Vojska konačno pod kontrolom građana?
Opoziv predsednika - saopštenja
Povratak otpisanih?
Srbija sa malim šansama ulazi u pregovore o Kosmetu
Dom zdravlja krojen po evropskim standardima
Jedino akcije u „Telekomu” garantuju manjinskim akcionarima zaradu
Deponija u životu još tri godine
Novinar Ivan Rajović oslobođen optužbe
Original testamenta invalidima dao "krila"
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, kik-boks

U KRALJEVU ODRŽANA JAVNA RASPRAVA O „NACRTU ZAKONA O DEMOKRATSKOJ I CIVILNOJ KONTROLI VOJSKE SCG” - piše Slobodan Rajić
Vojska konačno pod kontrolom građana?

   „Uvođenjem u Ustavnu povelju odredbe o demokratskoj i civilnoj kontroli nad Vojskom (član 54) stekli su se, barem nominalno, uslovi za postepeno demokratsko preuređenje civilno-vojnih odnosa u Srbiji i Crnoj Gori“ - istaknuto je u javnoj raspravi o Nacrtu zakona o demokratskoj i civilnoj kontroli Vojske SCG, održanoj početkom ove sedmice u Kraljevu (utorak, 25. oktobar). Ovom odredbom u Ustavnoj povelji građani SCG su prvi put u modernoj istoriji stekli pravo da preko svojih, demokratski izabranih predstavnika kontrolišu svoju Vojsku, odnosno sami ili udruženi vrše nadzor nad njom.
   O potrebi donošenja novog Zakona govorio je Milorad Timotić iz Centra za civilno-vojne odnose iz Beograda, koji je i organizovao javnu raspravu u Kraljevu, u saradnji sa ovdašnjom nevladinom organizacijom Lingva.
   - Pored obaveze iz člana 54. Ustavne povelje, uvođenje demokratske i civilne kontrole Vojske predstavlja i jednu od međunarodnih obaveza SCG. To je jedan od preduslova za naše uključenje u evroatlantske integracije, pre svega Partnerstvo za mir, za koje se u anketama izjašnjava više od 70 odsto naših građana. Pored toga, Kodeksom ponašanja OEBS-a sve zemlje članice obavezane su da obezbede i sprovode efikasnu kontrolu nad svojim oružanim snagama, obaveštajnim službama i policijom, jer je to neophodan faktor mira i stabilnosti. Oružane snage trebalo bi da odgovaraju legitimnim bezbednosnim interesima država i da budu politički neutralne, a njihovim pripadnicima treba da budu omogućeni ostvarivanje i zaštita ljudskih prava - istakao je Timotić.
   On je takođe istakao da u stabilnim državama i političkim sistemima takav Zakon nije neophodan, ali da u našoj nestabilnoj Državnoj zajednici SCG predstavlja preku potrebu. Timotić je naglasio da se ovim Zakonom postiže dalja depolitizacija, deideologizacija i neutralnost Vojske SCG, bolja obaveštenost javnosti o radu njenih organa i institucija, od najviših do najnižih, profesionalna autonomija Vojske, zabrana uticaja na rad civilnih institucija i ispoljavanja političkih, verskih, nacionalnih i udruživanja i delovanja u Vojsci.
   O sadržaju Nacrta novog zakona govorio je Ilija Babić sa Univerziteta Singidunum, jedan od članova Izvršne radne grupe zadužene za pripremu Nacrta zakona. Kako je istakao, Odbor za odbranu Skupštine SCG, na inicijativu Misije OEBS-a u SCG, započeo je pripreme za izradu Nacrta zakona o demokratskoj i civilnoj kontroli Vojske, a javna rasprava o njemu je u završnoj fazi. Rasprava u Kraljevu je jedna od poslednjih pred ulazak Nacrta zakona u skupštinsku proceduru.

KONTROLA
   Po Babićevim rečima, prvi put se zakonom uređuje da je naša Vojska pod demokratskom civilnom kontrolom, jer to do sada nije bilo sadržano ni u ustavima, ni u zakonima o vojnim pitanjima. Tom činu su prethodili donošenje Zakona o službama bezbednosti SRJ (2002), Strategije odbrane i Uredbe ministra odbrane o prigovoru savesti regruta i njihovom pravu da služe vojni rok na teritoriji države kojoj pripadaju, prenos nadležnosti vojnih na civilne sudove, Zakon o učestvovanju profesionalnih i drugih pripadnika Vojske SCG u mirovnim operacijama i drugim aktivnostima u međunarodnim mirovnim i humanitarnim misijama u inostranstvu (2004) i objavljivanje Bele knjige o strateškoj zamisli odbrane SCG (2005). I pored toga, kako je rečeno, vidan je opšti porast interesovanja javnosti za zbivanja u Vojsci i za njenu reformu, posebno izazvan najnovijim incidentima i aferama u Vojsci SCG i oko nje, pa se može očekivati dalji pritisak da se Vojska stavi pod civilnu kontrolu.
   Nacrtom novog zakona uređuju se predmet i način vršenja demokratske civilne kontrole i nadzora nad Vojskom SCG od Skupštine SCG i drugih organa i institucija, kao i dužnosti organa i institucija Vojske SCG prema nosiocima demokratske i civilne kontrole. Pored ostalog, demokratskom i civilnom kontrolom obezbeđuje se podređenost i odgovornost organa i institucija Vojske demokratski izabranim civilnim vlastima SCG, politička, interesna i ideološka neutralnost Vojske, zaštita ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda pripadnika VSCG i drugih lica, obaveštenost Vojske o radu organa i institucija i svim vojnim pitanjima koja nisu vojna ili državna tajna, kao i o radu nosilaca kontrole, profesionalna i operativna samostalnost vojnih organa.

ZABRANE
   Neutralnost Vojske obezbeđuje se zabranom uticaja na rad civilnih organa, nespojivošću rada u organima i institucijama Vojske sa vršenjem izbornih funkcija i radom u drugim organima države, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, zabranom organizovanja i delovanja političkih partija i pokreta i sindikata u Vojsci, zabranom prisustvovanja pripadnika VSCG u uniformi stranačkim, političkim i verskim skupovima, zabranom ispoljavanja sopstvenih političkih, ideoloških i verskih uverenja u radu, kao i istih sadržaja i simbola i obeležja u programima obuke pripadnika Vojske.
   Prema tekstu Nacrta zakona, „demokratsku i civilnu kontrolu Vojske obavljaju Skupština, Vrhovni savet odbrane, Savet ministara, ministar odbrane, nadležni sudovi, građani, mediji i javnost u skladu sa Ustavom i Zakonom“. Nacrtom je predviđeno, a to je istakao i Ilija Babić, da osnovni nosilac kontrole bude Odbor za odbranu Skupštine SCG, koji ima najšira prava kao što su vršenje uvida u rad vojnih organa i institucija, vojno-remontnih i prometnih preduzeća, razmatranje izveštaja i planova, kontrola vojnih finansija i imovine, kontrola poštovanja ljudskih prava i sloboda u Vojsci, razmatranje i davanje mišljenja o predlozima zakona, stanju Vojske i odbrane, razmatranje predloga, peticija i predstavki pripadnika Vojske i drugih lica, sve do davanja mišljenja o vojnim kadrovskim rešenjima. Odbor može u radu obrazovati pododbore i radne grupe, uz uključivanje širokog kruga vojnih i civilnih eksperata. Najviši vojni organi dužni su da redovno, najmanje godišnje, o svom radu i stanju u Vojsci obaveštavaju Odbor za odbranu, Skupštinu, a time i javnost - građane.
   U javnoj raspravi u Kraljevu stavljeno je više primedbi, pored ostalog da je pojam Vojske uži od pojma odbrane, i da Nacrtom Zakona nisu obuhvaćeni neki organi poput Vojnog odseka i Civilne zaštite, zatim da nije jasno precizirano pitanje nadležnosti i rokova u žalbenom postupku, da su preterano sužena sindikalna prava, posebno civilnih lica na službi u Vojsci i da nije dovoljno precizirano na koja pitanja su Savet i ministar odbrane dužni da daju odgovore Odboru za odbranu i Skupštini itd. Na pitanje da li je Zakon potreban kada DZ SCG preti razdruživanje, konstatovano je da je „uvek bolje sa zakonom nego bez njega“, kao i da se „nikada ne dozvoljava pravni vakuum, već se reguliše da jedan zakon važi sve dok se ne donese drugi“, pa će tako biti i ovog puta.

NEZAINTERESOVANOST
   Javnoj raspravi u Kraljevu prisustvovao je mali broj posetilaca, što indirektno pokazuje nezainteresovanost ili nespremnost građana da se bave i pitanjem civilne kontrole Vojske, iako se svakodnevno čuju brojne kritike o tom stanju i odnosima. Sigurno je jedno, ovakav moderan, proevropski zakon je neophodan, ali i on, poput nekih drugih, može ostati „mrtvo slovo na papiru“ ako ne bude efikasno primenjen u praksi. Prava bitka za civilnu kontrolu Vojske tek predstoji.

OPOZIV PREDSEDNIKA - SAOPŠTENJA

OO SRS KRALJEVO piše Rajko Sarić
Policija prekoračila ovlašćenja

   U našem gradu se dešava nešto zašta smo smatrali da nigde nema i nikad nije bilo, niti gde može biti. Imamo predsednika opštine koji se ljuti na svoje sugrađane, na svoju Skupštinu, svoju Izbornu komisiju, svoj Opštinski sud i tako redom, zbog toga što su takvi kakvi su i što ne žele sa njim da sarađuju kako on hoće i kako samo njemu odgovara. Imamo predsednika opštine koji je bežao i danas beži sa posla kao da radi u nekom rudniku ili strugari. Ali, takav kakav je, naš predsednik je našao sebi odane saradnike u Opštinskom javnom tužiocui SUP-u Kraljevo, kaže se u saopštenju za javnost Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke u Kraljevu.
   Zatim, da SUP Kraljevo ovih dana, po pisanom nalogu OJT a verovatno po želji predsednika opštine, privodi građane Kraljeva, potpisnike predloga za opoziv predsednika, na informativni razgovor na neprimeren način i u neprimereno vreme, a sa ciljem razjašnjenja okolnosti vezanih za originalnost njihovih potpisa.
   - Takvim postupkom OJT i SUP drastično vređaju prava i dostojanstvo građana iako se članom 48. Ustava Srbije garantuje da građanin ne može biti pozvan na odgovornost niti trpeti štetne posledice za stavove iznete u javnoj kritici ili podnesenoj predstavci, peticiji ili predlogu. Sa druge strane, ovakvim postupanjem OJT i SUP-a, na direktan način sprečava izražavanje slobodne volje građana na budućem izjašnjavanju u postupku opoziva predsednika opštine. Naime, na osnovu rešenja OIK i presude Opštinskog suda na teritoriji opštine u toku su aktivnosti i predizborne radnje za opoziv predsednika opštine - maglašava se u saopštenju i dodaje da da se pozivanjem građana na informativni razgovor na neprimeren način ograničavaju prava i slobode građana.
   „Policija je na silu i na brutalan način preuzela ulogu OIK i Suda. Radnje OJT i policije radikali neće tolerisati i oštro se protive politici gotove štete, svršenih glagola, presuda bez suđenja te su zbog toga protiv odgovornih lica podnete krivične prijave“.
   Plašenje naroda putem informativnih razgovora ili medija, sugestijama bez korišćenja argumenta, Kraljevo se vodi na put ,,razvijenih gradova” koji ne postoje ili ih je veoma malo, smatraju radikali.
   - U javnosti ovog grada sve je poznato, pre svega jasno se zna kakav je ko obraz i džep iz nekog posla izneo - tvrde radikali i naglašavaju da je volja naroda jedini barometar nečije političke snage, poverenja i ugleda.


