Osvajaju vlast preko mrtvih duša
Jović zloupotrebljava medije
Sačekaćemo rasplet
Prevremeni izbori
Ujednačeni u ćutanju
O veličini tragedije
„Autočačak” najveći uvoznik
Selice zaobilaze Kraljevo
Sto momaka - nigde devojaka
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, boks

RADOSLAV JOVIĆ, PREDSEDNIK OPŠTINE - piše Rajko Sarić
Osvajaju vlast preko mrtvih duša

   • Predsednik opštine prolongirao podnošenje već napisane ostavke dok se ne utvrdi ustavnost celog postupka i dok policija i tužilaštvo ne pronađu N. N. lice iz Srpske radikalne stranke koje je glasove mrtvih upisalo na peticiju

   Komentarišući odluku Opštinskog suda kojom se odbacuje njegova žalba na odluku Opštinske izborne komisije da se prihvata peticija Srpske radikalne stranke za opoziv predsednika opštine (posle otklanjanja svih nedostataka koje je Komisija našla tokom kontrole), dr Radoslav Jović je rekao da, i pored svega, nastavlja neravnopravnu borbu zahtevom za preispitivanje ustavnosti pomenute odluke i podnošenjem krivične prijave MUP-u i Opštinskom javnom tužilaštvu. Jović je i ovog puta novinarima predočio dokaze koji, kako kaže, svedoče o pokvarenosti političke borbe. Neke državne institucije predsednik Jović je optužio da zatvaraju oči pred činjenicom da je izvršeno krivično delo prilikom sakupljanja potpisa.
   - Proveravajući validnost 10.400 potpisa Opštinska izborna komisija je pozvala samo jednog potpisnika, dok je snaga izjave Slobodana Benaća, koji kaže da tako nešto nije potpisao, zanemarena. Zanemarena je i činjenica da se na spiskovima nalaze potpisi 62 umrla lica, od kojih 23 nikako nisu mogla da potpišu peticiju, jer su umrla pre mog izbora za predsednika 2003. godine - rekao je Jović i istakao da dok ne istera istinu na čistac, neće podneti ostavku koju je već napisao.
   U međuvremenu, Jović je zatražio da policija i tužilaštvo otkriju N. N. lice iz Srpske radikalne stranke koje je na brutalan način ukralo potpis i glas mrtvih ljudi kako bi radikali ,,preko mrtvih duša” došli do vlasti.
   - Da je Komisija ispoštovala zakon, na šta sam na vreme upozoravao, danas bi se tačno znalo koje lice je prikupljalo potpise, dakle, znalo bi se ko je uzeo zakon u svoje ruke i izvršio krađu glasova mrtvih duša. Ostavku koju sam najavio neću dati kada to traže radikali. Učiniću to kada sam procenim za shodno, jer to nije običan čin, već čin koji mora poslati upozoravajuću poruku javnosti Srbije da se naša zemlja nalazi daleko od demokratije, daleko od vladavine prava, a opasno blizu radikalizacije - rekao je dr Jović i primetio da se datum referenduma, koji je odredila Izborna komisija, poklapa sa rođendanom lidera radikala Vojislava Šešelja.
   On je i ovog puta izrazio nezadovoljstvo zbog pasivnosti lokalnih političkih stranaka demokratske provijencije, ali i građana koji su godinama branili tekovine demokratskih promena, a sada nemaju dovoljno hrabrosti da kažu ,,ne” opasnom narastanju radikalizma u Kraljevu.
   Dakle, smatra aktuelni predsednik opštine, referenduma za sada neće biti, ali ni ostavke. Kako je 27. novembar blizu, to bi se već tokom narednih desetak dana moglo znati da li su radikali izvojevali pobedu, a predsednik vodio rat sa vetrenjačama.

ZAKLJUČALI MI VRATA
   Dana 19. oktobra 2005. godine u 11.30 časova, želeo sam da uđem u prostoriju u kojoj zaseda Opštinska izborna komisija, kako bih stekao uvid u podatke koji su mi potrebni, kao jednoj od strana koje učestvuju u procesu reizbora.
   Vrata Opštinske izborne komisije bila su zaključana, a sekretar Opštinske izborne komisije me je obavestio da, ukoliko želim bilo kakav uvid u spise i ostala dokumenta Opštinske izborne komisije, moram da pišem pismeni zahtev.
   To je još jedna od potvrda da Opštinska izborna komisija brutalno krši sva moja prava koja su mi zagarantovana Ustavom i važećim zakonima.
(Saopštenje za javnost dr Jovića)

KRALJEVAČKI RADIKALI / piše Rajko Sarić
Jović zloupotrebljava medije

   • Radikali zatražili da dr Radoslav Jović javno odgovori na brojna pitanja koja se odnose na sklapanje štetnih ugovora, nenamensko trošenje sredstava, prijem radnika po rodbinskoj i stranačkoj vezi • Nezadovoljni izveštavanjem TV Kraljevo najavljena mogućnost blokade ove medijske kuće

   U Opštinskom odboru Srpske radikalne stranke očekivali smo da će predsednik opštine dr Radoslav Jović imati bar toliko morala da podnese ostavku ako njegovu žalbu odbiju Opštinska izborna komisija i Opštinski sud. I pored toga što nije imenovao ljude koji su ga savetovali da sačeka sa ostavkom, koju je, navodno, već napisao, mi znamo o kome se radi, a, takođe, znamo i ušta je sve dr Jović upleten, kakvu je i koliku štetu naneo ovoj opštini od januara 2004. godine do sada. Bio je na čelu bezakonja i anarhije, učestvovao je u nezakonitom i nekontrolisanom trošenju budžetskih sredstava i sredstava javnih preduzeća - rekao je Miljko Četrović, predsednik kraljevačkih radikala oštro kritikujući potez predsednika opštine, naglašavajući da je sa pravne strane odluka o raspisivanju referenduma zakonita i da je objavljena u Službenom listu opštine Kraljevo.
   Ovom prilikom Četrović je od Jovića zatražio da javno odgovori kako je izvršio zaključak SO Kraljevo o utvrđivanju materijalne i krivične odgovornosti u vezi pljačke u slučaju ,,pauk”, te u čije ime je zaključio štetan ugovor sa ,,Energogasom” o izgradnji gasovodnog prstena oko Kraljeva i izgradnji primarne gasovodne mreže.
   Ovakvim ugovorom, tvrdi Četrović, Jović je naneo ogromnu štetu budžetu opštine i građanima Kraljeva jer bi, posle izgrade gasovonog prstena i primarne gasovodne mreže, njima gazdovao ,,Energogas” a priključak na mrežu građane koštao 1.000 eura, dok je cena priključka u drugim gradovima 300 do 400 eura niža.
   - SRS traži i odgovor na pitanje kako je i pod kojim okolnostima došlo do sklapanja ugovora o kupovini stana za raseljavanje zaštićenom stanaru Ilić Momčilu, te zašto nije podneta tužba protiv Marka Petrovića koji više od decenije bespravno koristi državni stan. Na osnovu koje odluke je doneto rešenje kojim su iz budžetske rezerve opredeljena 2,2 miliona dinara na ime otpremnina radnicima opštinske uprave, a da je istovremeno raspisan oglas o prijemu sedam radnika na neodređno vreme. Među tim radnicima je i svastika predsednika opštine, dok je majka četvoro dece odbijena iako su i ona i muž ostali bez posla - pita Četrović u ime sve brojnijeg članstva SRS u Kraljevu.
   Predsednik radikala u Kraljevu optužuje predsednika opštine da se svojski potrudio da svi njegovi rođaci ili stranački istomišljenici dobiju adekvatna radna mesta, a sa druge strane, mesecima ne prihvata predlog OG SRS da se na dnevni red SO Kraljevo stave brojni izveštaji o prijemu novih radnika u opštinsku upravu i javna preduzeća, izveštaj o javnim nabavkama u opštinskoj upravi za 2004. godinu iako ima dovoljno razloga za sumnju da je budžet opljačkan za 10.000 eura. Predsednik Jović, podseća Četrović, nije prihvatio ni zahtev OG SRS za raspisivanjem izbora za savete mesnih zajednica iako je mandat postojećim istekao u februaru ove godine.
   Četrović je upozorio lokalne medije, posebno TV Kraljevo, da se pridržavaju zakona i svim učesnicima izborne kampanje, koja je kako kaže, već počela, obezbedi isti vremenski prostor u svojim informativnim emisijama. U protivnom, najavio je Četrović, članovi i simpatizeri SRS će izvršiti blokadu zgrade u kojoj je smešteno ovo informativno preduzeće.


