Verifikovana ostavka predsednika Jovića
Raspustite Skupštinu i raspišite lokalne izbore
Kraljevo da pošalje signal Srbiji
Zajednički kandidat demokratskog bloka
Put opstanka i razvoja
Aparat koji ,,život znači" predat na upotrebu
Interesovanje veliko - rezultat neizvestan
Socijalno najugroženija zajednica
Grbo pintor i plastične kace
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal

VANREDNA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE - piše Rajko Sarić
Verifikovana ostavka predsednika Jovića

   • Istina se može sakriti, ali se ne može ubiti - poručio dr Radoslav Jović u ostavci uručenoj predsedniku SO Dejanu Miloviću koji će vršiti dužnost predsednika opštine do novih izbora

U subotu je održana vanredna sednica Skupštine opštine Kraljevo, na kojoj je 60 prisutnih odbornika (od 70, koliko kraljevačka Skupština broji) verifikovalo ostavku predsednika opštine dr Radoslava Jovića.
   Predsednik SO Dejan Milović je obavestio odbornike da je 24. novembra primio neopozivu ostavku dr Jovića na mesto predsednika opštine, te da je, shodno Poslovniku o radu Skupštine opštine, a posle konsultacija sa stručnim službama, sazvao vanrednu sednicu. Prevremenim prestankom mandata predsednika opštine, prestala je i funkcija njegovom zameniku Darku Vilotijeviću. Do raspisivanja vanrednih izbora za novog predsednika opštine, koje u narednih 15 dana treba da raspiše predsednik Skupštine Republike Srbije Predrag Marković, dužnost predsednika opštine obavljaće predsednik SO.

BORBA ZA SRBIJU
   Šefovi odborničkih grupa nisu bili raspoloženi da komentarišu najnovija dešavanja na lokalnoj političkoj sceni smatrajući da je u protekla dva meseca žestoke političke borbe između radikala, sa jedne strane, i dosadašnjeg predsednika opštine, sa druge strane, rečeno mnogo toga. Protivnici se nisu štedeli, pa su optužbe pljuštale sa obe strane. Policija je tokom svoje istrage, a na zahtev Tužilaštva, otkrila više od 500 falsifikovanih potpisa, ali to, očigledno, nije bilo dovoljno da Vrhovni sud obori listu radikala. Jovićeve optužbe, pak, naterale su nadležne u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Filijali u Kraljevu, da preispitaju ulogu pojedinih radnika Filijale i zloupotrebu spiskova jednog broja nezaposlenih.
   - Moja ostavka neka bude opomena šta se u Srbiji dešava danas. Istina se može za trenutak sakriti, ali se ne može ubiti. Preveliki je broj živih svedoka. A moja bitka se ovim ne završava, dok sam živ, boriću se za Srbiju u kojoj će ljudi moći normalno da žive. Međunarodni sud pravde dobiće sve neophodne podatke na koji način se i danas prekraja izborna volja građana u Srbiji. Onima koji misle da su pobedili u ovom beščašću, neka Bog pomogne - upozorava u svojoj ostavci bivši predsednik opštine dr Radoslav Jović, koji smatra da se u pozadini hajke protiv njega nalaze političke ličnosti koje mu nikada nisu oprostile poraz na prvim neposrednim izborima za predsednika opštine 2003. godine.
   Dakle, referenduma nije bilo, ali je ostalo pitanje ko će i u ime čega platiti ceh od oko milion i po dinara, koliko je do sada potrošeno na pripreme referenduma. Mada praktično do sada nije potrošen ni dinar, jer sredstva nisu odobrena, ali su neki računi već pristigli.

RAČUNI I PREDRAČUNI
   - Do sada je dostavljen račun od 13.200 dinara za štampanje glasačkog materijala i račun za hranu od oko 2.500 dinara. Još se ne zna koliko će biti plaćeno na ime naknade za opremanje 129 biračkih mesta, dok bi naknada za rad članova Opštinske izborne komisije, prema predračunu, bila oko 700.000 dinara. Mislim da će jednom broju radnika u organima opštinske uprave, koji su obavljali određene poslove za potrebe Komisije, biti isplaćena naknada za rad od 200.000 dinara - potvrdio je za ,,Ibarske novosti” Zoran Tucaković, sekretar OIK.
   Da je referendum održan, samo za rad biračkih odbora bilo bi isplaćeno oko 2,8 miliona dinara!? O drugim troškovima da i ne govorimo. Sve u svemu, bivši predsednik opštine je podneo ostavku, napustio fotelju koju mnogi priželjkuju i tako u gradskoj kasi sačuvao značajna novčana sredstva, jer bi troškovi referenduma premašili pet miliona dinara.

OTVORENO PISMO ODBORNIČKE GRUPE SRS REPUBLIČKOJ VLADI
Raspustite Skupštinu i raspišite lokalne izbore

   Odbornička grupa SRS, kao najveća odbornička grupa u Skupštini opštine Kraljevo, u ime građana opštine Kraljevo, otvorenim pismom obaveštava Vladu RS, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednika Narodne skupštine, da je u radu Skupštine opštine Kraljevo došlo do prekida u trajanju dužem od tri meseca. Pozivajući se na član 112. Zakona o lokalnoj samoupravi, u kome stoji ,,Skupština jedinice lokalne samouprave može se raspustiti ako Skupština ne zaseda više od tri meseca”, radikali predlažu:
- da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu utvrdi činjenično stanje i predloži Vladi RS Odluku o raspuštanju Skupštine opštine Kraljevo
- da Vlada RS donese Odluku o raspuštanju Skupštine opštine Kraljevo
- da predsednik Narodne skupštine RS raspiše izbore za odbornike Skupštine opštine Kraljevo u roku od tri meseca od dana raspuštanja Skupštine opštine Kraljevo,
- da se obrazuje privremeni organ opštine Kraljevo koji će obavljati poslove Skupštine opštine Kraljevo.
Radikali su u pismu istakli da je radno zasedanje SO održano još 17. jula, a da posle toga nije sazivana Skupština sve do 26. novembra, što znači da je ,,došlo do prekida u trajanju dužem od tri meseca". Radikali su ocenili da sednica održana 6. oktobra nije bila radna, već da se radilo o svečanoj i komemorativnoj sednici. Ovakva pauza rezultirala je neusvajanjem brojnih odluka, propisa i izvešaja, što je nanelo veliku štetu razvoju grada i poboljšanju životnih uslova građana.
Vama, poštovana gospodo, Odbornička grupa SRS, kao najveća odbornička grupa u SO Kraljevo, predlaže da postupite u svemu prema predlogu ovog otvorenog pisma za dobrobit građana i opštine Kraljevo.
Vanredni izbori za predsednika opštine Kraljevo, zajedno sa vanrednim izborima za odbornike Skupštine opštine Kraljevo, značajno bi doprineli političkoj stabilnosti u opštini Kraljevo, što je elementarni preduslov održivog razvoja opštine Kraljevo, a što je, nadamo se, interes i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Vlade Republike Srbije i predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST PREDSEDNIKA SO KRALJEVO
Radikali se bave destrukcijom, lažima i falsifikatima

   Na početku ovog obraćanja javnosti, podsetio bih da je u subotu, 26. novembra, stupila na snagu ostavka dosadašnjeg predsednika opštine Kraljevo dr Radoslava Jovića. Od tog dana, a u skladu sa članom 42. Zakona o lokalnoj samoupravi, dužnost predsednika opštine do održavanja izbora za novog, obavljam kao predsednik Skupštine opštine.
   U tom smislu, posle obavljenih konsultacija sa šefovima odborničkih grupa koji čine skupštinsku većinu i usaglašavanjm stavova, za subotu, 03.12.2005. godine, zakazao sam sednicu Opštinskog veća sa vrlo važnim tačkama dnevnog reda - rebalans budžeta za 2005. godinu i rebalans programa Direkcije za planiranje i izgradnju. S obzirom na to da je sada Opštinsko veće sastavljeno od minimalnog broja članova (pet), odgovornost svakog člana je veća, kao i stranaka koje su ih predložile je tim pre veća, a u smislu nastavka normalnog funkcionisanja svih organa lokalne samouprave do izbora novog predsednika opštine i kompletiranja svih organa u SO Kraljevo.
   Izbore za novog predsednika SO Kraljevo, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, raspisuje predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog predsednika opštine. Od trenutka raspisivanja do trenutka održavanja novih izbora ne može proći manje od 30 niti više od 60 dana, pa imajući sve to u vidu, može se očekivati da će se novi izbori održati u drugoj polovini januara ili početkom februara naredne godine.
   Ovom prilikom ne mogu a da se ne osvrnem na prethodne, sada već blizu dve godine funkcionisanja ove lokalne vlasti i istaknem vrlo korektnu i dobru saradnju sa dosadašnjim predsednikom opštine dr Radoslavom Jovićem. Kao dva najodgovornija funkcionera u lokalnoj samoupravi u prethodnom periodu, a svako u skladu sa svojim ovlašćenjima, uložili smo maksimalan trud da Skupština opštine i predsednik opštine sinhronizovano rade u pravcu efikasnog ostvarivanja značajnih projekata od interesa za građane naše opštine. Istakao bih samo nekoliko: gasifikacija, vodosnabdevanje, deponija, obilaznica, novi most. Mišljenja sam da je ostvarena najbolja saradnja sa Vladom Republike Srbije u poslednjih 10 godina, a koja u značajnoj meri pomaže u rešavanju nagomilanih problema.