NIJE BILO PRITUŽBI GRAĐANA
   Od strane predsednika Veća Opštinskog suda Kraljevo dana 17.10.2005. godine Opštinskom javnom tužilaštvu Kraljevo dostavljena je na dalji postupak žalba dr Radoslava Jovića, koja je izjavljena protiv rešenja Izborne komisije opštine Kraljevo, u kojoj se ukazuje na postojanje krivičnih dela falsifikovanje isprave, a dana 19.10.2005. godine, dr Radoslav Jović je podneo krivičnu prijavu protiv N. N. učinilaca zbog krivičnih dela falsifikovanja isprava iz člana 233. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, koja su učinjena u postupku opoziva predsednika Opštine.
   Postupajući po navedenim krivičnim prijavama Opštinsko javno tužilaštvo je shodno članu 235. stav 2. ZKP-a, dana 19.10.2005. godine MUP-u RS Sekretarijat u Kraljevu dostavila zahtev za proveru navoda iz krivične prijave. Provere su još uvek u toku.
   Od strane građana nije bilo pritužbi na postupanje ovlašćenih radnika MUP RS Sekretarijata u Kraljevu.
Mihailo Zečević
Opštinsko javno tužilaštvo

RECITE ISTINU
   Poštovani sugrađani, isto onako kako je Opštinski odbor Srpske radikalne stranke manipulacijama i falsifikatima došao do neophodnog broja takozvanih potpisa za opoziv predsednika opštine, tako Vas i u sinoćnjem saopštenju pokušava zaplašiti da ne kažete istinu, a ta istina glasi - da li ste, ili niste potpisali inicijativu za opoziv predsednika opštine Kraljevo.
   Od Vas će organi države tražiti samo jedno, a to je istina.
   Ja se nadam da Vas neće zaplašiti i da ćete ipak imati hrabrosti da kažete istinu.
Predsednik opštine Kraljevo
dr Radoslav Jović

OBELEŽENA PETNAESTOGODIŠNJICA SPS-A U KRALJEVU - piše Dragan Vukićević
Povratak otpisanih?

   • Aktuelna vlast je izneverila poverenje birača • Kraljevo još nema novi most preko Ibra, ali će dobiti regionalnu deponiju • Miloš Nešović kandidat za presdednika opštine na sledećim izborima

   Intoniranjem himne „Hej Sloveni”, prigodnim govorom zvaničnika i uz skroman slavljenički koktel, u Klubu odbornika SO Kraljevo prošlog petka obeležena je decenija i po od konstituisanja Opštinskog odbora Socijalističke partije u Kraljevu.
   Podsećajući na period osnivanja SPS-a, predsednik Okružnog odbora te partije Miloš Nešović, ukratko je održao čas istorije razvoja i izazova u kojima se država nalazila od Drugog svetskog rata do osnivanja SPS-a i podsetio na zasluge aktivista te partije u vreme svog vladanja u Skupštini opštine Kraljevo do danas. On je posebno naglasio da je na lokalu SPS u opoziciji od 1996. godine, da je u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine otpušteno više od 40.000 direktora, članova SPS-a. Nešović je ukazao na viđenje te partije kada je reč o hapšenju Slobodana Miloševića i naročito kritikovao način njegovog izručenja Haškom tribunalu. Posebno je kritikovao, kao svedok istorije i zločina u Drugom svetskom ratu, „pomirenje” četnika i partizana u Narodnoj skupštini prošle godine, a naročito je apostrofirao gradnju spomen-ploče i restauraciju objekta u Glediću, „potvrđenom četničkom koljaču u ovim krajevima”. Nešović nije štedeo ni aktuelnu lokanu vlast, koja je, kako je rekao, dozvolila i ćutke prešla preko činjenice da se „Telekom” seli u Kragujevac i da propustom ove vlasti dolazi do dezintegracije i Regionalne privredne komore, čime se opština Kraljevo potpuno marginalizuje na ekonomskoj karti Srbije. Kritikujući lokanu vlast, Nešović je podsetio da Kraljevo uprkos predizbornim obećanjima još nema drugi most preko Ibra (ali da se ova vlast izborila za gradnju regionalne deponije upravio u Kraljevu), a da je on sam u ovim godinama doprineo da se izgrade tri mosta na seoskom području. On je takođe ukazao da Kraljevo nikada nije imao više poslanika u oba parlamenta, a da se njihov učinak za opštinu svodi na simboliku. Pri tome naglasio da ovom gradu jedino dr Ljubiša Jovašević, načelnik Raškog okruga, čini dobro i doprinosi da Kraljevo ne postane seoska zabit Srbije.
   Zoran Vukadinović, prvi sekretar Opštinskog odbra SPS-a podsetio je na teškoće stvaranja organizacione infrastrukture te partije na kraljevačkom području i osmišljenu strategiju kadrovanja i delovanja, kako je rekao, u godinama kada su imali većinsku vlast u opštinskom parlamentu. Govoreći o narednim zadacima partije, Vukadinović je izjasnio spremnost opštinskog SPS-a da na sledećim izborima Miloš Nešović postane predsednik opštine Kraljevo i da je to najbolje rešenje za grad.
   Predsednik Glavnog odbora Ivica Dačić govorio je o aktuelnim dešavanjima u SPS-u, naglasivši da u ovom mandatu republičke vlasti SPS ima značajnu ulogu i da je ta partija posle 5. oktobra opet nezaobilazni faktor stabilnosti političkog života Srbije i da se nalazi u stalnom usponu. On je takođe rekao da se SPS ne odriče opredeljenja koja je zastupao Slobodan Milošević, a podsetio je i na period za vreme i posle bombardovanja Srbije i obnovu zemlje.
   Inače, retki izveštači koji su pratili ovaj događaj, prokomentrarisali su da je bilo prisutno vrlo malo mladih aktivista SPS-a, a zapaženo je odsustvo kadrova te partije koji su svojevremeno zauzaimali najusticajnije funkcije u privrednom i političkom životu Kraljeva i na osnovu toga lično dobro profitirali. Takođe je zapaženo odsustvo i nekeda omiljenih novinara SPS-a, koji su godinama vrlo aktivno učestvovali u afirmaciji te partije u lokalnim i republičkim medijima.


IVICA DAČIĆ, PREDSEDNIK GLAVNOG ODBORA SPS-A - piše Dragan Vukićević
Kosmet u Srbiji, Crna Gora u Državnoj zajednici

    • Vladu kritikujemo da bi bila bolja. Mi smo u ulozi korektiva vladajućoj koaliciji, nismo klasična opozicija, ali nismo ni klasična vlast. Želimo da budemo taj neki socijalni korektiv vladajuće većine, pošto se u njoj nalaze stranke desne i centralističke političke orijentacije i ova vlada bi trebalo da traje dokle ima parlamentarnu većinu

