Referendum na čekanju
Lična odgovornost za falsifikovanje
Vanredni lokalni izbori - najbolje rešenje
U korak sa svetom i bliže građanima
Inicijativu potpisalo pola miliona građana, a vlada namerno odugovlači
Mi ne podržavamo najavljen štrajk i protestna okupljanja
Kazneni poeni - do gubitka vozačke dozvole
Kraljevo u Ginisovoj knjizi rekorda
Milorad iz Pupavnje
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal

POIK PONIŠTILA SOPSTVENE ODLUKE - piše Rajko Sarić
Referendum na čekanju

   • Opštinska izborna komisija prihvatila predlog Republičkog tužilaštva i obustavila postupak opoziva predsednika opštine

Opštinska izborna komisija u Kraljevu, na sednici održanoj 23. novembra, usvojila je prigovor predsednika opštine dr Radoslava Jovića izjavljen na prethodnu odluku Komisije kojom nije prihvaćen predlog Republičkog javnog tužilaštva da se odloži izvršenje referenduma zakazanog za 27. novembar. Ovim usvajanjem prigovora istovremeno je poništena ranija odluka Opštinske izborne komisije i prihvaćen predlog Republičkog javnog tužilaštva za prekid izvršenja rešenja do donošenja konačne odluke Vrhovnog suda Srbije. U konkretnom slučaju to znači da će Komisija morati ponovo da zaseda i donese nove odluke u smislu daljeg sprovođenja procedure i shodno tome donese nova akta, potvrdio je ,,Ibarskim novostima” Zoran Tucaković, sekretar OIK.
   Do ovakvog obrta celog postupka došlo je nakon procene Komisije da postoji osnovanost sumnje da je tokom prikupljanja potpisa SRS za pokretanje inicijative za opoziv predsednika opštine bilo falsifikovanja potpisa jednog broja građana. Preovladalo je mišljenje da je Republičko javno tužilaštvo institucija koja je meritorna da ceni društvenu opasnost pojedinih dela. To praktično znači da je i ova kao i ranija odluka doneta preglasavanjem. Prvi put se desilo preglasavanje komisije u odnosu pet prema tri, a sada pet prema četiri.
   Kad je reč o sredstvima koja su potrošena u dosadašnjem sprovođenju predreferendumskih aktivnosti, po pitanju sredstava, to je zakonska obaveza, a što se tiče nezakonitih postupaka, konačnu reč imaće Vrhovni sud svojom odlukom.
   Sav glasački materijal je odštampan i nalazi se u prostorijama OIK. Nezvanično se saznaje da je do sada potrošeno oko pet miliona dinara. Ko će ih nadoknaditi, ostaje da se vidi, jer je raspoloženje predsednika opštine takvo da će kod Opštinskog javnog pravobranilaštva tražiti zaštitu interesa budžeta, odnosno građana kao poreskih obveznika čija sredstva su, za sada, bespotrebno potrošena.


IZ SAOPŠTENJA OO SRS
Pritiscima i ucenama do nove odluke

   Iako je Skupštinska izborna komisija 22.11.2005. godine odbila zahtev republičkog javnog tužioca, ona sada u noćnim satima 23.11.2005. donosi Rešenje kojim navodno odlaže i privremeno prekida dalje sprovođenje postupka opoziva predsednika opštine Kraljevo, do nekakve odluke Vrhovnog suda RS.
   To što su od te iste komisije formirani birački odbori, kako za stalni, tako i za privremeni sastav, i podeljena rešenja članovima biračkog odbora, što je u celosti odštampan i kupljen kompletan izborni materijal, što su podeljena obaveštenja građanima o danu izjašnjavanja, što se ušlo u period od proteklih pet dana pred referendum, kada po Zakonu o lokalnim izborima nema povlačenja kandidature, a time ni postupka opoziva, što je prethodnog dana po istom pitanju zauzet (ali naravno u dnevnim satima) potpuno drugačiji stav, otvara pitanje funkcionisanja pravnog sistema u ovoj državi i uopšte funkcionisanja ove države...
   Neviđeni pritisci i ucene na članove Izborne komisije u noći između 22. i 23. novembra od gospodina Jovića, zamenika predsednika Darka Vilotijevića, načelnika Opštinske uprave Zorana Raspopovića i opštinskog menadžera Jovana Nešovića, onih koji odlaskom Jovića gube svoje parče vlasti, najverovatnije su bili jedini razlog zbog koga su članovi Izborne komisije u toku jednog dana promenili svoje stavove i po istom pitanju se različito izjasnila u toku istog dana. Direktorima JKP ,,Čistoća" i JKP ,,Pijace" kao članovima Izborne komisije je zaprećeno smenom sa mesta direktora, pravniku iz JKP ,,Vodovod" kao članu Izborne komisije koji je zaposlen u JKP ,,Vodovod", po političkoj liniji Srpskog pokreta obnove, zaprećeno je otpuštanjem sa posla.
   Gospođa Femić je provela u kabinetu predsednika Jovića u popodnevnim časovima 22. novembra oko dva sata, može se pretpostaviti kakav je tu razgovor vođen.
   Naopaka logika da se pritiscima i ucenama može večno opstati na vlasti, bez obzira na volju građana, neće uspeti gospodinu Joviću, to Srpski radikali neće sasvim sigurno dozvoliti...
   Naravno OO SRS će u zakonskom roku izjaviti žalbu Opštinskom sudu na Rešenje izborne komisije, kako je to već radio i gospodin Jović. Nadamo se da će Opštinski sud poštovati svoje već donete presude, važeći Zakon o lokalnim izborima, da neće kao institucija podleći pritiscima i da će se pripremljen i zakazan referendum održati 27.11.2005. godine...
Opštinski odbor SRS
u Kraljevu

DR RADOSLAV JOVIĆ, PREDSEDNIK OPŠTINE KRALJEVO - piše Rajko Sarić
Imajte časti, podnesite ostavku

    • Dr Jović traži da se utvrdi lična odgovornost pojedinaca iz SRS koji su se bavili kriminalnim radnjama i falsifikovanjem potpisa građana