NE PRIZNAJU, A UZELI DNEVNICE
   Radikalna stranka je iskoristila pravne praznine i nedorečenosti u postojećim zakonskim propisima i jednom inicijativom, za koju postoje ozbiljne indicije (po izveštaju MUP-a i Tužilaštva) da je u velikoj meri falsifikovana, izazvala ostavku predsednika opštine. Radikalna stranka u Kraljevu inače ništa drugo i ne radi, sem što se bavi destrukcijom, lažima, blaćenjem ljudi, falsifikatima, a sve krijući se iza imuniteta njenog čelnika. Njihov najnoviji potez je ,,otvoreno pismo" ministru za lokalnu samoupravu u kome se traži raspisivanje vanrednih lokalnih izbora i za lokalni parlament.
Naime, gospoda iz Radikalne stranke ne priznaju sednicu SO Kraljevo od 6. oktobra, a sa druge strane njihovi odbornici su podigli odborničke dnevnice, iako po njima sednica nije ni održana. Takođe su za tu, po njima neodržanu sednicu, podneli 29 predloga za dopunu dnevnog reda, koji su odbijeni na samoj sednici većinom glasova.
   Srećom po politički život u Kraljevu i po sam rad Skupštine opštine, postoje u opoziciji ozbiljne i konstruktivne odborničke grupe Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, koje svojim delovanjem pored delovanja odborničkih grupa stranaka na vlasti čine smisao višestranačkog sistema u parlamentarnoj demokratiji.
   Smatram da svi ozbiljni i odgovorni političari u Kraljevu, bez obzira da li pripadaju vlasti ili opoziciji (a u politici je sve prolazno), moraju svojim konstruktivnim stavom, pa bila to i kritika, doprineti što boljem funkcionisanju lokalne samouprave.
Predsednik SO Kraljevo
Dejan Milović

ODRŽANA DESETA IZBORNA SKUPŠTINA OPŠTINSKOG OGRANKA DEMOKRATSKE STRANKE U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Kraljevo da pošalje signal Srbiji

   • Na izbornoj skupštini u Kraljevu govorio Dušan Petrović, potpredsednik Demokratske stranke: „Kraljevo treba da pošalje signal šta u Srbiji uskoro treba da se dogodi” • Demokratska stranka čini sve što može da zaštiti interese Srbije i da je pravim putem približi Evropskoj uniji • „Osim Demokratske stranke, nema ko da spreči povratak Srbije u prošlost i vreme miloševićevsko-šešeljevskog režima” • Na konferenciji za novinare predstavljen novoizabrani Opštinski odbor Demokratske stranke Kraljevo sa 19 članova, za koje je rečeno da su deo tima koji će okupiti najbolje kadrove spremne da preuzimu odgovornost za demokratski razvoj Kraljeva

   „Ne sumnjam da u ovoj sali sedi budući predsednik opštine Kraljevo”, istakao je Dušan Petrović, potpredsednik Demokratske stranke, obraćajući se delegatima i gostima na Desetoj izbornoj skupštini ogranka DS u Kraljevu, održanoj krajem prošle sedmice. U prepunoj velikoj sali Skupštine opštine Kraljevo Petrović je na početku izlaganja istakao i da Demokratska stranka na taj način „treba iz Kraljeva da pošalje signal šta će u Srbiji uskoro da se dogodi, a to je da DS preuzme vlast i počne, kao u periodu 2001-2003. godine, ovu zemlju na pravi način da približava tamo gde joj je i mesto - Evropskoj uniji“.
   - Demokratska stranka kad god je to moguće donosi odluke koje su iznad stranačkih interesa, iznad interesa Demokratske stranke. Tako je bilo kada smo doneli odluku da Srbi treba da izađu na izbore na Kosovu i Metohiji, tako je bilo kada je Boris Tadić rekao da se u Srebrenici dogodio zločin, jer zlu treba reći da je zlo, bez obzira na posledice. Tako je i sada kada su prilike u Srbiji veoma teške. Kosmet je na redu i za godinu dana neka odluka mora da se donese. Država je odredila naš pregovarački tim, u koji smo i mi ušli. To, međutim, ne znači da ćemo mi prestati da kritikujemo Vladu. Ova Vlada Srbije ništa ne valja i što pre ode, biće bolje za Srbiju! - istakao je Dušan Petrović.
   On je takođe rekao da pregovori o statusu Kosmeta ne smeju da postanu paravan za bujanje šovinizma i povratak na scenu nekog sličnog režima kao što je bila diktatura Slobodana Miloševića.
   - Druga je muka takođe nad Srbijom i ako ne bude političke pameti i mudrosti, može nam se vratiti vreme koje smo imali sa Slobodanom Miloševićem i Šešeljom kao pomagačem, ali sada sa obrnutom ulogom: Milošević da daje tercu kao u muzici. U Srbiji, osim Demokratske stranke, to više nema ko da spreči!? To će biti najvažniji posao narednih meseci. Ako se na jasan i odlučan način to ne spreči, kao u vreme Zorana Đinđića, imaćemo ponovo to zlo u Srbiji. Kraljevo zato treba da pošalje poruku da je DS spremna da spreči radikale da dođu na vlast u Srbiji! „Da je bolje, ne bi nas zapalo“, imao je običaj da kaže Zoran Đinđić, i setite se tih reči kada bude zlo. U našoj borbi neka nam kao primer posluži Irska, koja je za 30 godina od najsiromašnije postala najbogatija zemlja (jedan i po puta bogatija i od Holandije), jer su je vodili sposobni i normalni ljudi. Zato i mi treba da sledimo taj put. Srbija za 20 godina može da bude zemlja kojom ćemo se ponositi i Demokratska stranka treba danas da utre taj put i pokaže da Srbija može da bude pristojno mesto za život - zaključio je Petrović, poželevši učesnicima izborne skupštine uspešan rad.
   Izbornoj skupštini DS u Kraljevu, pored delegata, članova i simpatizera ove stranke iz Kraljeva, prisustvovali su i brojni gosti, ne samo iz DS, iz Beograda, Kruševca, Batočine, Raške, Vrnjačke Banje, Novog Pazara, Tutina i drugih gradova, a prisutni su velikim aplauzom pozdravili doajene DS u Kraljevu - Natašu Spaski, Milevu Nikolić i Željka Bučevca.
   U radnom delu skupštine, između većeg broja kandidata, izabrano je 19 članova novog Opštinskog odbora DS Kraljevo. Na konferenciji za novinare, održanoj 30. novembra, predstavljeni su članovi novoizabranog Opštinskog odbora. Tom prilikom, narodni poslanik Slobodan Mihajlović, dosadašnji predsednik OO DS Kraljevo, zahvalio je članstvu na angažovanju i prezentaciji kandidata u predizbornoj kampanji, kao i na samoj izbornoj skupštini.
   - Pokazali su pravo demokratsko lice i kako se bori za demokratiju. Ispoštovali smo demokratske principe i proceduru, po evropskim standardima, i u Opštinski odbor izabrali samo deo tima koji će okupiti najbolje među nama i garantovati naš uspešan rad. Siguran sam da ćemo posle ovih izbora postići još bolje rezultate u radu Opštinskog odbora DS u narednom periodu - rekao je Mihajlović.
Vukomir Mitrović, član Opštinskog i predsednik Okružnog odbora DS, istakao je i da je novi Opštinski odbor DS prava slika Demokratske stranke koja u Kraljevu broji oko 2.500 članova, jer su u Odboru zastupljene sve profesije, teritorijalna, starosna i polna struktura članstva. Naveo je i da resorni odbor za poljoprivredu pri Glavnom odboru DS u Beogradu ima 22 doktora nauka, što nema ni Vlada Srbije, i da to pokazuje sposobnost i snagu ove stranke.
   Inače, Slobodan Mihajlović je ukazao na ovoj pres konferenciji i na kršenje parlamentarizma, zakona i izborne volje u Skupštini Srbije, na poslednjem zasedanju uoči glasanja o budžetu Republike za 2006. godinu. Po njegovim rečima, poslanicima G 17 plus Sovraniju Čonjagiću i Vesni Lalić - Dragović ekspresno su aktivirane blanko ostavke, ali tek posle njihove odluke da napuste stranku i Poslanički klub G 17 plus, uz falsifikat zavodnog broja i vremena u delovodnom protokolu skupštinske pisarnice.
   - Predsednik Skupštine je to dobro znao, pa ipak dopustio takvo pravno nasilje. Mislim da je ovo grubo kršenje parlamentarizma i nova krađa mandata u Skupštini. Jedino Vlada Srbije kupuje mandate u poslanika, nudeći im zaposlenje, članstvo u upravnim odborima, kredite i druge pogodnosti i tako će biti dok neko ne ode u zatvor. Oduzimanje dva mandata naših poslanika iz Novog Pazara, dva poslanika iz SRS-a i sada dva iz G 17 plus, kao i davanje naloga za policijsku istragu u Parlamentu, jasan je dokaz da je tačna informacija koju smo dobili da će premijer Vojislav Koštunica učiniti sve da ostane na vlasti. To naši građani imaju pravo da znaju, kako se oduzimaju mandati na nezakonit način. Zato mi i ne dolazimo u Skupštinu - istakao je Mihajlović, predočivši novinarima fotokopije skupštinskih dokumenata, kao dokaz o falsifikatu i krađi mandata u slučaju poslanika Vesne Lalić - Dragović i Sovranija Čonjagića.

