Reč građana odlučujuća
Radikali nikada neće dobiti moju ostavku
Čudne koalicije
„Izabrani lekar” doneo nov kvalitet
Razvoj novih antibiotika
O privredi se i dalje odlučuje u kabinetima političara
Završena prva faza pruge Čačak - Kraljevo
Penzioneri trče poslednji počasni krug?
Brkovi – trade mark arapskog sveta
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: fudbal, odbojka

NOVINE U PROJEKCIJI OPŠTINSKOG BUDŽETA ZA NAREDNU GODINU - piše Rajko Sarić
Reč građana odlučujuća

   Budžet je najvažniji akt lokalne samouprave, jer se kroz njega oslikavaju najaktuelnije potrebe građana, kaže predsednik opštine Kraljevo dr Radoslav Jović, najavljujući aktivnosti na pripremi projekcije budžeta za 2006. godinu.
   Do sada su ovu odluku donosili političari, odnosno vladajuća koalicija, koja se uglavnom vodila interesima svog, dakle suženog, biračkog tela. Praktično, svaki odbornik ,,vukao” je na svoju stranu.
   - Kao predsednik opštine, zajedno sa saradnicima, smatrao sam da se u celu problematiku moraju uključiti i sami građani, naši birači, poreski obveznici koji i pune budžet. Zato smo odštampali 22.000 anketnih listića koji će u dogovoru sa PTT-om biti distribuirani na kućnu adresu građanima Kraljeva. Popunjavanjem anketnog listića građani će istaći najpreče potrebe svojih mesnih zajednica, svojih naselja i ulica. Na osnovu toga, lokalna vlast će imati bazu želja građana - kaže predsednik Jović, ocenjujući da je izvorna volja građana najbitniji faktor u donošenju projekcije budžeta, a anketiranje je najbolji način da građani direktno utiču na ovu odgovornu odluku.
   - Kao predsednik opštine koga su građani neposredno birali, dužan sam da slušam i sprovodim volju građana i zato mislim da je ovakav način pripreme budžeta za narednu godinu ispravan i da vodi ka decentralizaciji lokalne vlasti - kaže predsednik Jović.
   Pored očekivanja da će budžet biti projektovan na realnim osnovama, kako prihodi tako i rashodi, predsednik Jović ocenjuje značajnom i saglasnost učesnika Stalne konferencije gradova Srbije, najpre premijera Koštunice i ministra Dinkića da se Kraljevu i još nekim gradovima, posebnim budžetskim kriterijumima, značajnije pomogne sa republičkog nivoa.
   - Kraljevo i još nekoliko gradova u Srbiji godinama se suočavaju sa preopterećenošću infrastrukture zbog velikog broja raseljenog stanovništva.    Tako je Kraljevo zbog nametnutih problema ,,palo na kolena”, jer iz opštinske kase sigurno nije moguće rešiti tako velike probleme - pojašnjava dr Jović.


ANKETA - BUDŽET OPŠTINE KRALJEVO
Naši prioriteti za 2006.

   (Ovo je primer listića koji će dobiti svako domaćinstvo)

   Poštovani sugrađani,
   Krajem svake kalendarske godine Skupština opštine Kraljevo donosi Odluku o budžetu.
   Uspešnost rada lokalne samouprave se ogleda u tome da li se racionalno troše sredstva opštinskog budžeta.
   Polazeći od činjenice da Vi najbolje znate šta su Vaše potrebe, želeli bismo da nam pomognete u odabiru prioriteta koji će se finasirati u 2006. godini.
   Na taj način ćete nam znatno pomoći da što bolje isplaniramo šta iduće godine u opštini Kraljevo graditi, popraviti, kako unaprediti obrazovanje, kulturu, sport, socijalnu zaštitu i društvenu brigu o deci.
   Zajedno ćemo bolje urediti našu opštinu.
   U svakoj od navedenih kategorija obeležite po jedan prioritet znakom X
   Molimo Vas da popunjeni anketni listić ubacite u poštansko sanduče, dostavite najbližoj pošti ili dostavljaču na rejonu.

Predsenik opštine Kraljevo
Dr Radoslav Jović

KONFERENCIJA ZA NOVINARE PREDSEDNIKA OPŠTINE DR RADOSLAVA JOVIĆA
Radikali nikada neće dobiti moju ostavku

   Višečlana delegacija opštine Kraljevo, sa predsednikom dr Radoslavom Jovićem na čelu, juče je otputovala na Hilandar, gde će bratstvu ovog manastira uručiti pomoć za sanaciju štete nastale usled požara. Kako je na konferenciji za novinare pojasnio predsednik Jović, sredstva od milion dinara obezbeđena su još prošle godine.
   - Ovakva pomoć dobro će doći kako bi se u potpunosti sanirale posledice velikog požara koji je zadesio Hilandar. U delegaciji će se nalaziti predstavnici svih političkih stranaka u Kraljevu, predstavnici javnih preduzeća i sredstava informisanja - rekao je Jović.
   Zatim je u potpunosti odbacio ultimatum kraljevačkih radikala (koji je istekao u ponedeljak) da podnese ostavku.
   - Nisam to učinio - kaže Jović - jer je ova vlast, sa mnom na čelu kao predsednikom opštine, započela čitav niz investicija kapitalnog značaja, o kojima su mnoge vlasti decenijama pre nas govorile, kojima su ubirani politički poeni tokom predizbornih kampanja, a da na terenu ništa nije urađeno.
   Navodeći primere aktivnosti sadašnje vlasti, Jović je rekao da će do novembra biti završena izgradnja cevovoda, čime će bar delimično biti rešen problem nedostatka pijaće vode tokom letnjih meseci. Ozbiljno se odmaklo i u razgovorima sa Francuzima o rešavanju celokupnog problema vodosnabdevanja.
   - Radovi na obilaznici napreduju. Istina, ne tako brzo kako bih ja to želeo, ali napreduju. Izgradnjom obilaznice saobraćaj preko mosta na Ibru i centar grada biće rasterećeni za najmanje 30 odsto, procenili su stručnjaci. Ubrzano se radi na rešavanju putne infrastrukture prema Goču, ali i nekim drugim, udaljenim selima, kao što je Mlanča. Naredne godine planirani su radovi na putu Studenica - Rudno, u jednom izrazito bogatom kraju, kome je najveći problem upravo slaba putna povezanost. Pored toga, jedna od velikih investicija koje je sa mrtve tačke pokrenula upravo ova vlast jeste gasifikacija koja, na moje zadovoljstvo, takođe, napreduje planiranom dinamikom. Ukoliko dođe do formiranja posebne firme ,,Energogasa” i partnera iz Italije, ti radovi će biti još intenzivniji - naglašava dr Radoslav Jović, predsednik opštine Kraljevo.
   On je naglasio da ostavku može da podnese samo građanima, koji su ga birali, a oni ga i sada podržavaju, ali da ostavku ,,radikalima nikada neće podneti”, jer je reč o stranci koja ništa dobro nije donela narodu Srbije, pa tako i građanima Kraljeva, i koja najpre treba da raščisti sa svojom prljavom prošlošću, da bi mogla da govori o demokratiji i budućnosti.

