Jedan broj političkih stranaka sumirao ostvarene rezultate
Lokalni predsednički izbori
,,Stojmo u veri, dišimo plućima nade i nadahnjujmo se ljubavlju”
Jedini nosilac ,,Zlatne značke” u Sloveniji
Ruši se svet prisan malom čoveku
Svoje prodaje - sebi
Spas je u poštovanju zakona
U duhu zajedništva, tolerancije i radosti
Lepotom protiv stereotipa
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, maraton

JEDAN BROJ POLITIČKIH STRANAKA SUMIRAO OSTVARENE REZULTATE

NOVOGODIŠNJI KOKTEL U SKUPŠTINI OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Izazovi „prelomnih” godina

   Predsednik Skupštine opštine Kraljevo Dejan Milović priredio je u četvrtak, 29. decembra, novogodišnji koktel. Svečanosti u Klubu odbornika Skupštine Kraljevo prisustvovali su brojni gosti, pored šefova odborničkih grupa i odbornika, i Njegovo preosveštenstvo vladika žički Hrizostom sa crkvenim velikodostojnicima, prestavnici vojske, pravosuđa i policije, direktori javnih preduzeća i ustanova, privatnih i društvenih privrednih preduzeća i banaka i drugi predstavnici javnog i društvenog života Kraljeva.
   Obraćajući se prisutnim gostima i građanima Kraljeva i čestitajući im novogodišnje i božićne praznike, tom prilikom Dejan Milović je, pored ostalog, istakao:
   - Godina koja je za nama predstavljala je izazov u svakom pogledu. Bila je to godina u kojoj smo na teritoriji naše opštine započeli nekoliko kapitalnih projekata od velike važnosti za građane Kraljeva: obilaznica u Ratini, radovi na primarnoj gasovodnoj mreži prema Ribnici, završetak glavne ulice u Mataruškoj Banji, rešavanje krucijalnih i dugogodišnjih problema grada kao što su pitanje vodosnabdevanja, nastavak radova na gasifikaciji, izgradnja mosta na Ibru i sanacija postojeće deponije.
   U novu, 2006. godinu, ulazimo sa velikim željama i još većim očekivanjima. Nastavićemo započeto i otvorićemo nove radove, sve u korist vas, dragi sugrađani, čiji smo predstavnici.
   Godina koja je pred nama je prelomna za naš grad i za našu zemlju zato što će se rešavati najbolnije pitanje, pitanje Kosova i Metohije, u čijoj smo neposrednoj blizini, i rešavanje statusa državne zajednice. Uspešnim rešavanjem ovih problema stiču se uslovi za boljitak i uspešan razvoj, kako opštine Kraljevo, tako i Republike Srbije u celini.
   Vama, istaknutim pojedincima, predstavnicima građana, čelnicima institucija i ustanova, poželeo bih uspešnu i berićetnu poslovnu godinu, sa neskrivenom željom da u novoj, 2006, budemo svi na istoj strani i na istom zadatku u korist boljeg života svih naših sugrađana.
   Građanima Kraljeva želim na prvom mestu svaku ličnu i porodičnu sreću, poslovni uspeh i želju da sledeću godinu dočekamo i ispratimo u mnogo boljem raspoloženju.
   U prigodnom programu na novogodišnjem koktelu u Klubu odbornika učestvovali su i učenici Muzičke škole „Stevan Mokranjac” u Kraljevu.



OPŠTINSKI ODBOR G 17 PLUS KRALJEVO
Nastavak započetih projekata

   Stranka G 17 plus posle tri godine od osnivanja u 2005. ostvarila je krupne rezultate, rečeno je na prednovogodišnjoj konferenciji za novinare Opštinskog odbora te stranke u Kraljevu. Kako je istakao opštinski menadžer mr Jovan Nešović, jedan od čelnika ove stranke, G 17 plus uspešno učestvuje u lokalnoj vlasti u 78 opština u Srbiji, a članovi republičke vlade iz ove stranke Miroljub Labus, Mlađan Dinkić, Tomica Milosavljević i Ivana Dulić - Marković i njihova ministarstva su ostvarili najbolje rezultate. Monetarni i poreski sistem, bankarstvo, zdravstvo i poljoprivreda, zahvaljujući nastavku reformi, uređeniji su i stabilniji, omogućeni su povoljni krediti za privredu, poljoprivredu i stanove, stipendije za mlade talente, počinje vraćanje duga penzionerima... podsetio je Nešović. Po njegovim rečima, iako je naručenim „anketama” i izjavama političkih protivnika ova stranka optuživana da „pali i žari po Srbiji, da je nejedinstvena i da će se raspasti”, G 17 plus je i dalje stabilan i uspešan, a to su pokazali i izbori u Kuli i Bačkom Petrovcu, gde je stranka prešla šest odsto osvojenih glasova.
   Što se tiče lokalne politike u Kraljevu, Nešović je naglasio da je G 17 plus sa koalicionim partnerima u vlasti završio ili pokrenuo neke najvažnije kapitalne investicije za Kraljevo, kao što su vezni magistralni cevovod za vodosnabdevanje, obilaznica, proširenje gradske deponije, gasifikacija, izgradnja novog mosta na Ibru, socijalni stanovi i drugi projekti. Opštinska javna preduzeća i ustanove za koje je odgovornost preuzeo G 17 plus, kao što su „Toplana”, Javno stambeno i Dečja ustanova „Olga Jovičić Rita”, među najuspešnijima su u opštini, a JKP „Toplana” i u Republici. ,,Toplana” je uložila dosta u modernizaciju (daljinski nadzor itd.), Dečja ustanova je renovirala neke stare i priprema izgradnju novog vrtića da bi sva predškolska deca bila zbrinuta...
   - Nismo, međutim, zadovoljni neusvajanjem budžeta opštine za 2006. godinu. Za G 17 plus predloženi budžet je dobar i investiciono-razvojni, ali su neke stranke iz političkih interesa bile uzdržane ili glasale protiv. Žao nam je što 2005. nismo završili kako treba. Međutim, idemo dalje i u saradnji sa Republikom, koja je dobra, nastavićemo započete investicije, kao što su obilaznica, most na Ibru, vodosnabdevanje, gasifikacija, deponija... Izazov je i izbor predsednika opštine, i to mora da bude ličnost koja će imati iskustvo, dobar stručan tim i dobre veze sa Vladom Srbije da Kraljevo ne bude opozicija Republici, da može da okupi sve stvaralačke snage i efikasno rešava prioritetne probleme Kraljeva - naglasio je Nešović.
   Odgovarajući na novinarska pitanja, Nešović je rekao i da su razgovori o zajedničkom kandidatu vladajuće lokalne koalicije za predsednika opštine još u toku, da će sve biti poznato po novogodišnjim praznicima i da će najverovatnije biti doneta odluka o privremenom budžetskom finansiranju opštine do 31. marta ove godine, do kada će sigurno biti usvojen i budžet opštine za 2006. godinu.



OPŠTINSKI ODBOR NOVE SRBIJE KRALJEVO
Ispunjena očekivanja

   Čelnici Opštinskog i Okružnog odbora Nove Srbije u Kraljevu, na prednovogodišnjoj konferenciji za novinare, istakli su da je ova stranka zadovoljna ostvarenim rezultatima, jer je ispunila skoro sva predizborna obećanja data biračima.
   Na republičkom nivou, kako je rečeno, lider ove stranke Velimir Ilić proglašen je za najuspešnijeg ministra u Vladi Srbije, baš kao i resorno Ministarstvo za kapitalne investicije, na čijem je on čelu. Tokom 2005. u Srbiji su izgrađeni mnogi putevi i stambeno-poslovni objekti, u oblasti telekomunikacija i saobraćaja ostvarene rekordne investicije i značajna modernizacija po evropskim standardima, najveće u poslednjih petnaestak godina...
   Na lokalnom planu, kako je naglašeno, Nova Srbija konstruktivno je učestvovala u vladajućoj koaliciji u opštini Kraljevo i kroz Skupštinu opštine, Direkciju za planiranje i izgradnju i opštinska javna preduzeća i ustanove doprinela pokretanju planiranih kapitalnih investicija. Ova stranka, istaknuto je, posebno je ponosna na uspešnu saradnju opštine Kraljevo sa Ministarstvom za kapitalne investicije i Direkcijom za puteve Republike Srbije, zahvaljujući kojoj je na području kraljevačke opštine Republika samo u putnu mrežu u proteklom periodu plasirala više od milijarde dinara. Posebno značajne investicije bile su na obilaznicama oko Kraljeva i manastira Žiče, putu Kraljevo - Goč i Studenica - Mlanča i Ibarskoj magistrali u delu kroz kraljevačku opštinu.
   U novoj, 2006. godini, rečeno je, Nova Srbija očekuje nastavak započetih, ali i definisanje i započinjanje novih investicija, koje bi opštini Kraljevo omogućile veći i brži razvoj i napredak.