SAOPŠTENJE
Bošković nije autor

   Profesora Boškovića poznajemo kao skromnog čoveka i neumornog sportskog radnika koji nikada nije težio za ličnim isticanjem, pa ne verujemo ni da je tekst sastavljao, već je samo iskorišćen da potpiše nešto što je neko drugi sastavio. No, bez obzira da li je to on pisao ili ne, Dušan Bošković žali što nije postao nosilac diplome zaslužnog građanina. Žalimo i mi, i nijednom rečju nismo osporili ovaj predlog, ali pošto je za vreme televizijskog prenosa gotovo redovno isključivan ton kada su govorili odbornici Srpske radikalne stranke, mnoge su stvari ostale nejasne.
   Nije prihvaćen naš predlog za dopunu dnevnog reda da se razdvoje rasprava i odlučivanje o nosiocima pojedinih zvanja i priznanja. Predlagač, tj. Komisija za dodelu nagrada i priznanja nije bila sigurna da će odbornici glasati za pojedine predloge, pa je dala da se glasa za sve odjednom. Tako se desilo da, zbog pojedinih predloga koji nisu bili prihvatljivi, odbornici odbace čitavu listu.
   Odbornička grupa SRS nije mogla da prihvati da se ne dodeli zvanje počasnog građanina i akademiku dr Miomiru Vukobratoviću, jednom od najvećih naučnika u svetskim razmerama, danas. To je bila prava ,,bruka", kako kaže gospodin Bošković, ili ,,sramota", kako kaže gospodin V. Stanojević.
   Ne mora Demohrišćanska stranka da svake godine određuje ko će biti počasni građanin. Principijelno smo i protiv da političari na vlasti sami sebi dodeljuju nagrade i priznanja, pa smo zato bili protiv predloga da se diploma zaslužnog građanina dodeli profesoru dr Predragu Stojanoviću.
Ako je neko kriv za ovu bruku i sramotu koja se dogodila, onda je to Komisija, koja je predložila da se o svim predlozima glasa istovremeno, a ne pojedinačno, i što je odbacila neke predloge koji su morali biti uzeti u obzir (pre svega predlog za akademika Miomira Vukobratovića).
   Mi jesmo vodili akciju za opoziv predsednika opštine dr Jovića (u čemu nas je, kako kaže, podržao i profesor Bošković), ali nismo pomišljali da budemo protiv njegovog predloga za zvanje počasnog građanina dr Baltiću.
   Ako je nešto dobro iz ovoga što se dogodilo, shvatiće se da ovakav način predlaganja za zvanja i nagrade samo devalvira one koje su do sada dodeljene i da će se ovome pristupiti mnogo ozbiljnije i odgovornije.
   Odbornička grupa SRS u lokalnom parlamentu jeste najbrojnija, ali još nije toliko brojna kako bi mogla da utiče da zvanja i priznanja dobiju svi oni koji su to stvarno zaslužili: akademik Vukobratović, dr Baltić, dr Olivera Radojković, mr Živko Slavković, profesor Bošković i mnogi drugi.
Šef odborničke grupe SRS u SO Kraljevo
Miljko Četrović

OO DSS KRALJEVO O OPOZIVU PREDSEDNIKA OPŠTINE - piše Slobodan Rajić
Sačekaćemo rasplet

   U vezi sa aktuelnom političkom situacijom u Kraljevu predstavnici OO DSS su ponovili stav da ta stranka nije podržala inicijativu SRS za opoziv predsednika opštine dr Radoslava Jovića, ali i da svojim stavovima ne želi da se stavlja ni na jednu stranu i meša u rad nadležnih institucija (Izborna komisija, pravosudni organi) i time vrši pritisak na njih. „Mi ćemo sačekati epilog propisanog redovnog zakonskog i sudskog postupka i tek tada zauzeti konačan stav o svemu, jer za to ima vremena, s obzirom da je referendum o opozivu predsednika opštine određen za 27. novembar”, rečeno je na pres konferenciji i istaknuto da „po DSS-u zakoni imaju veći značaj i treba duže da traju od koalicione saradnje sa stranačkim partnerima“. Predstavnici OO DSS su nagovestili i da će na eventualnim novim izborima za predsednika opštine ta stranka, samostalno ili u koaliciji, imati svog kandidata za tu važnu funkciju.
   Najzad, odgovarajući na optužbe srpskih radikala „da aktuelna lokalna vlast nije ništa uradila za građane Kraljeva i da zato treba raspisati nove lokalne izbore”, Vladimir Bogavac je pored ostalog istakao:
   - Šta bi inače radila opoziciona stranka ako ne bi kritikovala stranke na vlasti i kad za to nema osnova. Navešću samo jedan primer. Veliki broj opozicionih odbornika, među kojima prednjače oni iz SRS-a, pre početka svake sednice Skupštine opštine stoje u hodniku, ne ulaze u salu, ili šalju svoje emisare da nas u sali prebrojavaju, i tako vrše opstrukciju skupštinskog rada. Smatram, međutim, da je dužnost svih odbornika, pa i njihova, da zbog građana koji su ih birali i koje predstavljaju savesno rade svoj posao i rešavaju životne probleme. Razumem kritiku, ali ne i opstrukciju radi opstrukcije. Opozicioni odbornici u sali treba da se bore za svoje predloge rešenja o svim pitanjima. Ne stoji optužba da ništa nismo uradili, jer je ova lokalna vlast prva započela konkretno rešavanje problema vodosnabdevanja, obilaznice, novog mosta, gasifikacije i mnogih drugih životnih pitanja Kraljevčana.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE DSS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Bogavac predsednik Opštinskog odbora

   • Na konstitutivnoj sednici OO DSS Kraljevo za predsednika izabran Vladimir Bogavac, a za potpredsednike Dragan Zdravković i Zoran Savićević • Odbačeni prigovori bivšeg predsednika i raspuštenog Opštinskog odbora omladine DSS

   Novi predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke Srbije (OO DSS) u Kraljevu je Vladimir Bogavac, a potpredsednici Dragan Zdravković i Zoran Savićević, odlučeno je na konstitutivnoj sednici novoizabranog OO DSS Kraljevo, a saopšteno na konferenciji za novinare novog najužeg rukovodstva.
   Podsetivši da je na redovnoj izbornoj skupštini DSS u Kraljevu, održanoj 9. oktobra, izabrano 15 članova Opštinskog odbora, Vladimir Bogavac je istakao da sa članovima po finkciji, u skladu sa Statutom, novi Opštinski odbor broji ukupno 20 članova.
   - Bez obzira na trenutni personalni sastav Opštinskog odbora, DSS u Kraljevu ima dovoljno kvalitetnih ljudi, sposobnih da u potpunosti sprovedu politiku DSS u delo. DSS je prepoznatljiv po tome što svoj stranački interes uvek podređuje interesima građana, opštine i države - naglasio je Bogavac.
   Odgovarajući na novinarska pitanja, Bogavac je odbacio primedbu iznetu u pismu bivšeg predsednika Opštinskog odbora Omladine DSS Dušana Janjića i raspuštenog OO Omladine DSS-a da je protekla izborna skupština DSS bila nelegalna i da Omladina DSS-a ne stoji iza neformalne grupe koja trenutno rukovodi DSS-om u Kraljevu.
   - Nedeljnoj izbornoj skupštini DSS u Kraljevu su prisustvovali i Milorad Perović, potpredsednik, i Milorad Janković, član Izvršnog odbora DSS-a iz Beograda, i da skupština nije imala kvorum ili da je u bilo kom pogledu bila nelegalna, bila bi poništena i održana nova. Opštinski odbor Omladine DSS je raspušten u petak, a za vršioca dužnosti predsednika OO Omladine DSS-a imenovana Jelena Nešković, do konstituisanja novog Odbora. Janjić je verovatno ljut što kao kandidat na izbornoj skupštini nije prošao, a pismo je napisano posle raspuštanja OO Omladine DSS - pojasnio je Bogavac.