ČLANOVI OO DS KRALJEVO
   Za članove Opštinskog odbora DS Kraljevo, na 10. izbornoj skupštini, izabrani su: Slobodan Mihajlović (1957), dipl. ekonomista, Vukomir Mitrović (1955), dipl. inž. hemije, Dragan Bogdanović Frenč (1955), advokat, Verica Anđelković (1957), elektrotehničar-programer, Miodrag Sretović (1956), dipl. inž. elektrotehnike, Vlastimir Jovančević (1968), profesor mašinstva, Vera Petrović (1959), ekonomista turizma, Zdravko Glišović (1971), profesor, Aleksandar Lazović (1970), programer, Aleksandra Petronijević (1965), vaspitač, Miloš Kaplarević Miško (1965), poljoprivrednik, Milan Tucović (1965), poslovni sekretar, Vesna Seničić (1955), advokat, Zoran Košanin (1960), dipl. pravnik, Dragutin Gajović (1959), hemijski tehničar, dr Biljana B. Jovanović (1967), stomatolog, Milan Milenković (1962), poljoprivrednik, Igor Andrić (1981), apsolvent politikologije i Slađana Luković (1966), novinar.
   Konstitutivna sednica OO DS Kraljevo biće uskoro održana.

SPREMNI ZA IZBORE
   Na novinarsko pitanje o predstojećim izborima za predsednika opštine Kraljevo, Slobodan Mihajlović je odgovorio da će Demokratska stranka samostalno i spremno izaći na te izbore i da će svog kandidata odrediti između većeg broja svojih uglednih članova, o čemu će javnost biti obaveštena posle donošenja odluke.

ZORANOVA PORUKA
   U velikoj sali SO Kraljevo, kao moto izborne skupštine, bila je istaknuta ispisana poruka pokojnog premijera Zorana Đinđića: „Pre nego što baciš kamen na drugog, reci šta si uradio”.

OPŠTINSKI ODBOR G 17 PLUS KRALJEVO O IZBORU PREDSEDNIKA KRALJEVAČKE OPŠTINE - piše Slobodan Rajić
Zajednički kandidat demokratskog bloka

   • Narodni poslanik i član IO G 17 plus Zvonko Obradović uputio poziv svim strankama demokratske orijentacije na dijalog i dogor o zajedničkom kandidatu za predsednika opštine, čime bi se sprečila radikalizacija političkih prilika u Kraljevu • Budući predsednik opštine treba da ima dobru komunikaciju sa vladajućom koalicijom i Vladom Srbije, pre svega zbog započetih i novih kapitalnih investicija • Kraljevu je potrebna politička stabilnost, a ne produbljivanje političke krize

   „Predstojeći izbori za predsednika kraljevačke opštine ne smeju biti novi generator krize, već rešenje političkih problema, nastalih posle kampanje za opoziv i nedavne ostavke dr Radoslava Jovića na tu dužnost“, rečeno je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora G 17 plus, održanoj prošlog utorka. U novonastaloj situaciji, ,,G 17 plus, kao i uvek, stavlja interese opštine i građana Kraljeva ispred stranačkih interesa, jer se od kada učestvuje u lokalnoj vlasti, ponaša kao konstruktivna i pragmatična politička stranka“. To se odnosi i na predstojeće izbore za predsednika opštine.
   - Smatramo da budući predsednik opštine treba da bude ličnost koja će nesmetano moći da sarađuje sa vladajućom koalicijom u Kraljevu, ali i koja će moći da ostvari tesnu saradnju sa Vladom Republike Srbije. Pre svega zbog realizacije započetih kapitalnih investicija u Kraljevu, kao što su vodosnabevanje, obilaznica i sanacija deponije, ali i novih investicionih projekata koji predstoje u 2006. godini. Među njima, posebno je značajna izgradnja novog mosta na Ibru, za koji će krajem januara biti kompletirana projektna dokumentacija. Biće to zajednička investicija opštine Kraljevo i Republike, vrednosti oko tri miliona evra - istakao je Zvonko Obradović, narodni poslanik u Skupštini SCG i potpredsednik IO G 17 plus.
   On je istakao da G 17 plus i ovog puta, u vezi sa predstojećim izborima za predsednika opštine, želi da uputi jasnu i konstruktivnu poruku strankama demokratske orijentacije i javnosti Kraljeva.
   - Mi predlažemo otvaranje dijaloga između stranaka demokratske orijentacije. Veoma je važno na predstojećim izborima da stranke demokratske orijentacije imaju zajedničkog kandidata za predsednika opštine. To je bitno zbog demokratskog razvoja i investicija, ali i sprečavanja radikalizacije političkih prilika u kraljevačkoj opštini, koja ne može doneti ništa dobro. O tome govore iskustva svih onih opština u Srbiji u kojima je radikalna opcija na vlasti, u kojima je bilo čak i pokušaja oružanih obračuna. Ideja o zajedničkom kandidatu demokratske orijentacije je dobra, jer će građani umeti da nagrade saradnju i jedinstvo umesto podela i svađa - upozorio je Obradović.
   On je istakao da je G 17 plus ozbiljna stranka koja je spremna da pruži pun doprinos demokratskom dogovoru, ali dogovaranje „ne može trajati beskonačno“, jer predstoji veliki posao na prikupljanju potpisa i ostalim (pred)
izbornim aktivnostima.
   - Verujemo da će prevladati glas razuma kod stranaka demokratske orijentacije - istakao je Obradović.
   Upitan da li se poziv G 17 plus odnosi i na Demokratsku stranku, Obradović je ponovio da je upućen „SVIM strankama demokratske orijentacije“.
Odgovarajući na novinarska pitanja, Obradović je takođe istakao da očekuje da sednica SO Kraljevo na kojoj će biti usvojeni budžet opštine i program uređenja građevinskog zemljišta za 2006. godinu bude održana u zakonskom roku, jer bi u suprotnom došlo do produbljivanja krize, novih lokalnih izbora i gubitka nekoliko meseci za realizaciju započetih i novih kapitalnih investicija.
   - Lokalni odbornički izbori ne bi promenili odnos političkih snaga, a samo bismo izgubili dragoceno vreme - upozorio je Obradović.
   U vezi sa istragom o prikupljanju potpisa za opoziv predsednika opštine, napomenuo je i da „nadležni državni organi treba da kažu poslednju reč, ali da je očigledno da je bilo mnogo zloupotreba baza podataka i drugih, kao što je jasno da je ta akcija nanela veliku štetu koja može biti i veća ako pogrešna politička opcija dođe na vlast“!?