LOKALNI PREDSEDNIČKI IZBORI

OPŠTINSKI ODBOR DEMOKRATSKE STRANKE KRALJEVO POČEO PROMOCIJU SVOG KANDIDATA - piše Slobodan Rajić
Novi mostovi kao simbol napretka

   • Predsednički kandidat OO DS Slobodan Mihajlović obećao da će, ako dobije poverenje birača, odmah započeti izgradnja dva nova mosta na Ibru i rešavanje saobraćajnog kolapsa u gradu • Predaja Mihajlovićeve kandidature sredinom ovog meseca, posle izbora moguće razne kombinacije u lokalnoj vlasti

   Demokratska stranka u Kraljevu, uoči novogodišnjih praznika, odlučila je da za predsednika opštine kandiduje Slobodana Mihajlovića, diplomiranog ekonomistu iz Kraljeva, republičkog poslanika i predsednika Opštinskog odbora te stranke. Kako je tada na pres konferenciji saopšteno, izbor Mihajlovića za predsednika opštine bio bi najbolje rešenje za Kraljevo, koje bi na taj način prvi put od uvođenja višestranačja za „gradonačelnika” dobilo diplomiranog ekonomistu, čoveka koji pre svega ume da rešava ekonomske, ali i druge probleme, i koji iza sebe ima reputaciju i stručan tim sposoban da zamišljene projekte i planove sprovede u delo.
   Na prvom predstavljanju svog predizbornog programa, Slobodan Mihajlović se osvrnuo na jedan od najvećih problema Kraljeva - saobraćajni kolaps koji godinama predstavlja „usko grlo” grada i opštine. On je na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare naglasio da je do sada u rešavanju tog problema propušteno mnogo šansi zbog nesloge u lokalnoj vlasti i da je krajnje vreme da se započne izgradnja novih mostova na Ibru.
   - Ja mogu da obećam da će, ako dobijem poverenje birača, u sklopu Generalnog urbanističkog plana Kraljeva, u toku mog četvorogodišnjeg mandata, biti izgrađena dva nova mosta na Ibru. Mostovi bi koštali po oko milion evra, a sredstva bi se najpre obezbedila iz budžeta opštine, koji iznosi oko dva miliona evra, budžeta Republike i sredstava zainteresovanih donatora. Ako bi se napravili prioriteti, izgradnja jednog mosta bi trajala godinu dana. Sa mostom na obilaznici Kraljevo bi tako dobilo tri nova mosta i ti mostovi bi bili simbol spajanja dva dela grada na dve strane reke, napretka i pokretanja ove opštine sa mrtve tačke - istakao je Mihajlović.
   Na pres konferenciji je najavljeno da će DS kandidaturu za Mihajlovića predati Izbornoj komisiji sredinom ovog meseca. Rečeno je i da DS zvanično nije pozvana na razgovor o zajedničkom kandidatu demokratske opcije, kao i da su posle prvog kruga izbora moguće razne kombinacije, zavisno od toga ko prođe u drugi krug, kao i u preraspodeli lokalne vlasti u Kraljevu po konačnom izboru predsednika opštine.


NOVA SRBIJA - piše Dragan Bajović
Doktor Babić kandidat

   Kandidat ,,Nove Srbije" za predsednika opštine Kraljevo biće doktor Miloš - Miško Babić, anesteziolog iz Kraljeva, potvrdio je u utorak, 3. januara, predsednik ,,Nove Srbije" i ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije Velimir Ilić.
   Obrazlažući odluku ,,Nove Srbije" da za predsednika opštine Kraljevo kandiduje doktora Miloša Babića, Ilić je rekao da je Ministarstvo na čijem je čelu u prošloj godini za izgradnju puteva, obilaznica oko manastira Žiče i Kraljeva i razvoj telekomunikacija u Kraljevu, izdvojilo milijardu dinara. Ovaj grad i region zaslužuju mnogo više, pa će i u ovoj godini ulaganja biti nastavljena, ali sa članom NS na čelu opštine, dodao je Ilić, uz komentar da je njegova stranka Kraljevčanima našla pravog domaćina.
   Velimir Ilić je još rekao da je, dok je on u dva mandata bio predsednik SO Čačak, u Kraljevu za tih osam godina promenjeno pet predsednika. Nastavi li se takav trend, ovaj grad teško da će moći da računa sa ozbiljnijim razvojem. Zato NS od Miloša Babića očekuje da, kao novi predsednik, zaustavi te neprekidne sukobe kako bi Kraljevo konačno krenulo ka prosperitetu.
   Miloš Babić je rekao da je dugo razmišljao da li da se prihvati ove važne obaveze. Onda je, pošto očekuje pomoć ministra za kapitalne investicije, a samim tim i Vlade Srbije, odlučio da se kandiduje. On je svojim biračima obećao boljitak u svakom pogledu.
   Milanko Šarančić, direktor Železnica Srbije, smatra da je Kraljevo najvažnija železnička raskrsnica u Srbiji i Crnoj Gori. Stoga je preduzeće, čiji je direktor u prošloj godini najviše investiralo u Kraljevo. ,,Fabrika vagona je dobila posao za rad u tri smene”, rekao je on. ,,Ukoliko naš kandidat bude predsednik opštine, to će biti još veći stimulans za naša dalja ulaganja."
   Kandidovanjem doktora Miloša Babića za predsednika opštine, spisak kandidata nije zaokružen. Ovih dana očekuju se kandidature i drugih stranaka, grupa građana i pojedinaca, a ideja da vladajuća koalicija u izbornoj trci učestvuje sa zajedničkim kandidatom konačno je otpala.



OPŠTINSKI ODBOR G 17 PLUS KRALJEVO
Kandidovan Zvonko Obradović

   Stranka G 17 plus saopštila je juče na konferenciji za novinare da je njen kandidat na predstojećim izborima za predsednika opštine Kraljevo Zvonko Obradović., diplomirani pravnik iz Kraljeva. Zvonko Obradović je rođen 17. novembra 1966. godine, osnovnu školu i gimnaziju je završio u Kraljevu, a pravni fakultet u Kragujevcu. Od 1992. go 1997. bio je advokatski pripravnik i advokat, od 1997. do 2000. predsednik Izvršnog odbora SO Kraljevo, zatim tri godine stručni konsultant STNj Fondacije-Nemačka. Od 2003. savezni je poslanik u Skupštini Srbije i Crne Gore i član najužeg rukovodstva stranke G 17 plus. Oženjen je i otac jednog deteta.



OPŠTINSKI ODBOR SRS KRALJEVO
Dokazi za zloupotrebe potpisa

   Opštinski odbor Srpske radikalne stranke u Kraljevu, na konferenciji za novinare, već je reagovao na, kako je istaknuto, krađu potpisa birača za kanididaturu od strane pojedinih učesnika - predlagača u izbornom postupku za predsednika opštine Kraljevo.
Kako je saopšteno, Srpska radikalna stranka, koja je inače prva podnela kandidaturu za svog kandidata sa potrebnim brojem potpisa, ima dokaze da su pojedine stranke naknadno zloupotrebile potpise birača koji su već dali podršku njihovom kandidatu Miljku Četroviću. Upozoreno je da će sa tim dokazima Opštinski odbor SRS Kraljevo upoznati Izbornu komisiju i nadležne državne organe radi preduzimanja zakonskih mera.



IZBORNA KOMISIJA: SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
Upozorenje na objektivnost i zakonitost

   Uoči novogodišnjih praznika Izborna komisija opštine Kraljevo izdala je saopštenje za javnost u kojem je upozorila medije o obavezi jednakog tretmana učesnika u postupku izbora predsednika opštine Kraljevo, raspisanim za 5. februar 2006. godine, a predlagače kandidata da će primeniti poseban postupak kontrole kandidovanja zbog uočenih nezakonitosti, manipulacija i zloupotreba u prikupljanju potpisa birača za kandidaturu. U saopštenju za javnost Izborne komisije se kaže:
„Izborna komisija opštine Kraljevo podseća predstavnike sredstava javnog informisanja na zakonsku obavezu jednakog tretmana učesnika u postupku izbora za predsednika opštine Kraljevo u informativnim emisijama i drugim pisanim i snimanim prilozima. Ovo se odnosi i na podnosioce predloga kandidata i na proglašene kandidate za predsednika opštine Kraljevo.
Obaveštavaju se predstavnici sredstava javnog informisanja da zabrana izborne propagande počinje u ponoć, 2. februara 2006. godine, i da traje do zatvaranja biračkih mesta, 5. februara 2006. godine u 20 časova.
Izborna komisija opštine Kraljevo sprovodi poseban postupak u smislu utvrđivanja zloupotreba i manipulacija prilikom prikupljanja potpisa birača koji podržavaju kandidaturu. Izborna komisija je propisala obrazac PO 3 (spisak birača koji podržavaju predlog kandidata), koji čine 122 lista sa rubrikama za upis potrebnih podataka. Na dnu svakog lista predviđen je prostor za upis podataka o licima ovlašćenim za prikupljanje potpisa, koja podrazumevaju odgovornost za tačnost i autentičnost potpisa i drugih podataka unetih u odgovarajuće rubrike. U dosadašnjem postupku, Izborna komisija je proglasila tri kandidata za predsednika opštine i konstatovala da u pojedinim slučajevima postoje osnovi sumnje da su izvršene određene zloupotrebe. Potpisi takvih lica nisu priznati i eliminisani su iz ukupnog broja potpisa čiju validnost potvrđuje rezultat primene posebnog kompjuterskog programa kontrole. No, s obzirom na pomenute osnove sumnje, Izborna komisija će se u tom smislu obratiti nadležnim organima radi preduzimanja zakonom predviđenih mera."

