Bez oktobarskih nagrada i priznanja
Sud odbio žalbu predsednika Jovića
Kod ložionice streljani Kraljevčani, a ne partizani ili četnici!
Oktobar
Da li Jugoslavija štiti ratnog zločinca?
Nemedicinsko osoblje nezainteresovano
Daleko od onoga što se očekivalo
Učinimo ih srećnim kao što oni čine nas
Za pravu ljubav godine nisu prepreka
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: fudbal, odbojka, tenis

ODBORNICI SKUPŠTINE OPŠTINE JUČE DONELI IZNENAĐUJUĆU ODLUKU - piše Rajko Sarić
Bez oktobarskih nagrada i priznanja

   • Van svakog očekivanja predlog Komisije za nagrade i priznanja nije dobio potrebnu većinu tako da će Kraljevdan po prvi put biti obeležen bez dodele zvanja počasnog građanina i drugih priznanja

   Petnaesta sednica Skupštine opštine Kraljevo, koja je održana juče, imala je samo dve tačke dnevnog reda: predlog Komisije za nagrade i priznanja za dodelu oktobarskih priznanja i nagrada za ovu godinu i predlog Saveta za kulturu Programa obeležavanja 14. oktobra i Dana oslobođenja Kraljeva od fašističkog okupatora.
   Posle višečasovne diskusije, za mnoge neočekivano, odluka o dodeli priznanja i nagrada opštine Kraljevo za 2005. godinu nije doneta. Za donošenje odluke glasalo je 25 odbornika, protiv nije bio niko, a uzdržanih je bilo 38. Mnoge je iznenadila odluka odborničke grupe G 17 plus da ne podrži predlog jer, kako reče šef odborničke grupe ove stranke Mr Jovan Nešović, stranka nije imala svog predstavnika u pomenutoj Komisiji te, stoga, nije mogla da utiče na donošenje konačnog predloga.
   Predsednik Komisije za nagrade i priznanja Blagomir Kića Jovanović je, obrazlažući predlog Komisije rekao da je predlog predsednika opštine dr Radoslava Jovića i šefa odborničke grupe SPO Milomira Šljivića, da se zvanje počasnog građanina opštine Kraljevo dodeli prof. dr Vladimiru Baltiću jednoglasno prihvaćen uzimajući u obzir vrhunska ostvarenja imenovanog na polju onkologije i unapređenja zdravstva.
   Ceneći pre svega angažovanje na uspostavljanju partnerskih odnosa između Srpskog i Francuskog naroda, Komisija je, takođe jednoglasno, prihvatila predlog Demohrišćanske stranke Srbije da se za počasnog građanina Kraljeva proglasi i Žerar Šarije, zamenik gradonačelnika Sen Foa - Lion.
   Srpska radikalna stranka, pored tridesetak predloga za izmenu dnevnog reda sednice, imala je i četiri amandmana na prvu tačku predloženog dnevnog reda. Naime, oni su tražili da se pored prof. dr Vladimira Baltića i Žerara Šarijea, zvanje počasnog građanina dodeli akademiku Miomiru Vukobratiću, direktoru Laboratorije za robotiku Instituta ,,Mihailo Pupin”, uvaženim članom SANU i drugih međunarodnih visokonaučnih institucija i udruženja.
   Ovaj amandman radikala, kao i drugi amandmani nisu usvojeni uz obrazloženje da su nadležnoj Komisiji dostavljeni po isteku konkursnog roka. Šef odborničke grupe DS Milan Vuković zamerio je predsedništvu Skupštine što je dozvolilo da se novi predlozi, u ovom slučaju predlozi SRS, pojave na sednici Skupštine jer je jasno da je nadležna Komisija svoj posao uradila u skladu sa zakonskim ovlašćenjima.
   - Iz tog razloga DS će biti uzdržana od glasanja jer je odbornička većina morala bolje pripremiti sednicu, obezbediti potreban broj glasova i da se o ovako važnoj tački dnevnog reda ne diskutuje satima, sa malim izgledima na izglasavanje očekivane odluke - rekao je Vuković.
   Čini se da je ovakav stav demokrata iritirao druge odborničke grupe, poput G 17 plus, DSS i SPS koji su odlučili na ne glasaju. Tako će današnja svečana sednica Skupštine opštine ostati bez čina dodele nagrada i priznanja, tradicije koja je decenijama negovana.

ERCA ZAMENILA KRSTIĆKA
   Na mesto odbornika Skupštine opštine Kraljevo, Radeta Erca izabranog na listi Demokratska stranka Srbije - Narodna demokratska stranka - Dr Vojislav Koštunica, koji je podneo ostavku, odbornički mandat dodeljen je Valentini Krstić, dipl. inženjeru prehrambene tehnnologije, sa iste odborničke liste.

DA LI SU RADIKALI BLIŽI OSTVARENJU NAMERE DA SMENE PREDSEDNIKA OPŠTINE? - piše Rajko Sarić
Sud odbio žalbu predsednika Jovića

   • Presudom Opštinskog suda odbijena žalba predsednika opštine dr Radoslava Jovića na odluku Izborne komisije • U toku je provera autentičnosti prikupljenih potpisa, a konačna odluka Komisije očekuje se sredinom nedelje • Predsednik Jović na godišnjem odmoru

   Veće Opštinskog suda u Kraljevu, kome je predsedavala sudija Slavica Milovanović, odlučujući po žalbi predsednika opštine dr Radoslava Jovića na rešenje Izborne komisije opštine Kraljevo od 29. septembra, kojom se u načelu prihvata inicijativa Srpske radikalne stranke za opoziv predsednika opštine, donelo je presudu kojom se žalba odbija kao neosnovana.
   Naime, sudsko Veće je potvrdilo da listovi sa potpisima birača koji podržavaju predlog za opoziv predsednika opštine dr Radoslava Jovića, koje je Izborna komisija dostavila SRS, ,,sadrže potrebne rubrike i svojom sadržinom ne odstupaju od odgovarajućih obrazaca koje je Izborna komisija opštine Kraljevo utvrdila oktobra 2003. godine za sprovođenje izbora za odbornike SO i za predsednika opštine”.

ODLUKE
   U obrazloženju presude stoji: ,,Stavom 2. iste odluke Izborne komisije propisano je da će se provera autentičnosti potpisa i drugih podataka vršiti metodom slučajnog uzorka uz telefonsku proveru, kao i drugim načinima koji će preciznije biti utvrđeni naknadno, po prethodno obavljenoj proveri da li su lica potpisana na listovima upisana na birački spisak opštine Kraljevo. Stavom 3. odluke određeno je da će Komisija blagovremeno rešenjem utvrditi sticanje uslova za određivanje opunomoćenog člana u proširenom sastavu Izborne komisije ispred predsednika opštine i SRS.”
U presudi se precizira da je Komisija u svom rešenju detaljno obrazložila svaku od odredbi Zakona o lokalnim izborima za koje predsednik opštine tvrdi da su povređene, a razloge Komisije Sud je u celosti prihvatio.
   ,,Odredbe koje se odnose na izbor odbornika skupštine jedinice lokalne samouprave, koje raspisuje predsednik Narodne skupštine (shodno članu 54. pomenutog Zakona primenjuju se i na izbor ili opoziv predsednika opštine) ne mogu se po automatizmu primeniti u ovom slučaju, jer su to, ipak, dva odvojena i različita postupka”, piše u daljem tekstu obrazloženja presude, kao i da je ,,samo prikupljanje potpisa radnja koja prethodi podnošenju predloga za opoziv, a Zakon ne predviđa obavezu overe potpisa građana koji svojim potpisima podržavaju predlog za opoziv predsednika opštine”.
   Po nalazu Suda, sam postupak opoziva predsednika Jovića nije počeo dostavljanjem predloga, a početak ovog postupka treba vezati za momenat utvrđivanja da li je prikupljeni broj potpisa dovoljan, odnosno da li je to 10 odsto od ukupno upisanih lica u birački spisak opštine i da li su svi potpisnici upisani u birački spisak.
   Pošto je postupak provere ovih činjenica u toku, to su prigovor i žalba predsednika opštine, u tom delu, preuranjeni, navodi se u presudi.
   ,,Sa druge strane, Komisija nije mogla, niti smela, da zanemari činjenicu da su priloženi potpisi građana u broju većem od 10 odsto od ukupnog broja birača u opštini koji predlažu opoziv predsednika opštine. Zanemarivanje ove činjenice značilo bi grubo kršenje izbornog prava građana kao jednog od najdemokratskijih prava zasnovanog na načelu slobode”, kaže se u obrazloženju presude Opštinskog suda Kraljevo, kojom se žalba predsednika opštine odbija kao neosnovana.