OPŠTINSKI ODBOR DS KRALJEVO O POLITIČKOJ SITUACIJI U GRADU - piše Slobodan Rajić
Prevremeni izbori

   Na pres konferenciji je istaknuto da OO DS Kraljevo neće podržati predsednika opštine dr Radoslava Jovića ukoliko dođe do referenduma o njegovom opozivu, a razlozi su, kako je rečeno, poznati i DS ih je više puta isticala.
   - Agonija kraljevačke opštine se nastavlja, čak ulazi u ubrzanu fazu. Nijedan vitalan problem grada i opštine se ne rešava. Jedan od najodgovornijih pojedinaca za takvo stanje je dr Radoslav Jović. On je na prošlim, prvim neposrednim izborima za predsednika opštine, dobio poverenje građana, ali ga svojim nečinjenjem nije opravdao i zbog toga treba da snosi političku odgovornost. Opštinski odbor Demokratske stranke poziva sve demokratske snage i građane Kraljeva da utiču da se raspišu i prevremeni lokalni izbori, a ne samo referendum o opozivu predsednika opštine. Mislimo da Kraljevo treba da okupi najbolje i najsposobnije ljude i apelujemo da što pre prekinemo ovu agoniju, jer drugo rešenje ne postoji - rekao je narodni poslanik Slobodan Mihajlović, predsednik OO DS Kraljevo.
   Što se tiče inicijative za opoziv predsednika opštine Kraljevo, DS u Izbornoj komisiji ima svog predstavnika, ta Komisija je donosila odluke u skladu sa zakonom, a dr Jović iskoristio pravo žalbi, ali ih je nadležni sud dva puta odbacio.
   „Koji sud sada može to da zaustavi, osim političkog suda vladajuće koalicije, kao i u slučaju na nivou Republike i to grubim kršenjem zakona, zbog čega poslanici DS ne učestvuju u radu Skupštine Srbije?” - upitao je Mihajlović, uz konstataciju da dr Jović „davanjem ostavke ne bi uštedeo opštini 10 miliona dinara, jer su štete koje je kao odgovoran za izvršenje budžeta učinio daleko veće”.
   Na pitanje kako zakonski i statutarno može doći do raspisivanja prevremenih izbora u Kraljevu, Mihajlović je odgovorio da očekuje da, poput nedodeljivanja kraljevačkih priznanja, Skupština neće biti u stanju da u datom roku usvoji opštinski budžet za 2006. godinu i da će to biti formalni razlog da se izbori raspišu, mada bi, po njegovom mišljenju, bilo bolje da vladajuća koalicija shvati ozbiljnost situacije i sama ode sa vlasti.
Na pres konferenciji je istaknuto da najveću odgovornost za katastrofalno stanje u Kraljevu snosi sadašnja vladajuća koalicija koju DS optužuje što za dve godine „ništa nije učinila da opštinu pomeri sa mrtve tačke“.
   Predstavnici OO DS Kraljevo su još jednom naglasili da za nove izbore imaju spremne kompletne kadrovske liste i da jedini, za razliku i od opštine, imaju urađen i strateški dugoročni program razvoja opštine koji bi bio garant izlaska iz kraljevačke agonije.

ODATA POŠTA STRELJANIMA 1941. - piše Rajko Sarić
Ujednačeni u ćutanju

   Komemorativnom sednicom, polaganjem venaca i cveća na Spomen groblju i otkrivanjem spomen fontane poginulim u ratovima od 1991. do 1999. godine na Trgu Jovana Sarića, Kraljevo i njegovi žitelji obeležili su 64. godinu krvavog Kraljevačkog oktobra.
   Na komemorativnoj sednici Skupštine opštine, posle uvodne reči predsednika Dejana Milovića i odavanja pošte streljanim minutom ćutanja, prisutnima se obratio uvaženi književnik Goran Petrović. zatim su na spomen obeležje streljanim u Spomen groblju vence položili predstavnici vlasti Raškog okruga i opštine, delegacije vojske i policije, delegacije SUBNORA-a, RVI i političkih stranaka. Nakon oglašavanja sirena i počasnog plotuna, sveštenici eparhije Žičke održali su parastos.
   Tačno u 13 sati, predsednik opštine dr Radoslav Jović otkrio je Spomen obeležje poginulim u ratovima od 1991. do 1999. godine. Na spomen obeležju, u vidu fontane izgrađene u bronzi, uklesana su imena 77 Kraljevčana koji su svoj život položili u nekom od ratova vođenih na prostorima bivše SFRJ u periodu od 1991. godine do NATO bombardovanja 1999. godine.
   Zajednička želja svih prisutnih je da ovo bude poslednje obeležje u Kraljevu koje će svedočiti o ratnim žrtvama izazvanim nepromišljenom politikom pojedinaca ili grupa.


DRUŠTVO ZA ZAŠTITU SPOMEN GROBLJA
Neizmerno hvala

   Društvo za zaštitu spomen groblja ,,14. oktobar" i Upravni odbor Društva u Kraljevu, povodom obeležavanja dana streljanih žrtava na Spomen groblju oktobra 1941. godine odaje neizmernu zahvalnost
• Javnom preduzeću ,,Ibarske novosti", radio i televiziji Kraljevo, nedeljnom listu ,,Ibarske novosti", listu ,,Danas", ,,Večernjim novostima" i drugim medijima televiziji ,,Melos" Kraljevo koji su profesionalno obaveštavali javnost o pripremama i obeležavanju 14. oktobra dana streljanih oktobra 1941. godine u Kraljevu.
• Raškom okrugu, Skupšini opštine Kraljevo i njenim organima opštinske uprave, Savetu za kulturu i Komisiji za obeležavanje 14. oktobra i dana oslobođenja grada koji su svojim angažovanjem obezbedili uslove da se dan streljanih dostojanstveno obeleži.
• Srpskoj pravoslavnoj crkvi, sveštenstvu i horu eparhije žičke na služenju opela streljanim žrtvama oktobra 1941. godine.
• Vojsci Srbije i Crne Gore-garnizona u Kraljevu koji su svojim prisustvom i počasnim plotunom vratili sećanja na tužan događaj oktobra 1941. godine.
• Gradskom muzeju u Kraljevu na izradi nacrta programa i Istorijskom arhivu na pomoći za obeležavanje dana streljanih, ministarstvu za prosvetu i sport i Odeljenju za društvene delatnosti opštinske uprave u Kraljevu na animiranju predškolske, školske dece, studenata i mladih sugrađana da prisustvuju na pomenu, kao i svim ostalim ustanovama, institucijama sistema, preduzetnicima, organima i organizacijama Opštine Kraljevo na veličanstvenom obeležavanju dana streljanih u Kraljevu.
• Goranu Petroviću, sugrađaninu i književniku na besedi i ostalim zvanicama što su odvojili vreme da prisustvuju komemorativnoj sednici SO Kraljevo.
• Organizatoru polumaratona ,,Mrsać 2005".
• Gradskom muzeju Kraljevo na organizovanju gostovanja profesora dr Trbojevića, neposrednog svedoka događaja oktobarskih dana 1941. godine u Kraljevu.
• Direkciji za planiranje i izgradnju Kraljevo i svim javnim komunalnim preduzećima, a posebno JKP ,,Čistoća" na uređenju kompleksa groblja streljanih, svim donatorima kao i organima, organizacijama i pojedincima koji na spomenike streljanih položiše vence i cveće.
Sa osobitim poštovanjem svim učesnicima na pomenu streljanim.
Potomci i UO društva
Krsta Stojadinović

KOMEMORATIVNA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE - REČ KNJIŽEVNIKA
O veličini tragedije