   Formirajući listu za opoziv predsednika opštine Kraljevo, Srpska radikalna stranka je prekršila zakon jer se bavila kriminalnim radnjama na taj način što je falsifikovala potpise živih, ali i mrtvih ljudi. MUP Srbije je do sada utvrdio 524 falsifikovana potpisa, iz čega se može zaključiti da ima šest do sedam hiljada takvih potpisa, što znači da radikali nisu obezbedili dovoljan broj potpisa za pokretanje takvog postupka.
   - I kao čovek i kao predsednik, preneražen sam činjenicom da se SRS odlučila na ovakvo kriminalno delo. Tragičnije je to što radikali i pored svega utvrđenog daju sebi pravo da se oglašavaju u javnosti, da se pojavljuju u medijima i da brane nešto što je neodbranjivo, jer je utvrđeno da su se bavili kriminalom upotrebljavajući bazu podataka Tržišta rada, kao i liste zaposlenih u Hladnjači u Vrdilima i bivšoj konfekciji ,,Budućnost” u Kraljevu - obelodanio je predsednik Jović.
   Pitanje je, kaže Jović, da li na spisku od nešto više od deset hiljada potpisa ima hiljadu validnih. Znajući da je prekršena procedura, od samog početka sam insistirao da se ispoštuje zakon, jer sam sumnjao da se radi o nečasnim radnjama, što je, na kraju, potvrdilo i Republičko tužilaštvo i Vrhovni sud, kaže Jović.
   - Republički tužilac je prihvatio moju inicijativu da se pokrene postupak zaštite zakonitosti celog postupka. Sada se očekuje definitivna odluka Vrhovnog suda. Nemamo još presudu, pa je Komisija donela odluku da se ceo postupak obustavi. I danas tvrdim da u nedelju ne bih izašao na referendum, podneo bih ostavku i time podigao nivo pažnje javnosti na dešavanja u Kraljevu, na ovdašnjoj političkoj sceni. Sada sam mišljenja da će se ispoštovati Ustav i Zakon. Komisija je u prvi mah odbila predlog Tužilaštva, ali je, reagujući na moj prigovor, došlo do preinačenja te odluke, odnosno poništenja odluke od 22. novembra. Time je prihvaćen predlog Republičkog javnog tužilaštva o prekidu celog postupka do donošenja konačne odluke Vrhovnog suda Srbije - kaže predsednik opštine i naglašava da je za njega najvažnije da je uspeo da dokaže da je čitav postupak zasnovan na kriminalu i falsifikatu, što je sramota za SRS kao veliku političku stranku.
   - Od svih građana koji su se dolaskom u SUP uverili da je njihov potpis falsifikovan, da je falsifikovana njihova ličnost, očekujem da podnesu zakonsku prijavu protiv počinioca takvog kriminalnog dela i traže zaštitu svoje privatnosti i naknadu štete, a kao nauk svima koji se ubuduće budu odlučili na takav potez - poručuje Jović.
   On je izrazio žaljenje što je velika opoziciona stranka poput Demokratske stranke stala na stranu radikala, na stranu kriminalnih radnji, tražeći opoziv predsednika opštine, kvalifikujući njegov rad kao ništavan, gazeći na taj način principe demokratije.
   - Pojedinci iz DS moraju da objasne svom biračkom telu zašto su podržali SRS, iako su postojali jasni argumenti da ima elemenata kriminalnog dela. Čitav demokratski blok se lomio kom carstvu se prikloniti, ali su jedino demokrate jasno stale na stranu radikala, stranke koja se, to smo videli, odlučila na put kriminala u svojoj nameri da smeni predsednika opštine. U drugoj fazi istrage koja predstoji tražiću da imenom i prezimenom odgovaraju svi koji su učestvovali u nezakonitim, nečasnim kriminalnim radnjama - jasan je bio predsednik opštine na pres konferenciji kojoj je prisustvovao veliki broj novinara.
   Jović je naglasio da je, i pored borbe za odbranu ličnosti predsednika opštine, preduzeo potrebne aktivnosti na planu donošenja projekcije budžeta za narednu godinu, sa stručnim službama napravljen je prednacrt koji je upućen šefovima odborničkih grupa.

OPŠTINSKI ODBOR DS KRALJEVO O REFERENDUMU ZA OPOZIV PREDSEDNIKA KRALJEVAČKE OPŠTINE - piše Slobodan Rajić
Vanredni lokalni izbori - najbolje rešenje

   • Nezadovoljstvo radom vladajuće koalicije u Kraljevu u proteklom periodu i bez garancije za poboljšanje njenog funkcionisanja u budućnosti • Aktuelni predsednik opštine ima svoj deo odgovornosti, nije pokazao dovoljno odlučnosti i zalaganja i na raspisanom referendumu neće imati podršku Demokratske stranke • Stav DS nema nikakve veze sa inicijativom SRS i njenim shvatanjem politike uopšte • Vanrednim lokalnim izborima doći do nove opštinske vlasti koja će energično početi da rešava probleme građana • Danas (petak, 25. novembar) Skupština opštinskog ogranka Demokratske stranke u Kraljevu

   „Demokratska stranka ima u svom programu, pored neprekidne aktivnosti na svim nivoima, i još jednu karakteristiku, a to je aktuelnost - pravovremeno reagovanje i iznošenje stavova“, rečeno je na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare Opštinskog Odbora DS u Kraljevu, posvećenoj za 27. novembar raspisanom referendumu o opozivu dr Radoslava Jovića, predsednika opštine Kraljevo, događaju koji trenutno zaokuplja veliku pažnju. „Zbog toga dugujemo građanima Kraljeva, našim simpatizerima i, pre svega, članovima svoje mišljenje u vezi sa ovim problemom“, istakao je republički narodni poslanik Slobodan Mihajlović, predsednik OO DS Kraljevo.
   - Svima je dobro poznato da je DS opoziciona stranka u lokalnoj skupštini, kao i to da mi nismo zadovoljni radom vladajuće koalicije u proteklom periodu. U ovom trenutku i ne vidimo da može doći do nekakvog poboljšanja u narednom periodu. Sigurno je da predsednik opštine ima svoj deo odgovornosti u tome. Kao prvi čovek opštine nije pokazao dovoljno odlučnosti niti zalaganja da se stvari pokrenu sa mrtve tačke. Zato je naš stav da na raspisanom referendumu on neće imati našu podršku - naglasio je Mihajlović.
   On je istakao i da ovakav stav Demokratske stranke „nema nikakve veze sa inicijativom SRS sa kojom DS nema nikakvih dodirnih tačaka, ni programski, niti u shvatanju politike uopšte“ i podsetio na odluku Opštinskog odbora DS Kraljevo u vezi sa tim:
   - Ovakav stav mi smo izneli pre skoro mesec dana, posle sednice Opštinskog odbora, kada smo jednoglasno doneli odluku da ne podržavamo ni predsednika opštine, ni lokalnu vlast u celini i da se zalažemo da se što pre raspišu vanredni izbori za predsednika opštine i lokalnu skupštinu. To je najbolje rešenje kako bi Kraljevo što pre dobilo novu opštinsku vlast, rasterećenu od suprotstavljenih interesa pojedinaca i grupa, kvazipolitičara, odnosno vlast koja će se odgovorno suočiti sa ogromnim problemima u našoj opštini i energično početi da ih rešava.
   Odgovarajući na novinarska pitanja, Mihajlović je istakao da DS, kao autentična i osvedočena demokratska stranka, „neće pozivati građane da izađu na referendum, već im ostavlja na slobodnu volju da o tome odluče“. Istakao je i da je „aktuelna kraljevačka vlast izgubila legitimitet“, a da su građani razočarani dr Jovićem „koji i nema podršku jer je izgubio partiju, odnosno koaliciju koja ga je kandidovala za sadašnju funkciju predsednika opštine“. Mihajlović je dodao i da je Demokratska stranka „još spremnija za vanredne lokalne izbore, odborničke i predsedničke, nego u vreme pres konferencije pre mesec dana“, kada je iznet stav OO DS o ovim pitanjima.
   Inače, novinari su na pres konferenciji dobili i poziv za Skupštinu opštinskog ogranka Demokratske stranke u Kraljevu, koja će se održati danas (petak, 25. novembar), u velikoj sali Skupštine opštine, sa početkom u 19 sati.

OPŠTINSKI SUD U KRALJEVU DOBIJA INTERNET SAJT - piše Slobodan Rajić
U korak sa svetom i bliže građanima

   Ovih dana Opštinski sud u Kraljevu dobiće svoje mesto na internetu i uvrstiti se u retke pravosudne organe koji idu u korak sa novim tehnologijama. Naime, dobijanjem sajta kraljevački Opštinski sud biće tek četvrti sud u jugoistočnoj Evropi koji će imati ovaj savremeni vid komunikacije i prezentacije.
   Izrada internet sajta Opštinskog suda u Kraljevu upravo je privedena kraju i, kao najmoderniji vid komunikacije i pružanja informacija, za cilj ima da svim zainteresovanim subjektima olakša dostupnost informacija vezanih za ovaj sud.
   - Gotovo sve neophodne informacije, počev od nadležnosti Suda, njegovog radnog vremena, sudske pisarnice, visine taksi i potrebne dokumentacije za overe i prepise ugovora, preko godišnjeg rasporeda sudija i spiska tumača i veštaka, do međunarodne pravne promoći, najkorisnijih linkova i najaktuelnijih zakona, kao i drugih podataka koji su građanima potrebni a vezani su za rad Suda, naći će se na jednom mestu i biti dostupni 24 sata dnevno. Time smo želeli da olakšamo rad Suda i da ga približimo građanima, a na ovaj način svakako hvatamo i korak sa razvijenom svetom - reči su veb dizajnera Mirjane Miladinović, koordinatora za odnose sa javnošću Mladih pravnika Srbije (MPS) - Ogranka u Kraljevu.
   U izradu internejt sajta članovi Ogranka MPS u Kraljevu uložili su nekoliko meseci kvalitetnog rada i ističu da se na ovom sajtu nalazi i link za sajt MPS-a.
   - Nadamo se da ćemo na jedan „plastičan“ način, kroz slike i osnovne podatke, „uvesti“ sve zainteresovane u Pljakinu 4 i omogućiti im da dobiju osnovne informacije o njihovim potrebama vezanim za Opštinski sud u Kraljevu. Na taj način pokušaćemo i da smanjimo njihov gubitak vremena i redove pred prijemnim, zemljišno-knjižnim odeljenjem i pisarnicama - naglašava Dalibor Dimitrijević, asistent na ovom projektu.
   Članovi kraljevačkg Ogranka MPS-a izražavaju i veliku zahvalnost Dragani Sretović, predsednici Opštinskog suda u Kraljevu, na izuzetnoj saradnji u realizaciji ovog projekta, baš kao i u nekim ranijim aktivnostima koje su zajednički organizovane.
Po Dimitrijevićevim rečima, adresa sajta biće naknadno objavljena u sredstvima javnog informisanja.