ODBACIVANjE ILI PROGLAŠENjE PREDLOGA
   Sekretar Izborne komisije Zoran Tucaković potvrdio je ,,Ibarskim novostima” da je Komisija dobila presudu Opštinskog suda, kojom je žalba predsednika opštine Kraljevo odbijena kao neosnovana.
   - I sam Sud je našao da je Komisija dala detaljno obrazloženje svake od odredbi Zakona o lokalnim izborima, te je razloge koje je navela Komisija, Sud prihvatio kao svoje. Presuda nije bitnije uticala na fazu postupka koja se tiče provere da li su lica čiji se potpisi nalaze na predlogu za opoziv predsednika upisana u birački spisak. Po završetku ove faze sledi provera eventualno dupliranih potpisa i provera njihove autentičnosti. Komisija se o tome već izjasnila donošenjem odluke i zaključka, kojima se precizira način provere autentičnosti potpisa. Nakon toga sledi konačna odluka Komisije po predlogu za opoziv predsednika opštine i ona može biti u smislu odbacivanja predloga ili njegovog proglašenja - pojašnjava Tucaković redosled poteza Komisije u narednom periodu.
   Već sledeće nedelje biće stvoreni uslovi za donošenje konačnog akta Izborne komisije. Moguće je da ona donese i zaključak o otklanjanju eventualnih nedostataka ukoliko ih bude, ali ako, pak, usledi proglašenje predloga, Komisija će odrediti tačan datum referenduma, broj biračkih mesta i biračke odbore.

DOKAZIMA PROTIV ,,KOMESARČIĆA”
   Kao čovek koji očekuje zaštitu zakona, javnosti se obratio i predsednik Jović tražeći odgovor na čitav niz pitanja vezanih za obavezu Komisije da za svaku izbornu radnju propiše obrazac jedinstven za tu izbornu radnju kako se ne bi zloupotrebili potpisi sakupljeni pre dve ili možda i tri godine sasvim drugim povodom.
   - Da je Komisija propisala poseban obrazac i da je takav obrazac popunilo više od 11.000 birača, građana koji smatraju da im ovakav predsednik ne treba, ja bih se bez reči povukao. Imam svedoke koji su potvrdili da se manipulisalo njihovim potpisima. Smatram da su smisao zakona izmenili i Komisija i Sud svojom presudom rekavši da obrazac sadrži potrebne podatke - kaže dr Jović i naglašava da Zakon o lokalnim izborima ničim ne izuzima predsednika opštine u postupku opoziva od postupka izbora odbornika.
   Objašnjavajući zašto je digao veliku prašinu oko procedure pokretanja postupka opoziva, predsednik Jović kaže da nije reč o odbrani fotelje, o odbrani pozicije po svaku cenu.
   - Dokazaću da mi nije stalo da budem predsednik opštine, da mi nije stalo da budem ni poslanik u državi u kojoj se olako krši zakon i daje manipulantima mogućnost da manipulišu građanima - kaže dr Jović i dodaje - Najmanje mi je važno hoću li biti predsednik opštine. Reč je o principu i želji da pravdu isteram do kraja. U najskorije vreme javnosti ću prikazati gomilu podataka iz kojih se jasno vidi zašto sam insistirao na proceduri i na vreme upozorio Komisiju. Tražio sam samo da se strogo poštuje zakon da se ne bi potpisi sakupljali za izgradnju kanalizacije, za izgradnju škole, za smenu republičke vlade, a iskoristili za smenu predsednika opštine. To su ljudi i pred kamerama posvedočili.
   Jović kaže da jedan broj izmanipulisanih građana ne sme pred kameru jer se plaši za svoj i život svoje porodice svestan činjenice da je ,,vrag odneo šalu”. ,,Poslednju bitku” predsednik Jović ocenjuje kao bitku za bolje sutra dolazećim generacijama, kao bitku za stavljanje tačke hohštaplerima i raznoraznim manipulantima u njihovoj nameri da zakon tumače svojevoljno, a državu i Kraljevo vrate deceniju unazad.
   - Pošto je za rad Komisije odgovorna Skupština opštine Kraljevo, dok se ne utvrdi odgovornost svakog pojedinca u slučaju ,,opoziv predsednika”, narednih dana neću učestvovati u radu Skupštine, o čemu sam obavestio predsednika Dejana Milovića. To je moj protest protiv organa koji je izabrala Komisija, koja ne poštuje zakon. Zameniku Darku Vilotijeviću preneo sam predsednička ovlašćenja, a ja ću svoje pravo na godišnji odmor iskoristiti da branim zakon, pravo i red u zemlji, bez obzira na cenu - poručio je predsednik Jović i rekao da očekuje da će, ipak, trijumfovati pravda, da će ,,komesarčići” koji misle da je ovo 1945. godina, doživeti poraz.

,,KEC U RUKAVU”
   Bliski saradnici predsednika opštine dr Radoslava Jovića smatraju da je Opštinski odbor Srpske radikalne stranke samo ,,puki izvođač grubih radova” u celom slučaju oko namere da se predsednik smeni. Jedan od saradnika, koji nije želeo da mu se ime provlači po medijima, kaže da iza svega stoje ,,trenutno jake političke ličnosti sa područja Kraljeva”, ali da i Jović ima ,,neupotrebljene adute u rukavu”.
   Ostaje nedorečeno da li su ti ,,aduti u rukavu” u vidu poslaničkog mesta u parlamentu Srbije, gde Jović uživa veliki ugled i gde nikome, a ponajmanje vladajućoj koaliciji, ne bi odgovaralo da dođe do novih trzavica u vidu povlačenja mandata i ,,povlačenja za sobom još nekoliko poslanika”.

KRSTA STOJADINOVIĆ, PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA DRUŠTVA ZA ZAŠTITU SPOMEN GROBLJA „14. OKTOBAR” - piše Dragan Vukićević
Kod ložionice streljani Kraljevčani, a ne partizani ili četnici!

   • Odnos prema Spomen groblju mora biti depolitizovan, vanstranački i vanpartijsko-ideološki, s obzirom na to da su tu streljani radnici Fabrike aviona, Fabrike vagona, železničkog čvora i mnogi drugi građani koji nisu Kraljevčani, zatečeni u blokadi grada tih dana, a ne partizani ili četnici, ili ljudi bilo kakvih ideološih i partijskih boja i opredeljenja. To je trajno opredeljenje i potomaka streljanih i nema niko pravo da se sa upokojenima na kraljevačkom stratištu iz oktobra 1941. godine igra, manipuliše i umanjuje značaj ovog istorijskog događaja, a najmanje pojedinci iz partijskih blokova, kulturnih i javnih institucija sistema