ZLOUPOTREBA POTPISA
   Srpska radikalna stranka već mesecima, metodom od vrata do vrata, pokušava da prikupi 11.000 potpisa za moj opoziv. Ako znamo da je to deset odsto biračkog tela, onda znači da predsednik opštine ima poverenje sto hiljada birača. U nameri da obezbede dovoljan broj potpisa, radikali se služe i prljavim radnjama, pa su tako u Ušću prikupljene potpise za izgradnju srednje škole iskoristili za smenu rukovodstva mesne zajednice. Za ovakve poteze neko će morati da odgovara - kaže predsednik Jović i naglašava da bi nepotrebno raspisivanje prevremenih lokalnih izbora opštinu koštalo dodatnih 10.000.000 dinara koji se, u ovom ekonomski teškom trenutku, mogu upotrebiti mnogo bolje.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO SPO
Čudne koalicije

   Na konferenciji za novinare OO SPO naglašeno je da sadašnja vladajuća koalicija, koja čini većinu u SO Kraljevo, već dve godine izuzetno dobro funkcioniše, tako da je formiranje nove koalicije, u najmanju ruku, čudno.
   - Indikativno je i to što se predsednik opštine, s jedne strane, poziva na jedinstvo u okviru koalicije lokalnog parlamenta, a s druge strane, naše je mišljenje da se tim potezom formiranja jedne nove odborničke grupe praktično radi na razbijanju te koalicije i tim pre se postavlja pitanje zašto se i ko pokušava da razbije tu koaliciju - rekao je Mirko Vuković, predsednik OO SPO.
   Predsedništvo OO SPO pokrenulo je inicijativu za isključenje iz stranke tri odbornika koji su iz odborničke grupe SPO prešli u novu odborničku grupu, što u tehničkom smislu neće nešto bitno promeniti funkcionisanje Skupštine.
   - Činjenica da se stvara jedna nova odbornička grupa svima nama je ponajmanje potrebna u ovom trenutku kad su u toku radovi vrlo značajni za građane Kraljeva i kad bi to trebalo da bude gotovo do kraja građevinske sezone - kaže Mirko Vuković.
   SPO je izneo stav oko prikupljanja potpisa SRS za opoziv predsednika Jovića.
   - SPO kao odgovorna politička stranka i odgovorna politička organizacija nema nikakvog udela u tome, tim pre što nismo imali nikakvih dodirnih tačaka sa SRS.

DR DRAGAN ARSIĆ, DIREKTOR ZDRAVSTVENOG CENTRA „STUDENICA” O PLANOVIMA RAZVOJA BUDUĆEG ZNAČAJNOG REGIONALNOG CENTRA - piše Dragan Vukićević
„Izabrani lekar” doneo nov kvalitet u pružanju primarne zdravstvene zaštite

   • Posle četiri godine možemo da pokažemo i drugim domovima zdravlja kako treba da se uređuje sistem, i to od same kapije, odnosno od Opšte medicine. Izabrani lekar doneo je novi kvalitet u pružanju primarne zdravstvene zaštite, pre svega zato što osiguranici koji su dobrovoljno izabrali svog lekara dolaze kod njega sa mnogo više poverenja, a lekar daleko bolje poznaje njihove zdravstvene prilike i njihov socijalni status nego ranije

   • Nedavno je u Kraljevu održan sastanak ministra zdravlja Tomice Milosavljevića sa direktorima bolnica iz čitave Srbije. Kraljevo je jedan od gradova u kojima je sproveden program „izabrani lekar” i naš Zdravstveni centar proglašen je za jedan od najuspešnijih. Kakvi su Vaši utisci kao direktora Zdravstvenog centra posle tog sastanka?
- Bio je to sastanak ministra zdravlja Srbije sa direktorima svih domova zdravlja na temu - upoznavanje sa modelom „izabrani lekar” koji je, kao što je poznato javnosti, prvi put primenjen u našem Domu zdravlja. U vreme kada su nam bili preko potrebni lekovi i sanitetski materijal 2001. godine, kada nam je MKCK ponudio da se u našem Domu zdravlja primeni ovaj model, mi smo, shvatajući vrednost uređivanja zdravstvenog sistema, to i prihvatili, iako smo mogli da ta sredstva koristimo za puko materijalno snabdevanje. Svesni smo da smo imali potpuno neuređen zdravstveni sistem, u kome su pacijenti išli od jednog do drugog lekara, dobijali iste lekove pod različitim imenom i pravili „kućne apoteke”, što je posebno zbunjivalo, a što je opet bilo i krajnje neracionalno ponašanje. Mi smo prihvatanjem ovog programa pokazali da smo spremni da uređujemo sistem. Posle četiri godine možemo da pokažemo i drugim domovima zdravlja kako treba da se uređuje sistem, i to od same kapije, odnosno od Opšte medicine. Izabrani lekar doneo je novi kvalitet u pružanju primarne zdravstvene zaštite, pre svega zato što osiguranici koji su dobrovoljno izabrali svog lekara dolaze kod njega sa mnogo više poverenja, a lekar daleko bolje poznaje njihove zdravstvene prilike i njihov socijalni status nego ranije.

• To je, dakle, nov kvalitet i kada je reč o tradicionalnim „barijerama” na relaciji lekar - pacijent?
- Ovaj program omogućio nam je i da sve ordinacije budu opremljene na isti način, bilo da se nalaze u Poliklinici ili u nekom udaljenom kraju na teritoriji opštine Kraljevo. Prednosti su i što pacijenti mogu da telefonom zakažu pregled kod svog lekara i da tada budu primljeni u zakazano vreme. Jednom rečju, oni više ne dolaze kod lekara opšte prakse po uput za lekara specijalistu, nego sa više poverenja traže uslugu od njega i bivaju upućivani specijalisti samo ukoliko njihov lekar smatra da to i treba.

• Koji su dalji planovi unapređivanja zdravstva u Kraljevu, s obzirom na to da je program „izabrani lekar” dobio najviše ocene stručne javnosti i samih pacijenata?
- Osim u ovaj program, uključeni smo i u program restrukturiranja naše Bolnice, sa još tri bolnice u Srbiji (Valjevo, Vranje i Zrenjanin), vredan oko 3,5 miliona američkih dolara, a koji podrazumeva prenamenu prostora, zatim novu opremu, informacioni sistem i kvalitetnu edukaciju kadrova. Ovaj program treba da bude završen 2007. godine, a cilj nam je da napravimo jednu efikasnu, racionalnu i kvalitetnu Bolnicu. Kroz ovaj program konačno stvaramo uslove za Dečji dom zdravlja, koji će biti preseljen iz zgrade u Ulici cara Lazara u zgradu sadašnjeg ATD-a, a koja će biti potpuno renovirana, iz temelja. Zatim, pravimo Dijagnostički sektor, u čijem sastavu će biti Laboratorija i Rendgen služba, i na taj način povećavamo dijagnostičke kapacitete, što će omogućiti brzu i efikasnu dijagnostiku. Formiraćemo dnevnu bolnicu u kojoj će više od 30 posto operacija moći da se uradi ujutru i da se istog dana pacijenti otpuste kući. Ovo nam omogućava da se predstavimo kao značajan regionalni zdravstveni centar, koji je, uostalom, kao takav i danas prepoznatljiv po pozitivnim rezultatima.

