Približavanje Evropskoj uniji
Imajte časti, podnesite ostavku
Umesto obećanog raja - sirotinja raja
Zbog ličnih sujeta možemo da izgubimo još dve godine!
Da vratimo Kraljevo tamo gde mu je mesto
Zahvaljujući Svetskoj banci otkloniće se uska grla u dijagnostičkoj proceduri
Uredbom protiv zakona
Antonijevići ,,spasavaju kolevke”
Ruška oblači manekenke, a Laza pobeđuje Džordana
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal

PROMOCIJA AKCIJE DSS „SVE SMO BLIŽE” NA CENTRALNOM GRADSKOM TRGU U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Približavanje Evropskoj uniji

   Demokratska stranka Srbije (DSS) promovisala je u subotu, 12. novembra, na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, svoju akciju pod nazivom „Sve smo bliže - izvodljivo je”. Kao i u ostalim okružnim centrima u Srbiji, sinhronizovano, u isto vreme, sa početkom u 11.30 sati, članovi i simpatizeri Opštinskog odbora DSS u Kraljevu tom prilikom delili su razni promotivno-propagandni materijal građanima i razgovarali sa njima o približavanju i pridruživanju Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji.
   - Kao što je poznato, Savet ministara Evropske unije 10. oktobra zvanično je dao „zeleno svetlo“ otpočinjanju pregovora o stabilizaciji i pridruživanju SCG Evropskoj uniji, a konkretni pregovori započeli su 7. novembra. To je prvi praktični korak u pridruživanju naše zemlje porodici evropskih naroda, a to znači korak ka boljem životu naših građana, otvaranju novih radnih mesta, većim i sigurnijim platama i penzijama, boljoj socijalnoj zaštiti... Zaista smo prijatno iznenađeni koliko su građani Kraljeva svih uzrasta i zanimanja u subotu pokazali zainteresovanost za ovu akciju i u velikom broju prosto „okupirali“ naš štand sa propagandnim materijalom na Trgu srpskih ratnika - ističe Vladimir Bogavac, predsednik Opštinskog odbora DSS Kraljevo, sumirajući rezultate prošlonedeljne kampanje.
   Inače, tokom subotnje akcije DSS na centralnom gradskom trgu u Kraljevu građanima je podeljen veliki broj „pasoša“ Evropske unije, rečnika „engleski, francuski, nemački... u svakoj prilici“, brošura i ostalog propagandnog materijala kojim se objašnjava značaj približavanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji i program DSS u vezi sa tim.

NAŠ PUT U EU
   Prva tri koraka ka EU smo uspešno prešli: (1) sastanci Konsultativne grupe i unapređenje stalnog dijaloga sa EU, (2) pozitivna studija o izvodljivosti i (3) otpočinjanje pregovora o pristupanju sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Ako tako nastavimo, ubrzo ćemo doći na tzv. „belu Šengen listu“, koja znači slobodno putovanje u Evropu za sve naše građane, bez vađenja viza i beskrajnih redova pred ambasadama u Beogradu.
   Srbiju i Crnu Goru u pristupanju EU očekuju sledeći koraci: (1) zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU, njegova ratifikacija i sprovođenje, (2) podnošenje zvanične kandidature SCG za članstvo u EU, (3) pregovori o pristupanju EU i (4) članstvo u Evropskoj uniji.

IZ „PASOŠA” EU:
LIČNA KARTA EU
Ukupan broj država članica: 25
Moto: In varietate concordia („Jedinstvo u različitosti“)
Himna: „Oda radosti“
Dan Evrope: 9. maj
Sedište: Brisel
Površina: 3.976.372 km2
Populacija: 460.000.000 stanovnika
Novčana jedinica: Evro
Najvažnije institucije EU: Evropski savet, Savet (ministara) EU, Evropski parlament, Evropska komisija i Evropski sud pravde.

OSNOVNE VREDNOSTI EU
   Evropska unija pod tim imenom formalno je ustanovljena 1992. godine Mastrihtskim sporazumom, ali su mnogi aspekti Unije postojali i pre toga, još od 1951. godine, kada je oformljena Evropska zajednica za ugalj i čelik.
   Aktivnosti 25 članica EU pokrivaju sve oblasti javne politike, od ekonomske i zdravstvene, do spoljne i odbrambene. Ipak, širina ovlašćenja se razlikuje od oblasti do oblasti, pa EU na polju monetarne i poljoprivredne politike, trgovine i zaštite životne sredine podseća na federaciju. Po pitanju socijalne, ekonomske, unutrašnje politike, EU podseća na konfederaciju, a u oblasti spoljne politike, liči na međunarodnu organizaciju.
   Moderna Evropa danas znači stabilnost i nepromenjivost granica, koje dobijaju novi smisao otvorenošću za slobodan protok ljudi, roba i usluga.
Načela na kojima počiva EU jesu: sloboda, demokratija, poštovanje ljudskih prava, solidarnost, uvažavanje identiteta država članica.
   Godine 1993. EU je u Kopenhagenu donela kriterijume kojima se način pristupanja definiše potrebom prihvatanja tzv. „Acljuis communautaire“, tj. zajedničkih tekovina, a one podrazumevaju ekonomsko i političko usklađivanje sa Unijom. To se pre svega ogleda u stabilizaciji institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, poštovanje ljudskih prava i prava manjina, postojanje efikasne i konkurentne tržišne ekonomije, mogućnosti ispunjavanja i preuzimanja svih obaveza koje proističu iz članstva, uključujući ostvarivanje političke, ekonomske i monetarne unije.
Na samitu u Solunu, juna 2003. godine, EU je jasno otvorila svoja vrata za SCG, kao i za ostale države zapadnog Balkana.

RADIKALI PROZIVAJU PREDSEDNIKA OPŠTINE - piše Rajko Sarić
Imajte časti, podnesite ostavku

    • Predsednik opštine i dalje obmanjuje javnost umesto da, kao lekar i humanista, podnese ostavku i tako prizna da je, ne svojom krivicom, zalutao u političke vode, smatraju radikali

   Aktuelni predsednik opštine Kraljevo dr Radoslav Jović čini tešku povredu zakona tvrdeći da ostavku može da podnese dan uoči referenduma odnosno 26. novembra. Zakon jasno kaže da je ostavka validna ukoliko se podnese najkasnije pet dana pre referenduma. U suprotnom, izjašnjavanje građana se mora sprovesti, jer su do tada sprovedene sve potrebne radnje, od imenovanja biračkih odbora, broja biračkih mesta, štampanja izbornog materijala i obezbeđenja potrebnih sredstava, rečeno je na konferenciji za novinare u sedištu Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke, koja je posle četiri i po meseca obezbedila potreban broj potpisa građana sa pravom glasa za pokretanje postupka za opoziv predsednika opštine, a što su do sada potvrdili i Opštinska izborna komisija i Opštinski sud.

KRŠENJE LJUDSKIH PRAVA
   Predsednik kraljevačkih radikala, narodni poslanik Miljko Četrović, i ovog puta je izrazio nezadovoljstvo načinom na koji se potpisnici inicijative pozivaju u SUP radi potvrđivanja validnosti svog potpisa, čime se, kako kaže, krše neka od osnovnih ljudskih prava, pravo na tajnost izjašnjavanja.
- Kao pokretači cele priče oko opoziva predsednika opštine, smatramo da je najpre trebalo ispitati zašto su se liste sa potpisima građana, bez odluke Opštinske izborne komisije, danima šetale po Matičnoj službi i drugim službama u SO Kraljevo. Zašto liste nisu bile pod ključem Opštinske izborne komisije? U trenutku kada je Komisija zvanično započela proceduru provere spiskova, oni su već bili iscrtani olovkama raznih boja, što potvrđuje da su lični podaci potpisnika nezakonito proveravani - rekao je Četrović i dodao da je, u međuvremenu, Komisija zatražila da saveti mesnih zajednica dostave predloge za novi sastav biračkih odbora.

ČASNA OSTAVKA
   - Dakle, predloge za novi sastav biračkih odbora, umesto dosadašnjih kojima je istekao mandant, predložiće saveti mesnih zajednica, kojima je još u februaru, takođe, istekao mandat. Sad do izražaja dolazi zahtev Odborničke grupe SRS, koja je mesecima tražila od koalicije na vlasti da radi svoj posao, da između ostalog, raspiše izbore za nove organe vlasti u mesnim zajednicama jer postojeći nemaju kredibilitet - smatra predsednik OO SRS i poziva predsednika opštine da pokaže imalo časti i podnese ostavku, i na taj način prizna da je, ne svojom krivicom, zalutao u političke vode i predupredi bespotrebno trošenje oko deset miliona dinara budžetskih sredstava na sprovođenje referenduma.
   Radikali smatraju da opštinsko rukovodstvo, posebno predsednik opštine, nastavljaju sa (ne)radom. Iako je zakonom o budžetskom sistemu tačno rečeno kako i kada počinje procedura donošenja nacrta budžeta za narednu godinu, odbornička grupa SRS još nije dobila takav predlog. Navodno je, kaže Četrović, nacrt odluke o budžetu za 2006. godinu dostavljen odborničkim grupama vladajuće koalicije i članovima Opštinskog veća.
Radikali su još jednom uputili apel svim medijima, posebno lokalnim, da shvate ozbiljnost situacije i da, shodno zakonskim obavezama tokom predizbornih aktivnosti, svim učesnicima omoguće jednake uslove nastupa.


OPŠTINSKA IZBORNA KOMISIJA
Opoziv pred Vrhovnim sudom

   Kao što je javnosti poznato predsednik opštine dr Radoslav Jović je pre dvadesetak dana podneo inicijativu za zaštitu zakonitosti. Tek 14. novembra republički javni tužilac Vrhovnom sudu uložio je zahtev za zaštitu zakonitosti, a Opštinska izborna komisija je dobila rok od osam dana da se po ovom pitanju izjasni što će svakako učiniti već ovih dana, potvrdio nam je Dragan Bogdanović, član OIK.
   - U toku je određivanje biračkih odbora i štamoanje glasačkog materijala za 120 biračkih mesta što predstavlja obiman i odgovoran posao. U ovom slučaju imamo i problem više jer nam potrebna sredstva još nisu prebačena - kaže Bogdanović.
   Na odluku Vrhovnog suda, koja će biti doneta po vanrednom pravnom sredstvu nema žalbe, ali postoji mogućnost da odluka bude doneta 26. novembra, dan uoči referenduma. Da je republički tužilac reagovao ažurnije konačna odluka bi bila doneta blagovremenije nego u ovom slučaju.