SINDIKATI JAVNIH PREDUZEĆA VRŠE PRITISAK NA SKUPŠTINU SRBIJE DA DONESE ČETIRI NOVA ZAKONA
Inicijativu potpisalo pola miliona građana, a vlada namerno odugovlači
   • Sindikati organizuju proteste kao vid pritiska na Skupštinu Srbije da na dnevni red stavi zakone koji bi omogućili besplatnu podelu akcija javnih preduzeća pre privatizacije • Predsednik Skupštine Predrag Marković kaže da je inicijativa u proceduri i da bi se zakoni mogli naći na dnevnom redu tek početkom naredne godine • Sindikat JP ,,Elektrosrbija" doneo odluku da na protestnim okupljanjima u Beogradu učestvuje 30 odsto zaposlenih

   Inicijativa za donošenje zakona koji bi omogućili besplatnu podelu akcija javnih preduzeća pokrenuta je još početkom godine. U međuvremenu, prikupljeno je više od 500.000 potpisa i predato Skupštini Srbije još 4. oktobra.

ODUGOVLAČENJE?
Nakon četiri nedelje iz kabineta predsednika Skupštine Srbije sindikatima je dostavljeno zvanično obaveštenje da je završena provera ispravnosti postupka. U ovakvom slučaju predviđeno je da se predlozi zakona moraju naći na dnevnom redu u roku ne kraćem od 15 i ne dužem od 60 dana. Na sastanku održanom početkom novembra predstavnici 25 sindikata zaključili su da Skupština Srbije namerno odugovlači proceduru i ocenili da je očigledna namera Skupštine da se maksimalni rok poklopi sa novogodišnjim praznicima i završetkom redovnog jesenjeg zasedanja. Na taj način predložena zakonska rešenja pred poslanicima bi se mogla naći tek na proleće! U međuvremenu, 14. novembra, predsednik Skupštine Predrag Marković uputio je još jedan dopis Inicijativnom odboru kao predlagaču četiri zakona. Osim pohvala da je ova inicijativa ,,prvi primer organizovane, odgovorne i u svim segmentima u skladu sa zakonom sprovedene procedure za podnošenje narodne inicijative", nema ni naznaka kada se može očekivati zakazivanje sednice na čijem bi dnevnom redu mogli biti predlozi ovih zakona. U pismu se Marković poziva na već utvrđeni dnevni red dve sednice do kraja novembra i ,,Poslovnik koji definiše način zakazivanja sednica". U izjavama medijima Predrag Marković je bio mnogo jasniji - predlozi zakona koje je podržalo više od pola miliona građana mogli bi se naći na dnevnom redu tek marta naredne godine!
Ipak, predstavnici sindikata odavno su postali svesni da bez pritisaka malo šta može da se postigne. Rešeni da ne dozvole ignorisanje volje građana, 16. novembra su na Koordinaciji sindikata doneli odluku o protestima kao legitimnom vidu pritiska na Skupštinu Srbije. Prema precizno utvrđenoj dinamici, protesti bi počeli 28. novembra, i to jednočasovnim prekidom rada u pojedinim javnim preduzećima i državnim ustanovama. Glavno okupljanje predviđeno je za 6. decembar u Beogradu. Sindikat JP ,,Elektrosrbija" doneo je odluku da na protestnim okupljanjima učestvuje 30 odsto zaposlenih, a troškove prevoza i ukupne organizacije snosiće sam sindikat. ,,Ukoliko se vlast bude i dalje bahato ponašala, 12. decembra ući će se u svakodnevne štrajkove svih sindikata", dogovoreno je na Koordinaciji sindikata.

PODELA AKCIJA
Suština sindikalnih zahteva je besplatna podela akcija javnih preduzeća pre privatizacije tako što bi: 70 odsto akcija zadržala država, 15 odsto bi bilo podeljeno zaposlenima i penzionerima iz tih javnih preduzeća, a 15 odsto bi bilo preneto Privatizacionom registru, praktično drugim građanima za besplatnu podelu. Zahtev sindikata je da ova podela bude obavljena do 31. marta naredne godine. Na ovaj način omogućilo bi se da i zaposleni i penzioneri u EPS-u dobiju besplatne akcije koje bi imale realnu vrednost na tržištu. Time bi svi zaposleni u javnim preduzećima imali jednak tretman u ostvarivanju prava vlasništva i upravljanja kao i zaposleni u društvenim preduzećima. Ovo bi bila prva emisija akcija. U slučaju da je osnivački kapital veći od vrednosti prve emisije (a procene su da će tako biti), emitovaće se druga emisija akcija koja će se preneti Penzionom fondu Srbije, od čega bi veliku korist imali svi građani.
I zamenik generalnog direktora EPS-a Dragojlo Bažalac smatra da EPS treba da bude preveden u akcionarsko društvo kao celina.
- Biće velikog interesovanja za hidroelektrane i pojedine distribucije, a pitanje je ko bi i po kojoj ceni kupovao termosektor. EPS u ovom poslu ne treba deliti, ni po objektima, ni geografski, niti na bilo koji način. Svaki vlasnik akcija treba da ima srazmerno učešće u hidro, termo i distributivnim delovima. Ako bismo rasparčavali EPS u procesu pretvaranja u akcionarsko društvo, posledice bi bile nesagledive - rekao je Bažalac.
Vlada Srbije takođe ima koncept dodele 15 odsto akcija zaposlenima u javnim preduzećima, ali je on suštinski drugačiji, naglašava Branko Pavlović, ekspert koga su sindikati angažovali za ovaj posao. Pavlović je u više razgovora sa članovima sindikata istakao:
- Dve su ključne razlike. Vlada prvo prodaje 70 odsto kapitala i ceo iznos uzima za sebe, a tek posle toga deli akcije zaposlenima. Šta ćete da radite sa akcijama u preduzeću u kome je kupac već postao dvotrećinski vlasnik i može sam da donosi odluke. Praksa privatizacije pokazuje da novi vlasnici uglavnom ne iskazuju dobit i ne dele dividende sve dok oni sami ne otkupe, po niskoj ceni, akcije od zaposlenih.
Po našem konceptu prodajna cena ide u preduzeće u kome su zaposleni već akcionari sa 15 odsto pa im se, srazmerno učešću, deli i prodajna cena.
Druga važna razlika je što Vladin koncept znači da zaposleni, posle privatizacije, postaju akcionari u preduzeću koje obavlja razne delatnosti. Praksa pokazuje da većinski vlasnici koriste razne načine da dobit presele u druga svoja preduzeća, gde nema akcionara i gde ništa ni sa kim ne deli.
- Vladin predlog hoće da zaposlene u javnim preduzećima ugura u isti pravni okvir koji je već pokazao svoje, veoma loše, strane u dosadašnjoj privatizaciji - decidiran je u oceni Branko Pavlović.