• Stiče se utisak da imate punu podršku Ministarstva zdravlja, ali kakva je saradnja sa lokalnom samoupravom?
- Saradnja sa lokalnom samoupravom je dobra, ali ima prostora da bude i bolja, a pre svega što imamo zajednički problem, a to je raščišćavanje lokacije oko Bolnice i stvaranje uslova za širok i bezbedan prilaz Bolnici. S obzirom da redovno izmirujemo obaveze plaćanja naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, smatram da bi ovo pitanje trebalo da bude prioritetno i da Skupština opštine planira sredstva u budžetu za 2006. godinu upravo za raščišćavanje te lokacije. Poznato je da naši saniteti kada izlaze ili prilaze krugu Bolnice, najduže se zadržavaju upravo u Ulici Jug Bogdanovoj, što ponekad može da ima krajnje nepovoljan ishod za pacijente koji se prevoze kao hitni slučajevi. Sa predsednikom opštine imamo dobru saradnju i razumevanje, i ovom prilikom hoću da kažem da je Skupština opštine donela odluku da iz budžeta izdvoji tri miliona dinara na ime stimulacije timova Opšte medicine i na taj način se uključila u održavanje modela „izabrani lekar”, jer bez te motivacije ne bi ni bilo kvalitetnog održavanja takvog načina rada.

• Najavljen je set zakona u oblasti zdravstva. U kojoj meri zakonodavac prati napore da se problemi „na terenu” razreše u Narodnoj skupštini?
- Reforme u zdravstvu su neophodne i one moraju da traju, s obzirom da je prirodna potreba za stalnim usavršavanjem i novom organizacijom na svim nivoima. Posebno je važno da se dovoljno posvetimo primarnoj zdravstvenoj zaštiti, što smo pokazali svijim primerom, a naročito na promociji zdravlja. Naši timovi rade permanentno u tom pravcu, a kao primer najčešće navodimo podatak da smo posebno edukovali oko 30 timova Opšte medicine da rade na odvikavanju od pušenja. Rezultat je da se oko 1.200 pušača odviklo od tog poroka. Naravno da bi reforme bile uspešne, potrebni su nam i novi savremeni zakoni, pre svega Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o lekarskoj komori i Zakon o zdravstvenom osiguranju. To su tri osnovna zakona koji uređuju zdravstveni sistem. Poznato mi je da su oni u proceduri i da će najverovatnije biti predloženi Skupštini Srbije u oktobru na usvajanje.

ZDRAVLJE NA TRŽIŠNIM OSNOVAMA
- Sistem finansiranja zdravstva nije dobar i on mora da se menja pod hitno. Optimistima sam da će i to da se iduće godine uredi kvalitetnije, tako da će sistem u potpunosti da odgovara interesu pacijenata, a s druge strane omogući će da zdravstveni radnici biti nagrađeni shodno kvalčitetnoj dijagnozi ili prema broju izlečenih pacijenata, što u ovom trenutku nije slučaj...
Uz to, mogućnosti zdravtsva su velike i otvaraju se mogućnosti i za lečenje na tržišnim osnovama. Recimo, u saradnju sa „Merkurom” iz Vrnjačke Banje mi nudimo postoperativni oporavak i tretman, što posebno privlači pacijente iz inostranstva, pre svega Rusije, Italije... I oni se „vezuju” za naš zdravstveni centar.

KOLAPS OD DVA DO TRI
- Prilaz Bolnici je katastrofalan i od lokalne vlasti očekujem da ćemo i taj problem da rešimo povoljno već iduće godine. To je naš prioritet u ovom trenutku, jer treba samo biti u blizini Bolnice između dva i tri sata posle podne, u vreme, poseta, kada je prilaz Bolnici gotovo blokoran za hitne slučajeve. Uveren sam da ćemo i taj problem da skinemo sa dnevnog reda koliko iduće godine.

KORUPCIJA
- Korupcije u zdravstvu ima, ali to su pojedinci. U više navrata tražio sam podršku od pacijenata da prijave takve slučajeve kako bismo korupciju sveli na minimum, pošto sam svestan da ju je nemoguće iskoreniti. Korupcija u zdravstvu, uostalom, prisutna je i u razvijenijim i bogatijim državama od naše. Istina, plate zdravstvenih radnika jesu male, ali to nije opravdanje za korupciju. Mislim da i pacijenti greše kada lekaru donesu poklon, za tim nema potrebe, a ponajmanje obaveze. I dalje pozivam pacijente da ništa ne plaćaju bez priznanice, jer građanima je zagarantovan zdravstveni sistem.

REGIONALNA BOLNICA
- Zdravstveni centar u Kraljevu, zahvaljujući građanima Kraljeva i, istina, jednom dugotrajnom samodoprinosu, danas ima dovoljne prostorne kapacitete i dobre preduslove za još kvalitetniju zdravstvenu zaštitu. Zatim, suština dobrog rada je i kadar, i to je kapital koji Kraljevo poseduje. Ti preduslovi su, uz naše svakodnevne napore, garancija uspešnosti. Uostalom, mi smo nedavno sproveli tajnu anketu među pacijentima i ona je pokazala da je 80 posto naših sugrađana zadovoljno uslugom.
Mi smo već postali regionalni zdravstveni centar, jer pacijenti dolaze u Kraljevo i iz drugih regiona, ne samo sa područja Raškog okruga. U našem Zdravstvenom centru, recimo, godišnje se obavi 6.000 operacija u opštoj anesteziji, a u okolnim gradovima slične veličine od tri do pet hiljada, što znači da pacijenti imaju više poverenja u naše stručnjake.