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA SVOJOJ DUHOVNOJ DECI O BOŽIĆU 2005. GODINE
,,Stojmo u veri, dišimo plućima nade i nadahnjujmo se ljubavlju”

   ...U božićnjem Događaju otkriva se svetu ona večna slava koja inače pripada samo na visini Bogu i javlja se na zemlji mir, a među ljudima dobra volja, kako su i pevali anđeli Božji u noći Hristovog Rođenja i kako i mi pojemo svake godine na Božić...
   ...Kao pravoslavni hrišćani, mi poštujemo svačiju savest i slobodu, pokazujemo dobru volju i osećamo ljubav i prema onima koji osporavaju našu svetu veru, jedanput predatu svetima (sr. Jud. 3), ali smo istovremeno duhovno budni i kao zenicu oka čuvamo svetinju i slavu Božju, čuvamo spasonosnu punoću vere koju su prpovedali apostoli, sveti Oci, mučenici, ispovednici, sabori Crkve, a kojom su vekovima živeli - i za nju, kad ustreba, umirali - i naši časni preci.
   Ali naša vernost Jevanđelju Hristovom ne znači da mi zatvaramo oči pred svim onim što je istinski ljudsko, autentično ili vrednosno i u onom delu čovečanstva koji se nalazi van kanonskih granica Crkve, pa i van domašaja njene misionarske propovedi...
   ...U svetlosti ovoga saznanja, sagledajmo i mi, draga naša deco duhovna, izazove i iskušenja našega vremena i svih nas u njemu! Stojmo pri tom u veri, dišimo plućima nade i nadahnjujmo se ljubavlju, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, Boga Jedinoga!
   Ima li za nas većega izazova i težega kušanja naše vere i savesti od bolnog pitanja Kosova i Metohije? Zaista nema! Ali naš Sveti Arhijerejski sabor glasno i časno je nedavno formulisao stav Crkve o njemu. Ovde ćemo samo podsetiti na to da niko nema prava da državno-pravni status naše južne pokrajine menja jednostrano, bez saglasnosti svih naroda koji u Srbiji žive, pa, dakle, i srpskog naroda. Šta tek reći o mogućnosti nekakvog ,,pregovaračkog procesa" uz pretnju silom? Život, mir, sloboda, jednaki uslovi i ista prava svima, očuvanje srpskih pravoslavnih svetinja, nesmetan povratak prognanicima i izbeglicama, apsolutno poštovanje evropskih vrednosti i međunarodnog porekla, a pre svega Povelje Ujedinjenih nacija (koju, koliko znamo, još niko nije proglasio nevažećom)... - sve su to samo neki od elemenata i ,,standarda" na putu istinskog razrešenja, u kojem su svi na dobitku, a niko na gubitku. Još nešto, važno i bitno: konačni status ne postoji ovde na zemlji, ni za koga i ni za šta, a nečije upoređivanje navodnog rađanja nove državnosti na Kosovu i Metohiji sa Rođenjem Hristovim nije fraza u službi albanskog nacionalnog fetišizma nego pravo pravcato bogohulstvo.
   Sve vas pozivamo, braćo i sestre, da svojom toplom molitvom Bogu i apelovanjem na savest članova organizacija koje se bave ljudskim pravima doprinesete da što pre bude oslobođen na pravdi Boga utamničeni Blaženjejši Arhiepiskop ohridski g. Jovan, da sveštenstvo i verni narod Ohridske Arhiepiskopije, autonomne pomesne Crkve pod okriljem naše Patrijaršije, što pre izvojuje slobodu vere i savesti, da prestane poslednji verski progon u Evropi sa epicentrom u Skoplju i da božićna svetlost spasenja i poznanja istine prosvetli um i dušu nosiocima pogubnog crkvenog raskola u Republici Makedoniji, kako bi se jedinstvu pravoslavnih vernika radovali i nebo i zemlja.
   Srpski narod u Republici Srpskoj i čitavoj Bosni i Hercegovini, takođe izložen gorkim iskušenjima, pozivamo na istrajnost u veri i na putu dobra i čovečnosti, a sve tamošnje narode i zajednice na pomirenje, uzajamno praštanje i zajedničke napore za budućnost. Državne vlasti Hrvatske pozivamo da, u ime svoje evropske perspektive, obezbede povratak izgnanim i izbeglim Srbima, a povratnicima miran život i bezbednost. Takođe ih pozivamo da pruže zakonitu zaštitu sveštenstvu, vernicima i hramovima Srpske Pravoslavne Crkve, koji su ponovo izloženi pretnjama i napadima, naročito u Dalmaciji.
   Ponovićemo i na današnji Praznik poziv pravoslavnim hrišćanima i svim ljudima dobre volje u Crnoj Gori na bratsku slogu i na zajedništvo kako među sobom tako i sa svima, uz ponovno podsećanje na to da se spasenje ne nalazi ni u nacionalnoj ili državnoj posebnosti ni u partijskim ideologijama nego u duhu sabornog jedinstva i autentične globalne civilizacije ljubavi, čiji je izvor upravo Crkva Hristova. Poziv na slogu i jedinstvo odnosi se, naravno, i na sav naš verni narod, gde god da živi. Posebno se obraćamo našoj duhovnoj deci koja žive u raznim zemljama širom sveta, sa molbom da čuvaju svoju veru i svoj identitet i da svugde i svagda budu od pomoći svojoj Crkvi i svome narodu, osobito u današnjem teškom vremenu.
   Jedno od počasnih imena Novorođenoga Gospoda Hrista bilo je i ime Emanuil. Ono znači s nama Bog (Mat. 1, 23). Vaistinu, braćo i sestre, na Božić svim bićem znamo i osećamo da je s nama Bog! S nama je na Božić, s nama je uvek i zauvek! Budimo i mi sa Njim, uvek i zauvek! Svima nam je potrebno iskreno pokajanje, očišćenje, obraćanje Bogu otaca, duhovna obnova, moralni preporod... Ako sve to izostane, nećemo, nažalost, imati budućnost, ni u vremenima koja slede ni u večnosti Carstva Božjeg. Samo život u Hristu i u blagodati Duha Svetoga predstavlja alternativu nemoralu, izopačenosti, drogi, korupciji, kriminalu, beloj kugi ili grehu čedomorstva, svemu što je greh i što donosi smrt, duhovnu i fizičku. No uprkos svemu što nas nailazi od ljudi, još češće od nas samih, a zbog svega što nam na Božić dolazi od Boga, radujemo se i likujemo!
   Uz molitvenu želju da nam Gospod svima podari novu godinu, boljom i srećnijom no što beše protekla, prizivamo na sve vas blagoslov Njegov i ljubav Njegovu, čestitajući vam Praznik radosnim božićnim pozdravom:

MIR BOŽJI -
HRISTOS SE RODI!
VAISTINU SE RODI!

RADE BAKRAČEVIĆ, POČASNI KONZUL KRALJEVA U MARIBORU I POTPREDSEDNIK SAVEZA SRPSKIH DRUŠTAVA SLOVENIJE - piše Ivan Rajović
Jedini nosilac ,,Zlatne značke” u Sloveniji

   • Odlukom žirija, a na inicijativu zamenika ministra za dijasporu Miodraga Jakšića, ovogodišnje najznačajnije priznanje za širenje srpske kulture u svetu pripalo je Radetu Bakračeviću. Rade je iz Raške, preko Kraljeva, otišao u Sloveniju, gde se istakao kao izuzetno agilan poslenik na povezivanju kultura dvaju naroda, ali i ljudi iz ove dve nekada bratske republike

• Gospodine Bakračeviću, kako biste sažeto ispričali Vaš životni put do odlaska u Sloveniju?
Rođen sam u Raški. Život, kao i sva relativno siromašna deca, provodio sam na ulici i na obalama Ibra. Nije bilo para ni za bioskopske predstave. Ponekad, kad je Đure (koji je cepao karte na ulazu u bioskop) bio dobre volje i kada ga je Petar Mijušković, takozvani ,,Rajo" zamolio da me pusti, gledao sam filmsku predstavu, i sa glumcima, u mislima, bio tamo gde su i oni bili. Voleo sam stoni tenis, a šta vredi kad nisam imao ni loptica ni reketa. Moj dobar školski drug Mijo Adrijanić poklonio mi je pet loptica i sa njima sam igrao godinu dana. Loptice su bile toliko lepljene acetonom da su bile toliko teške kao da su od olova. Šta smo mogli, to je bio deo naše dečje igre i naše stvarnosti. Sa svojom generacijom delili smo i dobro i zlo. Naše detinjstvo po ulicama Raške bilo je kao bajka. Bez televizije, čak i bez radija. Slušali smo muziku Radio Beograda preko zvučnika po ulicama Raške svaki dan u 17.30 časova. To su bile poznate reklame. Kupali smo se u reci Raški i na Ibru u Sastavcima. Kao i svaka mladost, nažalost, ni naša se ne može ponoviti. Bilo je lepo. Mnogo sam stojećki sanjao i u mislima sam uvek bio tamo gde sam želeo da budem. To mi je davalo takvu volju da sam mogao sve da izdržim. Ništa nije moglo da me zaustavi u mojim željama i mislima. Bilo nas je sedmoro dece. Jedno je, nažalost, živelo samo nekoliko dana. Nas šestoro je ostalo. Mislim da smo ostavili u Raški dosta naših pozitivnih tragova. Majka Jelenka i otac Milisav stigli su sa Golije i Tušimlje. Najstarija sestra Đulijana zaorala je ledinu i prva počela da odlazi po školama, a onda i mi za njom: Caka, Danica, ja, Beba i Momo. Direktorica Niže gimnazije u Raški nije mogla da se nas otarasi. Kukala je da neće biti kraja Bakračevićima. To je njeno mišljenje koje nije moglo da nas sruši. Šteta da danas nema tako velikih porodica.

