Budžet bez potrebne skupštinske većine!?
Lokalni predsednički izbori u Kraljevu
Stranačke skupštine
Vratiću Kraljevu epitet najčistijeg grada
Radnici da glasaju - političari da odlučuju
„Ekonom” pomrsio bratske veze!
Novi aparati
Dr Jović ipak oštećen?
Osnivač u sporohodnoj
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal

ODRŽANA OSAMNAESTA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Budžet bez potrebne skupštinske većine!?

   • Za predlog odluke o budžetu glasalo 25 odbornika, uz 15 glasova „protiv” i 23 „uzdržana”, tako da odluka nije doneta • Razmimoilaženja u vladajućoj skupštinskoj koaliciji i problemi sa obezbeđivanjem kvoruma • Radnim zaključkom ponovo odložen izbor nedostajućih članova Opštinskog veća • Dileme oko dalje sudbine predloženog opštinskog budžeta, uz najverovatnije donošenje odluke o privremenom finansiranju

   Predlog odluke o budžetu opštine Kraljevo za 2006. godinu nije usvojen. Tako je odlučeno na u utorak, 20. decembra, održanoj 18. sednici Skupštine opštine Kraljevo. Posle obrazloženja i rasprave, za predlog odluke o budžetu glasalo je 25 (DSS, G 17 plus, NS - samostalni odbornici), protiv je bilo 15 (SRS i SPS), dok su 23 odbornika bila uzdržana (SPO, DS i DHSS). Prethodno je većinom glasova odbijeno 14 amandmana na predlog budžeta koje je podnela odbornička grupa Srpske radikalne stranke, a prihvaćen je predlog radnog zaključka odbornika Sloba Radovića (SRS) da se četiri miliona dinara potrebna za završetak radova na krovnoj konstrukciji osnovne škole „Dositej Obradović” u Vrbi radi zaštite od propadanja obezbede u okviru finansijskog plana osnovnog obrazovanja za 2006. godinu.
   Neizglasavanje odluke o budžetu opštine za 2006. godinu, inače, imalo je burnu uvertiru, pre svega oko obezbeđivanja kvoruma za održavanje sednice i potrebne skupštinske većine za predlog odluke o budžetu. Naime, pošto je prema evidenciji na početku sednice konstatovan kvorum od 36 odbornika, a glasanjem o izvodima iz zapisnika sa prošlih sednica utvrđeno da ne postoji potrebna većina, prozivkom je utvrđeno da kvorum ne postoji jer je u sali prisutno 29, umesto najmanje 36, koliko je potrebno (od ukupno 70 odbornika koliko broji Skupština). Posle pauze od pola sata u salu su ušli odbornici DS-a, pa je obezbeđen kvorum od 37 odbornika.
   Međutim, posle usvajanja dnevnog reda i izvoda iz zapisnika, na predlog predsedavajućeg Dejana Milovića, prešlo se na raspravu o prvoj tački - predlogu odluke o izboru članova Opštinskog veća opštine Kraljevo. Milović je obrazložio da po predviđenoj proceduri nije uspeo da dođe do validnih predloga članova Opštinskog veća i predložio radni zaključak kojim se ovlašćuje da za narednu sednicu Skupštine, posle konsultacija i sprovedene procedure, predloži članove Opštinskog veća, ali se sa tim nisu složili odbornici DS-a, pa je Skupština ponovo ostala bez kvoruma (odbornici DS-a napustili zasedanje, u sali ostalo 26 odbornika). Usledila je druga pauza od pola sata posle koje su se odbornici DS-a vratili, kvorum je obezbeđen i predloženi radni zaključak povodom prve tačke izglasan većinom glasova.
   Zatim su u salu ušli i odbornici SRS-a i SPS-a, pa je usledila rasprava o najvažnijoj tački - predlogu odluke o budžetu opštine za narednu godinu. Međutim, i tokom ove rasprave, posle diskusije Milomira Šljivića, šefa odborničke grupe SPO, usledila je još jedna desetominutna pauza radi konsultacija. Naime, Šljivić je pored ostalog istakao da na prošloj sednici SO nije dozvoljen izbor članova Opštinskog veća i da zato odbornička grupa SPO nije učestvovala u sačinjavanju predloga odluke o budžetu za narednu godinu, da se ova stranka od početka zalagala da demokratski blok bude objedinjen i podeli odgovornost u vršenju vlasti, a da nije dobro da se u skupštinsku većinu uvode novi koalicioni partneri (DS) na „mala vrata” i to bez sporazuma i saglasnosti ostalih članica vladajuće koalicije, zbog čega su o tome i svemu ostalom potrebne konsultacije. Međutim, posle nove pauze, konsultacija i nastavka rasprave, doneta je navedena o neizglasavanju budžeta za 2006. godinu, čime je ova burna sednica i završena.


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST OO SPO
Dosledno poštujemo sporazume

   Povodom neizglasavanja budžeta za 2006. godinu i drugih aktuelnih dešavanja u Skupštini opštine, Opštinski odbor Srpskog pokreta obnove obaveštava građane:
   - Srpski pokret obnove je principijelno i dosledno poštovao sporazume u okviru demokratske vladajuće koalicije. Za pokušaj cepanja koalicije duži se bivšem predsednik opštine, koji je osnovao novu odborničku grupu.
   - Srpski pokret obnove nije učetvovao u tajnim pregovorima oko ulaska Demokratske stranke u vladajući demokratski blok, iako se oduvek zalagao za proširenje koalicije sa Demokratskom strankom, kao strankom apsolutne demokratske orijentacije.
   - Predsednik SO Kraljevo gospodin Dejan Milović je u informativnoj emisiji ,,Danas" TV Kraljevo 20.12.2005. godine, namerno ili slučajno, zaboravio da istakne da je OO DSS, čiji je on član i predsednik u SO Kraljevo, podržao stavove OO Srpskog pokreta obnove u Kraljevu.


ŠTA SADRŽI PREDLOG BUDŽETA OPŠTINE KRALJEVO ZA 2006. GODINU
Više para za kapitalne investicije

   Zbog „dramatičnih“ zbivanja koja su pratila 18. sednicu Skupštine opštine, sam predlog budžeta opštine Kraljevo i rasprava o njemu ostali su na neki način u drugom planu. Prema tekstu predloga odluke, koji je prethodno razmotrilo i usvojilo Opštinsko veće, datim obrazloženjima u materijalu i na samoj sednici, predloženo je da budžet opštine Kraljevo za 2006. godinu iznosi blizu 1,6 milijardi dinara, precizno 1.587.200.000 dinara, što je za 22,35 odsto više u odnosu na budžet u 2005. godini, koji je pre dva rebalansa iznosio milijardu i 59 miliona dinara. Povećani budžetski prihodi, kako je obrazloženo, predloženi su pre svega zbog povećane racionalizacije u trošenju budžetskih sredstava od strane direktnih i indirektnih korisnika, strogog namenskog trošenja sredstava i stroge evidencije o svim plaćanjima u Trezoru opštine. Upravo iz tih razloga, kako je rečeno, ostvareni su i bilansirani prihodi po osnovu neraspoređenog viška prihoda (suficit) iz ove 2005. godine u iznosu od 135 miliona dinara (povećanje 10,1 odsto) i sopstvena primanja u visini od 59 miliona dinara (povećanje od 12,25 odsto). Kako je rečeno, zbog toga je i predloženi budžet za 2006. deficitaran, ali i konsolidovan sa uravnoteženim prihodima i rashodima.

NAJVIŠE OD POREZA
Pored toga, prema tekstu predloga i obrazloženju, u strukturi ukupnih budžetskih primanja za 2006. godinu najveće učešće imaju porezi - 55,66 odsto, i to pre svega porez na dohodak, porez na imovinu i porez na dobra i usluge, zatim donacije i transferi - 18,27 odsto i drugi prihodi - 16,76 odsto (naknada za korišćenje i naknada za uređivanje građevinskog zemljišta
itd.).
Budžetski rashodi odnosno izdaci, prema predlogu odluke i obrazloženju, predloženi su u skladu sa izmenjenom zakonskom regulativom o budžetskom sistemu, kriterijumima u Memorandumu Vlade Srbije, specifičnostima i potrebama svih korisnika budžetskih sredstava, s tim što je akcenat stavljen pre svega na tekuća i kapitalna ulaganja, kako u oblasti komunalne infrastrukture, tako i društvenih delatnosti.

MINUS SAMO ZA „IBARSKE”
Rashodi (izdaci) u istom iznosu kao i planirani prihodi raspoređeni su u deset razdela. Najviše sredstava predviđeno je u razdelu devet Direkcija za planiranje i izgradnju „Kraljevo”, odnosno za Program uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta - 722,8 miliona dinara, čime je učešće ovih sredstava u ukupnom budžetu povećano sa 40,3 na 45,54 odsto (sa ostalim invescionim ulaganjima taj procenat dostiže 55 odsto), što je, kako je obrazloženo, dokaz da je novi budžet još više razvojni od prethodnog, jer su ova sredstva namenjena za obilaznicu, vodosnabdevanje, gasifikaciju, sanaciju gradske deponije i druge kapitalne investicije.
Za Skupštinu opštine i njene organe i tela (Opštinsko veće, Opštinska uprava, Opštinsko javno pravobranilaštvo, mesne zajednice) planirano je ukupno 331,8 miliona dinara (učešće 20,9 odsto), za osnovno obrazovanje 135,3 miliona dinara (8,5 odsto), za srednje obrazovanje 53,7 milion (3,26 odsto), za kulturu 84,2 miliona (5,31 odsto), za fizičku kulturu 44,6 miliona (2,81 odsto), za socijalnu zaštitu 23,7 miliona (1,5 odsto), društvenu brigu o deci 151,9 miliona (9,57 odsto), informisanje 31 milion (1,95 odsto) i za Turističku organizaciju Kraljevo 9,7 miliona dinara (učešće u budžetu 0,62 odsto). Predlogom su jedino smanjeni prihodi za informisanje, odnosno za JP ,,Ibarske novosti”, uz obrazloženje da su ove godine obezbeđena sredstva za socijalni program i smanjenje broja radnika, kao i da predstoji privatizacija štampanog medija (list) koji posluje u okviru ovog preduzeća.
U raspravi na 18. sednici i ovog puta došlo je do polarizacije, tako što su odbornici vladajuće koalicije branili, a odbornici opozicije oštro kritikovali predlog odluke o budžetu i način njene izrade, a glasanjem predlog odluke nije usvojen.