EVROPSKI KONGRES PULMOLOGA - - piše mr sc. med. dr Branislav Gvozdenović specijalista interne medicine - pulmolog
Razvoj novih antibiotika

   • Od 17. do 21. septembra ove godine u Kopenhagenu je održan petnaesti godišnji Kongres Evropskog respiratornog udruženja, kome je prisustvovalo više od trinaest hiljada lekara - specijalista za lečenje plućnih bolesti iz celog sveta

   Veliki deo Kongresa bio je posvećen opstruktivnim bolestima pluća, tj. bronhijalnoj astmi i hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća (HOBP), koja obuhvata hronični opstruktivni bronhitis i emfizem pluća. Ovo su veoma česta oboljenja, kako u svetu, tako i u našoj sredini. Pokazuju tendenciju daljeg porasta, te samim tim predstavljaju temu od velikog opšteg interesa. Tako, prema najnovijem izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, HOBP predstavlja peti vodeći uzrok smrtnosti u svetu, a naučno-metodološki je predviđeno da će već za nekoliko godina biti čak na trećem mestu (odmah iza kardio i cerebrovaskularnih bolesti). I pored toga, ova oboljenja ne dobijaju zasluženu pažnju zdravstvenih radnika i nadležnih institucija.
   Sve više se ističe problem nedovoljnog dijagnostikovanja HOBP i u vezi sa tim značaj ispitivanja plućne funkcije (spirometrijom) u starijem uzrastu, kada se ova bolest najčešće i javlja. Sa druge strane, zbog toga što je pušenje jedan od glavnih uzroka ove hronične onesposobljavajuće bolesti (kao i velikog broja drugih oboljenja i stanja), Kongres je kao i prethodnih godina bio proglašen za nepušačku zonu.
Na Kongresu su predstavljeni rezultati najnovijih ispitivanja lekova, posebno u terapiji bronhijalne astme. Prikazani su podaci o njihovoj efikasnosti, bezbednosti, savremenom doziranju, kao i novi oblici i šeme doziranja inhalacione terapije, što u velikoj meri pomaže pacijentima da bolje prihvate terapijski režim.
   Postoje napreci i u razvoju novih antibiotika. To je posebno važno zbog sve veće pojave otpornosti bakterijskih uzročnika infekcija disajnih puteva, koja najčešće nastaje zbog njihove nekritične primene.
   Ukazano je, takođe, na rastući problem tuberkuloze pluća. Ona je u blagom porastu poslednjih godina u pojedinim zemljama, a posebno tamo gde postoji problem smanjenja imuniteta (najčešće zbog ratova i migracija stanovništva, kao i side i drugih hroničnih bolesti). Postojeći lekovi su dosta efikasni uz pravilno višemesečno lečenje, međutim, sve je više otpornih sojeva bacila tuberkuloze, te su terapijske mogućnosti u velikoj meri ograničene.
   Na Kongresu je prihvaćen veliki broj radova iz naše zemlje. Radovi su bili veoma zapaženi, o čemu svedoči veliko interesovanje i stručna diskusija lekara iz različitih krajeva sveta.
   Na Kongresu je primenjena tzv. ,,kontinuirana medicinska edukacija" lekara učesnika ovog skupa, čime se oni dalje stimulišu da stručno napreduju i ne dozvoljava se da prekinu sa daljim usavršavanjem. U najvećem broju zemalja širom sveta zakonski je regulisano da, ukoliko u toku određenog perioda ne sakupe određeni broj poena od ove edukacije, lekari mogu da izgube licencu za svoj rad. Nadajmo se da će se to uskoro uvesti i kod nas, jer bi se na taj način u velikoj meri popravio kvalitet rada lekara i zdravstvene službe u celini.

ŽENE SVE UGROŽENIJE
   Ukupna godišnja izdvajanja za bolesti pluća u Evropi iznose oko 100 milijardi evra (od toga se najveći deo odnosi na akutne infekcije disajnih puteva, HOBP i astmu). U pogledu stopa smrtnosti i zastupljenosti, kao i troškova, oboljenja pluća nalaze se na drugom mestu (iza kardiovaskularnih bolesti). U Velikoj Britaniji ona su već vodeći uzrok smrtnosti.
   Epidemiolozi su utvrdili da je u razvijenim zemljama Evrope, između 1960. i 1989. godine, zastupljenost karcinoma pluća kod muškaraca bila u padu. Međutim, od tada pa do danas dolazi do daljeg porasta ovog kobnog oboljenja, naročito kod žena (što se dovodi u vezu sa povećanjem navike pušenja cigareta).

INTERVJU: MIROSLAV TLAČINAC, POTPREDSEDNIK REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE I VLASNIK PREDUZEĆA „AMIGA” - piše Dragan Vukićević
O privredi se i dalje odlučuje u kabinetima političara

   • Svi problemi koje mi privrednici osećamo, bilo da se radi u oblasti kreditiranja ili investiranja, zapošljavanja ili carinskih mera, nisu najbolje regulisani zakonom i Privredna komora traži da se zakoni donesu i ujednače • Privrednici žele da se ubrza proces privatizacije, restruktuiranje preduzeća i velikih sistema, tako da se dođe do toga da imamo ambijent koji postoji u zemljama u okruženju, a koje su prošle tranziciju