MILAN TRIKOŠ, REGIONALNI POVERENIK ,,NEZAVISNOSTI” - piše Rajko Sarić
Mi ne podržavamo najavljen štrajk i protestna okupljanja

   • Jedan broj samostalnih sindikata, sa Brankom Pavlovićem na čelu, iskoristio neznanje i nezainteresovanost Vlade i na mala vrata pokušava da progura novi koncept privatizacije javnih preduzeća, gde bi akcije zaposlenih bile obezvređene, a što bi bilo praćeno izmenama čitavog seta zakona. ,,Nezavisnost” traži da se postojećim Zakonom o privatizaciji zaposlenima, bivšim zaposlenima i penzionerima u PTT, NIS i EPS omogući besplatna podela 15 odsto akcija

   Vlada Srbije, zbog neznanja, ali i nezainteresovanosti, danas nema jasnu strategiju privatizacije javnih preduzeća, odnosno javnog sektora. Upravo zbog toga reprezentativni sindikati pokušavaju da pokrenu inicijativu, da daju neku svoju strategiju. Tim povodom, ovih dana održan je jedan seminar o budućnosti javnog sektora, kome su prisustvovali predstavnici sindikata i jedan broj ministara republičke Vlade. Ministar Slobodan Lalović je tom prilikom javno rekao da država nema jasan plan privatizacije javnog sektora, kaže za ,,Ibarske novosti” Milan Trikoš, regionalni poverenik UGS ,,Nezavisnost” za Raški okrug.

KOMPLIKOVANI KONCEPT
   U prvom naletu privatizacije javnog sektora, koliko se može primetiti, najinteresantniji je Telekom, dok bi EPS i NIS, recimo, ostali za neki drugi privatizacioni krug, smatra Trikoš.
   - Prve ideje o privatizaciji javnih preduzeća odnose se na akcije. Još prošle godine Sindikat PTT i Telekoma je napravio Konzorcijum koji bi predstavljao zaposlene u Pošti i Telekomu Srbije pri ostvarivanju prava na akcije. Jedino ,,Nezavisnost” od reprezentativnih sindikata ima članstvo i u Pošti i u Telekomu. Za stručnog konsultanta angažovali smo priznatog stručnjaka Nebojšu Medojevića. Sa druge strane, slobodni sindikati u Pošti, Telekomu, EPS-u i NIS-u pokušavaju kroz nekakvu federaciju, koju predstavlja Branko Pavlović, da se kao treća centrala uključe u razgovore. Prošle godine ti nezavisni sindikati su iskoristili jedan vakuum i uključili se u rad konzorcijuma. Pavlović smatra da bi u ostvarivanju prava zajednički trebalo da nastupe zaposleni u Pošti, Telekomu, NISU i EPS-u. Pavlovićev predlog je veoma komplikovan i nije usaglašen sa principima podele vlasti i ravnopravnosti građana i zahteva radikalne izmene Zakona o privrednim društvima, Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, Zakona o poštanskim uslugama i drugih zakona - kaže regionalni poverenik UGS ,,Nezavisnost”.
Predloženi model podele besplatnih akcija je složen, prema oceni ,,Nezavisnosti”, iz više razloga. Najpre, zaposlenima se ne dodeljuju akcije preduzeća koja su subjekt privatizacije, već se predviđa podela akcija novoosnovanog preduzeća koje bi u svojoj imovini imalo akcije i osnovna sredstva javnih preduzeća, subjekata privatizacije.

,,KAPITAL” BEZ KAPITALA
   - Na primer, novo preduzeće PTT sistem nosilo bi naziv PTT Kapital, u EPS-u bi to bio EPS Kapital, u NIS-u NIS Kapital!? To novo preduzeće, na primer, u PTT Kapital, preuzelo bi osnovna sredstva, akcije, udele i osnivačka prava PTT-a u Telekomu Srbija, Poštanskoj štedionici, Politici, Mobtelu, Karić banci, Beobanci, RTV Politici i Zajednici JPTT! Procena vrednosti osnivačkog kapitala novog preduzeća bila bi izvršena aproksimativno na osnovu ukupnog broja godina staža lica koja bi ostvarila pravo na akcije, a kod druge emisije bi bila izvršena nova procena, ali i ovog puta ne na osnovu realnih pokazatelja - kaže Milan Trikoš i ističe da bi se na ovaj način smanjila stvarna vrednost akcija zaposlenih i mogućnost da zainteresovani subjekt stekne većinsku kontrolu po ekonomski nerealnim cenama uz minimalna ulaganja.

INTERESI
   Stav ,,Nezavisnosti” i njihovog konsultanta Nebojše Medojevića je da bi se konceptom privatizacije koji nudi Branko Pavlović, odnosno grupa nezavisnih sindikata, nanela šteta i zaposlenim i PTT-u koji ostaje bez osnovnih sredstava i izvora prihoda. Ipak, Pavlović je obezbedio većinu u Konzorcijumu, pa se ušlo u proceduru prikupljanja potpisa.
   - Mi u ,,Nezavisnosti” smatramo da je, umesto političkih manipulacija, ličnih ambicija i pokušaja jačanja sindikalnih organizacija bez članstva, a preko leđa zaposlenih, najbolje rešenje da se izmeni postojeći Zakon o privatizaciji kako bi se svim zaposlenima, bivšim zaposlenima i penzionerima u javnim preduzećima obezbedila besplatna podela 15 odsto akcija. Tih 15 odsto akcija u ovako jakim preduzećima mnogo je više od onih 30 odsto koliko su dobili ili dobijaju zaposleni u društvenim preduzećima. Na ovaj način bi zaposleni ostvarili svoje pravo na besplatne akcije u najprofitabilnijem delu sistema - Telekomu, sa realnom imovinom, odličnom tržišnom pozicijom i finansijskim parametrima, što jedino može dati garanciju malim akcionarima da će na tržištu kapitala u narednom periodu dobiti realnu tržišnu vrednost za svoje akcije, kada i ako budu želeli da ih prodaju. ,,Nezavisnost” zna da je ,,vrijeme majstorsko rešeto” i da će svi zaposleni u PTT-u i Telekomu znati da prepoznaju koji Sindikat zastupa njihove interese, a koji sindikati zastupaju interese sindikalnih lidera - naglašava Milan Trikoš.
   Kako nam je potvrdio naš sagovornik, UGS ,,Nezavisnost” ne stoji iza najave štrajka i protestnih okupljanja, najavljenih za 28. novembar i 6. decembar, i neće ih podržati.

ŠTETAN PREDLOG
   UGS ,,Nezavisnost” se ne slaže sa predlogom Zakona o osnivanju PTT Kapitala koji bi na proleće trebalo da se pojavi u Skupštini Srbije, jer smatra da je neprihvatljiv i štetan za interese zaposlenih. Predviđeni model nije do sada poznat u komparativnoj praksi, ne garantuje sigurnost akcionarima, podložan je manipulacijama većinskog vlasnika i inostranog partnera, komplikovan je za primenu i zahteva izmene i dopune čitavog seta zakona i podzakonskih propisa.


MLAĐAN DINKIĆ:
Besplatne akcije pre privatizacije

   Ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je da se Vlada Srbije kao i sindikati zalaže za besplatnu podelu akcija radnicima pre privatizacije javnih preduzeća.
   Dinkić je novinarima u Skupštini Srbije rekao da se upravo amandmanom Vlade na izmene zakona o javnim preduzećima omogućava besplatna podela do 15 odsto akcija zaposlenima i bivšim radnicima u javnim preduzećima, a dodatnih 15 odsto za sve ostale građane.
   - Svi zaposleni u obrazovanju, kulturi i institucijama koje do sada nisu učestvovale u podeli akcija sledeće godine će učestvovati, ali moramo dobro da pripremimo odgovarajuće zakonske i podzakonske akte, koji bi omogućili da se to obavi na način kako bi svi bili zadovoljni - rekao je Dinkić.
Ministar finansija je istakao da su amandmani na izmene zakona o javnim preduzećima dogovoreni sa sindikatima javnih preduzeća i da ne zna koji sindikati najavljuju proteste i zašto, ,,kad i mi (Vlada) hoćemo da uradimo isto što oni traže".
   Dinkić je rekao da je Socijalistička partija Srbije pogrešno razumela koncept Vladinih amandmana i da se oni zapravo slažu sa njima.
   SPS je ranije najavila da će glasati protiv Vladinog amandmana jer, po njihovoj oceni, predviđa privatizaciju 70 odsto kapitala javnih preduzeća čime bi, kako su naveli, država izgubila većinski paket akcija u tim preduzećima.
   Ministar privrede Predrag Bubalo preformulisaće taj amandman kako ne bi stvarao zabunu, ali će njegova suština ostati ista, rekao je Dinkić, navodeći da amandman samo reguliše besplatnu podelu akcija, a ne ograničava privatizaciju.

