Ostavka pre referenduma?
Nedonošenje priznanja povodom Kraljevdana
Uspešno nošenje sa bremenom odgovornosti
Pare i penzije se nasleđuju
I beše olovno-crveni oktobar
Primer uspešne privatizacije
Svi smo mi duboko prevareni
Slavljenici - stvaraoci
Srce se leči - velikim srcem
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, atletika

POKRENUT POSTUPAK ZA OPOZIV PREDSEDNIKA OPŠTINE - piše Rajko Sarić
Ostavka pre referenduma?

   • Izborna komisija: referendum građana o opozivu predsednika opštine dr Radoslava Jovića 27. novembra • Dr Radoslav Jović: „Ako bih i izašao na referendum, smatram da bih time pokazao da prihvatam ovako nekorektne uslove koji mi se postavljaju. podneću ostavku”

   Izborna komisija opštine Kraljevo u utorak je donela odluku da se referendum građana po predlogu Srpske radikalne stranke o opozivu predsednika opštine dr Radoslava Jovića održi 27. novembra. Komisija je, takođe, donela odluku o proglašenju predloga za opoziv i rešenja o opunomoćenim članovima proširenog sastava Izborne komisije, ispred predsednika opštine i SRS kao predlagača i biračkih odbora.

REFERENDUM U NOVEMBRU
   Ovakvu odluku Komisija je donela nakon što je utvrđeno da su radikali sakupili dovoljan broj validnih potpisa birača koji traže opoziv predsednika. Radikali su najpre Komisiji dostavili spisak sa 11.777 birača, proverom su utvrđene određene nepravilnosti kod 1.062 potpisa (potpisnik nije upisan u birački spisak opštine Kraljevo ili je njegov potpis dupliran - prim. nov.), zbog čega je predlagaču naloženo da nepravilnosti ispravi u roku od 48 sati. Radikali su se ,,bacili” na posao i prikupili čak 1.743 potpisa, od kojih je 1.531 bio višak, potvrdio je ,,Ibarskim novostima” Zoran Tucaković, sekretar Izborne komisije.
   Posle ovakve odluke Komisije javnosti se obratio i predsednik opštine dr Radoslav Jović, koji je izneo brojne zamerke na rad Komisije, na odugovlačenje sa donošenjem odluke, do grešaka u proceduri.
   - Komisija je kompjuterski proveravala matične brojeve potpisnika zahteva za moj opoziv. Kompjuter je izbacio 2.666 nevažećih potpisa, a među njima i potpise 62 umrla birača. Da podatak bude još tragičniji, 23 lica su navodno potpisala peticiju za moj opoziv, iako su umrla pre 3. decembra 2003. godine, kada sam izabran za predsednika opštine - rekao je Jović na konferenciji za novinare.
   Prema Jovićevoj oceni, u hajci za njegovu smenu udružili su se političari koji mu nikada nisu oprostili pobedu na izborima. Jović nikoga nije imenovao po ovoj tvrdnji, ali je naglasio da su ga jedino podržali opštinski odbori G 17 plus i Nove Srbije.

IZDAO SI ME, DARKO
   - Posebno sam razočaran postupcima funkcionera Srpskog pokreta obnove, ljudi koji su na funkcije došli samo zahvaljujući mom insistiranju - rekao je Jović i potvrdio da misli na zamenika potpredsednika opštine Darka Vilotijevića.
Zbog takve politike SPO Jović se, kako kaže, ne kaje što je izašao iz stranke.
   - Neću pristupiti nijednoj drugoj stranci - naglasio je Jović i pojasnio da će se na odluku Komisije žaliti samoj Komisiji, a zatim i Opštinskom sudu.
- Ako i jedni i drugi odbiju moju žalbu, što se može očekivati, podneću ostavku. Neću da sprovođenjem referenduma građane naše opštine opterećujem sa 10 miliona dinara. A ako bih i izašao na referendum, smatram da bih time pokazao da prihvatam ovako nekorektne uslove koji mi se postavljaju.
   Jović kaže da se ubuduće neće baviti lokalnom politikom, ali je ostalo nedorečeno šta će biti sa poslaničkim mandatom.
Posle ovakvog razvoja događaja lako se može desiti da građani naše opštine ostanu i bez referenduma i bez predsednika.

ODMAH IZBORI
   Liberalno demokratska frakcija opštine Kraljevo pozvala je aktuelnog predsednika opštine dr Radoslava Jovića da podnese ostavku, jer je očigledno izgubio poverenje građana, o čemu svedoči više od 12.000 prikupljenih potpisa.
   U saopštenju koje je potpisao Mile Korićanac, visoki funkcioner LDF, navodi se da je raspisivanje referenduma politička prevara kojom se troši i strpljenje i novac naših građana. Činom podnošenja ostavke Jović bi ispunio bar jedno od predizbornih obećanja, jer nijedno drugo nije ispunio u protekle dve godine. Podnošenjem ostavke omogućilo bi se raspisivanje vanrednih izbora, gde bi se jasno videlo koja politička opcija uživa ugled, a koja se šlepa na nekim starim rezultatima.

NEDONOŠENJE PRIZNANJA POVODOM KRALJEVDANA

REAGOVANJE
Kraljevačka bruka

   Puče bruka od Toronta do Moskve i od Stokholma do Rijade. Možda to i nije ništa novo, jer svakim danom doživljavamo slične stvari od političara koji se pre izbora zaklinju da će raditi za interes naroda, a po izboru za sopstveni interes ili protiv stranačkog protivnika. I sadašnji političari koriste šarenu lažu za birače, jer se funkcioneri biraju preko nosioca liste, a oni posle mogu na bilo kojoj funkciji da budu i smešni i nesrećni, i podobni i slučajni.
   Osnovno merilo za političara je podobnost. Ja u svom životu još nisam naišao na školu čiji đaci dobijaju znanja ,,Podoban". Zbog toga i ova kraljevačka bruka i nije neka kad priznanja opštine Kraljevo treba da dodele delegati poput Četrovića, Nešovića, Milovića i svih ostalih u ovom sazivu. Jer, na svakoj Skupštini svaki svakom prikači toliko uvreda da se iole normalnom povraća od raznih bljuvotina na takvom časnom mestu.
   Ne znam kako se oseća dr Baltić, kao ni svi pacijenti Kraljeva i Srbije kojima je ovaj vrsni lekar produžio život za deset, pedeset dana ili nekoliko godina.
   Komisija, koju je izabrala Opština, prema kriterijumima je dala predlog: obrazloženje i kao takvog pozvala da primi priznanje. Šta ste mu dodelili? Izvinjenje, jer Četrović se zamerio Joviću, Nešović se zamerio Šljiviću, a Vuković se zamerio svima.
   Gospodo Nešoviću i Vukoviću, niste Vi uzdržani, Vi ste bili protiv. Nešoviću, Vi ste funkcioner na odgovornom mestu u Opštini i za to primate pare i Vi ne možete da budete uzdržani u glasanju, već samo ,,za” i ,,protiv”. Možete biti uzdržani kad primate nezasluženu platu, pa od te plate da se dotira narodna kuhinja.
   Možda odbojkaški klub Ribnica Građevinar u svom postojanju od pedeset godina rada i nije neka veličina. Za neupućene, dvadeset i više godina funkcioniše u elitnoj ligi Jugoslavije, a sada Srbije i Crne Gore. Kroz nju je prošlo više od pet hiljada igrača i članova. Izrodila je pedesetak reprezentativaca, desetak vrhunskih trenera. OK Ribnicu nema ni Kragujevac, ni Niš, ni Novi Sad, ni Beograd, ni Zagreb, ni Sarajevo, ni Skoplje.
Dušan Bošković je osnivač i član od osnivanja do danas. Utrošio je trideset godina volonterskog rada.
   Gospodo Četroviću, Nešoviću, Miloviću, a i svi vi ostali koji ste podigli ili niste podigli dva prsta za dodelu zahvalnice, jednog lista papira za predložene, trebalo bi da se javno izvinite, ako imate savesti i časti.
   Gospodine Četroviću, nije prošlo ni pet dana od kada nisi podigao ruku za moje priznanje, a poslao si emisare na moja vrata da dam dva-tri glasa za tvoju ,,histeriju” da smeniš Jovića. Da bude zlo veće, ja sam i ta četiri mandata dao tvojoj stranci, glasove za vaše ciljeve, a ti za mene ne.
Ja sam ono što jesam. Možda velikom broju ljudi i nisam po volji, ali imam priznanje u mojim prijateljima, poznanicima i sportskim protivnicima, pa kad se bolje razmislim, i nije velika šteta što nisam dobio priznanje od ljudi koji mi ga nisu uručili.
Dušan Bošković