   - Fizički obim proizvodnje za period do prvog juna 2005. godine niži je za oko 5,7 posto u odnosu na 2004. godinu. Realizovane stope su takođe bile bile niže za pet do šest posto u poređenju sa ostvarenim u 2004. godini. Do toga je došlo zbog prekomernog uvoza u decembru 2004. godine radi izbegavanja obaveza po PDV-u. Svi uvoznici su, naime, uvezli veliku količinu robe i taj uvoz je iznosio oko 1-1,5 milijardi evra, što je znatno povećalo ukupan deficit prošle godine. I to je dovelo do zamaha u prvih par meseci 2005. i neki pokazatelji su bili da je porast industrijske proizvodnje u prva tri meseca postojao. Kada je to istrošeno, došlo se na realnost i više nije dolazilo do povećanja, već, naprotiv, do smanjenja ukupne industrijske proizvodnje.
Ovim rečima komentariše poslovanje privrede na području Regionalne privredne komore Kraljevo (RPK) Miroslav Tlačinac, potpredsednik RPK i vlasnik preduzeća „Amiga” u intervjuu „Ibarskim novostima”, navodeći još jedan razlog za takav rezultat.
- Naša država se nalazi u uslovima najveće inflaciji u Evropi u ovom trenutku, i ona iznosi oko 10 posto u prvih šest meseci, a u takvim uslovima proizvodnja ne može dobro da funkcioniše. Na žalost, konkretne podatke za opštinu Kraljevo nemamo, ali nadam se da ćemo ove godine imati te podatke pošto je uspostavljena saradnja sa Ministarstvom finasija i republičkom komorom. Za sada raspolažemo samo podacima za RPK. Međutim, možemo da konstatujemo da je na području opštine Kraljevo registrovano 5.600 preduzeća i oko 3.800 radnji, od čega je 40-50 posto aktivnih, ali najveći broj je iz oblasti trgovine.
• Koja su to konkretno preduzeća na vrhu liste izvoznike i uvoznika?
- Na području Regionalne privredne komore najveći izvoz se beleži u oblasti proizvodnje metalnog posuđa, a tu je neprikosnoven kao izvoznik ,,Metalac” iz Gornjeg Milanovca. u izvozu smrznutog i prerađenog voća prednjači ,,Mondi Srbija " iz Vrdila i preduzeće ,,Gir", koje izvozi elemente za kuhinje. Najveći uvoznik na području regiona je firma ,,Autočačak", koja zastupa automobile „škoda”, a veliki uvoz su realizovala i druga preduzeća za nabavku repromaterijala i kupovinu mašina...
• U kojoj meri RPK može da doprinese stvaranju ambijenta za povoljnije poslovanje privrede?
Regionalna privredna komora i Komora Srbije bila je godinama van partnerstva sa Vladom. Nešto se pozitivno menja u poslednje vreme i Privredna komora se trudi da bude partner u pregovorima sa Vladom radi stvaranja boljeg ambijenta za privređivanje. I pri tome se trudimo da ne dođe do politizacije naših napora, mada ima i toga. Svi problemi koje mi privrednici osećamo, bilo da se radi u oblasti kreditiranja ili investiranja, zapošljavanja, carinskih mera, nisu najbolje regulisani zakonom i Privredna komora traži da se zakoni donesu i ujednače. Privrednici žele da se ubrza proces privatizacije, restruktuiranje preduzeća i velikih sistema, tako da se dođe do toga da imamo ambijent koji postoji u zemljama u okruženju, a koje su prošle tranziciju.
• Koje su države najčešćim partneri ovdašnjih preduzeća?
- Najznačajiji partneri preduzeća sa ovog područja u uvozu i izvozu su Bosna i Hercegovina, Italija, Nemačka, Makedonija, Češka ,Francuska, Turska , Kina... Međutim javlja se problem što na naše tržište veoma brzo nadiru preduzeća iz Hrvatske i Slovenije, bilo da se radi o kupovina naših preduzeća ili da na ovo tržište plasiraju svoju robu i mi smo prinuđeni da se borimo sa tom konkurencijom u, rekao bih neravnopravnim uslovima. Zato tražimo od Vlade da našim preuzećima omogući reciprocitet, odnosno da i mi možemo da se pojavimo na njihovom tržištu barem približno njihov prisustvu kod nas. Mi u „Amigi” smo se izborili da dobijemo posao u konkurenciji sa hrvatskim firmama u Crnoj Gori pri gradnji tunela Sozina, zatim na mostu Milenijum, radili smo na Neretvi, a, na žalost, nećemo moći da se izborimo za poslove na carinskom prelazu Batovci. Izvesno je da ćemo izgubiti taj posao, mada je i naša ponuda bila atraktivna. Dobiće ga ili Hrvati ili Francuzi.
Uslovi Evropske unije su legalizacija uvoza i carinskih mera, i mi tražimo od naše Vlade da to primeni i na njih. Vancarinske mere zaštite su jedino sredstvo koje može da se iskoristi za zaštitu industrije. Ne tražimo privilegiju, ali bili smo deset godina pod sankcijama i zaostajemo u tehnološkom razvoju oko 20-30 posto i nismo u situaciji da se borimo sa njima, jer su oni bili u prilici da se modernizuju i da sada ulaze na naše tržište.
• U kojoj meri su krediti dostupni privrednicima? Kakvo je Vaše iskustvo kao vlasnik „Amige”?
- Da bismo ozbiljno mogli da konkurišemo proizvodima koji nam dolaze sa strane, moramo da dođemo do situacije da dobijemo povoljne kredite za razvoj, za kupovinu mašina i opreme. Tih kredita nema i to je osnovni problem privrednika i na to pokušavamo da ukažemo. Svedoci smo da svaki dan u Kraljevu „niče” neka nova banka, a mi treba da ispunimo neke evropske uslove da bi smo dobili kredit. Nemamo infrastrukturu koja to prati i nismo u stanju da ispoštujemo ono što banke traže za obezbeđenje kredita. Pre svega traži se hipoteka, a mi nemamo uknjižene objekte, traži se garancija banke koja je veoma skupa, garancija nekog drugog preduzeća, traži se lična menica vlasnika firme... Tražili smo neke olakšice za dobijanje kredita, pa zar naše postojanje na ovim prostorima od 15 godina ništa ne znači? zar to nije svojevrsna garancija, a pogotovo ako je reč o preduzećima koja posluju pozitivno?
Poznat je, recimo, „italijanski kredit” koji je aktuelan jedno 4-5 meseci, a operativan od juna. Mi smo tražili da se on sprovede, ali kredit nije zaživeo. Država je dobila takozvani mekani kredit na 17 godina sa kamatom od jedan posto, sa dve ili četiri godine grejs perioda. Takvo kreditiranje država je prenela na banke, ali odmah je kamatu Narodna banka povisila na 4,9 posto, potom slede troškovi banaka od jedan do dva posto, troškovi garancija i hipoteka su takođe jedan do dva procenta. Kada se svi „ugrade”, takav kredit postane „pretvrd” za privredu.
• Kako kao dugogodišnji, a uspešan privrednik, ocenjujete stanje kraljevačke privrede?
- Nekada nejveći izvoznik „Magnohrom”, na žalost, odavno se ne nalazi u vrhu i ne predstavljaj značajan potencijal kao izvoznik. Kada dođe do privatizacije u oblasti poljoprivrede doći će i do povećanja proizvodnje. Na žalost imamo i primer „Hladnjače” koja je privatizovana a ne radi. Mi godinama stagniramo, pre svega zbog velikih sistema kao što su „Magnohrom”, Fabrika vagona, „Jasen” ... I mada su ta preduzeća bili nosioci privredne strukture ovog grada, u trenutku kada su počeli da propadaju država nije ništa uradila da se proces privatizacije uradi brže, a svima nam je interes da ti giganti rade. Lokalna samouprava je nezainteresovana za rad malih i srednjih preduzeća, koja bi mogla da pokrenu proizvodnju i vrlo često nas prozivaju po negativnim stvarima. Dobili smo podatke od Privredne komore i videli smo da se 5-6 firmi izdvajaju po uspešnosti i realnim kapacitetima. da predstavljaju nosioce razvoja opštinske privrede, a to su pre svega „Radijator”, „Gir”, „Monte Serbia”, „Afiks”, „Amiga”...
Znamo da je u postupku donošenje Zakona o finansiranju lokalne samouprave i naš predlog je bio da se ugradi u taj zakon obavezna zavisnost lokalne uprave od rezultata rada pojedinih privrednika sa tog područja. Onda bi znali gde se mi nalazimo, koji su naši problemi i pomogli bi nam da dobijamo poslove na strani, a da ne pominjem da bi se političari borili da dobijemo poslove i na našem području. Čak ni u Kraljevu ne možemo da dobijemo neki veliki posao. Radove na obilaznici, konkretno, izvode ,,Putevi" iz Užica, gasifikaciju rade firme iz Kragujevca i Beograda... to govorim jer ne možemo da steknemo licence i reference ako ne radimo bar u svom gradu.
• „Novi gvožđar”, čiji ste Vi jedan od vlasnika, važi za jednu od najuspešnijih privatizacija u Kraljevu. kakav je Vaš recept za uspešnu privatizaciju?
- Proces privatizacije veoma sporo teče i on mora da se ubrza. Na području Regionalne privredne komore oko 136 preduzeća je u procesu privatizacije, od čega je 74 privatizovano. Uspešna privatizacija je ako je nastavljen kontinuitet rada, ako nije došlo do otpuštanja radnika, ako je izvršena investicija koja je po ugovoru preuzeta i ako se izmire i sve ostale obaveze, u pogledu malih akcionara i radnika. Mi, kao novi vlasnici tih preduzeća, nismo imali razumevanja od lokalne samouprave da nam otpišu komunalne dugove pri privatizaciji, kao što je urađeno sa ,,Takovom", pa je to sada, kako vidimo, jedno od uspešnijih preduzeća na području RPK.
Kod neuspešnih privatizacija problem je što vlasnici nisu produžili osnovnu delatnost, nisu obavili ulaganja po kuporodajnom ugovoru ugovoru o investiranju, već su gledali jedino kako da se što pre otarase radnika i da preduzeće rasprodaju u delovima.
• Kako „Amiga” uspeva da dođe do posla, s obzirom na veliku konkurenciju i Zakon o javnim nabavkama koji diktira dvojake standarde?
„Amiga” je iskoristila tu mogućnost kada je Zakon o javnim nabavkama usvojen, bez obzira na sve njegove manjkavosti i probleme, nedosledno primenjivanje... Ipak, zakon je dao mogućnost da firme koje imaju dobar bilans i poseduju imovinu, svoje radnike, dobre reference, moraju da budu izbačene u prvi plan i onda je samo pitanje cena da li će uspeti ili ne. „Amiga” je na svim konkursima kada su u pitanju javne nabavke, učestvovala i u svim gradovima prošla predkvalifikacije zahvaljujući dobrom poslovanju. „Amiga” je prisutna u gotovo svim beogradskim javnim preduzećima jer smo kao uspešno preduzeće pri samom vrhu u našoj oblasti, a ima nas oko dvadesetak. Prisutni smo i u Novom Sadu i Vršcu koji smo pred Evropsko prvenstvo u košarci obnovili, rekonstruisali i dogradili.
• Tranzicija je period u kome mnogi ostaju bez posla, a teško se dolazi do radne knjižice. Kako doći do posla u uslovima velike nezaposlenosti?
- Problem nezaposlenosti je veliki, otprilike oko 16-17 hiljada nezaposlenih imamo na području opštine Kraljevo. Ali, kako je to u praksi? Kako se zapošljavaju novi radnici? Recimo, nedavno je Ministarstvo rada raspisalo konkurs za pomoć pri zapošljavanju. na taj konkurs se na području Raškog okruga javilo oko 1.300 ljudi, a odobrena su sredstva za svega 30, a na naknadni zahtev za 60 radnika. To je gubljenje vremena za izradu programa za zapošljavanje. Mi iz Komore insistiramo da se odredi iznos sredstava po radniku koji se zapošljava i koji se skida sa evidencije Zavoda za tržište rada i da se propišu uslovi i da ta sredstva odmah pripadnu preduzeću koje zapošljava te radnike. Problem je i u tome što nemamo proizvodnih radnika, jer koju god proizvodnu struku na Zavodu potražite naiđete na neverovatnu istinu da takvih nema, a govorim o zavarivačima, elektromonterima...