SAVETOVALIŠTE DEMOKRATSKE STRANKE ZA GRAĐANE KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
Umesto obećanog raja - sirotinja raja

   • Cilj novootvorenog Savetovališta DS pri Kancelariji predsednika Srbije je da pomaže Kraljevčanima u rešavanju svakodnevnih životnih problema • Građani će moći da ukazuju na svoje probleme svakodnevno, lično, telefonom i putem Interneta, a ponedeljkom, sredom i petkom od 9 do 13 sati da dobiju i besplatne pravne savete

   Nezadovoljan efikasnošću nadležnih organa u rešavanju problema građana i nepostojanjem posebne institucije za tu namenu, Klub Demokratske omladine juče je u Kraljevu otvorio Savetovalište Demokratske stranke pri Narodnoj kancelariji predsednika Republike Srbije - saopšteno je na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare tog kraljevačkog Kluba.
   - Političari koji obavljaju vlast u opštini obećali su raj na zemlji, a sve je više sirotinje raje u Kraljevu. Jasno je da samo iz političkih razloga ne postoji institucija koja bi rešavala probleme naših sugrađana, a ne samo zato što u našem gradu sve funkcioniše idealno. Klub Demokratske omladine zato je rešio da napravi korak više i da u Kraljevu otvori Savetovalište Demokratske stranke pri Narodnoj kancelariji predsednika Republike Srbije - istakao je Igor Andrić, predsednik Kluba DO Kraljevo.
   Savetovalište DO biće otvoreno svakodnevno za građane koji će u njemu moći da ukazuju na svoje svakodnevne životne probleme, dok će pravnik tog Savetovališta svakog drugog dana davati besplatne pravne savete građanima koji se obrate za pomoć.
   - Činjenica je da je Kraljevo grad sa puno problema. Ipak, sve je manje onih koji su spremni da te probleme reše. Nedovoljna motivacija građana dovela je do ove, mnogi misle, bezizlazne situacije. Zbog toga smo mi tu da saslušamo građane Kraljeva i pokušamo da damo odgovor na sve probleme. Međutim, nemojte očekivati od ove institucije da čini čuda. Moramo pre svega biti realni. Probleme je moguće rešiti samo ako se svi u Kraljevu uključe u jednu veliku akciju, čiji će rezultat biti poboljšanje životnog standarda u gradu - naglasio je Ljubiša Bojanić, predsednik Izvršnog odbora Kluba DO DS Kraljevo.
   A Vladimir Čairović, član IO Kluba DO Kraljevo, objasnio je i da rad Savetovališta neće biti ograničen samo na članove i stručnjake tog Kluba, već da će obuhvatiti i širi krug zainteresovanih saradnika.
   - Različite firme i banke iz Kraljeva su pristale da sarađuju sa Kancelarijom i u njen rad će biti uključeni mnogi stručnjaci iz različitih oblasti koji će pratiti stanje u Kraljevu i pokušati da reše najveće probleme. Svi problemi koji budu van domašaja naše Kancelarije biće prosleđeni u Narodnu kancelariju u Beogradu, koja se pokazala kao veoma uspešna - rekao je Čairović.
   Predstavnici Kluba Demokratske omladine istakli su na pres konferenciji i da „aktuelna lokalna vlast u Kraljevu nema razumevanja za inicijativu za zvanično otvaranje odeljenja Narodne kancelarije u ovom gradu“ i pozvali predsednika opštine da uvidi značaj jednog takvog poteza. „Ako ova lokalna samouprava to ne uradi, kad mi dođemo na vlast, prvi potez biće nam da u Kraljevu otvorimo istureno odeljenje beogradske ili kragujevačke Narodne kancelarije“. Naglasili su i da ova akcija Kluba Demokratske omladine nije pokrenuta zbog jeftine političke ili stranačke kampanje kao u vreme izbora, već zbog isključive želje i namere da se pomogne svim građanima bez obzira na stranačku pripadnost jer, kako su predstavnici Kluba upozorili, „politika postoji zbog ljudi, a ne ljudi zbog politike“.

MR JOVAN NEŠOVIĆ, OPŠTINSKI MENADŽER, O KAPITALNIM INVESTICIJAMA U KRALJEVU - VODOSNABDEVANJU, OBILAZNICI, NOVOM MOSTU, GASIFIKACIJI, POLITIČKOM NEJEDINSTVU - piše Dragan Vukićević
Zbog ličnih sujeta možemo da izgubimo još dve godine!

   • Problem je što smo mi imali vanredne izbore pre nepune dve godine i problem je što vanredne izbore možemo da imamo ponovo. Jednostavno, mi ne možemo i ne želimo da dozvolimo zbog nečije sujete da imamo vlast koja će da funkcioniše četiri godine i da ljudi koji su izabrani na četiri godine pokažu šta znaju i koliko umeju. Jer, vlast treba da traje četiri godine. Verujem da ćemo taj problem uspeti da prevaziđemo, pošto bi bila zaista velika šteta da sve što smo ove godine započeli ne nastavimo i sledeće