KOMENTAR S POVODOM - piše Vladeta Stanojević
Sramota

   Povodom Dana Kraljeva ove godine nisu dodeljene Oktobarske nagrade i priznanja. Odbornici Skupštine opštine nisu uspeli da se dogovore i usaglase, pa predloženi kandidati nisu dobili potreban broj glasova, a cela lista je pala u vodu, glasilo je kratko obrazloženje učesnika Skupštine. To i ne bi bila neka značajna vest za novine da se radilo o izboru članova upravnih odbora ili opštinskih komisija, ali Oktobarske nagrade su nešto mnogo više i značajnije. Zbog toga i ovaj presedan u glasanju zaslužuje komentar, pogotovo što su razlozi neizglasavanja pre svega međustranačka prepucavanja. a u ocenjivanju nečijeg rada ne bi smelo da bude ni trunke politike.
   Dakle, nagrade nisu dodeljene ne zbog loših predloga, već zbog stranačkih razračunavanja u kojima su ,,osvajani" novi predizborni poeni, a NjEMU se pokazivala snaga. I to je ono što najviše boli - možeš ti decenijama da pomažeš bolesnima i spasiš mnoge živote; možeš da na put izvedeš generacije vrhunskih sportista; možeš u svetu da braniš Srbe i prikupiš za njih hiljade evra pomoći; možeš svom rodnom gradu da pokloniš umetnička dela neprocenjive vrednosti, ali niša ti to ne vredi ako se stranke ne dogovore da to verifikuju. Politički poeni su najvažniji - pred njima sve pada u vodu. Puj - pike. Ne važi. A tek ako NjEMU mora da se pokaže!
   Poruke koje proističu iz takve odluke, gospodo odbornici, uopšte nisu tako jednostavne kao dato objašnjenje - nismo se dogovorili. Možda vi niste predpostavili da će takva odluka proizvesti velike štete ovom gradu.
   Prvo - vi ste najširoj javnosti poručili da u Kraljevu, gradu sa više od 100 000 stanovnika ove godine niko u svom radu nije posigao rezultate koji zaslužuju makar skromno priznanje. Zatim ste jednom lekaru, humanisti, čoveku koji je velikom broju bolesnika iz Kraljeva nesebično pomogao, a mnogima spasao život - udarili javni šamar. Onda ste velikom darodavcu, u ime ovog grada, pokazali nezahvalnost. Ko vam je dao mandat za takvu „zahvalnost“? Mladog srednjoškolca ste sasekli na prvom koraku uspeha i njegovim kolegama stavili do znanja da im budućnost više zavisi od vaše dobre volje nego od njihovog učenja. Čude vas vize?
   Amandman gospode radikala je posebna priča. Moguće je da provereni prijatelj iz Francuske nije zaslužio priznanje iako je 1999. godine još dok su padale bombe po Srbiji celu porodicu doveo baš ovde na letovanje i time javno demonstrirao šta misli o nama, a šta o sejačima bombi. Onda je godinama iza toga branio Srbe od svih zlonamernih napada, prikupljao pomoć, obezbedio našim lekarima mogućnost za stručno usavršavanje. Možda to nije dovoljno za priznanje, ali za takvog prijatelja reći da mu se dodvoravamo stvarno je ... nemam izraz.
   U političkoj borbi jesu dozvoljena mnoga sredstva, ali kada se donose odluke o nagradama i priznanjima politika mora da izađe iz odborničkih klupa. Tako je bar u okolnim gradovima u kojim su se stranke dogovorile da kada Komisija usvoji listu kandidata svi podrže te predloge. Primera radi i u manjim mestima kao što je Nova Varoš dodeljuju se slična priznanja. Jedino nisam uspeo da proverim da li je nešto slično upriličeno u Sjenici, Tutinu, Novom Pazaru i Raški.
   Možda, gospodo odbornici, niste do kraja pročitali onu rečenicu ispod sedam kruna. Verovatno vam samo prva polovina odgovara ,,nama dobro". Ali šta je sa nastavkom ,,nikome zlo"? Ako vam je posle svega dobro onda da znate da nisam jedini koji nedodeljivanje Oktobarskih nagrada smatra velikom sramotom za ovaj grad. Posledice će biti vidljive već idućeg oktobra, ali to mora da vam stoji u političkoj biografiji. Valjda će birači znati da je pročitaju na pravi način.

GODIŠNJA SKUPŠTINA DSS KRALJEVO - piše Rajko Sarić
Uspešno nošenje sa bremenom odgovornosti

   Članovi Demokratske stranke Srbije u Kraljevu su, na redovnoj godišnjoj skupštini, održanoj prošle nedelje, pored toga što su jednoglasno usvojili izveštaj o radu stranke u protekloj godini, birali novo rukovodstvo.
Ocena svih učesnika skupa je da je DSS proteklih godina, a posebno od trenutka kada je postala najjača stranka u vlasti, na sebe preuzela veliki teret odgovornosti i da je, zahvaljujući velikom broju časnih kadrova, Srbiju i Kraljevo za ,,veliki korak” približila modernim svetskim tokovima i evroatlantskim integracijama.
DSS je i u Kraljevu i Raškom okrugu preuzela ogromno breme odgovornosti, tvrde učesnici prošlonedeljnog skupa u Velikoj sali Skupštine opštine. Izraženo je žaljenje što su neke stranke u ranijem periodu činile čitav niz grešaka koje je DSS najpre morala da ispravi, pa tek onda krene u nove razvojne investicije, sve sa namerom da građanima ovog grada život bude ekonomski sigurniji, zdraviji i što sličniji životu građana velikih svetskih metropola.
Skupštini su, pored ovdašnjih stranačkih funkcionera, velikog broja članova i simpatizera, prisustvovali i dr Ljubiša Jovašević, poslanik u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i odnedavno načelnik Raškog okruga, Milorad Perović, potpredsednik IO DSS i Milorad Janković, član IO DSS.
Posle glasanja, u novi Opštinski odbor izabrani su: Vladimir Bogavac, Miloš Rakić, prof. dr Vladan Karamarković, dr Dragoslav Dugalić, Dragan Zdravković, Zoran Savićević, Svetislav Anđelković, Biljana Knežević, Sreten Simeunović, Miljan Bošković, Vladimir Pavlović, mr Miljan Marašević, Dragiša Spasojević, Jugoslav Timotijević i Dobrivoje Baltić.
Na prvoj sednici novoizabrano rukovodstvo DSS će izabrati predsednika odbora stranke za Kraljevo. U proteklom periodu tu dužnost obavljao je Vladimir Pavlović.

MARIJANA PETROVIĆ, DIREKTOR PRVOG PENZIJSKOG OSIGURANJA - piše Dragan Vukićević
Pare i penzije se nasleđuju

   • Svako lice starije od 16 godina, bez obzira da li je u radnom odnosu ili ne, može sebi uplaćivati doprinose za buduću penziju koja je potpuno nezavisna od državne. Doprinosi se mogu uplaćivati redovno mesečno, ali i višekratno. Imajući u vidu da su ovakvi fondovi i investicioni, da plasiraju sredstva prikupljena od osiguranika i ostvaruju dobit, to se stanje na njihovim ličnim računima i uvećava, pa buduća penzija zavisi od te akumulirane sume. U ovom fondu se mogu ostvariti sve tri penzije, kao i u državnom: starosna, invalidska i porodična