   Ovdašnji Istorijski arhiv i Narodni muzej poseduju četrdeset sedam različitih spiskova streljanih oktobra 1941. Ti su popisi, neujednačene dužine, sastavljani različitim povodima, u različitim vremenskim periodima, mada, pretežno, još dok je rat trajao, neki od njih su datirani, neki nisu, neki su potpisani od strane sveštenika, predstavnika raznih komisija ili sreskog načelstva, neki od njih nemaju ni paraf, neki su overeni, a neki su bez pečata...
Šest spiskova lica koja su streljana od strane okupatora, po parohijama, i to za I, II, IV, V, i VI parohiju, kao i jedan na kojem nije naznačena parohija.
Četiri spiska radnika i službenika Železničke stanice Kraljevo, streljanih oktobra 1941.
Dva spiska zaposlenih lica u Ložionici Kraljevo, streljanih oktobra 1941.
Sedam spiskova radnika Državne železničke radionice Kraljevo, streljanih oktobra 1941.
Devet spiskova lica zaposlenih u Fabrici aviona, streljanih oktobra 1941.
Dva spiska streljanih službenika Sreskog, odnosno Okružnog suda u Kraljevu.
Jedan spisak lica zaposlenih u VII Sekciji za održavanje pruge, streljanih oktobra 1941.
Jedan spisak lica koje je okupator streljao, sačinjen na osnovu nađenih legitimacija.
Jedan spisak streljanih službenika Pošte, telegrafa i telefona.
Jedan spisak streljanih službenika Srednje poljoprivredne škole.
Jedan spisak streljanih učitelja narodnih škola i školskih nadzornika iz Kraljeva.
Jedan spisak streljanih službenika Tehničkog odeljenja pri Sreskom načelstvu u Kraljevu.
Jedan spisak izginulih lica sa teritorije Žičkog sreza.
Jedan spisak streljanih radnika XIV Sekcije za održavanje pruge.
Jedan spisak streljanih službenika Sreskog načelstva u Kraljevu.
Jedan spisak streljanih pripadnika Žandarmerijske čete u Kraljevu.
Jedan spisak streljanih članova Vatrogasne čete u Kraljevu.
Jedan spisak streljanih službenika Šumsko-industrijskog preduzeća vlasnika Miljka Petrovića.
Jedan spisak streljanih službenika Finansijske kontrole u Kraljevu.
Jedan spisak streljanih službenika Žičkog crkvenog suda.
Jedan spisak streljanih radnika Šumske uprave u Kraljevu.
Jedan spisak streljanih koji je načinjen na osnovu nabrojanih spiskova.
   Tačno - četrdeset sedam. I samo nabrajanje svih ovih popisa je veoma dugačko, svojim obimom ukazuje na veličinu tragedije, kamoli upuštanje u sve ono što je razvrstano, pa zavedeno u rubrike: redni broj, ime, prezime, godina i mesto rođenja, zanimanje, bračno stanje, broj dece... Za većinu su, međutim, iste tri reči za način smrti, za prestanak života - ,,streljan u lageru".
   I kada se već reč zločin sve ređe upotrebljava, sažetak bi glasio: tragična svedočanstva o veličini tragičnog događaja.
   Međutim, veličina tregedije iz oktobra 1941. ovime nije ni ovlaš opisana. Naprotiv. Postoji još jedan, četrdeset osmi popis, koji kao da je tragičniji od svih prethodnih. Njegove dimenzije su još teže samerive, time i bolnije. Zbirno taj četrdeset osmi popis ima naziv: ,,Spisak ratne i ostale siročadi, koja potrebuju domsko zbrinjavanje, i siromašne dece koja potrebuju javnu pomoć iz Kraljeva". Zbirno četrdeset osmi spisak ima takav naziv, pojedinačno ga nije moguće opisati na jednom mestu. Jer, žrtve nisu samo oni koji su poginuli, već su i oni koji su iza njih ostali.
   S druge strane, žrtve nisu žrtve, već samo stradali, ako nema potomaka. Ako nema onih koji će pamtiti, onih koji će spominjati, pomoliti se za njihovu dušu... I tu dospevamo do onoga što mi se učinilo da je ovde, danas, posle šezdeset četiri godine od pogibije nevinih, važno postaviti kao pitanje. Bez obzira na sve navedene spiskove, na sva sabiranja ili oduzimanja, ovakve ili onakve računice - uistinu, kolika je ova, ili neka druga žrtva, ako je oni koji su potomci nisu svesni? Pamtimo li? Ili se samo prisećamo? Ako se i sećamo, da li to činimo na dostojan način? Spominjemo li njihova imena? Jesmo li valjano nastavili, jesmo li dovršili poslove čuvara državnih šuma, poštanskih činovnika, bravara, učitelja, obućara, zemljoradnika, arhivara, veterinarskih referenata, ložača, skretničara, činovnika, suplenata, šegrta, mašinovođa, kočničara, zidara, limara, manevrista, telegrafista, inženjera, kovača, stolara, livaca, magacionera, montera, krojača, pekara, domaćica, đaka, berberina, štampara, baštovana, pisara... Šire govoreno: jesmo li završili poslove, obaveze, roditelja i dece, braće i sestara, sunarodnika i sugrađana? Jesmo li završili ili makar zaokružili ijedan od tih poslova? Jesmo li završili jedan jedini posao? Na kraju krajeva, vredi li to što su oni, streljani, okupljeni na tužnom mestu, ujednačeni u ćutanju - kada mi kao da smo opstali samo da bismo se prepirali, oko svega i svačega se nadgornjavali, jedni druge varali... Imajući u vidu sve to - tragedija iz oktobra 1941. kao da je još veća, kao da je neizdrživo velika.
   Jednom godišnje, ovde ili tamo, sagnemo glavu... Kažemo da su to žrtve... Kažemo da ih je neprijatelj streljao... A ne razmišljamo nije li isto tako strašno, ako nije i strašnije to što svojim postupcima ne samo da ne poštujemo pretke, pa ni njihovo grobište, već ne poštujemo ni svoje potomstvo. Jer, neprijatelja je bilo, verovatno će ih i biti, istorija je takva, ali sada se mi sami zavodimo po spiskovima, svak na svoju stranu, na svoju strančicu... Mi sami štampamo proglase, delimo se na najmanje popise, prezirući jedni druge bez iole srama... Pa će biti da nije daleko dan kada će se u Istorijskom arhivu ili Narodnom muzeju naći toliko spiskova da nijedan neće imati ni zajednički imenilac, jer smo sopstvena imena oholo uzdigli ne samo iznad imena naroda i države, već i iznad imena naše dece. A posebnog spiska naše dece neće biti. I upravo to će biti najveća moguća tragedija, neće biti nikakvog spiska naše dece, jer će se ta deca razići daleko, toliko daleko, da niko nikada više neće moći da ih okupi.
Treba pamtiti. Šta nam je učinjeno i šta smo učinili. U suprotnom, tragedija je veća.
Treba opraštati i isto tako treba se kajati. U suprotnom, tragedija je još veća.
   I treba imati na umu da je svaka žrtva, bila jedna, i neizbrojiva i nesameriva - ako su potomci takvi da je ona uzaludna. Ili, ako je lakše da se tako zapamti: treba završavati, zaokruživati one započete poslove čuvara državnih šuma, poštanskih činovnika, učitelja, obućara, zemljoradnika, arhivara, suplenata, šegrta, zidara, telegrafista, inženjera, kovača, magacionera, krojača, pekara, baštovana, pisara... Poslove, roditelja i dece, braće i sestara, sunarodnika i sugrađana. U suprotnom, sve manje od toga - žrtvu čini nesagledivo velikom, čini je i strašnijom i bolnijom, od ovog ili bilo kog drugog zločina.
U Kraljevu,
14. oktobra 2005.
Goran Petrović

ŠESTOMESEČNO POSLOVANJE PRIVREDE NA PODRUČJU REGIONALNE PRIVREDE KRALJEVO - piše Dragan Vukićević
„Autočačak” najveći uvoznik!