PRIVREMENO FINANSIRANJE?
Prema izmenjenom Zakonu o budžetskom sistemu, krajnji rok da lokalna skupština usvoji budžet lokalne vlasti je 20. decembar (ranije 15. decembar), a za njegovo dostavljanje resornom ministru 25. decembar. Članom 28. Zakona, propisano je i da „u slučaju da lokalna skupština ne donese budžet pre početka fiskalne godine, vrši se privremeno finansiranje u vremenu od najduže prva tri meseca fiskalne godine, s tim što ono mora biti srazmerno sredstvima korišćenim u istom periodu u budžetu prethodne godine, a najviše do jedne četvrtine iznosa ukupnih prihoda raspoređenih u budžetu prethodne fiskalne godine”. U skladu sa Zakonom, odluku o privremenom finansiranju donosi nadležni izvršni organ lokalne vlasti. U razgovorima posle 18. sednice Skupštine opštine Kraljevo bilo je i tumačenja da bi budžet opštine za iduću godinu sporazumno mogao da bude usvojen na novoj sednici Skupštine, pre Nove godine, na kojoj bi se obezbedila potrebna većina za njegovo izglasavanje.

LOKALNI PREDSEDNIČKI IZBORI U KRALJEVU

OPŠTINSKA IZBORNA KOMISIJA
Proglašena kandidatura Miljka Četrovića

   Izborna komisija opštine Kraljevo, na sednici održanoj početkom ove sedmice (20. decembra), potvrdila je i proglasila prvu zvaničnu kandidaturu u izborima za predsednika opštine Kraljevo, raspisanim za 5. februar 2006. godine.
   To je Miljko Četrović, kojeg je za najvišu funkciju u opštini Kraljevo kandidovala Srpska radikalna stranka, a koji je uz kandidaturu podneo listu sa potpisima podrške 3.889 birača. Posle izvršene kompjuterske i druge propisane kontrole Komisija je konstatovala da su svojim potpisima kandidaturu Miljka Četrovića validno podržala 3.443, sa upisanim matičnim brojevima i drugim potrebnim podacima, što je dovoljan broj za proglašenje kandidature, jer je za nju potrebna podrška od najmanje tri procenta birača na području opštine, a to je početkom prošle sedmice iznosilo 3.068 birača od 102.158 upisanih u opštinski birački spisak u Kraljevu. Srpska radikalna stranka je potreban broj potpisa podrške Četroviću prikupila za pet dana, jer je obrasce preuzela 14. a predala Komisiji 19. decembra. U skladu sa Zakonom o lokalnim izborima, SRS je predložila i svog člana i zamenika člana za prošireni sastav Izborne komisije, koje je Komisija na prekjučerašnjoj sednici i imenovala u prošireni sastav tog organa.
Miljko Četrović je rođen 4. novembra 1949. godine u Adranima, opština Kraljevo, i trenutno živi u Ratini. Diplomirani je pravnik, predsednik Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke u Kraljevu, narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije i odbornik i šef odborničke grupe SRS u Skupštini opštine Kraljevo. Bio je kandidat i na prošlim izborima za predsednika opštine Kraljevo, održanim krajem 2003. godine.

OBRASCE PREUZELO ŠEST STRANAKA
   Prema informaciji iz Izborne komisije opštine Kraljevo, do sada je obrasce za podnošenje kandidature za predsednika kraljevačke opštine preuzelo šest stranaka odnosno političkih organizacija. To su Srpska radikalna stranka (SRS), Demokratska stranka (DS), Socijalistička stranka Srbije (SPS), Pokret snaga Srbije (PSS), Demokratska stranka Srbije (DSS) i Socijaldemokratska partija (SDP).
   Obrasci se, inače, mogu preuzimati u prostoriji sale 3 zgrade opštine Kraljevo, svakog radnog dana, od 10 do 14 sati.


OPŠTINSKI ODBOR DEMOHRIŠĆANSKE STRANKE SRBIJE KRALJEVO
Poziv na uvažavanje realnosti

   Predstavnici Opštinskog odbora Demohrišćanske stranke Srbije u Kraljevu, na konferenciji za novinare, ocenili su da je kampanjom za opoziv i ostavkom aktuelnog predsednika opštine došlo do svojevrsne političke i krize lokalne vlasti u kraljevačkoj opštini. Po oceni prof. dr Predraga Stojanovića, predsednika OO DHSS Kraljevo, „predsednik opštine ovakav kakav je ne predstavlja ama baš ništa, nema ni mrvicu vlasti, a ima ogromnu odgovornost”, i po zakonu i u praksi, i da je to praktično krah ovog izvršnog organa vlasti koji će možda kao takav i prestati da postoji.
Profesor Stojanović pozvao je sve učesnike na političkoj sceni Kraljeva i u izbornoj trci za predsednika opštine na „poštovanje glasa razuma i uvažavanje političke realnosti, kako bi Kraljevo prestalo da bude loš, a postalo dobar primer među ostalim gradovima i opštinama u Srbiji”.

KANDIDATURA?
   On je istakao i da se DHSS uvek tako ponašala, polazeći pre svega od interesa opštine i građana Kraljeva i odgovorno učestvujući u vršenju vlasti, i u Opštinskom veću u kojem sada ima svog člana i u upravnim odborima javnih preduzeća za koje je preuzela odgovornost.
   Upitan da li će se ponovo kandidovati za predsednika opštine, odgovorio je da za donošenje takve odluke još nisu sazreli potrebni uslovi.

OPŠTINSKI ODBOR SOCIJALISTIČKE PARTIJE (SPS) KRALJEVO
Kadrovi provereni na delu

   Na pres konferenciji Opštinskog odbora SPS Kraljevo, održanoj početkom ove sedmice, pored osvrta na sednicu Skupštine opštine o budžetu za 2006. godinu, istaknuto je i da će na predstojećim izborima za predsednika opštine Kraljevo ova stranka imati svog kandidata i da za tu kandidaturu ima dosta kvalitetnih i uglednih kadrova između kojih će se opredeliti na organima stranke. Ti kadrovi su, kako je rečeno, provereni u praksi, na delu, rezultatima koje imaju iza sebe, a ne samo lepim pričama i obećanjima. Bilo koji kandidat iz redova SPS-a, kako je istaknuto, da bude predložen, sigurno će raditi na dobrobit opštine i građana Kraljeva, kao i u ranijim periodima i baš kao što je ova stranka uvek bila, a i danas je, konstruktivna i vodila računa o interesima opštine Kraljevo.
Predstavnici OO SPS Kraljevo naglasili su na pres konferenciji i da je kriza u opštini Kraljevo započela sa dolaskom Koalicije Zajedno na lokalnu vlast 1997. godine, od kada su razmirice među koalicionim partnerima u tzv. demokratskom bloku dovodile, a i danas dovode, do političke i svake druge nestabilnosti u društvenom životu i razvoju opštine Kraljevo.



JOŠ KANDIDATA
Đorđe Pavlović kandidat PSS-a

   Pokret snaga Srbije, za predsednika opštine Kraljevo, kandidovao je Đorđa Pavlovića, diplomiranog ekonomistu, bivšeg direktora Republičke poreske uprave u Kraljevu. Trenutno je u toku prikupljanje potpisa podrške birača za njegovu kandidaturu, a Pavlović je prošlog utorka tim povodom bio i gost emisije „Otvoreno o svemu” Televizije Kraljevo, u kojoj je govorio o svom predsednčkom programu i odgovarao na pitanja gledalaca.



KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO DS
Zajednički kandidat - najbolje rešenje

   Za Kraljevo bi najbolje bilo kada bi se demokratski blok ujedinio i na predstojećim izborima za predsednika opštine imao zajedničkog kandidata, rečeno je pored ostalog na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare Opštinskog odbora Demokratske stranke Kraljevo. To ujedinjenje stranaka demokratske orjentacije, međutim, podrazumeva i postizanje sporazuma o najvažnijim problemima i prioritetima ove opštine, a to bi direktno uticalo i na predstojeće predsedničke izbore na kojima bi demokratski kandidat pobedio. Inicijativa za postizanje sporazuma je pokrenuta, još nije naišla na pravi odgovor, a da li će biti i prihvaćena zavisiće od stavova i namera svih stranaka demokratske orjentacije i njihove spremnosti na dogovor - naglašeno je na konferenciji.
   Suština čitave priče je, smatraju demokrate, da će se na predsedničkim izborima u drugom krugu, izvesno je, naći kandidat demokratske i kandidat radikalne opcije, a Kraljevo zaslužuje da ostane grad i opština demokratske orjentacije. Ko će se ispred OO DS kandidovati za predsednika opštine znaće se iduće sedmice, ali je sigurno da će taj kandidat biti najjbolji kojeg ova stranka u ovom trenutku može da ponudi.
   Inače, u osvrtu na 18. sednicu Skupštine opštine, narodni poslanik Slobodan Mihajlović, predsednik Opštinskog odbora DS Kraljevo, između ostalog istakao je da „nimalo ne iznenađuje što su odbornici Demokratske stranke na toj sednici bili uzdržani prilikom glasanja o budžetu opštine za narednu godinu, jer DS kao opoziciona stranka nije ni učestvovala u izradi predloga budžeta“. Po Mihajlovićevim rečima, „iznenađuje što su na toj sednici bili uzdržani i odbornici SPO i DHSS, što je verovatno mimo koalicionog sporazuma“.