   Akcionarsko društvo za penzijsko osiguranje Dunav-TBI osnovali su 15. avgusta 2002. Dunav osiguranje, sa 49 posto kapitala, i finansijska grupacija TBIH, sa 51 posto. Društvo je osnovano sa ciljem da uspostavi i upravlja finansijskim aktivnostima u centralnoj i istočnoj Evropi, prvenstveno na polju osiguranja i penzionih fondova. TBIH je regionalni lider u sektoru penzijskog osiguranja. Njihovo iskustvo je bilo od neprocenjivog značaja u trenutku kada je kod nas osnivan ovaj fond, a trenutak je bio pravi, jer je naša zemlja krenula u reforme - kaže za „Ibarske novosti" Marijana Petrović, direktor Filijale DUNAV-TBI u Čačku, predstavljajući rad prvog nedržavnog penzionog fonda kod nas u danima kada se sve više aktuelizira dodatno penzijsko osiguranje. Pogotovo što je u okviru privrednih reformi, kako Marijana Petrović ističe, upravo reforma postojećeg penzijskog sistema od velikog značaja.
   - Postojeći državni penzijski sistem funkcioniše po principu tekućeg finansiranja, što znači da zaposleni izdvajaju doprinose za penzije sadašnjih penzionera. Demografske promene, koje se ogledaju u starenju stanovništva, niskim stopama nataliteta i sve dužem životnom veku sa jedne strane, i rastuća nezaposlenost zbog procesa restrukturiranja sa druge strane, nepovoljno utiču na penzijski sistem u zemlji. Svakog meseca iz budžeta se zahvata nedostajućih 40-50 posto za isplatu tekućih penzija, što, naravno, nije dobro. Zahvaljujući reformama koje je Srbija sprovela i sprovodi, sistem tekućeg finansiranja se uravnotežuje, ali to za posledicu ima smanjenje prosečne državne penzije, jer ma koliko nemoguće stanovništvu zvučalo, mi i dalje imamo najveću prosečnu penziju u odnosu na prosečnu zaradu, što se mora dovesti na nivo zemalja u okruženju. Zato su usvojene dopune Zakona o penzijama, a i Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima, koji daje mogućnost da se ostvare dodatni prihodi u starosti. Dakle, svako lice starije od 16 godina, bez obzira da li je u radnom odnosu ili ne, može sebi da uplaćuje doprinose za buduću penziju koja je potpuno nezavisna od državne. Doprinosi se mogu uplaćivati redovno mesečno, ali i višekratno, što znači prema mogućnostima.
• Kakva je metodologija uplata u Vaš penzioni fond?
   - Sve uplate se evidentiraju na ličnom računu svakog osiguranika, koji se otvara prema njegovom jedinstvenom matičnom broju i bez obzira kako je neko pristupio fondu - da li plaća sam za sebe, ili ima sreću da mu poslodavac uplaćuje premiju dopunskog penzijskog osiguranja, ili to čini neko drugo lice u njegovu korist. On ima svoj korisnički broj i šifru, tako da uvek može da pristupi svom ličnom računu, proveri stanje na njemu i vidi kojim sredstvima raspolaže. Imajući u vidu da su ovakvi fondovi i investicioni, da plasiraju sredstva prikupljena od osiguranika i ostvaruju dobit, to se stanje na njihovim ličnim računima i uvećava, pa buduća penzija zavisi od te akumulirane sume. Inače, u ovom fondu se mogu ostvariti sve tri penzije, kao i u državnom: starosna, invalidska i porodična.
• Iznos penzije zavisi od visine uplate u prethodnom periodu, ali i od dobiti koja se ostvari u međuvremenu. Kakve su do sada Vaše reference?
- Dobit od plasmana sredstava prikupljenog od članstva se pripisuje po svakom ličnom računu članova fonda kvartalno, znači svaka tri meseca. Penzijski fondovi su konzervativne finansijske institucije, strogo vode računa gde investiraju sredstva, dakle ne sme biti rizičnih plasmana, tako da smo mi, za prethodni period, ostvarili izvanrednih 24,86 posto na godišnjem nivou u prošloj godini, kada je inflacija bila 13,7 odsto, a u prvih šest meseci ove godine 22,61 posto. Mi sredstva plasiramo u različite finansijske instrumente, da bi se smanjio rizik, a sve strogo pod kontrolom NBS. Za tri godine našeg rada pripisana dobit je bila veća od inflacije i upravo to mora biti jedan od razloga da građani za starost štede na ovakav način.
• Koji su konkretno argumenti da se građani odluče na dodatno penzijsko osiguranje upravo kod vas?
   - Ovaj fond uspešno posluje više od tri godine, a konkurenciju, u vidu još dva registrovana fonda, dobio je tek ove godine. Nemamo pokazatelje njihovog rada da bismo mogli da se uporedimo, dok je rad ovog fonda transparentan na dva načina: javnim objavljivanjem rezultata odnosno pripisane dobiti i slanja na kućne adrese izvoda sa ličnih računa svim osiguranicima, na kojima jasno mogu da vide svoje uplate, naše troškove i pripisanu dobit. O direktnom pristupu preko interneta svom ličnom računu da ne govorim. To imamo jedino mi. Tako nas osiguranici kontrolišu, a, naravno, o kontroli od NBS, koja je uvek pokazivala odličan rad ovog fonda, ne bih ovom prilikom. Naši ljudi treba da znaju da moraju polako da menjaju svoju svest u pravcu lične štednje za starost, da država ne može da im garantuje kvalitetnu penziju i da to nije slučaj samo kod nas. Sve zemlje u tranziciji imaju, kao i mi, po projektu Svetske banke, uvedeno ovo dopunsko dobrovoljno penzijsko osiguranje, a neke i kao obavezno. Dakle, svuda je slučaj da se penzija ne oslanja samo na državnu. Dopunjuje se iz ovakvih fondova. Još bih naglasila da je i do sada, a i po novom zakonu, imovina fonda odvojena od samog društva za upravljanje, odnosno kompanije koja rukovodi sredstvima fonda, i da država, tačnije NBS, kompaniji koja ne rukovodi dobro sredstvima fonda oduzima dozvolu za rad i fond pripisuje prvom najboljem u zemlji. Znači, sredstva ne mogu da propadnu. Sa druge strane, svako fizičko lice ima i pravo povlačenja ili transfera svog novca pre sticanja uslova za penziju, ako nije zadovoljno našim radom.
• Dobit koju garantujete znatno je viša od bankarske. Kakva je realna perspektiva te dobiti?
   - Želim da naglasim da niko ni u jednom penzionom fondu ne može garantovati određenu dobit, jer ona, naravno, zavisi od umešnosti društva za upravljanje fondom, što sam već objasnila. Ali, iskustvo naših akcionara, stroga kontrola NBS koja štiti interese članova fonda, kao i početni cenzus za osnivanje, dovoljan su razlog da se ovakvim fondovima veruje, jer tako funkcionišu u celom svetu. Trenutno, prema smernicama NBS, mi smo sredstva plasirali u hartije od vrednosti koje izdaje država i strukturu plasmana mogu videti svi na našem sajtu. Dobar raspored ulaganja, mali rizik i plan koji daje supervizor, rezultirali su ovako visokom dobiti, jer novac u zemlji koja još nema dovoljno razvijeno tržište kapitala najviše i vredi. Ali, kako se zemlja ekonomski bude stabilizovala, to će i ostvarena dobit bivati manja, baš kao što će biti i sa kamatama u bankama. Realna je, radi preciznosti, oko 8,5 posto.
• Kolike su minimalne mesečne uplate i koja je starosna granica kao uslov za sticanje penzije?
   - Minimalna suma koju osiguranik može da uplati je 710 dinara, zapravo sedam odsto minimalne bruto zarade, mada ljudi uplaćuju i više, prema mogućnostima. Dešava se da pojedinci jednokratno uplate veće iznose i od po nekoliko stotina hiljada dinara i čekaju godine da od toga, uz rast sredstava od dobiti, ostvare dobru penziju. Godine kada je mogu potraživati su trenutno, po važećim uslovima, 55 za žene odnosno 60 za muškarce. Novi zakon predviđa da već od 53. godine član fonda stiče pravo na korišćenje svojih sredstava. Tek tada bira nači na koji će mu se sredstva isplaćivati, i to može biti u celosti, na određeni period ili doživotno. Važno je istaći da su i suma sa ličnog računa i ostvarena penzija u slučaju smrti nasledne.
• Da li se u Srbiji uskoro očekuje uvođenje obaveznog dopunskog penzijskog osiguranja?
   - Nažalost ne, jer zemlja nije dovoljno ekonomski jaka da može da se odrekne dela doprinosa koji se uplaćuju u državni fond, da bi poslodavac morao da plaća i u ovakav fond. Sve je za sada na dobrovoljnoj bazi. Realno je očekivati taj takozvani drugi stub penzijskih reformi, kada poslodavac mora da plaća i u državni i u nedržavni penzijski fond, za nekoliko godina. U javnosti se pominje rok od sedam do osam godina. Dotle je sve na svesti pojedinaca i poslodavaca da shvate da su davno prošla vremena kada je neko drugi mislio o njima, da sami, koliko mogu i dok mogu, izdvajaju, pa makar i minimum za svoju sigurniju i kvalitetniju starost.

OSIGURANICI
   - Imajući u vidu da DUNAV-TBI ima 12 Filijala širom Srbije (sve se nalaze u prostoru Dunav osiguranja) i centralu u Beogradu, to smo pokrili čitavu teritoriju naše zemlje, pa imamo više od 60.000 osiguranika, od kojih su 95 posto pravna lica. To znači da poslodavac uplaćuje u korist zaposlenih premiju dopunskog dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Najznačajniji su NIS - Naftna industrija Srbije, DIN - Filip Moris, DIV Vranje, Srpska fabrika stakla Paraćin, Prva petoletka Trstenik, PIK Čačak, ŠPIK Ivanjica, Centrobanka Beograd, Azotara Pančevo, mlekare u Pančevu i Nišu i još 270 firmi od kojih je veliki broj javno komunalnih preduzeća. Ostali su građani i, još jednom ističem, njihov status nije bitan. Znači, mogućnost za armiju nezaposlenih da ostvare penziju je upravo u ovakvom fondu.


DRŽAVNE PENZIJE NESIGURNE ZA VEĆINU RADNIKA - piše Rajko Sarić
Devizne penzije - odmah

   Obavezno dopunsko penzijsko osiguranje o kome se u poslednje vreme sve više govori, a koje je odnedavno i zakonski regulisano, sada je predmet interesovanja velikog broja radnika, poljoprivrednika, ali i onih koji nisu imali sreću da nađu radno mesto. Međunarodna organizacija rada upozorava da devedeset odsto radno sposobnog stanovništva u svetu, mahom u zemljama u razvoju, nije pokriveno penzijskim doprinosima i suočava se sa siromaštvom u starosti. Teret sve većeg broja penzionera u svetu na plećima je radne populacije i poreskih obveznika. Osim toga, mnoge kompanije u zemljama Evrope, pa tako i u Srbiji, često koriste prevremeno penzionisanje, umesto otpuštanja, da bi smanjile broj zaposlenih i bile profitabilnije.
Penzijski fondovi obezvređeni su, odnosno, novac koji su sadašnji penzioneri godinama odvajali za treće životno doba, davno je potrošen tako da se njihova sadašnja penziona primanja, koja više liče na socijalu, veštački održavaju upumpavanjem novca iz budžeta države. Ali, ni to neće dugo potrajati!
Domaće osiguravajuće kuće odnedavno uglavnom nude mogućnost uplate penzije gde se primenjuje zakon koji važi za PIO što znači da osiguranik mora ispunjavati neki od uslova za odlazak u penziju, a to znači da ima zakonom rečeni broj godina, godine radnog staža ili uslov za sticanje invalidske penzije.
   - Inostrane štedno osiguravajuće kuće, Grazer Wechselseitige iz Graca i Wiener Stadtische iz Beča, kroz klasičnu štednju novca u devizama na planirani period, omogućavaju osiguranje života kako osiguranika tako i njegove porodice, njegovih naslednika. I jedna i druga kuća imaju svoje ,,kćerke” registrovane u Beogradu koje našim građanima omogućavaju osiguranje treće životne dobi kroz uplatu godišnje premije u nekoliko rata. Devizna penzija koju osiguranik može koristiti odmah po isteku ugovora, bez obzira na godine života i starost osiguranika, zavisi od perioda štednje i visine premije - kaže za Ibarske novosti Vlastimir Knežević, jedan od direktora u WVP agenciji koja se bavi prodajom programa štednje dveju pomenutih štedno osiguravajućih kuća iz Austrije.
Takođe jedan od direktora u WVP, Radojko Kurćubić kaže da su građani Srbije, budući penzione, u štedno osiguravajućim kućama koje WVP zastupa, prepoznali bezbednu štednju i sigurnu budućnost, kako sebe tako i svoje porodice.
- Dok domaće kuće uglavnom nude odvojene programe štednje i osiguranja, kroz pomenute dve austrijske kuće, u paketu se nudi štednja, osiguranje života i devizna penzija. To je veoma povoljno jer su penzioneri u Srbiji, kao uostalom i štediše, u više navrata bili varani i manipulisani zbog piramidalnog načina štednje i hiperinflacije koja je ,,pojela” svu ušteđevinu - kaže Kurćubić.