ČITAV ŽIVOT PROTKAN KRALjEVAČKOM TOPLINOM
Završivši Nižu gimnaziju odlazim za Kraljevo, koje mi je otvorilo neki novi život. Stvorilo u meni neku novu i još jaču pozitivnu energiju kojoj kraja nije bilo. Već prvog dana sam počeo da vežbam u TVD ,,Partizan", i to svake večeri. Dobio sam veliki broj prijatelja i, verujte, Kraljevo je postalo moj grad. Ovaj grad na tri reke stvorio je od mene čoveka. Ceo moj život protkan je kraljevačkom toplinom i temperamentom kraljevačkog dela ,,Ženeve". Kraljevčani su mi bili prijatelji i komšije, kako u školi, tako i na ulici. Postao sam sportista, i to na spravama. Voleo sam kraljevačke ulice i već tada za ,,Večernje novosti" pisao o njima kao ulicama koje podsećaju na ulice Čikaga. Naravno, postao sam predsednik literarne sekcije, kasnije omladine i svega ostalog. Kraljevo me je primilo i njemu sam pripadao. Nema mesta da napišem imena toliko kolega i prijatelja koji su me oberučke prihvatili. Ne želim da zaboravim radnike ,,Magnohroma”, koji su mi omogućili ovaj život. Ne mogu da zaboravim njihov topli obrok koji mi je svakog dana sestra Danica nosila iz ,,Magnohromove” menze, na taj način sam preživeo.
• Bavili ste se privredom, i to uspešno, koliko dugo?
Ceo život u Sloveniji bavio sam se privredom i novinarstvom. Najduže sam radio sa svojom matičnom firmom ,,Magnohromom". Šesnaest godina, sve do penzije, imao sam svoje preduzeće ,,BAJUS" Radenci, koje je bilo jedno od najuspešnijih preduzeća u Sloveniji u svojoj kategoriji. Tri puta sam bio ,,privrednik godine" u Sloveniji, a dva puta sam upisan u ,,Zlatnu knjigu" najuspešnijih privrednika Slovenije. Godine 1978. dobio sam ,,Zlatno pero" za amaterskog novinara. Dobio sam najveća priznanja Slovenije za razvoj turizma, ,,Turistički karanfil" Televizije Slovenije i mnoga druga, da ne nabrajam.
• Danas ste jedan od retkih koji je, reklo bi se, sve svoje aktivnosti uložio u zbližavanje srpskog i slovenačkog naroda. Šta ste sve uradili na tom planu?
Ceo svoj život u Sloveniji posvetio sam povezivanju srpskog i slovenačkog življa. Samo to nekada pod normalnim uslovima nije bilo primećivano. Tada sam vodio mnoge ljubitelje fudbala iz Slovenije na utakmice u Beograd. Sa ,,Ekspres politikom", sa urednikom Sašom Pajićem, radili smo mnoge projekte u Sloveniji. A dugo vremena pomagao sam u izboru najlepše spikerke jugoslovenskih RTV stanica.

ŽIVOT POSVEĆEN POVEZIVANjU BRATSKIH NARODA
Od 1990. godine preuzimam drugu ulogu trudeći se da dođe do pomirenja dva naša naroda, Slovenaca i Srba, jer su i jedni i drugi moji. Najintenzivnije povezivanje počinje 2000. godine, dolaskom u Maribor profesora Peđe Stojanovića i Hadži Momira Bakračevića. Tada sam na inicijativu gospodina Stojanovića počeo da radim konkretno na povezivanju Kraljeva i Maribora, čiji političari su te godine potpisali povelju o partnerstvu. Od tada sam, naravno, uz pomoć mnogih drugih, kao što su RTV Maribor i Srpsko kulturno društvo Maribor organizovao više poseta Kraljevu. To su bile akcije ,,Prijateljstvo za nova vremena", u kojoj sam u Kraljevo doveo 600 Mariborčana. Organizovao sam ,,Mariborske dane" u Kraljevu, Izložbu slika akademskog slikara profesora Lojza Logara (koju sam celu sam sponzorisao), dva puta sam sa Milošem Rusićem, predsednikom ,,Srpskog kulturnog društva Maribor" vodio Mariborčane u Guču, dovodio sam privrednike Štajerske u Kraljevo. Još jednom ističem da su mi mnogi prijatelji u tome pomagali.
Pre dva meseca smo sa ,,Rotari klubom" grad Maribor i SKD Maribor organizovali ,,Mariborske dane" u Kraljevu. Na inicijativu gradonačelnika Maribora Borisa Soviča, organizovao sam prošle godine radni sastanak kraljevačke i mariborske delegacije, gde je dogovoreno da kraljevački maturanti 20. maja prošle godine učestvuju u ,,Plesu četvorki" za Ginisovu knjigu rekorda. Mogao bih još mnogo da nabrajam. A već to je dosta.
• Sve te aktivnosti podrazumevaju značajno, ako ne i prevashodno, učešće kulture kao suštine identiteta jedne nacije. Koliko je kultura zastupljena u vašim aktivnostima?
Imate pravo. U sve te aktivnosti uključena je kultura. Svi ti naši dolasci i odlasci, kao i sva moguća druženja, prožeti su kulturom. I to najviše onom kulturom koja nas podseća na naše korene isprepletene folklorom i narodnom muzikom. U Sloveniju već više puta, skoro svake godine, dovodim pisce i pesnike iz Srbije i predstavljam ih slovenačkoj publici, da se naročito mlađi Slovenci uvere u visoki kvalitet naših književnika i muzičara. Ove godine dovodim u Sloveniju Ivana Rajovića, Dragana Bajovića i magistra Nebojšu Kuzmanovića. Sa njima će doći i pesnik Miodrag Jakšić, pomoćnik ministra za dijasporu Srbije. Dogovaram se sa ,,Mladinskom knjigom" iz Ljubljane za štampanje nekoliko knjiga srpskih pisaca. Inače, po Sloveniji kruži priča da veoma dobro pišem kritike o akademskim slikarima.
• Vi ste vremenom postali jedan od najviđenijih Srba u Sloveniji. Kakav je odnos slovenačkih vlasti prema onome što radite?
Bez ikakve reklame moram da istaknem da kod slovenačkih državnih vlasti imamo izuzetno razumevanje i materijalnu, kao i ostalu pomoć. To govorim odgovorno i za ostale Srbe u Sloveniji. Potpredsednik sam Saveza srpskih društava Slovenije i Srpskog kulturnog društva Maribor, tako da mi je to stanje poznato, kao i ostala saradnja sa slovenačkim vlastima. Glavni i odgovorni urednik sam magazina ,,Mostovi”, koji se štampa za 40.000 Srba u Sloveniji i takođe sam glavni i odgovorni urednik magazina ,,Kontakt”, koji se štampa za 8.000 Srba u Štajerskoj. Novčanu pomoć za štampanje ovih novina daje nam Ministrastvo za kulturu Republike Slovenije, a ove godine nam je finansijsku pomoć pružilo i Ministarstvo za dijasporu Republike Srbije.
• Dobitnik ste mnogih pohvala, priznanja i nagrada, a sada evo i ,,Zlatne značke" kao jednog od najznačajnijih. Koliko Vam znači zlatana značka?
,,Zlatna značka” Kulturno-prosvetne zajednice Srbije je nešto izuzetno. To je najveće priznanje. Dobio sam ga: ,,Za nesebičan, predan i dugotrojan rad i za stvaralački doprinos u širenju kulture". Ovo priznanje je dobio i naš nobelovac Ivo Andrić. Nešto lepše nije moglo da mi se desi u životu. To priznanje za širenje srpske kulture po svetu nije dobio nijedan državljanin Slovenije. Ja ću biti prvi čovek u Sloveniji koji će doneti ovo visoko priznanje u moju novu domovinu Sloveniju, gde ću sa svojim Slovencima i Srbima to priznanje proslaviti. Moram da priznam da sam bio veoma iznenađen.
• Kakvi su Vam planovi za dalje i da li je ova nagrada podsticajna ili je kruna vašeg dosadašnjeg rada, posle čega više ništa ne bi trebalo raditi, ili bar samo održavati postojeće stanje?
Ja sam veoma aktivan čovek. Mene ne možete dugo zadržati na jednom mestu. Ja samo tražim akcije. Spavam vrlo malo i imam veoma dug dan. I šta ću drugo nego da radim.

NIŠTA ME NE DRŽI NA JEDNOM MESTU
Već sada imam četiri velike akcije za iduću godinu. Dolazak srpskih pisaca, organizujem Festival šaha u austrijkom Gracu. Na našem Pohorju napraviću zabavu pod imenom: ,,Prijateljstvo za nova vremena" (pod takvim imenom imate društvo u Kraljevu), na ovo veliko druženje očekujem dolazak više hiljada Slovenaca, Srba i Austrijanaca, moji gosti biće Predrag Gojković Cune i Minja Subota, kao i obavezni trubači. Naravno da će biti i dosta muzičara iz Slovenije. Početkom iduće godine registrovaću savez: ,,Štajersku zajednicu", gde ću povezati Srbe i društva iz dve štajerske regije, slovenačke i austrijske. To je samo jedan deo mojih aktivnosti.
• Čestitam Vam u ime svih Kraljevčana i želim Vam još mnogo priznanja, ali i mnogo uspeha u radu. To je za naš grad, u uslovima u kojima se nalazi, od velikog značaja. Kada ćemo Vas ponovo videti u Kraljevu, ovoga puta sa ,,Zlatnom značkom” u reveru?
Verovatno ću uskoro stići u Kraljevo. Očekujem poziv jer društvo ,,Prijateljstvo za nova vremena" iz Kraljeva želi da organizuje ,,Kraljevačke dane u Mariboru", a mene je gradonačelnik Maribora Boris Sovič (počasni građanin Kraljeva) uključio u odbor za doček Kraljevčana.

KRALJEVO ZNA DA CENI MOJE USPEHE
• Kako se u Kraljevu, odakle ste i krenuli na ovu značajnu i nadasve korisnu misiju, gleda na Vaše uspehe u Sloveniji?
Grad na tri reke zna da ceni moje uspehe i uspehe ostalih Kraljevčana po svetu. Pored mnogobrojnih priznanja, Kraljevčani su me proglasili ,,Zaslužnim građaninom". To veliko priznanje meni mnogo znači. Poštujem i cenim priznanje koje delim sa kraljevačkim i mariborskim življem. Ponosan sam na to priznanje.

REAGOVANJE
Ruši se svet prisan malom čoveku

   • “Nastaje svet u kome će podela biti surovija i oštrija nego ikad: podela na novobogataše, od kojih su se mnogi obogatili zahvaljujući ,,Veštinama" iz Miloševićevog vremena i vezama koje su im te slavne epohe ,,prvobitne akumulacije kapitala" ostale, i na sirotinju, Orvelovske ,,prole", bez posla i perspektive. A između će biti političari, koje će bogataši finansirati, i koji će kao što su ponavljali ,,Druže Tito, mi ti se kunemo", sada pričati o ,,evroatlantskim integracijama". Političari i novobogataši će moći da školuju svoju decu u prestižnim privatnim školama, a ,,proli" će svoju decu slati u državne škole, u kojima će znanje biti svedeno na ,,radionice-igraonice", i gde će se, kao u Kanadi, deljenje učiti u sedmom osnovne. • Je l’ vam bolje onako kako ste očekivali lupajući u šerpe i lonce, zviždeći u pištaljke i gutajući suzavac? Ili se ispunilo ono što kaže Mića Danojlić u pesmi ,,Demonstracije": ,,Pošli na državu, na trošnu tvrđavu, da lošom upravom zamene rđavu"?