ŠTA PREDVIĐA NACRT NOVOG ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA - piše Slobodan Rajić
Kazneni poeni - do gubitka vozačke dozvole

   • Iskusniji vozači gube vozačku dozvolu i ponovo polažu vozački ispit sa 18, početnici sa 9 negativnih poena • Rigoroznije sankcije i za vožnju pod dejstvom alkohola, upotrebu mobilnog telefona tokom vožnje, prekoračenje brzine, neispravnost vozila i druga kršenja saobraćajnih propisa • Polaganje vozačkog ispita sa 17 godina, probne dozvole za početnike i posebna Agencija za bezbednost saobraćaja
• Usklađivanje sa saobraćajnim standardima Evropske unije

   Ministarstvo za kapitalne investicije pripremilo je nacrt Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima Srbije. Nacrt ovog Zakona uskoro bi trebalo da se nađe pred poslanicima republičkog parlamenta. Po rečima autora, nacrt novog Zakona o bezbednosti saobraćaja je usaglašen sa odgovarajućim propisima Evropske unije, a cilj mu je da se u narednih pet do sedam godina, bez obzira na povećanje broja vozila na putevima, broj saobraćajnih nesreća u Srbiji prepolovi. Time bi se, po zamisli autora, znatno smanjio i broj žrtava, poginulih i povređenih, kao i visina pričinjene materijalne štete u saobraćajnim nezgodama koja, prema podacima, trenutno godišnje iznosi oko dve milijarde evra.

DRASTIČNE KAZNE
Nacrtom novog Zakona, pre svega predviđene su drastične kazne za prekršioce saobraćajnih propisa, daleko rigoroznije nego do sada. Cilj je da se obedbedi veća zaštita svih učesnika u saobraćaju, a time smanji i ogromna „cena“ koju sada plaćamo, prvenstveno zbog nesavesnih vozača, ali i drugih faktora koji smanjuju bezbednost na našim putevima.
Za razliku od dosadašnjih zakonskih rešenja u kojima su glavni instrument protiv nesavesnih vozača bile mandatne kazne, nacrt Zakona predviđa da vozači koji prave prekršaje ubuduće dobijaju i negativne poene!? Predviđeno je deset nivoa kažnjavanja koji će se sprovoditi postepeno. Kada vozač sakupi određeni broj negativnih poena, od policije će dobiti pismeno obaveštenje o svim dotadašnjim prekršajima i sa upozorenjem da ubuduće bude pažljiviji. Posle pismene sledi i usmena opomena, a zatim poziv za razgovor u policiji. Ukoliko i grupni razgovor sa vozačima koji prave slične prekršaje ne pokaže rezultat, biće uvedena privremena mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od jednog do tri meseca. Sve kazne će se sabirati, tako da osim kratkoročne zabrane vožnje može da usledi i novčana kazna. Posle toga primenjuju se rigoroznije mere. Prva je poništavanje vozačke dozvole sa pravom polaganja vozačkog ispita nakon jedne ili dve godine, potom trajno oduzimanje dozvole i na kraju i trajno oduzimanje vozila.
Vozačima će, prema tekstu nacrta Zakona, konzumiranje alkohola biti potpuno zabranjeno. U slučaju da se u krvi pronađe do 0,3 promila alkohola, to se neće sankcionisati, ali već od 0,3 do 0,5 promila, vozaču će biti naplaćena i novčana kazna. Za koncentraciju veću od 0,5 vozač će pored novčane kazne dobiti negativne poene i biće mu zabranjeno dalje upravljanje vozilom. Ukoliko koncentracija alkohola bude 1,2 promila ili veća, vozaču sledi 24 sata zatvora, novčana kazna od 9.000 dinara i privremeno oduzimanje vozačke dozvole.

„PROBNE DOZVOLE”
Nacrtom je za početnike predviđena vožnja sa „probnom dozvolom“ za vreme koje su predviđena dodatna ograničenja. Neiskusnim vozačima se neće tolerisati ni trunka alkohola u krvi. Neće moći da upravljaju vozilom bez nadzora iskusnog vozača koji poseduje vozačku dozvolu najmanje tri godine. Vozači sa „probnom dozvolom“ neće smeti da voze brže od 90 km/č na autoputu i 70 km/č na ostalim putevima. Zakon početnicima zabranjuje i da upravljaju vozilom noću između 23 i 5 sati. Tek posle dve godine iskustva vozači će pred komisijom morati da pokažu da su savladali saobraćajne propise i tek tako će dobiti „stalne dozvole“.
Novina u nacrtu Zakona je da će vozački ispiti moći da se polažu sa 17, umesto kao do sada sa napunjenih 18 godina. Takođe, predviđene su i rigorozne sankcije za vožnju bez dozvole. Ukoliko policija nekoga „uhvati“ dva ili tri puta da vozi bez dozvole, zauvek će izgubiti pravo da vozi!?
Sankcije su kumulativne i dve godine će se „pamtiti“ svaki saobraćajni prekršaj. Odgovarajući broj negativnih poena povlači najpre novčanu kaznu, a potom privremeno i trajno oduzimanje dozvole. Za neiskusne vozače predviđene su duplo oštrije kazne. Tako stariji vozači gube dozvolu i moraju sve ispočetka da polažu sa 18, a oni sa „probnom dozvolom“ sa devet negativnih poena.
Upotreba mobilnog telefona tokom vožnje biće strogo zabranjena. Vozačima za ovaj prekršaj sledi kazna od 50 evra u dinarskoj protivvrednosti. Ako vozač želi da koristi mobilni telefon, moraće da zaustavi vozilo i obavi razgovor. Od zabrane upotrebe mobilnog telefona izuzeti su samo policija, hitna pomoć i vojska.
Naravno, nacrtom Zakona o bezbednosti saobraćaja predviđene su i brojne druge promene čiji je cilj pre svega da se stanje u saobraćaju u Srbiji normalizuje i dovede u red kao u razvijenim i moderno uređenim državama u Evropskoj uniji.

POSEBNA AGENCIJA
U nacrtu Zakona predviđeno je i formiranje posebne Agencije za bezbednost saobraćaja, po ugledu na zemlje EU. Ako taj predlog bude prihvaćen, na polaganje vozačkih ispita će, umesto predstavnika MUP-a, sa kandidatima ići predstavnici Agencije.

KAO NA FRONTU
Prema statističkim podacima, u saobraćajnim nesrećama u Srbiji u poslednjih 15 godina poginulo je oko 16.000 ljudi, a povređeno oko 258.000, dok se pričinjena materijalna šteta procenjuje na 30-ak milijardi evra. U poslednjih nekoliko godina posebno su učestale nesreće koje su prouzrokovali i u kojima su stradali novopečeni vozači. Tako su prošle godine vozači sa iskustvom do godinu dana prouzrokovali 1.067 saobraćajnih nezgoda sa nastradalima, a to je četiri puta više nego što su izazvali vozači sa 10-godišnjim stažom.