SEĆANJE NA DRAMU '41. U KRALJEVU
I beše olovno-crveni oktobar

    • Nisu svi, koji su krvavih oktobarskih dana izvedeni na gubilište, doživeli sudbinu svojih drugova. Neki su pukim slučajem preživeli. Oni su tu. Oni su živi svedoci zverskog pokolja. Izdvojili smo neke potresne priče onih koji su izbegli Golgotu

   Jedan mali grad, koga su čuvali oklopnici, bio je pun crvenih potoka. U hladnim, memljivim zidinama jednog njegovog zdanja živela je SMRT. Za deset krvavih i modrih dana, u smenama po stotinu, u redovima bez redova, nestalo je njih ŠEST HILjADA... oni su preživeli Golgotu.

Toplica Smiljanić:
TRI GRUPE
Zaustavili su nas i naredili nam da se okrenemo. U tom momentu neki su primetili ispred nas mitraljeze, pa su počeli da beže prema zidu. Nemački komandant je iz puške počeo da puca na nas, a za njim su otvorili vatru iz mitraljeza i vojnici. Istovremeno, počeli su da pucaju i topovi. Ja ne znam da li me je neko gurnuo, ili sam sam pao. Pao sam potrbuške. Pretrnuo sam od straha, a nisam znao da li sam ranjen. Čekao sam kada će me metak pogoditi i prekratiti muke. Primetio sam da mi krv curi iz obraza. Kada su svi popadali, dva ili tri Nemca zašli su među nas i iz pištolja i pušaka ubijali one koji su davali znake života.
Sa moje desne strane ležao je vozovođa Mitrović. Njega je metak pogodio u glavu. Njegova krv je prskala po meni, tako da sam bio sav u krvi.
Posle desetak minuta Nemci su doveli drugu grupu i postavili je u produžetku naše. Ljudi su počeli da kukaju i dozivaju svoju decu i žene. Mlađi su kukali i dozivali svoje majke. Nemci su im paljbom iz mitraljeza prekratili muke. Doveli su i treću grupu koju su takođe streljali.
Ubrzo je pao mrak i zavladala je tišina. Puzeći na laktovima, došao sam do ograde i preskočio je. Pošao sam kanalom i tako sam došao do kuće u kojoj sam stanovao.

Miroslav Aranđelović:
PEKAR I JA
Čim su nas izveli, nemački vojnici su nas opkolili i poveli u pravcu kukanja. Meni je već bilo jasno, iako sam bio dečak, da idemo na streljanje. Kada smo došli na mesto streljanja, videli smo sto do sto pedeset leševa, pored kojih su stajali Nemci. Postrojiše nas licem prema mitraljezima, a leđima prema streljanima. Pred samim plotunom neko je viknuo ,,Živela Jugoslavija", što je cela grupa prihvatila. Pri prvim pucnjevima pao sam i više nisam znao za sebe.
Kada sam se osvestio, ležao sam na grudima. U podsvesti sam čuo kuknjavu. Znao sam gde se nalazim, tražio sam očima gazdu kod kojeg sam učio zanat. Ležao je na grudima, ali je bio mrtav. Krv mu je oblila glavu i razlila se po kaputu.
Odjednom čuh da u blizini neko tiho razgovara. Bili su to jedan moj poznanik - pekar i još dvojica. Pekar i ja odosmo pobauljke do zida, a ona dvojica su otišla desno. Uspeli smo da se prebacimo preko zida i dođemo do gradskog groblja. Pošto su Nemci počeli da pretresaju groblje, morali smo da odemo. Ja sam otišao desno od porte, a zatim u svoj stan.
(Miroslav je još jednom bio uhapšen i zatvoren u halu, ali i ovog puta, zahvaljujući mladosti, uspeo je da se spase.)

Mirko Bodiražić:
MITRALJEZI
Čim smo iz vagona izašli na čistinu, zaštektali su mitraljezi i svi drugovi koji su bili sa mnom popadali su kao snoplje. Jedino sam ja ostao da stojim. Za trenutak sam razmišljao i bacio se među ostale. Ubrzo sam osetio da ispred mene padaju zrna. Osetio sam bol prvo u stomaku, a zatim u ruci. Jedno mitraljesko zrno me je udarili u stomak i izašlo napolje, ali mi nije povredilo unutrašnje organe. Drugo zrno udarilo me je u ruku.
Mitraljeska vatra je prestala. Na gubilištu su se čuli jauci ranjenih, i ropac onih koji su se još borili za život. Oni koji su još ostali pri svesti zvali su Nemce da ih dotuku i tako im prekrate muke. Čuo sam pojedinačne pucnjeve. Priljubljen uz zemlju, razmišljao sam šta da radim. Jedno vreme sam pomislio da ustanem i viknem Švabama da sam živ, da bi pucali u mene. Ipak, rešio sam da pokušam da se nekako izvučem i pokušam da se spasim.
Bila je noć. Puzeći preko mrtvih drugova došao sam do jednog žbuna. Odjednom sam primetio kako sa mesta gde su ležali mrtvi prema kapiji trči jedan čovek. Odjeknula su dva pucnja i on je pao. Ostao sam nepomičan.
Sa još dvojicom preživelih, iako teško ranjen, posle velikih iskušenja uspeo sam da stignem do vagona gde mi se nalazila porodica. Tako sam se spasao.

•••
KRV KOJA SVETLI

I ovog tužnog jesenjeg dana, ovog rumenog oktobra, nad kraljevačkim slobodiŠtem šumi vetar. On se može poznati u tvom glasu.
Tvom i mom glasu, prijatelju.
Krv kojoj se vraćamo. Jer ovde, na gubilištu, na kojem su rastočena tela sinova i kćeri, želimo da Legenda o njima približi naša srca.
Povorka hodočasnika priklanja se senima palih, koji su deo naše slobode - Slobode Čoveka.

D. Ilić
(„Ibarske novosti”
15. oktobar 1971)


PROGRAM OBELEŽAVANJA
Parastos

   Komemorativna sednica SO Kraljevo zakazana je za 10 časova na Groblju streljanih, a tačno u 11 časova oglasiće se sirene. Biće ispaljeni počasni plotuni i položeno cveće. Zatim će biti održan parastos uz učešće hora Srpske pravoslavne crkve.
U svim školama prvi čas biće posvećen sećanju na 14. oktobar 1941. godine, a predviđeno je i da škole pošalju delegaciju učenika na komemoraciju.
Danas će zastave biti spuštene na pola koplja.
Za vreme komemoracije i parastosa, od 9 do 13 časova, ugostiteljski objekti i mediji treba da prilagode muzički program.
Na Trgu Jovana Sarića u 13 časova biće otkrivena spomen-ploča Kraljevčanima stradalim u ratovima od 1991. do 1999. godine i služen parastos.
Porodice stradalih i unesrećenih u ratovima od 1990. godine pozivaju porodice palih boraca i građane Kraljeva da prisustvuju ovom komemorativnom skupu.


POZIV
Dođite da odamo poštu streljanima

   Društvo za zaštitu Spomen groblja „14. oktobar” poziva potomke, rodbinu i prijatelje streljanih građana, kao i sve Kraljevčane (posebno mlade) da dođu na stratište kod Ložionice i odaju dužnu poštu nevinim žrtvama.

„PEKARSTVO” - piše Dragan Vukićević
Primer uspešne privatizacije

   • Ne postoji nijedan razlog za promenu cene hleba, građani Kraljeva će i ubuduće dobijati iz „Pekarstva” najjeftiniji i najkvalitetniji hleb • Vekna hleba u Kruševcu košta 23 dinara, u Beogradu 26 i 27, u Paraćinu i Jagodini 26, a donedavno, dok „Pekarstvo” nije proširilo isporuku peciva i tamo, u Vrnjačkoj Banji vekna hleba koštala je 25, a sada kao i u Kraljevu - 22 dinara

   Za manje od sedam meseci od privatizacije (10. mart), novi vlasnik „Pekarstva” Vujadin Vujović, ulaganjem više od 60 miliona dinara u to preduzeće, premašio je preuzetu obavezu u kupoprodajnom ugovoru o obaveznoj investiciji od 35 miliona dinara u prvoj godini. To je prošle sedmice konstatovala i stručna inspekcija Agencije za privatizaciju, koja je obišla „Pekarstvo” radi uvida u stanje posle obavljene privatizacije.
   Obavezu o investiciji u prvoj godini, kada je reč o novčanom iznosu, Vujović je ispunio još u avgustu kupovinom deset kamiona „isuzu”, za prevoz hleba i peciva. U međuvremenu, novi vlasnik je investirao i u obnovu proizvodne opreme i rekonstrukciju pogona u ,,Pekarstvu”. Tako, kupljena je nova rotaciona peć za proizvodnju peciva, a obavljene su generalne popravke obe tunelske peći, dve fermetacione komore i silosa. Posle pola veka stolarija je zamenjena novim PVC prozorima, ugovorena je kupovina nove opreme za proizvodnju peciva iz Italije, vredne više od 200.000 evra, a u toku je automatizacija silosa po evropskim standardima. Kupljena je nova veknarica, 1.600 novih korpi za hleb i peciva, a privode se kraju pripreme za kupovinu tri nove proizvodne linije.