• Kako komentarišete napuštanje pet poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i tri poslanika u Skupštini Državne zajednice iz poslaničkog kluba SPS-a i konferenciju za novinare na kojoj je Milorad Vučelić objasnio tu odluku?
   - Naravno da nije dobro da se te teme otvaraju putem medija. To su unutarpartijska pitanja, ali je važno to da je naša poslanička grupa ostala jedinstvena, što nije došlo do cepanja, i nadamo se da će svi naši poslanici i dalje biti u istoj poslaničkoj grupi i glasati onako kako je stav odborničke grupe SPS-a. Otvaranje tih tema u medijima nije dobro, jer se unose veštačke podele i lažne dileme u SPS-u, pogotovo što je SPS privržena izvornim principima i politici Sobodana Miloševića, a to smo dakazali time što smo njegovi najveći podržavatelji odbrane u Hagu i tekovine njegove vlasti. Ovde se pokušava da se SPS vrati u vreme pre 6. kongresa, gde se upotrebljavaju iste reči i argumenti kao i 2002. godine, kada su hteli da SPS vrate u vreme konfuzije i dvojnog rukovođenja. Uostalom, ljudi koji su to izrekli nalaze se u rukovodstvu stranke, pa ako je u nečemu grešeno, i oni su deo toga. Ovde se više radi o partijskoj borbi za vlast nego o principima, a naročito je politički ironično da se dolazi do toga da Miloševića od nas brani Vučelić, koji je odlazio iz SPS-a i pravio svoju stranku i bio protiv Miloševića i rekao da će se vratiti u SPS tek kada Milošević ode, koji se radovao 5. oktobru kao danu oslobođenja srpskog naroda, koji je vraćen u SPS i izabran za potpredsednika protiv volje Miloševića... Tu svakako nije reč o političkim principima, već o određenim političkim interesima. A to su teme koje se rešavaju unutar partije, a ne u javnosti.
• Da li to predstavlja novo cepanje SPS-a, s obzirom na to da vas je pre tri godine napustio i Bane Ivković?
- Nadam se da neće doći do cepanja i da će svi poštovati odluke 6. kongresa, koji je jasno utvrdio da je Slobodan Milošević predsednik stranke, ali je na jedan jasan i dostojanstven način rešio rukovođenje strankom u vreme kada je Milošević sprečen da obavlja tu funkciju. Mislim da smo uspešno radili, s obzirom na to da je SPS bio na pragu uništenja. Naša partija je u međuvremenu postala jedan od najznačajnijih političkih faktora u Srbiji. Možda to i danas nekome smeta i polazi u raspirivanje sukoba unutar stranke.
• Čiji je, dakle, Milošević?
- To je lažno pitanje i lažna dilema! On je predsednik SPS-a i to je pitanje koje se zlouputrebljava.
• A koga Milošević podržava, pogotovo što je u jednom periodu iz Ševeningena podržavao Šešelja i radikale?
- Bilo je nekoliko pogrešnih odluka u poslednjih nekoliko godina, kao što je bila pogrešna podrška predsedničkom kandidatu Šešelju, zato što je time odvučen jedan deo glasova SPS-a Radikalnoj stranci. Ali, nezavisno od toga, Milošević je izabran za predsednika i mi u potpunosti podržavamo njegovu politiku. Jedino u čemu se nismo složili je bila lista poslanika, jer je tražio da od 22 poslanika 12 budu iz JUL-a, Slobode itd., što Glavni odbor u celini nije prihvatio. Tu nije stvar u odnosu prema Miloševiću, već u jednom personalnom pitanju, koje je bilo izloženo kroz tu listu poslanika, ali to nije razlog za cepanje SPS-a.
• Kritikujete Vladu, a ipak je podržavate, pa izgleda da će ona da izdrži četiri godine?
- Vladu kritikujemo da bi bila bolja. Mi smo u ulozi korektiva vladajućoj koaliciji, nismo klasična opozicija, ali nismo ni klasična vlast. Želimo da budemo taj neki socijalni korektiv vladajuće većine, pošto se u njoj nalaze stranke desne i centralističke političke orijentacije i ova Vlada bi trebalo da traje dokle ima parlamentarnu većinu.
• Da li to znači da ih podržavate zato što ste vi slabi, s obzirom na anketni rejting poslednjih meseci?
- Ipak smo mi jači od nekih političkih partija koje se nalaze u Vladi. Manipulacije oko našeg rejtinga su uvek bile prisutne. Ni mi nismo zadovoljni našim rejtingom, ali nam on garantuje ulazak u sledeći saziv parlamenta.
• Stiče se utisak da se kao stranka ne radujete prevremenim izborima?
- Ne plašimo se rejtinga i rezultata, ali mislim da bi prevremeni izbori doveli do toga da se DS vrati na vlast, a to je ono što mi ne bismo želeli. SPS bi osvojio i veći broj glasova i veći broj poslanika, ali bi odnos političkih snaga i broj poslanika tada bio takav da bi odluku o tome ko će vladati u Srbiji donosili DS i Bogoljub Karić. Zašto bismo mi onda pomagali drugim političkim strankama?
• Počinju pregovori sa kosmetskim Albancima, slično 1999. godini, kroz „šatl” posredovanje. Da li će i neko iz SPS-a biti u timu Srbije, a vi kao stranka imate već iskustva iz Rambujea?
- Nije se još razgovaralo o tome ko će biti član delegacije i mislim da delegacija treba da se rukovodi osnovnim principima koji su postavljeni još odavno i mislim da Srbija ne bi trebalo da prihvati bilo kakav oblik nezavisnosti Kosova i Metohije. Da li će ona uspeti da spreči nezavisnost - to je drugo pitanje, ali to ne treba da se ostvari uz saglasnost Srbije.
• Uz „šatl” posredovanje, sve podseća na Rambuje. Srbi i Albanci, po svemu sudeći, neće se opet sresti oči u oči?
- To je bilo uvek tako i kod pregovora u Rambujeu. Ovde je samo pitanje šta je krajnji cilj u tom smislu da Koštunica iznese dobre stavove, tako da se nijedno rešenje ne može prihvatiti bez stava Srbije.

NEBOJŠA MEDOJEVIĆ, DIREKTOR GRUPE ZA PROMJENE IZ PODGORICE, O SUDBINI KOSMETA, REFERENDUMU, ODNOSIMA CRNE GORE I SRBIJE - piše Dragan Vukićević
Srbija sa malim šansama ulazi u pregovore o Kosmetu

   • Mila Đukanovića interesuju izbori sledećeg oktobra i, praktično, on sada završava fazu privatizacije svih preduzeća i prirodnih resursa u Crnoj Gori sa jednim kontroverznim biznismenom iz Rusije kriminogenog porekla, koji praktično postaje vlasnik 60, 70 posto industrijske proizvodnje u Crnoj Gori i ima pod kontrolom sve prirodne resurse. Crna Gora postaje, bukvalno, njegova zemlja, dakle privatna firma koju on kontroliše. I posle je sasvim svejedno da li će Crna Gora biti nezavisna ili deo Srbije, jer je kontroliše strani biznismen. On kontroliše zemlju, kontroliše pare, kontroliše kriminal i ima apsolutnu i političku moć