   • Za prvih šest meseci najuspešnija preduzeća u opštini Kraljevo su „Radijator”, „Amiga”, „Gir” i „Mondi Srbija” • Od početka godine na području RPKK privatizovano svega pet preduzeća, i to po dva iz Kraljeva i Vrnjačke Banje i jedno iz Tutina

    Fizički obim proizvodnje na području Regionalne privredne komore Kraljevo (RPKK) u prvom ovogodišnjem polugodištu bio je niži za 5,7 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Posmatrano kumulativno, iz meseca u mesec, realizovane stope rasta bile su na nivou nižem od pet do šest posto nego u uporednom periodu prošle godine.
   Porast izvoza za prvih ovogodišnjih šest meseci od 42,6 posto u poređenju sa istim lanjskim periodom i smanjenje uvoza za 2,5 odsto rezultirali su smanjenjem robnog deficita za 34,8 posto i poboljšanjem stope pokrivenosti uvoza izvozom sa 42 na 57,9 posto. Ukupna spoljno-trgovinska razmena privrede RPKK u prvom polugodištu ove godine dostigla je iznos od 211.941.709 američkih dolara, od čega je izvezeno robe za 77.750.854, a uvezeno za 134.190.855 dolara.
   U istom periodu privreda Raškog okruga izvezla je robe za 22.188.024, a uvezla za 41.696.595 dolara. Ostvaren je deficit od 19.508.571 dolar, dok je pokrivenost uvoza izvozom 53,2 posto. Najveći porast u tom periodu registrovan je u oblasti vađenja rude metala (51,8 posto), zatim sledi vađenje i briketiranje uglja od 19,3 posto, izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa od 40,5 posto. Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića u uporednom periodu povećana je za 21,6 posto. U izveštaju RPK za prvih šest meseci kao najuspešnija preduzeća iz opštine Kraljevo prednjače „Radijator”, „Amiga”, „Gir” i „Mondi Srbija”.
   Najznačajniji izvozni partneri privrede sa područja RPK su Bosna i Hercegovina (17.510.661 dolar), Nemačka (10.126.681), Italija (7.224.375), Makedonija (4.729.670) i sa 4.270.753 dolara Francuska. U istom periodu ovdašnja privreda najviše je uvozila iz Češke (18.390.432 dolara), Nemačke (17.518.466), Italije (16.715.337), Turske (11.510.404) i Kine, iz koje je uvezeno robe za 6.792.704 dolara. Češka je na prvom mestu kao država iz koje se uvozi, a najveći uvoznik je „Autočačak” iz Čačka, koji upravo iz Češke uvozi automobile tipa „škoda”.
   Regionalna privredna komora analizirala je i proces privatizacije na ovom području. Konstatuje se da je od 136 preduzeća u procesu privatizacije 74 već privatizovano, od čega 71 putem aukcije i tri na tenderu. U toku ove godine, kako se konstatuje, trend usporenja procesa privatizacije nije se značajno promenio, pa je na području ove komore privatizovano svega pet preduzeća („Resnik” iz Tutina, „Trgopromet” i „Pekarstvo” iz Kraljeva i „Fontana” i „Vitojevac” iz Vrnjačke Banje). Na listi čekanja nalazi se 54 preduzeća, dok su pet u procesu restrukturiranja.
   Kao uzrok sporosti procesa privatizacije ističe se predugačak period od dana ulaska preduzeća u privatizaciju do momenta zakazivanja aukcije, koji je u proseku duži od godinu i po dana. Takođe se konstatuje da je uvođenjem institucije otpusta potraživanja (u junu), učinjen napor da se balansi preduzeća rasterete u značajnoj meri, ali u sprovođenju postoje veliki problemi, budući da pojedine državne institucije ne priznaju slovo zakona ili ga sprovode selektivno.

OO DS UPOZORAVA
Kraljevo nazaduje

    Predstavnici OO DS Kraljevo su konkretno obrazložili svoje osnovne stavove o agoniji kraljevačke opštine. Kako su naglasili, javna preduzeća ne funkcionišu, a privatizacija društvenih preduzeća je zaustavljena. Najveće kraljevačko preduzeće „Magnohrom“, umesto da se privatizuje do juna ove godine, faktički se nalazi pred stečajem i likvidacijom. Preći most na Ibru i pronaći parking u gradu je pravi podvig, obilaznica oko manastira Žiče je urađena po sumnjivom i neadekvatnom projektu, bez učešća lokalne vlasti.
   „Agrarni krediti se odobravaju uz žirante sa mesečnom platom od 50.000 dinara, a ko danas ima takvu platu u Kraljevu!?” Veliki sistemi (,,Telekom”, ,,Elektrosrbija”) iseljavaju se u okolne velike gradove i Kraljevo nije više ekonomski i društveni regionalni centar. Opštinski budžet od skoro 1,5 milijardi dinara se ne troši, već novac nepotrebno leži u banci, a građani trpe. Grad nazaduje u svakom pogledu, ljudi ne primaju plate, pojačava se dužnička kriza i svi su nezadovoljni. „Ako to nije dovoljno da se raspišu vanredni lokalni izbori, ne znam šta je, da li treba da čekamo da se ljudi međusobno pobiju“!? - upozorio je Slobodan Mihajlović i istakao da će obelodaniti imena i prezimena najodgovornijih ljudi za loše stanje u Kraljevu, kad za to dođe vreme.

GOKČANICA
Sto momaka - nigde devojaka

   • Oko 260 domaćinstava u Gokčanici, sa 1.150 žitelja, suočeno je sa nemaštinom, vrlo lošim putnim vezama, PTT i TV komunikacijama
• Oko 130 momaka, od 20 do 50 godina, već dugo bez šansi za ženidbu • Od dece koja odu u srednju školu u Kraljevo, gotovo da se nijedno više ne vrati u rodno selo

   Opštinska organizacija Crvenog krsta Kraljevo, u saradnji sa ZC ,,Studenica”, Apotekarskom ustanovom i Centrom za socijalni rad, prošle subote u Gokčanici je realizovala humanitarno-socijalnu akciju ,,Radni vikend na selu”. Pored Zdravstvene stanice, u ordinacije je pretvoren i jedan broj učionica tamošnje osmogodišnje škole. Ekipa Patronažne službe, u okviru kućnih poseta, obišla je jedan broj teško obolelih Gokčanaca. Lekarima opšte medicine, ginekolozima, internistima, onkolozima i lekarima drugih specijalnosti javilo se oko 400 pacijenata, najviše starih i iznemoglih, ali je bilo i mladih majki sa decom koje su iskoristile priliku da prekontrolišu zdravlje dece, ali i svoje. Žaklina Popović iz Apotekarske ustanove izdala je više od 220 lekova na recept. Veliki broj meštana obratio se lekaru opšte prakse, internisti, očnom lekaru, ali i ginekologu. Pacijenti kažu da odnedavno u Zdravstvenoj stanici dva puta nedeljno radi lekar opšte prakse i medicinska sestra, ali su problem lekovi po koje moraju da idu u Ušće ili, čak, u Kraljevo.

BEZ PUTA I LEKOVA
   - Nije, dakle, problem da pacijent prepešači pet-šest kilometara iz nekog zaseoka da bi se javio lekaru. Problem je šta uraditi posle. Recept kao recept ne znači ništa ako niste u mogućnosti da nabavite propisani lek. Ovdašnji ljudi su veoma siromašni, nemaju novca ni za vozne karte, a autobuska povezanost Gokčanice sa svetom je ravna nuli - žali se šef Mesne kancelarije Međurečje Dobrivoje Milošević Trifke koji je, zajedno sa Goranom Đorđevićem, predsednikom Mesne zajednice Gokčanica, uradio ,,lavovski” deo posla na obaveštavanju meštana Gokčanice, Borova, Predola, Rudnjaka i Međurečja o akciji ,,Radni vikend na selu”.
   - Ovih pet sela opštine Kraljevo obuhvata oko 260 domaćinstava sa oko 1.150 stanovnika. Stanovništvo se uglavnom bavi zemljoradnjom. Nekoliko domaćinstava, koja su imala zaposlene u firmama koje su propale, danas su, ne svojom krivicom, postala socijalni slučajevi, ostala su bez ikakvih primanja, nisu još stekla uslov da ih prihvati Centar za socijalni rad, tako da su ostala na vetrometini i bukvalno nemaju ni za hleb. U Gokčanici su pretežno staračka domaćinstva, više Gokčanaca ima u Žiči i Sijaćem polju nego u samoj Gokčanici - kaže Milošević i naglašava da su teški uslovi života u Gokčanici doprineli višedecenijskoj migraciji stanovništva sa ovog područja.