STRANAČKE SKUPŠTINE

ODRŽANA OSNIVAČKA SKUPŠTINA LIBERALNO DEMOKRATSKE PARTIJE (LDP) U KRALJEVU
Borba za Srbiju mogućnosti i budućnosti

   Novoformirana stranka Liberalno demokratska partija, prošle subote, 19. decembra, održala je svoju osnivačku skupštinu i u Kraljevu. U multimedijalnom centru „Kvart“ u Kraljevu, u prisustvu delegata, članova, simpatizera i brojnih gostiju, izabrala je svoj Opštinski odbor od 12 članova. Za program-menadžera opštinskog ogranka izabran je Vladimir Bunardžić, diplomirani matematičar bez zaposlenja.
   Tom prilikom pored ostalog najavljeno je da će se LDP „boriti za Srbiju mogućnosti i Srbiju budućnosti i da će stvari uvek nazivati pravim imenom”, bez ulepšavanja stvarnosti, jer će za tu stranku „jedan i jedan uvek biti dva”. Najavljeno je i da će prvi Opštinski odbor LDP u Kraljevu već od osnovačke skupštine zvanično započeti postupak kandidovanja svog kandidata na raspisanim izborima za predsednika kraljevačke opštine. Ova stranka, kako je rečeno, još nema svog kandidata, ali to mora biti stručan i sposoban čovek, sa velikim ugledom i bez afera.
   Ukazano je i na potrebu efikasnijeg rešavanja životnih problema građana Kraljeva, pre svega stvaranja uslova za brže zapošljavanje, jer je u opštini Kraljevo polovina radno sposobnog stanovništva nezaposlena, na evidenciji nezaposlenih je i 30 diplomiranih pravnika i ekonomista, a u ovoj opštini se nalazi i više od 1.000 izbeglica u kolektivnim centrima i više od 20.000 raseljenih i prognanih sa Kosmeta, uz veliki broj socijalno ugroženih građana. Tu je i nastavak izgradnje Vodoprivrednog sistema „Lopatnica” koji je započela prethodna Vlada Srbije, u saradnji sa lokalnim vlastima u Kraljevu, novog mosta i obilaznice itd.
   Učesnicima osnivačke skupštine preneti su i pozdravi lidera stranke Čedomira Jovanovića, koji je bio službeno sprečen da dođe u Kraljevo i Mila Korićanca, čoveka, koji se, kako je rečeno punih 17 godina bori za demokratsku i modernu Srbiju i Kraljevo. Obratio im se i Nenad Đorđević, iz Kragujevca, član Predsedništva LDP, koji je pored ostalog podvukao da „Kraljevu i Kragujevcu, koji su u sličnoj teškoj situaciji, baš kao i čitavoj Srbiji, trebaju novi ljudi sa novim, modernim idejama, koji će pokazati da centralna Srbija nije mračna i balkanska i kako da ova zemlja brže i na pravi način uđe u Evropsku uniju”.

NAJMLAĐI ODBOR
   Novoizabrani Opštinski odbor LDP Kraljevo jedan je od najmlađih među strankama u kraljevačkoj opštini, jer najmlađi član ima 23, a najstariji 40 godina (većina je starosti između 23 i 28 godina). Članovi prvog Opštinskog odbora LDP Kraljevo su Vladan Novković, Predrag Veljković, Jovanka Petrović, Vladimir Todorović, Vladimir Petrović, Vesna Stojković, Saša Radulović, Milorad Bulatović, Ivana Čubrilo, Mile Kenić, Tomica Polumirac i Obrad Luković. Stranka nema klasičnog predsednika Opštinskog odbora, već program-menadžera opštinskog ogranka LDP Vladimira Bunardžića, a po Statutu nema ni mesne odbore, već joj predstoji omasovljavanje učlanjenjem što većeg broja članova iz svih mesta i socijalnih struktura stanovništva.


PRVA OPŠTINSKA SKUPŠTINA OMLADINSKE MREŽE „PONOS” NOVE SRBIJE U KRALJEVU
Mladi Kraljevčani ne smeju biti zapostavljeni

   Pod sloganima „Gradimo novu Srbiju” i „Zaštitimo sebe i svoj ponos”, u Kraljevu je prošle nedelje održana prva, osnivačka skupština omladinske mreže Nove Srbije pod nazivom „PONOS”. Za predsednika OM „PONOS” izabran je Vladimir Bondžić, za potpredsednike Predrag Bulatović, Miloš Živković i Aleksandar Milić, za sekretara Ana Simić, za portparola Dušica Paunović, a za blagajnika Miloš Ivković. Izabran je i Opštinski odbor od devet članova koji čine: Stevica Županjac, Nikola Dugalić, Milica Kočović, Aleksandar Milić, Predrag Bulatović, Milena Božović, Miloš Živković, Danijel Bulatović i Vladimir Bondžić.
   Novoizabrani predsednik Opštinskog odbora OM „PONOS” Nove Srbije u Kraljevu Vladimir Bondžić zahvalio je na ukazanom poverenju i istakao da će ova omladinska mreža raditi na rešavanju najvažnijih problema Kraljeva i ostvarivanju prava mladih koji imaju puno novih i savremenih ideja, naglasivši da je prošlo vreme kada su mladi u ovoj državi i ovom gradu bili zapostavljeni. Podsetio je i da su mladi Nove Srbije nedavno organizovali i prvu otvorenu žurku za sve mlade u Kraljevu.
   Skupštinu i novoizabrani Opštinski odbor omladinske mreže pozdravili su čelnici Opštinskog odbora Nove Srbije u Kraljevu. Tomislav Ilić, predsednik OO NS Kraljevo, istakao je da je Nova Srbija stranka u kojoj su spojeni mladost i iskustvo, ali na novim savremenim osnovama, i poželeo novoizabranom rukovodstvu OM „PONOS” puno uspeha u budućem radu. Milan Stevanović, potpredsednik OONS Kraljevo, naglasio je da mladi prepoznaju koja stranka najviše radi i doprinosi razvoju Kraljeva, jer je samo ove godine iz republičkog budžeta i fondova u opštinu Kraljevo za investicije uloženo oko 1,2 milijardi dinara, a to znači i otvaranje novih radnih mesta, pre svega za mlade, čemu bi svi trebalo da se više posvete. Momir Mihailović, potpredsednik OO NS, rekao je da su članovi stranke ponosni na svoj podmladak, koji zbog toga i nosi takvo simbolično ime.
Skupštinu su pozdravili i gosti - predsednici omladinskih organizacija Nove Srbije iz Čačka i Vrnjačke Banje, a prenet im je i pozdrav predsednika stranke i republičkog ministra Velimira Ilića, koji zbog službe-nog puta u Bugarsku nije mogao da prisustvuje osnivačkoj skupštini.

ĐORĐE PAVLOVIĆ, KANDIDAT PSS - BOGOLjUB KARIĆ, ZA PREDSEDNIKA OPŠTINE - piše Ivan Rajović
Vratiću Kraljevu epitet najčistijeg grada