• Srbija još nije obelodanila sastav pregovaračkog tima sa kosmetskim Albancima o budućnosti južne srpske pokrajine. Ako bi Vama ponudili, da li biste prihvatili da budete član Vladine delegacije?
- Čini mi se da bi to bilo pretenciozno, jer ja nemam toliki mandat niti poznajem dovoljno te međunarodne političke odnose. Ja imam samo dobru volju i, čini mi se, neko iskustvo u proteklih 15-16 godina, i to ono najgore iskustvo, a to je učenje na sopstvenim greškama, ali i kroz raspad bivše SFRJ, kada sam bio dosta aktivan u različitim pokretima krajem osamdesetih. Kao student upoznao sam to ružno lice međunarodne politike. Dakle, sreo sam se sa veoma velikim brojem diplomata i predstavnika i novinara i, nažalost, zaključio da se ti međunarodni odnosi uglavnom baziraju na interesima velikih sila i da su lobisti mnogo važniji i značajniji nego argumenti i pozivanje na istoriju i na pravdu. U tom pogledu ja sam već 2001. godine uputio nekim ljudima u srpskoj Vladi neke predloge kako bi trebalo da zaštite srpske interese na Kosovu. Niko to tada nije baš ozbiljno shvatao, a moji predlozi nisu išli u pravcu kako je to tadašnja Vlada, znači Dosova, a čini mi se i sadašnja, razmišljala - po onoj Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti, prema kojoj je bilo predviđeno, da se u nekom trenutku mogu vratiti srpske snage bezbednosti na Kosovo. Međutim, to je samo tako napisano kako bi se ugovor mnogo lakše progutao u Srbiji, ali to više nije moguće učiniti, pogotovo od onog trenutka kada su Amerikanci sagradili bazu Bonstil kod Uroševca. Ja sam tada insistirao da srpska Vlada obrati pažnju na činjenicu da na Kosovu počinje proces privatizacije, i tada je u stvari Srbija morala da zaštiti imovinu srpske populacije kao način njihovog opstanka. Država Srbija je tada propustila idealnu priliku da otvori prvo pitanje Kosova, a to je status imovine i status preduzeća, naročito javnih i preduzeća energetskog i metalurškog sektora, koja su, čini mi se, mogla da se postave kao sporna. Znači, prvo je trebalo ići s tim ekonomskim interesima, da se vidi status zemlje ili status tih preduzeća, recimo energetskog sektora, termoelektrana, rudnika, jer je država Srbija tu puno ulagala. Tu je Vlada koju je vodio pokojni premijer srpski Đinđić pokazala apsolutni nedostatak sluha da izabere metod u rešavanju nekih pitanja u zaštiti srpskih interesa. To je naprosto bio momenat i način da se govori o stvarima koje su razumljive Zapadu. Da se naprosto kaže to je naša imovina, to je naš interes, mi smo tu ulagali i da vidimo šta će biti sa tim, a posle ćemo mi videti kada će policija da se vrati i tako dalje. Međutim, tada nije bilo nikakve reakcije od srpske Vlade, a ja sam slao signale i mejlove nekim svojim prijateljima i ljudima sa kojima sam bio u kontaktu, jer je tada bila jedna sjajna prilika da se neke stvari postave na moderan evropski način. Znači, da zaštite svoje. To je propušteno i sada je ostalo jedino da se objedinite oko toga. Praktično, grubo zvuči, ali rešenje problema Kosova zavisi od toga koliko je srpski lobi spreman da izdvoji novca da parira albanskom lobiju, koji je zaista mnogo organizovaniji i uticajniji i koji ima dosta novca na raspolaganju.
• Da li to znači da lobiji presudno odlučuju i da je rezultat tih pregovora praktično poznat unapred i da Srbi gube Kosmet?
- Pa, postoji nešto što je jako važno za Srbiju, a to je da će neko moći da ospori njen suverenitet i teritorijalni integritet. To su prava, ali vrlo teško neko može da sada obezbedi da Srbija i Beograd vladaju Kosovom. Dakle, čim nemate kontrolu nad unutrašnjom i spoljnom politikom, čim vi ne možete da zaštitite svoje stanovništvo dole, to je praktično već nezavisna država. Znači, ostaje tek nešto što će Srbija uspeti da izbori, a to se tiče zaštite kulturne baštine, tih manastira, crkava i svega toga što predstavlja izvor srpske duhovnosti, srpskog identiteta i istorijskog sećanja i eventualno neka prava za pripadnike srpske manjine vezano za kontrolu tih gradova i teritorija gde su Srbi još u većini. Ali, ljudima mora biti sasvim jasno da Srbija više neće upravljati, barem posredno, tim teritorijama gde su Srbi većina i da može da se desi egzodus tih Srba. Da oni jednostavno dignu ruke, jer narod je u veoma teškoj situaciji, i oni uviđaju da Ujedinjene nacije, Amerika i velike sile praktično favorizuju neku vrstu te nezavisnosti, da li pune ili neke uslovne, što kod ljudi može izazvati kap koja će preliti čašu i da oni jednostavno pokupe stvari i odu negde u Srbiju ili bilo gde drugde, ili u inostranstvo. To može da se očekuje od njih uprkos patriotizmu, jer je njihovo strpljenje već pri kraju.
• Vi, rekao bih, govorite jezikom Janeza Drnovšeka?
- Pa, nije isto. Ja samo govorim kako stvari stoje realno, a Drnovšek to govori jer je verovatno izlobiran od albanskog lobija i što je verovatno finansijski dobro potkovan. Ja govorim samo kakva je sada situacija objektivno. Da uspeh Srbije da zadrži Kosovo samo zavisi od položaja i snage srpskog lobija, a za novo lobiranje rekao bih da je sada dosta kasno. Ja govorim, međutim, vrlo praktično. Amerikanci niti vole preterano Albance, niti mrze Srbe. Oni donose odluke na bazi svojih interesa i postoji neka metodologija i proces kako se to radi.
• Saradnja Kosmeta i centralnog dela Srbije je jednosmerna. Kosmetski Albanci učestvuju aktivno u privatizaciji firmi po Srbiji?
- Da, i ja sam za to čuo. To je problem srpski, jer do kraja nisu propisima regulisali poreklo novca, poreklo kapitala prilikom privatizacije...
• Ali Kosmet je za srpski kapital u tamošnjoj privatizaciji zatvoren atar?
- Nisam čuo da je oko toga bilo interesovanja. I nemam informacije u vezi sa tim, ali za ono prvo sam već čuo da se dešava, da su albanski privrednici preko pojedinih firmi vrlo zainteresovani za privatizaciju nekih preduzeća.
• E, sada mi odgovorite, pošto ste rekli da ne biste prihvatili članstvo u srpskom timu za pregovore...
- He, nisam ja taj koji bi mogao to da radi...
• ...Pozadina moga prvog pitanja je bila drugačija u suštini...
- ...Ja bih pomogao, pomogao bih koliko mogu, ali to je nacionalno pitanje broj jedan u Srbiji i ima mnogo, mnogo pozvanijih ljudi od mene u Srbiji. A ja sam pomagao i ranije, koliko sam mogao. Ja, bez obzira šta se dešavalo, sigurno ne mogu biti na strani, da kažem, albanskih interesa na Kosovu. Mogao bih da pomognem da se ostvari nekakav demokratski mir, nikako primenom sile, ili izazivanje nekih nacionalizama ili slično. Mogao bih savetima, iskustvom i reputacijom sigurno da pomognem srpskom timu.
• Dakle, suština moga prvog pitanja je bila da li je sudbina Kosmeta samo srbijansko pitanje ili je to i pitanje Crne Gore?
- To je veoma delikatno pitanje. Nažalost, crnogorski državni vrh smatra da će do svoje nezavisnosti doći tako što će zaoštriti i pogoršati odnose sa Srbijom. To je potpuno pogrešno, a kada bih ja dobio mandat da rešim odnose sa Srbijom, pokušao bih da te odnose rešavamo kao saveznici. Dakle, nezavisno od toga da li kao dve nezavisne države, ali da se vidi da je to duh savezništva, da se vidi da meni ovde u Crnoj Gori nije milo ako se nešto loše dešava u Srbiji. Znači, da ne bude u Crnoj Gori neka zluradost, da će biti bolje Crnoj Gori ako je Srbija u što goroj situaciji. To je ovo što Đukanović sada radi. Mislim da treba da postoji nekakv duh zajedništva i saradnje i oko tog osetljivog pitanja zvanična Crna Gora bi uvek trebalo da bude na strani demokratske Srbije. Naravno, to ne znači da je trebalo da podrži Miloševićevu politiku prema Kosovu, politike sile i nekih, ne znam, zločina. Ali politika demokratske Srbije i njen odnos prema Kosovu moraju biti podržani i od Crne Gore. Naravno, ne na uštrb Albanaca ili nekih građanskih prava, ali posmatrano kao državni i nacionalni interes, i da sam na poziciji prvog čoveka Crne Gore, učinio bih sve što je u moći jedne male i siromašne države da barem ne odmažem, ako ne mogu da pomažem.
• Dobro, ali Srbija se meša u unutrašnje stvari Crne Gore, barem kada je reč o nesuđenom referendumu koji nikako da se dogodi?
- Pa, Srbija se vrlo malo meša, skoro nimalo...
• Dobro, ali Srbija jeste zainteresovana?
- Pa, to su neki krugovi iz Srbije. Nije Srbija DSS. Ja govorim da se ne meša na neki nedozvoljen način, u smislu finansiranja nekih paravojnih formacija ili opozicije, ili pretnje vojskom kako je to radio Milošević. Legitimno je da Srbija ima interesa u Crnoj Gori i meni se zbog toga dopada stav Borisa Tadića, koji je kao predsednik Srbije rekao da Srbija ima interesa u Crnoj Gori. To su ekonomski interesi, to je položaj Srba u Crnoj Gori, to je možda izlazak na more, možda zajednička bezbednost, ili zajedničko lobiranje rešenja Kosova, i to je, po mom mišljenju, potpuno prihvatljiv i razumljiv jezik. Ja sam zbog toga imao sastanak sa Borisom Tadićem i to sam mu tada i rekao: da je to jedna nova vrsta odnosa prema Crnoj Gori i vrlo rado sam prihvatio da ostanemo u kontaktu i razrađujemo te stvari. Jer, neprirodno je da demokratska Srbija i demokratska Crna Gora na nivou vlada budu u neprijateljskim odnosima ili u odnosima koje sam nekada karakterisao kao podmetanje noge. Znači, mislim da, bez obzira, i kao dve nezavisne države, ako mi imamo prijateljske i savezničke odnose, to može da bude i bolji državni okvir nego zajednička država u kojoj se ponašamo po principu da komšiji crkne krava.
• Srbija se „meša” u unutrašnje stvari Crne Gore kada je reč o referendumu, prema jednom od tumačenja ovdašnjih zvaničnika, kako bi se izbegao građanski rat, preciznije međuplemenski rat u Crnoj Gori, bez obzira na ishod?
- Pa, naravno da se svi brinu oko toga. Nije samo zabrinuta Srbija u vezi sa tim. Svi su zabrinuti, mada ne bi to bio neki veći konflikt, kao onaj u Hrvatskoj recimo, jer u regionu ima više od 100.000 stranih vojnika, od Sarajeva do Kosova i Makedonije, NATO baze su u Albaniji, i to više nije moguće. Ali, da može doći do konflikata u Crnoj Gori i do ljudskih žrtava, između demonstranata i policije, ili između demonstranata i kontrademonstranata, ili između kriminalaca koji mogu biti involvirani da izazivaju sukobe - to može da se dogodi.
• Stiče se utisak da se u suštini Đukanović boji ishoda referenduma i da ga namerno odlaže na neodređeno vreme?
- Upravo tako. Njega interesuju izbori sledećeg oktobra i, praktično, on sada završava fazu privatizacije svih preduzeća i prirodnih resursa u Crnoj Gori sa jednim kontroverznim biznismenom iz Rusije kriminogenog porekla, koji praktično postaje vlasnik 60, 70 posto industrijske proizvodnje u Crnoj Gori i ima pod kontrolom sve prirodne resurse i to, bukvalno, postaje njegova zemlja (Crna Gora, prim. D. V.), dakle privatna firma koju on kontroliše. I posle je sasvim svejedno da li će Crna Gora biti nezavisna ili deo Srbije, jer je kontroliše strani biznismen. On kontroliše zemlju, kontroliše pare, kontroliše kriminal, moć, i zbog toga Grupa za promene ide na izbore, da taj scenario spreči tako što će oduzeti vlast ovome režimu, ali to će biti jako teško, jer iza njega stoje milijarde prljavih dolara i Crna Gora se razvija kao država regionalnog organizovanog kriminala. Već dolazi ruska mafija i kriminalci iz drugih država. U svakom slučaju, pred nama stoje veliki i dosta ozbiljni zadaci.
• To znači da je politika u Crnoj Gori jedna čista maska?
- Da. U Crnoj Gori politika postaje beznačajna. Jer, ako neko kontroliše 70 posto ekonomskih i prirodnih resursa, taj kontroliše i državu u celini.

INTERVJU: DR ZORAN PEŠIĆ, DIREKTOR DOMA ZDRAVLJA U KRALJEVU - piše Anđelka Milošević
Dom zdravlja krojen po evropskim standardima

    • ,,Izabrani lekar” ima dosta mana, ali se trudimo da ih prevaziđemo • U perspektivi i ,,Izabrani pedijatar” • Narednih dana konačno otvaranje Savetovališta za mlade • Proces prijavljivanja za socijalni program uspešno završen