- Potomci, rodbina i prijatelji streljanih građana oktobra 1941. godine u Kraljevu osnovali su Društvo za zaštitu Spomen groblja „14. oktobar”, sa ciljem da pospeše i ubrzaju dogradnju Spomen groblja po arhitektonskom rešenju iz sedamdesetih godina, čiji je autor arhitekta Paja (Pavle, prim. D. V.) Krunić iz Beograda, a pre svega da se groblje ogradi, izgradi kapela sa stalnom muzejskom postavkom i imenima streljanih, kao i da se obezbedi uredno i redovno održavanje humki i kompleksa - kaže u intervjuu za „Ibarske novosti” Krsta Stojadinović, predsednik Upravnog odbora Društva za zaštitu Spomen groblja „14. oktobar”, odgovarajući na pitanje o prioritetnim programskim ciljevima Društva i konstatuje:
- Tu je pre svega namera Društva da se kompleks zaštiti od nasrtaja pojedinaca i grupa koji se u kompleksu groblja neodgovorno i nepristojno ponašaju uništavajući objekte i infrastrukturu i pretvarajući ga u pašnjak za stoku i sportske terene, što je nezamisliv i nezabeležen primer i slučaj u svetu.
• Poslednjih godina, stiče se utisak, Kraljevački oktobar poprima sve više lokalni karakter. Da li je taj utisak tačan?
- Ne. Naprotiv. Kraljevački Spomen park ima internacionalni karakter, jer su u ovom kompleksu streljani i sahranjeni građani iz svih bivših republika SFRJ i mnogih država sveta, pa je upravo zbog toga i obaveza prema održavanju i obezbeđenju ovog stratišta daleko veća od svih odgovornih u državi Srbiji i opštini Kraljevo. Jer, Kraljevo je kao grad po ovom događaju prepoznatljiv svugde u svetu, poput kragujevačkog Spomen parka „Šumarice”, stratišta u Jajincima kod Beograda i tako dalje.
• Kakav je stav Društva, u svetlu činjenice da je Kraljevački oktobar decenijama (zlo)upotrebljavan u ideološke svrhe?
- Ponašanja i odnos prema Spomen groblju moraju biti depolitizovani, vanstranački i vanpartijsko-ideološki, s obzirom na to da su tu streljani radnici Fabrike aviona, Fabrike vagona, železničkog čvora u Kraljevu i mnogi drugi građani koji nisu Kraljevčani, zatečeni u blokadi grada tih dana, a ne partizani ili četnici, ili ljudi bilo kakvih ideološih i partijskih boja i opredeljenja. To je trajno opredeljenje i potomaka streljanih i Društva u celini i nema niko pravo da se sa upokojenima na kraljevačkom stratištu iz oktobra 1941. godine igra, manipuliše i umanjuje značaj ovog istorijskog događaja, a najmanje pojedinci iz partijskih blokova, kulturnih i javnih institucija sistema opštine i države Srbije, jer će svaki takav pojedinac doći u sukob sa potomcima streljanih na kraljevačkom Spomen groblju, što ne bi želeo niko od nas u Društvu.
• Svedoci smo da komemoraciji prisustvuje sve manji broj građana, pogotovo mladih. Šta valja činiti da se ovaj tragičan istorijski događaj ne zaboravi, pogotovo kada je reč o mladom naraštaju?
- Poznato je da sve države sveta na događajima iz prošlosti grade svoju budućnost, a kod nas se vrlo malo radi na upoznavanju mladih, đaka, studenata, vojske i policije sa streljanjem u Kraljevu oktobra 1941. godine. To bi se moralo znatno poboljšati, barem kod mladih, a pre svega učenika, jer je veliki broj upravo njih u pravnom i porodičnom sledbeništvu sa streljanima i to su njihovi preci! Te činjenice ne bi smelo da se zanemare u saznavanju mladih generacija, a posebnu pažnju streljanju Kraljevčana 1941. godine valja posvetiti kroz planove i programe obrazovno-vaspitnih institucija Okruga i opštine Kraljevo, jer poruku za mir u svetu a protiv rata treba da na groblju 14. oktobra čuju mladi, a ne ne znam ko drugi, što je, osim pomena streljanima, i krajnji cilj okupljanja 14. oktobra svake godine na Spomen groblju.
• Prema rešenju Pavla Krunića u Spomen parku je trebalo da se sagradi kapela i zdanje sa stalnom muzejskom i istorijskom postavkom, što do danas nije učinjeno. Da li se od toga odustalo?
- Ne, nikako se od toga nije odustalo. Istorijski muzej u Kraljevu bi trebalo do izgradnje stalne muzejske postavke i kapele na groblju da obezbedi stručno lice koje bi delegacijama, ekskurzijama i posetiocima trebalo da objasni događaj i o tome obezbedi Knjigu poseta sa utiscima pojedinaca i grupa koje Spomen park posećuju, jer je to institucija koja se o ovom stratištu stara da ne bude prepušteno zaboravu. Nedavno je Skupština opštine Kraljevo obrazovala komisiju za obeležavanje 14. oktobra i godišnjicu oslobađanja grada u Drugom svetskom ratu, koju sačinjavaju svi šefovi odborničkih grupa, predstavnik crkve i našeg Društva, pa smo u saradnji sa Savetom za kulturu opštine Kraljevo ponudili program obeležavanja, kao i program dogradnje ovog kompleksa, i ja sam ubeđen da će odbornici učiniti sve da se Spomen groblje pristojno dogradi i uobliči.
• Koje će aktivnosti Društvo prioritetno da započne 15. oktobra?
- Društvo će posle 14. oktobra vrlo organizovano raditi na evidentiranju potomaka, rodbine i prijatelja streljanih, i njih ćemo u dogledno vreme okupiti i strategijom negovanja tradicije streljanih obezbediti kontinuitet za njihove mlade sledbenike po srodstvu i porodičnom stablu, jer smo to dužni i obavezni prema upokojenima na kraljevačkom Spomen groblju.

SUDBINA POVELJE
• Već više godina u Spomen parku se ne dodeljuje Povelja za mir, po čemu je oktobarska komemoracija bila prepoznatljiva. Kakva je njena sudbina?
- Svojevremeno je ustanovljena i Povelja protiv rata za mir u svetu, koju je Skupština opštine Kraljevo dodeljivala mnogim ličnostima iz zemlje i sveta. Međutim, poslednjih godina je ova praksa zanemarena i Povelja se više ne dodeljuje, a nosila je poruku mladima celog sveta da se nešto što se u Kraljevu dogodilo 14. oktobra 1941. godine nikada i nigde ne ponovi. Predlažemo da se dalja sudbina ovog odličja preispita, sa predlogom ili nastavka dodeljivanja ili njenog gašenja, uz obrazloženje za postupanje i u jednom i drugom slučaju, jer to ne bi smela da bude volja nekih pojedinaca ili grupa, već najviših organa vlasti naše Republike i opštine.

OKTOBAR
PROGRAM OBELEŽAVANJA
Depolitizacija

   Savet za kulturu opštine Kraljevo predložio je Programe za obeležavanje 14. oktobra i Dana oslobođenja Kraljeva od fašističkog okupatora.
Savet predlaže da se 14. oktobra održi:
• Komemorativna sednica SO Kraljevo sa primerenom besedom
• parastos (na groblju streljanih talaca) na kome će učestvovati horovi duhovnog crkvenog pojanja
• u školama prvi čas treba da bude posvećen tragičnom događaju
• svaka škola da pošalje delegaciju učenika ili jedno odeljenje da prisustvuje parastosu
• da se istaknu zastave na pola koplja
• da, od 9 do 13 časova, radio i TV stanice i ugostiteljski objekti prilagode muzički program (inspekcija da ovo dobro iskontroliše).
• da se u Pozorištu 13. oktobra izvede prigodan umetnički program; za ovu godinu, Savet predlaže koncert Dušana Trbojevića i čitanje njegovog sećanja na dane stradanja.
• Dan oslobođenja Kraljeva od fašističkog okupatora treba obeležiti polaganjem cveća delegacije grada na spomenik oslobodioca grada.
Navedeni predlog Programa karakteriše depolitizacija obeležavanja i treba da bude okvir i za buduća događanja povodom 14. oktobra, mogućnost novih ideja i sadržaja, kao i održavanja sportskih manifestacija u okviru Programa.
Savet predlaže Komisiji da preko Skupštine definiše ulogu Muzeja u preuzimanju brige nad grobljem streljanih talaca oktobra 1941. Muzej je već stupio u kontakt sa gospodinom Spasojem Krunićem i dogovorio redosled i dinamiku izmena projekta. Prioritet je ograda groblja, a kasnije podizanje kapele sa imenima streljanih. Muzej je konkurisao kod Ministarstva kulture za sredstva, ove godine za izradu projekta, a 2006. za realizaciju.


DRUŠTVO ZA ZAŠTITU SPOMEN GROBLJA „14. OKTOBAR”
Spomen park dobija čuvara

   Trajna depolitizacija obeležavanja 14. oktobra i završetak i dogradnja Spomen groblja prioritetni su zadaci za sve relevantne činioce u opštini Kraljevo. Ovo su ključni stavovi koje je usvojio Upravni odbor Društva za zaštitu Spomen groblja „14. oktobar”.
   Upravni odbor je ovo operativno zasedanje održao uoči ovogodišnje komemoracije, ali je jednovremeno usvojio i stavove za duži period. Pre svega, sugeriše se na sanaciju pasarele kod železničke stanice, asfaltiranje ulice pored starog groblja (kod Ložionice) i na neophodnost uređenja sistema spoljne rasvete, stepeništa i glavnog prilaza do mesta polaganja venca. Takođe se insistira i na tome da se obezbedi čuvar Spomen groblja, a konstatovano je da je opština obezbedila sredstva i da je spomen vagon adekvatno uređen i opremljen posle više godina propadanja.
   Upravni odbor je doneo i odluku o izradi urbanističko-tehničkih uslova za gradnju ograde i izgradnju kapele i pratećih objekata na Spomen groblju, kako bi ovaj spomenički kompleks, posle više od tri decenije, konačno bio urbanistički uređen i zaštićen.