   Ono o čemu se pričalo duži niz godina u Kraljevu i oko čega su mnogi razmišljali, ali se nisu upuštali u proces rešavanja, mi smo ove godine započeli i mislim da je to najveći uspeh ove lokalne vlasti. U rešavanju tih problema mi smo imali svesrdnu materijalnu podršku resornih ministarstava i Vlade Srbije, bez čije pomoći to i ne bi moglo da se rešava. Ono što je prva stvar i oko čega postoji politički konsenzus jeste rešavanje pitanja vodosnabdevanja naše opštine. Odluka Skupštine opštine je da se problem rešavanja vodosnabdevanja Kraljeva obavi povećavanjem broja izvorišta i količine vode koja se može dobiti u žičkom i konarevskom polju i da se u dogledno vreme sagradi fabrika vode. Ove godine smo sprovodili aktivnosti u dva pravca u celom tom projektu. Pre svega, kroz gradnju integralnog magistralnog veznog cevovoda od izvorišta do rezervoara i od rezervara do grada, i zaštitini bedem na konarevskoj strani. Te dve investicije su koštale oko 240 miliona dinara. U obe investicije polovina učešća je iz budžeta Republike. I to je kapitalna investicija u Kraljevu - kaže opštinski menadžer mr Jovan Nešović, u intervjuu „Ibarskim novostima” odgovarajući na pitanje koje su najkrupnije investicije započete u Kraljevu ove godine.
• To znači da imate dobru saradnju sa Vladom Srbije?
- Uvek postoji mogućnost za bolju saradnju. Mislim da bi saradnja sa Ministarstvom za privredu morala da bude bolja i, što je moja želja, u toku ove godine pokušaćemo sa ministrom Bubalom i ministrom finansija Dinkićem da se za Kraljevo uradi ono što je rađeno za Kragujevac, Vranje i Bor. Kraljevo ima 30.000 izbeglica, Kraljevo ima posustalu privredu i potrebno je da se preko Fonda za razvoj izdvoje određena sredstva i upute i plasiraju u kraljevačku privredu za projekte koji će omogućiti nova radna mesta. Prošle godine Kragujevac je dobio 500 miliona dinara, Vranje 250, a Bor 200 miliona dinara, a ja očekujem da Kraljevo ove godine može dobiti 300 miliona dinara, i to će biti moj zahtev, ali i zahtev naše lokalne samouprave...
• ... Pa, zar se ne kasni sa time? Prognani sa Kosmeta u Kraljevu su već šest godina!?
- ... To nema veze sa izbeglicama. Kraljevo jeste opterećeno izbeglicama, ali grad je imao određenu pomoć od Vlade i određena sredstva od međunarodnih donatorskih organizacija koje su imale zadatak i želju, zahvaljajući tome što smo imali 20 i više hiljada izbeglica, da nam pomognu da razvijemo lokalnu infrastrukturu i da na neki način rešavamo neke naše probleme. Ovo je konkretna pomoć privredi, da ljudi koji imaju projekte i programe dobiju prioritet iz Kraljeva, odnosno da se otvaraju nova radna mesta, što je nama u ovom trenutku jako važno.
• Da se vratimo krupnim investicijama u opštini.
- Kada već govorimo o vodosnabdevanju, sledeće godine nastavićemo projekat, tako da ćemo prema planu da gradimo nasip u žičkom polju i to je mnogo veći nasip od ovog u konarevskom polju, a i skuplji - koštaće više od 70 miliona dinara, a iduće godine najverovatnije ćemo raditi na kanalizacionoj mreži, odnosno na kanalizaciji koja će povezati Ribnicu i Matarušku Banju, čime bismo zaštitili izvorišta od podzemnih voda. To su dve aktivnosti koje planiramo za sledeću godinu da uradimo, a u toku su i pregovori sa francuskom Vladom i firmom „Degremon” da se kroz „meki” kredit, koji podrazumeva niske kamate i značajan iznos kao donaciju, izgradi fabrika vode u žičkom polju, čime bismo zaokružili problematiku vodosnabdevanja Kraljeva zdravom pijaćom vodom.
Druga stvar koju smo pokrenuli ove godine jeste početak gradnje obilaznice oko Kraljeva i ono što se sada radi jeste realizovanje direktne investicije Ministarstva za kapitalne investicije, a to je povezivanje puta prema Kragujevcu sa mostom preko Ibra. Naš zadatak za sledeću godinu, mada je to bilo predviđeno u budžetu za ovu godinu, jeste da se obavi eksproprijacija zemljišta u Ratini i da se počne gradnja lokalne saobraćajnice koja će privremeno spojiti ovaj deo magistrale i postojeći put za Vrnjačku Banju. I to dok se ne završi kompletna obilaznica. Ta investicija istina kasni, ali će se intenzivno nastaviti početkom građevinske sezone iduće godine i ja očekujem da će iduće godine taj deo obilaznice kao privremeno rešenje biti završen, a u isto vreme insistiraćemo kod Vlade i resornog ministarstva da se produže poslovi izrade projekta za konačan završetak cele obilaznice.
Treća investicija jeste most preko Ibra i pripremni poslovi u ovom trenutku se intenziviraju. Doneli smo odluku da taj novi most bude uz postojeći. U toku je ispitivanje geomehanike tla i očekujemo da će Direkcija za planiranje i izgradnju Kraljevo u decembru raspisati konkurs za idejni i glavni projekat i da će se sve to završiti do februara, a potom treba obezbediti građevinsku dozvolu i očekujem da će se u budžetu za sledeću godinu izdvojiti značajna sredstva za gradnju mosta. Taj most može da se završi ako ne za godinu, ali za godinu i po sigirno, i time lolakna samouprava može biti ponmosna. Postoji i niz značajnih, ali manjih projekata, čija je realizacija u toku, ili se planiraju. Tu pre svega mislim na uređenju Žičke reke, što finansiraju „Srbijavode” u iznosu od 37 miliona dinara. Zatim, ima nekoliko projekata koje finansiraju resorna ministarstva, a tu pre svega mislim na sanaciju i proširenje puta prema Goču, koji je važan koliko za razvoj turizma, toliko i za razvoj tog dela naše opštine. U toku je i završetak radova na magistralnom putu prema Ušću, nastavak radova puta prema Ivanjici u studeničkom kraju, mnogo radova na lokalnim putevima, a važno je naglasiti i jedan projekat koji je započet, istina uz malo kašnjenje, a to je gasifikacija. Ove godine, dakle, uspeli smo, sa manje ili više uspeha, da pokrenemo mnogo stvari, i da nije ovih političkih problema koje imamo, čini mi se da bi ti poslovi znatno više odmakli.
• Ali, kada pominjete most, šta je sa visećim mostom za pešake u produžetku Ulice Milana Toplice?
- Viseći most za pešake nije bio u planu ove godine, ne verujem da će biti u planu ni za sledeću godinu, jer je naš pripritet gradnja ovog drumskog mosta.
• Kakva je situacija kada je reč o stranim donacijama? Da li još postoje?
- Donacija je sve manje i one se usmeravaju po pravilu prema nekim strukturalnim reformama koje se odvijaju u lokalnoj samoupravi ili u državi. Možemo reći da smo i ove godine imali određena donatorska sredstva koja nisu zanemarljiva, i to sa SCD-om švajcarske Vlade za izgradnju 30 stanova na Beranovcu za domaće ugroženo stanovništvo, ali i izbeglice. Zatim, treba pomenuti intenzivnu saradnju sa MSP-om, koji pomaže strukturalne reforme lokalne samouprave u procesu modernizacije strateškog planiranja, upravljanje finansijama i razvoj nevladinog sektora. Potom, imali smo izuzetnu saradnju sa HELP-om, ACDI/VOCA-om i drugim donatorskim organizacijama. Neke od njih, a posebno Help i ACDI/VOCa su ove godine izrazile želju da pokušaju da ljudima koji imaju ideju pomognu i sa direktnim donatorskim sredstvima omoguće da započnu sopstveni biznis. I biće oko 120 tih takozvanih grantova, koji se kreću od 2.800 dolara, i dobićemo sigurno osamdesetak novih malih zanatskih radnji i preduzeća koja su registrovana i koja će početi da privređuju kao privredni subjekti, što mislim da je vrlo značajno. Ta praksa biće produžena i u idućoj godini, a očekujem da će se sa određenim sredstvima uključiti i lokalna samouprava da donatorima pomogne. Značajno je u ovom trenutku navesti da sa sedam opština mi učestvujemo u projektu „Habitata” koji ima tri komponente. Prva je da se izgradi 96 stanova na teritoriji opštine Kraljevo, da se formira Opštinska stambena agencija, a sve kao preteča namere Vlade Srbije da formira Fond za socijalno stanovanje. Drugi deo tog projekta je pomoć lokalnoj samoupravi u institucionalnom razvoju i razvoju nekih cenatara ili agencija koji su važni da postanu nosioci opštinskih projekata koje kao svoj interes opština prepozna. I treći deo projekta jeste da nosioci stanarskog prava u tim stanovima, s obzirom na njihov loš materijalni status, dobiju određena materijalna sredstva kako bi svoj ekonomski položaj poboljšali. O detaljima ćemo razgovarati sa donatorima. Da li će to biti kroz grantove, ili kroz kreditiranje njihovog zapošljavanja - to je nešto o čemu ćemo tek razgovarati.
• A, kao opštinski menadžer, čime niste zadovoljni u ove dve nepune godine? Šta je to što je moglo da se uradi a nije?
- Nisam zadovoljan jer smo imali određenu političku nestabilnost i rekao bih da smo imali malo više političke želje, da smo više verovali jedni drugima, mogli smo više i da uradimo. Lično nisam zadovoljan jer nismo uspeli da privatizujemo nijedan od dva naša velika sistema - Fabriku vagona i „Magnohrom”. Nadam se da ćemo do kraja godine uspeti da privatizujemo Fabriku vagona, jer je zaista lokalna samouprava mnogo učinila i rukovodstvo koje tamo radi da Fabriku vagona koliko-toliko postavimo na noge. Ako bismo do kraja to uspeli da realizujemo, mi bismo u velikoj meri rasteretili grad i to bi predstavljalo početak izvlačenja naše opštine iz krize. Očekujem da će i „Magnohrom” naći strateškog partnera i, mislim, kada ta dva velika sistema budemo privatizovali, da će i sektor malih i srednjih preduzeća brže da se razvija, tako da ćemo i ostale stvari moći lakše da rešavamo. Mada je taj posao na Vladi, a ne na lokalnoj samoupravi, žalim što više nismo u skladu sa svojim mogućnostima uradili da se te privatizacije obave ranije.
• Predstoji i privatizacija javnih preduzeća?
- Zakon o privatizaciji javnih preduzeća još nije donesen i zato malo toga može da se kaže u ovom trenutku.
Međutim, javna preduzeća uprkos tome moraju da se prilagođavaju. Tu mislim pre svega na politiku zapošljavanja, jer socijalni program za ta preduzeća praviće lokalna samuprava i ako se dogodi da nastupi naglo zapošljavanje, onda će se dogoditi da ćemo kao lokalna samouprava morati kroz godinu dana da izdvajamo velika sredstva za socijalne programe. I u razgovorima sa direktorima javnih preduzeća insistiram da se politika zapošljavanja vodi vrlo racionalno, jer vrlo brzo mogu da nastanu veliki problemi.
• Pomenuli ste političko nejedinstvo. U kojoj meri i na koji način se na rad lokalne samouprave odražava inicijativa radikala za opoziv predsednika opštine Radoslava Jovića?
- Ono što mene najviše boli u ovom trenutku jeste što mi nikako ne možemo da se opametimo. Dok se drugi trude da obave što više poslova za svoj grad, mi se bavimo sami sobom i to se pokazalo i u ovom slučaju. Kada se govori da se pravi politička kriza, a reč je o lokalnoj samoupravi, najgore je da se to čini u ovom trenutku. Pre svega, zato što treba da se formira lokalni budžet i da se kod resornih ministarstava konkuriše pogramima kako bismo zadovoljili neke naše opštinske potrebe. Jer, kao što sam pomenuo, treba nama pomoć Vlade za rešavanje vodosnabdevanja, za gradnju mosta preko Ibra, treba nam pomoć Vlade za regulaciju toka Zapadne Morave i za još mnoge potrebe. Umesto da se sada sve političke snage saglase i ujedine, i na republičkom nivou, tu mislim na republičke poslanike i zamenike ministara, i svih snaga na lokalnom nivou učinimo da se ujedinimo i konkurišemo za te pare, mi se bavimo sami sobom i stvaramo političku nestabilnost. To je loše, zaista loše. S druge strane, to se jasno vidi i kada razgovarate sa predstavnicima i donatorskih organizacija, predstavnicima ambasada i diplomatama koji dolaze u naš grad, a čije je prvo pitanje „zašto imate političku nestabilnost?”. Problem je i to što smo mi imali vanredne izbore pre nepune dve godine i problem je što vanredne izbore možemo da imamo ponovo. Jednostavno, mi ne možemo i ne želimo da dozvolimo zbog nečije sujete da imamo vlast koja će da funkcioniše četiri godine i da ljudi koji su izabrani na četiri godine pokažu šta znaju i koliko umeju. Jer, vlast mora da traje četiri godine. Verujem da ćemo taj problem uspeti da prevaziđemo, pošto bi bila zaista velika šteta da sve što smo ove godine započeli ne nastavimo sledeće godine. Pogotovo zato što sadašnja vlast čini veliki kvalitativni iskorak u rešavanju problema koji tište ovaj grad i čini mi se da je šteta da to ne bude urađeno, jer svaka nova vlast koja bi u ovom trenutku došla morala bi godinu dana da se prilagođava, a to bi faktički značilo da bismo tada dobili i republičke izbore, čime bismo izgubili i sledeću godinu i može da se desi da zbog naše gluposti izgubimo dve ili tri godine i investicije koje bi bile značajne za naš grad. A to bi, u ovom trenutku kada se država otvara prema Evropskoj uniji, bilo kontraproduktivno, i ja verujem da ćemo uspeti da te političke probleme rešimo i da ćemo imati toliko pameti da nastavimo sledeće godine bolje nego ove.
• A kakva je Vaša saradnja sa poslanicima, republičkim i saveznim? Da li su oni „slobodni strelci” ili su partijski strelci, ili ipak doprinose nešto i ovom gradu i građanima koji su ih tamo i poslali?
- Ja lično imam sa poslanicima solidnu saradnju. Ne mogu da kažem da je odlična, ali jeste solidna i to bez obzira na njihovu partijsku pripadnost i naše slaganje ili neslaganje u pogledu shvatanja politike. Mi moramo u narednom periodu da prevaziđemo naše političko uverenje, politički interes i političko neslaganje. Kada je u pitanju grad Kraljevo, onda poslanici i svaka vlast prema Beogradu moraju da budu jedinstveni. Treba pogledati samo Čačak, gde, ako je interes Čačka u pitanju, onda su svi bez obzira na partiju na istom putu. Ja se nadam da ćemo i mi to postići u Kraljevu, a u 2006. godini očekujem da donesemo strateški plan razvoja Kraljeva. To je nešto na šta će nas i donatorske organizacije naterati, a i vlast u ovom trenutku u Kraljevu oseća potrebu da sačini takav strateški plan koji bi bio obavezujući bez obzira koja bi stranka ubuduće došla na vlast. O tome ozbiljno razgovaramo i to će biti jedan od najvažnijih dokumenata koji će ova Skupština opštine doneti iduće godine.
• Predstoji usvajanje opštinskog budžeta za narednu godinu. Kakva je njegova perspektiva iz ugla investicija?
- Moje stanovište je da budžet treba da bude investiciono projektovan. Prošle godine za investicije je bilo predviđeno više od 60 posto sredstava i taj trend treba da zadržimo. I vodosnabdevanje, most i obilaznica moraju u tome da imaju prioritet. I u tome je postignut politički konsensuz stranaka koje čine vladajuću većinu, a čini mi se i opozicije. A što se tiče drugih stvari - to je pitanje razgovora i dogovora partija koje učestvuju u vlasti. Nadam se da ćemo doneti program rada Direkcije i da ćemo „povući” iz budžeta Republike sredstva makar u iznosu koliko smo povukli ove godine. Praktično, u investicijama ćemo imati iduće godine novaca koliko je budžet opštine Kraljevo, s tim što smatram da ćemo sredstva za javnu potrošnju nadomestiti iz republičkih fondova.

NEVLADINE ORGANIZACIJE
• Kakvi su Vaša saradnja i iskustvo kao opštinskog menadžera sa nevladinim organizacijama u Kraljevu?
- Imali smo jedno vreme „poplavu” nevladinih organizacija, i to je nešto što se dešavalo i u drugim zemljama u tranziciji. U poslednje vreme nevladin sektor će morati da se transformiše. Pri tome mislim da će ostati samo one nevladine organizacije koje mogu da se brzo prilagode okruženju u kome deluju. Ja imam solidnu saradnju, ne kažem odličnu, sa nevladinim organizacijama. One treba da pomognu vlasti, ne da budu protivnik, već saradnik u nekim projektima i mislim da smo tu saradnju imali i nadam se da će tako biti i u narednom periodu.

DEPONIJA ILI SMETIŠTE?
• Da li Kraljevu treba regionalna deponija?
- To je pitanje koje mora da razreši Skupština opštine Kraljevo. I povodom te deponije ima mnogo politikanstva. Jer, država je donela zakon po kome moraju da postoje regionalne deponije, a drugo, i država i međunarodne donatorske organizacije pomoći će one koji i u tom poslu budu prvi. U ovom trenutku ne postoji nikakva odluka o gradnji regionalne deponije, o tome će morati Skupština opštine da se izjasni. A mi realno u ovom trenutku nemamo ni lokalnu deponiju, nego imamo lokalno smetište. Čini mi se da smo za gradnju regionalne deponije olako „izgubili” Čačak, dok sa Vrnjačkom Banjom nismo ni razgovarali i može nam se desiti da u narednom periodu sami finansiramo lokalnu deponiju, i to bez ičije pomoći! To je pitanje za sve odbornike, jer na postojeće smetište može još svega dve godine da se odlaže smeće, a posle toga mi ćemo biti primorani da donesemo odluku.