POČELI RADOVI NA ASFALTIRANJU SAOBRAĆAJNICE DRAGOSINJCI - BREKINJE - piše Slobodan Rajić
Put opstanka i razvoja

   • Izgradnja puta dužine oko pet kilometara koštaće nešto više od 18 miliona dinara, a sredstva su obezbedile opštine Kraljevo i Vrnjačka Banja, kao i Republička direkcija za puteve

   Prigodnom, ali skromnom svečanošću, u prisustvu većeg broja meštana, izvođača radova, predstavnika kraljevačke opštine, Mesne zajednice Dragosinjci i Opštinskog odbora Nove Srbije iz Kraljeva, u utorak, 29. novembra, zvanično su počeli radovi na izgradnji i asfaltiranju puta Dragosinjci - Brekinje.
   Izgradnja i asfaltiranje ovog puta, u dužini od tačno 5,08 kilometara, prema predračunu, koštaće 18.378.367 dinara. Sredstva su, kao suinvestitori, obezbedili Republika Srbija i opštine Kraljevo i Vrnjačka Banja, a izvođač radova je preduzeće AD „Novi Pazar - put“, odnosno njegova Sekcija u Kraljevu. Odgovarajuću pomoć pružiće i lokalno stanovništvo, pre svega u fizičkim, pripremnim radovima. Put, inače, povezuje desetak sela kraljevačke i vrnjačke opštine, koja se prostiru podno Crnog Vrha, pored reke Tovarnice, paralelno sa postojećim magistralnim putem Kraljevo - Vrnjačka Banja, skraćujući vezu dva grada za nekoliko kilometara. Ova deonica od pet kilometara je, inače, kao neko „slepo crevo“, ostala decenijama neasfaltirana, dok se u produžetku, sa obe strane, prema Kraljevu i Banji, pruža asfaltni put. Završetak radova predviđen je krajem proleća iduće, 2006. godine.

INICIJATIVA
   - Do realizacije ove investicije došlo je na inicijativu Opštinskog odbora Nove Srbije u Kraljevu, a preko Ministarstva za kapitalne investicije i Republičke direkcije za puteve Srbije, koji su za tu namenu obezbedili deset miliona dinara, dok opštine Kraljevo i Vrnjačka Banja treba da izdvoje po pet miliona dinara. Nadamo se da će novi asfaltni put učiniti da stanovništvo ovog kraja više ne napušta svoja vekovna ognjišta, da deca lakše putuju do škole, da se ubrza razvoj sela. Inače, zahvaljujući razumevanju ministra Velje Ilića i direktora Republičke direkcije za puteve Branka Ilića, u investicije u kraljevačkom kraju u 2005. godini Republika je uložila oko 1,2 milijarde dinara. Nadamo se da će i naredne godine Republika za Kraljevo izdvojiti bar približan iznos kao i ove godine - ističe Tomislav Ilić, predsednik Opštinskog odbora Nove Srbije u Kraljevu, nadgledajući početak radova.
   Svečanom puštanju u rad gradilišta na putu Dragosinjci - Brekinje prisustvovao je i Dragan Ivanović, zamenik predsednika Skupštine opštine Kraljevo, koji je tom prilikom naglasio da će opština Kraljevo i u narednom periodu veliku pažnju posvećivati izgradnji seoskih puteva. Po principu „pola-pola“ ili „dinar na dinar“, pored ovog regionalnog puta, gradiće se i mnogi drugi putevi na seoskom području, kako bi se obezbedio ravnomeran razvoj opštine Kraljevo - obećao je Ivanović.
   Pored domaćinstva Ratka Račića sa neobičnim nadimkom „Dule“, početak radova na ovom značajnom putu, na samoj trasi, na tradicionalan način, uz kolač, vino, sveću i kadionicu, osveštao je mesni sveštenik Dobrinko Topalović, pomolivši se na taj sveti dan, pavoslavni praznik Svetog apostola i jevanđeliste Mateja, da, uz Božju pomoć i dobru volju ljudi, put uspešno bude završen.

ZNAČAJ
   O značaju asfaltiranja ovog puta možda najbolje govore reči Milana Stevanovića iz Dragosinjaca, potpredsednika Opštinskog odbora Nove Srbije i odbornika u kraljevačkoj Skupštini opštine, jednog od najzaslužnijih za pokretanje ove inicijative i početak izgradnje puta:
   - Ovaj put je kao neka žila kucavica, reka u koju se slivaju brojne pritoke, manji, sporedni putevi, u pravcu Ratine, Vrbe, Gračaca, Podunavaca, Metikoša, Dragosinjaca, Novog Sela, Rsovca... Meštani ovog kraja uglavnom imaju imanja pored tog puta, ali zbog njegovog lošeg stanja masovno su se iseljavali u druge krajeve. Uz novi asfaltni put stvorićemo uslove da ljudi ovde ostaju i da se razvijaju.
   Milan Milićević, predsednik Režijskog odbora za izgradnju puta, posebno ukazuje na ogroman značaj asfaltiranja puta za poljoprivrednike koji voze robu na pijacu, radnike koji žure na posao u grad, učenike koji putuju u školu po desetak kilometara, bolesnike koji treba da odu do lekara, uvođenje autobuske linije... Ratko Račić Dule kaže da je ovde rođen i da još od 1951. čeka da put pored Tovarnice bude asfaltiran, zbog čega je sa komšijama „mislio da je put proklet, ali da sada vidi da ipak nije tako i da će konačno dobiti pravi izlaz u svet“. Milan Erdoglija dodaje da je Kraljevo tu nadomak, na samo desetak kilometara, ali zbog lošeg puta „tako blizu, a tako daleko“, pa je za njih novi put - „put nade, opstanka i mladosti“.

PROSLAVA
   Asfaltiranje puta Dragosinjci - Brekinje dogovoreno je letos prilikom posete Kraljevu ministra Velje Ilića i direktora Direkcije Branka Jocića, koji su tada posetili i ova sela i u četrnaestočlanom domaćinstvu Radivoja Pavićevića održali sastanak sa meštanima. Posle toga usledila je izrada projekta, predračuna i druge potrebne dokumentacije, pa su najzad i radovi počeli, do kraja ove godine, kako je i obećano. Baš na istom mestu, u kući Pavićevića, 29. novembra, na Svetog Mateju, palo je još jedno obećanje, a pomalo na šaljiv način dao ga je Gojko Andrijašević, šef Sekcije za puteve u Kraljevu AD „Novi Pazar - put“:
   - Početak radova na putu obeležismo na „Dan Republike“, a kad ćemo da imamo svečano zatvaranje, tj. puštanje asfaltnog puta u saobraćaj, možete da birate: za Prvi maj, 4. jul, Dan borca ili 7. jul, Dan ustanka!?
   Uz gromoglasan smeh, prisutni meštani se ipak saglasiše i sa Andrijaševićem dogovoriše da je najbolje da završetak asfaltiranja puta proslave 6. maja, na Đurđevdan. Biće to, kako obećaše, pravo, neviđeno slavlje, uz trubače, kako i dolikuje okončanju jednog velikog poduhvata.

KO ČEKA - DOČEKA?
   Kada je letos ministar Velja Ilić bio na sastanku u selu, ispričao je kako je nedavno, kada je asfaltiran put do Jankovog kamena na vrhu Golije, jedan stari meštanin klekao i poljubio asfalt, uz opasku da je mislio da to neće doživeti. Na tu priču se nadovezao jedan od najstarijih žitelja dragosinjačkog kraja Dragoljub Erdoglija (rođen 1921. godine):
   - Da li ću ja doživeti da poljubim asfalt na ovom našem putu?
   - Hoćeš, čiča, hoćeš - odgovorio je Velja Ilić, a Dragoljubov rođak Milan obećao ministru da će, ako ispuni obećanje, njegovu sliku držati u kući pored ikone Svetog Nikole.

SARADNJA ,,AGENSA” I ZC ,,STUDENICA" NA DOBROBIT GRAĐANA - piše Ivan Rajović
Aparat koji ,,život znači" predat na upotrebu

   Pre godinu dana Ministarstvo zdravlja je svim centrima za dijalizu, kojih ima oko 35 u našoj zemlji, podelilo aparate za dijalizu, u skladu sa brojem bolesnika. Naš centar je tada dobio dva aparata. I pored toga, potreba za novim aparatima neprekidno postoji, jer ovi koji su stari po 10-15 godina, često se kvare, popravke su skupe, teže je održavati stari aparat nego kupiti nov, ali kada nema para, onda se ponaša po principu ,,daj šta daš". Za lekare i osoblje koji rade ovaj nadasve odgovoran i human posao svaka donacija je izuzetno značajna. Početkom ove nedelje jedan aparat koji je dobio ,,Agens”, u dogovoru sa dr Jovaševićem, predat je na korišćenje pacijentima Zdravstvenog centra ,,Studenica". Aparat nije nov, ali je najnoviji od svih koji postoje na dijalizi, dobar je i kvalitetan, a preuzet je uz sve zakonske procedure. Jedina obaveza korisnika je da jednom godišnje obaveštava ,,Agens” da je aparat još uvek kod njih u opticaju i da ga koriste. Zbog svega toga u ime 110 bolesnika na hemodijalizi, doktorka Ružica Gordić, specijalista interne medicine i subspecijalista nefrolog, šef Službe odseka nefrologije i hemodijalize u Zdravstvenom centru ,,Studenica" u Kraljevu, zahvalila je dr Ljubiši Jovaševiću i ljudima dobre volje koji su im, kako je rekla, znajući njihove probleme i interesujući se za njih, omogućili da dobiju ovaj aparat, ali da i dalje sarađuju.