NIOTKUDA ĐAKA
   O tome svedoči i podatak da osmogodišnja osnovna škola ima samo 25 učenika. U svakom odeljenju ima po dva-tri učenika. U isturenim odeljenjima u Borovu su četiri učenika, u Predolama pet. Pre samo petnaestak godina u školskim klupama u Gokčanici sedelo je 80-100 učenika. Od dece koja odu u srednju školu u Kraljevo, gotovo da se nijedno više ne vrati u rodno selo.
   - To se posebno odnosi na devojke. U selu imamo oko 130 momaka, od 20 do 50 godina. Devojaka ima desetak, najviše, jer svaka koja ode u Kraljevo u srednju školu, tamo i ostane. U gradu nađe i neki posao, ali i životnog saputnika. Nama ovde ne preostaje ništa drugo do da raspišemo konkurs za devojke iz inostranstva. Ali, i one su se nešto ,,profinile”, traže maksimalno situiranog mladića. Ovde je to teško naći - očajan je, reklo bi se, mlađani Trifke, koji je i sam u kategoriji neženja.
   Žitelje Gokčanice, pa tako i ostalih sela, najviše ,,ubija” put Perovac - Gokčanica, koji je gotovo neprohodan. Generacije i generacije žitelja vodile su borbu za asfaltiranje ovog puta, ali je sve bilo uzalud, iako je još devedesetih godina prošlog veka urađena projektna dokumentacija za asfaltiranje puta u dužini od pet kilometara. Asfaltiran je kilometar, urađena su dva betonska mosta i sa radovima se stalo. Samo izgradnjom puta Gokčanica bi bila povezana sa svetom.
   Kroz selo prolazi regionalni put koji povezuje Vrnjačku Banju, Brus, Aleksandrovac i Kruševac. Kada bi se uradilo bar pet kilometara puta kroz selo, meštani bi bili zadovoljni, jer bez puta, bez telefona i kvalitetnog televizijskog signala, ovde mladima nema ostanka.
   - U selu godišnje umre 15-20 ljudi, a rodi se 4-5 beba. Mladi listom odlaze u grad odnosno tamo gde imaju neku perspektivu, gde imaju zaposlenje, gde mogu da reše stambeni problem.
   Od 260 domaćinstava, 40 su socijalno ugrožena i samo su zahvaljujući Centru za socijalni rad i Crvenom krstu u životu. Ovaj deo opštine nema odbornika u Skupštini opštine koji bi zastupao interese građana, tako da je rešavanje bilo kakvog problema na dugačkom štapu - procenjuje Milošević i dodaje da je ovde veliki broj bolesnih ljudi koji se još više razbole kada vide da za njih i njihovu porodicu nema perspektive.

STARCI BEZ OGREVA
   Radnici Centra za socijalni rad Branka Pantić i Lidija Dunbelović podelile su dvadesetak paketa sa hranom i sredstvima za higijenu socijalno najugroženijim porodicama, poput porodice Gajović - Miljka (1950) i njegove majke Dunje (1925). Oboje su oboleli i nisu u stanju da bilo šta privrede.
   U selu Predole, daleko od puta, u nekada lepom voćnjaku, zarasla u korov i vrzinu, nalazi se kuća Milke Milošević (1924). Paket sa hranom i sredstvima za higijenu uručen je i njoj.
   - Jadna sam ti i čemerna. Smrzoh se. Nijednog drveta nemam, a nemam ni snage da nešto odsečem - kaže starica kojoj se niz lice slivaju suze dok se priseća bratanca i još nekih daljih rođaka koji joj dolaze veoma retko, a sada su je zaboravili, bolesnu i prozeblu. Šuma samo što nije pritisla njeno ubogo domaćinstvo (kućerak stariji od nje najmanje dve decenije), a na drvljaniku, takođe obraslom u korov, nema ni komada drveta. O tome gde starica odlazi i ko njoj dolazi, svedoče zarasle staze, koje su putniku namerniku - neuočljive.

RUINA
   Izgradnja stare škole u Gokčanici počela je 1863. godine. Prva generacija đaka upisana je 1867. godine. Iz nje su izašle mnoge generacije, a danas je oronula, sa krovom koji prokišnjava, polomljenim vratima i prozorima kroz koje duva vetar.
   - Obraćali smo se svim institucijama, pa tako i Zavodu za zaštitu spomenika kulture, ali niko ništa nije preduzeo da bi ovaj objekat bio zaštićen od propadanja - kaže predsednik MZ Goran Đorđević, izražavajući nadu da će neko imati sluha da se ovaj objekat zaštiti pre nego što definitivno propadne.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ŠTRAJK DELA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE: PREKID POSLE ISCRPLJUJUĆA 42 DANA - piše Bojana Milosavljević
Vlasti dobro - prosvetarima isto

   • Članstvo Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, najmasovnije među tri reprezentativna sindikata u našem obrazovnom sistemu, 12. oktobra okončalo četrdesetodnevni protest zbog svog sveukupno lošeg statusa • Od nekoliko objektivnih i skromnih zahteva ovog sindikata, koji je bio na prvoj borbenoj liniji, uslovno ispunjen tek jedan, koji se odnosi na penzijske otpremnine zaposlenih • Unija nastavlja aktivno delovanje za dostojanstvo profesije od koje zavisi progres i budućnost države • Protiv resornog ministra, njegovih pomoćnika i nekih direktora škola ovaj sindikat podneće krivične prijave

   Sadašnji vlastodršci slepački se drže oprobanog totalitarnog metoda bivšeg srpskog despota S. Miloševića. U pitanju je slobodna varijacija latinske izreke ,,Zavadi, pa vladaj". Nijansa se odnosi na ignorisanje svakog radnika koji despotski bič oseti na svojoj koži, a primena te doktrine najočitija je u obrazovanju, moderno rečeno svetskoj korporaciji koja odgaja mozgove, bez kojih bi, primerice, točak istorije zašlajfovao čak u rani Srednji vek.
U proteklih 40 i više dana, tačnije od 1. septembra, kada u Srbiji tradicionalno počinje nova školska godina, svojevrsno ignorisanje i omalovažavanje prosvetnih radnika od državne vrhuške (koja nas tako ,,trijumfalno" vodi na ,,dugo putovanje u Jevropu" i pride nam spasava ,,naše Kosovo", da imamo i nadalje u šta da se kunemo), naizgled je urodilo plodom. Svi prozvani akteri - krivci za sada su ostali u svojim foteljama i porfeljima, a dokle će - ne zna se. Protiv nelogičnog i neprimerenog statusa prosvetnih radnika ustala je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS). Nisu tražili nerealno i nemoguće, iako su se centralni mediji, sa manjim izuzecima, trudili da budu neobjektivni; sve u servilnom odnosu prema postojećem ,,listopadnom" sastavu Vlade Srbije i vlasti uopšte.
   Najpre je počela neviđena manipulacija i satanizacija, u stilu ,,šta oni hoće, kada imaju tri meseca odmora i plate od preko 20.000, dok u propaloj privredi ljudi rade za manje od pet ili deset?" i, sve u tom maniru. Rukovodstva Sindikata obrazovanja Srbije i ,,Nezavisnosti" (druga dva sa reprezentativnim brojem članova - prim. nov.) mudro su se privukla aut liniji, što će reći - neutralnoj poziciji, dok je Unija svih ovih dana i nedelja zadržala strateški položaj centarfora.