MIŠA MARIĆ: KIŠNOG OKTOBRA 1941. U KRALJEVU (Ibarske novosti 10.10. 1997)
Sećanje na Dira kapetana

   Već je suton padala nad okupirano Kraljevo kada su točkovi aviona, jednog oktobarskog predvečerja 1941. godine dodirnuli pistu kraljevačkog aerodroma. Iz aviona je žurnim korakom izašao mladi vitak čovek i seo u crnu limuzinu koja je nosila vojne oznake. Samo nekoliko minuta kasnije automobil se zaustavio na periferiji Kraljeva pred kućom u kojoj je stanovao kapetan prve klase i pilot 32. vazduhoplovne baze u Kraljevu Milan Dir.
Čovek iz limuzine mu se predstavi i kad se vrata otvoriše dva čoveka poleteše jedan drugome u zagrljaj. Domaćin uvede gosta u kuću, pomože mu da skine ogrtač ispod koga se ukaza uniforma sa oznakom oficira NDH.
Pa eto Milane, došlo je vreme da služimo svoju državu.
Imam ovlašćenje da ti ponudim visok čin u vazduhoplovstvu NDH ili mesto ambasadora u nekoj prijateljskoj zemlji. Potreban si nam Milane i ozbiljno računamo na tebe. Razmisli Milane, imaš dete i ženu. Ne bi želeo da im se zbog tvoje tvrdoglavosti nešto dogodi.

Došao je stravičan 15. oktobar 1941. godine.Među 6.000 kraljevčana i ljudi iz drugih krajeva naše zemlje postrojenih ispred nemačkih mitraljeza stajao je i Milan Dir. Ispred mitraljeza uperenih u masu nedužnih ljudi nervozno je šetao nemački major. U jednom trenutku major je zastao, a onda žurno prišao stroju.
-Da li se ovde nalazi Milan Dir.
Iz stroja je izašao stasit mlad čovek toplih plavih očiju i sasvim mirno prišao majoru.
- Ja sam Milan Dir. Šta ste želeli.
- Da li ste se predomislili kapetane?
- Ne znam o čemu govorite. Ne razumem vas.
- Isuviše me dobro razumete kapetane, ali ja ne mogu dugo da čekam. Razmislite brzo, imate pet minuta vremena. Život je lep kapetane, a vi imate i dete.
- Gospodine majore pet minuta je prošlo još od kako ste okupirali moju zemlju, zato ću radije da umrem sa ovim ljudima, slobodan, nego da vam služim porobljen.
I umro je Milan Dir, Hrvat iz Zagorja sa svojim kraljevčanima, jer je više voleo časnu smrt nego sraman život. Milan je umro a ostala su sećanja koja traju od godine do godine, od oktobra do oktobra, kada se okupe ljudi iz svih krajeva naše zemlje da nad ovim stratištem i bezumnim zločinom prošlog rata polože cveće na humke heroja i zažele da se to više nikada ne ponovi.
Tako će biti i sledeće godine, i ovog oktobra.
Doći će opet unuk Milan sa dva buketa cvetnih karanfila da ih položi na humke svojim dedima. Dedi Hrvatu i Dedi Srbinu.
Ubijeni istoga dana i zbog iste slobode.

POVODOM SMRTI SIMONA VIZENTALA, NAJPOZNATIJEG ,,LOVCA" NA RATNE ZLOČINCE I BORCA ZA ISTINU, PRAVDU I MIR
Da li Jugoslavija štiti ratnog zločinca?

   • Gospodin Vizental, kome je 89 članova porodice ubijeno u prošlom ratu, koji se sam spasao prošavši kroz trinaest koncentracionih logora, koji danas od familije ima samo kćerku i tri unučeta, od kojih su dva bila u izraelskoj vojsci u vreme rata u Zalivu, zabrinut za njihov život - otkazao je sve poslove i posete, a primio nas, iz Kraljeva, da bi nam pomogao da dođemo do istine. U Dokumentacionom centru u Beču, u radnoj sobi gospodina Vizentala, kada smo mi u zakazano vreme došli, prošlog utorka, na stolu je već stajala fascikla ,,Kraljevo", iz koje su nam kasnije fotokopirali sva dokumenta, a mi smo sa gospodinom Vizentalom porazgovarali o streljanju oktobra 1941. godine u Kraljevu, o današnjoj političkoj situaciji u Jugoslaviji

    Primicanje poluvekovnoj distanci od masovnog streljanja u Kraljevu podstiče pitanje: znamo li sve, ili bar dovoljno, o toj strahoti, čije rane još nisu niti će uskoro moći da budu zalečene? Znamo li, bar, ono osnovno: koliko je ljudi streljano, da li je genocid mogao da bude izbegnut, ko je glavni krivac, je li odgovarao? Odgovori bi, najlogičnije, najbolje morali da se znaju upravo u Kraljevu, ali činjenice ne govore tako. Naprotiv, podaci koji se ovde pojavljuju, u najmanju ruku zbunjuju: da li je streljano 2.000, 2.200, 3.500, 4.600, 6.000 ili 7.200 građana? Sve brojke su manje ili više u opticaju! Da li je streljanje moglo da bude izbegnuto da su partizani (i četnici?) prestali da napadaju na grad kada su taoci već bili zatvoreni? Jevreji, braća po stradanju, imaju ime i prezime svake žrtve, a mi ne znamo čak ni brojku!?!
Sve je ovo razlog da se obratimo gospodinu Simonu Vizentalu, šefu Dokumentacionog centra u Beču, najuspešnijem tragaču za istinom iz Drugog svetskog rata i za ratnim zločincima i borcem za njihovo izvođenje pred sud.
• Da li Vi imate podatak koliko je ljudi streljano u Kraljevu?
- Ovde je jedan spisak sa 1.133 imena. Toliko je streljano u prva tri dana. Iz Istorijskog arhiva iz Kraljeva sam dobio podatak da je streljano 6.006 ljudi, žena i dece. Ne znam je li to tačno, ja mogu da vam dam samo ono što imam. Meni je 1972. godine novinar iz Beograda Miodrag Ćuvarević pisao: ,,Kada sam bio kod Vas u Beču zbog streljanja u Kraljevu, nisam ni slutio da se o tome više zna u Beču nego u Beogradu". Ćuvarević zna profesora iz Kalifornije koji se bavio predmetom Kraljevo. Ja sam smatrao da možda neko u Izraelu zna nešto o streljanju u Kraljevu, i preko međunarodnih organizacija sam tražio ljude koji bi nešto mogli da kažu o Kraljevu. Jozef Rotmajer je tu bio glavni i mi smo tragali za njim 1972. godine, ali se ispostavilo da je on mrtav. U Regensburgu je podignuta optužnica protiv majora Ota Deša i Paula Keniga. Kenig je tada imao 86 godina, slično i Deš. Optužnica tereti Deša za 1.736 ljudi, zaključno sa 23. oktobrom 1941. godine. Deš je zajedno optužen za Kraljevo i Kragujevac, jer je on bio iznad Rotmajera. Ne znam kako se završio ovaj proces u Regensburgu, ali mogu da saznam i javiću vam. Streljanje u Kraljevu i Kragujevcu izučavao je i profesor Rikard Lang sa Univerziteta u Zagrebu.
• Da li se može uopšte saznati tačan broj streljanih?
- Ne verujem. Tačne podatke nećete nikada saznati. Ljudi su streljani u različito vreme. Streljanje je bilo u prva tri dana, pa posle nedelju dana. Apsolutno tačan broj nije poznat i zato što nisu streljani samo ljudi iz Kraljeva, već i oni koji su tu bili slučajno. Možete uzeti brojku od 7.000 - to nije ni suviše veliki, ni suviše mali broj.
• Da li je još negde bilo ubijanja ,,sto za jednoga"?
- U Grčkoj je bilo isto tako. I u Italiji. Posle kapitulacije Italije, u Čefaloniji je ubijeno 9.000 ratnih zarobljenika, od strane Vermahta. To su bile strašne stvari. Zbog svih ovih zločina u Nirnbergu su osuđeni maršali. U tom predmetu ima i maršala koji su osuđeni za Jugoslaviju, jer je to bila grupa Vermahta E i grupa Vermahta F.
• Koliko sada pratite situaciju u Jugoslaviji?
- Šta da kažem... Ja nemam poverenja u Hrvate. Ustaše su bile mnogo gore od esesovaca. Prvo što su sada uradili, to je promena imena trga u Zagrebu. Ja sam Tuđmanu napravio neprilike u Americi. On mi je pisao, a ja mu nisam odgovorio na pismo. Kaže, napravićemo trg žrtava fašizma i komunizma. Promešano. Za Hrvate su ustaše, koji su pobijeni ili kažnjeni posle rata, žrtve komunizma, a ne ubice!... Vidite, mržnja između Hrvata i Srba je sve preživela. Ne znam sada gde sam to pročitao, ali Hitler je poslao izvesnog Nojbahera u Jugoslaviju, koji je razgovarao sa Artukovićem. Ja sam malo pomogao da se Artuković vrati za Jugoslaviju. Inače, to je bila teška borba. Artukovićevom sinu sam ispričao šta je bio Artukovićev program Hrvatske: ,,To je srpski problem", rekao je Artuković, ,,imamo veoma mnogo Srba; jedna trećina mora da umre, jedna trećina mora da se pokatoliči, a jedna trećina može da ostane". To je rekao. To je bio hrvatski program: da umru Jevreji, Cigani, Srbi.
• Koliko je taj hrvatski program sada aktuelan?
- Ne znam, ali oni su pobili više stotina hiljada Srba za vreme rata. Najveći zločinac ovoga stoleća je bio Maks Luburić. Drugi su ubili više ljudi, ali on je u kancelariji imao posudu sa špiritusom, sa ljudskim očima unutra, a to nigde nije bilo. Mislim da ga je posle Udba ubila u Španiji. Tada sam se stvarno obradovao. Mučno je to reći kad neko umre, ali za ovog čoveka je bio greh da živi.
• Neke struje u Jugoslaviji pokušavaju i Tita da osude kao ratnog zločinca, posthumno. Ima li osnova za tako nešto?
- Ja to ne znam. Ali, znate, posle rata je Titu ušla moć u uši. Sa onim medaljama bio je kao Gering... No, kada bi mogao da vidi kako je sada u Jugoslaviji, rekao bi: ,,Molim vas, sahranite me još jednom"... Vidite, za istorijsku stvarnost je važno da se sve istraži, da se greške ne bi ponovile još jednom.
• Da li mislite da se ponavljaju neke okolnosti koje dovode do takvih genocida kakav je bio u Kraljevu?
- Teško je reći...
• A van Jugoslavije, u svetu, da li je moguće da se ponove tako masovni zločini?
- U poslednjih godinu i po dana, u Evropi se sve promenilo. Kada me pitaju koja je razlika između nacional-socijalizma (fašizma) i komunizma, ja kažem; nacional-socijalizam je bio zločin i u teoriji i u praksi, a komunizam je samo u praksi zločin, ne u teoriji. Razumete me? Da, to je to. Vidite, i pored moje najveće simpatije prema Srbima, ne razumem da se u Srbiji ništa nije promenilo. Razumete me?
• Jeste li imali problema sa jugoslovenskim vlastima u poslovima kojima se bavite?
- Pet godina sam se borio sa jugoslovenskom vladom u Beogradu, tražio sam da Jugoslavija traži izručenje Austrijanca Brunera, Ajmanove desne ruke, koji živi u Maskusu u Siriji, a koji je iz Makedonije u Aušvic poslao 8.000 ljudi. Francuska, Nemačka, Austrija i DDR su tražile izručenje, a u Jugoslaviji to nismo mogli da postignemo. Molila je i jevrejska skupština i svi ostali, ali ništa. Zašto? Zato što ste sa Srbijom u prijateljskim odnosima. Ali to nije u redu, ne mogu se tako štititi zločinci. Sirijci ga nisu izručili zato što u arapskoj državi nije greh ubijati Jevreje. Ali Jugoslavija treba nešto da uradi za svoje ubijene, bar na ovaj način. Bio sam pozvan tada, pre pet godina, Vlada Jugoslavije me je zvanično pozvala da dođem u Skoplje, da govorim 11. marta, na dan deportacije. Ja sam rekao: ,,Ja ću doći, ali vi morate da zahtevate izručenje Brunera", a jugoslovenska vlada to nije htela i tako nisam ni došao.
• Mi bismo želeli da dođete u Kraljevo, odakle, sa mesta streljanja, mi šaljemo poruku za mir u celom svetu.
- Možda. Vidite, krajem ove godine imaću 83 godine, nisam u takvom dobu kada se prave dugoročni planovi, ali videću... Kako se dolazi u Kraljevo, može li avionom? Ako budem mogao što se zdravlja tiče, doći ću. I kad saznam kako se završio proces Dešu i Regensburgu, javiću vam, imam adresu ,,Ibarskih novosti"... Moja deca su u Izraelu. Imam samo kćerku i troje unučadi, a ova situacija, znate, svakoga dana telefoniram, dva unuka su mi u vojsci. Sem njih, nemam nijednog rođaka u celom svetu. Sve posete sam otkazao, svima koji dolaze kod mene, samo vama nisam otkazao...

