Kandidovanje i utvrđivanje liste kandidata
Konferencije za novinare
Takozvana demokratska vlast najveće je zlo za Kraljevo
Probleme nam neće rešiti niko iz Beograda, već samo mi Kraljevčani
Imamo dobre šanse da uredimo ovu državu
Kraljevo najbolji ogranak MPS u 2005. godini
ASNS predvodi pobunu radnika
Zubobolju leči - ,,dubok” džep
I legende i stvarnost
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: fudbal, košarka, odbojka

JEDAN BROJ POLITIČKIH STRANAKA SUMIRAO OSTVARENE REZULTATE

ZAKON O LOKALNIM IZBORIMA O PROCEDURI IZBORA ZA PREDSEDNIKA OPŠTINE - piše Slobodan Rajić
Kandidovanje i utvrđivanje liste kandidata

   Prema donetoj odluci o raspisivanju izbora za predsednika opštine Kraljevo, rok za predlaganje kandidata, sa najmanje tri odsto potpisa podrške birača upisanih u birački spisak, ističe 20. januara u ponoć.
   U skladu sa članom 56. Zakona o lokalnim izborima „opštinska izborna komisija će najkasnije pet dana po isteku roka za predlaganje kandidata utvrditi listu kandidata za predsednika opštine po azbučnom redu prezimena kandidata”, a „na listi kandidata, uz lično ime kandidata, obavezno se navodi naziv predlagača”.
   Shodno članu 57. Zakona, podnosilac predloga kandidata za predsednika opštine može povući predlog najkasnije do dana utvrđivanja liste kandidata za predsednika opštine. Svaki kandidat može odustati od kandidature do dana utvrđivanja liste kandidata za predsednika opštine, a „predlog se povlači, odnosno odustanak se izjavljuje u pismenom obliku”.
   Glasanje za predsednika opštine obavlja se glasačkim listićem koga priprema i overava opštinska izborna komisija. Glasački listić sadrži naziv opštine, oznaku da se glasa za izbor predsednika opštine, redni broj koji se stavlja ispred imena kandidata i ime i prezime kandidata, prema redosledu utvrđenom na listi kandidata, sa naznakom predlagača.
   Precizirani su i uslovi za izbor na osnovu rezultata glasanja, odnosno prvom i eventualno drugom izbornom krugu. Tako je prema članu 59. Zakona, „za predsednika opštine izabran kandidat koji je dobio većunu glasova birača koji su glasali” (nema cenzusa izlaznosti). Ako nijedan kandidat u prvom krugu glasanja ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, „u drugom krugu učestvuje dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova ili više kandidata koji su dobili jednak i istovremeno najveći broj glasova”. Glasanje u drugom krugu glasanja obavlja se u roku od 15 dana, a izabran je kandidat koji je dobio najveći broj glasova (takođe nema cenzusa izlaznosti). Propisano je čak i da „ako u drugom krugu glasanja više kandidata dobije jednak i istovremeno najveći broj glasova, glasanje se opet ponavlja”, ali ovog puta „u roku od osam dana od dana utvrđivanja rezultata, sve dok jedan kandidat ne dobije najveći broj glasova”. Znači, teoretski je moguće višestruko ponavljanje, odnosno održavanje većeg broja izbornih krugova, što se do sada ipak nije događalo u praksi, ne samo u Kraljevu, već ni u jednoj opštini u Srbiji.



SPORAZUM O MEDIJSKOM PREDSTAVLJANJU PREDSEDNIČKIH KANDIDATA
Što ravnopravniji tretman

   U utorak je potpisan Sporazum o predizbornom predstavljanju kandidata na izborima za predsednika opštine Kraljevo u medijima JP „Ibarske novosti“.
   Prema tekstu Sporazuma, kandidati đe imati (pod)jednak tretman u sva tri medija JP „Ibarske novosti“, uz najveću moguću ravnopravnost, objektivnost, potpunost i nepristrasnost u predstavljanju biračima. Kandidati i njihovi predlagači imaće u listu ,,Ibarske novosti”, u naredna tri broja do „izborne tišine“, mogućnost na po jedan besplatan izveštaj sa predizborne kampanje u svakom broju i po jedan intervju. Na Radio Kraljevu biće im omogućena po jedna polučasovna emisija za predstavljanje kandidata i po dva izveštaja sa predizborne kampanje sedmično u trajanju od dva minuta. Televizija Kraljevo će im, pak, omogućiti po dva izveštaja sa kampanje sedmično i eventualno jedan izveštaj sa pres konferencije u vestima i dnevnicima, po jednu polučasovnu emisiju, kao i dva „okrugla stola” za sučeljavanje mišljenja. Naravno, predlagači i kandidati mogu da naruče i iskoriste i druge termine, ali po komercijalnim uslovima. Za predstavljanje na RTV biće obavljeno žrebanje potvrđenih kandidata.
   Sporazumom su predviđene i druge međusobne obaveze.