SELO PLANA - LEGENDE I STVARNOST (1) - piše Marko Slavković
Milorad iz Pupavnje

   • Godinama sam slušao zanimljive, gotovo neverovatne, priče o selu Plana, udaljenom petnaestak kilometara od Ušća, prema Raški. Konačno sam, posle toliko vremena, odlučio da posetim to naselje, za koje su, pored ostalog, govorili da je, u vreme Rimljana, imalo više žitelja nego London stanovnika; da je u selu bilo mnogo rudnika, da ih i sada ima zatrpanih, iz čijih okana, bukvalno, izvire žuta voda; da i sada postoji nekada više desetina metara duboka jama, u narodu poznata kao tamnica, iz koje niko nikada nije izvučen, ni živ, ni mrtav; da ima ostataka grobova iz tog vremena; da u Plani i danas ima mnogo divljih zveri, dabome, i medveda, a da je, i pored toga, civilizacija poodavno ušla u malobrojne domove Planjana. Sve me je to, naravno, zanimalo. I zato sam se tamo uputio. A na raspolaganju sam imao samo jedan, i to kratak, novembarski dan

   Selo Bare je sedam-osam kilometara udaljeno od Ušća, prema Raški. Tu sam vrlo kratko, tek da se poslužim u domaćinskoj kući Pere Čingelića, našeg vodiča do Plane i obližnjih zaselaka.
Prvo pitanje, ili dilema: Da li će nas auto izvući ,,do gore''? Pera presuđuje: Krećemo, pa šta bude!
Od Bara, do skretanja za Planu, lako je. Asfalt, i nije daleko. Ali, tek je pred nama desetak kilometara lošeg makadamskog puta, koga prve velike kiše na mnogim delovima ispresecaju kanalima. Zbog toga, na putničkim automobilima gotovo uvek ponešto strada. Mi smo imali sreću. Osim nekoliko klizanja, s kamena na kamen, i ,,pištanja'' guma na točkovima, drugih tegoba nije bilo. To je što se toga tiče. A onaj ko prvi put prolazi ovuda, neminovno mora da ima pomešan osećaj zadovoljstva lepotom terena i straha od dubokih provalija i kanjona, iznad kojih vijuga uzani put. Dobro je kad se čovek na to navikne, ali ne i kad se previše oslobodi. Neki mladići su, nažalost, tu opuštenost i neobazrivost platili životima!

,,ĐAVOLI'' OKO KUĆE, A MOBILNI U KUĆI
Otprilike na pola puta do Plane, kao da je takmičar u brzom hodanju, u susret nam dolazi čovek sa kesom u ruci. Odlučujem da ga zaustavim, ne bi li po njemu zaključio koliko su ovi ljudi poverljivi, ili nepoverljivi, prema nepoznatima, mada znam da se o dobrodušnosti čoveka sud ne može donositi tek tako, slučajnim susretom. Međutim, baš kao da se decenijama poznajemo, tako smo se ljubazno rukovali, i jedan drugog pitali: za zdravlje, porodicu, kako se živi, kuda si pošao, a kuda si ti krenuo? I sve tako, dok čovek ne reče da žuri, da mu autobus ne ,,pobegne'', a on mora na sa'ranu, u Biljanovac. Umrla mu prija.
Čovek, sa kojim sam se prijateljski ispričao, zove se Milorad Marković, negdašnji rudarski udarnik u Ušću, sada penzioner i vredan poljoprivrednik, iz zaseoka Pupavnje. Kad je Plana ovoliko udaljena i nepristupačna, kako li je tek Pupavnje, mislio sam. I grdno sam se prevario. Pupavnje, ispostaviće se posle našeg razgovora, ima gotovo sve što civilizacija donosi: struju, pitke vode na pretek, televizijsku sliku, mobilne telefone. Ali, ima i divljih zveri. Mnogo.
Što rekao Milorad, ,,đavoli” oko kuće, a mobilni u kući. I ništa im se ne može. Noću dođu iz šume, noću pobegnu u planinu. Važno je da ne kolju i ne odnose stoku, jer su štale sazidane od tvrdog materijala. Jedino divlje svinje prave štetu. Jedu kukuruz, preoru njivu sa krompirom, kao u inat. U drugim zaseocima, pa i samoj Plani, štetu prave vukovi, lisice, pa i mečke, ali o tome ćemo kasnije.
Pupavnje je, inače, zaselak sa samo četiri-pet kuća. Nekada je imalo tridesetak domova. I mnogo mladeži. Sve se to rasturilo ,,po belom svetu'', uglavnom u Kraljevo, Baljevac i Ušće. Ostali su samo rudarski penzioneri, sa svojim ženama, da održavaju dobrostojeća domaćinstva. Milorad, na primer, ima baš sve što treba jednoj porodici za solidan život: krave, ovce, svinje, pernatu živinu, a to znači mleko, sir, kajmak, meso, jaja. Ima i svoje njive sa kukuruzom, krompirom, bašte sa paradajzom i paprikom. Ima sve. I ostali u Pupavnju, kaže, imaju i više nego što im treba. Ali ništa ne prodaju. ,,Višak'', naravno, daju svojoj deci, koja ih obilaze kad im to obaveze na poslu, i vremenske prilike, dozvole. A to nije tako retko. Zato su svi zadovoljni.

,,U VREME RIMLJANA, AKO SI ZAPAMTIO...''
Rekao sam već: put do Plane, i zaselaka, vrlo je loš. Jeste tvrda i kamenita podloga, ali sve je uzbrdo. (Otuda, logično, sve je nizbrdo, što, takođe, nije dobro.) Zato, po njemu automobili mile, i to kad baš moraju, kad se ide u posete rodbini, na slave, ili, ne daj bože, na saučešća. Zato, i u ,,normalno'' vreme, do najbližih prodavnica meštani pešice putuju po dva-tri sata.
A kako se namirnicama obezbeđuju za zimu?
- E, tad se na vreme snabdem svim što mi treba. Ne samo ja. Kupimo dovoljno brašna, zejtina, šećera, soli. Na vreme pripremimo drva i, tako, ima šta da se pojede i popije, nije nam hladno, pa čekamo proleće. Tako je svuda 'de je planina, 'de je loš put i 'de nema autobusa - kaže Milorad.
Dobro, kako provodite zimske dane? Je l' vam neko dolazi, idete li u komšiluk na ,,sedeljku''?
- Uvek smo kod kuće. Sa ženom Živadinkom spremim sve što treba za nas, a onda nahranimo stoku, gledamo televiziju, malo telefonom razgovaramo sa decom u Kraljevu, i tako. Retko 'de idemo, i retko nam ko dođe. 'De da odemo, i ko da nam dođe, kad nas je malo? A nekad, ako si zapamtio, il' ti je neko pričao, u vreme Rimljana, Plana je imala deset 'iljada duša. Sad, sve da sabereš, u vr' glave, nema više od dvaestinu kuća. Reć' će ti to gor' - rukom odmahuje Milorad, u smislu - bilo nekad..., pa me, iznedada, pita koliko je sati.
- U, moram da idem. Uzdravlje! - reče Milorad pružajući mi ruku i, opet, u brzom hodu, nestade iza jedne stenovite krivine.
Vodič Pera i ja krenusmo dalje. Do sledećih kuća treba nam više od sata vožnje.
(U sledećem broju: Grbo pintor i plastične kace)

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

REPUBLIČKA SMOTRA LIKOVNIH TALENATA - piše Bojana Milosavljević
Kraljevački ,,Avion" doneo zlato

   • Teodora Pavlović, do prošlog maja učenik Osnovne škole ,,Četvrti kraljevački bataljon" (sada đak Srednje umetničke) - pobednik je 32. smotre likovnog stvaralaštva dece - DELIS, koja se održava u Petrovcu na Mlavi, u organizaciji Saveza amatera Srbije i gradskog Kulturno-prosvetnog centra, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije i opštine Petrovac