   Đorđe Pavlović je rođen 1950. godine u Kraljevu. Roditelji su mu poreklom iz Lađevaca. Po završetku osnovne škole, čuvenog ,,4. kraljevačkog bataljona" i završene još čuvenije Gimnazije, diplomira na Ekonomskom fakultetu. Oženjen je, ima troje dece i kuću u Grdici. Specijalista je za privredni razvoj, finansijske poslove i fiskalnu politiku. Radio je u Regionalnom sekretarijatu za privredni razvoj i finansije, bio je i generalni direktor DP ,,Janhari". U Poreskoj upravi je radio na poslovima finansijske policije, rukovodilac kontrole preduzetnika, direktor, pomoćnik direktora ,,Nove banke" u Kraljevu i direktor ,,Jugoleka" AD Beograd. Hobi su mu gitara, skije i hortikultura. Ovo mu je prvi politički ozbiljniji angažman i trenutno se nalazi na mestu predsednika Opštinskog odbora PSS - Bogoljub Karić u Kraljevu.
• Gospodine Pavloviću, šta je to zbog čega se u ovim vremenima bavite politikom?
To je, pre svega, revolt zbog preuzimanja stručnih i političkih funkcija u zemlji i opštini od diletanata i antipatriota kao i ubeđenje da sam za obavljanje poslova iz nadležnosti predsednika opštine stručniji, iskusniji, racionalniji, uporniji, brži i demokratski opredeljeniji od ostalih kandidata.
• Šta Vi kao kandidat nudite ovoj opštini?
Sebe kao lidera svih onih koji budućnost grada vide u pomirenju ostrašćenih političkih lidera i davanju prioriteta stručnosti i radnoj upornosti, kao i domaćinskoj čestitosti. Stvaranje kraljevačkog Patriotskog lobija bez obzira na političku pripadnost, koji neće biti samo sentimentalno svečarskog karaktera, već finansijsko razvojnog. Izgradnju autoriteta pojedinaca koje bi trebalo instalirati u najviše državne organe, a radi finansijskog razvojnog bumerang efekta. Osim toga, nastojaću na istrajnoj borbi protiv narastajuće birokratije na svim nivoima, a iza čega stoje lični interesi, od političkih i finansijskih do onih najvulgarnijih, a pre svega kroz racionalizaciju broja zaposlenih i smanjenje nepotrebnih troškova, kao i preko pooštrenih kriterijuma kada su u pitanju norme ponašanja. Dalje, insistiram na stalnom i strogom nadzoru kada je u pitanju projektovanje budžetskog priliva, a naročito u kvalitetnom opredeljivanju namene i načina trošenja, pri čemu ću tražiti materijalne i krivične odgovornosti za svaki vid neodgovornog trošenja i zloupotreba. Ovde je, takođe, neophodno uvesti rigoroznu politiku utvrđivanja prioritetskih budžetskih rashoda u kordinaciji i subordinaciji opštinske vlasti, pre svega predsednika sa deeteširanim republičkim institucijama koje svoja prava i nadležnosti realizuju na području Opštine (Poreska uprava, MUP, inspekcijske službe, itd.)
• Šta naši sugrađani mogu očekivati ukoliko Vi dođete na mesto prvog čoveka opštine ?
- Vratiću Kraljevu epitet najlepšeg i najčistijeg grada svim raspoloživim sredstvima, disciplinovaću nemarne građane i neodgovorne inspekcijske službe odgovorne za uništenje i zagađenje okoline;
- Putevi koji vode u Kraljevo podsetiće vrlo brzo na ulazne puteve austrijskih i švajcarskih gradova, deponije i otpade, razbacane građevinske materijale, nakaradne objekte dislociraću van vidokruga građana i svih onih koji nam u goste dolaze;
- Gradskom jezgru daću lepotu, tako što će patina i tradicionalnost biti oplemenjeni modernim i racionalnim rešenjima;
- Zaštitiću vodotoke, iskoreniti korov i vrzine, istaći svaki lep detalj ovog kraja, a eliminisati ili bar prikriti ono što kvari osećaj harmonije;
- Insistiraću na pravilnoj raspodeli budžetskih sredstava u infrastrukturu sela, predgrađa i grada kako bi se svi građani osećali jednako tretirani pred mojom malenkošću i opštinskom vlašću koju predstavljam;
- Iskoristiću sve zakonske i dogovorne mehanizme da podstaknem razvoj preduzetništva, pre svega malih kućnih pogona i radionica;
- Po svaku cenu insistiraću na stvaranju pretpostavki za ulaganje pre svega na seoskom području, skraćenju postupka i pojednostavljenju procedura, davanju olakšica i subvencija za sve koji investiraju;
- Moj cilj je da u Kraljevu nikne najmanje hiljadu malih radionica i pogona, moj cilj je da u Kraljevu oživi škola tradicionalnih deficitarnih zanata: zidara, keramičara, stolara, zavarivača, tapetara, fasadera, itd.; Moj cilj je da doajenu kraljevačkog sporta Vladu Divcu ponudimo otvaranje Univerziteta za sport, gde će se školovati vrhunski sportski stručnjaci. Moj cilj je da u srcu Srbije koje se zove Krljevo skinem patinu, oplemenim ga lepotom i uspehom i da izazovem uzdah zavisti svakom posmatraču i prolazniku kroz Kraljevo;
- Daću prednost mladima i stručnim ljudima pri zapošljavanju i dodeli sredstava za otpočinjanje biznisa, neću dozvoliti da se najveće blago koje imamo, a to su naša deca, odliva van granica u ruke modernih eksploatatora;
- Izboriću se da nijedan penzioner nema problema sa osnovnim životnim namirnicama, javnim prevozom, osnovnim vidovima zdravstvene zaštite i vratiću im ono što su im uzeli, a to je simboličan iznos posmrtnine kao pomoć porodici koja ostaje iza njih i nas.
• Da li je to sve?
Trebalo bi mi nnogo stranica i vremena da bih izložio svoj program u celosti, jer sam mnogo godina rada i analiziranja utrošio ne bih li odgonetnuo tajnu nacionalne letargije i neuspešnosti. Ja pouzdano znam da sam dokučio i njeno ime je dosta dugo i složeno, pa je složena i metodologija za njeno rešavanje, ali, znajte da formula postoji i ja je imam, podeliću je sa svojim narodom, jer bez podrške najprogresivnijih i najduhovnijih ljudi ovog kraja ne može se uspeti, a ja znam kako ću posustale intelektualce i domaćine izvući iz senke kako više nikada ne bi saginjali glave pred onima koji su nas dovde doveli, puneći svoje džepove i zadovoljavajući svoje bolesne prohteve.
Izvršiću detaljnu analizu i obavestiti javnost Kraljeva o sledećem:
- Postoji li strategija, plan, idejno rešenje, skica ili projekat za izgradnju kompletnog zaobilaznog prstena oko grada;
- Dokle se stiglo sa projektovanjem, rešavanjem imovinskih odnosa, geo ispitivanjem, finansijskom konstrukcijom severne zaobilaznice miločajski most - Ratina, šta je to do sada urađeno i koliko je koštalo i koji je to procenat od ukupnih radova i ako se ispostavi da je to jedan ili 0,5 odsto od potrebne investicije neko mora da odgovara zbog prikrivanja istine;
- Šta je urađeno na revitalizaciji vodosnabdevanja, koliko je sve to koštalo i kojim dotokom vode je rezultiralo, izvršiću kompletnu analizu finansijske konstrukcije od projektovanja, nabavke, repromaterijala do izvođenja radova. Tražiću objašnjenje zašto se prolongira projekat Lopatnica, a investira se u problematične bunare na obalama fenolom i ostalim hemijskim zatrovanog Ibra;
- Dokle se stiglo sa idejom i projektom, rešenjima i obezbeđivanjem sredstava za sanaciju i izgradnju mostova na Ibru i Moravi i tražiću preispitivanje optimalnosti predloženih rešenja;
- Kako se sprovodi proces gasifikacije grada; Kako je i zašto utvrđena jedna od najviših taksi za priključak u Srbiji? Da li su tenderi zakonski sprovedeni, da li su izabrani najpovoljniji i najstručniji izvođači, da li su izvođači, investitori i nadzor povezana lica, zašto se nepropisno zatrpavaju cevi, da li radove prati izrada katastra podzemnih vodova, zašto se posle radova teren ne vrati u prvobitno stanje? Po izvršenoj analizi najverovatnije će se insistirati na odgovornosti svih učesnika i na ponavljanju tendera kao i definisanom učešću Opštine u celom projektu sa aspekta, brzine i kvaliteta izvođenja radova, zaštite okoline i nadasve isplativosti projekata za krajnje korisnike-građane.
- Da li su iskorišćene sve mogućnosti za razvoj sporta i stavljanje istog u funkciju prihoda-profita;
- Insistiraću da se slivovi reka i brdsko-planinsko područje na teritoriji opštine Kraljevo proglase za zaštićenu oblast od posebnog interesa za razvoj ribolova i lovne delatnosti kao privrednog segmenta i kao sporta;
- Po hitnom postupku tražiću da se Goč i Stolovi na nivou Republike, a naravno i Opštine, proglase kao interesne destinacije za razvoj zimskog turizma uopšte, kao i da se banjskim područjima da poseban tretman i da se na tom osnovu sačine odgovarajući projekti i obezbede sredstva;
- Obavestiću javnost Kraljeva sa tačnim podacima koliko je narkomanija, alkoholizam, sitan i krupan kriminal, korupcija ugrozila živote građana, a naročito njihove dece, taksativno ću nabrojati odgovorne institucije i pojedince od Opštine do Republike, tražiti njihovu odgovornost i svim merama u korenu saseći pojave koje razjedaju iznutra srpsko nacionalno biće.
• Kako ćete komunicirati sa onima kojima polažete račune - građanima?
Prezentiraću javnosti hodogram nedeljnih operativnih aktivnosti predsednika, na čijem će se početnom delu nalaziti nedeljni izveštaj o tekućem radu sa posebnim finansijskim izveštajima svih institucija i aktivnosti finansiranih iz opštinskog budžeta, a završiće se izveštajem koji ću na kraju svake nedelje preko medija saopštiti građanima, i to šta je urađeno, u čemu su problemi, ko su kočničari u poslu a ko nosioci kvaliteta.

ZAŠTO NIJE FORMIRAN SOCIJALNO-EKONOMSKI SAVET OPŠTINE KRALJEVO - piše Rajko Sarić
Radnici da glasaju - političari da odlučuju

   • Iako je Zakon o socijalno-ekonomskom savetu donet još prošle godine, ovaj savet u Kraljevu još nije formiran • Odnos opštine prema jednom ovako ozbiljnom pitanju, prema jednoj ovako odgovornoj zakonskoj obavezi, nameće utisak da političku elitu našeg grada ne interesuje mišljenje sveta rada, odnosno, da su im radnici potrebni samo u vreme izbora, kao glasačka mašina • Članstvo UGS ,,Nezavisnost” upozorava da će se svim sredstvima izboriti da bude socijalni partner, a ne puka glasačka mašina

   Ujedinjeni granski sindikat ,,Nezavisnost”, kao jedan od reprezentativnih sindikata, u proteklih godinu i po se zalagao za ozakonjenje mnogih sfera sveta rada, odnosno da se uđe u partnerski odnos sa vlašću i Unijom poslodavaca.
Zalaganje UGS, između ostalog, uticalo je na donošenje Zakona o socijalno-ekonomskom savetu 2004. godine, kojim je predviđeno formiranje socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije. U njemu su se našli svi reprezentativni sindikati, Unija poslodavaca i Vlada Srbije u tzv. tripartitnom nivou.

IZ REPUBLIKE U OPŠTINE
   - Analogno formiranju Socijalno-ekonomskog saveta na republičkom nivou, lokalne vlasti su bile u obavezi formirati Socijalno-ekonomske savete na nivou opština i gradova. UGS je smatrao da se u Kraljevu može formirati veoma kvalitetan Socijalno-ekonomski savet koji bi, kao i u opštinama Užice, Leskovac, Valjevo i gradu Kragujevcu, materijalno bio pomognut od strane švajcarske nevladine radničke organizacija za pomoć svetu rada SLA (Snjiss Labour Assistance). Upravo na inicijativu SLA 6. septembra održan je prvi sastanak ove četiri opštine, kome su prisustvovali predstavnici sindikata i lokalnih samouprava - kaže za ,,Ibarske novosti” Milan Trikoš, regionalni poverenik ,,Nezavisnosti” za Raški okrug.
Još tada je dogovoreno, između ostalog, da se već narednih dana pristupi formiranju Socijalno-ekonomskog saveta u Kraljevu. U tom pravcu održan je i jedan sastanak, gde je predsednik opštine ovlastio svog zamenika i imenovao tim za formiranje Saveta. Sa istog sastanka upućen je dopis Regionalnoj privrednoj komori da odredi svog predstavnika ispred Unije poslodavaca.
- U međuvremenu, predsednik je podneo ostavku, u paketu je ,,pao” i njegov zamenik, ali to ne znači da postoji opravdanje zašto se ništa nije uradilo puna četiri meseca, koliko je od tada prošlo. U timu su bili i drugi funkcioneri lokalne samouprave, ovlašćenje je morao imati neko od njih. Ovako, reprezentativni sindikati u koordinaciji sa SLA sačinili su poslovnik o radu i radnu verziju sporazuma kojim se reguliše osnivanje, sastav, broj članova, delokrug i način rada Socijalno-ekonomskog saveta u Kraljevu - kaže Trikoš, negodujući što se svake trzavice u funkcionisanju lokalne samuprave negativno reflektuju na svet rada.