IZBORNA KOMISIJA OPŠTINE KRALJEVO
Predata kandidatura za dr Miloša Babića

   Opštinski odbor Nove Srbije, u sredu, 11. januara, predao je opštinskoj izbornoj komisiji kandidaturu za svog kandidata za predsednika opštine Kraljevo dr Miloša Babića.
   Uz drugu neophodnu dokumentaciju, Nova Srbija predala je i liste sa potpisima podrške ukupno 4.316 birača. Tog dana minimum potpisa za podršku kandidatu od najmanje tri odsto upisanih birača iznosio je 3.066.

KONFERENCIJE ZA NOVINARE

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO DS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Poljoprivredu u prvi plan

   Na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare, Slobodan Mihajlović, kandidat Demokratske stranke za predsednika opštine Kraljevo, posebno je govorio o problemima i prioritetima poljoprivrede u kraljevačkoj opštini.
   Mihajlović je najpre istakao da Kraljevo već odavno nije industrijski grad i da u ovim teškim vremenima dve trećine Kraljevčana živi od poljoprivrede, bez obzira da li žive na selu ili u gradu.
   - Zbog toga sam potpuno siguran da poljoprivreda u našoj opštini mora biti adekvatno tretirana. Na osnovu nedovoljnih sredstava u republičkom budžetu za prošlu i ovu godinu, predviđenih za poljoprivredu, jasno se vidi da je seljak ponovo ostao kratkih rukava. Kako je predlogom budžeta SO Kraljevo za 2006. godinu predviđeno za poljoprivredu samo osam miliona dinara, Demokratska stranka i ja, kao njen predstavnik, učinićemo sve da se agrarni budžet uveća pet puta, sa predloženih osam na 40 miliona dinara - istakao je Slobodan Mihajlović.
   Po njegovim rečima, „ta sredstva bi se prvenstveno koristila za beskamatno kreditiranje poljoprivredne proizvodnje, subvencije za nabavku sadnog materijala i priplodne stoke”. Prilikom pribavljanja potrebne dokumentacije za dobijanje kredita, smatra Mihajlović, treba do kraja pojednostaviti proceduru i omogućiti adekvatno pribavljanje garancija za obezbeđenje kredita.
   - Za iznete probleme DS ima potpuno rešenje. Ja, kao predednik opštine, garantujem da ću to sprovesti u delo. Na taj način, sa svoje strane opština bi postavila poljoprivredu i selo u prvi plan. Tako ćemo pokazati državi kako se zaista pomaže seljaku i delatnosti od koje najveći broj nas živi. Pored toga, prioriteti na selu su i izgradnja i asfaltiranje puteva, protivgradna zaštita i razvoj seoskog turizma - zaključio je Mihajlović.


PRES KONFERENCIJA OO DHSS KRALJEVO - piše Dragan Bajović
Budžet i program - ili „raspust”

   Sadašnji sastav Skupštine opštine Kraljevo je u opasnosti da se zbog neusvajanja budžeta, jednog od osnovnih skupštinskih dokumenata, uskoro raziđe, što bi bilo loše i za opštinu i za građane, rečeno je ne konferenciji za novinare Opštinskog odbora Demohrišćanske stranke Kraljevo, održanoj početkom ove sedmice.
   - Ili će se doneti budžet i, naravno, ono na čemu mi non-stop insistiramo, jedini od svih stranaka u gradu, istovremeno i Plan i program Direkcije za planiranje i izgradnju za 2006. godinu, ili će ova Skupštine opštine biti raspuštena!? Trećeg nema - istakao je prof. dr Predrag Stojanović, predsednik OO DHSS Kraljevo.
   Profesor Stojanović, kako je istakao, ovog puta neće se kandidovati za predsednika opštine Kraljevo, jer i pored podrške među biračima, nema podršku u vrhovima koalicioni političkih stranaka, koje nisu uspele da se dogovore o zajedničkom kandidatu. Jedina politička stranka koja je bila korektna u odnosima sa DHSS-om i sa njim bila za jedinstvenog kandidata bio je Srpski pokret obnove. Zbog toga će, ako Srpski pokret obnove objavi kandidaturu za svog kandidata, DHSS tu kandidaturu i podržati.