MALO HTELI, JOŠ MANJE DOBILI
   Da je bilo volje i ozbiljnosti i da je Unija, kao sindikalno udruženje koje obuhvata bar četvrtinu od oko sto hiljada zaposlenih u prosveti, bila shvaćena kao ozbiljan partner, ni nezakonito dugo letovanje u Ministarstvu prosvete Srbije ne bi bilo prepreka za dogovor, koji bi se realizovao sa samo dve stotine miliona dinara, tako da svi budu zadovoljni. Tim pre što je suficit saveznog buyeta više od 30 milijardi dinara, kako se već mesecima hvali mlađani trubač, kantautor i ministar finansija Dinkić, koji je u ovoj zemlji sve i svja, kao, pribogu, rimski papa u katoličanskom svetu.
Šta su to tražili ti inkriminisani članovi Unije, a što bi, daleko bilo, podrilo finansijsko-privredni sistem države, čemu je, Bog ga pomilovao, na put stao mlađani Mlađan i dečko Slobodan Vuksanović, trenutno ministar prosvete, koji se u svakoj (javnoj) prilici diči svojom nastavničkom vokacijom i karijerom nekoga ko je i te kako nosio dnevnik i programirano đipao na svaki zvuk školskog zvona između dva časa?
Dakle, vođe Unije tražile su: kolektivni ugovor u skladu sa evropskim standardima ili da se do 30. narednog meseca najavljeni platni razredi u državnim organima i javnim službama uvedu uz njihovo aktivno učešće, u savetodavnom smislu. Osim ovoga, da se zarade u prosveti usklade sa realnom stopom inflacije za tekuću godinu, te da visina otpremnine prilikom odlaska u penziju bude tri prosečne plate zaposlenog, a da potencijalni tehnološki viškovi dobiju po 200 evra minimum, za svaku godinu radnog staža.
   Ispostavljeni ,,račun" za saniranje stanja u prosveti tokom ove godine odnosno onoga što je od nje preostalo - izneo bi tričavih dve stotine miliona dinara, ali je i na tu skromnu svotu usledilo veliko ,,ne" ministra finansija i samim tim isti pripev ministra prosvete, koji se u međuvremenu žestoko naljutio na prosvetare - bunyije, zaboravljajući pri tome da ova fela ljudi ima, za ovdašnje prilike, a kao i svuda u normalnom svetu, natprosečnu kvalifikacionu strukturu (viša i visoka stručna sprema - prim. nov).
   Unija nije obustavila štrajk, nego ga je ostavila po strani, iako je resorni ministar nakjuče obnarodovao odobreno povećanje od 5,4 odsto za poslednji mesec ove godine, a kao finansijsku startnu poziciju za 2006. Istina, prihvaćena je i ona otpremnina od tri prosečne plate za penzionere, ali tek od 1. januara naredne godine. Takođe i - socijalni program ,,po modelu koji izaberu radnici”?!
   To što je pokazao smešno visok stepen sujete, Vuksanovića ne amnestira od namere Glavnog odbora Unije, koji je 12. oktobra proglasio prekid štrajka, ali i najavio redosled daljih aktivnosti, obavezujućih za članstvo: podnošenje prekršajnih i krivičnih prijava protiv ministra prosvete, njegovih pomoćnika i nekih direktora škola. Uz to, pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu biće pokrenut spor. Osim toga, Unija će uraditi uporednu analizu potpisanog Posebnog kolektivnog ugovora sa izvornim tekstom, sa posebnim osvrtom na sporne odredbe, koje su druga dva sindikata potpisala. Cilj je da se utvrdi ko je lagao, a ko zastupao radničke interese.

ROKOVI KAO USLOV
   Na pretposlednjoj sednici Glavnog odbora USPRS, održanoj 12. oktobra, na kojoj je odlučeno o prekidu protesta, utvrđene su još neke aktivnosti, kao dokaz da je obustava protesta uslovna. Osim solidarisanja sa kolegama iz Gimnazije u Obrenovcu, kojima je uskraćen deo zarade za protekli mesec, pred vlast se stavljaju još neki ultimatumi. Tako je odlučeno da će 15. novembra Unija proglasti jednodnevnu obustavu rada ako do tada ne budu uspešno završeni pregovori oko potpisivanja Protokola o dinamici povećanja cene rada za sledeću godinu, kao i nadoknadi zarada kategorijama zaposlenih, čije su zarade realno opale u ovoj godini. Ovaj sindikat proglasiće 15. decembra jednodnevnu obustavu rada svojih članica, ukoliko do 12. decembra na javnu raspravu ne bude dostavljen tekst Zakona o platama u državnim organima i javnim službama (sa platnim razredima).
O razlozima za prekid štrajka u kraljevačkim školama, članicama Unije, koji je proteklih sedmica izazvao različite reakcije javnosti, pitali smo Živana Pešića, člana Glavnog odbora Unije iz Kraljeva:
   - Kolege su bile iscrpljene, a pritisak medija strahovit. Mislim pre svega na njihovu blokadu. Naše informacije nisu mogle da dopru svuda gde je trebalo, a povrh svega videli smo da je ministar prosvete i dalje totalno nezainteresovan za stanje u školstvu, kao da su ovi prosvetni radnici iz neke druge države. To važi i za ministra finansija Dinkića, koji je bio izričit kada nas je javno blatio i dezinformisao javnost, govoreći da bi, ako prosveti da ta 2-3 procenta za poslednji kvartal, bio podriven ekonomski sistem države, iako je ta suma oko 200 miliona dinara, dok se on hvali da ima buyetski suficit od 32 milijarde dinara.

NOVI PREDSEDNIK
   Glavni odbor Unije ovih dana je razrešio dužnosti dosadašnjeg predsednika Miodraga Skrobonju, kome je, odlaskom u penziju, istekao mandat predsedavajućeg u najvišem organu USPRS. Na njegovo mesto izabran je g. Leonardo Erdelji.

SLABA SOLIDARNOST
   Za utorak, 18. oktobar, najavljen je bio potpuni štrajk u školama članicama Unije, u znak solidarnosti sa 40 kolega iz Gimnazije u Obrenovcu, kojima je direktor nezakonito umanjio isplatu zarada za septembar, u iznosu od 41 odsto, iako je Ministarstvo ta sredstva uredno uputilo na račun škole. Prema podacima centralnih elektronskih medija, u utorak je štrajkovalo 60 škola članica USPRS, mada taj broj nije bio konačan. Do zaključenja ovog broja ,,IN" nije bilo preciznih saznanja koliko se kraljevačkih škola solidarisalo sa kolegama iz Obrenovca.

„MILOSRDNI“ MINISTAR
   U utorak, 18. oktobra, Slobodan Vuksanović, republički ministar prosvete i sporta, uz ,,logističku podršku" svemogućeg Mlađana Dinkića, ministra finansija, posle dužeg vremena oglasio se povodom prilika u resoru za koji je zadužen. Sa vidnim trijumfom Vuksanović je obznanio da su prosvetarima decembarske zarade uvećane za 5,4 posto, te da su osnova za nastavak pregovora početkom naredne godine. Takođe je obelodanio i uslove za socijalni program - otpremnine za radnike koji dobrovoljno napuste posao. Sve to po modelu ,,koji izaberu sami prosvetari", što je u ovom trenutku prilično neodređeno. Do ovog ,,kompromisa" ministar je stigao u dijalogu sa dva reprezentativna sindikata u prosveti - SOS i Nezavisnost. Sa predstavnicima trećeg, USPRS, nažalost, nije u dobrim odnosima.



KONCERT DUŠANA TRBOJEVIĆA
"Sećanica"

   Povodom 14. oktobra u Kraljevu je prof Dušan Trbojević održao koncert pod nazivom ,,Sećanica". Kompletan program osmislio je naš poznati pianista u znak sećanja na streljane drugove oktobra 1941. godine. Ovim koncertom obeleženo je i osam decenija života prof Trbojevića, umetnika na koga su četiri ratne godine provedene u Kraljevu presudno uticale da se opredeli za profesionalno bavljenje muzikom. Zbog toga je i ovaj koncert imao poseban značaj i za posetioce i za prof Trbojevića.