KOLEKTIVNO PREGOVARANJE
   Trikoš kaže da je Sporazumom predviđeno stalno angažovanje jednog diplomiranog pravnika koji bi sedeo u opštini Kraljevo sa obavezom koordinacije socijalnih partnera o dešavanjima u opštini. U okviru Socijalno-ekonomskog saveta bili bi formirani koji bi razmatrali neka bitna pitanja iz sfere rada, a o kojima bi se odlučivalo na opštinskom nivou.
   Bitnim pitanjima podrazumeva se razvoj i unapređenje kolektivnog pregovaranja, uticaj ekonomske politike i mera za njeno sprovođenje na socijalni razvoj i stabilnost, politika zapošljavanja, politika zarada i cena, konkurencija i produktivnost, zatim, privatizacija, zaštita radne i životne sredine, obrazovanje i profil obuke, zdravstvena i socijalna zaštita sigurnosti, kao i druga pitanja specifična za samu opštinu.
- Sva ova pitanja razmatrala bi se kroz stalna radna tela i grupe i konsenzusom svih socijalnih partnera određena pitanja bi se nametala odbornicima Skupštine opštine, odnosno celoj lokalnoj samoupravi. Dakle, odluke koje bi doneo Ekonomsko-socijalni savet imale bi preporučujući, a ne obavezujući karakter, s tim da bi druga strana, u slučaju neprihvatanja ponuđene odluke, morala dati odgovarajuće obrazloženje - kaže Trikoš i podvlači da nosilac ovih aktivnosti, po slovu zakona, mora da bude lokalna samouprava.

   Odnos opštine prema jednom ovako ozbiljnom pitanju, prema jednoj ovako odgovornoj zakonskoj obavezi, nameće utisak da političku elitu našeg grada ne interesuje mišljenje sveta rada, odnosno da su im radnici potrebni samo u vreme izbora, kao glasačka mašina koja će im omogućiti da najpre zbrinu sebe. Stav Regionalnog povereništva i članstva UGS ,,Nezavisnost” je da neće dozvoliti da bude puko biračko telo, već partner u svim dešavanjima u opštini Kraljevo. Ako hoćemo u Evropu, a hoćemo, tvrdi vlast, onda moramo poštovati i njene standarde u kojima se radnička reč čuje u svim sferama života. Zbog toga ,,Nezavisnost” želi da se nametne kao partner i da o svojoj sudbini odlučuje cele četiri godine između izbora.
- Ako je na republičkom nivou prihvaćeno nekoliko sugestija Socijalno-ekonomskog saveta kojima su rešeni neki od gorućih problema, zašto to ne bi bila praksa i u Kraljevu? Zašto ovi saveti bez ikakvih problema funkcionišu u manjim opštinama, u Vrnjačkoj Banji i Raški, a u Kraljevu ne? To su pitanja na koja običan svet rada mora dobiti odgovor pre izbora koji slede - smatra Milan Trikoš, regionalni poverenik UGS ,,Nezavisnost”.


PREDIZBORNA ZAPOŠLJAVANJA I POSTIZBORNA OTPUŠTANJA
Novi izbori za nova radna mesta

   • U Kraljevu je danas bez posla 16.171 lice, za 591 više nego lanjske godine

   Kada bi otvaranje novih radnih mesta zavisilo od političara, pogotovo od njihovih predizbornih obećanja, ne samo Kraljevo, već i cela Srbija, ličila bi danas na Irsku. Umesto problema nezaposlenosti, imala bi problem nedostatka radne snage, posebno visokoobrazovane, koja bi listom bila uključena u razvoj malih i srednjih preduzeća.

   Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji ima više od 940.000 osoba bez posla, ali, stručnjaci procenjuju da je bez ikakvog zaposlenja nešto više od 500.000 ljudi. Ostali su ili honorarci, ili rade u sivoj ekonomiji, a na evidenciji NSZ su samo zbog privilegija koje im država daje. Pa ipak, armija nezaposlenih nije mala, sa tendecijom rasta u korak sa procesom privatizacije velikih privrednih sistema.
   Sredinom ovog meseca u Kraljevu je bez zaposlenja bilo 16.171 lice. Tokom godine poslodavci su podneli prijave za zaposlenje 4.631 radnika na određeno vreme, od čega su popunjena 3.904 radna mesta. Na neodređeno vreme poslodavci su tražili 2.842 radnika, a zaposlili 2.464. U odnosu na lanjsku godinu, povećan je broj zaposlenih, ali i broj onih koji traže posao. Statistika kaže da je 2004. godine u našoj opštini na zaposlenje čekalo 15.580 lica, da su poslodavci imali potrebu za 6.249, a da su zaposlili 5.459 radnika.
   Bilo kako bilo, brojke nisu nimalo zavidne, a sve prognoze ekonomista kažu da Kraljevo ne može u doglednoj budućnosti da očekuje značajnije pomeranje ka sferi značajnijeg smanjenja nezaposlenost. Ovo tim pre što i oni koji rade jedva da imaju posla, a o ličnim primanjima da i ne govorimo.
   S obzirom da se nalazimo na pragu još jednih vanrednih izbora, ovog puta za predsednika opštine, za očekivati je smanjenje nezaposlenosti, bar kroz predizborna obećanja predsedničkih kandidatata. Istina, do povećanja broja zaposlenih na određeno vreme doći će na dan samih izbora, kroz angažovanje u biračkim odborima. Već po okončanju izbora i ustoličenju novog predsednika, honorarcima će slediti otkaz. Otkaze će, verovatno, dobiti i neki direktori, ukoliko ne budu vispreni i na vreme ne promene stranačku uniformu.

AFERE POTRESAJU DONEDAVNO NAJPROFITIBALNIJE PREDUZEĆE - „EKONOM” U UŠĆU - piše Dragan Vukićević
„Ekonom” pomrsio bratske veze!

   • Ni posle mesec dana od početka žestokih obračuna na relaciji poslovodstvo - radnici, (ne)očekivani potresi ne prestaju da potresaju jedno od donedavno najuzornijih i gotovo dve decenije najuspešnije preduzeće na području kraljevačke opštine - „Ekonom” iz Ušća. U međuvremenu, od proterivanja direktora Biorca kao slovenačkog ,,eksponenta", pa do referenduma, radnici su izabrali novu Skupštinu i Upravni odbor ,,Ekonoma", na čijem je čelu Vesa Erdoglija, diplomirani ekonomista, koja je istovremeno izabrana i za v. d. direktora preduzeća. Razlog što su se radnici „Ekonoma" ovako izjasnili, a doslovno izbacili na ulicu doskorašnjeg direktora Rodoljuba Biorca, jeste neslaganje sa „slovenačkom" poslovnom politikom i gubitak u poslovanju od 24,8 miliona dinara, ali i nezadovoljstvo zaradama, koje se u proizvodnji kreću oko deset hiljada dinara!

    Do pre mesec dana, „Ekonom” iz Ušća važio je kao jedno od najuzornijih i najprofitabilnijih preduzeća u kraljevačkoj opštini, Raškom okrugu, a i Srbiji. Plate su bile najviše za ovaj, a i republički prosek, redovne. Sindikati aktivni u smislu unapređenja proizvodnje, standarda zaposlenih, koji je dominirao ovim delom Srbije i - tekli su „med i mleko”. Do početka ovog decembra, a onda...
No, počnimo od početka.
Najpre, radnici „Ekonoma", ušćanske fabrike metalne galanterije, koja posluje u sastavu slovenačkog „Primata" kao većinskog vlasnika kapitala, primorali su poslednjeg dana novembra direktora Rodoljuba Biorca da samom sebi potpiše - smenu.
Naime, radnici su zahtevali već druže vreme da zbog sve lošije finansijske situacije u preduzeću i svog materijalnog položaja, makar razgovaraju sa direktorom Biorcem, koji je takav susret uporno izbegavao. Većoj grupi radnika „Ekonoma" krajem novembra je najzad „prekipelo". Poprilično „naoštreni", radnici su poslednji put zakucali na vrata direktorove kancelarije, ali više ne da bi razgovarali, već da Biorac odmah „oslobodi" direktorsku fotelju - milom ili silom.
Videvši da sa odlučnim majstorima nema šale, direktor Biorac je tročlanoj radničkoj komisiji, kao privremenom upravljačkom telu, „napismeno" predao dužnost, pečat firme i ključeve od skupocenog službenog automobila, pokupio svoje stvari i - otišao iz preduzeća. možda zanavek.

U PRIVATIZOVANOJ FIRMI - SAMOUPRAVLjAČKI
Na referendumu održanom početkom decembra, u ušćanskoj fabrici metalne galanterije „Ekonom", koja je 2003. godine sporazumno vraćena u sastav „Primata" iz Maribora, a potom i privatizovana, od ukupno 169 radnika, 129 se izjasnilo za reviziju ove „privatizacije" i potpuni raskid „bratskih veza", odnosno sporazuma o regulisanju odnosa između ove dve firme.
Protiv raskida sporazuma, a za zadržavanje postojećih odnosa izjasnila su se samo tri radnika, jedan listić je bio nevažeći, dok 36 zaposlenih nije ni glasalo.
Razlog što su se radnici ,,Ekonoma" ovako izjasnili, a sedam dana ranije i doslovno izbacili na ulicu donedavnog direktora Rodoljuba Biorca, jeste neslaganje sa „slovenačkom" poslovnom politikom i gubitak u poslovanju od 24,8 miliona dinara, ali i nezadovoljstvo zaradama, koje se u proizvodnji kreću oko deset hiljada dinara!
U međuvremenu, od proterivanja direktora Biorca kao slovenačkog „eksponenta", pa do referenduma, radnici su izabrali novu Skupštinu i Upravni odbor „Ekonoma", na čijem je čelu Vesa Erdoglija, diplomirani ekonomista, koja je istovremeno izabrana i za v.d. direktora preduzeća.
Reagujući na novonastalu situaciju, sud je naložio da se Rodoljub Biorac vrati na istu funkciju sa koje su ga radnici 1. decembra „smenili", a potom i izbacili iz kancelarije - uz njegov potpis. Radnici odbijaju sprovođenje sudskog naloga i prete štrajkom.