PREDSEDNIČKI KANDIDAT G 17 PLUS PREDSTAVIO DEO SVOG PREDIZBORNOG PROGRAMA
Novi most - kraj avanture

   Savezni poslanik Zvonko Obradović, kandidat G 17 plus za predsednika opštine Kraljevo, na neuobičajenoj konferenciji za novinare, održanoj na otvorenom prostoru, ispred gradskog mosta na Ibru, predstavio je deo svog predizbornog programa. Uglavnom je govorio o izgradnji novog mosta na ovoj reci, paralelno sa postojećim i sa saobraćajnom petljom na ribničkoj strani, za koji se priprema idejni i glavni projekat. Tim povodom Obradović je istakao:
   - Za građane Kraljeva preći danas most predstavlja pravu avanturu. Uskoro će doći kraj toj avanturi. Naime, u narednih godinu dana ovde će pored postojećeg mosta biti sagrađen još jedan most. Ono što je važno reći je da novi most na Ibru ne sme da predstavlja nikakvo partijsko pitanje. U ovoj kampanji čuju se brojna, prilično nerealna obećanja koja ne samo da ne može da pokrije opštinski, već ni republički budžet. Za nas je najvažnije da se završi ono što bude započeto u narednih 12 meseci, da jednu po jednu životnu temu za sve naše građane polako skinemo sa dnevnog reda. Izgradnja mosta na Ibru će započeti ovog leta, kada se očekuje da će biti završen i most na zaobilaznici kod Kamidžore i sve to omogućiće rasterećenje saobraćaja na putu Kruševac -Čačak za više od 30 odsto. Iza toga uslediće rekonstrukcija gradskih saobraćajnica i trotoara. Dakle, važno je da se u narednom periodu posveti pažnja pravim pitanjima i pravim prioritetima u našem gradu.
   Na pres konferenciji je saopšteno i da se izrada projekta za ovaj most očekuje do kraja februara, sprovođenje tendera u martu, procenjena vrednost investicije je oko 400 miliona dinara, od čega će opština obezbediti u budžetu oko 150 miliona.

MILJKO ČETROVIĆ, REPUBLIČKI POSLANIK, PREDSEDNIK OKRUŽNOG ODBORA SRS–A I KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA OPŠTINE KRALJEVO - piše Dragan Vukićević
Takozvana demokratska vlast najveće je zlo za Kraljevo

   • Ako pobedim na ovim izborima, uložiću sve svoje napore i mogućnosti i kao čovek i kao stručnjak da se prevashodno izborim za istinu i pravdu i poštenje u radu lokalne samouprave, počev od predsednika opštine do svih čelnika lokalne vlasti. Da na ključna mesta dođu časni i pošteni ljudi, stručni, i da im funkcija bude velika obaveza, velika odgovornost i žrtvovanje radi interesa i grada i cele opštine Kraljevo