MEĐUSOBNO POVERENjE RADNIKA I VLASNIKA
   Sve investicije, prema rečima Milentija Čampara, direktora „Pekarstva”, u ovih sedam meseci dostigle su iznos oko 60 miliona dinara, a u narednih pet meseci vrednost planiranih investicija premašiće 30 miliona dinara. Kao prioritetan posao, on navodi neophodnost presvlačenja podova u proizvodnim pogonima i ugradnju potpuno nove infrastrukture za dovod vode i odvod otpadnih voda i ostale dotrajale instalacije.
Za razliku od drugih preduzeća koja su privatizovana, u „Pekarstvu” nema „radničkih potresa”. Privatizacija je samo kontinuitet uspona tog preduzeća, kako ističe Čampar, a za ilustraciju navodi da nijedan radnik nije otpušten, već naprotiv, zaposlena su četiri nova pekara, tako da je u preduzeću sada zaposleno 144 radnika. Novi vlasnik nije ukinuo ni naknadu za noćni rad u visini od 50 posto, mada je zakonski minimum 26, a zadržao je i stimulaciju radnika u proizvodnji od deset posto.
   - Poverenje je međusobno - naglašava Milentije Čampar. - Radnici savesno obavljaju uobičajen posao, uz radnu disciplinu koja je neophodna i ovde ne postoji nepoverenje radnika u vlasnika, kao ni obrnuto, kako je u mnogim drugim preduzećima koja su privatizovana. Za „Pekarstvo” je sreća što je novi vlasnik iz branše pekarstva, sa jasnom vizijom razvoja i razmišljanjem o evropskim standardima u ovoj oblasti koje želi da primeni i u Kraljevu. To samo potvrđuje da je „Pekarstvo” primer dobro obavljene privatizacije.

HLEB PO ISTOJ CENI
   Upravo na osnovu velikih investicija, „Pekarstvo” je nedavno zatražilo i dobilo povraćaj sredstava na osnovu zakona o uvođenju PDV-a. Ubrzo je i kontrola finansijske policije konstatovala potpunu ispravnost poslovanja, što je, po rečima Čampara, još jedna potvrda o apsolutnom poštovanju zakonskih obaveza. On ističe da su ekonomisti „Pekarstva” uspešno uveli poslovanje firme u sistem PDV-a, što je konstatovala i finansijska inspekcija.
   Čampar naglašava da ne postoji nijedan razlog za promenu cene hleba i da će građani Kraljeva i ubuduće dobijati iz „Pekarstva” najjeftiniji i najkvalitetniji hleb. Kao primer, on navodi cene hleba u okruženju, tako da recimo vekna hleba u Kruševcu košta 23 dinara, u Beogradu 26 i 27, u Paraćinu i Jagodini 26, a da je donedavno, dok „Pekarstvo” nije proširilo isporuku peciva i tamo, u Vrnjačkoj Banji vekna hleba koštala 25, a sada takođe 22 dinara.
   On ističe da „Pekarstvo” uspešno odgovara zahtevima vremena, tržišta i konkurencije. Od oko 50.000 vekni hleba dnevnih potreba za opštinu Kraljevo, to preduzeće proizvodi 28.000 (u martu bilo 21.000 vekni), i da se „Pekarstvu” već ponudilo više od deset pekara iz drugih pekara za posao. Čampar navodi da je to samo potvrda da će se broj od oko 75 pekara u kraljevačkoj opštini svesti na nekoliko i da će opstati jedino oni koji osavremenjavaju tehnologiju i koji su se potpuno posvetili toj proizvodnji.

INTERVJU: DR MILIVOJE MINOVIĆ, PREDSEDNIK FONDACIJE - piše Ivan Rajović
Svi smo mi duboko prevareni

   • Srbi nisu glup narod, oni sve vide, ali su im vezane ruke. A, da li odgovorni rukovodioci tog regiona to vide, plašim se da dam odgovor

    • Profesore Minoviću, od našeg poslednjeg susreta prošlo je više od dve godine. Kada Vas tražim, uvek mi kažu da ste na putu. Kuda to stalno trčite i šta to tako važno radite u tim godinama?
   Ja pripadam generaciji kojoj se ovozemaljski život bliži kraju pa, kao čovek koji se sprema na dalek put, želim da ostavim iza sebe tragove, po kojima bi me se ljudi duže rado sećali. To je u sredini u kojoj vi, delimično i ja, živimo, veoma teško. Eto, sa kolikim smo nabojem svi, vi posebno, sa kamenog podijuma tog Milutina, pre pet godina, gromoglasno klicali ,,dole", u nadi da će promene koje su obećavane tom regionu doneti viši životni standard. Svi smo duboko prevareni.
Zakoni kapitala sa kojima se vlada u Beogradu hvata u koštac, daleko su složeniji i jači, da bi desničarsko-nacionalisticka orijentacija njenog predsednika mogla sa njima da izađe na kraj.
Gušeći magistralu Kraljevo - Raška - K. Mitrovica - Peć - Andrijevica - Podgorica, taj kapital želi da postigne ono što Makenzen 1914. godine nije uspeo. Srbija je u toj, za nju tragičnoj godini, na toj magistrali, pokopala svoju mladost.
Srbi nisu glup narod, oni to vide, ali su im vezane ruke. A, da li odgovorni rukovodioci tog regiona to vide, plašim se da dam odgovor.
• Čujem da Vas neki nazivaju i zelenašem. Otkuda to i šta je u tome istina?
Ja sam 25 godina u SRN uplaćivao penziono osiguranje, da bih danas od te penzije živeo. Živim veoma skromno, pa sam u stanju i da nešto od te penziju uštedim. Da bih regionu iz koga potičem pomogao, posle petog oktobra 2000. godine intenzivno se angažujem. Klevetom sam prozvan, pa ću, uz bojazan da me vaši čitaoci pogrešno ne shvate, izneti samo neke od aktivnosti koje su se odvijale uglavnom preko Fondacije.
Jedna od aktivnosti je angažman da bi se privatan kapital iz SRN transferirao u taj region. Za to postoji uredna dokumentacija o poreklu novca i njegovom plasmanu. Reč je o manjim iznosima za čiji plasman Fondacija, na čijem sam ja čelu, naplaćuje dva procenta provizije (dva procenta ,,pojede" inflacija, a četiri procenta uzima vlasnik sredstava).
Ubranim novcem iz provizije finansiraju se jednokratne pomoći najboljim studentima iz tog regiona koji se nalaze na završetku studija.
Pored navedenog, Fondacija ima pokroviteljstvo nad 14 projekata (šest - gajenje ovaca i koza; tri - tovljenje pastrmke; tri - mala privreda i zanatstvo i dva - ostalo).
Fondacija je 2004. organizovala dolazak nemačkih stručnjaka iz oblasti stočarstva i tovljenja ribe, kao i odlazak u SRN tri studenta radi profesionalne orijentacije.
Zelenašem me, pretpostavljam, zovu oni koji su sklopili ugovor o namenskom zajmu, pare prokockali, pa sada raznim manipulacijama i klevetama nastoje da vraćanje zajma odugovlače.
Sekretar Fondacije dobio je nalog da, preko pravnog zastupnika i javnog tužioca, identifikuje osobu. Onda ćemo da se teramo do Beograda, a možda i do Brisela.
• Kakvo je Vaše iskustvo u revitalizaciji Raškog regiona?
Ja sam samo u 2004. godini dolazio šest puta. Obilazio taj region uzduž i popreko u više navrata. To je za moje poodmakle godine veliki psihički, fizički i finansijski napor.
Revitalizacija je vezana za investicije, a ove su vezane za projekte, koji moraju da budu solidno urađeni. Projekti čiju sam reviziju ja vršio, manjkavi su, posebno u onom segmentu kada je reč o rentabilitetu i njegovoj pouzdanosti za duži vremenski period. Već tu se prećutkuje paritet valuta kod primanja i vraćanja zajma.
Kod realizacije projekta koji traje i do pet godina korisnik zajma, ako neće da dođe u sukob sa zakonom, mora da se hvata u koštac sa opštinskom i republičkom birokratijom, koja je u Srbiji složenija nego i u jednoj od 25 zemalja EU. To traje godinama, dok taj grešnik ne dobije dozvolu da može nešto da radi. To nije jedina barijera.
Srpsko tržište je malo, pa izvoz diktira cenu poljoprivrednim proizvodima (voće, suve šljive, maline, jagnjeće meso i dr.). U lancu: izvoznik - špediter - carina, ništa se od 2000. godine nije izmenilo. Proizvođač koji po deset sati dnevno radi nije prodajnom cenom u stanju da pokrije troškove proizvodnje, a kamoli da poboljša kvalitet života.
U Popovoj Reci, na primer, ima 12 mladoženja. Neće nijedna devojka da se za njih uda.
Uz visok moralni kredibilitet izvršnih sudija u opštinskim sudovima u Kraljevu i Raški, oni pri postojećoj organizaciji nisu u stanju da reše nagomilane naloge za izvršenje. Zakon o obligacijama, donošen u periodu DRUŠTVENOG SAMOUPRAVLjANjA, ne trpi privatno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju, pa ga samim tim i guši. Kad JAT-om prelećem Nemačku, Češku, Slovačku i Mađarsku na putu za Kraljevo, gledajući kroz prozor, u mislima se vraćam 50 godina unazad, upoređujući gde smo bili mi i oni tada, a gde smo danas. Ako oni nisu pametniji, a možda ni vredniji od nas, onda se pitam, da li je put koji je DOS 2000. godine propovedao, a kome sam ja duboko verovao, bio ispravan?
• Profesore, pored toliko poslova u tim godinama, imate li Vi uopšte, i kako izgleda Vaš privatan život?
Ne mnogo, ali ga imam. Trudim se da to ostane u sferi privatnog. Šta ćete, mi smo Srbi, pa moramo sve o svima da znamo. Neka mi budu dozvoljena samo tri isečka iz tog dela mog života.
Recimo, peče zet rakiju, a ja mu, kao, pomažem. Kad je ispekao, saopštava: ,,30 litara za mene, 30 sinu", a supruzi, mojoj sestri, daje 30 litara uz uslov da nam, pošto ona kao nije ,,grešna", jer usko sarađuje sa SPC, a nas dvojica jesmo, napiše preporuku kada gore budemo proveravani. Meni je dodelio džibru, jer ,,mi Švabe jedemo svašta".
Ili, recimo, dajem nalog snajki gde da me sahrane: između moje majke, strine i njenog pokojnog supruga. Ona se krsti i kaže: ,,Ti si lud. One dve nisu celog života međusobno govorile. Moraćeš večito da im prenosiš poruke. A šta misliš, ti koliki si, kada mene budu sahranjivali, tvoje će noge tačno da udaraju u moju glavu. Dosta sam te, bre, trpela na ovom svetu, ostavi me bar tamo na miru.”
Ili ovo, supruga, Nemica, finansirala izgradnju česme u Gokcanici, na putu koji vodi ka Dubovskoj crkvi. Baba hoće spomen-ploču da na njoj piše latinicom ime i prezime i da je iz Berlina. Gradnju je blokirala dve godine, sve dok se nije njeno ispunilo.