GORDANA MIHAILOVIĆ, SLIKARKA - piše Ivan Rajović
Umetnik je nešto izuzetno veliko i teško shvatljivo

   • U ovom trenutku u toku je još jedna zajednička izložba slika Gordane Mihailović i Emilije Milovanović u holu SO. Ovaj prostor, za razliku od Emilije, Goca koristi i za rad, tako da ga je praktično pretvorila i u svoj privremeni atelje zbog uslova koje poseduje, pre svega zbog toplih radijatora, ali i zbog širine koja ovoj kraljevačkoj slikarki omogućava da ostvari svoju davnašnju zamisao i napravi ogromnu sliku koju već sada ima u glavi

   Gordana Mihailović je rođena jednog lepog dana, kao i sva druga deca uostalom, čak i budući slikari. Međutim, ono što je u svemu tome bitno, a nije baš nešto što je mnogima dostupno, jeste činjenica da je Goca rođena na planini Goliji, a to je već nešto što i te kako može da ima uticaja na dalji životni put nekoga ko je, a da to možda i ne zna, predodređen da u ovom životu bude umetnik. Dakle, neko ko ume i neko ko oseća onako kako to većini nije primereno. Onda se naša buduća slikarka sa roditeljima i bratom preseljava u Rašku, a potom i u Kraljevo. Ovde je od svoje desete godine, pa sve do danas mada, kako kaže, ovaj grad i ne voli nešto naročito. Iz tog perioda nosi i sliku o Kraljevu kao velikom gradu, u odnosu na Rašku, toliko velikom da je znala i da se izgubi, mada je stanovala u najužem centru, u prolazu pored nekadašnjeg gotovo kultnog restorana ,,Galeb". Valjda ga, mislim na grad, zbog tih prvih dečjih strahova nikada nije ni zavolela. Ipak, završila je drvno industrijski smer u Šumarskoj školi, što je trebalo da joj odredi dalju sudbinu u životu. Međutim, već tada, a i mnogo pre toga, Goca, uz veliki i znalački doprinos nastavnice Sperance Nikolić, otkrila je u sebi tada možda tek naznake slikarskog dara. Njeni radovi su redovno osvajali nagrade i priznanja na raznoraznim konkursima i bili izlagani najrazličitijim povodima u ono vreme kada je bar povoda bilo u ogromnim količinama. Likovnu akademiju nije završila zahvaljujući rođenom ocu, sada pokojnom, čiji su tadašnji pogledi na svet, a i na slikarstvo, bili sasvim drugačiji, možda i opravdano, što mu niko, pa ni rođena kćerka, ne može uzeti za zlo. U nekoj kasnijoj i mnogo ozbiljnijoj fazi slikarskog oglašavanja Gocin monumentalni mozaik je izložen i godinama je bio na neki način zaštitni znak na zidu OŠ ,,Četvrti kraljevački bataljon". Kasnije, promenom političke situacije, delo je uklonjeno i niko, pa ni autorka, ne zna gde se sada nalazi, a radila ga je čitave dve godine.

GRAD U KOJEM SE IDE NA POSAO TEK DA BI SE CEPALE CIPELE
   Kao radnik ,,Jasena", u koji je odlazila tek da bi cepala cipele, kao i većina njenih kolega, i Goca je bila prinuđena da sve češće i sve ozbiljnije razmišlja o svojoj sudbini koja ni njoj, kao ni bilo kome od nas, tada nije bila nimalo sjajna i izvesna. Nije htela niti mogla da se pomiri sa tim da dolazi na posao tek da bi sedela za neku bednu platu. Okrenula se onoj svetlijoj strani života - umetnosti. Sada kada o tome razmišlja, kaže kako joj osnovna motivacija i nije bila materijalna strana i potreba da prodaje svoje slike. Želela je da radi za svoje prijatelje i poznanike, da radi za sebe iskušavajući sve one neslućene uzlete i domete sopstvenog talenta i nadahnuća. No, ni to nije bilo moguće u zemlji gde biti umetnik koji živi za umetnost podrazumeva avanturu sa neizvesnim trajanjem i gotovo izvesnim ishodom. Zato sada već priznaje da se čak grčevito bori da svoje slike proda kako bi mogla da preživi. Jedan je od osnivača i dugogodišnji sekretar Galerije ,,Maržik", o čemu ne želi da govori, jer sve to nije bilo onako kako je ona zamišljala. Govoreći o samom slikarstvu, iz sopstvene perspektive i iskustva, Goca kaže da svaki čovek ima nešto gde će da da odušak nekim svojim unutrašnjim porivima. Za nju je to miris terpentina, uljane boje i sve ono što podrazumeva proces koji u završnoj fazi daje sliku kao umetničko delo. Ali, kako Gordana insistira, ona sebe doživljava kao slikara, a ne kao umetnika, naglašavajući skromno kako je za nju već sama reč umetnost do te mere velika da je to teško i pojmiti.
   - Ali, biti tu negde, biti slikar, to je ono što mene čini potpuno zadovoljnom - kaže ova kraljevačka slikarka, po čijim rečima biti umetnik znači pomeriti granice, pomeriti nešto u sopstvenoj svesti, ali i u svesti drugih.
   U ovom trenutku u toku je izložba slika Gordane Mihailović i Emilije Milovanović u holu SO. Ovaj prostor Goca koristi i za rad, tako da ga je praktično pretvorila i u svoj privremeni atelje, zbog uslova koje poseduje, ali i zbog širine koja joj omogućava da ostvari svoju davnašnju zamisao i napravi ogromnu sliku koju već sada ima u glavi i koja će, koliko mi je poznato, sadržavati mnoštvo simbola koji su istovremeno i detalji koji nas tokom života okružuju i čine njegov sastavni deo. Ili bolje rečeno, koji su život sam u svoj svojoj suštini koju neki znaju, a neki ne, da dokuče.


TRADICIJA SE NASTAVLJA - piše Ivan Rajović
Picmalci opet na okupu

   Za razliku od drugih delova grada u širem ili u užem gradskom jezgru koji se nikada nešto naročito nisu međusobno razlikovali, Pic mala je oduvek bila nekako drugačija - imala je dušu. Nije to uvek bila karakteristika koja bi podrazumevala nežnost i toleranciju, ali i vremana su se menjala pa je i žestina u komunikaciji povremeno bila u trendu. Menjala se i Picmala, gradila, modernizovala i razvijala, dolazili su i odlazili razni ljudi, neki za životom, a neki iz njega, ali je ostao imidž koji će trajati dok i poslednjeg Picmalca bude bilo, bar onog koji drži do tradicije i koji pamti vremena kada je nešto značilo biti Picmalac. A imao je ovaj deo grada i vrlo vrednih ljudi, lekara, inženjera, profesora i mnogih drugih koji su na najbolji mogući način ugradili sebe u njegove temelje i sve ono što on danas znači, mada, ruku na srce, ali zbog sasvim drugih stvari, više i ne znači mogo.
   Ti preostali Picmalci pre osam godina osnovali su udruženje i redovno se svake godine od tada okupljaju, da se vide, prebroje, evociraju uspomene i podsete na vremena koja su svakome od njih duboko ostala u sećanju i koja tek protokom vremena sve više dobijaju na značaju. I prošle nedelje, kako je to već postalo uobičajeno, druženje je započelo zajedničkim fotografisanjem ispred Hrama Svetog Save, što je svojevrsni ritual koji je postao sastavni deo programa čijem toku i smislu svako od prisutnih daje svoj pečat. Potom je povorka od pedesetak učesnika krenula ka Domu pilota gde je održana Godišnja skupština, kao kod svakog pravog i ozbiljnog udruženja. Na ovom skupu je, pored ostalog rečeno, kako je u Udruženju koje je u početku bilo mnogo masovnije ostalo još 55 članova, da se članstvo sužava i da postoji namera da se organizacija omasovi mladim Picmalcima koji bi nastavili tradiciju i sačuvali uspomenu na ovaj deo grada i ono što je on nekada bio. Milan Matijević je podneo izveštaj o radu u protekloj godini naglasivši kako se Udruženje uglavnom samofinansira, a da se sredstva troše na štampanje biltena "Picmalac" koji je i ove godine, po peti put, izašao iz štampe, i na ova okupljanja jedanput godišnje. Na ovoj svečanosti je dodeljeno i priznanje gospođi Ljubici, za doprinos Udruženju prevashodno u kulinarskim đakonijama, koje su se i te večeri bile na stolu.
   Potom je, što je malo neobično za udruženje sa reputacijom kakvu ima, održan i kraći ali efektan umetnički program u kojem su uz goste nastupili "stari " Picmalci, nezaobilazni Džeri i Maki čija je i knjiga o Pic mali tom prilikom predstavljena.
   A onda se pristupilo onom svečanom delu koji podrazumeva obilje dobre hrane, pića i muzike, da razgali dušu, podigne raspoloženje i uspomenu na mladost i svoju Pic malu sačuva, bar do iduće godine u isto vreme.

SRPSKA LIGA

   • Metalac Trgovački - Sloga 1:1 (1:0)