   Ima dosta problema u celom gradu i opštini Kraljevo. Prethodne dve godine, nažalost od dolaska takozvanog demokratskog bloka na vlast, jedan od gorućih problema su sam grad i opština i ti problemi nisu ni počeli da se rešavaju, jer ta koalicija koja je došla na vlast bez ikakvog je programa, samim tim i bez predstave ili spiska prioriteta šta treba rešavati i koji su ključni problemi - kaže za „Ibarske novosti” Miljko Četrović, kandidadt na predstojećim vanrednim izborima za predsednika opštine Kraljevo, narodni polsanik i predsednik Okružnog odbora Srpske radikalne stranke, odgovarajući na pitanje koji su najakutniji problemi u kraljevačkoj opštini. Četrović ističe da su prethodne dve godine izgubljene i da je nedopustivo ignorisanje svake dobronamerne inicijative radikala u Skupštini opštine Kraljevo.
   Kao kandidat SRS i šef Odborniče grupe SRS u SO Kraljevo, sa svojom odborničkom grupom do sednice SO ja sam pokušavao da ključne teme stavim na dnevni red Skupštne opštine i da se o njima raspravlja, ali nismo dobili podršku većine i posledice su teške i po grad i po celu opštinu. Izgubljene su dve godine sa potrošenih nekoliko milijardi, kako kroz budžet, tako kroz opštinska javna preduzeća. Suština je u tome što ovi koji su došli na vlast januara 2004. nisu shvatili velike obaveze, odgovornost i teret funkcija koje su olako prihvatili i nisu se uhvatili sa ključnim problemima. Jedini cilj i način vođstva lokalne vlasti je bio osmišljen da zadovolje svoje lične interese, interese grupa koje su oko njih i stranaka koje su predstavljali i dalje ih predstavljaju u ovoj lokalnoj vlasti. Nije ni čudo da SO Kraljevo nije usvojila budžet za 2006. godinu, što jasno govori o nefunkcionisanju ove koalicije lokalne vlasti. SRS i odbornička grupa je poslala otvoreno pismo ministru za lokalnu samoupravu, Vladi Republike Srbije i predsedniku Narodne skupštine još pre rasprave o budžetu za 2006. iako se o njemu raspravljalo na dan kada je isticao zakonski rok za usvajanje budžeta za 2006, a to je 20. decembar, u kome je navedeno da je SRS prilikom prikupljanja potpisa za opoziv bivšeg predsednika opštine dr Radoslava Jovića tražila i raspisivanje vanrednih lokalnih izbora. Kako su građani potpisali za pokretanje postupka za opoziv predsednika opštine, tako su potpisali i za raspisivanje vanrednih lokalnih izbora, svesni nefunkcionisanja ove koalicije i celokupne lokalne vlasti. Jer, naš stav jeste da je jedino rešenje bilo da se održe i vanredni lokalni izbori i izbori za predsednika opštine.

• I - kakav ste odgovor dobili?
- Iz Ministarstva smo samo dobili obaveštenje da je ministar zatražio celokupnu dokumentaciju u vezi sa lokalnom vlašću u Kraljevu, znači statut SO Kraljevo, poslovnik o radu SO i zapisnike sa sednica SO i da će preduzeti zakonom predviđene mere kada bude dobio tu kompletnu dokumentaciju. Od tada do sada nismo nikakvu povratnu informaciju dobili! Posle sednice kada nije usvojen budžet za 2006. mi smo dopunili otvoreno pismo i ponovo se sa tom dopunom obratili i ministru i Vladi. Istovremeno, poslali smo zahtev ministru za finansije - budžetskoj inspekciji da pošalju budžetsku inspekciju da se izvrši kontrola i revizija budžeta za 2004. i 2005. i revizija poslovanja javnih preduzeća. Još uvek nismo dobili nikakav odgovor od ministra finansija. A posle neusvajanja budžeta za 2006. mi smo takođe poslali dopis ministru finansija da preduzme odgovarajuće mere saglasno zakonu o budžetskom sistemu zbog nesprovođenja odredbi zakona kada je u pitanju priprema, izrada budžeta za 2006. i da se odgovorni kazne zato što nisu ispoštovali zakonske odredbe kada je u pitanju bila priprema i usvajanje budžeta koji nije usvojen.

•Šta posle ovih izbora? Koji su to prvi zadaci koje budući gradonačelnik mora da rešava?
   - Nadam se i verujem, uz podršku građana koju smo dobili kada smo skupljali potpise za opoziv predsednika opštine i raspisivanje likalnih izbora, da su građani svesni situacije i nefunkcionisanja lokalne vlasti i imam veru i nadu da ću ih pobediti na ovim predsedničkim izborima i da će odmah nakon toga uslediti vanredni lokalni izbori. Jedino je to pravo rešenje za sve građane opštine Kraljevo, da izaberu novog predsednika opštine i da se formira vlast koja će raditi u interesu i samoga grada i cele opštine i da se uz jedan program sa prioritetima razrešavaju ključni problemi, i da se što pre počnu rešavati ovi nagomilani problemi. Da se izvrši racionalizacija i reorganizacija opštinske uprave koja nije u funkciji građana, da se sagleda poslovanje javnih preduzeća, njihova racionalizacija i reorganizacija, da ne dođemo opet u situaciju da javna preduzeća kao „Vodovod", „Čistoća", „Ibarske novosti", rade sa gubicima i da se ta sredstva nadoknađuju iz budžeta opštine Kraljevo.
   Mora se mnogo ozbiljnije pristupiti organizaciji lokalne vlasti, jer građani koji teško žive, većina na ivici egzistencije, njihove obaveze prema lokalnim taksama za plaćanje računa za lokalnu samoupravu su iz godine u godinu sve veće, ali nažalost nemaju mogućnost da im se to adekvatno vrati kroz usluge kako i opštinske uprave tako i javnih preduzeća. Ne može se dozvoliti i dalje pljačkanje građana, a da se ne polažu računi o radu, potrošenih sredstava, rešavanju svakodnevno svih problema građana. Posebno je bitno da budžet opštine Kraljevo mora tako biti predložen, on nije mali gledajući ta sredstva, on je za 2006. bio predviđen milijardu i po dinara, da mora više da poprimi socijalni karakter jedan deo, drugi deo da bude razvojni, da se iz tog budžeta krene sa pomoći i poljoprivrednicima, zanatlijama, malim privrednicima, a ne da bude budžet koji će biti rasipnički. Smanjili bismo tako izuzetno tešku situaciju velikog broja građana čija je socijalna situacija preteška, a pomogli bismo da seljaci, mali privrednici i zanatlije mogu da rade i da žive od svog rada, a samim tim to bi bila pomoć i svim građanima.