KO JE IZAZVAO ODMAZDU?
• Da li se streljanje talaca moglo izbeći da su partizani (i četnici?) prestali da napadaju na Kraljevo, kako su Nemci tražili?
- Četnici su se na kraju rata preokrenuli, inače su bili dobri borci protiv nacizma. Okrenuli su se jer su Titovi borci vodili dvostruku borbu: protiv četnika i protiv nacista. I nacisti i četnici su znali da će Tito, ako pobedi, pobediti sve četnike. Ali, streljanje se dogodilo kada su još bili zajedno... Vidite, postoji ovde nešto što je interesantno. Na čitavom Balkanu su zločini Vermahta (nemačke oružane snage) bili veći od zločina esesovaca. Isto i u Italiji. Ja mislim da predmet Kraljevo - Kragujevac nema ništa sa esesovcima. A danas se u Nemačkoj pokušava da dokaže da su sve uradili esesovci, a Vermaht ništa.
(Tumač u toku ovog intervjua bila je Gordana Milivojević, koja upravo prevodi i dokumentaciju, dobijenu od gospodina Simona Vizentala. Tu dokumentaciju ćemo u narednim brojevima objaviti.)

Jelena Petrović
(ovaj intervju objavljen je 07.03.1991. godine)

SOCIJALNI PROGRAM ZA DOBROVOLJNI ODLAZAK VIŠKA MEDICINSKIH RADNIKA - piše Anđelka Milošević
Nemedicinsko osoblje nezainteresovano

   Najveće interesovanje za socijalni program, koji je zaposlenima u zdravstvu ponudilo Ministarstvo zdravlja Srbije, u Zrdavstvenom centru „Studenica“ pokazali su upravo oni koji treba da ostanu.
- Mi smo očekivali da će biti veći broj nemedicinskih radnika, međutim, situacija je obrnuta. Na spisku za odlazak imamo najveći broj medicinskih sestara - rekao je dr Dragan Arsić, direktor ZC ,,Studenica”.
Zanimljivo je da su se za odlazak prijavili i vrhunski lekari, među kojima je osam doktora medicine i tri doktora stomatologije.
Doktor stomatologije Ljubisav Nikolić već trideset pet godina radi u Službi stomatologije. Dobrovoljno je odlučio da se prijavi za socijalni program.
- Prijavio sam se za penziju uz nadoknadu i zadovoljan sam onim što nudi socijalni program - kaže dr Nikolić.
Među nemedicinskim osobljem ovaj program nije naišao na veći odjek, mada je, prema svim standardima, u Zdravstvenom centru ,,Studenica” čak 25 odsto nemedicinskih radnika višak. Taj problem će biti rešen formiranjem takozvanih servisa, koji bi obavljali poslove za treća lica koja se bave, na primer, održavanjem higijene, obezbeđenjem, servisiranjem...
Direktor Arsić posebno je demantovao glasine da je bilo neregularnosti prilikom prijavljivanja:
- Program je na dobrovoljnoj osnovi i nije bilo nepravilnosti.
Ministarstvo zdravlja će odrediti visinu otpremnine kada u svim zdravstvenim ustanovama bude završen proces prijavljivanja, ali i kad se utvrdi sa koliko sredstava raspolaže Republički zavod za zdravstveno osiguranje.
Na upražnjena mesta, makar u Zdravstvenom centru ,,Studenica”, neće biti primljeni novi radnici, već će se postojeći kadar preraspodeliti.
- Mora da se zna da svi radnici koji na ovaj način, dobrovoljno, napuste našu ustanovu, ne mogu biti zamenjeni novoprimljenim radnicima - dodao je dr Zvonko Veselinović, direktor kraljevačke bolnice.
Na ovaj način započeće racionalizacija zdravstvenog sistema, neophodna da bi se postigli odgovarajući svetski standardi o broju zaposlenih.