   Vest se proširila tako brzo da je slavodobitnica jedva uspela da se priseti povoda. Na prošlom Dečjem majskom likovnom salonu u Kraljevu, Tatjana Pljakić, nastavnik likovne kulture u Osnovnoj školi ,,Četvrti kraljevački bataljon", kao takmičara uvrstila je i Teodoru Pavlović, jednog od svojih najtalentovanijih učenika, koja je tada pohađala završni razred.
   Uz napomenu, koja sada i nije toliko važna, da rad ,,Avion" (u tehnici tempera) nije dobio nikakvu nagradu na kraljevačkom Salonu, nastavnica Pljakić, vidno ozarena, kaže:
   - Drago mi je što je žiri ove smotre prepoznao jedan istinski talenat u tako velikoj konkurenciji. Teodora je i ranije osvajala nagrade. Od prošlog juna učenik je Srednje umetničke škole u Kraljevu, a izložba u Petrovcu na Mlavi, na kojoj je pobedila, u toku je, tako da je ona zaokružila jedan izuzetno uspešan ciklus i sada, kako vidimo, ide dalje.
   Teodora je, po rečima svoje nastavnice, uvek bila deo tročlane reprezentacije ,,Bataljona", čiji uspesi nikada nisu izostajali, pa su škola i njihova nastavnica na te rezultate vrlo ponosni. U Teodorinom najnovijem trijumfu vrlo pozitivnu ulogu imao je naš Narodni muzej, kao organizator Majskog likovnog salona. Oni su, naime, Teodorin rad samoinicijativno poslali na ovaj republički konkurs u Petrovcu na Mlavi. Pokazalo se da je procena bila izuzetno dobra, jer - Teodora je za sobom ostavila na stotine konkurenata i pobedila u ,,finalu" čak 64 takmičara iz više od 30 škola iz čitave Srbije.
Ova mlada devojka deluje vrlo samosvesno dok govori o svom nespornom talentu. Kaže da se posle Majskog salona interesovala kada će joj biti vraćena oba rada i tako saznala da je ,,Avion" ,,odleteo" na veliko takmičenje DELIS u Petrovcu. Na tome se i završilo, sve do radosne vesti o pobedi, za koju je saznala iz medija.
   Motiv crno-bele slike u tehnici tempera, apstraktan ,,Avion", Teodora je sama osmislila i rad je, eto, privukao pažnju žirija DELIS-a. Kraljevo, kao grad, nije imao, da tako kažemo, nikakav lobi za svoga predstavnika. Sve je bilo baš po pravdi i istini: tron je pripao najboljem. Koliko nagradom, Teodora je zaokupljena i novom školom, o kojoj govori sa podjednakim oduševljenjem:
- Slala sam mnogo radova na razne konkurse, a ova nagrada mi je, za sada, najveća. Mislim da ću do 5. decembra otići u Petrovac da vidim tu izložbu. A što se tiče Umetničke škole - odmah sam se odlučila za nju i položila prijemni ispit među prvima po uspehu. Upisala sam konzervatorski smer i stručni predmeti mi odlično idu, mada stvarno mora da se radi mnogo.
   Budući da je Teodora i te kako zrelo i opravdano usmerila svoj očigledan dar za likovne umetnosti, za kraj razgovora podrazumevalo se pitanje - šta je to čime bi se u budućnosti profesionalno bavila? Odgovor je manje-više očekivan:
   - Tek sam na početku srednje škole i nisam mnogo razmišljala dok nisam dobila ovu nagradu. Sad je sve nekako drugačije. Gotovo sam sigurna da ću se baviti nekim poslom koji ima bilo kakave veze sa likovnim umetnostima.



PREDSTAVLJENA KNJIGA KRALJEVČANKE CMILJANE ĐOKIĆ O BRESNIČKOJ TRAGEDIJI 1944. GODINE - piše Slobodan Rajić
Da se ne zaboravi...

   Potresna i opominjuća knjiga Cmiljane Đokić, pod naslovom „Crni bresnički dani“, ovih dana konačno je, posle četiri decenije od nastanka, ugledala svetlost dana. Knjiga tugovanki, posvećena nezapamćenoj tragediji iz 1944. godine, kada su nemački fašisti, pri kraju rata, u povlačenju sa ovih prostora, u Bresnici napravili pravi masakr civilnog stanovništva, promovisana je prošle subote u Cmiljaninom rodnom selu. U organizaciji Zavičajnog društva Bresnice i Bečnja „Đeneral Marko Đ. Katanić“, u prostorijama bresničke osnovne škole, knjiga je predstavljena pred velikim brojem meštana i gostiju, među kojima i preživelih iz novembarske tragedije, priređivača, istoričara, književnika, lekara, novinara i drugih bresničkih „zavičajaca“ i prijatelja, rasutih širom planete, a sada okupljenih oko jednog nesvakidašnjeg književno-istorijskog poduhvata.
O knjizi su nadahnuto govorili priređivači Miodrag Jaćimović, književnik, i Dragoslav Marić, profesor, Milica Baković, istoričar umetnosti, neuropsihijatar dr Milun Jovović, predsednik Zavičajnog društva, novinari Milan Glišović i Radovan M. Marinković, profesor i publicista Milan Baković, kraljevački glumac Mile Nedeljković... Posetioci, kojih je, kako je primećeno, bilo više nego na književnim susretima u Kraljevu i Čačku, mogli su da odgledaju i dokumetnarni TV film autora Nedeljka Ješića, književnika i novinara RTS-a, čuju guslare Radovana Pekovića iz Kraljeva i Milića Šaponjića iz Čačka i druge učesnike kulturno-umetničkog programa. Knjiga tugovanki „Crni dani Bresnice“ napisana je u desetercu, na tradicijama srpske narodne epske poezije koju je sakupio i sačuvao Vuk Stefanović Karadžić, i u njoj je nepismena seljanka, ali izuzetno mudra i talentovana starica Cmiljana Đokić, na 80 strana, verno, epskim stihovima, opisala bresničku tragediju 1944. godine.

VIŠE OD ZLOČINA
Bio je to jedan od najtragičnijih događaja u Drugom svetskom ratu i svetskoj istoriji. Naime, okupatorska, fašistička vojska, pred kraj rata, oktobra-novembra 1944. godine, u povlačenju pred naletom narodnooslobodilačke vojske i posle sukoba sa njom duž puta Čačak - Kragujevac, napravila je stravičan pokolj civilnog stanovništva u ovom selu. Za 42 dana fašisti su zverski ubili 159 žitelja Bresnice. Samo u noći između 28. i 29. novembra, ubijeno je 117 Bresničana, uglavnom dece, žena, starih, bolesnih i nemoćnih. Pobijeno je nekoliko gravidnih žena, 16-oro tek rođene, nekrštene i predškolske dece, 34 dece od 7 do 16 godina i 50-ak omladinaca do 25 godina starosti. U knjizi i TV filmu su upečatljivo opisane mnoge porodične, ljudske drame i sudbine. Pojedine porodice prosto su satrvene, uništene. Poput porodica Miluna Jankovića i Marjanovića, iz čijih kuća je pobijeno po devet članova. Selene Nikolić, kojoj su ubijeni šestoro dece i suprug. Janka Jankovića, kojem su supruga i deca pobijeni, pa mrtvi i živi pobacani i zatrpani u bunar, među njima i snaha Stana, rođena Katanić, „a u njojzi čedo nerođeno, nerođeno i još neviđeno“, kako je to opevala starica Cmiljana u tugovanki Stanine majke Vitorije, koja žali sa ćerkom jedinicom. Pa zatim porodice Radivoja Jankovića, koji je jedini preživeo pokolj, dok su mu ubijeni otac, majka, supruga, ćerkica od devet meseci, sestra, čiju je bluzu sa dve rupe od metaka sačuvao, posle rata na mestu stare kuće na čijem pragu su mu pobijeni ukućani posadio trešnju, ponovo se oženio, dobio porod, sagradio novu kuću i pre nekoliko godina preminuo (pesnik Pero Novitović je tim povodom pročitao svoju pesmu „Ima jedna trešnja u Bresnici“). Potom porodice Radivoja Jovanovića, koga po povratku iz zarobljeništva u kući niko nije dočekao jer su mu svi ukućani pobijeni. Svaka priča, svaka pesma - životna drama, homerovski i kosovski (i kosmički) ep za nezaborav!?
Bila je to bresnička „krvava bajka“, njen tragični novembar, najveće stratište, posle kraljevačkog i kragujevačkog oktobra - naglasio je priređivač knjige Dragan Marić. Zanimljivo je da su nemački fašisti istovremeno streljali i 16 italijanskih vojnika koji su odbili da ubijaju srpske civile, pa ih polili benzinom i spalili u jednoj štali. Iz Bresnice je, inače, kako se čulo, u Prvom svetskom ratu poginulo 188, a u Drugom svetskom ratu ukupno 208 meštana, ili svaki deseti stanovnik sela, pa se zbog toga demografski do danas nije oporavila, a doživela je i da u selu trenutno ima 149 neženja, uz „belu kugu“ koja, kao u mnogim selima u Srbiji, nemilosrdno hara.