   Nedavno su zatvorili berbernicu u kojoj sam se šišao od detinjstva. Šišao se i moj otac, a počeo sam da vodim i svog sina. Berbernica je, pogađate, nekad bila ,,društvena" , a onda je ,,privatizovana". Gazda je zatvorio jednu po jednu frizersku radnju ,,sistema” koji je kupio i nudio ih poznatim tipom oglasa: ,,Izdajem lokal, tel taj i taj". Ovih dana je i moj lokal dobio svoj oglas. Nema više berbernice iz detinjstva.

NESTALA JE ATMOSFERA
Ako neko misli da žalim za frizerskom radnjom kao takvom, vara se. Ovo malo kose što mi je ostalo mogu da sređujem i na bilo kom drugom mestu. Ali, nestala je atmosfera, i otišli su ljudi koje sam sretao od malih nogu. Sve poznato iz moje lične istorije Čačka (,,Vratih se u grad svoj, do suza znan meni, znan do dečjih žlezda natečenih" pevao je vo vremja ono, Osip Mindeljštam o Petrogradu) nestaje: restoran ,,Pariz" postao je banka, srušena je divna porodična kuća, sa dvorištem pravom - prašumom u Ulici Svetozara Markovića (sad se gradi novi ,,stambeno-poslovni objekat"), kućice pored Gimnazije već su se pretvorile u ,,poslovno-stambeni objekat", i Doma vojske uskoro neće biti... Pored sentimentalizma, u ovom nestanku sveta na koji sam navilao, ima i nečeg drugog... I to drugo me brine. A ono se protivi svakom površnom optimizmu koji kao mantru ponavlja: ,,Biće bolje". Čačak, prepravljen bankama, naoružanim kao tvrđave i opremljenim kamerama, Čačak neprestano pod video-nadzorom radi zaštite nečije privatne svojine, Čačak sa preko deset hiljada nezaposlenih više nije onaj prisni, do suza znani grad, u kome sam se, ,,trošeći" najvažnije dnevne maršrute, osećao kao u svojoj sobi, i u kojoj sam, čak prelazeći ulicu, imao utisak da su automobili igračke, i da mi se ništa neće desiti čak i ako na kolovozu prelistavam knjigu... Jednom rečju, živimo u doba ogromnih, još uvek nepojamnih promena, čije frekvencije su takve da se od njih umire (Jer, čovek umire od strujnog udara zato što njegov srčani mišić pokušava da treperi na frekvenciji struje. A to je nemoguće.). Ruši se svet prisan malom čoveku, svet druženja s komšijama, svet u kome miriše pečena paprika iz susednog dvorišta (taj miris mi je simbol jeseni više nego zlatno i rumeno lišće po bedemu kraj Morave). Nastaje svet u kome će podela biti surovija i oštrija nego ikad: podela na novobogataše, od kojih su se mnogi obogatili zahvaljujući ,,Veštinama" iz Miloševićevog vremena i vezama koje su im te slavne epohe ,,prvobitne akumulacije kapitala" ostale, i na sirotinju, Orvelovske ,,prole", bez posla i perspektive. A između će biti političari, koje će bogataši finansirati, i koji će kao što su ponavljali ,,Druž Tito, mi ti se kunemo", sada pričati o ,,evroatlantskim integracijama". Političari i novobogataši će moći da školuju svoju decu u prestižnim privatnim školama, a ,,proli" će svoju decu slati u državne škole, u kojima će znanje biti svedeno na ,,radionice-igraonice", i gde će se, kao u Kanadi, deljenje učiti u sedmom osnovne (imao sam đaka, Vedran se zvao, koji je došao u Gimnaziju iz kanadske osnovne škole: deljenje je, iz matematike, učio u sedmom osnovne).

OBJEKTIVNOST
I tako dođosmo do ,,Čačanskog glasa", koji će 2006. biti privatizovan. Zašto više neće biti opštinski, glasilo svih nas? Neki ,,evroatlantski integrativni" zakon kaže da će privatna novina biti ,,objektivnija" od opštinske, jer u opštini sede političari, predstavnici raznih partija. Zanimljivo! Logika bez premca! Novina čiji je vlasnik pojedinac biće ,,objektivnija" od novina čiji je vlasnik opština? Dobro, Čačanin jeste osiromašio, ali nije oglupeo: stavite prst na čelo i razmislite da li je zaista tako... Još jednom: privatna novina biće ,,objektivnija" od opštinske? To je isti tip argumentacije kao i onaj o penzijama: penzioneri koji su četrdeset godina gradili društvo, sada su naš balast (kad bi eutanazija bila malo prinudnija, rešili bismo ,,penzionersko pitanje"), i društvo mora da ih se oslobodi... Ili ono o zdravstvu: što manje lekara, to više zdravlja (pričaju o ukidanju Hitne pomoći). Uostalom, sad je Skupština Srbije usvojila zakon o ,,alternativnoj medicini" (umesto stručnjaka sa medicinskim fakultetom, imaćemo vračare i gatare; tako je, na kraju sudbina turbo-folkizirane Srbije s kraja 20. i početka 21. veka, svodiva na slogan ,,od Šabana do šamana"). I treba da se učlanimo u NATO, koji nas je obogatio osiromašenim uranijumom. I šta će nam vojska, kad nemamo neprijatelja? Dakle, ,,Čačanski glas" će biti objektivniji kao privatni (setimo se berbernice s početka: ,,Izdajem lokal", iako se ,,privatizer" verovatno obavezao da neće tek tako menjati osnovnu delatnost), nego kao opštinski. Žao mi je što u tu priču ne mogu da poverujem. Za ,,Glas" sam bio vezan i kada sam pisao u opozicionom ,,Čačanskom ogledalu": želeo sam da se ,,Glas” oslobodi komunističkih navika, i da bude naš, svih građana. S nekima od novinara ,,Glasa" borio sam se od 9. marta 1991. godine do 5. oktobra 2000. za promenu režima, verujući da će biti bolje. Je l’ bolje? Da čujem! Glasnije čitaoci! Je l’ vam bolje onako kako ste očekivali lupajući u šerpe i lonce, zviždeći u pištaljke i gutajući suzavac? Ili se ispunilo ono što kaže Mića Danojlić u pesmi ,,Demonstracije": ,,Pošli na državu, na trošnu tvrđavu, da lošom upravom zamene rđavu"?
Već nekoliko godina ,,Glas" je jedna od retko slobodnih novina, koja se, po meri svojih mogućnosti, trudi da misli sopstvenom glavom, i koja prati sve događaje vezane za slobodno izražavanje mišljenja u vremenu kad sloboda opet nije na ceni. Tome, naravno, doprinose novinari koji misle svojom glavom. I biće mi mnogo žao, ako svoje mišljenje, da bi ostali na poslu kod novog gazde, budu morali da ,,privatizuju".

DOGNAŠ - PRODAŠ
Da ima sreće, i da ima nešto novca kod građana, trebalo bi da mi, obični, mali, siromašni, koji nismo iskoristili transparentnu tranziciju kao ovi intelektualci ,,dognaš-prodaš" ekonomije, kupimo ,,Čačanski glas" i poklonimo ga sebi. Da bi i dalje, makar malo, bio ČAČANSKI, a ne Perin, Žikin, Mikin; i da ne bi doživeo sudbinu berbernice s početka ovog članka. Svima bi bilo lakše: i živima i pokojnima (poput Mileta Mojsilovića), koji su se u tu novinu uzdali kao u način da se opšti sa epohom. ,,Ali, ode sanak pusti" (Branko Radičević ,,Cic!"). Nemamo ni para, a ni sloge. Pera, Žika, Mika, koji se inače mrze, veoma su složni kad nešto treba privatizovati. Tačno znaju ko to privatizuje, i zašto. I ko će kasnije ,,izdavati lokal". Tranziciona inteligencija, šta li? Jeste da su u školi bili dvojkaši, ali sad im se posrećilo. Pozlatilo im se. Vidi se po satovima koje nose, iako su u osnovnoj školi imali problema da nauče da gledaju u sat (čast izuzecima, koji su izuzeci) i koji su sa svojih deset prstiju radili, a nisu ih puštali u slobodnu šetnju ka tuđem džepu, ili državnoj kasi.
Svaku sreću želim ,,Čačanskom glasu" koji bi trebalo da bude glas ČaČka, ma kako tekla privatizacija... Ali, pošto mene niko ne pita, i nemam pare da u borbi za nezavisnost ,,Glasa" učestvujem, završavam stihovima Radeta Drainca: ,,Sve bih dao, a ništa nemam."
P. S. Ne čini li se da ovo reagovanje važi za sve gradove u unutrašnjosti Srbije?

Vladimir Dimitrijević, profesor
(ovaj tekst objavljen je u novogodišnjem broju "Čačanskog glasa")

AFERA „ELEKTRON”: MAŠTI VLASNIKA NEMA KRAJA - piše Dragan Vukićević
Svoje prodaje - sebi

   • Većinski vlasnik „Elektrona”, Radoslav Trnavac, zbog navodnog duga od 12 miliona dinara za koncentrat (!?), preduzeću „Gigant”, čiji je takođe vlasnik (!?), imovinu „Elektrona” (bez radnika) prodaje na licitaciji! Pri kupovini „Elektrona” on je avgusta 2003. godine preuzeo i 110 zaposlenih. Od tog broja danas je u radnom odnosu svega 25. I oni većinom ne rade svoj osnovni posao, nego prodaju - „Gigantov” koncentrat! I - napravili dug od 12 miliona!