PETOGODIŠNJICA PETOOKTOBARSKE REVOLUCIJE - piše Ivan Rajović
Daleko od onoga što se očekivalo

   • „I kada se sve to sagleda iz ove perspektive mora se reći da pomaka ima, da je situacija mnogo bolja u poređenju sa svim onim užasima kroz koje smo kao narod, a i pojedinci, prolazili.Međutim, posle pet godina suočavanja sa ovom i ovakvom demokratijim mora se reći da je ovo daleko od onoga što bi trebalo da bude, odnosno od onoga što smo očekivali. Čak bi se moglo reći da je situacija mnogo teža nego što smo to kao ljudi spremni da priznamo i samima sebi“

   Za razliku od pojedinih datuma, za koje bi se moglo reći da predstavljaju neke ključne tačke najnovije srpske istorije, koji su pali u zaborav pre nego što su kao takvi i zaživeli, ovogodišnji jubilej nije mogao da prođe nezapaženo. Ako ni zbog čega drugog, a ono zato da bi bar neko podneo račune za ono što je, ili nije, urađeno. I dogodilo nam se da se na prvu petoletku petooktobarske revolucije okrenemo, presaberemo i zapitamo, gde smo sad, gde smo bili i kuda smo se to zaputili na tom trnovitom putu srpskog bitisanja. Danas se mnogi govornik, aktivni ili pasivni učesnik događaja kojima će tek vremenska distanca dati pravu težinu, osvrnuo na ono što je, svi se u tome slažu, značilo definitivni slom Miloševićevog režima.Međutim, teško je naći dvojicu sagovornika koi će se saglasiti o bilo čemu drugom vezanom za Peti oktobar. Velika euforija buntovnika iz unutrašnjosti u pohodu na prestonicu, a u cilju rušenja postojećeg sistema, dim i vatra iz Saveznog parlamenta, suzavac, batinanje pojedinih poslenika stavljenih u službu obmanjivanja javnosti, ali i totalna nesposobnost svih učesnika da shvate šta se zapravo dešava, osnovne su karakteristike datuma koji definitivno neće biti crveno slovo u kalendaru srpskih uspona i padova. Naravno, Kraljevčani, već prekaljeni opozicionari u višemesečnim protestima protiv krađe glasova ali i protiv krađe predajnika od strane julovskih ministara, i ovog puta su prednjačili, uz Čačane i mnoge druge, ubeđeni da već sutra ništa neće biti kao što je bilo. Ono što se dešavalo na beogradskim ulicama, ključnim bastionima diktature i pred kamerama tada već oslobođene nacionalne televizije logičan je i sada već dobro znani izliv pravednog gneva napaćenog srpskog življa sa svih tačaka države "koja se saginjati neće". Ono šo se dešavalo daleko od očiju obične svetine, ali i pojedinih predvodika protesta, bila je i ostala tajna koja je u velikoj meri trasirala put novouspostavljenoj demokratiji. Bar se tako činilo.

STVARNOST
   Takav i toliki sastav učesnika u novoj vlasti uz sve ono što se moglo pretpostaviti da spada u obaveze iz dogovora sa pobeđenima, nisu nudili sjajnu perspektivu za ostvarenje dugogodišnjeg sna. Onima koji znaju psihologiju ovog naroda i koji su se tokom godina izveštili u analiziranju srpske drame, to je bilo više nego jasno, već sutradan. Uporni optimisti ali i oni koji su zahvaljujući spletu čudnih okolnosti svoje minorne političke pojave uspeli da materijalizuju u ogromnom učešću u novoj vlasti i dalje su govorili, a možda i verovali, da je to što se sada i tu događa zapravo ta dugo očekivana demokratija. No, već pri prvom pokušaju podele vlasti na lokalnom nivou gde je kao u Kraljevu učestvovalo oko 18 demokratskih političkih opcija, sa sve Asocijacijom samostalnih i nezavisnih sindikata, bilo je više nego jasno da sve to neće ići tako lako a izreka "mala bara - mnogo krokodila" postala je više nego objektivna ilustracija naše postoktobarske stvarnosti.
   U želji za vlašću među koalicionim partnerima sredstva se nisu birala s tim što je, kao i posle svake revolucije, trebalo pre svega iz sopstvenih redova ukloniti sve one koji bi na bilo koji način mogli da ugroze pretendente na ozbiljnije funkcije u lokalnoj ali i u republičkoj vlasti. Za kratko vreme je u potpunosti izmenjena slika elitnih predstavnika bivše opozicije i učesnika petooktobarske revolucije tako što su uz pomoć onih koji su smatrani poraženim snagama pristalica bivšeg režima neki novi ljudi preuzeli ključne političke funkcije na svim nivoima, ne retko i potpuni anonimusi koje niko nigde nije video tokom svih istorijskih dešavanja u proteklih petnaestak godina. Pojedinci su za kratko vreme postali toliko moćni, a i bogati da su predstavljali pravo oličenje narodne brige da će za razliku od onih koji su se već "nafatirali" ovi demokratski golaći u težnji da dosegnu svoje prethodnike biti mnogo nezgodniji po narod. Tako je i bilo.

GORČINA
   I kada se sve to sagleda iz ove perspektive mora se reći da pomaka ima, da je situacija mnogo bolja u poređenju sa svim onim užasima kroz koje smo kao narod, a i pojedinci, prolazili.Međutim, posle pet godina suočavanja sa ovom i ovakvom demokratijim mora se reći da je ovo daleko od onoga što bi trebalo da bude, odnosno od onoga što smo očekivali. Čak bi se moglo reći da je situacija mnogo teža nego što smo to kao ljudi spremni da priznamo i samima sebi. Imajući u vidu da ova zemlja prolazi kroz nešto što se zove tranzicija, a da retki znaju šta to zapravo jeste, možemo se pomiriti da nam je zapalo da svoje živote proživimo u vremenima koja nisu ni malo sjajna, a zarad dobrobiti onih koji će doći posle nas. Ono što brine jeste potpuno odsustvo zajedništva, bratske ljubavi i onih najosnovnijih ljudskih osobina, koje jedno društvo u krizi moraju ne samo da krase, već predstavljaju jedinu šansu da se iz krize izađe. Sebična potreba da se preživi čak i na tuđu štetu, osnovna je karakteristika koja pet godina posle revolucije "krasi" većinu pripadnika ovog naroda. Brige za bližnje gotovo i da nema, a u opticaju su neka sasvim nova pravila života i ponašanja među ljudima koja život ispunjavaju egzistencijalnim strahom koji predstavlja najprisutnije i najmasovnije osećanje svih kategorija stanovništva. Živimo u vremenu sve izraženije nesigurnosti i gotovo panične potrebe da se preživi. Tako je naša novoosvojena demokratija za kratko vreme pored mase bednih, preplašenih i izgladnelih građana stvorila i mali sloj ekstraprofitera, enormo bogatih ljudi koji preko svog novca zauzimaju ključne pozicije u politici, a samim tim dolaze u poziciju da upravljaju i odlučuju o našim životima. Uostalom, svakome je više nego jasno kako mu je,a gorčina koju pri tom oseti u potpunosti preplavi osećanje ponosa što je živeo u istorijskom času i svojim doprinosom uticao na istorijske događaje. Sled tih događanja ni iz bliza nije takav da bi neko mogao da oseća zadovoljstvo. To se pokazalo i ovog 5. oktobra, na petogodišnjicu demokratskih promena, koje to zapravo i nisu. Videlo se to po izjavama učesnika u vlasti od kojih niko, osim retkih vršilaca najviših funkcija kojima je jedino dobro u ovoj zemlji, nije imao šta pozitivno da kaže ovim povodom. Dakle, ako postoji nešto što se može smatrati pozitivnim, onda je to baš ta saglasnost, kakvu Srbi odavno nisu postigli,saglasnost da nam nije dobro, a da niko za sada ne vidi kako da to popravimo.

APATIJA
   To čak ne vide, niti o tome razmišljaju, oni koji su po svim demokratskim principima plaćeni da to rade i znaju. Tako smo došli dotle da umesto evociranja uspomena na ono što nas možda jednoga dana odvede u Evropu, jedino osećanje koje je ovde prisutno jeste apatija, a bogami i stid zbog izneverenih očekivanja i uludo utrošene energije i izmanipulisanog revolucionarnog zanosa koji teško da se u nekoj bliskoj budućnosti može ponoviti. Zanimljivo je da čak ni oni kojima su ovakva zbivanja išla na ruku i koji su za kratko vreme pokupili sve privilegije na račun demokratije i sebi omogućili za naše uslove i te kako lagodan život, čak ni oni nisu našli za shodno da na adekvatan način obeleže ovaj dan. Možda je tako i bolje. Možda je baš to ono što jedan ovakav dan i zaslužuje, da bude prećutan, kao što i jeste. Samo su socijalisti našli za shodno da ovoga puta sasvim ispravno iskritikuju one koji bi danas trebalo da se ponašaju kao slavljenici. Na žalost, nikome više nije jasno na čiju adresu bi bilo kakva kritika mogla da bude upućena i kome da stigne. To je demokratija na srpski način, to je jubilej koji pred zbunjenim, preplašenim i razočaranim Kraljevčanima zvanično obeleže tek dvoje učesnika svih dosadašnjih protestnih dešavanja , i to paljenjem sveće pored Milutina, za duše svih onih koji su glavom platili svoj demokratski zanos, a da se to još uvek u ovoj zemlji nije pokazalo svrsishodnim. Dakle, prva petoletka nije ispunila očekivanja, niti je dala značajnije pozitivne rezultate. Možda iduća bude bolja, za one koji prežive, ili će biti da je demokratija nešto sasvim drugo od onoga što smo mi mislili da jeste, đavo će ga znati. Ipak, oni koji su na talasu demokratskog zanosa uspeli da se dokopaju vlasti trebalo bi i ovakvim povodima da se obrate sopstvenom narodu i objasne mu o čemu se tu radi, o komemoraciji ili slavlju. A biće ipak da je nešto između, nešto što se teško da objasniti, kao i većina onoga što nam se tokom protekle dve decenije dešavalo. Jer samo ovde možete izvesti promene, a da se ne promeni ništa ili čak da bude još gore. To je naša specijalnost, i zato mi i jesmo baš ovo što smo, a ne neki drugi koji bi posle pet godina od revolucije bar znali kuda su se to zaputili. Mi ogromna većina,, kako se čini, ne znamo čak ni to, ili možda nismo obavešteni.