DUG PUT DO ČITALACA
Učestvujući u promociji, kraljevački glumac Mile Nedeljković naglasio je da su „sva znamenja i vrednosti srpskog epa sadržani u ovoj knjizi“ i da zato svaki srpski intelektualac treba da je ima u rukama. Nedeljković je ukazao i na značaj srpskog jezika za opstanak srpskog naroda, umesto izgovorenih stihova pustio suzu, a pročitao samo četiri retka iz knjige u kojima starica Cmiljana vapi da se o nemačkom zločinu sve zapiše i nikada ne zaboravi!?
Interesantan je put ove knjige do čitalaca. Naime, pre 40 godina novinar Glišović u soliteru pored pruge u Kraljevu pronašao je staricu Cmiljanu i u ,,Ibarskim novostima” napisao priču o njoj. Saznao je tada da Cmiljana, iako nepismena, ima u desetercu opisanu bresničku tragediju, koju su zapisivale njene unuke Mila i Branka. Taj rukopis posle je koristio Nedeljko Ješić i nedavno ga predao književniku Miodragu Jaćimoviću, koji ga je potom zajedno sa Draganom Marićem priredio za štampu. Izdavanje knjige u celini je finansijski podržao Bresničanin Branko Stevanović, sada biznismen u Moskvi, koji je čitav tiraž poklonio svojim zemljacima, uz njihovu veliku zahvalnost. Recenzent knjige je Rodoljub - Roćko Petrović, dugogodišnji novinar „Politike“ i bivši predsednik Skupštine opštine Čačak, a štampala ju je čačanska „Grafika Jureš“. Inače, Cmiljana Đokić, devojački Novaković, rođena je 1897. u Bresnici, a umrla 1977. godine u Kraljevu, gde je do smrti živela kod ćerke, zeta i unuka. Promociji knjige prisustvovale su njena ćerka Ljubinka Stevanović (83) i unuka Mila Resimić (52, zaposlena na Prijemnom odeljenju Hirurške bolnice u Kraljevu), koje su prisutni toplo pozdravili.
Književno-istorijski susret u Bresnici završen je dogovorom da se o bresničkoj tragediji novembra 1944. godine sakupi sva raspoloživa dokumentaristička građa i objavi posebna monografija, a da se poput Kraljeva i Kragujevca, u ovom selu ustanovi manifestacija pod radnim nazivom „Bresnički novembar“, posvećena prošlosti, ali i budućnosti.

„Nek je dosta govoriti više,
ovo treba knjiga da se piše,
da se piše vel’ka istorija
šta je bilo u ona vremena,
da ostane kraj drugih spomena.
Jakom ima, braćo, da se piše
o zločinu prokletih Nemaca”.

(Stihovi iz knjige
Cmiljane Đokić)



MIŠLJENJE JEDNOG POŠTOVAOCA
Veliki Mali Princ

   Kraljevačko pozorište je u sredu, 15. novembra, u režiji Biljane Kostantinović i Stefana Slavkovića, premijerno izvelo predstavu Mali Princ francuskog pisca Antoina de Saint Exuperya.
Napisana kao priča za decu, Mali Princ je u suštini poruka Antoina de Saint Exuperya upućena ,,odraslim ljudima".
Sasvim suprotno fiktivnom prizvuku, u velikoj meri to je priča koja dotiče realnost koju ne želimo da priznamo. Saint Exupery definitivno nije ni sumnjao da će ova priča predstavljati osnov filozofskog i emotivnog razvoja miliona dece i odraslih.
Priča je poznata: dečak, pun naivnosti i nevinosti, šeta od planete do planete upoznajući različite ljude. Uči da razume ono što vidi kod različitih ličnosti, bilo to dobro ili loše.
Uspeh ovakvog dela počiva u večitoj svežini ideje i pristupu svim generacijama. Dete zavoli Malog Princa zbog njegovih avantura sa ,,čudnim odraslim ljudima" i životinjama. Zbog njegove naivnosti i dobrote i nemogućnosti da shvati zašto odrasli ljudi rade stvari koje ih opterećuju. Kada dete poraste, pri svakom novom čitanju, pronalaziće nove paralele o kojima ranije nije razmišljalo. Identifikovaće se ponekad sa Malim Princom, ponekad sa lisicom, ponekad sa pilotom. U životu će tražiti svoju ružu, ovcu, prepoznaće kralja, poslovnog čoveka, fenjerdžiju. Pa, i kada najzad bude došlo vreme da prepozna zmiju, neće se uplašiti.
Suprotno primarnoj ideji, Mali Princ nije u pravom značenju reči priča, jer ne odgovara zbiru potrebnih kriterijuma. Stiče se utisak da Mali šrinc počinje kao priča, ali se vremenom približava mitu, da bi se i završio kao takav, saopštavajući jednu univerzalnu melanholičnu poruku čovečanstvu. U svetu koji je izgubio osećaj za iracionalno, u svetu intelektualizovanom i dehumanizovanom, izgleda da čitavo delo Saint Exuperya predstavlja jedan zaokret ka mitu koji degradira priču o okruženju racionalizovanom do apsurda. Okruženju koje ne ostavlja mesta oduševljenju i detinjastoj nevinosti. Saint Edžupery traži, nasuprot tome, da pronađe osećaj svetog i vraća se mitu kao formi koja se izgleda najbolje slaže sa njegovom potragom i njegovim suptilnim osećajima.
Postavka ovog dela u Kraljevačkom pozorištu je apsolutno u skladu sa svakim ispisanim paragrafom Saint Exuperya. Čak i oni delovi koji otvoreno aludiraju na aktuelne sociološke fenomene domaćeg društva, ne odudaraju od univerzalne humanističke ideje Malog Princa. Ovde se pre svega misli na vizuelna rešenja raspevanih unificiranih Ruža kao paradigmu današnjoj šljaštećoj kulturi osrednjosti.
Muzički, scenski i kostimografski motivi su na izvanredan način uobličili melanholični karakter Pilota (ime glumca) i naivni i detinjasti lik Malog Princa (ime glumca). Vidljivo, ali ipak suptilno, oslikano je dete unutar čoveka. Najpre kroz zajedničko poimanje crteža koji prikazuje slona u udavu, zatim kostimografski, kada Pilot skine avijatičarsku kapu i otkrije istu kapicu kakvu ima Mali Princ, i najzad na samom kraju, kada se obojica na identičan način opraštaju od publike.
Tražiti nedostatke glumcima bilo bi neukusno. Najpre zato što su je u potpunosti izveli devojčice i dečaci iz škole Kraljevačkog pozorišta, a zatim i zbog toga što su dve noseće uloge odigrane izvanredno. Iako prihvatam da suština umetnosti ne leži u tome da li će gledaoci iz pozorišta izaći zadovoljni ili razočarani, u slučaju ove postavke Malog Princa lošim emocijama nema mesta.
I na pretpremijeri i na premijeri Malog Princa u sali Kraljevačkog pozorišta se nalazio podjednak broj dece i odraslih. Svako od njih je pronašao ono zbog čega je došao.
Detalji koji su odraslima izgledali trapavo odglumljeni ili preglumljeni, deci su bili smešni.
I obratno, monolozi koji su klincima bili dosadni, odrasli su pažljivo slušali i ućutkivali decu.
Dakle, ne samo da je Mali Princ još uvek aktuelan u našem društvu, već mu je i dobrim delom potreban. Ne postoji osoba niti institucija koja neće izvući pouku posle odgledane predstave. Osim ako ima izrazitu želju za vladanjem i samoljubljem kao Kralj i Uobraženko, ili suviše ozbiljno shvata svoje zanimanje kao Geograf i Poslovni čovek.
Budimir Milić