MILAN VUKOVIĆ, POTPREDSEDNIK OO DS I ŠEF ODBORNIČKE GRUPE DS U SO KRALJEVO - piše Ivan Rajović
Da vratimo Kraljevo tamo gde mu je mesto

   • Sve ovo vreme Vi ste, praktično, bili u vrhu lokalne vlasti koja se nije sve vreme ponašala u skladu sa obećanjima datim građanima. Osećate li neku dozu krivice zbog toga ?
Precizno rečeno, od 1997. do 2000. godine sam bio u vlasti, ali od 2000. do 2003. sam se odmarao i rešavao lične probleme u smislu egzistencije i zasnivanja porodice. Politički sam se opet aktivirao 2003. na prevremenim lokalnim izborima u Kraljevu. Nakon toga je DS ostala u opoziciji, iako je bar u početku bilo razgovora da to bude jedan širi demokratski korpus. Tako da sam u ovih godinu i po dana šef Odborničke opozicione grupe DS u opštini Kraljevo. DS je mogla i trebalo je da nađe mogućnosti da učestvuje u toj vlasti. Nismo napravili dobar filing sa ostalim demokratskim strankama koje čine vlast. Smatram da u narednom periodu DS mora i trebalo bi da se uključi u obavljanje vlasti na način na koji ona predstavlja odgovarajuću snagu u ovoj opštini.
   Jedan od problema zašto DS nije bila dovoljna ili je pravila neke greške u onome što je mogla da obavlja i šta je obavljala u opštini Kraljevo je to što se iz DS stvorilo mnogo novih demokratskih stranaka ili su ljudi iz raznih razloga, nezadovoljstva i dr. odlazili u druge partije. Drugi problem su ljudi na funkcijama koji u ime DS nisu znali da naprave taj filing za jedan politički rad i razvoj te organizacije i obavljanje jednog državnog posla, u ovom slučaju posla na nivou lokalne samouprave. Tu su odgovorni i pojedinci koji se nisu najbolje snašli, a istupali su u ime DS. Najveći broj priča koje su kružile oko DS je bez argumenata i dokaza, neistinite su, pa kada nemate argumenata da nekoga napadate, još manje ih imate da nekoga branite, jer nemate zbog čega. To su priče i lažne afere kojima se pokušava da se smanji rejting DS. U svakom slučaju, mi smo važan faktor u političkom životu u Kraljevu u poslednjih devet godina.
• Dobro, kako onda vidite situaciju u našem gradu u ovom trenutku, a gotovo devet godina živimo u takozvanoj demokratiji ?
   Kraljevo se ne razlikuje od generalne slike u Srbiji, ali je frapantno to što se opština Kraljevo često pominje kao najveća opština po površini u Srbiji, a da su privredni i ekonomski potencijali nepresušni. Ja sam siguran da se u Srbiji po nekim parametrima nalazimo u poslednjoj trećini opština, što je veoma alarmantno za građane. Privredna situacija je katastrofalna, mi sada nemamo preduzeće društvenog, državnog sektora koje može da bude za primer u opštini. Ono što je pozitivno, to se dešava u privatnom sektoru, i to je ono na osnovu čega u ovom trenutku grad živi. I ovo iscrpljivanje seljaka u poslednjih 15-ak godina je došlo do kulminacije.

KATASTROFALNA PRIVREDNA SITUACIJA
   Mene kao lokalpatriotu boli to što u nekim drugim centrima ima inicijative i investicije da se nešto pokrene, a kod nas nema. Ne krivim samo ovu vlast, jer neke pretpostavke u prethodnom periodu nisu bile smele, planske i dugoročno sagledavane. Mislim da kvalitativni pomak u obavljanju lokalne vlasti mora da se napravi, da se napravi dugoročan program razvoja opštine Kraljevo, koji mora brzo i hitno da se uradi, jer on daje neke smernice, a obavezuje nas srednjoročni program razvoja opštine koji bi trebalo da proistekne iz tog dugoročnog plana. A tek onda onaj godišnji plan, koji bi trebalo da oslikava političku volju, moć i mogućnost onih koji bi trebalo da obavljaju vlast u opštini Kraljevo, da bi to krenulo napred. Mi smo u ovom trenutku u zaostajanju i nema političkog faktora ili pojedinca koji može da shvati da je ekonomski i privredni problem ključni problem o kome se ovde ne priča. Možda sada pričam o nekom programu koji bih ja zastupao kada bih bio u nekoj vrsti vlasti. Postoji podatak da se u slamaricama, po pretpostavkama MMF-a, kod pojedinaca nalazi više od četiri milijarde dolara, tako da u našoj sredini postoji oko 60 miliona dolara koji nisu investirani jer nije napravljena pogodna klima za investiranje i da se taj novac stavi u funkciju. U Kraljevo se u poslednje vreme doselilo više od 30.000 raseljenih i prognanih ljudi, i tu je odmah trebalo pružiti urgentnu pomoć u opštem funkcionisanju grada, proširenju infrastrukture itd. Pomaci moraju da se prave. Zamislite da se godišnje u opštini radi 1.000 kuća i stanova, automatski kreće građevinska operativa, proizvodnja građevinskog materijala, trgovina građevinskog materijala, restorani gde se hrane ti radnici, onda kreće i prodaja poljoprivrednih proizvoda... a u Kraljevu se sada godišnje pravi oko 200 stanova.

KLJUČ JE U POKRETANJU PRIVREDE
   Sudbinu zaista moramo da uzmemo u svoje ruke, ne samo da deklarativno u tome nastupamo na političkim mitinzima, tribinama i u predizbornim kampanjama, već moramo zaista da budemo subjekt kada vršimo političku vlast i da preuzimamo odgovornost. Više nemamo vremena za čekanje i da nam strani faktori koji utiču, situacije specijalnog rata, unutrašnjeg i spoljnog neprijatelja, i svih tih drugih dostignuća nekog prethodnog režima koji su nas i te kako u tom pravcu oblikovali, budu objektivne okolnosti zbog čega nešto nismo uradili. Ključ je u pokretanju privrede i onoga šta možemo, a ne ono što je nekada bilo. I Kraljevo zaslužuje neke investicije za pokretanje sa mrtve tačke. Ipak se mi nalazimo na tri reke, železnički smo čvor i moramo da napravimo neke napore da vratimo naš grad tamo gde mu je mesto.
• Vas, kao političara, ali i kao predsednika Inženjerske komore Srbije, moram da pitam o urbanističkoj mafiji u gradu, o čemu se već godinama u mnogim prilikama govori. Ima li je ili nema i šta to zapravo znači ?
   Urbanistička mafija je prekrupna i preozbiljna reč da bi se bez dokaza prikazivala. Generalni plan opštine Kraljevo je postojao od ranije, dakle, odgovarajuća planska dokumentacija je postojala u opštini, ima i plan niže kategorije koji mora sa tim generalnim da bude u skladu.
Zakon o zaštiti spomenika kulture uvek je bio viši zakon od Zakona o planiranju, ma kako se oni zvali, tako da objekti koji se grade moraju da prolaze proceduru, odgovarajuću, pred Zavodom za zaštitu spomenika kulture, a Odeljenje za urbanizam moralo je da poštuje tu proceduru da se za svaki objekat koji se gradi ne može izdati građevinska dozvola i odgovarajuća urbanistička saglasnost ako pre toga nije dobijena odgovarajuća saglasnost od Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Urbanistička mafija je nešto na čemu konkretno insistira SRS, što je verovatno populaciji kojoj se obraća to prijemčivo, mislim na njihovo biračko telo. Da SRS gradi, to se sigurno ne bi zvalo urbanističkom mafijom, ili da su oni na vlasti. Mislim da je to nepošteno prema velikom broju ljudi, ne kažem da možda nema anomalija i da nema nekakvih odstupanja, ali to je uvek postupak koji može ovako ili onako da se tumači.

POSTOJEĆA LOKALNA VLAST SE NIJE SNAŠLA
• Kakav je Vaš stav, a i Vaše stranke, u slučaju ,,Jović", koji ovih dana potresa ovaj grad ?
   Predsednik opštine Radoslav Jović je prvi predsednik koji je demokratski izabran i pripadao je demokratskom korpusu. I s te strane smatram da je veoma teško dati objektivan sud o svemu što se dešava. U svakom slučaju, situacija koja je nametnuta Zakonom o izboru predsednika opštine malo je nezgodna i po njega i po sve ostale predsednike opština. Ta izmena i dopuna Zakona je učinjena pre redovnih lokalnih izbora koji su održani 2004. godine, a novo rešenje je takvo da se predsednik opštine teško može odupreti jednoj takvoj inicijativi, s obzirom na to da uspešnost referenduma ne zavisi koliko je procenata građana ukupno glasalo, već je dovoljna prosta većina od izašlih. To stavlja u nepravednu situaciju sve predsednike opština i ljude koji su se opredelili da se u određenom periodu stave na čelo tih opština i obavljaju važne državne poslove u interesu svih građana opštine Kraljevo. Ne samo kao pripadnik opozicije u opštini Kraljevo, već kao građanin, smatram da se postojeća lokalna vlast nije snašla. Morali su da imaju koalicioni sporazum, makar u jednoj od dve tačke, po kome će raditi u periodu kada su na vlasti. Oni su od svakog skupštinskog zasedanja pravili dobitnu kombinaciju za dovoljan broj glasova u njihovoj većini, zadovoljavanjem nekih ličnih potreba odbornika, njihovih ličnih sujeta i nekakvih odvijanja poslova koji su u prethodnom periodu započeti po inerciji, koji se sporije odvijaju ili uopšte ne odvijaju, ali su ih uzimali u svoj program rada.
   Najveću odgovornost za tako nešto ima predsednik opštine, ma kako se on zvao, jer je on sa svojim programom na počeku mandata tu koaliciju, koja je bila uz njega, ipak morao da pridobije jednim programom obavljanja te funkcije sa razvojem opštine u te naredne četiri mandatne godine.

RADIKALIZAM SE NADVIO NAD NAŠOM OPŠTINOM
   S druge strane, SRS je dobila krila posebno u Kraljevu uvođenjem tog proporcionalnog sistema. Jer, smatram da je ostao većinski sistem koji nije možda princip demokratske Evrope, gde se glasa za pojedinca koji pripada političkoj organizaciji, gde se glasa za stranku pa se proporcionalno deli. Dobila je, po mom mišljenju, jednu ulogu da ima veliki broj odbornika, zahvaljujući tom sistemu, i da su jednostavno u tim nastupima uglavnom uvek destruktivni, kako u Skupštini, tako i u javnosti. Onda je to podgrejalo strasti građana opštine Kraljevo, da daju tu podršku u pisanom obliku, u ovom slučaju za pokretanje inicijative za opoziv predsednika opštine Jovića. S obzirom na to da je tranzicija jedan težak period za građane, najlakše je reći da su krivi oni koji su na vlasti. Zato je mnogo lakše uzeti potpis od njih za smenu predsednika opštine, jer oni smatraju da će time izraziti bunt da promene nešto u svom životu ili će se bar nekome osvetiti za težak život.
   Ako mi i dalje pričamo da postoje tri opcije o smeni ili ne smeni gospodina Jovića, i na koji način se razrešava taj političko-izborni galimatijas koji nas je zadesio, niko ne pominje onu suštinsku stvar - kako ćemo živeti u narednoj godini, šta će nam se dešavati u opštini itd.
   Mislim da je njegova greška što je pošao u obračun sa SRS sam. Trebalo je da se obrati demokratskoj javnosti koja bi stala u zaštitu njega, kao predsednika opštine, protiv jednog radikalizma koji se nadvio nad opštinom Kraljevo. Očigledno je uz pomoć svojih savetnika krenuo nekim drugim putem, a nisam primetio da očekuje neku vrstu pomoći od DS. Meni je lično krivo što se kao istaknuti političar u prethodnom periodu iz demokratskog korpusa nije opredelio da pokuša da stabilizuje tu situaciju kroz prizivanje svih demokratskih opcija u zaštitu protiv radikalizma, pa samim tim i DS-a. Ja mu želim svaku ličnu sreću i mislim da on, kao Radoslav Jović, ne zaslužuje da se sa njim u ovom slučaju SRS obračunava.
• Posle svega što ste rekli, a i na osnovu svega što se događa u gradu, a i u DS, stiče se utisak da Vi na neki način preuzimate vodeću ulogu u opštinskom DS. Da li je to tako?
Ostario sam kroz DS i ostavio tu najlepše godine. Napravio sam odgovarajući pomak u svom razmišljanju, a krajem ovog meseca imao redovnu    izbornu skupštinu u okviru opštinskog ogranka DS u Kraljevu, tako da sam jedan od kandidata za predsednika Opštinskog odbora, svoju kandidaturu i ozvaničio u tim stranačkim forumima predajom odgovarajućeg broja potpisa članova DS. Želim ovo iskustva i znanja što posedujem da isprobam, pre svega među svojim demokratama i prijateljima u stranci. Na njima je da li će podržati moju kandidaturu, a moj koncept je onda koncept koji će se implicirati, ukoliko budem uspeo u tim stranačkim stremljenjima, da budu pretočena onda na jednu širu priču vršenja i obavljanja kompletne pozicije DS u narednom periodu u opštini Kraljevo. Preuranjeno je pričati o kandidaturama u okviru lokalnih samouprava. U svakom slučaju, sve što sam postigao u profesionalnom i stranačkom životu, postigao sam zahvaljujući ljudima, timovima ljudi u kojima sam uglavnom učestvovao kao pripadnik tog tima. Ovo je prilika da se predstavim kao vođa koji ima znanje, mogućnost, snagu i odlučnost. Preuranjeno je pričati o mom kandidovanju u lokaloj samoupravi, pre svega želim da se dokažem u DS-u sa odgovarajućim programom, platformom gde sam ja vođa tima. To nije suvoparna politička priča koja nas je krasila u nekom prethodnom periodu, zato što smo imali direktnog protivnika režim Slobodana Miloševića i njega lično. Ovo je priča u kojoj se podrazumeva da se uradi jedan kvalitetan pomak u lokalnoj sredini, jer mislim da imam i mogućnost i znanja i prostora, uz tim koji me prati, da se neke stvari pripreme, urade i da se ugovor sa narodom ne potpisuje pro forme, nego da se može u mandatnim ugovorima zaista uraditi nešto sagledavajući neke pozitivne vibracije koje nosi DS kroz Srbiju u poslednjih godinu, godinu i po dana. Mislim da su prvi naredni izbori između SRS i DS, tako da će se te stvari rešavati i u našoj opštini.
   Na određeni način moraju da se restrukturiraju i transformišu državna i društvena preduzeća. Ne treba zaboraviti da će pojavljivanjem nekih eksperata iz MMF-a na tapet da dođu sva javna komunalna preduzeća, što podrazumeva da moramo da pristupimo izradi svih socijalnih programa za javna preduzeća, da ljudi ne bi bili zatečeni. Pošto smo se opredelili za spori i tihi oporavak, mi više nemamo vremena da rešavamo probleme koji su rešivi, već moramo da rešavamo probleme koji su u ovom trenutku najkrupniji, ne da skupljamo političke poene samo da bismo bili izabrani na narednim izborima, već da zaista preuzmemo odgovornost. Jer ono što je problem, a može da se reši, to nije problem, a ono što ne može da se reši, to svakako ne predstavlja priču koja je realna.