• Vi ste i kao narodni poslanik i član Odbora za privatizaciju Narodne skupštine Republike Srbije bili i ostali kao redak poslanik iz naše sredine koji je zastupao interese radnika u privatizaciji preduzeća iz našeg kraja. Zašto lokalna vlast olako prelazi i prihvata ovakvu privatizaciju, pogotovo što novac odlazi u Beograd, a problemi ostaju u Kraljevu? Šta ćete Vi, kao mogući predsednik opštine, da preduzmete?
   - Bio sam i biću i dalje spona između radnika privatizovanih preduzeća i Ministarstva za privredu i Agencije za privatizaciju i Odbora za privatizaciju Narodne skupštine Republike Srbije. Saglasno članu 61. Zakona o privatizaciji, Odbor za privatizaciju je jedini koji kontroliše tok privatizacije i rad Agencije za privatizaciju. Nažalost, od 1.500 privatizovanih preduzeća do kraja 2005. godine efekti su katastrofalni po radnike. Posledice su što ti takozvani većinski vlasnici, koji su putem aukcije ili tendera došli u većinski posed privatizovanih preduzeća, nisu težili da ta preduzeća rade i svoju delatnost da obavljaju kako se do privatizacije obavljalo, već su samo hteli da kroz privatizaciju dođu do ogromne imovine za vrlo nisku cenu, čak i na otplatu do šest godina, do ogromnog poslovnog prostora, građevinskog zemljišta, hala, često i repromaterijala i druge imovine koja se zatekla u preduzeću. Da bi to ostvarili, težili su da što više radnika izbace iz preduzeća po raznim osnovama i radnici su šikanirani od tih većinskih vlasnika. Ostajali su bez posla i plata, mnogi su štrajkovali, ali nisu imali pomoć ili zaštitu od nadležnih državnih organa. U želji, a i obavezan sam da tim radnicima pomognem i kao čovek i kao poslanik, uložio sam maksimalno sve svoje snage. I uspeo sam kao narodni poslanik i član Odbora da pomognem radnicima ,,Autoprevoza" iz Vrnjačke Banje i došlo je do raskida ugovora pravosnažnom presudom Višeg trgovinskog suda sa kupcem tog preduzeća, kao što je došlo do raskida ugovora sa kupcem ,,Hladnjače" i ,,Poljoprometa" iz Kraljeva. U toku je postupak oko ,,Elektrona", a po zahtevu radnika, doći će na dnevni red i privatizacija A. D. ,,Srbije".
   Čak i ove „uspešne privatizacije” koje su tako prikazivane, uspešne su samo na papiru. Iza te uspešnosti stoji katastrofalan položaj radnika, u tim preduzećima ima svega, za šta je dokaz ,,Stari Jasen"… Posle više sednica Odbora, odlučili smo da odmah posle pauze, negde krajem januara ili početkom februara, obiđemo po okruzima preduzeća koja su privatizovana i da se na licu mesta članovi Odbora uvere kakvo je stanje u privatizovanim preduzećima.
   Niko od čelnika lokalne vlasti, pa ni bivši predsednik opštine Kraljevo, predsednik SO, nije ni u jednom momentu pokušao da zaštiti radnike iz tih privatizovanih preduzeća. Radnici su dolazili kod mene i žalili se da bivši predednik opštine nije hteo ni da ih primi, a da ne govorim da se angažuje kod Agencija za privatizaciju, kod Odbora za privatizaciju, da se pomogne tim radnicima i da se nezakonitosti u postupku privatizacije, neispunjavanje ugovornih obaveza kupca sankcioniše, da se što pre ugovori raskinu, da se spasi preduzeće, da se spasu radnici, da ostanu na poslu da rade i primaju plate, kako bi mogli da žive i oni i njihove porodice. Ja ću se truditi da mnogo brže i efikasnije dođe do zaštite osnovnih prava radnika u privatizovanim preduzećima. Osim toga, kao narodni poslanik i predsednik opštine, otići ću u Vladu Republike Srbije i u sva potrebana ministarstva i da se direktno borim za prava radnika u tim preduzećima. Predstoji nam privatizacija i tender za Fabriku vagona, ,,Magnohrom”, gde je na hiljade radnika, i zamislite posledice ako ta dva kolektiva dožive istu sudbinu kao ovi u već privatizovanim preduzećima. Onda ne bi bilo spasa ni gradu ni opštini Kraljevo.