DVE DECENIJE HEMODIJALIZE U KRALjEVU
Ovdašnji centar za hemodijalizu, kako je za ,,Ibarske novosti" izjavila dr Gordić, spada u veće centre u našoj Republici, jer se na hemodijalizi nalazi oko 110 bolesnika kojima je prestao rad bubrega i čije lečenje i život zavise od aparata za hemodijalizu. Oni dolaze tri puta nedeljno, svakog drugog dana i hemodijaliza traje četiri sata. Za to vreme bolesnici leže u krevetu i zavise od aparata, od njegove ispravnosti, od veštačkog bubrega, od vode pripremljene za hemodijalizu, od raznoraznih komplikacija koje mogu da se jave na aparatu, koji bi po normativima trebalo da ima određen broj sati i da posle tog vremena bude zamenjen novim. Nažalost, to u našem centru nije bilo moguće zbog svega što nam se dešavalo u poslednjih 15 godina, kaže doktorka.

NAJSKUPLjI VID LEČENjA
- Lečenje hemodijalizama spada u najskuplji vid lečenja u zdravstvu. Maligne bolesti i pacijenti na hemodijalizi troše najviše sredstava Fonda zdravstvenog osiguranja, tako da je lečenje hemodijalizama jedan prelazni period u lečenju bolesnika kojima je prestao rad bubrega. Izlečenjem se smatra transplantacija, koja se u našoj zelji još uvek primenjuje u malom procentu, još uvek ide samo sa živog srodnog davaoca, a u poslednjih par dana smo svedoci kadaverične transplantacije, koja ide na to da ljude definitivno izleči i oni onda imaju jedan sasvim nov kvalitet života, kao i zdrav čovek. U našem centru imamo oko 12 transplantiranih bolesnika, a veliki broj ljudi potiče baš iz Kraljeva, i to u slivu reka Morave i Ibra, tako da se može i ovo naše područje smatrati endemskim područjem, jer ima veliki broj bubrežnih bolesnika. Ovdašnjem centru gravitiraju bolesnici iz Vrnjačke Banje, Raške Kraljeva, Ušća, a veliki je broj izbeglih sa Kosova koji takođe potiču iz endemskih područja Kosova, iz okoline Istoka. To je dodatno opteretilo centar za hemodijalizu. Jako je skupo, sama oprema je skupa, sam set, a to je veštački bubreg, aparat, rastvori, reverzna osmoza, specijalan aparat koji služi za prečišćavanje vode i sprema je da bude upotrebljiva za hemodijalizu. Nijedan centar za hemodijalizu ne bi smeo da radi bez reverzna osmoze. Mi imamu tu jednu, od pre pet godina, koja se već sada ishabala i koja zahteva da se reparira, da se obnove neke kolone ili da imamo još jedan takav aparat u rezervi koji bi se neizmenično koristio - kaže dr Gordić i naglašava da uprkos svemu - mi opstajemo i važimo za centar sa velikim brojem ljudi koji žive na dijalizi i do 30 godina, što je uspeh i medicine i osoblja koje radi na hemodijalizi.
Kada dolaze svakog drugog dana, mi ih propratimo, da li su svi došli i srećni smo kada im bar za 24 sata produžimo život. Naša sreća jeste što se bavimo takvim bolesnicima. Ne mogu svi da se bave tim zanimanjem, ne mogu svi lekari da budu nefrolozi, tu je lekar ,,narcisoidan” i ,,egoista”, jer bi on želeo da izleči bolesnika, i da ga pozdravi, i da mu kaže da je izlečen, i da je to kraj bolesti. Međutim, ovde nema izlečenja i mi živimo sa njima kao jedna velika porodica. Imamo dosta ljudi koji su sa 20-25 godina krenuli na dijalizu, pa su imali malu decu i uspeli su da ih ožene i udaju, pa zar to nije uspeh lekara i ekipe? Mi smo jedan veliki tim koji zbrinjava iste ljude, svako iz svoje oblasti, a svaki čovek je važan i jedna je karika u lancu lečenja. U ovom trenutku se oko 5.000 ljudi leči u 35 centara na dijalizi - kaže dr Gordić.

SPRAVA KOJA ,,ŽIVOT ZNAČI"
Radivoje Milanović Rade radi na hemodijalizi od osnivanja, i kaže kako je prvi koji je pustio dijalizu u Kraljevu, zahvaljujući bivšem direktoru Sretoviću. On ističe, sa svog stanovišta, tešku situaciju za Kraljevo i okolinu kada je u pitanju zbrinjavanje tako teških bolesnika kao što su bolesnici na hemodijalizi.
- Počeli smo da radimo sa četiri aparata, da bi se ubrzo i broj pacijenata i broj aparata povećao i dobili smo još četiri aparata, pa je bilo uglavnom od 6 do 8 aparata u funkciji. Hemodijaliza je bila na jednom nepristupačnom mestu, podrumskom, što nikako nije bilo dobro za tako ozbiljan rad, kako nas sa medicinske strane, tako i za broj pacijenata u tom podrumu. Srećom, izgrađen je bolji deo u staroj bolnici i mi smo dobili novih 20 dijaliznih mesta. Trudimo se da u tako skučenom prostoru osposobimo još jedno dva dijalizna mesta, jer sa tendencijom rasta broja pacijenata moraćemo da se proširujemo. U tom proširenju mi oskudevamo u aparatima, od 20 aparata imamo 15 veoma starih koji se ni u Srbiji, a kamoli u Evropi, ne koriste. Srećom, nekim donacijama i našim trudom i radom i pažnjom uspevamo nekako da održavamo kontinuitet sa 20 aparata. Posle 23 godine rada dijalize mi dobijamo ovaj novi aparat koji je jedan iz pete, najnovije generacije, i koji je tako osposobljen da može da radi najsavremeniju dijalizu sa hemodijafiltracijom. Mi ne radimo takve dijalize, jer je problem u resoru zdravstva Srbije, skuplja je to dijaliza. Neki su privilegovani da mogu da dobiju dijalizu, ali i naša voda, koja je jedna od najtvrđih voda u Srbiji, to ne dozvoljava. Uređaj za prečišćavanje vode koji mi imamo ne zadovoljava takvu vrstu dijalize, zahteva mešanje krvi i vode, što iziskuje veoma čistu vodu, a mi tako prečišćenu vodu ne možemo da imamo sa ovakvim uređajima. Zbog svega toga zahvaljujemo ,,Agensu” što dobijamo ovu malu pomoć, kojom rešavamo veliki problem za hemodijalizu. Dr Gordić je kod nas uspevala ,,molja-kanjem” i traženjem, uz donacije, da mnogo toga na dijalizi unapredi, od televizora, preko kompjutera do mnogih drugih neophodnih stvari. Tako da bismo mi stvarno bili u 18. veku da nije tih pomoći i zalaganja naše šefice, ali i ljudi kao što je dr Ljubiša Jovašević, koji je i ovoga puta pomogao kako nama, tako, a i više, našim sugrađanima, kojima jedan ovakav poklon u pravom smislu te reči ,,život znači” - kaže Radivoje Milanović.

„BELI ANĐELI“
   - Ti bolesnici su ranije završavali u teškom stanju urenije - kome, pojedini su umirali u teškim mukama. Mi smo na hemodijalizi imali i oca Julijana iz Studenice, koji je vrlo slikovito umeo da prikaže osoblje, gledajući nas sa kreveta kako radimo i govoreći da smo mi za njega bili ,,beli anđeli" koji su spasavali ljude - sa ponosom ističe dr Gordić.