NAJPRIJATNIJA ZIMA U SRBIJI
• Gospodine Vukoviću, na dan kada se ovaj intervju bude pojavio u novinama ,,pada" deveta godišnjica početka protesta u Kraljevu kojima ste i vi dali svoj doprinos kao jedan od tada najmlađih političara. Kako sada gledate na vreme iza nas i rezultate protesta građana ?
   Prvi protesti u Srbiji su, zapravo, krenuli u Kraljevu 18.11.1996. godine nakon prvog kruga lokalnih izbora, kada je koalicija ,,Zajedno" pobedila u opštini Kraljevo. Tog dana se narod spontano okupio na Trgu izražavajući svoj protest zato što se nisu saopštavali rezultati nakon drugog izbornog kruga. Izuzetno sam ponosan na svoje sugrađane koji su na taj način iskazali poverenje koaliciji ,,Zajedno" i krenuli u otvorenu političku borbu za ostvarivanje svojih prava. U tom trenutku to je bila zaštita iskazane volje na izborima, a kasnije se pretvorilo u iskazivanje kompletnog bunta protiv režima koji je predvodio Slobodan Milošević i SPS. To je najprijatnija zima koja se desila u Srbiji, a naravno i u opštini Kraljevo, kada je koalicija ,,Zajedno", uz pomoć svojih sugrađana, slobodno iskazanom voljom, pokazala šta misli o trenutnoj situaciji koja nas je opterećivala u prethodnih 6-7 godina. To je bio povod da se krene u opozicionu borbu koja je kulminirala demonstracijama 5.10.2000. godine. Mislim da sva očekivanja naroda nisu ni danas, posle devet godina, u potpunosti pokrenuta, a kamoli završena u preobražavanju nacije i društva i uopšte bitisanja u ovoj zemlji. Nijednog trenutka, tada još mlad, a danas u zrelijim godinama, ne mogu da kažem da sam se zbog bilo čega pokajao što sam u svemu tome učestvovao, niti moji saborci iz tog perioda smatraju da su bili nedostojni toga ili da se jedni na druge ljute, već svakako, mnoge okolnosti koje su se događale i koje se i dan-danas dešavaju ne omogućavaju da se iskaže pravi smer i intenzitet demokratskih promena u našem društvu. Moramo da se menjamo kao pojedinci, da menjamo svest o društvu, privredi, ekonomiji, kako bismo napravili pravi pomak u demokratskim promenama.
Mislim da je u proteklih par godina došlo do jednog zaokreta i stagnacije u demokrastkim promenama koje su krenule petooktobarskim dešavanjima, tako da razna dešavanja i život nisu sigurno ono što krasi danas demokratsko društvo.
   Vladan Zečević i Dragan Vujović bili su na na lokalnim izborima 1996. jedini mlađi od mene na listi kandidata za odbornike. Želeo sam da pogledam komšijama u lice i svima koji znaju svaki moj korak u životu i izuzetno sam ponosan što sam bio u društvu tih ljudi koji su bili prvo na listi koalicije ,,Zajedno", zatim odbornika koji su uspeli da sačuvaju svoje pobede na svojim izbornim mestima uz pomoć građana opštine Kraljevo. Bio sam učesnik u prvoj demokratskoj vlasti u opštini Kraljevo 1997. do 2000. kao jedan od najmlađih pripadnika te garniture koja je bila jako mlada u političkom životu, bez obzira na godine starosti, i mislim da smo imali dovoljno smelosti i hrabrosti da pokušamo i menjali smo svest o političkom i društvenom životu u našoj opštini. Na sve to sam veoma ponosan, jer na krilima te demokratije i desio se uspeh 2000. godine na izborima.

RAZGOVOR S POVODOM: DR ZVONKO VESELINOVIĆ, DIREKTOR KRALJEVAČKE BOLNICE - piše Anđelka Milošević
Zahvaljujući Svetskoj banci otkloniće se uska grla u dijagnostičkoj proceduri

   • Kraljevačka Bolnica među najboljima u Srbiji • Uskoro, nova, modernija oprema za dijagnostiku - zahvaljujući projektu Svetske banke • Korupcije u Zdravstvenom centru ,,Studenica” ima onoliko koliko i u celokupnom društvu • Za bolje funkcionisanje neophodna unutrašnja reorganizacija