LJUDSKE SUDBINE: JOVANKA ARIZANOVIĆ, MAŠINSKI TEHNIČAR U ,,MAGNOHROMU"
Za pravu ljubav godine nisu prepreka

   Prave ljubavi nikada ne kasne. Najbolji primer za to je i naša sugrađanka Jovanka Arizanović (59), mašinski tehničar u ,,Magnohromu". Verovali ili ne, čoveka svog života čekala je i dočekala posle četiri decenije. Sudbinski susret dogodio se na proslavi godišnjice mature Srednje tehničke škole u Kragujevcu prošle godine.

ĐAČKA SIMPATIJA OSTALA U SRCU
   - I posle toliko vremena odmah smo se prepoznali. Potvrdilo se da se prve simpatije iz školskih klupa ne zaboravljaju celog života. Dovoljno je bilo samo da razmenimo nekoliko rečenica, pa da shvatimo da taj nekadašnji ljubavni žar nikada i nije bio ugašen. Moj školski drug Miroslav Nešić iz Rekovca kod Kragujevca u međuvremenu je završio Akademiju lepih umetnosti u Beogradu i Zagrebu i već od sedamdesetih godina prošlog veka živi i radi kao akademski slikar u Kanadi, a ja od januara 1972. godine radim u kraljevačkom ,,Magnohromu" - priča nam Jovanka.
   Vreme posle ponovnog susreta bilo je ispunjeno čestom razmenom pisama i telefonskim razgovorima na relaciji Kraljevo - Toronto. I onda su se dogovorili da Jovanka dođe u Kanadu. Već 12. jula avionom iz Beograda preko Dablina šarmantna i zaljubljena Kraljevčanka u najboljim godinama sleće na aerodrom u Torontu. Srdačan doček priredio je razdragani Miroslav, zajedno sa najboljim drugarom Francuzom Patrikom Žusom, budućim deverom na uskoro zakazanoj svadbi.

VENČANJE U TORONTU
   Već krajem jula Jovanka i Miroslav zakazuju venčanje, ali je ono zbog kašnjenja nekih dokumenata odloženo za 13. avgust. Svečana ceremonija venčanja obavljena je u crkvi Svetog Save u Torontu, u prisustvu brojne rodbine i prijatelja. Kumovi su bili Milan Šćekić i Vladimir Nikolić, danas poznati biznismeni u Kanadi, inače rođeni Beograđani.
   Toronto se mnogo svideo Jovanki. Kako kaže, veliki, moderan i veoma čist i uređen grad. Ljudi ljubazni i srdačni, na svakom koraku može se dobiti informacija o bilo čemu. U ovom megalopolisu živi oko 100.000 naših ljudi, a među njima i dosta Kraljevčana. Dopao joj se način i stil života, pa veruje da će početkom naredne godine, kada okonča radni vek u ,,Magnohromu" i krene za Kanadu, veoma uspešno započeti novi život. Do tada očekuje da joj iz Beča stigne Uverenje o građanskom pravu za strance, čime će i sve formalnosti za daleki put biti ispunjene.
   - Eto, i u mom slučaju se potvrdilo da za pravu ljubav nikada nije kasno i da ni godine, a ni ogromna udaljenost, nisu nikakva prepreka. Kada su srca zaljubljena, ni Atlantski okean ih ne može sprečiti da budu zajedno. Po prirodi sam veliki optimista i podržavam čuvenu izjavu poznate američke glumice Dajane Kiton da život počinje u pedesetoj, a ja bih dodala da, kada je neko srećno zaljubljen, može biti još lepši i u šezdesetoj - ističe Jovanka.
   Jedino čime je ostala nezadovoljna je što ni posle 34 godine neprekidnog rada u ,,Magnohromu" nije dobila stan. Samo zbog toga će sa velikom gorčinom uskoro otići u zasluženu penziju.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

UNIJA SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE - piše Marija Obradović
Nastavljamo štrajk

   Članovi Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije nastavljaju štrajk. Časovi će i dalje trajati 30 minuta do ispunjenja zahteva štrajkača. Članovi Unije, ali i ostala dva reprezentativna sindikata prosvetnih radnika, stupiće u potpunu obustavu rada ukoliko neko od štrajkača bude kažnjen. Ovo je istaknuto u Kraljevu na konferenciji glavnog odbora Unije, kojem su prisustvovali predsednici sindikata više od 250 škola Srbije.
   Takođe je odlučeno da se podnesu krivične prijave protiv ministra Slobodana Vuksanovića zbog izrečenih pretnji, kao i protiv direktora škola koji budu kažnjavali prosvetne radnike koji štrajkuju. Dogovoreno je da neće biti nadoknade nastave, već će se gradivo smanjiti za 30 odsto (neke manje bitne stvari). Inače, kako je danas rečeno, trenutno je u zakonskom štrajku 184 škole, i to 82 osnovne i 102 srednje.


U GALERIJI ,,VLADISLAV MARŽIK" IZLOŽENA ,,LABUDOVA PESMA" DRAGOLJUBA BOSIĆA - piše Ivan Rajović
Krik iz dubine duše

   U Galeriji ,,Vladislav Maržik" u utorak veče otvorena je nesvakidašnja izložba, kako po delu koje je predstavljeno kraljevačkoj publici, tako i po pristupu u programu koji je bio osmišljen i upriličen za ovaj događaj. Naime, verovato prvi put u našem gradu, pred posetiocima se našla samo jedna slika koja je bila i povod čitavog ovog umetničkog hepeninga.
   Izložena slika je dimenzija 550 h 62 cm, rađena uljanim bojama na gustom jakom težanom platnu. Slika je postojana do te mere da može da se savije i u rolnu i prenosi sa mesta na mesto. Ova slika, po Bosićevom mišljenju, predstavlja sam vrh njegovog stvaranja, ali i traganja u slikarstvu, odnosno apstraktnom ekspresionizmu. Slika je naslovljena ,,Poslednja pesma labuda”, a ta pesma se ogleda u tonovima, zvuku i reči takođe. Slika je zapravo provokacija posmatrača u najboljem smislu te reči jer, kako kaže Bosić, slika koja svojim postojanjem ne provocira posmatrača, slika pred kojom posmatrač ostaje ravnodušan, ne ispunjava svoju misiju. Zapravo, slika ,,Labudova pesma” je, tvrdi Bosić, krik iz dubine njegove duše i zato ona predstavlja sam vrh njegovog stavaralaštva, jer je u njoj sublimirano sve ono za čim je čitavog života tragao.
   - Od sada ću slikati dugačije, ali ću se osloniti na ovo ekspresionističko slikarstvo, mada će tonovi biti smireniji, kao i površine i linije, tako da će slika imati određenu kontemplaciju.
   Čitava slika, mada u jednom komadu, ne deluje kao kompaktna celina, već je pažljivijim posmatranjem moguće zaključiti kako se ovo po razmerama grandiozno umetničko delo sastoji iz više, reklo bi se, zasebnih celina koje su, kako to autor objašnjava, šest reakcija jednog labuda od početka pa do kraja njegovog života, mada je lako uočiti i vezu, koja nije slučajna, sa biblijskom predstavom o stvaranju sveta.
Sve slike koje je do sada radio u ovom stilu dovoljno govore o mestu koje mu pripada u savremenom srpskom slikarsvu i da nema više potrebe da to ponavlja. A ni vremena više za to nema, kaže Bosić, ističući da ono što ga u ovom trenutku zaokuplja jeste traganje za novim, za nečim što još nije uradio.
   Veče je bilo izuzetno posećeno, i sve je bilo nekako drugačije od stereotipa na koje su posetioci ovakvih događanja navikli. To pre svega podrazumeva činjenicu da su svi prisutni u skladu sa opredeljenjima i raspoloženjem bili pozvani da budu učesnici u programu koji je na licu mesta improvizovan, što se pokazalo kao izuzetno efektan i zanimljiv eksperiment. Izuzetan utisak ostavio je i Zoran Milojčević Čombe, koji se još jednom pokazao i dokazao kao pravi virtuoz na usnoj harmonici.
   Inače, kako kaže poznati likovni kritičar Sreto Bošnjak, Bosićev slikarski opus, posmatran u celini, bogat je, raznovrstan, i u mnogim svojim segmentima nedosledan. On je, tokom bezmalo pet decenija slikarskog rada, tragao, uzbuđeno i grčevito, iznad svega iskreno, za onim i onakvim izrazom koji bi najcelovitije zadovoljio njegovu žudnju za dovršenim delom. Menjao je načine slikanja, formalne obrasce i tehnike, pokušavajući da se uključi u neki od aktuelnih trendova. Međutim, on je uprkos svim promenama, sačuvao izrazit slikarski temperament koji je, uz pomoć intuicije, vodio slikara putem sazrevanja. I kada je najmanje vodio računa o potrebi da bude aktuelan, najviše se približavao slobodi izraza i autentičnosti. Jedna ozbiljna kritička selekcija otkrila bi u njegovom opusu više desetina slika, koje ne samo da potvrđuju njegovu darovitost, već i onu dimenziju likovnog jezika koja slici daje vrednost i u širem kontekstu naše savremene umetnosti.