DAN I NOĆ U KORONARNOJ JEDINICI - piše Rade Ristović
Srce se leči - velikim srcem

   Negde oko podneva Milan je osetio bol u grudima koji se širio prema grlu i stezao grkljan kao da će ga iščupati. Pomislio je da je alergičan na farbu čiji se zadah širio od tek ofarbanih prozora. Osoblje Zdravstvene stanice u Ušću prepoznalo je simptome, brzo odreagovalo i Milan je hitno otpremljen u Kraljevo.
   U Koronarnoj jedinici sve je vrvelo od ushićenja. Uključeni su aparati koji su pratili rad srca, razni kokteli i infuziona sredstva i ko zna kakve sve terapeutske supstance.
   I baš kada je pomislio da je na izdisaju, Milan je odahnuo. Nesnosno stezanje u grudima je jenjavalo. Infarkt je saniran. Samo je pogledom iskazivao zahvalnost dr Radovanoviću, koji je ceo tok pomno pratio, i požrtvovanim sestrama koje su krajnje profesionalno odradile posao.
   Savesni lekar je, ne prepuštajući ništa slučaju, postavljao Milanu pitanja vezana za nasledni faktor, intenzitet i lokaciju bola, fizičke aktivnosti, pušački staž i sve što bi moglo ukazati na uzrok tako burnog dešavanja u radu srca. Sve odgovore je pažljivo beležio, onda je dao sestrama neka uputstva i izašao.
   Dugo je Milan razmišljao o svemu što je moglo da dovede do stanja u kome se našao. Nije stigao doktoru da predoči ona traumatična stanja u kojima je desetoro najbliskijih srodnika u kratkom vremenskom periodu ispratio na onu stranu sunca. Pa ona višegodišnja neizvesna bitka sa opakom bolešću koja je napala njegovu suprugu. Da li su svi ti ožiljci sada kulminirali ispod prsta sudbine koji je pokušao da podvuče crtu i ispostavi neki periodični račun, i koja li je to tanka nit koja ga sprečila da ode Bogu na viđenje? I ko zna šta bi sve Milanu došlo u sećanje, da ga ne prenuše žustri koraci i škripa bolničkih kolica koji su se razlegali dugim hodnikom i približavali sobi u kojoj je ležao.
   Četiri teška bolesnika su uneli i celokupno osoblje je bilo na nogama i u funkciji struke kojoj su posvećeni. Torlakovića iz Mrsaća su izvlačili iz šestog infarkta. Levajca, čije je lice imalo modru tamnu boju, priključivali su na aparate i davali kiseonik. Stojana Nikačevića, simpatičnog čiču koji je do sada preživeo dva infarkta i izvučen iz kliničke smrti, zbrinjavali su na poseban način. Osamdestdvogodišnju baku Branku Šalinić, gotovo u beživotnom stanju, reanimirali su više od jednog sata, sve dok se tanašni znaci života nisu pojavili. Sestre su je smeštale i uključivale joj rastvore i koktele, ohrabrene nekim znacima bakinog života. Ljupka doktorka Tanja je celu noć baku dozivala ne bi li je prenula iz onog konačnog sna. I najmanji drhtaj i treptaj na bakinom oronulom telu dodatno je podsticao ova požrtvovana stvorenja da nastave bitku za bakin život. Čim je preuzeo jutarnju dužnost, dr Mane je preuzeo nesebičnu brigu o baki. Menjao je terapije, dozivao baku, molio je da mu kaže šta je boli, ali odgovora nije bilo...
   Milan je posmatrao bakino ispijeno i dubokim borama izbrazdano lice, duboko utonule oči koje se ne otvaraju i gotovo instinktivno podrhtavanje donje usne. Video je jedno tiho gašenje života i uzaludne, gotovo očajničke pokušaje sestara i doktora da joj pomognu, i bio ubeđen da se baka više nikada i nikome neće odazvati, ali se divio toj upornosti i humanom pristupu ovih plemenitih ljudi da poslednje trenutke smorene starice učine dostojanstvenim. Onda se Milan, kao puno puta pre, setio onog plemenitog dr Rijea iz Kamijevog romana, koji je u svakom trenutku umeo da razume ljudsku patnju, da pritekne, da ohrabri, da pomogne, do samožrtvovanja. I bez ikakve rezerve je dr Maneta poistovetio sa takvim dr Floom Rijeom, od kojeg ga je delila ogromna vremenska distanca i geografska razdaljina koja postoji između alžirskog Orana i srpskog Kraljeva. A ovih desetak medicinskih sestara nećemo po imenima nabrajati. Njihova beskrajna posvećenost poslu kojim se bave i danonoćni ljudski i humani pristup ljudima u nevolji, ostaju večito urezani u srcima onih koji su makar jedan dan proveli u Koronarnoj jedinici bolnice u Kraljevu i uverili se da se posrnulo srce najbolje srcem može lečiti.
   To najbolje znaju ohrabreni iz sedmice: duhoviti Stojan Nikačević, okružen svojom čestitom porodicom, okrepljeni Milorad Levajac, koji kuje nove planove i Milan, obasut pažnjom svojih najdražih, svi oni privode kraju svoj oporavak.
   Ove medicinske poslenike nismo pitali za platu, ali i vrapci ovde znaju da sve što je vredno, vrhunsko i humano, u ovoj zemlji nije adekvatno nagrađeno, jer privilegiju visokih plata ovde su za sebe prigrabili đus političari i drp poslanici, ali su oni daleko od ove priče o ljudskoj humanosti i vrednosti, jer su najomraženija biološka pojava pod kupolom nebeskom.
P.S.
   Dok smo završavali ove redove, sestra Goga je ušla u sobu 107 i brzo saopštila; Baka Branka se odaziva doktoru. Milan se prijatnom nevericom uverio u ono što je mislio da je nemoguće.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

RAZGOVOR S POVODOM: SVETLANA FILIPOVIĆ, REPUBLIČKI PROSVETNI INSPEKTOR - piše Bojana Milosavljević
Cilj nam je dobro školstvo

   • Prosvetna inspekcija je novina u našem obrazovnom sistemu. ,,Svevideći" inspektori ruše zablude o sebi kao ljudima čiji je posao da kažnjavaju i prete. U ovoj službi insistira se na zakonu. Ključno je razumevanje i dogovor. Važan partner inspektoru - direktor. Prosvetni inspektor nadgleda složeni sistem odnosa, za koji je najodgovorniji rukovodilac ustanove ili škole. O svome radu, organizovanju i partnerima za ,,IN" govori Svetlana Filipović, diplomirani pravnik i republički prosvetni inspektor u Kraljevu