• Gde je kraljevačka Bolnica danas, u odnosu na druge bolnice u Srbiji?
Ja, verovatno, ne mogu da budem objektivan kada govorim o Bolnici, ali prema mišljenju mnogih ljudi koji obilaze i druge zdravstvene centre, prema mišljenju konsultanata koji su nam česti gosti, sigurno je da smo u vrhu zdravstvenih centara u Srbiji.
• Koji su, u ovom momentu, najveći problemi sa kojima se suočavate i Vi i zaposleni u bolnici, i koje su posledice tih problema?
Sigurno je da i Vi i čitaoci očekujete od mene da govorim o unutrašnjim problemima, o kvalitetu zdravstvene nege i dijagnostici. Ali, mislim da je već godinama najveći problem, koji do sada nismo uspeli da rešimo, prilaz Bolnici. Zbog toga imamo užasnu situaciju u krugu Bolnice, gužvu, nepropisno parkirana vozila i nemogućnost da mnogi, hitni pacijenti, brzo dođu do lekara. Mnogi su pokušavali da nam pomognu, ali suštinski problem nije rešen. Mi smo prinuđeni da uskoro otvorimo još jedan prilaz Bolnici i da pokušamo, na taj načina, da razrešimo ovaj zaista veliki problem. Jer, u jutarnjim časovima u dvorište Centra uđe više od 200 vozila, a da ne govorimo da i stanari obližnjih zgrada svoja vozila parkiraju u našem dvorištu. Nigde u blizini nećete videti javno parkiralište, nema parking garaže, a takođe nigde u gradu nećete videti nijedan saobraćajni znak koji upućuje da je u blizini Bolnica. Niko ko ne zna gde je, Bolnicu ne može ni da nađe. Sve to čini da smo potpuno nemoćni da sami razrešimo problem. Ovo je još jedna prilika da zamolim gradske vlasti da nam pomognu da ovaj problem konačno rešimo.
• Ako je u zgradi Poliklinike ,,usko grlo" laboratorija, u bolnici su to ultrazvuk i skener. Šta činite da takav problem prevaziđete?
Glavni akcenat u okviru projekta Svetske banke i Ministarstva zdravlja Republike Srbije ,,Razvoj zdravstva Srbije" stavljen je upravo na razvoj laboratorije i dijagnostičkih procedura. Laboratoriju premeštamo u nov, adaptiran prostor, prilagođen savremenim potrebama, u prostorije sadašnje Hirurške bolnice. To podrazumeva da će i oprema biti modernizovana, što znači i da će pacijenti znatno brže doći do željene usluge. Tačno je da je laboratorija u ovom momentu u neadekvatnim prostorijama, ali ima dobru opremu, što se odražava i na sigurne pokazatelje kvalitetnog rada. To nije samo moje mišljenje, nije ocena pacijenata, to je ocena stručnih nadzornih službi, koje prate razvoj laboratorije u Srbiji.
Što se tiče ultrazvuka, mogu da najavim da ćemo konačno razrešiti problem čekanja. Donedavno smo imali samo jedan savremeni ultrazvuk i sva čekanja su najčešće bila vezana upravo za te preglede. On je praktično radio 24 sata, jer su ga koristili i radiolozi, i kardiolozi, neurolozi, urolozi, ginekolozi. Sada imamo četiri moćna aparata, a uskoro nam stižu još tri nova ultrazvučna aparata. Na taj način će problem ultrazvučne dijagnostike biti prevaziđen.
Može da postoji problem u specifičnoj dijagnostici, koja je vezana za posebnu edukaciju lekara, kao što je na primer dopler krvnih sudova. Za ovakav pregled imamo samo dva edukovana lekara, i tu može da nastane manji problem, ali je sasvim sigurno da niko zbog toga ne može da bude zdravstveno ugrožen.
Skener je možda veći problem, zato što imamo samo jedan aparat, a zakazivanja su i na dva meseca. Međutim, svi pacijenti koji su urgentni bivaju pregledani u roku od 24 do 48 sati. Postoji mnogo uputa sa dijagnozom ,,glavobolja", za koje ne stoji nikakav neurološki pozitivan nalaz, nema ničega što govori da se radi o tumoru, o akutnom problemu u glavi. U tom slučaju, takve pacijente, sa punim medicinskim pravom, zakazujemo na mesec dana i više. Možda je previše rano da kažem, ali pojavila se jedna ozbiljna mogućnost da dobijemo još jedan skener za našu Bolnicu, ali u ovom momentu ne bih govorio o tome.
• Kolika je popunjenost bolničkih kapaciteta bila tokom ove godine? Koja odeljenja su najopterećenija, a koja se koriste ispod propisanih standarda?
U okviru projekta ,,Razvoj zdravstva Srbije”, posebnu pažnju obraćamo na popunjenost kapaciteta. Vrlo često ćete čuti da u mnogim gradovima u Srbiji nema mesta u bolnicama. To ćete ponekad čuti i kod nas. Iza toga stoji uvek nešto drugo. Na nivou Srbije svi kapaciteti su popunjeni 60 odsto, a na nivou Kraljeva 62 odsto u toku godine. Znači, 38 odsto kreveta je stalno prazno. I komentar da zbog smeštaja pacijent nije primljen u bolnicu apsolutno ne stoji. Postoji nešto drugo. Vrlo često rodbina nekog pacijenta insistira da pacijent bude smešten u bolnicu, iako za to nema nikakvih medicinskih indikacija.
Druga stvar je organizacija posla. Ne sme da se dogodi da u jednom momentu, recimo na hirurgiji, nema mesta, a da na nekom drugom odeljenju koje je iz hirurških grana ima puno praznih mesta. Novom organizacijom posla, koja će od sledećeg meseca sigurno stupiti na snagu, biće potpuno stapanje, ali naglašavam, samo u organizacionom smislu, svih hirurških grana pod jednu kapu. Postojaće takozvane multifunkcionalne postelje. To su zapravo zajedničke postelje i urologije i ortopedije i hirurgije, i u jednoj takvoj organizaciji posla ne može da se dogodi da nema mesta za pacijente. Moram da kažem da smo, obraćanjem pažnje na te detalje, u prošloj godini popunjenost kapaciteta podigli na 68 odsto, što nije dovoljno. Biću zadovoljan kada postelje u hirurškim granama budu popunjene 80 do 85 procenata. Sve drugo je nerentabilno i nama konstantno ,,prete" i već sprovode odluku da sve finansije budu bazirane na punim, a ne praznim krevetima. To je i odgovor na primedbe zašto neka odeljenja ,,ukidamo". Analiza rađena poslednjih deset godina je pokazala da određena odeljenja imaju veće kapacitete nego što je to potrebno. Promena u načinu rada, usavršavanje, indikacije za hospitalizaciju, učinili su da su mnoge intervencije koje su nekada zahtevale višednevnu hospitalizaciju sada svedene na ambulantni rad. Mi smo tako na pragu da ovih dana očno i ušno odeljenje funkcionalno i prostorno spojimo, da njihove kapacitete prepolovimo, jer im je popunjenost unazad ovih godina bila do 40 odsto. Slična je situacija i sa Dečjim odeljenjem, to jest, sa dečjom hirurgijom. Samim tim pomeranjem biće smanjena opterećenost osoblja koje radi na ovim odeljenjima, imaćemo bolju iskorišćenost kapaciteta i jeftinije lečenje.
• Imajući sve to u vidu, kako ocenjujete na kojem nivou je kvalitet pružanja zdravstvene usluge u Bolnici?
Rezultati ankete koja je prošle godine sprovedena u Zdravstvenom centru ,,Studenica” pokazali su veliko zadovoljstvo korisnika naših usluga. Ne očekujem da su se mišljenja pacijenata promenila. Mogu samo da očekujem bolje.
• Ipak, nezvanično, negativnih komentara ima. Ima i puno primedbi na odnos zaposlenih prema pacijentima. Konkretno, mislim na neljubaznost osoblja. Šta preduzimate u cilju poboljšanja takvih odnosa?
Takav problem sigurno postoji i ogroman je. Bez obzira što to deluje kao lako rešivo, problem je generalno u našaj svesti, u našem odnosu prema poslu, prema kolegama, saradnicima. Neljubaznost srećemo na svakom koraku u svakodnevnom životu. Nije isto biti neljubazan u administrativnim službama i u bolnici. Zdravstveni centar mora da bude nosilac dobrog ophođenja, jer ljudi ne dolaze kod nas bez preke potrebe. Svako od nas ko se bavi ovim poslom, treba dobro da razmisli i da sebe pogleda u oči. To je proces koji traje i mi u ovom trenutku mnogo energije trošimo na stalnu edukaciju zaposlenih, na razgovore, čak i na opomene. Pokušavamo raznim metodama da kvalitet pružanja zdravstvenih usluga podignemo na što veći nivo. Naročito tu ljubaznost, taj osmeh koji ne košta ništa, a mnogo znači. Nisam optimista da to može da se reši preko noći, neće biti rešen ni nabavkom nove opreme, smanjenjem gužvi, redova, opremanjem radnog prostora. To je nešto sasvim drugo i dugo će trajati proces promene odnosa.
• Ima li korupcije u Zdravstvenom centru ,,Studenica”? Kako se borite protiv toga?
Siguran sam da u ovoj bolnici korupcije ima u onoj meri u kojoj je ima u celom društvu. Neke slučajeve korupcije smo kažnjavali, podatke dostavljali pravosuđu, kad god postoje indicije za tako nešto. Zaista ne mislim da u Zdravstvenom centru ,,Studenica” ima više korupcije nego u nekim drugim segmentima društva, što ni najmanje nije za utehu, jer mi smo posebno osetljiv segment tog društva. Nisam pristalica priče da je problem isključivo indikovan prema našim platama, nisam siguran da onaj ko je sklon korupciji neće da je koristi u situacijama i kada ima duplo veću platu. To je opet stvar u nama samima, dakle stvar pojedinca. Sistematski je sigurno nema.
• Ono što je aktuelno već više od godinu dana je pomenuti projekat Svetske banke. Zašto se realizacija sporo odvija i šta predstoji u narednoj godini?
To da se sporo realizuje je tačno. Mi već gotovo dve godine mnogo radimo na tom projektu, ali građani, tj. naši korisnici još ništa ne mogu da vide, makar ne nešto krupnije. Nabrojaću samo šta se do sada postiglo. Imamo izuzetno veliku aktivnost na tom projektu, nedavno smo imali radni sastanak sa misijom Svetske banke, koja će nas u utorak i posetiti. Do sada je iz projekta urađeno renoviranje ambulanti u Poliklinici, servisiranje određenog dela opreme u vrednosti od 50.000 dolara. Završen je tender za nabavku značajne opreme u vrednosti od oko pola miliona evra i u toku sledeće nedelje će ugovor biti potpisan. Do kraja godine ta oprema će biti u našem Centru. U januaru će biti raspisan tender za drugi deo opreme koji će, da tako kažem, biti vezan za onaj tip aparata koji zahteva građevinsku pripremu. Pre svega mislim na rendgen dijagnostiku. To je novih skoro 600.000 evra, i to će biti realizovano do proleća naredne godine. U toku je veliki tender raspisan za građevinske radove na zgradama koje postoje u dvorištu Centra. Vrednost tog posla je više od milion evra i tender će biti završen krajem decembra. Očekujemo potpisivanje ugovora u prvoj polovini januara 2006, a početak radova u februaru. Sve je izvesno, projekat ide nekim svojim tempom koji će biti vidljiv i naredne godine.
Ne očekujem problem ni zbog odlaska velikog broja zaposlenih, naročito ne u onom smislu u kojem bi to pacijenti osetili. unutrašnjom reorganizacijom nadoknadićemo taj ,,manjak" zaposlenih.
Ključne stvari će biti rešene 2006. godine usvajanjem paket zakona o zdravstvu. Sve se to odnosi na poboljšanje kvaliteta naših usluga, što je zapravo i najbitnije za one koji ih i koriste.

ZORAN PAVLOVIĆ, REGIONALNI POVERENIK ZDRAVSTVA I SOCIJALNE ZAŠTITE SINDIKATA ,,NEZAVISNOST” - piše Rajko Sarić
Uredbom protiv zakona

   • Kroz otpremnine zdravstvo napustilo oko 7.500 zaposlenih, a Ministarstvo, protivno Zakonu o radu, pomoću uredbe, namerava da zaposli oko 4.500 novih radnika • Do traženog povećanja plata ,,beli mantili” stižu tek krajem 2006.

    Na osnovu dobrovoljnog odlaska sa radnog mesta, zdravstvo je napustilo 7.476 radnika u centralnoj Srbiji, a u planu je još oko 1.800 radnika u Vojvodini, gde trenutno postoji otpor kod pokrajinskog ministra za zdravlje, jer smatra da u pokrajini nema viška zaposlenih u zdravstvu.
- Još u prvoj fazi bilo je planirano da socijalnim programom bude obuhvaćeno više nemedicinskog osoblja, ali to ni približno nije ispoštovano. Iako je postojala mogućnost da u socijalni program ne uđe medicinar za koga direktor proceni da je neophodan, to je ispoštovano samo u tri odsto slučajeva - kaže za ,,Ibarske novosti” Zoran Pavlović, regionalni poverenik zdravstva i socijalne zaštite sindikata ,,Nezavisnost” u Kraljevu.
To znači da su u prvoj fazi na dobrovoljnoj bazi zdravstvene ustanove napustili mnogi vrhunski lekari, specijalisti bez kojih pojedini delovi zdravstvenih ustanova ne mogu da rade. Zbog toga Ministarstvo planira da već u decembru ove godine raspiše konkurs za prijem medicinskog osoblja na radna mesta gde je odliv radnika bio nekontrolisan.

PREKRAJANJE ZAKONA
- Završetkom prve faze programa ostala su prazna mnoga mesta, direktori i načelnici nisu u stanju da organizuju potreban proces rada, pa je Ministarstvo odlučilo da raspiše konkurs kojim će se popuniti upražnjena mesta. To znači da će biti zaposleno oko 4.500 radnika. Sa jedne strane, to je dobar potez, ali sa druge strane, javlja se problem. Prvo, ako je rečeno da će rast plata u zdravstvu i socijalnoj zaštiti u 2006. godini zavisiti od racionalizacije, novim prijemima taj procenat se znatno umanjuje. Drugo, kako nedostajući broj kadrova popuniti već u januaru, kad se to kosi sa Zakonom o radu, koji decidno kaže da se na radna mesta sa kojih su radnici otpušteni kroz socijalni program novi radnici mogu primiti tek za šest meseci - kaže Pavlović.
To znači, ističe naš sagovornik, da zakon krši onaj koji ga je i doneo.
- Na moju primedbu ministar je odgovorio da će sve biti regulisano uredbom, kao što je rađeno mnogo puta do sada - kaže Zoran Pavlović, ne krijući nezadovoljstvo ovako olakim prekrajanjem zakona.
Sindikati u zdravstvu i socijalnoj zaštiti moraju hitno povesti računa o radnicima na određeno vreme koji su stekli uslov za zasnivanje stalnog radnog odnosa. U zdravstvu ima mnogo radnika koji su godinama zaposleni na određeno vreme, rade na takav način od dve do sedam godina, a sada bi, ako dođe do izmene Zakona o radu, njihov status bio doveden u pitanje.
- U drugoj fazi Ministarstvo zdravlja planira da ponudi još oko 6.000 otpremnina za nemedicinsko osoblje. Dakle, u drugom krugu socijalnog zbrinjavanja striktno će se tražiti da otpremnine uzmu nemedicinski radnici. Ovakav potez Ministarstva izuzetno je pogodan za eventualne privatnike, buduće vlasnike tih zdravstvenih ustanova, koji neće imati problem sa prekobrojnim nemedicinarima. Dakle, Ministarstvo na ovaj način odrađuje posao budućih poslodavaca. Mišljenje je ,,Nezavisnosti” da bi nemedicinsko osoblje u zdravstvenim ustanovama trebalo samo da se organizuje, da u vidu konzorcijuma izađe ,,na crtu” i učestvuje u privatizaciji - kaže Pavlović.

SAMOPRIVATIZACIJA
Radnici bi, smatra Pavlović, međusobno napravili plan socijalnog zbrinjavanja, umesto da to po kratkom postupku uradi neko treće lice. Ostaje da se vidi koliko će nadležno ministarstvo imati sluha za eventualno ovakvo organizovanje nemedicinskog osoblja.
Sindikat ,,Nezavisnost” smatra da je visina otpremnine mala, jer sedam do osam hiljada dinara po godini staža ne obezbeđuje nikakvu egzistenciju. To je vrlo ponižavajuće, s obzirom na to da su otpremnine u nekim drugim institucijama bile mnogo veće, mnogo stimulativnije. Jer, bez obzira što zdravstvo nije proizvodna grana, što ne proizvodi materijalna dobra, ono je izuzetno profitabilno za neke buduće vlasnike klinika i zdravstvenih ustanova koje će sve usluge komercijalizovati. I danas smo svedoci da se za oko 70 odsto zdravstvenih usluga naplaćuje participacija ili puni iznos usluge.