SAJAM PREDUZETNIŠTVA I ZAPOŠLJAVANJA - piše Rajko Sarić
Interesovanje veliko - rezultat neizvestan

   Prošlog petka održan je Sajam preduzetništva i zapošljavanja, na kome je petnaest privatnih preduzeća, samostalnih trgovinskih radnji, foto, frizerskih i građevinskih radnji (korisnici novčane pomoći NSZ), prezentovalo poslove kojim se bavi i svoje potrebe za radnicima. Organizator je bila Nacionalna služba za zapošljavanje - Filijala u Kraljevu, uz pomoć partnera, konsultantske kuće Worldwide strategies i opštine Kraljevo.
   - U junu je održan prvi Sajam zapošljavanja nešto drugačijeg koncepta, a ovakva organizacija sajmova biće nastavljena u narednom periodu - rekla je, otvarajući Sajam, Zlata Živković, direktor kraljevačke filijale NSZ, i dodala da je koncept ovog sajma takav da nezaposlenima omogućava da direktno stupe u kontakt sa poslodavcima koji iskazuju potrebe za jednim brojem radnika.
   - Kroz svoju osnovnu delatnost, NSZ nastoji da poveže nezaposlena lica i poslodavce. Pravo na posredovanje u zapošljavanju imaju nezaposlena lica koja se nalaze na evidenciji Filijale i aktivno traže posao, potencijalni tehnološki viškovi i zaposlena lica koja žele da promene posao - rekla je Živkovićeva ,,Ibarskim novostima”.
   Sajmovi zapošljavanja i preduzetništva predstavljaju jedan od najaktuelnijih oblika posredovanja u zapošljavanju kojim su postignuti značajni rezultati. Ovog puta svoje štandove i prezentaciju proizvodnog programa i potrebe za novim radnicima imali su ,,Mag - Đorđević” iz Štulca, Libro company, Foto šop, ,,Svet balona”, STR ,,Živković” iz Kraljeva, Šampinjon centar i Ramin O.D., takođe iz Kraljeva, te ,,Mig Misano” iz Ušća i drugi. Nekoliko stotina mladih, ali i radnika u poznijim godinama koji su kao tehnološki višak ostali bez posla, razgovaralo je sa poslodavcima i predalo im svoje radne biografije.
   Propratni sadržaj Sajma bila je izložba slika sa slikarske kolonije nezaposlenih lica, što svedoči o nadarenosti nezaposlenih i za druge oblasti života, za umetnost, u ovom slučaju.

SELO PLANA - LEGENDE I STVARNOST (2) - piše Marko Slavković
Grbo pintor i plastične kace

   • Godinama sam slušao zanimljive, gotovo neverovatne, priče o selu Plana, udaljenom petnaestak kilometara od Ušća, prema Raški. Konačno sam, posle toliko vremena, odlučio da posetim to naselje, za koje su, pored ostalog, govorili da je, u vreme Rimljana, imalo više žitelja nego London stanovnika; da je u selu bilo mnogo rudnika, da ih i sada ima zatrpanih, iz čijih okana, bukvalno, izvire žuta voda; da i sada postoji nekada više desetina metara duboka jama, u narodu poznata kao tamnica, iz koje niko nikada nije izvučen, ni živ, ni mrtav; da ima ostataka grobova iz tog vremena; da u Plani i danas ima mnogo divljih zveri, dabome, i medveda, a da je, i pored toga, civilizacija poodavno ušla u malobrojne domove Planjana. Sve me je to, naravno, zanimalo. I zato sam se tamo uputio. A na raspolaganju sam imao samo jedan, i to kratak, novembarski dan

   Kada smo se, na putu za Planu, rastali sa Miloradom iz Pupavnje, koji je pešice naišao iz tog pravca, i baš se trudio da nas, ukratko, upozna sa ovim krajem, trebalo nam je još najmanje pola sata oprezne vožnje do prvih kuća. A te prve kuće, tri-četiri najviše, zapravo je ceo zaselak Pupavnje. Moj vodič, Pera Čingelić, predlaže kratak odmor u domaćinstvu braće Marković, koji godinama žive usamljeničkim životom, jer su im žene umrle u razmaku od samo nekoliko meseci...
   I pre nego što smo se osvežili hladnom vodom i ljutom rakijom, nešto mlađi brat Marković učinio mi se zanimljivim za priču, pa sam požurio da iskoristim njegov pristanak na razgovor, dok je još ,,u prepadu”.
   Đurđe Marković je rođen 1937. godine. Sudbina se u mladosti teško poigrala sa njim i on je ostao savijen ,,do crne zemlje”. Ali, čovek je neverovatno živahan za svoje godine i, posebno, zbog te izražene deformacije kičme, jer su ga teška bolest i očeva škrtost u kupovini lekova osudili na pogrbljenost. Sada je Đurđe u narodu poznatiji kao Grbo pintor. On to zna, i uopšte se ne ljuti kad ga tako oslovljavaju. (Pintor, odnosno pinter, prevedeno na srpski, označava majstora za pravljenje buradi, kaca i još ponečega, od drveta i metalnih šina.)
   Dakle, Grbo pintor me prvo uvodi u oronulu kuću, iako su pored nje dve nove i, vidi se, lepo uređene zgrade. U toj oronuloj kući, u kojoj su nekada živeli brojni članovi istog domaćinstva, već poodavno je radionica za ,,pintorisanje”. Uzgred, pored kamenog stepeništa, Grbo mi pokazuje male ostatke neke rude, za koje kaže da potiču još iz vremena Rimljana, kada su ovuda prolazili ,,konvoji” konjske i volujske zaprege, sa bogatim tovarima, a to bogatstvo završavalo ko zna gde. Slušam ga, a ne znam gde ću pre da gledam. Čini mi se da su svuda unaokolo poneke ruine (pomoćnih) objekata, čiju namenu teško da bi ko od današnje mladeži mogao da zna. Velika prostorija, u kojoj je davno živela četrnaestočlana čeljad, deluje dosta tužno. Iako ima struje, mračna je, prozori su mali, zidovi se rune, tavan bez tavanice, pod propao, tako da se kroz njega može videti podrum. Tu Grbo pintor pokazuje svoju skromnu radionicu. I priča. Tokom priče, ponekad zasuzi, naročito kad se priseća svoje bolesti i smrti supruge.

NIJE PO STARINSKI
   Sve do svoje dvadesete godine Đurđe je bio čobanin, a onda je, kako kaže, zavoleo ,,pintoriju” i postao samouki majstor za izradu drvenih buradi i kaca. (Ili, iskrenije rečeno, u jednom danu je, svojevremeno, ,,ukrao” zanat od Vukmira Bogojevića iz Plane.) Oženio se pedeset devete, godinu dana posle otpuštanja iz vojske, zbog ranije pretrpljenog zapaljenja mozga i teškog oštećenja kičme. Da nije bilo toliko čeljadi, i tolike nemaštine, i da Đurđev otac nije bio toliko tvrd za pare, Đurđe bi se lečio i verovatno izlečio. Ovako, bolest je sve više uzimala maha i, eto, stasiti momak Đurđe postao je Grbo pintor.
   Đurđe sa ponosom priča da ima dva sina, dve snahe, dva unuka i dve unuke, da svi žive u gradu, i da im je lepo, ali se do suza rastuži kad spomene suprugu. Umrla je pre četiri godine i, od tada, živi sam. (Sudbina je tako htela, ispostaviće se, da i njegov stariji brat, iz istih razloga, živi usamljenički, u istom dvorištu.)
   - Pomalo sam radio i posle toga. Sad više nema pintorije. Prestao ovaj zanat i sve je otišlo na plastiku. Upropasti me plastika, a jedini sam ostao pintor. Bili još dvojica, tamo, al’ poumirali - kaže Grbo pintor.
Pa se priseća:
   - E, a bivalo je da cele zime radim, i danju i noću, i jedva sam postizao. Naručivali su ljudi buriće i kace, odakle ne. Dolazili su odasvud unaokolo: od Jošaničke Banje do Brvenika, pa onda do Studenice i Gokčanice. Sve to. Sad svi kupuju plastične sudove i ja nemam šta od drveta da radim.
Zbog toga, pitanje je kako bi Đurđe živeo samo od poljoprivrede da nema pomoći od sinova. Ali se ne žali. Samo mu je teško zbog nestanka tako voljenog pintorskog zanata i najezde njemu omražene plastike. I zato kaže:
   - Narod se muči sa tom plastikom, stavlja rakiju u nju, a nije to isto, nije to po starom. Za jedno bure, ili kacu, drvo mora da se suši tri godine, pa rakija dobije i lep miris i lepu boju. Uz to, takvo bure od sto litara može da ,,živi” i duže od pola veka. Nije, nije isto kvalitetno drveno bure i bure od plastike. Ne! Al’ šta se može? - pomirljivo sleže ramenima Grbo pintor.
   Usput, dok polazimo na ,,osveženje”, Đurđe mi priča neverovatan događaj. Za nepunih dvanaest meseci, 2000. i 2001. godine, desila su se četiri smrtna slučaja u njihovoj najužoj familiji. Đurđe i njegov stariji brat Bandžo ostali su bez žena, zatim bez brata u Kovačima, i bez sestre u Gokčanici. Četiri smrti u jednoj godini!
   - Dokle, eto, ostadosmo ovde nas dvojica, sami, da se mučimo kao očajnici - reče Đorđe, otvarajući vrata prostrane i lepo uređene sobe, na čijem stolu sam, prvo, primetio bocu sa žutom tečnošću.
   Valjda nije sok od dunje.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

STRIP, IZUM 20. VEKA KOJI OPSTAJE - piše Bojana Milosavljević
Jedva poznat mladoj generaciji