   • Kraljevački Dom zdravlja prvi je u Srbiji u kojem je pokrenut projekat ,,Izabrani lekar". On se već više od godinu dana realizuje u svim ambulantama u našoj opštini. Kako ga danas, nakon tog perioda, ocenjujete?
Projekat ,,Izabrani lekar", u saradnji sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta, započet je u Kraljevu još 2001. godine, a zvanično završen krajem decembra prošle godine. Zapravo, MKCK je tada izašao iz projekta. Od tada, on je, naravno, nastavio da se primenjuje u kraljevačkom Domu zdravlja, ali više ne kao projekat, već kao model, koji je ove godine doživeo replikaciju u Domu zdravlja u Obrenovcu. Tokom iduće godine, kako je planirano, biće implementiran i u još dvadesetak domova zdravlja u Srbiji. Dakle, kraljevački Dom zdravlja je primer drugima kako izgledaju reforme u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
• Koje su prednosti, a koje mane ,,Izabranog lekara"?
Naravno da ,,Izabrani lekar" ima i prednosti i mana. Samo neke od prednosti su, na primer, bolja organizacija, značajnija uloga i mesto zdravstvenih radnika unutar Službe opšte medicine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, zatim u boljem poznavanju pacijenata, u boljoj komunikaciji na relaciji pacijent - lekar (zakazivanje je moguće putem telefona) i ono što je možda i najvažnije - da nema više ,,šetanja" pacijenata od jednog do drugog lekara. Mane, to je bolna tačka. I o tome, u svakom slučaju, treba govoriti. Pre svega mislim na nedoslednost svega onoga što je zamišljeno, i to zaposlenih. To se primećuje u pritužbama korisnika naših usluga, na mnogim punktovima. Ja ovoga puta neću nikoga javno prozivati, ali će ceo rukovodeći tim pokušati da prevaziđe probleme sa kojima se pacijenti susreću. Te pritužbe se najčešće odnose na ponašanje tj. neljubaznost i lekara i medicinskih sestara. Problem nastaje i kada je izabrani lekar opravdano odsutan, pa pacijente blagovremeno ne preuzimaju lekari koji su na zameni, a u jednoj smeni čak ima i više lekara. Tako se bespotrebno stvaraju problemi.
• Šta činite da takve i slične probleme prevaziđete?
To su, dakle, problemi koji su uočeni i rukovodstvo će svakom timu opšte medicine dati opšte preporuke, u vidu obrazloženja, kako mora i treba da se deluje u ovakvim situacijama, koje su opisane kao problematične. Ovom prilikom obećavam da ćemo reagovati na sve pritužbe naših pacijenata.
• Aktuelna je priča da će biti pokrenut još jedan projekat - ,,Izabrani pedijatar", kao i to da će Dečji dispanzer biti kompletno premešten u sadašnje prostorije ATD-a. Da li će onda i ambulantni deo biti potpuno razdvojen od bolničkog - fizički i organizaciono?
U dosadašnjoj unutrašnjoj organizaciji rada Dispanzer za decu nije pripadao Domu zdravlja. Reorganizacijom je predviđeno da, pored Dečjeg dispanzera, i Dispanzer za žene bude pod okriljem Doma zdravlja. Istovremeno, u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije rade se novi standardi, koji će biti ugrađeni u unutrašnju organizaciju rada, koja podrazumeva i podelu lekara i svih drugih zaposlenih. To znači da će Dečje odeljenje i Dispanzer za decu biti razdvojeni, kao i Ginekološko-akušersko u odnosu na Dispanzer za žene. To su neke stvari koje su u toku i koje će biti definisane do kraja godine. Prema tim standardima znaće se i koji je to broj lekara potreban na nivou Doma zdravlja. U ovom trenutku u toku je i reforma sekundarne zdravstvene zaštite. Kraljevačka bolnica je, pored još tri u Srbiji, u toj priči. Prva faza reorganizacije podrazumeva podelu tj. razdvajanje Dečjeg odeljenja od Dispanzera. U drugoj je predviđeno preseljenje Dispanzera u prostorije sadašnjeg ATD-a, i to je priča koja će biti aktuelna tokom naredne godine, kao i projekat ,,Izabrani pedijatar". On se praktično naslanja na projekat ,,Izabrani lekar", gde će takođe biti formirani timovi: pedijatar plus medicinska sestra, za predškolsku i školsku decu. Celokupan projekat finansijski podržava Svetska banka. Ovom prilikom moram da najavim i da će na nivou medicine rada, u istom kontekstu, biti formirani timovi Opšte medicine, koji će ostati na nivou ovih zdravstvenih institucija, znači ambulante ,,Magnohroma” i Fabrike vagona.
• Uskoro treba da bude otvoreno Savetovalište za mlade, koje već postoji u većini gradova Srbije. Zašto Kraljevo kasni?
Kraljevo je jedan od 25 gradova u Srbiji koji je dobio finansijsku pomoć za otvaranje Savetovališta za adolescente. Tačno je da Kraljevo kasni, ali ipak nije poslednji grad u Srbiji u kojem projekat još uvek nije realizovan. S radošću mogu da najavim da će ono ovih dana biti otvoreno, i to u prostorijama Dečjeg doma zdravlja. Biće dostupan i otvoren za sve kojima je potreban bilo kakav savet u vezi sa kod nas još uvek prisutnim tabu temama. Savetovalište će raditi svakodnevno od 12 do 14 časova, i u njegovo funkcionisanje će biti uključeni i ginekolog, pedijatar, psiholog, socijalni radnik i logoped. Svi drugi specijalisti će, naravno, po potrebi biti uključeni u rad Savetovališta za mlade. Verujem da ćemo, iako smo možda zakasnili s otvaranjem, nadoknaditi sve što je u međuvremenu propušteno, i to dobro organizovanim radom, a mladi će u tom prostoru dobiti svu neophodnu stručnu pomoć.
• Bliži se kraj godine, pa je prilika da ocenite rezultate dosadašnjeg rada.
Dozvolićete mi da budem neskroman i da istaknem komentare naših korisnika, koji su se izjasnili u anketi sprovedenoj krajem prošle godine, prema kojoj je više od 90 odsto anketiranih zadovoljno pružanjem naših usluga. Nova anketa će biti sprovedena tokom novembra i ne očekujem bitne promene kada rezultati budu sumirani. A kada govorimo o ovoj godini, moram da pohvalim sve službe u okviru Doma zdravlja: Službu hitne pomoći, Opšte medicine, uprkos maločas nabrojanim propustima u organizaciji, Polivalentnu patronažu, Kućnu terapiju, Stomatologiju, Medicinu rada, Onkološki dispanzer. Moram da istaknem da je Služba stomatologije nedavno od Komisije za spoljni nadzor pri Stomatološkom fakultetu proglašena za najbolje organizovanu službu u Srbiji. Za ovu službu nabavili smo najmoderniji ,,ortopan" aparat u Republici, koji služi za kompletno snimanje vilice i zuba. Sve ostale usluge u ovoj službi su na vrhunskom nivou. Medicina rada je ove godine obavila znatno veći broj sistematskih pregleda nego prošle godine i to, čak, prevazilazi lokalne okvire. U ovom delu Srbije ne postoji bolje organizovana Služba medicine rada. Hitna pomoć konstantno dobija sve pohvale, oni su na usluzi 24 časa i učestvuju u obezbeđivanju svih manifestacija u gradu. Zbog njihovog požrtvovanja mnogi životi su spaseni. Onkološki dispanzer izuzetno dobro funkcioniše. Zaposleni imaju veoma težak zadatak - da preventivu podignu na najviši mogući nivo, i u tome uspevaju. Kao rukovodilac Doma zdravlja, mogu da izrazim zadovoljstvo sa onim što je urađeno, a naravno, uvek ima prostora za bolje.
• Po socijalnom programu, koliko zaposlenih se u Domu zdravlja prijavilo za dobrovoljni odlazak s radnog mesta?
Veoma teško pitanje. Mi smo valjano odradili proces prijavljivanja za socijalni program. Za dobrovoljni odlazak s radnog mesta uz određenu otpremninu prijavilo se 158 zaposlenih. Većina od tog broja su lekari, i to je ono što je nepovoljno i što može da se odrazi na organizaciju rada. Naime, najavljeno je da će njihova mesta sistematizacijom biti ukinuta, a ja bih želeo da verujem da se to odnosi na nezdravstveno osoblje. Ali, ohrabruju najave ministra zdravlja dr Tomice Milosavljevića da neće dozvoliti da mladi, sposobni lekari budu nezaposleni. Očekujem da ćemo biti u situaciji da možemo da primimo određen broj mladih lekara i medicinskih sestara.
• Šta je planirano za narednu godinu?
Naredna godina će biti godina formiranja Doma zdravlja po svim evropskim standardima, a to podrazumeva sve ono o čemu sam govorio. Pa, evo, i ova promena radnog vremena govori tome u prilog, mada se naši korisnici nisu još uvek navikli da je radno vreme pomereno do 21 sat. Vreme je svakako najbolji lek za sve promene i ja od svega očekujem samo najbolje rezultate. U tom smislu građane molim za podršku, jer bez podrške nema smisla bilo šta činiti. Tokom naredne godine učestvovaćemo u raznim kampanjama. Jedna od njih je već u toku - ,,Ti si moje srce". Reč je o preventivnoj kampanji, koja će trajati ukupno osam meseci. Kroz nju građani mogu da preduprede mnoge bolesti. Inače, kompletan Dom zdravlja je koncipiran tako da deluje kroz preventivno - vaspitno - zdravstveni rad. Imali smo veoma uspešnu kampanju protiv pušenja, utičemo na građane da smanje ,,bodi-mas" indeks i tako dalje. Timovi Opšte medicine, u saradnji sa mesnim zajednicama, obilaziće narednih mesec dana naše sugrađane i na licu mesta proveravati njihovo zdravstveno stanje.
U svakom slučaju, našim sugrađanima želimo što više zdravlja i što manje razloga za posetu lekaru.

UGS „NEZAVISNOST” O PRIVATIZACIJI „TELEKOMA”
Jedino akcije u „Telekomu” garantuju manjinskim akcionarima zaradu

   • Radnici, bivši radnici i penzioneri svoje akcije treba da upisuju isključivo u „Telekomu”, jer je u oblasti telekomunikacija jedino zagarantovan profit i povečanje vrednosti akcija, dok će narednih godina pošta biti u velikoj krizi

   Svi radnici, bivši radnici i penzioneri treba da upišu akcije u „Telekomu”, jer jedino „Telekom” u procesu privatizacacije garantuje u narednih desetak godina profit i konstantno višu vrednost akcija. Ovo je u Kraljevu u ponedeljak rekao Nebojša Medojević, direktor Grupe za promene i stručni konsultant UGS „Nezavisnost” na skupu budućih manjinskih akcionara u sistemu „Telekoma”, čija se privatizacija uskoro očekuje u okviru privatizacije velikih državnih sistema kao što su i EPS i NIS.
   Kao stručni konsultant, Medojević je radnicima „Telekoma” ponudio svoj model koji se dijametralno razlikuje od zakonskog predloga Samostalnog sindikata i njihovog stručnog konsultanta Slobodana Pavlovića, čiji je nacrt zakona o privatizaciji „Telekoma” već ušao u skupštinsku proceduru. Prema predlogu zakona koji je ponudio Pavlović, pre privatizacije trebalo bi da se formira novo preduzeće sa novom glomaznom i anahronom strukturom koja bi poslovala sa neizvesnim rezultatima, ali svakako lošije od postojeće. Medojević je ukazao da su radnici prilikom skupljanja potpisa podrške za takvo rešenje još jednom obmanuti, budući da im je rečeno da upisuju akcije, a ispostavilo se da zapravo podržavaju taj predlog zakona. Medojević takođe predviđa da predlagač tog zakona nije obezbedio skupštinsku većinu i da ga poslanici neće izglasati.
   Prema modelu koji je predložio, Medojević sugeriše radnicima, bivšim radnicima i penzionerima da svoje akcije upisuju isključivo u „Telekomu”, procenjujući da je jedino u oblasti telekomunikacija zagarantovan profit i povećanje vrednosti akcija, a da će natrednih godina pošte biti u velikoj krizi, kako pokazuje i iskustvo na globalnom planu. Uz to, on insistira da se izvrši pritisak na Vladu da za manjinske akcionare obezbedi 15 posto ukupnog paketa vrednosti „Telekoma”, odnosno da vrednost akcija ne sme biti niži od 200 evra.
   On je takođe radnicima savetovao da ne prodaju odmah svoje akcije, jer će njihova vrednost konstantno da se povećava, a saopštio je i iskustvo privatizacije telekomunikacionog preduzeća u Crnoj Gori, pri čemu je Vlda Crne Gore svesno obmanula manjinske akcionare koji su masovno prodavali svoj udeo za polovinu jeftinije nego što je Vlada prodala svoj paket i da je u međuvremenu vrednost manjinskih akcija povećan za 50 posto.