KOME SMETA BIORAC?
Opštinski sud u Kraljevu je, naime, na žalbu slovenačke firme kao većinskog vlasnika kapitala, što radnici „Ekonoma" takođe osporavaju, doneo privremenu meru, kojom se Slovencima omogućava da ponovo „uđu u posed", i daje precizan nalog sudskom izvršitelju da Biroca, u roku od 24 sata, vrati na posao.
U fotelji direktora preduzeća, međutim, već sedi Vesa Erdoglija, koju su radnici posle „bunta" izabrali za vršioca dužnosti, kao što su, potom, birali i izabrali novu Skupštinu i Upravni odbor, glasajući na referendumu i za - „razdruživanje" sa „Primatom".
Iako je sud ostavio precizan rok za izvršenje ove privremene mere, sudski izvršitelj nije ni dolazio u „Ekonom", očekujući da će tenzije i radničko nezadovoljstvo ipak da splasnu, i da će radnici Biorca sami da vrate u fotelju, kao što su ga pre gotovo mesec dana i izbacili. Radnici su posle ovakve odluke suda odbili sprovođenje sudskog naloga i zapretili su štrajkom.
- Od ukupno 169 zaposlenih, najmanje nas 130 zasigurno neće izvršiti ovo sudsko rešenje i nalog da Biorca vratimo u ,,njegovu" bivšu kancelariju i fotelju. Još manje nam pada na pamet da mu damo dokumentaciju preduzeća ili vratimo ključeve od skupocenog službenog automobila, kako je to sud čak i precizirao! Nema razgovora o tome, a ako sudski izvršitelj i dođe, stupićemo u štrajk - kategoričan je Staniša Veselinović, predsednik sindikalnog odbora ASNS u ovom preduzeću.
Radnici su, štaviše, o ovakvoj odluci zbora radnika u opisanoj formi obavestili sud a, u međuvremenu, o ukupnoj situaciji u kolektivu informisali i mnoge druge opštinske, okružne i republičke organe, zahtevajući razrešenje svih spornih pitanja sa slovenačkom firmom.
Rodoljub Biorac odbio je da dešavanja u „Ekonomu” tumači za medije, zadržavajući prednost da novinari imaju pravo uvida u sudske dokumente i presude i da ih komentarišu na svoj način. Do zaključenja ovog broja presuda Okružnog suda na žalbu radnika „Ekonoma” nije obelodanjena, ali Biorac ostaje pri stavu da sva validna sudska dokumenta dostavi novinarima na uvid, kao što je uvek i činio. On, takođe, ostaje pri stavu da je vreme samoupravljanja prohujalo i da radnici svoje nezadovoljstvo mogu i na drugačiji način da artikulišu, suprotno anarhiji, jer, kako kaže, ovo je neko drugačije vreme sa dugačijim kriterijumima i ko to ne razume, ima ozbiljan problem, ali u vlastitoj glavi!

MODERNIZACIJA DIJAGNOSTIKE - piše Anđelka Milošević
Novi aparati

   • Rendgen aparatima u Zrdavstvenom centru ,,Studenica” odavno je prošao rok trajanja, pa su učestali kvarovi • I pored problema, ove godine obavljeno je 16.000 dijagnostičkih procedura • Do kraja iduće godine Radiološka služba biće kompletirana nabavkom nove, savremenije opreme

    Prema projektu Svetske banke, najveće investicije tokom naredne godine biće izdvojene za nabavku rendgen aparata, odnosno modernizaciju dijagnostike. Jer, do sada se znatno više ulagalo u hospitalni deo, a laboratorija i ostala dijagnostika bili su zapostavljeni, što je dovelo do toga da je rendgen aparatima odavno odzvonilo, često ni ne rade, a pacijenti, po pravilu (koje u ovom slučaju ne može da se ispoštuje), ne smeju da čekaju. Jer ni bolest ne čeka.
- Naša rendgen aparatura je kompletna za staro gvožđe. Starost te opreme je ogromna, davno je istekla, vrednost opreme je nikakva i zato u okviru projekta Svetske banke mi planiramo obnavljanje rendgen opreme - rekao je dr Zvonko Veselinović, direktor Bolnice u Kraljevu.
Uprkos svemu, godišnje se na ovim aparatima obavi i po nekoliko hiljada dijagnostičkih procedura. Nameće se pitanje kako je uopšte moguće dijagnostikovati bilo kakvo oboljenje na dotrajaloj opremi.
- Kada rade, dobijamo rezultat koji je korektan i nema promašaja u dijagnostici zbog loše opreme - kaže dr Veselinović.
S druge strane, u okviru Radiološke službe, koja se nalazi u prostorijama Bolnice, radi jedan ultrazvučni aparat. Od početka ove godine na njemu je obavljeno 22.000 pregleda. Dnevno - više od osamdeset. Lista čekanja je velika, gužve svakodnevne. Pojedini pregledi, kao na primer ultrazvuk stomaka, zakazuju se za januar, a za štitastu žlezdu, čak u maju. Pacijenti se pitaju kakav smisao imaju takvi pregledi na koje čekaju i po nekoliko meseci.
- Ne kažem da je dobro što su rokovi dugački, ali mislim da niko nije ugrožen zbog toga - naglsio je dr Veselinović.
Ovaj ultrazvučni aparat koristi se za preglede i dece i odraslih. Na njemu rade i dečji i kardiolozi za odrasle, ali i dečji gastroenterolog. Aparat se, tako, uključuje ujutru u 8 sati i radi do 20 sati, bez prekida.
Hitni slučajevi tj. pregledi obave se u roku od najviše 48 sati, a nekadašnje pravilo, po kojem pacijent ako ne želi da čeka pregled, mora da plati, više ne važi.
Dodatni problem radiolozima stvara i rad na skeneru, jer već izvesno vreme nema filmova, a i komora za razvijanje je stara. Problem je, kaže direktor Bolnice, u nepoštovanju ugovora koji je sklopljen sa dobavljačem.
A kao ekskluzivnu vest, najavljuje i nabavku novog, modernijeg skenera.
- Osim novog skenera, tokom naredne godine Zdravstveni centar će dobiti i druge aparate za dijagnostiku, na primer digitalni rendgen aparat, koji će uz novi mamograf, koji je već u upotrebi, formirati novo rendgen jezgro - istakao je dr Zvonko Veselinović.

PRIVATIZACIJA

,,IBARSKE NOVOSTI”
Osnivač u sporohodnoj

   Ako se do 23. aprila 2006. godine list ,,Ibarske novosti" ne privatizuje, po sili zakona prestaće da postoji. To je suština dopisa koje je Ministarstvo kulture uputilo SO Kraljevo, osnivaču Javnog preduzeća ,,Ibarske novosti".
   Upravni odbor ,,Ibarskih novosti” već je preduzeo određene korake i ,,prelomio" na koji će način ovo javno preduzeće krenuti u neminovnu privatizaciju. Na prošlonedeljnoj sednici članovi Upravnog odbora složili su se da se ovo, za sada jedinstveno preduzeće, podeli na dve celine - list i Radio-televiziju Kraljevo, pa da se tek onda pokrene proces privatizacije. Ovakav predlog biće upućen odbornicima Skupštine opštine i oni će doneti konačnu odluku.
   Zbog čega je preovladao stav da se preduzeće podeli?
   Prvo, zbog zakonskih rokova koji su različiti - za list je to 23. april 2006. godine, a za elektronske medije kraj 2007. godine. Dakle, ako se firma podeli, onda ne mora kompletno preduzeće na brzinu da krene u privatizaciju, jer obično brza privatizacija i kratki rokovi znatno pojeftinjuju firmu koja se prodaje. Zatim, finansijski rezultati poslovanja ukazuju da bi list, kao samostalna celina, mogao da opstane na kraljevačkom suženom i siromašnim tržištu i da bi dvanaest zaposlenih uz veći napor moglo da dočeka zasluženu penziju. Naravno, listu bi i u narednoj godini bila neophodna pomoć opštine kako bi se razvili novi poslovi i osvojilo šire tržište, čime bi se stabilizovali prihodi. To zaposleni sigurno zaslužuju, jer su iz redakcije lista iznikli i Radio i Televizija Kraljevo.
   Istovremeno bi preostali, mnogo veći deo preduzeća, sačekao dodelu frekvencija i tako obezbedio status koji bi garantovao ozbiljnog kupca. Bilo bi dovoljno vremena da se unapredi tehnička opremljenost, što bi privuklo veći broj gledalaca, donelo veće prihode i sigurniji status zaposlenih. A od tog dela zavisi sudbina skoro sto porodica. Da ne govorimo šta za socijalnu sigurnost znači dve godine sigurnih prihoda iz budžeta.
   Dakle, sada je na potezu osnivač, ali su rokovi toliko kratki da nema vremena za bilo kakvo odlaganje. Da se list ne bi ugasio posle šest decenija kontinuiranog izlaženja, neophodno je sve statusne promene pripremiti i potvrditi već na prvoj sednici SO u narednoj godini. Svako odlaganje dovodi zaposlene u listu u skoro bezizlaznu situaciju i zbog toga bi bilo neophodno da osnivač prebaci ,,menjač" u brzohodnu i doda pun gas.