    Da manjinski akcionari nisu reagovali pravovremeno 22. decembra, na dan kada je trebalo da se održi javna licitacija za prodaju objekata i placa preduzeća, 25 radnika „Elektrona”, koliko ih je još ostalo u firmi posle privatizacije, Novu godinu dočekali bi u radnom odnosu istina, ali bez radnog mesta i bez - preduzeća! To je u najkraćem prednovogodišnje finale agonije u kojoj se „Elektron” nalazi od samog početka, od aukcijske prodaje avgusta 2003. godine, kada je većinski vlasnik postao Radoslav Trnavac iz Tavnika.
   U najkraćem, uzrok ovakve prodaje „Elektrona” je navodno dug od oko 12 miliona dinara, koliko od tog preduzeća potražuje firma „Gigant” iz Tavnika, čiji je direktor kćerka vlasnika „Elektrona” Trnavca. Druga kćerka je direktor ,,Elektrona”. Inače, Trnavac je većinski paket „Elektrona” kupio upravo kao vlasnik „Giganta”!
   Čitava ta dužničko-poverilačka ujdurma započela je početkom prošle (2005. godine), da bi ubrzo postala pravosnažna presudom Trgovinskog suda u Kraljevu. Na takvu odluku u februaru su manjinski akcionari uputili žalbu, ali uzalud. U međuvremenu je presuda postala pravosnažna i izvršna, a Opštinski sud je oglasio prodaju nepokretne imovine sa početnom cenom od 30 miliona dinara. Žalbu manjinskih akcionara (radnika, dakle), izvršni sudija je uvažio i licitaciju zakazanu za 22. decembar odložio.
   Radoslav Trnavac je potom zakazao Skupštinu akcionara „Elektrona” za 23. januar, kada bi trebalo da se usvoji završni račun za 2004. godinu (sic!) i donese odluka o prodaji nepokretne imovine. Da i sama prodaja parcele, recimo, neće ići baš glatko, ilustruje i podatak da ta parcela ima više vlasnika i da između njih nije obavljena deoba...

KAKO „ELEKTRON” DUGUJE „GIGANTU”
   Posle kontrole maja 2004. godine, Agencija za privatizaciju je uputila vlasniku „Elektrona” opomenu zbog nepoštovanja kontinuiteta poslovanja. Prema rečima Zorana Jankovića, predsednika Samostalnog sindikata, u trenutku privatizacije „Elektron” je imao četiri radne jedinice, da bi ih posle otpuštanja radnika sveo na dve. On takođe tvrdi da je kontrola Agencije konstatovala da je poslovni prihod opao za 78 posto, a da je prihod od prodaje koncentrata povećan za 1.642 posto!!! Inače, „Elektron” se nikada ranije nije bavio prodajom koncentrata, do privatizacije, a prometom koncentrata Trnavac se bavio u svom matičnom preduzeću. I već tada, nepunu godinu dana od privatizacije, u „Elektronu” je prepolovljen broj zaposlenih. Od 110, u radnom odnosu je ostao svega 41 radnik. Taj trend je produžen, tako da je danas na platnom spisku 25 radnika.
Janković navodi da većinski vlasnik nije ispunio ni obavezu investicionog ulaganja od oko pet miliona dinara, ali donosi odluku o dokapitalizaciji. Kontrola je takođe zaključila da tu odluku nije donela Skupština preduzeća, a da vlasnik firme nije Trgovinskom sudu ni podneo upis o dokapitalizaciji, kao ni rešenje Trgovinskog suda o povećanju osnovnog kapitala.
   Trnavac, međutim, dostavlja Agenciji izveštaj revizorske kuće o ulaganju 7.799.189 dinara. Međutim, Agencija nalazi da se iznos od 6.877.439 dinara odnosi na lokaciju buduće pumpe za gorivo, za koju ovaj nema dozvolu, a prema izveštaju Agencije konstatuje se da je neizvesno da će je uopšte i dobiti zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa.

ELEKTRIČARI PRODAJU KONCENTRAT
   - Posebno ističemo - kaže Janković - da je kupac koristio sve metode pritiska na zaposlene kako bi svojevoljno napustili preduzeće i pri tome se odricali prava na otpremninu, pa i prava na neisplaćene zarade koje su sledovale shodno kupoprodajnom ugovoru. A kakvi su to perfidni pritisci bili, dovoljno ilustruje podatak da je recimo naš poslovođa, inače VK bravar, bio primoran da prodaje koncentrat u njegovim objektima.
   Janković navodi da im je isplaćivan minimalni lični dohodak, što je u suprotnosti sa preuzetom obavezom prilikom prodaje „Elektrona” da kupac preuzima i obavezu da poštuje već potpisani pojedinačni kolektivni ugovor u delu zarada. Međutim, iako je reč o minimalcu, Trnavac ni na taj iznos zarada ne uplaćuje poreze i doprinose, što je, kako tvrdi Janković, konstatovala i kontrola Ministarstva finansija i ekonomije - Poreska uprava u Kraljevu.
   U isto vreme, na žalbu sindikata zbog otkaza radnicima, inspekcija rada Raškog okruga upućuje odgovor uz konstataciju da „uvidom u dosijea radnika grubog kršenja zakona nije bilo”, uz pravnu pouku da svoja prava mogu da ostvaruju u daljem postupku pred redovnim sudom.
U međuvremenu reaguje i Agencija, koja kupca zbog niza nepravilnosti obaveštava o raskidu kupoprodajnog ugovora, a s obzirom na složenost situacije i nerešen status zaposlenih, sindikat se obraća Odboru za privatizaciju Narodne skupštine Srbije.
   - I tu opet nastaju problemi - konstatuje Janković. - Za nas je neshvatljivo da Odbor zaseda pet puta, da bi na kraju kao konačnu doneo odluku da se mali akcionari radi zaštite svojih prava upućuju na redovni sud.
   I na takvu odluku skupštinskog odbora Trnavac se žali i prilaže pismo o namerama Komercijalne banke u Kraljevu o spremnosti da izda bankarsku garanciju, kao i mišljenje sanitarne inspekcije Raškog okruga da se na postojećem mestu u krugu „Elektrona” može obavljati promet nafte. Iako nije posedovao validna dokumenta, kako tvrdi Janković, jer dokumenta NIS „Jugopetrola”, koji je vlasnik te pumpe, kazuju drugačije, Agencija prihvata podnetu dokumentaciju kao validnu.

UGAŠENA OSNOVNA DELATNOST
   - Suština problema privatizacije „Elektrona” je - objašnjava Janković - što Agencija za privatizaciju u završnoj fazi prihvata svu dokumentaciju koju kupac dostavlja, ne ulazeći u proveru njene validnosti, navodno se pravdajući činjenicom da Agencija nema ovlašćenja za to. Nažalost, kada zaposleni prilože validnu dokumentaciju i neoborive dokaze, Agencija ih odbija. Zato nije ni čudno što Agencija nije pokrenula spor pred Trgovinskim sudom o raskidu kupoprodajnog ugovora. A kolika je samovolja Trnavca kao vlasnika, govori podatak kada je pokrenuo spor pred Trgovinskim sudom zbog 12 miliona dinara za neisplaćeni koncentrat, kao dug „Elektrona” preduzeću „Gigant” iz Tavnika, čiji je Trnavac takođe vlasnik!? I sada on sebi prodaje svoje, a u suštini definitvno zatvara „Elektron”!
Janković kaže da je osnovna delatnost u „Elektronu” ugašena. Radi svega desetak ljudi, „koji zapravo ništa ne rade”, a ostali su raspoređeni u objekte „Giganta” iz Tavnika na poslove prodaje koncentrata. Mašine u krugu se ne uključuju, hale su prazne, ali pumpa za točenje nafte radi, bez dozvole...
   - Sve aktivnosti radnika koji su dobili otkaze po ugovoru o radu, pa i ovih koji su ostali u radnom odnosu, a koje se sprovode kroz institucije sistema, svode se na jedno - da im se omogući da rade na svojim radnim mestima, da redovno primaju zarade i da imaju adekvatnu zaštitu. Nažalost, i ovako minimalni, naši zahtevi izgledaju samo kao san. Mi ne sporimo generalno proces privatizacije, ali smo jedinstveni u stavu da ovakva privatizacija kako je sprovedena u „Elektronu” ne odgovara ni državi ni radnicima, već samo vlasniku - konstatuje ne bez ogorčenja Zoran Janković, predsednik sindikata „Elektrona”, u očekivanju sudske odluke da se on i njegove kolege vrate na posao, ali i u neizvesnoti šta će se dogoditi na Skupštini akcionara 23. januara i da li će država da interveniše kako bi se sprečila prodaja imovine „Elektrona”, čime bi se to nekada uzorno preduzeće konačno i ugasilo.