SANACIJA GRADSKOG SMETLIŠTA
Deponija u životu još tri godine

   • Sredstva za sanaciju deponije obezbedili Ministarstvo za nauku i životnu sredinu i opština Kraljevo. Ukoliko za tri godine ne izgradi novu sanitarnu deponiju, Kraljevo će se suočiti sa velikim problemom odlaganja smeća

   U Srbiji do sada nije zabeleženo postojanje sanitarne deponije. To znači da svi prostori za deponovanje komunalnog otpada predstavljaju obična smetlišta po kojima neometano preturaju sve brojniji beskućnici tražeći materijal za zaradu ,,kore hleba” i čopori pasa lutalica. Takvog karaktera je i deponija u Kraljevu.
   Posle godinu dana intenzivnih aktivnosti rukovodstva SO Kraljevo i kontakata sa Ministarstvom za nauku i zaštitu životne sredine ostvareni su pozitivni rezultati:
   - U saradnji sa Upravom za zaštitu životne sredine Kraljevo je izašlo na konkurs i našlo se među pet opština koje su dobile pravo da projekat gradskog smetlišta bude doniran od strane Ministarstva sa 2.450.000 dinara. Opština je iz svoje kase izdvojila pola miliona dinara kako bi kompletan projekat sanacije bio završen - kaže za Ibarske novosti Darko Vilotijević, zamenik predsednika opštine.
   Početkom protekle nedelje konačno se krenulo sa realizacijom projekta. Sanacija će, po projektu Instituta ,,Kirilo Savić”, biti izvedena u tri faze. Za prvu fazu Direkcija za planiranje i izgradnju je programom za uređenje javnog i ostalog građevinskog zemljišta za ovu godinu, opredelila oko 14 miliona dinara. Kako nam je potrvdio Dragiša Spasojević, direktor Direkcije, vrednost radova koji se sada izvode je 8,5 miliona dinara. To bi trebalo da pokrije sve troškove prve faze sanacije pod uslovom da količina odloženog smeća odgovara projektnoj dokumentaciji.
   - I u slučaju da dođe do nekih uvećanja na tom planu opredeljena sredstva će biti dovoljna da se ova faza sanacije okonča u ovoj godini- kaže Spasojević.
   Radovi na kompletnoj sanaciji deponije trajaće naredne dve godine, što znači da će Kraljevo u tom periodu imati gde da odlaže komunalni otpad.
- To znači da je pitanje odlaganja smeća u našeg gradu privremeno rešeno na period dve do tri godine. Za to vreme nadležnim preostaje da pronađu konačno rešenje za izgradnju nove sanitarne deponije u protivnom imaćemo nerešiv problem odlaganja smeća. Mislim da će lokalna samouprava postići političko saglasje i u tom periodu naći parnera u nekoj od susednih opština kako bi se izgradila deponija regionalnog tipa. U protivnom moraćemo sami, na svojoj teritoriji da finansiramo izgradnju sanitarne deponije - upozorava direktor JKP ,,Čistoća” Milan Tufegdžić.

SUKOB VLASTI I INVALIDA OKO ZADUŽBINE - piše Ivan Rajović
Original testamenta invalidima dao "krila"

   Višemesečni sukob kraljevačkih invalida okupljenih oko Hendikep centra i predstavnika lokalne samouprave oko toga kome je zapravo pokojni Anđelko Savić ostavio jedan od najlepših objekata u gradu ulazi u završnu fazu ili će se prava bitka tek rasplamsati, sa posledicama koje je, za sada, nemoguće predvideti.
   Kako priča mr Živorad Veljović, predsednik Udruženja paraplegičara Raškog okruga i čovek koji je pokrenuo čitavu akciju da se objekat privede nameni i ispoštuje volja testatora, ljudi iz Fonda ,,Bogavac Savić" pokušali su da objekat Zadužbine daju nekim ljudima koji su imali nameru da od njega naprave striptiz bar i kockarnicu.
   - Mi smo se tada pobunili i dostavili smo projekat u SO - kaže Veljović.
   Projekat podrazumeva da invalidi obezbede donatore koji će da adaptiraju kompletan objekat i da prihod od Zadužbine bude usmeren u dva pravca, prevashodno da se ispoštuje volja porodice Savić. To bi značilo da se u tom prostoru pre svega zaposle invalidi, da se deo prihoda daje u Hendikep centar, a nešto veći deo da se usmeri u obezbeđivanje stipendija deci bez roditelja ili deci iz našeg grada koja nemaju prihode, a studiraju ili uče u nižim školama.
   - Čekali smo da na naš projekat odgovore, a oni su u jednom trenutku pokušali da nekome iz Čačka daju za striptiz bar zgradu koju je Anđelko Savić ostavio omladini i iznemoglima grada Kraljeva. Mi smo se tada oglasili na nama svojstven način i oni su odustali od te namere, a sada ponovo čujem kako nameravaju da to daju nekom drugom. Mi, kao organizacija koja okuplja sve ove ljude na jednom mestu, nećemo da dozvolimo da to urade. Mi ćemo da uđemo u Zadužbinu, budući da smo iz Beograda dobili dokumentaciju iz 1925. godine, kada je pokojni Savić zaveštao taj objekat. Na osnovu te dokumentacije, mi imamo potpuno pravo da uđemo u objekat i u slučaju da se desi da nas neko spreči, ili da pre toga objekat daju nekom drugom, mi ćemo da podnesemo tužbu protiv njih, bez obzira da li se radi o SO ili Fondu jer, po zaveštanju pokojnog gospodina Savića, taj objekat je ostavljen za iznemogle ljude u ovom gradu, za ubogaljene i za siromašnu omladinu - kaže Veljović. - I po tom testamentu, čiji je original kod nas, mi ćemo ući u objekat i prilagoditi ga nameni. A namera nam je da Zadužbinu, koja se nalazi u najelitnijem delu grada, prilagodimo nameni i zaposlimo 4-5 invalida. Druga stvar je stalna izložbena galerija najvišeg ranga, s obzirom na to da imamo donatora da renovira taj objekat. Pod brojem tri je da višak prihoda usmerimo za finansiranje dece bez roditelja, da pomognemo onima koji su najbolji učenici. Mi nećemo da odustanemo od ovoga. Imam najave za mene lično, jer sam rekao jednom pred kamerama, a sada kažem ponovo, da ljudi u Fondu koji su dobijali pare, a znam i od koga su dobijali, imaju nameru da me zaustave u čitavoj ovoj priči. Ali, bez obzira na sve, iako su me pratili i pretili preko telefona i ranije, ja od toga neću da odustanem. Jedino mogu, kako se to kaže u narodu, da me ubiju, a onda sa Zadužbinom mogu da rade šta hoće. Zadužbina mora da bude objekat za one ljude za koje je čovek koji ju je zaveštao i namenio. Mi ćemo njegov grob ubuduće da održavamo i njegove dućane ćemo da, kako piše u testamentu, renoviramo, i da te ljude, koji su nemoćni, bespomoćni, koji nemaju prihoda, zbrinemo za sva vremena. Sa mnom kao jedinkom oni mogu da pokušaju da rade šta hoće, ali neće moći da zaustave najmanje sto invalida i više od 1000 omladinaca koji su nam se pridružili da napravimo ono što smo planirali - kaže Veljović.
   I kako je predviđeno akcijom borbe za Zadužbinu, a i kako je pokojni Savić izričito zahtevao u svom testamentu, invalidi, volonteri Hendikep centra, vojnici na odsluženju civilnog roka u Hendikep centru, izašli su u subotu na grob Anđekla Savića i žene mu Tatije, da polože venac i upale sveće. To je bilo jedino što je pokojnik tražio pre 80 godina, od onih kojima je ostavio jednu od najlepših građevina u Kraljevu, ogromne vrednosti i za tadašnje uslove. Nažalost, većina Kraljevčana ne zna ni gde se nalazi grob ovog humaniste bez poroda, a to ne znaju ni svi oni koji su sticajem okolnosti u Fondu koji bi trebalo da brine o tome da se volja tastatora ispoštuje. Sudeći po grobu koji je u vrlo lošem stanju, do te mere da je čak i slika na spomeniku prepolovljena, tako da je ostao samo Anđelko bez Tatije, lako je zaključiti da brige nema ili je ona preusmerena na striptiz bar, za koji se pojedinim ekonomskim stručnjacima učinilo da bi najlakše i najbrže mogao da donese neophodan novac kojim bi se, između ostalog, finansirao i neki ubogi student. Akcija uređenja groba je tek počela, a kako je najavio mr Živorad Veljović, direktor Hendikep centra i vođa čitavog projekta, ovaj velelepni, preratni nadgrobni spomenik od crnog mermera uskoro će u potpunosti biti vraćen u prvobitno stanje, što podrazumeva i sliku zadužbinara i njegove žene. A poseta grobu, baš kako i u testamentu stoji, od sada će biti praktikovana u one dane u koje je to pokojnik tražio. A nije tražio mnogo za ono što je dao.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

KRALJEVČANIN POČASNI DOKTOR NAUKA DRŽAVNOG UNIVERZITETA IZ VORONJEŽA
Priznanje ruskih naučnika

   • Dr Milomir Gašić, redovni profesor Mašinskog fakulteta iz Kraljeva, počasni doktor nauka državnog Univerziteta iz Voronježa

   Povodom jubileja, 75 godina postojanja i rada jednog od vodećih univerziteta u Rusiji, državnog Univerziteta iz grada Voronježa, dr Milomiru Gašiću, redovnom profesoru Mašinskog fakulteta iz Kraljeva, dodeljena je diploma počasnog doktora nauka tog Univerziteta.
   Našoj javnosti je krajem juna ove godine rektor tog Univerziteta, prof. dr I. S. Surovcev, ukazao na pokretanje postupka o dodeli ovog visokog priznanja jednom stranom profesoru.
   Na pitanje čime se zaslužuje ova diploma, prof. dr Milomir Gašić kaže:
   - Učestvujući na domaćim, a posebno na inostranim međunarodnim konferencijama, pruža vam se velika šansa da sa rezultatima svog naučnog rada upoznate širi krug naučnika iz sveta.
   Ja sam imao tu privilegiju da sa svojim naučnim radovima budem prisutan u naučnim krugovima Rusije poslednjih deset godina. Rezultati tih radova su naišli na pozitivnu ocenu vodećih profesora koji se u svom naučno-istraživačkom radu bave nosećim strukturama građevinske i transportne mehanizacije. Ocenjujući moj doprinos u razvoju nauke iz te oblasti kao značajan, Naučni savet Univerziteta u Voronježu je doneo rešenje kojim mi se dodeljuje Diploma počasnog doktora nauka - DOCTOR HONORIS CAUSA. Pored ocene naučnog dostignuća kao dominantnog, Naučni savet je ocenjivao i druge sposobnosti koje su od značaja za unapređenje kvaliteta univerzitetske nastave, međufakultetske saradnje, sposobnosti u rukovođenju i organizaciji međunarodnih naučnih skupova.
   Meni je izuzetno drago što mi je diploma uručena 14. oktobra 2005. godine, na dan jubileja posvećenog sedamdeset petoj godišnjici postojanja i rada Univerziteta u Voronježu.
   Prof. dr Milomir Gašić je istakao da ovo priznanje pripada i Mašinskom fakultetu u Kraljevu, čime ova institucija potvrđuje visok rejting u naučno-obrazovnom prostoru univerzitetskog obrazovanja. Uručenju diplome počasnog doktora nauka prisustvovao je prof. dr Ljubomir Lukić, prodekan za naučno-istraživački rad Mašinskog fakulteta iz Kraljeva.