   • Prošle sedmice u Narodnoj biblioteci Kraljeva otvorena ,,Stripoteka", koju ima još i Biblioteka u Gornjem Milanovcu • Fond stripova za početak obuhvata više od 90 naslova, od ,,klasike" do savremenih • O omiljenoj lektiri sadašnje srednje generacije, u Kraljevu govorili Vasa Pavković, pisac i kritičar, i Nikola Maslovar iz Gornjeg Milanovca, jedan od naših najpoznatijih ilustratora

   Razgovoru o stripu, kao jednom od kulturoloških fenomena prošlog veka, prethodila je izložba crteža budućih ilustratora ovih publikacija, pripremljena na Dečjem odeljenju Biblioteke samo sat ranije, u kojoj je učitelj i demonstrator bio Nikola Maslovar, crtač u ,,Dečjim novinama" iz Gornjeg Milanovca. Njegov dragoceni savet budućim kolegama je da ne preteruju u ambicijama, već da prave skromnije stripove, kako bi talenat uskladili sa početničkim mogućnostima. Mladi crtači su za uzor (i model) imali jednu drugu svečarsku izložbu - postavku naših, već legendarnih, ilustratora koji su se u vrh ove sfere probili još krajem četrdesetih godina prošlog veka.
Posle uvodnih reči bibliotekara Miloja Radovića o ideji da se u ,,Stefanu Prvovenčanom", u sastavu Dečjeg odeljenja, otvori ,,Stripoteka", kao zbirka probranih, ukoričenih i očuvanih naslova, duže izlaganje o ovom masmedijskom proizvodu prošlog veka imao je beogradski pisac i književni kritičar Vasa Pavković, koji važi za znalca i ljubitelja stripa, jer je, pored ostalog, o ,,devetoj umetnosti" u svetu i kod nas napisao dve knjige.

STRIP ILI ,,DETE NOVINA"
Uz napomenu da je velika šteta što se u nas strip prepušta entuzijazmu tek malog broja ljudi koji ga sakupljaju i čuvaju, ne bi li jednom zauzeo mesto u onome što se zove zaostavština čitavog proteklog veka, Pavković ovom fenomenu daje attribute medijske tvorevine, kulture, umetnosti, edukativnosti kroz zabavu. Podseća da je strip nastao u američkim novinama još krajem 19. veka, kao mali dodatak za razbibrigu i da tada niko nije mogao da pretpostavi da će se niz od nekoliko sličica sa oskudnim tekstom raširiti diljem (pismenog) sveta. U novinama je prvobitno postojala karikatura, kao ilustracija teksta, a potom se pojavio strip. Zanimljiv je podatak da je on nastao iz rivaliteta dva novinska magnata - Pulicera i Hersta i njihovih nastojanja da nekim novinama privuku čitaoce, posebno u vikend izdanjima.
Primat najstarijeg stripa, koji i danas izlazi, drži ,,Bim i Bum". Pojavio se čak 1897. godine, a najstariji čitaoci kod nas upoznali su ga preko ,,Politikinog zabavnika".
- Amerikanci vole da pokažu primat u svemu i svačemu - kaže Pavković i dodaje - pa su tako i strip proglasili za ,,svoje čedo". S tim možemo da se složimo ili ne, ali i u Evropi je poslednjih decenija 19. veka po novinama izlazilo nešto što bismo mogli da nazovemo ,,protostrip”.
Svi teoretičari i istraživači stripa slažu se da je prvi moderan strip bio ,,Žuti dečak", crtača Ričarda Autholta, u kojem je tekst upisan ,,u oblačićima". Ovaj primer odmah su počeli da slede i ostali crtači, te je ovakva forma zadržana i do danas. Ipak, najboljim stripom svih vremena, po opštim parametrima, smatra se ,,Mali Nemo", izvanrednog ilustratora Vindzora Mekeja. Svaka ,,tabla" izlazila je sedmično, u koloru, i pratila liniju sna dečaka Nema, sa mnogo elemenata nadrealne fantastike i komike. Ovaj strip se uvek završavao sličicom u uglu, na kojoj dečak pada sa kreveta, to jest - budi se.
Početkom 20. veka usledila je velika borba najvećih novinskih koncerna u Americi i Evropi. Strip je nezadrživo napredovao. Posle gega i komike, dobijao je nove sadržaje: istorijske, avanturističke, futurističke, ali kao elemente ,,realističkog" stripa. Pred Drugi svetski rat pojavljuje se kao zasebno izdanje, u sveskama, a posle ratnog zatišja opet je usledila ,,eksplozija" stripa u svetu. Pored ostalog, i zato što je sazrela čitava plejada crtača, koji su već stekli ogromno iskustvo.

KOD NAS - STRIP NA ,,CRNOJ LISTI"
Istraživači i teoretičari ove pojave u središte stavljaju hronološki metod, koji je i najbolji kada je reč o stripu, kao opštem fenomenu. Kako smo mi sledili svetski primer stripa, koliko smo ga dostizali i kreirali - deo je niza pitanja o stripu kod srpske publike.
- Brzo smo ušli u tu svetsku priču o stripu - objašnjava Vasa Pavković. - Naši prvi crtači su bili ruskog porekla: Solovjev, Kuznjecov, Lobačov i drugi. Oni su crtali po motivima iz naše i strane literature, a potom su se pojavili i originalni scenaristi. Sve ovo bilo je tridesetih godina prošlog veka i tim stripovima vreme ništa nije oduzelo.
Posle Drugog svetskog rata, komunistička vlast zauzela je krajnje negativan stav prema stripu, kao proizvodu ,,imperijalističkog Zapada". Jednostavno, on je cenzurisan, dodatno oporezovan, ako bi se sporadično i pojavljivao. Stagnacija je trajala gotovo čitavu deceniju posle rata. Stariji i sredovečni čitaoci dnevnog lista ,,Borba" sigurno se i danas sećaju ,,Kurira Fiće", autora Milorada Dobrića, koji je u ovom komunističkom glasilu nekako uspevao da proturi satirične poruke ovog stripa. Dopuštena je bila edicija ,,Nikad robom", sa junacima - malim partizanima Mirkom i Slavkom. Iskorak je potom načinila naša najveća novinska kuća obnavljanjem svog predratnog nedeljnika za mlade - ,,Politikinog zabavnika". U istoriji našeg stripa važno mesto zauzima najstariji časopis o ovom fenomenu - ,,Stripoteka", koji je nastao pre 37 godina.
Čini se da je danas na našim, ali i drugim područjima, strip potisnut. Kada je reč o najmlađoj populaciji, njenu pažnju više zaokupljaju ostali masmediji: televizija, video-igrice, kompjuteri. Iako ima dosta izdavača, broj neprodatih primeraka stripa (remitenda) je veliki. Poznavaoci prilika o stripu primetili su, na primer, da se današnja deca tek sa 11-12 godina prvi put susreću sa stripom, dok je pre nekoliko decenija on bio ,,literatura" osmogodišnjaka ili malčice starijih. U svakom slučaju, obeležio je detinjstvo njihovih roditelja. Bio je zabavan, edukativan i estetizovan.



PROFESOR SRĐAN SLOVIĆ, REGIONALNI POVERENIK UGS PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE - piše Rajko Sarić
Plate u skladu sa rastom inflacije

   • Sa nadležnim ministarstvima sindikati su ugovorili da će se u postupku donošenja Zakona o platama za zaposlene u javnim službama kroz platne grupe obezbediti kvalitetnije vrednovanje minulog rada zaposlenih nego što je to bilo do sada, kako bi se ubuduće izbeglo izbijanje štrajkova pred sam početak školske godine

U ,,minut do 12”, pre početka školske godine, postignut je sporazum i potpisan Protokol o usklađenosti svih članova Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u univerzitetskom obrazovanju i studentskom standardu i Protokol o učešću predstavnika reprezentativnih sindikata u izradi Zakona o platama zaposlenih u javnim službama i Programa za rešavanje viška zaposlenih u prosveti. Na taj način zaposleni u prosveti su prva od 92 delatnosti u Srbiji koja je svoju radno-pravnu sigurnost i materijalni položaj definisala jednim aktom, a pre isteka važećih kolektivnih ugovora koji uređuju ovu oblast.
- Za zaposlene u prosveti važno je da je usklađen čitav niz obaveza i prava poput definisanja plata, obaveze ugovornih strana da u postupku pregovaranja dogovaraju visinu osnovice za obračun i isplatu plata na određeno vreme, a ne duže od budžetske godine. Usaglašene su i odredbe koje regulišu uvećane plate za prekovremeni rad, zamene, rad na dan praznika, rad noću i rad u smenama. Isto tako, utvrđeno je pravo da zaposleni primi nagradu za božićne praznike i poklone za decu za Novu godinu - kaže za ,,Ibarske novosti” prof. Srđan Slović, regionalni poverenik UGS PRS za Raški okrug i član Predsedništva ovog sindikata za prosvetu.