CRNA GORA KAO INOSTRANSTVO
- Pomenuo bih problem poslovanja sa Crnom Gorom, sa kojom poslujemo po principu kao da je Nemačka, Htvatska.. Naime, za poslovanje sa Crnom Gorom potrebno je obezbediti potpunu dokumentacijim za izvoz, sve se carini, plaćanje se obavlja u evrima preko frankfurtske banke, koja uplaćuje potom Narodnoj banci, koja nama privrednicima prenosi novac, ali nam skida proviziju i to traje 7-8 dana. A kada treba da kupimo devize za uvoz opreme ponovo plaćamo proviziju?!

POLITIČARI IGNORIŠU PRIVREDNIKE
- Jedan od najvažnijih zadataka koje ova zemlja treba da uradi jeste da se obave pregovori sa evropskom komisijom. Moram reći da je taj naš predlog prihvatio predsednik Vlade, koji se saglasio da se pregovori vrše uz prisustvo privrednika kada su ekonomske teme u pitanju. Na žalost i dalje takve pregovore vode isključivo političke partije, bez prisustva nas iz privrede.

LOKALPATRIOTIZAM
- Preduzeće „Amiga” ima razgranatu mrežu poslova po celoj Srbiji i u svaki od tih poslova na ovaj ili onaj način mi smo uvodili i uvodimo veliki broj firmi iz Kraljeva, čime želimo da podstaknemo upošljavanje i razvoj i tih firmi, ali i opštine u celini. Tako, odličnu saradnju ostavrujemo sa preduzećima „Radijator”, „Tehnooprema”, „Tehnograd”, „Afiks”, „ DM internacional”...

PUŠTENA U SAOBRAĆAJ MODERNIZOVANA PRUGA ČAČAK - ZABLAĆE
Završena prva faza pruge Čačak - Kraljevo

   • Prošle subote je puštena u saobraćaj elektrificirana i modernizovana pruga na relaciji Čačak - Zablaće u dužini od 9,5 kilometara, čime je završena prva faza elektrifikacije pruge Čačak - Kraljevo • Prugu Čačak - Zablaće u rad je svečano pustio ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić

   Ministar Velimir Ilić, otvarajući ovu deonice pruge Čačak - Kraljevo, kazao je da je cilj ove velike investicije da se u dogledno vreme poveže barska pruga od Požege, preko Čačka i Kraljeva, sa Koridorom 10, što je ujedno bio i jedan od uslova EU za dobijanje statusa koridora. Ilić je ocenio i da je to prilika za potpunu rekonstrukciju postojećih pruga, kao i za obnovu stanica i drugih postrojenja.
   - Uvođenjem električne vuče, u periodu od osam do deset godina kompletno će se isplatiti ulaganje u elektrifikaciju, s obzirom da je korišćenje dizel-lokomotiva oko četiri puta skuplje od električnih - kazao je ministar i dodao da su trenutno u toku pregovori sa poznatom svetskom kompanijom „Generalelektrik”, koja je ponudila da investira u modernizaciju pruge od Zablaća do Dimitrovgrada i sve bočne priključke, uz vrlo povoljne kredite.
   - Ukoliko naša vlada prihvati tu ponudu, to će biti prvi put da čuvena kompanija, najveća na svetu i u ovoj oblasti uđe u Srbiju - rekao je Ilić.
   Prema rečima generalnog direktora „Železnica Srbije” Milanka Šarančića, vrednost do sada obavljenih radova na elektrifikaciji pruge Čačak - Kraljevo, započete prošle godine, procenjena je na oko 45 miliona dinara, od čega je Ministarstvo za kapitalne investicije obezbedilo 15 miliona dinara, a ostatak su finansirale ŽS iz sopstvenih sredstava. On je ukazao da se radovi na elektrifikaciji ove pruge nastavljaju, već su montirani stubovi kontaktne mreže na relaciji Zablaće - Slatina, a započeti su i građervinski radovi i obezbeđen neophodan materijal.