• Ukoliko budete izabrani, pretpostavljam da ćete biti u prilici da sprovodite i program Srpske radikalne stranke, za šta ste u Skupštini opštine do sada bili blokirani?
   - U ovoj predizbornoj kampanji Opštinski odbor SRS izradio je program, srednjoročni program za opštinu Kraljevo, kojim je obuhvatio sve aspekte života i rada na celoj teritoriji opštine Kraljevo i pravce njihovog razrešavanja. SRS i ja, ako pobedim na ovim izborima, uložiću sve svoje napore i mogućnosti i kao čovek i kao stručnjak da se prevashodno izborim za istinu i pravdu i poštenje u radu lokalne samouprave, počev od predsednika opštine do svih čelnika lokalne vlasti. Da na ključna mesta dođu časni i pošteni ljudi, stručni, i da im funkcija bude velika obaveza, velika odgovornost i žrtvovanje radi interesa i grada i cele opštine Kraljevo.

• Da li to znači da, kao i za ove što važi, da neće biti mesta za stručnjake ako nisu članovi stranke?
   - Neće biti jedini uslov da čelnici lokalne samouprave budu članovi stranke koja sačinjava tu vlast. Neće se ponoviti sadašnja praksa ukoliko ja pobedim na ovim izborima, a za to je dokaz podela javnih preduzeća i funkcija po stranačkim pripadnostima, pa sad imamo javna preduzeća koja pripadaju određenim strankama i to su kao njihovi privatni posedi gde niko ne sme da se meša iz drugih stranaka, a posledice su takve da ih osećaju svi građani.
   Poručujem građanima da dobro razmisle pre nego što zaokruže za koga će glasati na izborima 05. februara za predsednika opštine Kraljevo, a sa druge strane želim da im saopštim da se nisam kandidovao za predsednika opštine Kraljevo radi sebe, radi svoje porodice, radi SRS, već radi svih građana opštine Kraljevo. Ruke su mi čiste i želim da se žestoko suprotstavim i izborim protiv korupcije, građevinske mafije, kriminala u funkcionisanju lokalne vlasti, počev od SO Kraljeva i opštinskih javnih preduzeća i svih ustanova koje finansiraju građani.
   Ako me građani izaberu, žrtvovaću se i svim svojim snagama ću se truditi da ostvarim tu borbu za sprovođenje zakona za afirmaciju lokalne vlasti i boriću se i kao narodni poslanik da ostvarim interese opštine Kraljevo.

KANDIDOVAO SAM SE RADI SVIH GRAĐANA
   Poručujem građanima da dobro razmisle pre nego što zaokruže za koga će glasati na izborima 05. februara za predsednika opštine Kraljevo, a sa druge strane želim da im saopštim da se nisam kandidovao za predsednika opštine Kraljevo radi sebe, radi svoje porodice, radi SRS, već radi svih građana opštine Kraljevo. Ruke su mi čiste i želim da se žestoko suprotstavim i izborim protiv korupcije, građevinske mafije, kriminala u funkcionisanju lokalne vlasti, počev od SO Kraljeva i opštinskih javnih preduzeća i svih ustanova koje finansiraju građani.