REALIZOVANA IDEJA KRALJEVAČKIH UMETNIKA - piše Ivan Rajović
Plaćanje komunalnih računa slikama

   Posle mnogo kolonija, koje su rađene u korist nekih drugih udruženja, ljudi i organizacija, kraljevački slikari okupljeni u Udruženju likovnih umetnika i Galeriji ,,Vladislav Maržik" odlučili su da konačno nešto urade i za sebe. Zapravo, kako objašnjava mr Veljko Zelenović, pošto ovo Udruženje duguje izvesnu sumu gradskoj ,,Toplani” za grejanje, došli su na ideju da naslikaju određeni broj slika i da se putem kompenzacije oduže. A koliko je čitava stvar dramatična, govori i to što su svi drugi načini i pokušaji iscrpljeni i ovo je jedini preostali način da Galerija, koja je prethodnih godina bila izvor žestokih sukoba slikara oko rukovođenja odnosno vlasništva, a kasnije postala jedno od najaktivnijih stecišta ljubitelja kulture sa mnogobrojnim sadržajima iz najrazličitijih oblasti umetničkog izražavanja, opstane. To se, bar za sada, uglavnom odnosi na visoke iznose koji podrazumevaju troškove za grejanje i građevinsko zemljište. Kako kaže Zelenović, ti dugovi u ovom trenutku iznose oko 200.000 dinara, što njima, u krajnjoj liniji, uopšte nije bitno, budući da još od pravljenja objekta slikari nisu imali nameru da plaćaju komunalije jer, tvrde, nisu dohodovna organizacija.
   Ukoliko se sa opštinom nađe kompromisno rešenje da ova zgrada bude situirana, odnosno da se kroz Umetničku školu obezbedi i Galerija, problem će biti rešen. Obećanje predsednika opštine je postojalo, ali do realizacije nikada nije došlo, pa su slikari odlučili da stvar uzmu u svoje ruke. U ,,Toplani” su pristali da se kompenzira sa slikarima, a očekuje se da to isto uradi i Direkcija za izgradnju. Naravno, ovo nije neko dugoročno i sigurno rešenje, pa u ,,Maržiku" već razmišljaju da prekinu sa dosadašnjim aktivnostima, prostor zatvore za građanstvo i podele slikarima kao ateljea, ukoliko u opštini ne smisle nešto konkretno i definitivno. Zelenović naglašava kako u gradu ne postoji organizacija koja je otvorenija za saradnju sa svim drugim nosiocima i učesnicima društvenih događanja, a opet im se dešava to da ne mogu da obezbede ni minimum sopstvene egzistencije kao Udruženje. Umetnicima baš nije primereno da govore o tako prozaičnim i materijalnim stvarima kao što su pare. Mada, u ovom slučaju nisu pare osnovni problem, već ima i mnogo drugih, što ovu Galeriju prati od početka, a što podrazumeva velike nesuglasice na svim nivoima, kako među slikarima, tako i sa svima onima koji su na bilo koji način povezani sa ovim objektom koji se nalazi na izuzetnom mestu u centru grada i koji bi, pored Galerije, mogao da ima i mnoge druge namene sa dosta velikim profitom. Nažalost, ili na sreću, još niko nije uspeo u takvom poduhvatu, a znala je da interveniše i policija u žestokim verbalnim ubeđivanjima između slikara, kolekcionara, kumova i ostalih pretendenata na mesto prvog čoveka Udruženja likovnih umetnika Kraljeva. Uglavnom, čitava ideja deluje dosta zanimljivo, čak i sa stanovišta marketinga. A ukoliko se ovo nastavi, moguće je očekivati da i neki drugi umetnici sutra počnu da se interesuju za ovakav vid plaćanja svojih računa, što bi, u zavisnosti od njihovih dela i njihove procene, lepe pare moglo da donese ,,Toplani”, ,,Elektrodistribuciji”, Direkciji i drugim po običan narod problematičnim institucijama.
   Kako saznajemo, sličan vid razmene dobara nameravaju da predlože i aktivistkinje narodne radinosti, koje bi kilovate mogle da plaćaju goblenima i vunenim čarapama, a građevinsko zemljište, recimo, džemperima, stolnjacima i heklerajem. Pošto je već poznato da ova populacija parno grejanje može da vidi samo na TV, o tom izdatku se i ne razmišlja.



UZVRATNA POSETA KRALJEVAČKOG HORA „SV. ARHIĐAKON STEFAN” HORU „SV. TRI JERARHA” U KRUPNJU - piše Slobodan Rajić
Novi susret prijatelja

   Jedna lepa i plodna saradnja nastavljena je ove jeseni. Baš kao što je proletos i nagovešteno, mešoviti crkveni hor „Sveti arhiđakon Stefan“ iz Kraljeva posetio je prošlog vikenda svoje kolege i koleginice iz mešovitog crkvenog hora „Sveta Tri jerarha“ u Krupnju. Bila je to uzvratna poseta, dogovorena prilikom posete krupanjskog hora Kraljevu, 25. juna ove godine i veličanstvenog zajedničkog koncerta pod nazivom „U susret Vidovdanu“, održanog tada ispred Duhovnog centra „Sveti vladika Nikolaj Velimirović“ u Kraljevu.
   Kraljevački crkveni hor imao je prilikom posete Krupnju bogat kulturno-umetnički program i po rečima svih putnika-učesnika, naišao na izuzetno i nezaboravno gostoprimstvo svojih domaćina. Najpre je u subotu u punoj sali Doma kulture u Krupnju održan zajednički koncert dva prijateljska hora. Pod dirigentskim palicama Dunje Marinković iz Kraljeva i đakona Zorana Kokanovića iz Krupnja, izveden je program duhovne i crkvene horske muzike, sličan kao 25. juna u Kraljevu (izostale samo starogradske pesme). Horovi su nastupili pojedinačno, a potom zajedno, i izazvali gromke aplauze oduševljene publike. Goste iz Kraljeva posle koncerta pozdravili su čelnici krupanjske opštine, predvođeni predsednikom opštine i njegovim najbližim saradnicima, kao i crkveni velikodostojnici. Hor iz Kraljeva sutradan je zajedno sa domaćinima učestvovao u jutarnjoj liturgiji u hramu Svetog Vaznesenja u Krupnju.
   Inače, tokom posete Krupnju i Rađevini Kraljevčani su posetili i više znamenitosti Šabačko-valjevske eparhije, kako duhovne, tako i istorijske. Pored ostalog, prvog dana posetili su manastir Lelić, zadužbinu svetog Nikolaja Velimirovića (u blizini je sv. Nikolaj i rođen) i poklonili se njegovim moštima koje se ovde trajno čuvaju. Drugog dana, u povratku, posetili su obnovljeni manastir Kaonu, u kojem je 2000. godine održana centralna proslava dva milenijuma hrišćanstva, a koji ih je zadivio lepotom i okolinom, kao u Švajcarskoj, sa jezerom, ribnjakom itd. Pored toga, Kraljevčani su u blizini crkve u Krupnju posetili i Spomen-kosturnicu boraca iz Cerske bitke, sa Mačkovog kamena, koju je otkrio kralj Aleksandar Karađorđević, i crkvu u Dobrom potoku, iznad koje se nalazi turistički centar sa etno-selom, u srpskom stilu.
   Sve u svemu, bila je to nezaboravna uzvratna poseta, uz dogovor za nastavak saradnje. Kako kaže Dunja Marinković, Kraljevčani su, pored svega lepog što su doživeli, shvatili i koliko Krupanj više brine o svojim kulturnim institucijama i kulturno-umetničkom stvaralaštvu, jer, iako petnaestak puta manji od Kraljeva, ovaj gradić, sa oko 5.000 stanovnika, ima daleko brojniji i organizovaniji crkveni hor. No, to je priča za neku drugu priliku i tema za kraljevačku opštinu i njenu lokalnu vlast.