PISMO SA BLISKOG ISTOKA - piše Slobodan Milić
Brkovi – trade mark arapskog sveta

   ,,Poštovani gledaoci, nalazimo se na prelepom stadionu Galatasaraja u Istanbulu, na kome se skupilo više od 40.000 ljubitelja fudbala i, verujte mi na reč, samo policijski psi nemaju brkove!” – reči su jednog srpskog fudbalskog komentatora.
   Mustaći su postali trade mark arapskog sveta. Nije preterivanje, pravi je podvig naći muškarca bez brkova. Tako je bilo i kod nas doskoro. Svačiji deda ili pradeda je imao brkove. Nedavno sam pogledao jedan kratak film braće Limijer, jedan od prvih njihovih filmova, u kojem su jedno 10 minuta snimali radnike u nekoj francuskoj fabrici kako rade. Bukvalno svi koji su se pojavili u tom filmu imali su kapu i brkove. Žene tad nisu radile u fabrikama, ali sigurno su i one imale brkove.
   Ipak, danas živimo u 21. veku, postoje globalne ikone prema kojima se muškarci i žene modeliraju. Zapadna instant kultura ima ogroman uticaj ovde (u Iraku – prim. ured.), pije se ,,Pepsi”, sluša se Šakira itd. Ali, brkovi nikako da nestanu. Ja sam se sa ovim problemom odmah uhvatio u koštac, čim sam došao na Bliski istok. Morao sam da nađem neko logično objašnjenje. Pričao sam sa mnogim brkajlijama o njihovim porivima da puste brkove i dobijao razne odgovore. Svi se slažu u tome da su brkovi baš lepa stvar na licu. Pored ovog, neki su nabrajali i sledeće razloge:
• brkovi su mačo - muškarac nije muškarac bez brkova (šifra ,,Omar Šarif”)
• brkovi su seksi - žene vole da ih se šašolji, naročito ako brkajlija zna kuda da ih proveze
• brkovi su kreativni - u društvima u kojima je životni standard nedovoljan da bi se razlikovali po odeći, brkovi predstavljaju polje za kreativnost
• brkovi su korisni - možete ih nesmetano i u društvu gladiti dok razmišljate, za razliku od one druge stvari.
   OK, sve je ovo zvučalo logično, ali ipak nekako nedovoljno. Nešto je tu nedostajalo, neki malter da sve ove mini-razloge ugradi u čvrst argument.
   Zato sam odlučio da se oprobam.
   Prestao sam da brijem brke pre jedno mesec dana. Na početku su bili malo stidljivi, kao oni tinejdžerski. No svakim danom su jačali, a i ja sam ih obilato hranio tako što sam supu svakog dana jeo bez kašike. Uskoro su moje iračke kolege i koleginice počeli da primećuju promenu, ali su se samo smejali misleći da je to trenutni hir. No, ja sam postajao sve ponosniji na svoje brke, i čak počeo da se na pauzi za ručak savetujem sa starijim brkajlijama o tome kako ih pravilno održavati. Jer, znate, nije dovoljno samo prestati sa brijanjem. Vrlo brzo krenu da uskaču u usta, čak i u nos. Zatim, mora da se vodi računa i o obliku, neće oni sami po sebi da postanu mačo, seksi, kreativni i korisni.
   Što se tiče oblika, odlučio sam se za tradicionalni arapski trougao. Nije težak za održavanje, malo troši, udoban je i rezervni delovi nisu skupi. Uz to je ovaj oblik odličan za infiltriranje u iračke redove i, uz iračku vozačku dozvolu, koju sam pre par meseci nabavio na pijaci (cena bude oko $10), mogu slobodno da se šetam po gradu. Kasnije sam dodao držače sa strane, mali uticaj američkih filmova o mačo kamiondžijama.
   Mogu vam reći i da sam dobio na autoritetu. U arapskom svetu je i inače teško steći autoritet pre 50. godine života, i to sam s vremena na vreme osećao u poslu. Brkovi su mi doneli tu prevagu, taman toliko da ljudi uzmu za ozbiljno to o čemu pričam. Sad i kad sam sam - svi mi kažu Vi.
Koliko su seksi, izmeriću za tačno tri nedelje - kad se budem video sa devojkom. Prvo se malo bunila kad sam joj poslao fotke, rekla mi je da će svi misliti da je tučem kad smo sami (eto još jednog dokaza da su mustaći mačo). Onda se predomislila i rekla da ih nikako ne skidam dok se ne vidimo. Šta da vam kažem, već rade. Uvideo sam benefite nošenja brkova posle samo mesec dana i shvatio da je upravo to taj malter sa početka priče – lično iskustvo. Neke stvari postanu jasne tek kad se probaju.

(autor je Kraljevčanin; zaposlen je u američkom Nacionalnom demokratskom institutu u Basri, Irak)

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

REKONSTRUKCIJA ŠKOLE U GRDICI - piše Bojana Milosavljević
Generalno sređivanje od poda do krova

   • Prema listi prioriteta, koju svake godine sačini Odeljenje društvenih delatnosti opštine Kraljevo (inače, glavni investitor svih rekonstrukcionih zahvata na školskim objektima), ovih dana počinje uređivanje Izdvojenog odeljenja Osnovne škole ,,Braća Vilotijević" u Grdici. Rok za obnovu ruinirane zgrade je - mesec dana