MAGNOHROM
U očekivanju investitora

   • Rok za prijavu zainteresovanih za celo preduzeće - 30 dana • Ako takvih ne bude, program restrukturiranja ostavlja mogućnost da preduzeće bude prodato u delovima

   Zajednički ulazak finansijskog konsultanta "Nomura" i predstavnika Agencije za privatizaciju 21. januara prošle godine, u "Magnohromu" uzimaju kao zvaničan datum početka priprema za privatizaciju. Prošle nedelje u ovom preduzeću usvojen je Program finansijskog restrukturiranja. Ovaj program obuhvata samo otpust duga od strane države, bez socijalnog programa i tehnoloških viškova. Dok ovaj tekst nastaje (četvrtak, 22.12), u "Magnohromu" očekuju da će danas i zvanično biti objavljen javni poziv za prodaju ovog preduzeća.
- Nadam se da će taj rok biti zaista ispoštovan, jer smo do sada više puta imali prolongiranje i odlaganje tog roka. Nadamo se da ovoga puta neće biti tako - oprezan je Rodoljub Petrović, v. d. direktor "Magnohroma".
"Magnohrom" je otpustom duga uslovno oslobođen od potraživanja državnih poverilaca za više od 40 miliona evra. Pod znakom pitanja ostala su potraživanja radnika. Preduzeće u svojim knjigama evidentira dug prema radnicima za zaostale plate, za razliku u ceni rada do granske cene i za otpremnine u iznosu od oko 3,6 miliona evra. Sindikati tvrde da je u pitanju cifra od 12,7 miliona evra. I, od pre tri dana, bivši konsultant "Nomura" bio je u dilemi kako da reši problem radničkih potraživanja, pa je budućem kupcu ostavio da sam pregovara sa sindikatom i radnicima. Socijalni program biće ugrađen u kuporodajni ugovor sa budućim kupcem.
- Ostaje dilema da li se kamate računaju ili ne. Međutim, sama činjenica da neko treba da uđe u preduzeće koje ima toliko obaveza prema zaposlenima ukazuje da ćemo za celo preduzeće mi teško naći investitora. Posebno ukoliko dodamo i obaveze prema komercijalnim poveriocima. Kupac treba da ispoštuje i investicioni i socijalni program, tako da su u pitanju jako velika sredstva koja je potrebno uloziti u preduzeće. Ukoliko kupac bude otpuštao radnike moraće da ispoštuje svaku klauzulu socijalnog programa koji će biti sastavni deo ugovora o prodaji preduzeća- kaže Rodoljub Petrović, v. d. direktor "Magnohroma".
"Magnohrom" će na tenderu ponuđen kao celina, iako je i odluka konsultanta u početku bila da se, zbog lakše i efikasnije prodaje, preduzeće podeli na manje delove.
- Nismo uspeli da se izborimo sa mišljenjem predstavnika Agencije za privatizaciju i sa konsultantom. Naš zahtev je da se, ako se kupac celog preduzeća ne prijavi u zakonskom roku od 30 dana, promene tenderski uslovi i da se dozvoli prijavljivanje investitora koji su zainteresovani da kupe samo delove preduzeća. Mnoga preduzeća, čija privatizacija kao celine nije uspela, prodavana su u delovima. To su negativni primeri, ali iz njih smo mogli da učimo i da uštedimo na vremenu - naglašava sagovornik.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

DUGO ČEKANI ZAKON O PREDŠKOLSTVU - piše Bojana Milosavljević
U istom sistemu sa školama

   • Objavljeni Prednacrt zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju već prošao javnu raspravu. Više godina ova značajna oblast bez prave regulative. Poseban Zakon Srbija imala između 1957. i 1987. godine, kada je ukinut donošenjem Zakona o društvenoj brizi o deci

   Skupština Srbije jasno uočava da budući Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju decidno definiše delatnost, ciljeve i zadatke, oblike, programe i načine organizovanja rada sa mališanima u dečjim ustanovama. Za ovo su novi uslovi, uređeni zakonom, stvoreni posle gotovo 20 godina. Od najvećeg značaja je novina da se predškolstvo vraća u celokupni vaspitno-obrazovni sistem, dakle, izlazi iz sfere Zakona o društvenoj brizi o deci. Nova pravna regulative ove oblasti usklađena je i sa zakonskim postavkama potvrđenih međunarodnih konvencija, koje je i naša zamlja već ratifikovala.
Ponuđeni Prednacrt zakona uobličen je posle više verzija nastalih u protekle tri godine i sa svega 65 članova, u devet poglavlja, najvećim delom oslanja se na aktuelni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2003 - 2004. godine).
Srbija je imala poseban Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju između 1957. i 1987. godine. On je ukinut donošenjem Zakona o društvenoj brizi o deci. Analitičari i stručnjaci za ovu oblast kažu da je tokom te tri decenije primene posebnog Zakona, i pored nekoliko izmena i dopuna, naše predškolstvo izuzetno napredovalo, a da je najveći uspon usledio u periodu od 1974. do 1984. godine. Ovaj kvalitativan skok odnosio se podjednako na investicije u infrastrukturu (novi objekti, širenje mreže) i na školovanje i usavršavanje vaspitačkog kadra.
Ovim utemeljenim vrednostima vraća se i novi Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju. On ponovo uvodi pripadnike profesije i korisnike usluga tamo gde im je i bilo mesto - u sveobuhvatni vaspitno-obrazovni sistem. Iskusni kadar, zajedno sa onim mladim a edukovanim i, naročito, velikim brojem visokoobrazovanih stručnih saradnika, garancija su da će se programi rada pravilno definisati i uspešno ostvarivati tokom svake školske godine.
Zakonom se prvi put omogućava da pravna i fizička lica osnuju privatne dečje vrtiće, o kojima će, kao i o društvenim ustanovama, registar voditi Ministarstvo prosvete i sporta Srbije. Evidencija i dokumentacija dečjih ustanova takođe podležu jasno definisanim pravilima (vrsta, vreme i način arhiviranja). Osnovnim školama (što je i do sada bio deo pozitivne prakse) ostavlja se mogućnost da organizuju o vode, takozvani, pripremni predškolski program, posebno u sredinama koje nemaju dovoljno razvijenu mrežu dečje ustanove. Važna novina je, preuzeta iz sistema razvijenih evropskih zemalja, i mogućnost da dečji vrtić stekne status ,,model centra", pod uslovom da uspešno ostvaruje neki ogledni program rada ili, pak, organizuje stručno usavršavanje svojih kadrova. Sve to u cilju unapređivanja ključne delatnosti (kreativan vaspitno-obrazovni rad).

OPTEREĆUJUĆE NASLEĐE
,,Paket" dugoočekivanih rešenja u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, a posle javne rasprave o Prednacrtu, sadrži i neke manjkavosti, po mišljenju neposrednih ocenjivača, odnosno onih koje se ova oblast najdirektnije dotiče. Preciznosti radi, potrebno je tačno definisanje svih organa predškolskih ustanova: kompetencije, sastav, stručnost i delokrug rada upravnog odbora, saveta roditelja, direktora, vaspitno-obrazovnog veća, stručnih aktiva i timova. I u domenu finansija ovih ustanova nužno je razgraničenje: šta se finansira iz republičkog buyeta, a šta je materijalna obaveza lokalne samouprave.
Novi Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju mimo očekivanja nije smanjio potencijalni broj dece u vaspitnim grupama, a u odnosu na važeći. Osnivaču je čak ostavljena mogućnost da taj broj poveća. Kako to deluje u praksi većine gradova i mesta, dobro je poznato vaspitačima, roditeljima i deci, pa je opšti stav da broj dece u vaspitnim grupama treba neizostavno smanjiti i ograničiti pravo osnivaču da ga uvećava. Pri ovome, glavni uslov bi trebalo da bude ,,količina" prostora koja bi, prema pravim normativima, pripadala detetu predškolskog uzrasta.



U MULTIMEDIJALNOM CENTRU KVART PREMIJERNO PRIKAZAN PRVI FILM MLADOG AUTORA - piše Ivan Rajović
San o sreći

   Premijerno prikazivanje jednog filma u lokalnim uslovima nije baš uobičajena pojava. Još je ređi slučaj da i autor filma bude iz te sredine. Ako je on samo maturant Gimnazije onda je to izuzetna prilika da mu se posveti malo pažnje.
Prošlonedeljno premijerno prikazivanje filma "San o sreći", mladog autora Vladimira Radovanovića, u velikoj sali Multimedijalnog centra Kvart, okupilo je veliki broj, pre svega učenika kraljevačkih srednjih škola, ali i predstavnika privrednog, društvenog i političkog života.
Svi oni su, dugotrajnim i gromoglasnim aplauzom, odali priznanje trudu koji je uložen u realizaciju ovog jedinstvenog poduhvata. Taj aplauz je i najveća nagrada mladom autoru.
"San o sreći" je obična priča, priča o grupi učenika kraljevačke Gimnazije koji sanjaju zajednički san. Sanjaju o tome da što veći broj svojih drugova učine srećnim.
Sledeći tu ideju, Vladimir Radovanović je nastojao da pomiri ono što nije lako pomiriti. Nastojao je i u tome, ne u potpunosti, uspeo da u polusatni film ukomponuje niz događaja koji su se odigrali tokom nekoliko poslednjih meseci. Otežavajući faktor je nedostatak čvrstog scenarija koji bi trebalo da bude osnova za film.
Snimanje jednog filma nije ni malo jednostavan posao. To je mukotrpan i, pre svega, kolektivni rad. Vladimir Radovanović je, sa maladalačkom naivnošću sedamnaestogodišnjaka, prihvatio predlog Učeničke Vlade kraljevačke Gimnazije i od zaborava sačuva nastojanje najnovije generacije maturanata da što veći broj svojih drugova učini srećnim. Otuda i naziv filma "San o sreći".
Vladimir nije režiser, ali je i to, ovom prilikom, morao da bude. On nije ni snimatelj, ali je i to morao da bude. Njegova interesovanja su usmerena na montažni postupak koji bi trebalo da mu postane životno opredeljenje.