PISMO IZ GRACA, AUSTRIJA
Pomoć za bolnicu i slikare

   • Humanitarna pomoć u vrednosti od 50.000 evra, koju je prikupio Rade Živaljević iz Graca, stiže u Kraljevo 31. oktobra

   Rade Živaljević iz Graca, srpski vitez, prijatelj Kraljeva, tokom čitave ove godine organizovao je susrete sa viđenijim ljudima iz Graca i cele Austrije, preko kojih je uspeo da sakupi veoma dragocenu i vrednu opremu za potrebe Kraljeva. U ovoj međunarodnoj akciji sarađuju 55 donatora iz Austrije i članovi svih političkih stranaka iz austrijske Štajerske, pa čak i predsednik vlade Štajerske Franc Voves, predsednik ,,Štajerske narodne pomoći" Fric Majcen i predstavnik ,,Karitasa" Jovan Ristić. Na kamionu koji će 31. oktobra Crvenom krstu u Kraljevu dopremiti opremu nalaziće se 120 invalidskih kolica, jedna tona kvalitetnog papira za slikare, 80 pari invalidskih štaka, veliki broj medicinskih instrumenata i pomagala, 61 madrac, muška i ženska garderoba, sve zajedno 11 tona ili 50.000 evra.
   U akciju koju vodi Živaljević uključen je veliki broj agencija i zavoda iz Graca. Meću njima je i Socijalno osiguranje Graca, ,,Karitas" i štajerska vlada sa dr Kurtom Flekerom na čelu. Grac je Živaljeviću ponudio i novac za prevoz pomoći do Kraljeva.
   U ponedeljak, 31. oktobra, u 8 časova ispred Humanitarne organizacije ,,Manastir Dečani" u Gracu biće svečano. Kamion sa humanitarnom pomoći ispratiće svi važniji političari, donatori i aktivisti ,,Karitasa". Ispraćaju će prisustvovati generalni konzul SCG Sonja Asanović - Todorović i članovi srpsko-crnogorskog konzulata iz Graca. Pošiljku će ispratiti i gradonačelnik Graca magistar Zigfrid Nagl i članovi Predsedništva humanitarne organizacije ,,Manastir Dečani" sa predsednikom Srbom Savićem na čelu, a tu će biti i Zvonko Tesla, Nenad Milić, Novak Kršikapa, Drago Savić i Lepomir Ilić.
   Živaljević sada i za Austrajance sprema jedno iznenađenje. Naime, u ovogodišnjim poplavama oštećeni su mnogi žitelji Austrije. Zato je srpski vitez odlučio da, uz pomoć društava ,,Manastir Dečani" i ,,Karitas", organizuje veliki mećunarodni koncert zabavne i narodne muzike, na kojem će nastupiti muzičari iz Austrije i Srbije. Pokrovitelj će biti Opština Grac sa gradonačelnikom Naglom na čelu. Za taj koncert neće biti ulaznica. Pozvani gosti će davati dobrovoljne priloge za pomoć Austrijancima koji su stradali od poplava, a sponzori će platiti dvoranu i muzičare. Ovaj veliki koncert biće održan tokom sledećeg meseca.


MIRKO DULOVIĆ, NOVO IME MEĐU AFORISTIČARIMA - piše Ivan Rajović
Smešne strane naše tuge i obrnuto

   • Da li zbog autorovog znalačkog pristupa ili zbog specifičnosti aktera i istorijskih okolnosti, ovo su aforizmi koji ni u kom slučaju ne mogu biti univerzalni, oni postoje samo ovde. A paradoks je u tome da koliko su nama primereni, jasni, očigledni i sastavni deo svega što smo proživeli, toliko su neshvatljivi bilo kome ko nije sa ovih prostora, ko nije imao ušteđevinu kod Dafine, nije doživeo inflaciju, bratoubilačke ratove, nagli uticaj tajkuna na sudbinu nacije i šta već

   Aforizam je čudna umetnička forma. Smatraju ga savršenstvom književnog izraza, legitimnim i naoko bezazlenim intelektualnim obračunom sa neistomišljenicima, a istovremeno i delotvornim načinom da se užurbanim i ne toliko obrazovanim narodnim masama saopšti ono što bi ipak trebalo da znaju. Zbog te i takve univerzalnosti, aforizmu, kao prenosiocu sopstvene stvaralačke imaginacije, pribegavaju ozbiljni pisci, već viđeni klasici, intelektualci sa nepomirljivim stavom prema okruženju, buntovnici sa razlogom i bez razloga, ali i najobičniji kvaziintelektualni ,,pljuvači" koji pod paravanom književnog iskaza mogu mirno da pljuckaju sve one do čijeg im je pljuckanja stalo, a da se to čak u nekim krugovima smatra i književnim stvaralaštvom.
   I što više razmišljam na ovu temu, dolazim do spoznaje da je, ma u koju od ovih kategorija spadao, aforizam nešto poput onih šarenih kapsula čiji sadržaj u organizmu deluje tek kad se istopi baš taj omotač koji ga i drži na okupu, sve dok se ne razlije kroz vene i stigne tamo gde treba izazivajući različite reakcije ili jednostavno ne izazivajući ništa. A reakcije mogu biti najrazličitije, od osmeha autorovoj dosetki do gorčine izazvane britkim rezom aktuelne političke situacije, pod uslovom da prihvatamo teoriju po kojoj je sve politika; od suze radosnice do bolnog jecaja nad sopstvenom zlehudom sudbinom; od blede i ravnodušne spoznaje svakodnevice do okrutnog suočavanja sa onim što većina mozgova ne prihvata cenzurišući realnost da bi se sačuvao bar ostatak svesti, a telo poštedelo stresa. Da bi se to ili nešto od toga postiglo u ovom uzaludnom poslu kao što je ispisivanje aforizama, nije potrebno biti samo dobar pisac, potrebno je biti dobar aforističar, a to znači gledati, osluškivati, misliti, doživljavati i sve ostale psihološke i fiziološke radnje, podrazumevajući i pisanje, obavljati u skladu sa takvim drilom nad sopstvenom ličnošću. Hoću da kažem da je biti aforističar zapravo način života, genetski kod koji se određuje vrlo lako još pri rođenju: ili jesi - ili nisi. Druga je stvar što je uticaj životnih okolnosti u ovoj zemlji doveo do toga da se ovde gotovo svi rađaju kao potencijalni aforističari.
   Naravno, sticaj pomenutih političkih okolnosti u zemljama kao što je ova i gde je jednostavno sve postalo majdanom vrcavih satiričnih iskrica, mnogima ide na ruku. Čega god čovek da se dotakne, to do te mere deluje iskrivljeno, da čak i mala doza cinizma može samo da ga ulepša. Svega toga je Dulović i te kako bio svestan kada je odlučio da se oglasi svojim satiričnim prvencem sa provokativnim, mada za sada radnim naslovom ,,Jedva ste me pročitali". Čitav rukopis je podeljen u deset tematskih celina koje su u funkciji tek da fokusiraju određenu tematiku i prepuste je razornom dejstvu Dulovićeve satirične oštrice. Neretko ti njegovi aforizmi, ako se to od njih uopšte očekuje, nimalo nisu smešni. Neki su bolni u svojoj okrutnosti, tim pre što deluju kao sažete vesti iz novina, kao ogoljeni prikazi svakodnevice. Mnogi to uistinu i bukvalno jesu. Ali, Duloviću ne može da se ne veruje, niti iko normalan može i da pomisli da u osnovi njegovog stvaralačkog postupka leži potreba za igrom ili zabavom. Čak i da je tako, ono što se mora priznati jeste da se radi o prilježnom analitičaru, nevoljnom sudioniku i objektivnom kritičaru svega onoga što se na ovim prostorima događalo svih ovih godina koje su skakavci tek olizali, a neka druga gamad oglodala do koske. Ovi aforizmi zato nisu samo dobronamerno poigravanje našim naravima i sudbinama, što bi za cilj imalo sagledavanje samih sebe u svoj svojoj ojađenosti i spoznaji o našoj autsajderskoj ulozi u novoj istoriji, makar se ona zvala i Novim svetskim poretkom, oni su svojevrsna hronika svega onoga što se nekada nazivalo ,,slovenskom dušom", danas ,,srpskim inatom", a sutra, ako ga bude, možda i ,,srpskom ludošću” ili ,,uzaludnom dobrovoljnom žrtvom”. Dakle, slikajući svet oko sebe zapravo baš onakvim kakav on jeste u svojim karakterističnim detaljima koji su, nažalost, već postali opšta mesta, Dulović nas, slobodno se može reći, samo podseća na ono što ne bi trebalo da zaboravimo. U toj njegovoj naoko jednostavnoj igri izvlačenja na svetlo dana postaje jasno da on uspostavlja nešto što se slobodno može nazvati srpskim aforizmom. Da li zbog autorovog znalačkog pristupa ili zbog specifičnosti aktera i istorijskih okolnosti, ovo su aforizmi koji ni u kom slučaju ne mogu biti univerzalni, oni postoje samo ovde. A paradoks je u tome da koliko su nama primereni, jasni, očigledni i sastavni deo svega što smo proživeli, toliko su neshvatljivi bilo kome ko nije sa ovih prostora, ko nije imao ušteđevinu kod Dafine, nije doživeo inflaciju, bratoubilačke ratove, nagli uticaj tajkuna na sudbinu nacije i šta već. Zato Dulović ne propušta ništa, zato ponekad sa gotovo opipljivim ushićenjem ,,pronalazača britve" na samo sebi svojstven način koji sadrži i prekor, i podsmeh, i tugu, i bolni vapaj ,,prizovimo se pameti", ređa te mudre iskrice koje postaju buktinje ljudske gluposti, promašenih života, zloće i svega onoga sa čim se suočavamo.
Ono što mislim da je vrlo bitno pomenuti jeste i to da se mnogi autori obilato služe postupkom u kojem već postojeća opšta mesta u govornom jeziku olako prilagode naoko aforističnoj formi. Kod Dulovića je i to dovedeno u neku sasvim razumnu meru.
   Ovakve knjige u životu jednog autora mogu biti prve, a mogu ostati i jedine. Tim pre što se ovaj rukopis ne doživljava kao zbornik godinama prikupljanih aforizama zaustavljenih među koricama, već kao pažljivo satkano književno delo koje tek egzistira kao celina, hronološki, tematski, gradacijski i u svakom drugom smislu. Naravno, to ne znači da nema i aforizama koji stoje sasvim zasebno i koji kao takvi apsolutno mogu da se prihvate i odigraju svoj ulogu. Ima ih, i te kako mnogo. Ima i onih koji će se zasigurno već uskoro smatrati antologijskim. No, neka o tome čitaoci daju svoj sud. A što se mene tiče, voleo bih da mogu da priznam da mi je drago što sam ga pročitao, makar i jedva. A jeste.

Jedva ste me pročitali
•••
Naučnici su ustanovili da na Marsu nema uslova za život. Vreme je da svoju pažnju usmere i na Srbiju.
•••
Mi bismo rado seli za pregovarački sto. Jedini je problem što ne možemo da vas gledamo.
•••
Srbija ne može da bude samostalna. Zakon nalaže da je za iznemogle i nemoćne neophodna tuđa nega.
•••
U Evropi nam više ne okreću leđa - sumnjaju u naše poštene namere.
•••
Više nam ne pripada ni Goli otok! Nama je Srbija sasvim dovoljna!
•••
Ja živim na bazi polupansiona: imam samo za spavanje i doručak.
•••
Moja biografija nema ni jednu mrlju. Oduvek sam bio niko i ništa.

SRPSKA LIGA

   • Sloga - Metalac (GM) 0:1 (0:0)