nastupile i tri mlađe pionirke i opravdale su svoj nastup. Za dve nedelje nastupiće u svojoj konkurenciji na prvenstvu Srbije i Crne Gore, koje će biti održano u Kragujevcu, pa treba očekivati da i one dođu do trofeja - kaže Predrag Cvijović.
Uz dva klupska rekorda za pionirke, u subotu je postignut još jedan klupski rekord za seniore.
U dvodnevnom nastupu, gotovo bez konkurencije, atletičar Atletskog kluba Kraljevo Nikola Jeftić, u najtežoj atletskoj disciplini desetoboj (100 m, dalj, kugla, vis, 400 m, 110 prepone, disk, motka, koplje, 1500 m), na kraju je sakupio 4924 boda (raniji rekord Branko Đuričić 4739 bodova). Ako se ove godine održi prvenstvo Srbije i Crne Gore (1. i 2. oktobra) u višebojima, cilj je 5500 bodova, što bi Nikolu uvrstilo u kandidata za juniorsku reprezentaciju.
U ukupnom plasmanu pionirke Atletskog kluba Kraljevo ostvarile su solidan plasman. U konkurenciji 19 klubova, osvojile su drugo mesto, iza AK Srem iz Sremske Mitrovice.
BURNA SEDMICA U FK SLOGA - piše Stole Petković
Pobeda, izbor pa poraz
 Posle blistave pobede nad solidnom ekipom Takova iz Gornjeg Milanovca (3:1), kada je ekipa pružila najbolju igru u dosadašnjem toku prvenstva, Sloga se sa gostovanja u Užicu vratila poražena. Sloboda je bila bolja za dva pogotka (2:0).
U utakmici sa Takovom briljirao je Ivezić, koji je postigao dva efektna pogotka - u 70. i 78. minutu. I vođstvo Sloge je došlo zahvaljujući ovom fudbaleru, koji je nepropisno zaustavljen u kaznenom prostoru gostiju, a strelac sa bele tačke bio je Stevanović. Gosti iz Gornjeg Milanovca uspeli su samo da postignu počasni pogodak preko Cekinovića, koji je bio brži od golmana Gavrilovića posle greške odbrane Sloge.
,,Beli” su put Užica krenuli oslabljeni neigranjem, pre svih, Milosavljevića, koji je u dosadašnjim mečevima pokazao konstantno dobru formu. U tome treba tražiti i razlog promaje u odbrani Kraljevčana, tako da je Bošković postigao dva pogotka, po jedan u svakom poluvremenu.
A dan pre toga Sloga je (najzad) dobila predsednika. Sada će na čelu kraljevačkog srpskoligaša biti Milan Tufegdžić, poznati sportski radnik, inače direktor JKP ,,Čistoća” u Kraljevu.
- Trudiću se, kao i do sada, da svoje zadatke obavim kako najbolje znam. Iskustva imam, jer sam bio u administraciji FK Bečej, koji je u to vreme iz Vojvođanske došao do Druge lige. Očekujem dobru saradnju sa svojim saradnicima, a Izvršni odbor ću obelodaniti za koji dan - bila je prva izjava Milana Tufegdžića, novog predsednika Sloge.
METALAC TRGOVAČKI - BUDUĆNOST (V) 3:0 (1:0)
,,Podvala” nije prošla
 Stadion: kod Ložionice. Gledalaca 200. Sudija: Aleksandar Jakšić (G. Milanovac) 7,5. Pomoćnici: P. Piper (Čačak) i G. Marković (Topola). Strelci: Lekić u 15, Barjaktarević u 66, Milević u 72. minutu (Metalac Trgovački). Žuti kartoni: Milević (Metalac), Džodžo i Tadić (Budućnost).
Metalac Trgovački: Vulićević 7, Belopavlović 6 (Milosavljević 7), Vlašić 7, Anđelković 7, Dragićević 7, Ivanović 7, Mladenović 6 (Barjaktarević 7), Markićević 7, Lekić 7,5 (Milević 7), Pelivanović 7,5, Rakić 7.
Budućnost (V): Džodžo 6, Jevtić 6, Gajić 6 (Krstić 6), Neb. Živanović 6, Mitrović 6,5, Nen. Živanović 6, Knežević 6, Rajković 6 (Aleksić -), Đuričić 6, Lazić 6, Tadić 6,5 (Radović -).
Igrač utakmice: Vladan Pelivanović (Metalac Trgovački).
Još jedno blistavo izdanje Metalac Trgovačkog. Pribojavali su se Valjevaca u taboru kraljevačkog srpskoligaša, ali samo do početka susreta. Metalac je rutinski došao do bodova boljom igrom pre svega na sredini terena, gde su domaćini pleli pravu paukovu mrežu. Iz jedne takve akcije u 7. minutu Lekić umalo da postigne prvi pogodak. Bio je nespretan u toj situaciji, a Markićević je sa 30 metara pogodio desnu stativu.
Posle tih pretnji došlo je i do prvog vođstva. Pelivanović je osam minuta kasnije izveo korner sa leve strane, a Lekić je loptu sačekao na drugoj stativi i sproveo je u mrežu (1:0). U drugom poluvremenu dominacija domaćina je nastavljena, a u glavnim ulogama rezervisti. Najpre Barjaktarević na pas Pelivanovića (opet on) postiže drugi pogodak, a Milević ubrzo i treći posle solo prodora.
.
|