REAGOVANJE: INCIDENTI IZMEĐU PASA I LJUDI, AZIL, NOVI KRIVIČNI ZAKON I JOŠ PONEŠTO...
Spas je u poštovanju zakona

   Psi i mačke bez vlasnika, kao i njihovi ljubitelji, dobili su najlepši novogodišnji poklon: od 1. januara 2006. godine stupio je na snagu novi Krivični zakon čijim se članom 269 najoštrije kažnjava zlostavljanje i ubijanje životinja. Sankcionisanje bilo koje vrste necivilizovanog ponašanja prema životinjama povlači, po novom zakonu, kaznu zatvora do šest meseci. Iako ustavi svih drugih evropskih zemalja propisuju i mnogo duže kazne (od 2 godine zatvora), usvajanjem novog zakona Srbija se, makar jednim svojim delićem, približila ulasku u Evropsku Uniju.
   Članovi i simpatizeri kraljevačkog Društva za zaštitu životinja "Argos" imaju mnogo ideja i volje da, putem medija i raznovrsnih kampanja, pokažu svojim sugrađanima koliko druženje sa životinjama ima lepih strana. Naš glavni cilj, koji će - zahvaljujući razumevanju i nastojanjima gradske "Čistoće" - veoma brzo biti ostvaren, podrazumeva smeštaj napuštenih životinja u azil. Kada naši četvoronožni prijatelji budu na sigurnom i kada naša najveća briga ne bude, kao do sada, spasavanje golih života pasa "lutalica" od ljudi koji u ubijanju vide jedino rešenje, posvetićemo se razbijanju predrasuda o njihovoj zloj ćudi i opasnosti koja od njih preti. Tada ćemo, na miru, dokazati u kojoj meri se naše društvo ogrešilo o njih i koliko su oni pogrešno shvaćeni i okarakterisani.
   Međutim, do trenutka kada će se bezbednim osećati i životinje smeštene u azilu i ljudi koji ih se patološki boje, jedan od prioriteta "Argosa" je pokretanje tužbi protiv svake ustanove ili pojedinca koji se zlostavljanjem ili ubijanjem životinja ogreši o novi zakon koji je, konačno, na našoj strani. Skrećemo pažnju i na činjenicu da nisu psi krivi što su na ulici, što su uglavnom izgladneli i što su istraumirani čestim i bezrazložnim maltretiranjem, pa u nekim ljudima vide neprijatelje. Ovde moram da naglasim ono što se nikako ne razume ili neće da razume: za povećan broj pasa bez vlasnika nije krivo ni Društvo "Argos", niti su krivi ljubitelji životinja. Upravo se mi zalažemo za sprovođenje zakonske odredbe po kojoj se kažnjavaju nesavesni vlasnici koji napuštaju svoje ljubimce.
   Apelujemo na ljude kojima se čini da su njihova prava ugrožena vrednovanjem i poštovanjem životinjskih prava, da vrše pritisak na nadležne da azil što pre bude sagrađen. Mi ćemo se, u skladu sa novim zakonom, boriti protiv rešavanja međusobnih incidenata između ljudi i napuštenih pasa na bilo koji način koji odudara od poštovanja svih (sada) zagarantovanih prava životinja.
   Još jednom molimo sugrađane da shvate da je u incidentima između pasa i ljudi često uzrok nerazumevanje i strah i jednih i drugih, da su u mnogim slučajevima ljudi ti koji su prvi napali, a da je preuveličavanje opasnosti koja preti od napuštenih životinja samo bacanje prašine u oči javnosti i odustajanje od rešavanja pravih problema ovoga društva: narkomanije, korupcije, primitivizma, nezaposlenosti, nestručnosti i nekonkurentnosti domaćeg znanja na svetskom tržištu, kao i mnogih drugih problema, zbog kojih smo izopšteni iz civilizovanog sveta. Ako su psi "lutalice" uopšte problem (a za njegovo humano i zakonsko rešenje upravo se članovi "Argosa" zalažu upornije od svih drugih), oni ipak nisu nisu naša najveća teškoća. Nikakvom našom aktivnošću se ne može uticati na psa da ne laje niti je to potrebno, ali bi oni, koji u svakoj državi sprovode zakon - sprovođenjem zakona o kažnjavanju nesavesnih vlasnika, sprovođenjem zakona o kažnjavanju za maltretiranje životinja i izgradnjom azila mogli da reše i ovaj problem. A mogli bi i toliko pominjani park kod Muzeja (u kontekstu napuštenih pasa) da zaštite od upotrebe kao javnog toaleta ili kao skriveno mesto za masovno drogiranje i bludničenje. Taj park, zbog necivilizovanog ponašanja ljudi svih generacija, odavno je prestao da bude ponos grada, a to je tragedija koja, izgleda, uopšte nije potresala čak ni upravu Obdaništa. Na tome se ne stiču politički poeni, na žalost, a iz svega prethodnog proizilazi da je uprava Obdaništa najviše za to zainteresovana. Ne samo prava životinja, već i prava dece (na zdravu okolinu, pre svega) njih mnogo ne tangiraju.

Jovanka Petrović,
predsednik Udruženja za zaštitu životinja “Argos”.

ROBERT DANILOVIĆ, VLASNIK SALONA LEPOTE
Lepotom protiv stereotipa

   Trebalo je imati hrabrosti pre dve decenije i prošetati od ,,Londona" do ,,Lesnine" sa miđušom u uhu, pirsingom na arkadi i raznobojnom čiroki frizurom. Tada, u konzervativnoj sredini poput naše, ovo se graničilo sa poduhvatom. Robert Danilović je, medđutim, to učinio čvrsto rešen da poništi ustaljene provincijske predrasude, kako su ,,na svom mestu" samo momci koji izgledaju skromno, serijski i stereotipno. Gurao je svoj fazon ne odstupajući ni za jotu, pa se još uvek mnogi sećaju i njegove neobične garderobe, koju je sam kreirao. Onaj zub na kome svetluca ugrađeni crveni rubin, posebno se pamti.
   Godinama su se tako Kraljevčani začuđeno okretali za neobičnim momkom. Pojedini ga i savetovali ga kako bi trebalo da se presvuče, opere boje sa sebe i potrudi da izgleda ,,normalno kao svi drugi". Retko ko je tada mogao i da pretpostavi da u ovom momku sa naše kaldrme čuči samo jedna želja. Bavljenje lepotom je bio njegov jedini cilj. I sam veruje da se sve krije u imenu koje je dobio na krštenju. Kaže, verovatno mu je ono odredilo život, usmeravajući ga na puteve estetike.
   - Ime koje nosim je i danas neobično ime za naše pojmove. Dobio sam ga od kuma Zagrepčanina, po poznatom glumcu Robertu Tejloru. Izgleda da sam dolaskom na svet bio zapljusnut kreativnošću. Dok su drugi dečaci trčali za loptom i bavili se grubim sportovima, ja sam dobijao prve nagrade za kreacije u poznatim modnim časopisima, od kojih su dve realizovane. Radio sam na sebi godinama, prikupljajući znanja velikih majstora stilistike. Poznati u tom svetu, kreator Predrag Nerić i frizer Zoran Janković, mnogo su mi pomogli - priča Robert i dodaje da je radoznalost osnovna crta njegovog karaktera.
   Teško je nabrojati čime se sve bavio dok se probijao ka vrhu poznatih u svetu lepote. Bio je maneken, modni fotograf, šminker, plesač i, definitivno, frizer. Obišao je mnoge evropske zemlje tragajući za lepotom, upijao znanje sa modnih pista i prestižnih salona i učio kako se primenjuje. Naglašava da je uvek voleo da pita i posluša majstore u ovoj oblasti. Sada je vlasnik prestižnog salona lepote iz koga žene izlaze tip-top, sa modernom frizurom, šminkom i pedikirom. Da je nadaleko postao čuven, govori i podatak da Bosanke, Hrvatice i Slovenke dolaze u naš grad na ulepšavanje kod Roberta. Često radi i u Beogradu, pa su se i mnoge Beograđanke navikle na simpatičnog, koloritnog Kraljevčanina. Strpljivo čekaju da doputuje i ulepša ih.
   Što se tiče njegovog, ličnog stajlinga, sve je isto kao i pre dvadeset godina. Konzervativci sve manje primećuju one poput Roberta, jer je broj neobičnih, onih koji sami, bez predrasuda, kreiraju sopstveni izgled, na našim ulicama je sve više. Sumnjičavima, koji su se pitali šta će biti sa njim kada jednom odraste, Robert je odgovorio srećnim životom u skladnoj porodici sa suprugom Natalijom, sinovima Dimitrijem i Davidom. Njegovi dečaci su već prošetali beogradskim modnim pistama.
   - Porodica mi je velika podrška. I njih sam zarazio ljubavlju prema lepoti, i ne kajem se. Desna ruka mi je moja Natalija, od koje imam punu podršku u svemu - osmehuje se, sada tridesetšestogodišnji, uspešan, poslovni čovek Robert Danilović, otkrivajući svetlucavi rubin u gornjoj dvojci.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PREDŠKOLSKA USTANOVA - KRALJEVO: IGNORISANJE JEDNE SUDSKE PRESUDE - piše Bojana Milosavljević
Upravni odbor nelegitiman?

   • Suprotno zakonu, Konkursna komisija Predškolske ustanove u Kraljevu 10. marta prošle godine, prilikom izbora novog direktora vrtića, dostavila je Upravnom odboru svoj zaključak da jedan od pet kandidata za tu funkciju ne ispunjava potrebne uslove. Iako je Okružni sud u Kraljevu 3. juna doneo presudu kojom se poništava odluka Upravnog odbora o izboru direktora, ona, iako pravosnažna i izvršna, još nije sprovedena. Deo članova Odbora ukazuje na posledice ovakvog ignorisanja zakona i na samovolju njegovog predsednika

   Slučaj oko izbora direktora Predškolske ustanove u Kraljevu prošlog proleća matematički je jasan: greška u postavci zadatka nikada neće dati tačan rezultat, te se sve mora ispočetka. Ovo egzaktno pravilo koristi se i u prvanoj nauci. Naime, Konkursna komisija za izbor direktora ove ustanove bez osnova je odbacila jednu od pet kandidatura, sa obrazloženjem Upravnom odboru da taj pretendent na rukovodeće mesto nema odgovarajuću stručnu spremu. Upravni odbor ustanove ovu proizvoljnu ocenu uzeo je za tačnu.
   Proceduralnu grešku Konkursne komisije i Upravnog odbora, posle tužbe odbijenog kandidata, ispravlja Okružni sud u Kraljevu presudom donetom 3. juna prošle godine, kojom potvrđuje da je zakon primenjen pogrešno, te da je eliminisani kandidat imao pravo da učestvuje na konkursu. Ta presuda dostavljena je Upravnom odboru 5. jula 2005. godine. Umesto da osporenu odluku poništi i raspiše novi konkurs za direktora Predškolske ustanove, Odbor presudu nije ni razmatrao, već je njegov predsednik uputio predstavku Vrhovnom sudu, kao vanredni pravni lek. Ovo je konstatovao prosvetni inspektor opštine, tokom redovnog inspekcijskog nadzora u ,,Olgi Jovičić Riti", dvadesetak dana kasnije, ali i napomenuo da ,,predstavka upućena Vrhovnom sudu ne odlaže izvršenje sudske odluke koja je postala pravosnažna i izvršna".