   Lepa vest je da Grdica, veliko naselje, takoreći u samom gradu, ne zna za problem ,,bele kuge", ako je suditi po statističkom podatku da njena četvororazredna škola ove godine ima više od stotinu đaka, a evidencija za narednu već pokazuje da će ih biti još više. Sve to u situaciji kada i neke škole u srcu Kraljeva svakoga juna strepe za broj novih odeljenja prvačića. Uz sve to, preduzimljivi građani ove mesne zajednice, u saradnji sa lokalnom samoupravom, poslednjih godina su štošta učinili na poboljšanju životnih uslova ovog dela grada, koji je tek jednim delom periferija Kraljeva.
   Dugogodišnji problem najmlađih žitelja Grdice ipak je - školska zgrada, koju osim učenika koriste i predškolci Dečje ustanove ,,Olga Jovičić Rita". Reč je o prostoru koji decenijama nije saniran i održavan, pa je razumljivo što je njegova rekonstrukcija stavljena u vrh liste prioriteta. Radovi, čiji je investitor opština Kraljevo (preko Odeljenja društvenih delatnosti), vredni su oko milion i dvesta hiljada dinara, a treba da počnu čim se predškolcima nađe privremeni smeštaj na rok od mesec dana, koliko će čitav posao da traje. Po završetku renoviranja i budući prvaci bi se vratili u nov prostor i prave uslove rada i boravka.
   Koliko će biti posla na rekonstrukciji i renoviranju škole u Grdici, ne može pouzdano da se zna u ovom trenutku, jer je zgrada dugo bila prepuštena pogubnom delovanju vremena i samo spolja liči na obrazovno-vaspitni centar Grdice. Osim što je izvesno da joj je neophodna popravka od poda do krova, što uključuje i sanitarnu infrastrukturu, projekat rekonstrukcije predviđa i proširenje školske zgrade za dve nove učionice. Tako bi se stekli uslovi, kako saznajemo od Slavice Simović, direktora ,,Braće Vilotijević", pod čijim je okriljem i škola u Grdici, da ovo Izdvojeno odeljenje, u čijem jednom razredu sada ima čak 34 učenika, ubuduće radi u samo jednoj smeni. Neuporedivo bolje uslove dobiće i sadašnji predškolci - budući prvaci: veći prostor, kvalitetan sanitarni čvor i zaseban ulaz.
   U senci adaptacije Izdvojenog odeljenja matične škole ,,Braća Vilotijević" u Grdici ostaje i renoviranje dela prizemlja ,,glavne škole", koje je, kako saznajemo, ovih dana uspešno i kvalitetno završeno.
   Isto tako, ovog proleća obnovljena škola u Drakčićima (takođe u sastavu ,,Braće Vilotijević"), radnu godinu počela je po najvišim standardima za naše školstvo. Svojevremeno renovirana donacijom Japana, osim potpuno novog izgleda, ova škola je upravo dobila i primerenu ,,okolinu": lepo uređene sportske terene i igrališta oko kojih su se baš domaćinski potrudili sami meštani Drakčića. Njihov dobrovoljni rad i prilozi za nabavku sportskih rekvizita od velike su pomoći upravi matične škole, pa i samoj opštini. Roditelji đaka u ovom selu, na samo nekoliko kilometara od centra Kraljeva, nisu hteli da u dobročinstvu zaostanu za još jednim dragocenim donatorom, koji je školi poklonio kotao za centralno grejanje, tako da će grejna sezona u njoj početi tačno na vreme.


VEŠTINE ZA ODRASLE - piše Bojana Milosavljević
Kursevi u Duhovnom centru

   Povremena promena profesije postaje nužnost i našeg društva, što je bitna odlika zemalja u, takozvanoj, tranziciji. Jednom dobijeno radno mesto nije više doživotna i zagarantovana privilegija. Stoga se brojne nevladine i humanitarne organizacije bave vidovima drugačije edukacije i osposobljavanja radno sposobnog pojedinca.
   Pod okriljem Duhovnog centra ,,Vladika Nikolaj Velimirović" u Kraljevu radi Dobrotvorni fond Srpske pravoslavne crkve ,,Čovekoljublje". Osnovan je i organizovan kao humanitarna, neprofitna organizacija sa osnovnim ciljem - obavljanje dobrotvornih aktivnosti. Sedište Fonda je u Beogradu. ,,Čovekoljublje" počiva na hrišćanskim vrednostima i istovremeno poštuje visoke standarde vodećih svetskih organizacija. Osnovni princip u radu je poštovanje ljudskog prava na dostojanstven život. Posvećenost i brigu za bližnje ovaj Fond potvrđuje mnogim projektima, namenjenim pre svega edukaciji i prekvalifikaciji radno sposobnih ljudi. Živa aktivnost Fonda ,,Čovekoljublje" u Kraljevu započela je još 2001. godine osnivanjem Radionice duboreza. Ona je, kao i svi potonji projekti, bila namenjena sugrađanima lošijeg materijalnog statusa. U više ciklusa obuke do sada je kroz ovu umetničko-zanatsku radionicu prošlo više od dve stotine kandidata. Od predstavnika Fonda u Kraljevu saznajemo da ih je desetak, posle kvalitetne obuke, započelo samostalan posao. Naravno, vrata Duborezačke radionice i dalje ostaju otvorena za nove talente. U njenom proizvodnom delu izrađuju se ramovi za ikone, ogledala i slike, kao i kućni i crkveni nameštaj.
   Aktivnost Fonda ,,Čovekoljublje" danas se širi i na druge oblasti dodatnog osposobljavanja, pri čemu starosna dob nije ključni uslov za izučavanje nekog od programa. Trenutno se u Duhovnom centru drže kursevi iz informatike i knjigovodstva, a u planu je i program stranih jezika. Broj polaznika nekog kursa limitiran je količinom sredstava za obuku, pa tako u Duborezačkoj radionici ima deset radnih stolova, a u kompjuterizovanoj učionici - petnaest mesta za kandidate koji se edukuju u informatici ili knjigovodstvu. Časove informatike pohađaju tri grupe polaznika, a za kurs knjigovodstva je do sada oformljena jedna, mada je, saznali smo, interesovanje veoma veliko.
   Obuka u Duborezačkoj radionici traje šest meseci, program informatike osam nedelja, a knjigovodstvo - tri meseca. Posle svakog od ovih programa dobija se certifikat, sa kojim je neuporedivo lakše traganje za novom egzistencijom.


,,DANI EVROPSKE BAŠTINE"
Sporadične manifestacije

   Septembar je mesec u kome se obeležavaju ,,Dani evropske baštine" u koje je uključeno 48 zemalja. Naša zemlja se uključila od 2002. godine nizom akcija kao što su informisanje građana o kulturnom nasleđu, otvaranje ustanova koje nisu dostupne, raznim predavanjima u osnovnim i srednjim školama. Osnovni cilj je buđenje svesti o značaju kulturnog dobra i potrebi za njegovo očuvanje. U Srbiji ove godine dani evropske baštine nisu obeleženi kao predhodnih:
   - Iz ministarstva za kulturu rekli su nam da je prošle godine za ovu manifestaciju potrošeno više sredstava nego što je predviđeno.Tako da je ove godine umesto sektora za kulturno nasleđe ovu manifestaciju sproveo sektor za međunarodne odnose i ove godine obeležava se samo sporadično, kaže Katarina Grujović, dipl. etnolog-antropolog u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu i koordinator manifestacije za Kraljevo.
Tema ovogodišnjih dana Evropske baštine bila je zemlja.
   -Nedostatak novca onemogućio je lokalne koordinatore da se ove manifestacije sprovedu i da na najbolji način mogu da predstave zemlju, kao onu koja nam daje život kroz prostor koji naseljavamo, kroz građevinski materijal kojim izgrađujemo kuće, kroz zemljište koje obrađujemo i od kojeg dobijamo hranu, i u krajnjem slučaju, ako posmatramo onako hrišćanski, zemlju od koje postajemo u onu kojoj se vraćamo nakon smrti, dodaje Katarina Grujović.
   Iako nisu obeleženi na adekvatan način ,,Dani evropske baštine" treba još jedanput da podsete na to da kulturno nasleđe ima neprocenjivu vrednost i da svest o tome treba itekako graditi kod građana, posebno mladih.