KLJUČ REŠENJA
Otuda valjda i konstatacija da je ovde i najveća vrednost filma "San o sreći". Atraktivnom montažom autor je nastojao da pokrije određene nedostatke u procesu snimanja. Ovome je u mnogome doprineo i adekvatan izbor muzike koji je, za ovu priliku, napravila Milica Radovanović, učenica prvog razreda Gimnazije.
- Svako je od nas, bar jednom u životu, bio u prilici da sam razrešava neku komplikovanu situaciju, neki ozbiljan problem i da otkrije ključ rešenja nekog profesionalnog i životnog izazova. Na kraju, zadovoljan zbog uspešnog rešenja objašnjava da to i nije nešto posebno. Međutim, krajnjem uspehu zalog su naša prethodna znanja i veština kojom koriostimo to znanje. I onda, posle manje ili više uspešnih i napornih pokušaja, različitih prilaza, dužim ili kraćim, ali sasvim novim, autentičnim putem prema cilju, a to znači upornošću i znanjem - evo uspeha. "San o sreći", film mladog i talentovanog autora Vladimira Radovanovića sa kojim će, nadamo se, dogodine otvoriti i vrata Odseka za fimsku i televizijsku montažu Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. I pored sve njegove skromnosti, vidljivi su radost i zadovoljstvo. I upravo zbog tog zadovoljstva nadarenog autora, kompanija "Poslovni sistem Cerović S&O" iz Beograda ostala je u svojoj odluci da podrži ovaj projekat.
Ovim rečima prisutnima se obratio doktor Srđan Cerović, direktor Poslovnog sistema sa obećanjem da će njegova kompanija i ubuduće pomagati mladog autora. Reči podrške i ohrabrenja uputili su i drugi gosti iz Beograda, profesor doktor Ljubomir Lukić i magistar Suzana Stamatović.
I neka na kraju, kao najbolji dokaz o tome kako je film primljen od strane publike, neka ostanu zabeležene reči Milorada Senića, direktora kraljevačke Gimnazije:
- Ovo mogu samo učenici Gimnazije.
Autor filma zaslužuje sva priznanja i pohvale, pre svega zbog hrabrosti koju je pokazao upuštajući se u jedan ovakav poduhvat, a zatim i zbog umešnosti koju je pokazao tokom relizacije filma.
"San o sreći" nije veliki film ali je sigurno film o kome se, među publikom kojoj je namenjen, ovih dana više govori nego o četvrtom nastavku Hari Potera koji se paralelno prikazivao u bioskopu.



IZLOŽBA U NARODNOM MUZEJU - piše Suzana Novčić
Arheologija fabrike i Anatomija prostora

   • U Galeriji Narodnog muzeja otvorena je 2. decembra izložba Arheologija fabrike i Anatomija prostora čiji su autori - Dragan Milosavljević / Kraljevo/ i Aleksandra Ćosić /Čačak/. Izložba će u Narodnom muzeju trajati narednih mesec dana

   Dva umetnika različite generacijske pripadnosti - Dragan Milosavljević (1953) i Aleksandra Ćosić (1978), ali sličnih umetničkih pogleda i duboke duhovne srodnosti, zajedno nastupaju u Narodnom muzeju.
   Dragan Milosavljević, umetnik koji je širokoj i usko stručnoj publici poznat, pre svega, kao slikar - grafičar, nakon višedecenijske pauze, izlaže u svom rodnom gradu. Koncept Arheologija fabrike je ,,dokaz da se umetnost može praviti i od siromašnih odbačenih i nađenih stvari, pod uslovom da postoji dovoljno bogatstvo duha neophodno za stvaranje i doživljaj umetnosti.” Predmeti/iskopine D. Milosavljevića, preuzeti iz Fabrike papira i drvenjača u Čačku, čine: okamenjeni tragovi ljudskih stopa, sadržaji kofa i džakova, novine, knjige, stari dimnjaci, kao i sređena foto-dokumentacija (kao dokazni materijal arheološkog nalazišta). On je arheolog koji sondira ,,duboki bunar prošlosti" sopstvenog iskustva i trajanja, kao i onog sedimentiranog u iskopinama stare Fabrike.
   Umetnik ne omalovažava i ne odbacuje skoro ništa, već pronađene predmete uzima autentično i dosledno. Ova forma prezentovanja/ manifestacije koncepta označava predmete ready-made, koja nas, naravno, smišljeno vodi u druge verbalne odnose i promišljanja. U pitanju su semantičke praznine, u okvirima arheologije, koja ne poseduje toliku starost, koliko hladnu i neumoljivu vizuelnu informaciju. Ovi predmeti/iskopine su svojevrsne izjave/artefakti o egzistencijalnim prilikama našeg vremena. Uhvaćeni smo u obespokojavajuću igru života i entropije. Sledeći areheološki metod, postavka je takođe odrađena gradacijskim predstavljanjem odbačenih i nađenih predmeta, kao i fotografija sa mestima nalazišta, odnosno lokalitetima. Svi nađeni predmeti/iskopine postavljeni su na zid, poput slike ili reljefa, svesno potencirajući slojeve likovnog jezika (enformela), koji u skladu sa narativnim svojstvom daju komplementarni i sadržajni umetnički koncept.
   Aleksandra Ćosić tek je na početku svojih istraživanja i stvaranja. Ova mlada umetnica, koja prvi put samostalno izlaže, takođe u svom radu polazi od odbačenih i napuštenih predmeta i materijala. Naime, ova mlada umetnica istražuje papir u temeljnom postupku - od pravljenja do kreiranja autentičnih vizuelnih predstava. Pored papira, u svom radu koristi i druge odbačene materijale: metal, staklo, gumu, rđu, pepeo. Sve pomenuto čini pretekst njene zanatske arheologije. Bez unapred određenih skica, po analogiji prirodnih procesa, kultivisanom vizuelnom intuicijom Aleksandra gradi svoje slike, puštajući da nađeni predmeti sami ,,rade", otkrivajući sopstvene likovne materijalizacije i sopstvene poetičke potencijale. Sa razumevanjem i poštovanjem prirode materijala, manuelnim radom stvara autentične celine, zaokupljene suprotnostima (kao na primer spoj korodiranog gvožđa i papirne mase).
   Na razuđenoj mapi aktuelnog trenutka, Aleksandra polako nalazi svoje mesto, zahvaljujući svom kreativnom potencijalu i senzibilitetu, koji počiva na zdravoj i radoznaloj prirodi.



INVESTICIJE
Najzad nova Medicinska škola

   Ovih dana definitivno je potvrđena vest o velikom investicionom projektu u kraljevačkoj opštini, najavljenom ovog proleća prilikom posete aktuelnog ministra prosvete i sporta. Naime, Evropska banka za razvoj dodelila je školstvu u Srbiji višemilionski kredit za izgradnju novih škola u devet gradova i mesta Republike. Jedna od njih, Medicinska, biće izgrađena i u Kraljevu.
   Ovo su prekjuče potvrdili zvaničnici Ministarstva prosvete i sporta Vlade Srbije i Školska uprava u Kraljevu, kao i zvaničnici lokalne samouprave. Projekat vredan dva miliona evra trajno će rešiti decenijski (i najveći) problem radnog prostora za učenike i nastavnike Medicinske škole, sa novih četiri hiljade kvadratnih metara korisne površine. Ova zgrada biće izgrađena u neposrednoj blizini sadašnje, između dveju postojećih zgrada, Elektrotehničko-saobraćajne i Gimnazije.
   Prema ugovoru sa investitorom, lokalna uprava će obezbediti sve infrastrukturne uslove i dozvole. Tender za projektnu dokumentaciju biće objavljen uskoro, a izgradnja nove zgrade Medicinske škole trebalo bi da se okonča najkasnije do februara 2008. godine.


TEATAR “SUNCE” - piše Ivan Rajović
Godina uspešnih gostovanja

   Glumci teatra ,,Sunce" zadovoljni su postignutim uspehom u prošloj, 2005. godini. Gostovali su u Beogradu, Šapcu, Gornjem Milanovcu, Smederevskoj Palanci, Ivanjici... Don Kihot sa svojim Sančom bio je bitku tokom cele godine, boreći se za pravdu, razumevanje u društvu, status, finansijsku pomoć, za prostor za probe, kostime, prevoz, gostovanja i još mnogo toga. I bitka je dobijena, mada rat još traje. Ali, u teatru ,,Sunce", kako je rečeno, preovladava optimizam, vera u bolje sutra. Prostor za probe mnogo nedostaje glumcima. Poslednjih godina Skupština opštine Kraljevo ,,prećutno" je odobrila korišćenje jedne sale za vežbe. Odobrila je i finansijsku pomoć u iznosu od 60.000 dinara. Tim novcem urađeni su kostimi za neke predstave, plaćena su putovanja i ostali troškovi.
   Nešto je počelo da se događa. Došlo je do kadrovskih promena u teatru. Novi upravnik je Saša Atanasov, predsednik Skupštine teatra ,,Sunce" je novinar i publicista Ivan Rajović. Glumačka ekipa je podmlađena, saradnja sa glumcima kraljevačkog pozorišta je na zavidnom nivou. Novi predsednik Upravnog odbora teatra je i pozorišni doajen Mile Cvijović Neco. Njegova podrška i iskustvo dobrodošli su teatru. Kraljevački glumac Vukman Rakočević deo svog bića uneo je i udahnuo život i u teatru ,,Sunce", svetlo i ton vođeni su sigurnom rukom Miladina Jevremovića. Sekretara teatra i glumca Milenka Simovića treba posebno pohvaliti jer on ima ulogu ,,Sanča" u teatru. Bilo bi jako nepravedno ne pomenuti i ne naglasiti da bez dosadašnjeg upravnika, gospođe Vere Kuševije, mnogo toga ne bi ni bilo u teatru da teatar nije vodila sigurnom rukom. I da završimo. Krunu svega na kraju godine donela nam je glumica Jasmina Radović, dobivši nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na 14. Festivalu novih teatarskih formi u predstavi ,,Ne - čista krv", zatim glumica Jelena Vujošević, osvojivši nagradu za najbolju epizodnu ulogu na festivalu i Zoran Savković Džeri, kao reditelj nagradu ,,za dosledan istraživački rad u novim teatarskim formama".