DVE DECENIJE MEŠOVITE GRUPE IZ OPLANIĆA
Jubilej obeležen kompakt-diskom

   Izvorna mešovita grupa iz Oplanića je osnovana skoro pre 20 godina, broji 20 članova i do sada je imala više od 200 nastupa na najznačajnijim manifestacijama izvornog narodnog stvaralaštva.
   Pravo učešća na Saboru u Topoli ostvarili su 1991. godine, kada su se kvalifikovali na predtakmičenju u Prnjavoru kod Čačka.
   Kako nam je rekao Milorad Igrutinović, osnivač i vođa ove grupe, do sada su u Topoli učestvovali šest puta, zatim takođe šest puta na Smotri u Kaleniću ,,Prođoh Levač, prođoh Šumadiju", pa opet šest puta u Kosjeriću na ,,Čobanskim danima". Ove godine su stekli titulu ,,Beogradski pobednik 2005" na Saboru tradicije Srba. Nedavno su snimili dupli kompakt disk, na kome su zabeležene najlepše srpske pesme.
   Naravno, treba odati puno priznanje grupi koja je uspela da se održi skoro 20 godina, ali zasigurno do tih rezultata ne bi došla da nije imala punu pomoć i podršku Kulturno-prosvetne zajednice iz Kraljeva, koja se i sama bori sa materijalnim problemima, ali uprkos svemu uspeva da organizuje mnoge manifestacije i pomogne amaterizmu u najvećoj meri. Pomenimo samo Republičku Smotru dečjeg stvaralaštva u Ratini, takmičenje sela, takmičenje recitatora, takmičenje mladih frulaša Srbije, Smotru izvornog narodnog stvaralaštva u Metikošu i još mnogo drugih manifestacija.

REMONT - METALAC TRGOVAČKI 3:3 (3:2)
Bod u Čačku, tri u Kraljevu
    Fudbaleri Metalac Trgovačkog imali su prijatan izlet u Čačku gde su protiv Remonta osvojili bod (3:3). Gosti su pogocima Belopavlovića i Milevića preokrenuli rezultat - 2:1. Potom su usledila dva pogotka u mreži Metalca, da bi u finišu meča golom Vinka Vlašića iz penala Metalac izjednačio.
U sredu gost Metalca bio je Trgovački (Požarevac). Pobedili su domaćini pogocima Dragićervića u 24. i Vlašića u 75 (penal).



ODBOJKA - OSMINA FINALA KUPA DZ SCG - piše Zoran Bačarević
Prelomio Darko Tomić
   VGSK - Ribnica Građevinar 0:3 (30:22, 23:25, 13:25)

   Maksimalnom pobedom od 3:0 odbojkaši Ribnice plasirali su se u četvrtfinale ovogodišnjeg Kupa DZ SCG u odbojci. U Velikom Gradištu sa dugogodišnjim rivalom iz ,,sve tri konkurencije" (Prva savezna liga, Prva B liga, Kup) neizvesna borba vodila se u prva dva seta, dok je treći bio formalnost, pošto domaćin nije imao snage da u finišu meča pruži iole značajniji otpor. Posebno zanimljiv bio je uvodni set i on je pokazao sve mane i vrline odbojkaškog sporta. VGSK i Ribnica ušli su u završnicu takoreći poravnani, ali je gost u sam ,,sumrak" imao veliku prednost od dva poena - 23:21. Kako, posle uzastopnih grešaka, nije uspeo da je realizuje, igralo se ,,na razliku". Rezultatska klackalica trajala je sve do ulaska novajlije u redovima Ribnice Darka Tomića. Sa dva uspešna servisa ,,primač" Kraljevčana, koji je u redove Ribnice došao iz Tunisa, a pre toga igrao za Crvenu zvezdu, Budućnost i Budvansku rivijeru, završio je uvodni set rezultatom 32:30. Drugi set je, opet, Ribnica rešila u svoju korist minimalnim rezultatom, a u trećem je domaćin potpisao bezuslovnu kapitulaciju, svestan da nema šansi protiv kvalitetnije i iskusnije ekipe koja ima višedecenijsko prvoligaško iskustvo i seriju uspešnih nastupa u završnici Kupa.
   Pobedom u Gradištu Ribnica se plasirala u četvrtfinale Kupa DZ SCG, a Kraljevčani će pokušati da se plasiraju, još jednom, na završni turnir, na kome su poslednji put učestvovali prošle godine u Budvi, gde su u polufinalu eliminisani od tadašnjeg prvaka Vojvodine. Protivnik Ribnice Građevinar u četvrtfinalu Kupa biće naknadno poznat.



TENIS; EKSPANZIJA KRALJEVAČKOG TENISA - piše Aleksandar Daišević
Teniseri sa Ibra osvajaju Goč

   Uspeh naših najboljih tenisera i teniserki uticao je na popularnost *belog sporta* pa je sve više dece na teniskim terenima. Ekspanizija ovog, po mnogima skupog sporta, evidentan je i u Kraljevu. Tome su u mnogome doprineli odlični rezultati mladih tenisera Luke Ilića, Anđele Nemčević, kao i nedavno osvojena titula ekipnog prvaka SCG za devojčice do 14 godina. Posle odlično organizovanih turnira i pomenutog državnog prvenstva, vredni teniski radnici iz Kraljeva krenuli su korak dalje.
   - Imamo mnogo ideja vezanih za razvoj i popularizaciju tenisa. Jedan od tih je i realizacija teniskog Kampa na Goču, planini u neposrednoj blizini Kraljeva, koja je postala prava oaza za sportiste. Posle odbojkaškog kampa “Dejan Brđović”, te košarkaškog kampa *Kraljevo-Goč*, došlo je vreme da i teniseri “osvoje” ovu planinsku lepoticu - kaže direktor pomenutog teniskog Kampa na Goču Slobodan Đerković.
   Poslednjih godina dosta se uložilo u sportsku infrastrukturu na Goču što je omogućilo dolazak sportista na ovu planinu.
   - Izgradnja dvorane i poboljšanje smeštajnih kapaciteta u dečijem odmaralištu *Goč*, te hotelu *Dobre vode*, omogućili su realizaciju ove ideje. Poslali smo pozive na adrese svih klubova u zemlji, očekuejmo ih otvorenog srca sa željom da tenis napreduje. Nema ograničenja u godištu,a biće angažovani treneri iz klubova koji pošalju svoje članove na Goč. Kamp zvanično počinje 25.decembra i trajaće do 29.januara naredne godine, ali zbog ograničenog kapaciteta potrebno je već sada se prijaviti. Učinićemo sve da se svi učesnici Kampa na Goču osećaju prijatno i da im to bude nezaboravno iskustvo. Pripremili smo i van sportske aktivnosti, biće i iznenađenja - zaključuje Đerković.
   Sve informacije za teniski kamp na Goču mogu se dobiti na telefone 036/314-244 i 063/72-17-022. Teniski radnici iz Kraljeva naglašavaju da će se kamp održavati svake godine.