REALNO OČUVANjE PLATA
Sa ministrima Dinkićem, Lalovićem i Vuksanovićem dogovoreno je da, ukoliko se u toku kalendarske godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu kojih je utvrđena osnovica za obračun plata, ugovorne strane će se sporazumeti o promeni osnovice, kaže prof. Slović. Ova odredba garantuje da će plate zaposlenih u prosveti biti realno sačuvane, bez obzira na rast troškova života ili ako rast inflacije bude veći od projektovane.
- Sindikati su takođe ugovorili da će se u postupku donošenja Zakona o platama za zaposlene u javnim službama kroz platne grupe obezbediti kvalitetnije vrednovanje minulog rada zaposlenih nego što je to bilo do sada. Dogovoreno je da će za zaposlene u prosveti pri odlasku u penziju ubuduće otpremnina iznositi tri prosečne plate umesto, kao što je do sada bilo, jedna i po. Sindikati su tražili, a Vlada prihvatila, da u izradi Programa za rešavanje viška zaposlenih u prosveti učestvuju i reprezentativni sindikati, a kriterijumi za tehnološke viškove su već sada postali sastavni deo PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika - pojašnjava naš sagovornik.
U nastavku pregovora sa nadležnim ministarstvom, postignut je sporazum u delu koji se odnosi na povišicu prosvetnim radnicima u decembru ove godine, sa platom u januaru 2006. od 5,4 odsto, izjednačavanje cene rada za zaposlene u učeničkom i studentskom standardu sa cenom rada zaposlenih u osnovnim i srednjim školama. Prihvaćeno je da uz sve povišice koje budu za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i učeničkom standardu, zaposleni u višem i visokom obrazovanju dobiju i vanrednu povišicu kojom će se prepoloviti razlika u ceni rada zaposlenih u ovom sektoru sa cenom rada zaposlenih u osnovnim i srednjim školama. Što se tiče utvrđivanja dinamike za povećanje i procenta povećanja, sindikati su i dalje ostali pri stavu da plate u 2006. godini moraju biti, kako reče prof. Slović, realno sačuvane, odnosno, minimalno pet odsto veće od inflacije projektovane za narednu godinu.

PREGOVORI UMESTO ŠTRAJKA
- Pregovori sa Vladom će se nastaviti, jer, procena je UGS ,,Nezavisnost”, da se dosadašnjim pregovorima dobilo daleko više nego štrajkovima, kada su svi bili na gubitku. Već sredinom decembra moći će da se ocene prvi rezultati programa dobrovoljnog stimulativnog odlaska iz delatnosti. Budžetski okviri vrlo su striktni i pod strogim nadzorom MMF-a, što ostavlja veoma malo prostora za rast plata u javnom sektoru i javnim službama, tim pre što je Vlada Srbije popustila na ,,penzionerskom pitanju”, pa javnu potrošnju mora da ,,kreše” na polju plata u javnom sektoru. Uz uslov da program racionalizacije bude uspešan, Ministarstvo finansija je spremno na povećanje zarada prosvetarima u 2006. za 13,3 odsto. Što se tiče otpremnina, obezbeđeno je dovoljno sredstava za one koji dobrovoljno žele da odu iz delatnosti, a da se ne ugrozi obrazovno-vaspitni proces. Prvim dobrovoljcima će otpremnine biti isplaćene već u decembru, a poziv za dobrovoljni odlazak iz prosvete biće ponovljen tokom školske godine. Na otpremnine porez ne plaća korisnik, već je to, samo na stimulativni deo, obavea poslodavca - kaže regionalni poverenik UGS prosvetnih radnika Srbije za Raški okrug prof. Srđan Slović.
Uočeno je, kaže Slović, da lokalni budžeti duže ne izmiruju obaveze prema obrazovnim institucijama, pa je dogovoreno da se u Zakon o transferima sredstava unese član zakona kojim će se usloviti transferiranje sredstava sa republičkog na lokalni nivo, ukoliko lokalni budžeti ne budu izvršavali svoje obaveze prema školama.
- Nemoguće je zaobići činjenicu da su lokalne vlasti široke ruke kada je reč o povećanju zarade zaposlenima u organima opštinske uprave, dok je odnos prema preduzećima čiji su osnivači ili sufinansijeri - maćehinski. Posledica takvog odnosa biće veći stepen finansijske kontrole nad sredstvima koja su, u suštini, takođe državna sredstva, ali na opštinskim računima, namenjena za tačno određene svrhe - nezadovoljan je prof. Srđan Slović.

ŠTRAJK BEZ CILJA
Unija prosvetnih radnika je ušla u štrajk javnih preduzeća PTT, EPS i NIS, 28. novembra, sa ciljem koji nije u interesu prosvete, već je lični interes rukovodstva tog sindikata. Zakonom o privatizaciji jasno je rečeno kada i kako se namiruju prosvetari i drugi korisnici budžetskih sredstava. UGS nije jasno šta namerava Unija ulaskom u štrajk javnih preduzeća, kaže prof. Srđan Slović.
Štrajk u PTT-u i EPS-u delimično je uspeo i u Kraljevu. Pošta je zatvorila šaltere od 12 do 13 sati, dok je EPS radio, ali je građanima, korisnicima svojih usluga, delio letke i drugi propagandni materijal, što je daleko humanije za građane. Iako UGS nije bio za ovaj štrajk, pojedini članovi su se solidarisali, ali je ostala primedba UGS da, ako je sindikat PTT odlučio da stupi u štrajk, zašto to nije učinio po ugledu na EPS, jer građani nisu dužni da trpe zatvaranje šaltera ili neblagovremeno otpremanje pošte, rečeno nam je u Regionalnom povereništvu UGS Nezavisnost za Raški okrug.

DESET MILIJARDI ZA OTPREMNINE
U srednjem obrazovanju u Srbiji, od ukupnog broja zaposlenih, 18,5 odsto je nenastavno osoblje. U prvom krugu za stimulatine otpremnine opredelilo se oko 6.000 prosvetara, a za otpremnine svih ,,prekobrojnih”, njih oko 8.300, potrebno je oko deset milijardi dinara, što su izuzetno velika sredstva i za bogatije države. Sindikati ,,Nezavisnost” i Sindikat obrazovanja Srbije imaju partnerski odnos za Vladom Srbije i u pregovorima su dobili znatno više nego sindikati koji zagovaraju štrajk.



NOVE KNJIGE NAŠIH AUTORA
,,Guitarbook" Igora Rajovića

   U izdanju kraljevačke izdavačke kuće ,,Doroteus" izašla je nova, druga po redu, knjiga kraljevačkog kompozitora Igora Rajovića, pod nazivom Guitarbook. Ovo obimno i vredno delo sadrži akorde, tekstove pesama i fotografije brojnih bendova koji su na najbolji način obeležili rok kulturu tokom nekoliko prethodnih decenija. U knjizi su zastupljena najznačajnija imena - Iggy Pop, Guns’n’roses, Bob Marley, Stidž, Pink Floyd, Metallica, Beatles, The Doors, Laibach, Sistem Of A Donjn, Iron Maiden, Lou Reed, Faith No More, Sedž Pistols, Thin Lizzi i mnogi drugi koji su u pravom smislu postali legende roka i muzičke veličine u punom značenju te odrednice. Zanimljivo je pomenuti da je u knjizi kao jedina od grupa sa prostora bivše Jugoslavije zastupljena slovenačka grupa Laibach, koja po proceni autora predstavlja pravo otkrovenje kako u muzičkom, tako i u ideološkom smislu, i to na mnogo širim prostorima nego što je to bivša Jugoslavija. Zapravo, ova knjiga - udžbenik u najvećoj meri posvećena je ovim slovenačkim muzičarima, što na posredan način otkriva i muzičko opredeljenje samog autora.
   Ova knjiga predstavlja pravi udžbenik za sve one mlade muzičare koji bi da u svom reopertoaru imaju pesme najznačajnijih predstavnika rokenrola, ali i pravu antologiju pesama koje su obeležile jedan od najznačajnijih perioda novije istorije, kada je kultura u pitanju. Prethodna Igorova knjiga 100 yu rock hitova, koja je izašla kod istog izdavača, naišla je na izuzetan prijem čitalačke publike i na svojevrstan način prokrčila put novom delu, koje po svemu što sadrži predstavlja pravi mali poduhvat u izdavaštvu. Osim dve do sada objavljene knjige, ovaj mladi kompozitor ambijentalne, klasične, elektronske muzike, objavio je nedavno i CD pod nazivom Remnants of humanity, u izdanju ovdašnjeg ,,Melosa".