DR ZORAN MILJKOVIĆ, PREDSEDNIČKI KANDIDAT POKRETA „KRALJEVO IZNAD SVEGA” - POKRETA ČIJI JE OSNOVNI MOTO BOLJI ŽIVOT NAŠIH LJUDI - piše Slobodan Rajić
Probleme nam neće rešiti niko iz Beograda, već samo mi Kraljevčani

   • Dr Zoran Miljković, kandidat za predsednika opštine ispred Pokreta „Kraljevo iznad svega”, rođen je 5. novembra 1948. godine u Kraljevu, gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju, a potom Medicinski fakultet u Beogradu. Godine 1981. specijalizirao je dečju hirurgiju i radi u ZC „Studenica”, na odeljenju Dečje hirurgije. Hiljade uspešno operisanih dečaka i devojčica najbolji su pokazatelj kvaliteta njegovog rada. Oženjen je i otac dvoje dece. Nikada se aktivno nije bavio politikom, nije bio član nijedne stranke, a i sada je predložen kao vanstranački kandidat

   •Gospodine Miljkoviću, zbog čega ste odlučili da se prvi put i na ovaj način kandidujete na jednu političku fukciju, za predsednika opštine Kraljevo?
Još je Volter rekao da je „politika veština da se laže u pravi čas”, a narod ovog kraja je višegodišnji svedok lažnih obećanja skoro po pravilu istih ljudi i njihovih stranaka. Svedoci smo sve izraženije socijalne, ekonomske i političke krize u našoj opštini, našem gradu, našoj ulici... Odluka da se kandidujem za predsednika opštine Kraljevo vezana je za moje poglede na svet, koji su formirani kroz emocionalne stavove. Volim ovaj grad, ljude sa kojima se družim nekoliko decenija, Ibar i Moravu, Goč i Rudno, Žiču i Studenicu, Slogu i Milutina...
Godinama pokušavam da shvatim naše skupštinske delegate, nivoe i ciljeve njihovih beskonačnih rasprava i stranačkog dodvoravanja, i ne uspevam. U tom smislu ne dozvoljavam da se neko poigrava mojim emocijama i da ih na osioni i bahat način izigrava, a sve zarad političkih poena i privilegija raznih vrsta. Nisam gubitnik, ne podnosim poraze, ni u uličnim tučama, ni u akademskoj raspravi. Priroda mi je podarila fizičku i mentalnu snagu da svima kažem istinu u lice i da se borim za nju, bez stranačkog obeležja. I mislim da nisam jedini. Ima nas mnogo takvih, ali smo do sada, nažalost, uglavnom bili po strani.
Kada se rodila ideja o Pokretu „Kraljevo iznad svega”, shvatio sam da je pravi trenutak da se aktivnije angažujem, pa i konačno prihvatim kandidaturu za predsednika opštine. Smatram da jednom to mora da se desi - da Kraljevčani iznedre iz svojih redova gradonačelnika koji će samo njima i nikom drugom biti odgovoran i polagati im račune. Svi ljudi koji nas budu podržavali u ovakvom konceptu, koji znači ne samo zamenu funkcionera, već i promenu odnosa prema politici i načinu na koji se ona vodi, imaće šansu da formiraju pravu viziju našeg grada i opštine, koja se razlikuje od onih slika podvučenih crnom linijom na našem plakatu.

• Šta Vi i Pokret čiji ste kandidat nudite novo Kraljevčanima, kakve promene u načinu ponašanja, života i rada u odnosu na dosadašnju vlast?
Mislim da je pojava Pokreta „Kraljevo iznad svega” kvalitativna promena u odnosu na dosadašnju vlast, jer nas stranački interesi neće zanimati, već samo interesi grada i ljudi opštine. Maksimalno ćemo insistirati na formiranju stručnih opštinskih službi za sve oblasti gde će propusnica biti znanje, a ne stranačka pripadnost.
Kada odete na pijacu, seljak će vam za krupan krompir reći da je dobar, a za sitan da je loš, to je istina o kojoj nijedan seljak ne raspravlja. U tom kontekstu i mi ćemo uzimati samo prave stručnjake, jer trenutno mnogo je na funkcijama sitnog, stranački izabranog „krompira”. Davaćemo šansu mladim, energičnim i temperamentnim ljudima, jer im te osobine mogu pomoći da od prosečnih postanu vrhunski stručnjaci, čiji će moto biti „Kraljevo iznad svega” i bolji život naših ljudi.