• Koliko ima prosvetnih inspektora na području Školske uprave u Kraljevu?
- Nas je dvoje republičkih prosvetnih inspektora u odeljenju za upravni nadzor Ministarstva prosvete i sporta, pri Školskoj upravi u Kraljevu. Moj kolega Rodoljub Petrović je u Raški, a ja ovde. U nekoj našoj internoj podeli pokrivamo teritoriju školskih uprava Kraljevo i Čačak, odnosno tri okruga: Raški, Rasinski i Moravički, sa petnaest opština. Organizovani smo kao dvostepeni organ, s tim što primarnu inspekcijsku funkciju vrše opštinski inspektori, a u drugom stepenu nas dvoje republičkih, pri čemu u devet opština neposrednu inspekciju obavljamo kolega Petrović i ja. Broj opštinskih inspektora zavisi od veličine opštine. U Kraljevu su dva, a kao što vidite, u nekim opštinama ih nema uopšte. Verovatno je razlog materijalne prirode ili možda predrasude prema ovoj vrsti posla.
• Da li su opštinski inspektori podređeni vama kao republičkim?
- Postoji odnos nadređenosti republičkih inspektora, pre svega u onom delu koji se odnosi na kontrolu rada opštinskih. To nalaže zakon, a republičkom inspektoru je prepušten način na koji će taj nadzor da vrši. Postoji i drugi oblik saradnje, a to je izdavanje obaveznih instrukcija za postupanje u određenim slučajevima i traženje izveštaja, po predmetima i periodično o njihovom radu. Na osnovu toga radimo analize koliko uspešno opštinski inspektori odrađuju svoj posao. Postoji i represivna mera u slučajevima kada se utvrde ozbiljni propusti. Pošto je Prosvetna inspekcija novina u Ministarstvu prosvete, kolega i ja smo sa opštinskim inspektorima uspostavili princip ravnopravnosti i stalnih kontakata i međusobne saradnje. Kada god kolege na terenu imaju neku dilemu oko predmeta koji su dobili, postoji posebna telefonska linija između njih i nas, tako da zajedno dolazimo do rešenja.
• Kakva je struktura Prosvetne inspekcije i koji je domen njenog rada?
- Dosta je ,,šarena". Ima nas pravnika, ali i prosvetnih radnika. Tu je reč o kolegama koji su godinama obavljali poslove školskih nadzornika i sada su nastavili kao opštinski inspektori. Mi pravnici se sa njima dopunjujemo. Oni nama omogućavaju da bolje sagledamo prosvetu sa stručnog, pedagoškog aspekta, a mi njima pomažemo da lakše prate regulativu, da vrše kontrolu primene propisa. U domenu rada Prosvetne inspekcije su predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, a na području ova tri okruga ima ih ukupno nešto više od dvesta. Za protekle dve godine, koliko postoji Republička prosvetna inspekcija, kolega i ja smo maksimalno boravili na terenu, nastojali da razgovaramo što više sa kolegama, direktorima i prosvetnim radnicima, da razbijemo tu predrasudu koja se zove ,,kontrola suprotstavljene strane".
• Koliko vam je uspevalo da ne delujete kao ,,kaznena ekspedicija?"
- Činjenica je da baš nije bilo lako. Znate, ne osećate se prijatno ni kada u autobus uđe kontrolor i traži vam kartu. Polazeći od toga, nastojali smo da kod direktora, naših neposrednih partnera, razbijemo predrasudu da smo samo došli da tražimo propuste. Nemamo drugi interes osim kvalitetnog obrazovno-vaspitnog procesa i primene zakona. Uglavnom dobro sarađujemo, mada bude i slučajeva da nekad nemamo dobrog sagovornika. Retko smo u prilici da posegnemo za represijom, sve se postiže više razgovorom i dogovorom, upućivanjem na zakon.
• Šta podleže sankcionisanju inspekcije?
- Propisana je prekršajna i krivična odgovornost. Ova druga je najviši prestup direktora kao odgovornog lica. Do sada smo imali takav jedan slučaj. Ostalo ide u domen prekršajne odgovornosti direktora i za ovakvom merom do sada nismo posezali. Jesmo zato za jednom drugom: traženje njihove odgovornosti pred organom upravljanja, jer oni po zakonu tom organu i ministru odgovaraju za svoj rad. Nismo imali potrebe da posežemo za nekim ozbiljnijim sankcijama. Ako imate u vidu podatak o ogromnom broju izmena zakonskih propisa koji regulišu predškolsko vaspitanje i obrazovanje, rad osnovnih i srednjih škola, a trenutno je takvih izmena i dopuna skoro 250, u odnosu na početak njihovog direktorskog mandata, verovatno se najpre u tome može tražiti uzrok njihovog lošijeg snalaženja. Sa druge strane, tek od 1. septembra naredne godine pravnici će definitivno ući u škole kao sekretari, iako ih i sada u dobroj meri ima, ali ne svuda. Tada će direktorima biti lakše i više će moći da se usmere na organizaciju i kvalitet nastavnog procesa.
• Novi zakon je uveo veći stepen ovlašćenja direktora. Koliko je to dobro?
- Takav zakon ih je zatekao. Moje uverenje je da direktori i prosvetni radnici nisu bili spremni da podnesu veći stepen odgovornosti za svoj rad, jer je vladala navika da se zaklanjamo iza kolektivne odgovornosti. Oni upravljaju školom kao sistemom vrlo složenih odnosa učenika, roditelja, nastavnika, stručnih službi i tako dalje, zasnovanim na pravima i odgovnostima. Ako je to u neskladu, neminovno nastaje konflikt i onda ćemo se često sretati, jer zadatak prosvetne inspekcije jeste zaštita prava svih učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu. Direktori će kroz obavezan ispit morati da se dodatno edukuju za rukovođenje ustanovom ili školom. Ne mislim da su im data prevelika ovlašćenja, jer odgovornost moramo konačno da personalizujemo. Ako odgovornost koncentrišemo u jednom čoveku, koji ima iskustvo u struci i dodatni ispit za direktora, uz stručnog sekretara, on može uspešno da organizuje rad u toj sredini, a donošenje odluka će biti zakonito, celishodno. Ako dođete u situaciju da vidite povredu nečijih prava, možete da intervenišete, jer znate ko je odgovoran. Teže je utvrditi krivicu ako se propust pripiše kolektivnom organu, školskom odboru ili nastavničkom veću. Uzmite primer ekskurzija. U njima presudnu reč ima organ koji se zove Savet roditelja. Kada ekskurzija nema cilj koji je propisan, odgovoran je direktor, a Savet roditelja je van našeg domena, iako po zakonu ima obavezu da onako roditeljski štiti interes dece: da bira program ekskurzije, da ga dobro razmotri i da saglasanost da se takva obavi. Imamo slučajeva da nas pozovu telefonom roditelji, članovi tog Saveta, i da kažu kako jesu glasali za određenu ponudu za ekskurziju, ali da su lično protiv. E, tu se već malo šta može. Ako kroz Savet roditelja možemo da učestvujemo u radu ustanove, hajde da se oslobodimo odnosa licemerja. Mi, nažalost, nemamo sa roditeljima dobru saradnju. Oni će vas pozvati telefonom, ispričati šta imaju, a kada tražite njihov identitet da biste mogli da reagujete u tom slučaju, oni jednostavno odustaju, iako Prosvetna inspekcija maksimalno štiti ime onoga ko se javlja ili dolazi sa nekom pritužbom. Mi, međutim, po zakonu reagujemo i na te anonimne predstavke. Uvek polazimo od pretpostavke da je prijavljeni problem tačan polovično, dok ne utvrdimo konačno stanje. Fokus našeg rada je učenik, zaštita njegovih prava i interesa.


OTVORENA IZLOŽBA SLIKA SA OVOGODIŠNJE LIKOVNE KOLONIJE - piše Ivan Rajović
Studenica je sidro i temelj svega što je Srbija danas

   • Povodom ovog skromnog jubileja, a imajući u vidu sve što je do sada urađeno, slobodno se može reći da je i ova kolonija sama sebi sazdala temelje na kojima će opstajaviti verovatno dotle dok bude i Studenice, ali sa uvek novim pogledima i drugačijim pristupima svetinji kroz boju transponovanim na slikarsko platno

   U, reklo bi se, do poslednjeg mesta ispunjenom prostoru Galerije ,,Maržik", čestitajući prisutnima Kraljevdan, direktorka Turističke organizacije Kraljevo Radojka Savić otvorila je izložbu radova nastalih na ovogodišnjoj Likovnoj koloniji. Tom prilikom, mada dosta skromno, prepuštajući da dela, a i odziv posetilaca, najslikovitije izraze veličinu događaja, gopođa Savić je podsetila na značaj ovih kulturnih događanja koja su tokom proteklih četvrt veka postala jedan od zaštitnih znakova grada Kraljeva, kako u turističkom, tako i, pre svega, u umetničom smislu. Ne upuštajući se u to da iznova i po ko zna koji put rekapituliramo suštinu, broj učesnika, broj i kvalitet umeničkih dela nastalih podno drevnih studeničkih zidina, valja reći da je Likovna kolonija ,,Studenica" postala jedna od najznačajnijih manifestacija te vrste u Srbiji. To, pre svega, duguje mestu gde se održava, koje je bilo i biće trajna i neiscrpna umetnička inspiracija obogaćena najraznolikijim sadržajima i emocijama, ali i organizaciji bez koje, svakako, taj i takav inspirativni naboj ne bi mogao biti uobličen i prezentiran, bar ne na način koji individualno pretvara u kolektivno ne oduzimajući ništa od samosvojnosti svakog od učesnika. Dakle, povodom ovog skromnog jubileja, a imajući u vidu sve što je do sada urađeno, slobodno se može reći da je i ova kolonija sama sebi sazdala temelje na kojima će opstajaviti verovatno dotle dok bude i Studenice, ali sa uvek novim pogledima i drugačijim pristupima svetinji kroz boju transponovanim na slikarsko platno.
    Istoričar umetnosti i likovni kritičar ,,zadužen" za praćenje Kolonije Ljubica Jelisavac, zahvaljujući svima koji su doprineli uspehu kolonije, našla je za shodno da kaže nešto i o samom istorijatu Studenice, da pojasni ono što je u svakom trenutku i svakoj generaciji neophodno da zna. ,,Studenica je prvi važniji spomenik u srpskoj državi, najznačajnija građevina Nemanjića odakle se šire kultura, medicina, pravo, ona je bila sidro, bila je temelj na kojem je potom sve nastajalo do današnjih dana, bez obzira kakvu to konotaciju u ovom tenutku imalo sa političkog stanovišta.”
   Osim toga, gospođa Jelisavac je kazala kako je ove godine na Koloniji bilo zaista ,,jakih" imena, zbog čega joj je drago što se našla u takvom društvu. Kolonija je bila u znaku mladih, ali i velikog broja profesora, čak i dekana sa Likovne akademije u Beogradu.
   Ono što je bitno i što važi za sve, kako je na kraju rekla gospođa Jelisavac, jeste da je svaki od pomenutih umetnika, učesnika kolonije, ostao veran svojoj poetici pokušavajući da prevaziđe samoga sebe, u čemu su gotovo svi i u najvećoj meri uspeli. Osim toga, ona je naglasila kako vreme od 25 godina obavezuje da se ovim putem nastavi, ali i da je došao trenutak da se rezultati kolonije sumiraju kako bi se o njenom značaju stekla prava slika.
   Ove godine su na Koloniji učestvovali slikari: Gredi Asa, Milena Bošković - Doumenc, Vera Virijević, Biljana Vuković, Nikola Vukosavljević, Vesna Golubović, Danka Dimitrijević, Nataša Đurović, Biljana Keković, Marieta Konova, Branislav Kovačević, Elizabeta Mathieu, Milorad Maravić, Bojan Otašević i Zoran Todorović.
   Na otvaranju Izložbe sa Likovne kolonije ,,Studenica" nastupila je i kraljevačka grupa Istok, koja se prvi put javno predstavila ovdašnjoj publici i sa nekoliko neobičnih i možda neočekivanih muzičkih tačaka primerenih i samom događaju, ali i sasvim profesionalnim nastupom prijatno iznenadila i obradovala prisutne, a ponajviše brojne poštovaoce moderne muzike.