OPASNO POIGRAVANJE SA ZAKONOM
   Dara je prevršila meru na sednici Upravnog odbora 15. septembra. Četvoro članova obaveštava načelnika Odeljenja za društvene delatnosti, kao predstavnika osnivača Ustanove, da je petoro ostalih odbilo da glasa za sprovođenje zakona (jedan član i time što je pre glasanja napustio sednicu). Potpisnici, dalje, predlažu da se na prvoj sednici Skupštine verifikuje novi član Upravnog odbora, delegiran od Saveta roditelja, umesto jednog koji je podneo ostavku, kao i da se članovi koje je delegirala lokalna samouprava zamene onima koji će poštovati zakon. ,,U suprotnom bićemo prinuđeni da podnesemo ostavke i o svemu obavestimo javnost i sve validne ustanove" - stoji u obaveštenju četvoro članova Odbora.
   Upozorenje nije dalo nikakavih rezultata, a u međuvremenu je krajnje sumnjiva postala i priča o predstavci Vrhovnom sudu koju je samoinicijativno podneo predsednik Upravnog odbora Predškolske ustanove. Stoga se onih četvoro sredinom decembra obraća predsedniku Okružnog suda u Kraljevu, sa zahtevom za uvid u trenutno pravno stanje predmeta. Oni su napomenuli da informaciju o predstavci Vrhovnom sudu ne mogu da dobiju u ustanovi u kojoj upravljaju, te da nisu spremni da i dalje učestvuju u nelegalnom radu tog organa.
   Okružni sud u Kraljevu proverom u Vrhovnom sudu Srbije utvrđuje da zahtev za vanredno preispitivanje presude nije podnet i o tome 21. decembra obaveštava zainteresovane članove Upravnog odbora. Njihov sledeći potez je (ponovni) zahtev za hitno zakazivanje sednice Upravnog odbora Predškolske ustanove i sprovođenje pravosnažne presude Okružnog suda u Kraljevu, jer, u protivnom, posledice takvog stanja mogu da budu krajnje ozbiljne, budući da se od njenog donošenja kompletna institucija nalazi van zakonskih okvira, a Upravnom odboru preti i krivična odgovornost. Otezanje i, ko zna zbog čega, ,,kupovanje vremena" je bez ikakve delotvornosti. Mišljenje osnivača, nadležnog ministarstva ili bilo kakvo drugačije tumačenje, ne mogu proizvesti nikakvo drugo pravno dejstvo nego što je regulisano u sudskoj presudi.



MINISTARSTVO PROSVETE
Uplaćen novac za otpremnine

   Ministarstvo prosvete i sporta saopštilo je da je danas uplaćen novac za otpremnine i pozvalo prosvetne ustanove da u najkraćem roku isplate predviđena sredstva svim radnicima, koji su dobili rešenje za otpremninu.
   ,,Na osnovu informacije Ministarstva finansija, celokupan iznos novca za otpremnine uplaćen je svim prosvetnim ustanovama 4. januara 2006. godine do 10 časova", objašnjava u saopštenju Ministarstvo prosvete i podseća prosvetne ustanove da su obavezne da u najkraćem roku isplate taj novac radnicima.



(NE)POZNATI LJUDI - ppiše Marko Slavković
Šumadijski poetski ,,oskarovac”

   • Ili: o jurišniku na nepravdu, satiričaru Milojku M. Vodoplavu

   Tekstopisac, pesnik, satiričar, humorista. Sve u jednom čoveku! Milojko M. Vodoplav iz Ribnice. Rođen je 1930, ispod obronaka Kotlenika, u Miločaju, i taman sada ima ,,lepe” godine da se još više razmahne u ,,rudarskom” poslu zvanom satira. Dokle je u tom opasnom zanimanju stigao, oceniće čitaoci, ali je nepobitno da je stigao do ,,čina” koji mu niko ne može ni oduzeti, ni osporiti, do najdražeg ,,čina” - pradede! To sada. Ali je sudbina htela da, svojevremeno, postane aktivan pripadnik JNA. Iako je završio i padobranski kurs, ne može da prežali što nije postao vazduhoplovac, kako bi odozgo mogao malo da ,,pljucne” na deo života, na deo događaja, na deo okruženja, pa i na neke ljude. Umesto toga, opredelio se za ono što je jedino mogao i što mu je jedino bilo dostupno. Počeo je, kao armijski administrator, da sarađuje u novinama za vojnike, a onda je, shvativši da je za njega to mali prostor, na lični zahtev, postao civilno lice, sa prebivalištem u Kraljevu. Još u vojsci, dakle, kreće ,,stranputicom” i počinje da ,,luta” u svetu poezije i proze. Voli kad ga, pre svega, nazivaju pesmopiscem, pa tek onda satiričarem. Ne može da nabroji šta je sve pisao i gde je sve objavljivao. Hiljade i hiljade naslova je u pitanju, od onih objavljenih u najznačajnijim radio stanicama, do onih štampanih u vrlo cenjenim listovima. Naravno, u svemu tome dominantno mesto imaju kraljevački mediji.
   Milojko je, dakle, u poslu tekstopisca, bio jedan od najpoznatijih, i član je tog udruženja od njegovog osnivanja. Specijalizovani listovi, kao ,,Sabor”, na primer, ili knjige ,,Pesmom do muzike” i ,,Na izvoru stvaralaštva”, nisu se mogli zamisliti bez njegovih pesama. Mnoge od njih su komponovane, i zvanično su na repertoarima pevača narodnog melosa, ali su ga honorari, uglavnom, zaobilazili. Nije bio u klanu i nije se tužakao za svoja prava. Da jeste, danas bi bio bogat čovek. Ni za pesmu ,,Dolina raja” nije dobio honorar, a pesma je komponovana i izvođena na programima radio stanica:
- Ja sam rođen u dolini raja,
gde se Ibar sa Moravom spaja.
Gde cvetaju mlade šljive ranke,
tu sam lepe ljubio čobanke.
A one mi kradom uzvraćale,
na livadi dok su cveće brale.
Sad nas samo uspomena spaja
i podseća na dolinu raja...
   Recenzenti izdanja pomenutih knjiga s pravom konstatuju: ,,Milojko M. Vodoplav je nenadmašan po kvalitetnim šumadijskim tekstovima.” Urednik lista ,,Sabor” ide još dalje, pa piše: Ako treba da dodeljujemo ,,Poetskog oskara”, Milojko M. Vodoplav bi ga dobio za šumadijske pesme.” I, stvarno. Vodoplav u sebi nosi poseban pesnički svet koji je stvorio i koji neprestano stvara, ali neizolovanog od stvarnosti.
   Nek nam je na alal...

Uobičajeno pitanje, za čoveka koji se toliko decenija bavi pisanjem, poslednjih godina posebno humorom i satirom u ,,Stršljenu” ,,Ibarskih novosti”, bilo je u vezi sa usponima i padovima u svom poslu. Milojko je odgovorio:
- Bilo je padova, naročito ako računam one sa padobranom. A uspona je bilo, zavisno od toga koji vetrovi i odakle duvaju. Bez šale. Recimo, uspon u inovaciji. Nagrađen sam za izum koji je godišnje donosio milionske uštede...
Dobro, ne dobro, nego super! Ali, to nije naša tema. Pisanje me interesuje.
Vodoplav nastavlja:
   - Demokratija je svuda zakucala i zatražila je pravdu za svakog. Ali, dok je mita i korupcije, ona će se povlačiti. Možeš za njom da juriš sve dok ne izdahneš. Ispada po onoj: ,,Nek nam je na alal, živi onaj ko ima kapital! Siromašak neka drema, ionako ništa nema!” I, eto, tako dođosmo do priče kad je satira kod mene počela da niče.
   Vodoplav zna da se u okviru ukupne transformacije društva transformiše i život čovekov. U svim minulim događajima on traži uzroke i posledice. Razgovara sa ljudima svih struktura i profesija, sve do prosjaka, koji nema šta drugo da mu kaže do: ,,Daj neki dinar, gospodine!”A takvih je sve više. Šta će tek biti dogodine?
- Vidiš, dugovi treba da se otplate,
ne pitaje me, brate, za rate i kamate.
I da ti odgovorim: stvari će ići napred,
tek kad svojim glavama probijemo led!
I kao da Vodoplav predviđa da će biti još teže. Njegovi stihovi, objavljeni u ,,Čičku” pre više od deset godina, imaju istu težinu kao da su danas napisani:
- Sad se i ja u mislima borim
kako neku radnju da otvorim.
I da tako, k'o trgovac radim,
ali ne znam koga da izradim.
Da l' državu, il' opštinsku kasu,
pa da budem k'o drugi na glasu?”
   Dakle, Vodoplav inspiraciju za svoju satiru nalazi u našoj svakodnevici. A osoben je po tome što mu i najsatiričniji stihovi imaju divni ukus lirike. Pišući, on polemiše sa sobom i svetom o iskrivljenoj stvarnosti, i traži pukotine kroz koje protiče ,,nečista'' krv. Juriša na nepravdu, a stihove svodi u realnu satiru.
   Na kraju, kao da je naslućivao moje pitanje, Vodoplav kaže:
   - A možda ću da (vam) pišem i sa onog sveta, jer mi je prošla sedamdeseta...