POVEĆANJE PLATA
- Što se tiče projekcije budžeta za zdravstvo u 2006. godini, ministar Dinkić je ponudio povećanje plate za decembar ove godine za 5,4 odsto kroz povećanje cene rada, s tim što bi u junu naredne godine bilo dodato dva odsto, a u novembru još 5,4 odsto. Sindikati se sa ovim nisu složili, jer je to povećanje plata za ovu godinu i nema nikakvih dodirnih tačaka sa 2006. godinom. Ministarstvo sada pokušava na mala vrata da progura nešto što samo njemu odgovara. Razgovori o povećanju plate kroz cenu rada biće nastavljeni, tako ispada da ono što smo tražili još prošle godine, dobijemo u novembru naredne - tvrdi Pavlović.

NEOBIČNA OBDARENOST SESTRE I BRATA - piše Marko Slavković
Ruška oblači manekenke, a Laza pobeđuje Džordana

   • Devetogodišnja Ružica Čingelić i njen godinu dana mlađi brat Lazar, imaju neverovatan dar: Ružica već sada može da bude modni kreator, jer izuzetno lepo i precizno crta najmodernije modele za maneken(k)e, a Lazar je majstor za računare, i nema ničeg što je njemu u toj komplikovanoj spravi strano

   Selo Bare, nekoliko kilometara od Ušća, prema Raški. Ovde sam konkretnim povodom, da sa vodičem krenem dalje, u zagonetno selo Plana, ali nisam mogao da zaobiđem priču na koju su mi slučajni poznanici skrenuli pažnju. Rekli su mi da tu žive brat i sestra, đaci osnovci, sa svim peticama, kojima je od Boga dato da imaju osoben dar za različite stvari. To su devetogodišnja Ružica Čingelić i njen osmogodišnji brat Lazar. Iako je bila subota, rano ujutru, Lazara sam zatekao za kompjuterom, razdraganog, upravo u trenutku kad je u košarci pobedio svetsku legendu ovog sporta, Amerikanca Majkla Džordana.
Ružica je još spavala. Bilo mi je žao da je probude, ali sam morao. Idem dalje... Kad je ušla, Ružica nije bila ni namrgođena ni ljuta. Pozdravili smo se kako dolikuje vaspitanoj i pametnoj deci.
Lazar se nije pomerao od kompjutera, kao da je bio nezainteresovan za moje interesovanje, dok se Ružica neodređeno smeškala.
- Ovde, u selu, rekli su mi da vas dvoje imate posebnog dara. O kakvom se to talentu radi?
Ćutali su, smeškali se, i gledali u roditelje. Kao da su od njih očekivali odgovor.
- Pa, ne znam, ukoliko nije nešto u vezi sa kompjuterima - prvi je odgovorio Laza.
- A šta to? - pitam, mada se u tu spravu gotovo ništa ne razumem.
Iako oboje putuju petnaestak kilometara dnevno do Ušća, i ustaju u šest ujutru, Lazar je za računarom barem pola sata ranije. I traga po njemu. On mu je izazov. Nema dana da nešto novo u njemu ne otkrije. Kao da je profesionalac za taj komplikovani posao. Često, ili najčešće, svoje sportsko vreme, igranje fudbala sa drugovima, Lazar žrtvuje zbog kompjutera. Istina, sve vreme ne pretražuje i ne utvrđuje šta je šta, već se opusti i igra igrice. Tu je, kažu, nepobediv. Još ga nikada jedan Džordan, na primer, pod košem nije pobedio. Stopostotno, 'ajde, ne baš stopostotno, Lazar je pobednik i u mnogim drugim igrama. Što rekla deca - zna znanje, i ne može mu se ništa. Uz to, Lazar porodicu sa kompjutera često ,,čašćava” muzikom i filmovima, a za svoju dušu na računaru nacrta, i raznim slovima napiše, svakojake zanimljivosti. Vala, baš je čudo od deteta. Lično sam se uverio.
- Lazo, 'ajde da malo pričamo o školi.
E, tu je Laza već bio govorljiviji. Oslobodio se treme koju gotovo sva deca imaju kad im se uključi diktafon. Odličan je đak, sa svim peticama. Govorio je o predmetima koje najviše voli, i zašto, ali ih nećemo spominjati da se drugi nastavnici ne uvrede. Što se drugova tiče, ističe da su mu najbolji Nemanja Belaković, Marko Dugalić i Boris Nešković.
- A od drugarica?
- Pa... ne znam. Nemam.
- A simpatiju?
Umesto odgovora, učinilo mi se, Lazar je samo ljutito odmahnuo rukom. I ućutao. Jedva sam uspeo da dobijem odgovor na uobičajeno pitanje za ovaj uzrast: šta bi voleo da bude kad odraste.
Lazar je kratko odgovorio:
- Verovatno, nešto u vezi sa kompjuterima.

PROFESIONALAC U LIKU DETETA
Mala Ružica je posebna priča. Da čovek ne poveruje u njenu obdarenost, dok se svojim očima ne uveri!
I Ruška je, naravno, odlična učenica, sa svim peticama. I o školi nećemo. Ona je osobena u nečem drugom, što se graniči sa neverovatnim za te godine. Ona ne samo da izvanredno crta, lepo crtaju i druga obdarena deca, ali Ruška crta i lepo, i precizno, i još nešto što zahteva idejnost i maštu. Ruška izvanredno crta modele za manekenke. Naglašava: pre svega, za manekene. Ono što ona nacrta, svojim smo očima gledali, ravno je profesionalnom početniku. Ne preterujem, mada priznajem da nisam stručan za takve ocene. Svakako, Ruški se ne može osporiti darovitost za modne kreacije. Fotografija će to najbolje potvrditi.
Kad ne uči, kad ne crta, Ružica vreme provodi u svojoj sobi sa Barbikama. One su za nju žive, pa ih oblači i igra se sa njima različitih igara. I tu treba mašte, što Ružici ne nedostaje.
Zanimljivo je, i neverovatno: Ruška je počela da crta maneke(n)ke sa nepune tri godine.
- Pre nego što sam pošla u školu, crteže sam pravila na osnovu odeće sa Barbika, kasnije sam crtala, po sećanju, ono što sam na manekenkama videla na televiziji, a već sada, modele sama izmišljam i tako, kako ih zamislim, tako ih i nacrtam - objašnjava Ružica.
I mada stidljivo, kaže da bi, kad odraste, i bila u mogućnosti da samostalno odlučuje, izabrala poziv koji bi se odnosio na modne kreacije. Logično.
- Možda, i stjuardese - sramežljivo dodaje Ružica.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

REKREATIVNA NASTAVA OSNOVACA KRALJEVA - piše Bojana Milosavljević
Zašto beže od Goča?

   • Dečje odmaralište ,,Goč" na istoimenoj planini decenijama bilo gotovo jedina destinacija đačkog turizma i rekreacije • Iako, u međuvremenu, uređeno, prošireno i na hotel ,,Dobre vode", pristupačnih cena - odmaralište je uglavnom prazno • Mali Kraljevčani radije odlaze na rekreativnu nastavu dalje od Goča. Lokalna uprava ljuta na škole i preti sankcijama

   Poslednjih godina, a posebno ove, sve više kraljevačkih osnovnih škola svoje učenike nižih razreda, u čijem je nastavnom planu takozvana ,,škola u prirodi", oblik sedmodnevne rekraeativne nastave, odvodi na planine Taru, Bukulju ili Rudnik. U isto vreme, Dečje odmaralište Goč, na 30-ak kilometara od grada, zvrji poluprazno. Da li je deci već dosadilo da svake godine odlaze na ,,svoju" planinu ili ko o tome odlučuje? Tek, u upravi Dečjeg odmarišta ,,Goč" i te kako negoduju i ljute se na učitelje, kao glavne krivce što gotovo da i nemaju malih gostiju. Lokalna uprava, pak, gnevna je na škole, podseća da je prevashodno za kraljevačke učenike svojevremeno kupljen i hotel ,,Dobre vode", pa u tom smislu najavljuje i nekakvo sankcionisanje onih škola koje svoje đake ne upute na Goč, koji ima neuporedivo jeftiniju ponudu za ove aranžmane nego ostala dečja odmarališta, što, kako se vidi, nije presudno.

KO SE PITA O IZBORU ,,ŠKOLE U PRIRODI"?
Sedmodnevni aranžman na Goču je 4.200 dinara i plaća se u četiri rate. Smeštaj u hotelu skuplji je za nepunih hiljadu dinara. Istovremeno, za sve ovo kod drugih đačkih turoperatera roditelji moraju da plate između devet i 12 hiljada dinara. O tome gde će deca provesti nedelju rekreativne nastave odlučuje školski organ - Savet roditelja, a procedura je propisana zakonom i lanac odlučivanja izgleda ovako: aktiv učitelja prezentuje ponude organizacija koje se bave turizmom za najmlađe; potom se one razmatraju na sednicama Saveta roditelja, pošto se prethodno u svakom odeljenju procene ili izglasaju. Treba reći da postoji i limit za realizaciju putovanja. Naime, da bi se nastava u prirodi izvela, potrebno je da broj zainteresovanih bude najmanje 80 posto od ukupnog broja učenika jednog odeljenja. Sve ovo konačno verifikuje stručni organ škole - Nastavničko veće.
U priču o Goču, u smislu ,,za" ili ,,protiv", upliće se začuđujuće otvoren razgovor o novčanoj motivaciji učitelja da decu odvlače na, recimo, Taru, Rudnik ili drugde. Mnogi o tome do sada ništa nisu znali, a poneko je tek nagađao. O čemu je zapravo reč, priznao je sam direktor Dečjeg odmarališta ,,Goč" Aleksandar Levajac:
- Učitelji se najviše opredeljuju za Taru, i to zbog dnevnica. Oni tamo po jednom detetu dobijaju od dve i po do tri hiljade dinara. Ako na primer tamo odvedu 20 učenika, dobijaju od 60 do 70 hiljada dinara. A kod nas u isto vreme imaju oko 20 hiljada.
Frapantna izjava ili, bolje, saučesničko priznanje direktora Levajca, ide na pogrešnu adresu, odnosno učitelje, iako nju potvrđuje i Milan Vučinić, predsednik aktiva učitelja Osnovne škole ,,Sveti Sava":
- Zanimljivo je da se gospodin Levajac, a ni raniji direktori nisu oglasili kada smo do ne tako davno đake vodili na Goč i kada su nam dnevnice po učeniku bile po dinar i po.
U nastavku izjave Vučinić kaže da su dnevnice razlog što Odmaralište ,,Goč" ostaje poluprazno i predlaže dogovor sa njegovom upravom u smislu povećanja ,,terenskih dodataka" učiteljima.
Jasno je da ponegde učiteljski aktivi kao inicijatori i predlagači izvođenja nastave u prirodi, koja i nije obavezna, iako je planom rada predviđena, imaju nadmoć nad roditeljima ili da se procedura odlučivanja ne sprovodi pravilno. O tim famoznim ,,dnevnicama", koje za prosvetarske prilike zvuče basnoslovno, sagovornik veoma upućen u zakonsku regulative, a čija služba nije nadležna za ovako nešto, kaže:
- Lično mislim da učiteljima te dodatne dnevnice po zakonu ne sleduju. To je pitanje za inspekciju rada, a možda pre za finansijsku kontrolu koja nadgleda turističke organizacije i njihovo poslovanje. Trebalo bi pogledati šta piše u zakonu koji uređuje delatnost turizma.
Zbog čega su roditelji tako pasivni ako im je zakon izričito naložio da odlučuju o tome da li će i gde njihova deca ići na rekreaciju ili ekskurziju? Na pitanje - da li je učiteljica njenog deteta vršila pritisak na roditelje za pristanak na određenu destinaciju, jedna majka je izričita:
- Nipošto. Bila je, kao i uvek, vrlo fer i sve je nama prepustila. Međutim, roditelji su snobovi. U svakom odeljenju ima po nekoliko dobrostojećih, koji mogu da plate svaki luksuz. Njima se onda priklanja većina, pa se tako u odeljenju moga deteta dogodilo da su samo dva glasa bila protiv odlaska na Taru. Umem da izračunam razliku između 12 i četiri hiljade dinara, ali ni ja nisam htela mimo sveta, pa sam, najviše zbog deteta, pristala da i ono ide na Taru.