LEGAT OLIVERE RADOJKOVIĆ - ČOLOVIĆ U NARODNOM MUZEJU - piše Ivan Rajović
Najveći darodavac u istoriji Kraljeva

   • Samo oni koji su ovde preživeli 1941. godinu, odnosno ceo Drugi svetski rat, samo oni to mogu da shvate i niko drugi, verujte mi - rekla je, pored ostalog, Olivera Radojković - Čolović, obraćajući se posetiocima

   Povodom Kraljevdana u Narodnom muzeju je otvorena izložba Legat Olivere Radojković - Čolović, koja među 130 slika sadrži i veliki broj dela poznatih slikara. Još 1986. godine, zaslugom tadašnjeg direktora Muzeja pokojnog Milorada Mihajlovića, Olivera je kraljevačkom Muzeju poklonila veoma retku i vrednu zbirku srpskih ikona iz DžIDž veka. Danas u Narodnom muzeju, zahvaljujući ovoj gospođi, ima 130 slika najpoznatijih imena likovne umetnosti kao što su Dado Đurić, Ksenija Divjak, Mladen Srbinović i mnogi drugi. Na izložbi upriličenoj u čast Kraljevdana, iz bogate zbirke gopođe Radojković - Čolović, za ovu priliku je izdvojeno i kraljevačkoj publici prikazano tridesetak slika i ceo legat ikona.
   - Od osnivanja, sada daleke 1950. godine, Muzej nije imao darodavca kakav je gospođa Radojković - Čolović. A budući da je ovo opštinska ustanova, to znači da ni grad u oblasti kulture nije imao zahvalnijeg i zaslužnijeg darodavca kada su građani u pitanju - rekao je, pored ostalog, direktor Muzeja Dragan Drašković, na šta je istoričar umetnosti i kustos Ljubiša Simović dodao ,,da je dar koji se čini, a da se pri tom ne očekuje uzvraćanje, sam po sebi jedini pravi dar".
   - Sigurno znate da nesrećna sudbina ovog grada ima veliku ulogu u tome što sam ja želela da ovu kolekciju podarim svome gradu - mučeniku. Jer samo oni koji su ovde preživeli 1941. godinu, odnosno ceo Drugi svetski rat, samo oni to mogu da shvate i niko drugi, verujte mi - rekla je, pored ostalog, Olivera Radojković - Čolović obraćajući se posetiocima.
   Gospođa Čolović je rođena 1929. godine u Drakčićima. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu, a postdiplomske studije i magistraturu završila je u Kopenhagenu i Beogradu. Dobitnik je diplome lekarskih društava Jugoslavije i medalje dr Ivan Betina, najvećeg priznanja iz anesteziologije, kao i drugih nagrada.


LIČNI STAV - piše Ivan Rajović
Kraljevdanska patka

   U neobično slavljeničkoj i svečanoj, gotovo aristokratskoj, da ne kažem kraljevskoj atmosferi, kao što i priliči jednom Kraljevdanu i gradu sa kraljevskim predznakom, održana je još jedna svečana sednica SO na sam Dan i najveći praznik ovog lepog grada. Gosti, a i ono nekoliko pristiglih odbornika, u svečanim, reklo bi se paradnim firmiranim odelima, svilenim kravatama, stranačkim značkama, sličnim obeležjima ideološke različitosti i velikim srcem punim ljubavi za ovaj grad i njegovo ubogo stanovništvo. Mnogi nedostaju, gledaju prenos iz Haškog tribunala, prebrojavaju nefalsifikovane potpise za smenu predsednika opštine i radikalno menjaju tok svečanosti koja to i nije.
   A onda počinje tužna svečana sednica na kojoj je predsednik Skupštine saopštio stav ovog i ovakvog odborničkog sastava da po njihovim strogim kriterijumima u ovom gradu , a ni šire, čak do Liona, nema tog živog stvora, lekara, sportiste, pisca ili bilo kojeg drugog društvenog poslenika, koji bi mogao da ponese breme kraljevačkog priznanja povodom Kraljevdana. Ni jednog predstavnike Crkve nema u sali pa se niko i ne krsti, a trebalo bi.
Predsednik Skupštine nas podseća na kraljevsku istoriju kraljevskog grada koja se srozala do gotovo prosjačkog statusa. Najgori period od Nemanjića pa naovamo. On to ne kaže, ali se podrazumeva, na žalost. To isto, samo malo drugačije i iz svog ugla gledanja, čini i zamenik predsednika opštine.
   I pre nego što je i počela tužna svečana sednica je privedena tekućim pitanjima ili koktelu, skupštinskom terminologijom rečeno. A dole, u takozvanoj Sali za odbornike, sve redno postavljeno. Sudeći po blaziranim osmesima i ozbiljnim razgovorima narodnih izabranika sve deluje skoro normalno, kao da su nagrade podeljene zaslužnima pa makar oni bili :uporni davalac krvi, islužena babica, penzionisana draga učiteljica ili omiljeni seoski pop, svejedno. Pokazalo se da ovde takvih nema. A možda tako i treba. Oni koji su glasali za ove ništa bolje nisu ni zaslužili.
   Samo nekoliko sati posle ovog neviđenog Rialiti šoua nastupio je ozbiljniji i gotovo do umetnikog savršenstva dovedeni deo programa obeležavanja velikog praznika. Sticao se utisak da se u svakoj kući, francuskoj ili laponskoj, svakoj galeriji, instituciji kulture pa čak n i na ulici, dešava nešto što je kulturno -umetnički program u čast Kraljevdana. Toliko kulture ovaj grad nije tokom jednog dana progutao još od Stefana Prvovenčanog. Zanimljivo je da se sve to događalo u isto vreme samo na različitim mestima, a čovek, makar bio i ljubitelj kulture i svega onoga što se pod tim podrazumeva, nije tica, jel da, pa da svuda stigne. Nije ni bilo nužno. Ispostavilo se da su i kulturna događanja organizovana po političkoj podeli pa su određenim programima prisustvovali samo pripadnici određenih stranaka dok je drugima pucao prsluk, a i odbornički mandat, za ono što se tamo događa.
Tako je, konačno, na svetlo dana isplivala činjenica, koju već godinama ponavljam, da su i takozvana kulturna dešavanja ovde samo tezge od kojih pojedinci uzimaju pare i koje im služe za ličnu ili stranačku afirmaciju. I dok se gospođa Svetlana Velmar Janković zdušno napinjala da malobrojnim posetiocima saopšti poslanicu Nemanjića, dok je u Muzeju bilo u toku veče posvećeno gospođi koja je 130 slika poklonila ovom gradu, dok je u "Maržiku" otvarana izložba slika sa kolonije, u pozorištu je otvarano pozorište. To ne bi bilo ništa neobično, naprotiv, da se odnekud nije pojavio predsednik opštine lično, koji je samo dan pre toga otišao na godišnji odmor koji će, kako je najavio, iskoristiti da čitavom svetu saopšti u kakvom to gradu i sa kim on živi. A pozorište lepo ko lutka, najlepše u Srbiji van Beograda, kakvo smo odavno zaslužili. Saška, upravnica Pozorišta, sva ustreptala, ushićena, zajapurena kao Alisa u Zemlji čuda, prava faca u pravom ambijentu ali, čini se, ne uspeva, kao ni glumci oko nje, da shvati da se to zaista dešava. A sve oko nas izaziva strahopoštovanje i onaj osećaj da se čovek nalazi u hramu kulture čak i ako je u foajeu ili bifeu, a ne u sali ili na daskama koje život znače. Pozorište je tu, bez obzira da li će za nekog drugog neko drugi renovirati Dom vojske , o čijem trošku će se to dogoditi i ko će tamo otići da pokupi političke poene. Jer, političari su prolazni, kao i njihova opsednutost samima sobom i pohlepom na vlast i pare. A pozorišta ostaju. Ne sumnjam da to nije znala i Aleksandra Kovačević Aleksić koja je za ovu svečanu priliku odabrala da gostima prikaže Patku, a ne recimo Tamnu noć, Ivkovu slava ili Don Kihota. Jer reklo bi se da je patka na neki način pratilac i sastavni deo svake političke karijere, ne znam u drugim zemljama ali u Srbiji svakako.
   A na drugim mestima druge političke fizionomije sa sve svojim pristalicama i željom da se ostavi utisak velikog poštovaoca umetnosti i čoveka koji je za umetnost sve u stanju da uradi, što budžetskim sredstvima, a što iz donacija. U Biblioteci predsednik Skupštine, u "Maržiku" gradski menadžer, u Muzeju više njih odjednom. Čak i onima koji od umetnosti i za umetnost žive čini se da je to malo mnogo, pogotovu u jednom danu, makar on bio i Kraljevdan. Reklo bi se da je izborna kampanja već krenula, a u takvim okolnostima i kultura i obični ljudi imaju onaj tretman koji i zaslužuju, čak i od onih koji o kulturi nemaju pojma, a o ljudima da ne govorim. No, posle svega sa sigurnošću se može reći da za razliku od drugih gradova mi ovde nemamo ni hleba, a ni igara, ali imamo kulture na pretek, a imamo i Pozorište. Hvala onima koji su nam pomogli da ga dobijemo u novom ruhu jer je sigurno da ova vlast, odnosno neki njeni predstavnici koji bi da se na ovome ovajde, to ne bi uradili ni za sto godina da su na vlasti. Od njih bi se u najboljem slučaju moglo očekivati asfaltiranje deonice puta u nekoj zabiti sa neopredeljenim biračkim telom. Ovako se još može dogoditi da povremeno odgledaju i neku pozorišnu predstavu. Ej, zamislite lokalnog plitičara u pozorištu. I kakve veze onda ima što nemamo adekvatnog kandidata za najviše lokalno priznanje? I kakve veze ima što je Kraljev dan obeležen onako kako ga ni najveći srpski antimonarhisti ne bi obeležili? No, sve je to politika, u velikoj meri i pozorište, ali patka sigurno.

SRPSKA LIGA