TURISTIČKI MONOPOL
Krajnje neposredan je i otac malog osnovca iz druge škole:
- Ja sam glasao za Goč. Deci tamo ništa ne fali. Učiteljica je bila vrlo decidirana. Lepo nam je kazala: ,,Ovo su vam ponude. Birajte i odlučite".
Činjenica je da je poslednjih godina lokalna uprava mnogo uložila u Goč, kao mesto odmora za kraljevačke učenike i u tom smislu dala preporuku školama da svoje đake dovode isključivo tamo. Sama po sebi, ta preporuka nije obavezujuća. Ako već roditelji iz nekih svojih razloga prihvataju ,,tuđe" i daleko skuplje aranžmane u paketu ,,škola u prirodi", nije smak sveta što deca periodično mogu da upoznaju i druge planine u Srbiji. Monopol ,,Goča" nad kraljevačkim učenicima ne može da postoji kao opravdan. Najbolje bi bilo da se ovo odmaralište marketinški nadmeće sa konkurentima i da na našu planinu dovede goste i iz drugih gradova Srbije, kao što je ranije bio slučaj. Naravno da ni ovdašnji roditelji ne treba da izbegavaju domaće odmaralište na samo 30-ak kilometara od svojih kuća.
Miodrag Stolović, načelnik Odeljenja društevnih delatnosti, kaže da na Goču postoje svi uslovi, a direktori škola imaju pravo da utiču na izbor destinacija(?). On najavljuje uskraćivanje dela sredstava iz buyeta onim školama koje ne poštuju preporuku Skupštine opštine i, dakle, ignorišu ponudu Dečjeg odmarališta ,,Goč":
- Direktor škole ima prava da takav istup zabrani iz više razloga: prvo je nebezbednosno, jer se odlazi na dalji prostor, drugo je što je mnogo skuplje za roditeljski yep i ima još drugih razloga o kojima ne bih pričao sada… Mogu se očekivati mere u smislu toga da mi prema tim školama usmeravamo određena sredstva za njihovo normalno funkcionisanje, pa ćemo, možda, razmišljati o tome da neka sredstva uskratimo, jer ne možemo s druge strane ulagati u sve ono što je u našoj opštini dobrobit za sve nas, praviti nešto, a onda, iz tog prostora begati u neke druge prostore i tako dalje.



OSMIŠLJENA IDEJA TURISTIČKE ORGANIZACIJE - piše Ivan Rajović
,,Likovna razglednica" Kraljeva

   U nameri da dođe do pravog suvenira Kraljeva, odnosno reprezentativnog rešenja za predstavljanje Kraljeva kroz umetnička dela, Turistička organizacija Kraljevo je započela novi projekat pod nazivom ,,Likovna razglednica". Ovaj projekat je podržao i Upravni odbor, a želja inicijatora je, kako kaže direktorka Radojka Savić, da taj cilj i ostvare kroz dugoročniju saradnju sa Udruženjem likovnih umetnika Kraljeva.
   Organizator je obezbedio smeštaj za 15 učesnika na bazi dva puna pansiona u hotelu ,,Studenica", prevoz, slikarska platna, slikarski materijal u iznosu od 3.000 dinara po izboru svakog učesnika, papir za crtanje, akvarel, pastel, a obezbeđeno je i opremanje nastalih radova sa izložbom.
Prvi susret umetnika je održan od 11. do 13. novembra u hotelu ,,Studenica". Na svojevrsnoj likovnoj koloniji učestvovalo je petnaest slikara koji su ostavili tridesetak radova sa motivima grada Kraljeva, među kojima preovlađuju: Trg - Zelenović, Maglič, Duhovni centar, Ibar, Kamidžorski most, Isposnica, Crkva Sv. trojice, Žiča, Bogavčevo zdanje, Pljakin šanac i drugi. U ovom projektu su učestvovali slikari: Velimir Zelenović, Dragan Milošević, Boban Bosić, Tatjana Pljakić, Vlastimir Spasojević, Milan Marković, Borko Zečević, Dušica Jovančević, Slobodan Luković, Slađana Miljković - Petrušić, Saša Goran, Slobodan Marinković, Pavle Popović, Jelena Petrović i Dragoljub Bosić.
   Sudeći na osnovu prvog iskustva, druženja u slikarima dobro poznatom ambijentu, ali i na osnovu kvaliteta umetničkih dela, skoro sa sigurnošću se može ustvrditi da je zamisao uspela i da će ova akcija biti nastavljena na dobrobit svih onih koji vole ovaj grad i onih koji će ga kroz umetnost tek upoznati.



PRILOG ZA KONAČNU BIOGRAFIJU RAJKA KNEŽEVIĆA OPOROG
Živeo je sa poezijom, a sada poezija živi za njega

   Jedna davno pročitana i memorisana misao da ,,Čovek nije Čovek ako ne živi sa Čovekom i za Čoveka", u nedavnom protoku vremena raskrilila mi je lepezu slika i pokrenula kaleidoskop sećanja na Čoveka Rajka Kneževića Oporog. Ta misao, uz dužno razumevanje i poštovanje, dobila je konkretno značenje kada je rodila naslednicu preuzetu sa sajta Udruženja distrofičara Kraljevo - Raški okrug, a koja po sećanju simbolično pružene ruke poziva: ,,Živimo sa vama, a ne pored vas".
I te dve misli, te dve užarene munje posestrime, uklesale su trag ,,krila na kamenu" na mojsijevskoj misiji Rajkovoj.
Tog mesiju rajskog imena i vladarskog prezimena lično sam upoznao na neočekivanom proviđenju hodočasnika u njegovom za svakoga otvorenom domu u Njegoševoj ulici, u kraljevačkom naselju Čibukovac. Ima tome dvadesetak godina.
Slušao sam o Rajku pre susreta, sa posebnim interesovanjem, za mene neobične kaže, od naših zajedničkih prijatelja i komšija. Iako je živeo tu, u kraju, ja ga do tada nisam sreo. Pri susretu, lik sam mu prepoznao, Božji ljudi se likom uvek pokažu. Znao sam o njemu i njegovoj misiji preko štampe, katkad televizije. Pročitao po koju priču, pesmu i oporu satiru u ,,Oktobru", ,,Povelji" i nekom drugom listu, časopisu... Na taj način otkrivao mu biografiju.
Tada, pre dvadesetak godina, prvi put, preda mnom je bio Rajko. Predstavljen sam od našeg zajedničkog prijatelja sa kojim sam došao u posetu. Invalidska kolica, u njima čovek osobeno izražajnog pogleda, koščatog lica, visokog čela, nešto duže kose; radni sto, na njemu mašina za pisanje, otvorene knjige... Iz otkopčanog rukava karirane košulje podiže se blago ruka i pođe u susret mojoj. Ni danas ne znam da li sam osetio njenu prozračnost i da li sam čuo njegovo rajsko ime pri pozdravu...
Verovatno dva časa mog prisustva u Njegoševoj protekla su kao tren, danas ih doživljavam kao vek, kao Rajkovu večnost. Taj susret meni je bio ,,od saznanja do otkrića". Još tada, kao proviđenje, osetio sam ,,božansku svetlost čija strast otvara najtvrđe školjke tame u koje je zapadao proteran samoćom, u pojedinim delovima života napušten porodicom, prijateljima, ljubalju i drugim lepotama vašara na kome se odigrava život", kako je zapisao mnogo kasnije, u noći 31.01.1993. godine, svodeći račune sa sobom za svoju Konačnu biografiju.
U godinama koje su nailazile ja sam Rajka upoznavao, može se reći sretao i neme razgovore vodio, posredstvom njegovih pesama, poema, kratke proze za decu i odrasle, humoreski, aforizama, kritičkih prikaza i eseja, naravno i u mesijanskoj ulozi pri Udruženju distrofičara Kraljevo, regiona, republike i nekadašnje velike države.
Rob ličnog udesa zarobljenog tela ,,osuđen bolešću na progonstvo od ljudi", okovan ,,samoćom koja je pola života", Rajko postaje zaljubljenik i zarobljenik reči, identifikuje se sa poezijim i predaje joj se u potpunosti oslobođenog duha iz svoje fizičke nepokretnosti.
Dajući krila kamenu, shvativši da su srećni samo oni koji i ne znaju za sreću, u svetlosti dana podario je sebe Udruženju, a dok luna lunja nebeskim svodom, borio se u samoći sa snohvaticama pesničke žetve.
Ili nije imao vremena za izdavaštvo, ili iz drugih razloga, tek većina njegovih knjiga dostupna je čitaocima posle pesnikove smrti. Za života i posthumno - kao memento brata inženjera Vladimira Kneževića - objavljene su knjige Rajka Kneževića:
Raspori leta - Beograd, 1972.
Sedam mudraca - Kragujevac, 1998.
Kad padne zvezda - Beograd, 1999.
Prkos i zaveštanje - Beograd, 1999.
Cvet narandže iz vrta čipova - Kraljevo, 2000.
Tren i trajanje - Beograd, 2000.
Mi pa svet - Beograd, 2001.
Kad budem velik - Beograd, 2001.
Konačna biografija - Požega, 2003.
Sunčeve pege - Lastavice - Beograd, 2005.
Deca sunca - Magma - Beograd, 2005.
Ukratko rečeno: njihovi simbolično-metabolični naslovi dovoljno govore.
Najavljene su i nove iz zaostavštine pesnikove pod radnim naslovima:
Ipak poezija - eseji i devet ciklusa pesama - i dve knjige humora, satire i aforizama.
O njima će se čuti na nekom drugom mestu.
Knežević je živeo sa poezijom i za nju; poezija, sada, živi za njega - izbrusio je svojevrsni epitaf Milovan Danojlić.

Vladan Petrović, prof


VELIKI USPEH KRALJEVAČKOG POZORIŠTA - piše Ivan Rajović
Kraljevačka ,,Patka" u elitnom društvu

   Kraljevačko pozorište sa predstavom ,,Patka” učestvovaće na Desetom jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu, koji je prekjuče već počeo. Ovaj festival prikazuje najbolja pozorišna ostvarenja iz Srbije i Crne Gore. Kraljevačka ,,Patka" našla se u elitnom društvu još šest predstava: Ateljea 212, Beogradskog dramskog pozorišta, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, Zetskog doma sa Cetinja i Narodnog pozorišta iz Užica.
   Ova predstava, sa kojom je ovdašnje pozorište dostiglo najviše domete, o čemu govori i učešće na pomenutom festivalu, odigrana je sinoć na sopstvenim daskama koje život znače. Na Desetom pozorišnom festivalu u Užicu Kraljevačko pozorište nastupa večeras.
,,Patku" je po tekstu Stele Fihili režirala Ana Tomović.

SRPSKA LIGA

• Sloga - Mladost (L) 0:2 (0:1)