• Kakav je Vaš stav o boljoj organizaciji i povećanju efikasnosti opštinske uprave i administracije u Kraljevu?
Predsednik opštine ima ogromnu ulogu pre svega u načinu na koji reguliše funkcionisanje lokalne uprave. U mnogim opštinama na delu je već moderna, odgovorna, efikasna administracija i servisno orijentisana lokalna uprava. Poslovanje se obavlja korišćenjem savremene IT tehnologije uz stalno praćenje i poboljšanje rezultata rada opštinskih službenika. Dokumenta se pribavljaju u kratkom vremenskom roku, bez čekanja u redovima, pa čak i bez dolaska u zgradu opštine - dakle putem interneta. Kraljevo i u tom pogledu zaostaje za drugim opštinama. Pozitivna iskustva drugih biće mi snažan oslonac i polazna osnova za reformisanje i unapređenje rada lokalne (samo)uprave.

• Kako zamišljate dalju saradnju sa Republikom i njenom Skupštinom i Vladom i na koji način da se ostvari ta saradnja?
Naši ljudi su glasanjem uvek birali nekoliko poslanika za republičke i savezne institucije. Ne vidim, godinama unazad, šta su ti predstavnici činili nešto dobro za grad i opštinu. To su zapravo dobro uhljebljeni „trutovi” koji koriste stranačke i političke benificije, a istovremeno iz nekog neobjašnjivog straha ne progovaraju ni reč na skupštinskim zasedanjima, a sve poštujući neke „trule” partijske interese i povezanosti. Verovatno da samo njima odgovara tako „dobra” saradnja sa Republikom i Beogradom, gde sve pare šaljemo njima, a mrvice nam se vraćaju!? To je jedan konfuzan prostor u kome sebe ne vidim, iako sam svestan neophodnosti političkog postojanja. Ako izbegnete politiku, onda se ona počne baviti vama i tada možete završiti ili u rovu, ili u grobu, ili u inostranstvu.

• Na koji način da se mi u lokalu, u Kraljevu, izborimo za novi stil ponašanja i protiv dugogodišnje „beogradizacije” i centralizacije Srbije?
U našim lokalnim okvirima moramo se boriti protiv krize morala, iz koje proističu korupcija, beščašće i još mnogo toga. Ne može postojati zakon i pravda u vidu „paučine”, kroz koju prolaze krupne muve, a hvataju se male. Ako se nekada budemo zapitali koja je Vlada najbolja, moj odgovor je: ona koja nas uči kako da vladamo sami sobom. E, sa takvom Vladom treba da sarađujemo u obostranom interesu. Ja nisam za kompromise, jer ih shvatam kao sporazume između partnera po kojima svako dobija ono što ne želi. Nadam se da će novim izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi opštinama ponovo biti vraćene njene ingerencije, pre svega u pogledu finansija i imovine, i da će to omogućiti novi polet u razvoju lokalnih zajednica.

• Koja bi bila Vaša osnovna predizborna poruka biračima u kraljevačkoj opštini?
Želim da im poručim na kraju da me ne vide samo kao još jednog lekara koji počinje da se bavi politikom! Ja sam pre svega ogorčeni i zabrinuti Kraljevčanin, koga kao i vas boli sve ovo što se dešava sa našim gradom. A probleme nam neće rešiti nijedan politički vođa, nijedna politička partija, niti neko iz Beograda. Možemo ih rešiti samo mi Kraljevčani, zajedničkim naporima. Dolazi vreme lokalnih lidera koji imaju dovoljno autoriteta i moralnog kredibiliteta da motivišu i inspirišu ljude oko sebe. Ja ih vidim u mnogim Kraljevčanima i smatram sebe za jednog od njih.

UMESTO OBEĆANJA - VIZIJA RAZVOJA
IN: Šta sadrži Vaš predizborni program, šta nudite i obećavate biračima?
Izborne kampanje su trenuci kada svi kandidati izlažu svoje programe. Obećavaju mnogo toga, od čega najčešće ne bude ništa!? Ja neću izlagati svoj program, neću davati obećanja. Umesto toga, postaviću pitanje i sebi, ali i svim građanima Kraljeva: U kakvom gradu želimo da živimo? Ili drugačije rečeno: Kako Kraljevo treba da izgleda 2010. godine?
Odgovor ne želim i ne mogu da dam samo ja i on ne može biti parcijalan. Odgovor možemo da damo svi mi zajedno - Kraljevčani. Niko drugi sa strane ne može bolje da zna od nas samih šta su nam problemi, šta su nam potrebe i interesi. Ja to želim da čujem od građana Kraljeva. Potreban nam je cilj kojem zajednički težimo. Potrebna nam je vizija, i ona mora biti zasnovana na konsenzusu svih uglednih, mislećih ljudi i običnih građana!? Stranačka pripadnost ne sme biti smetnja u donošenju odluka koje su od životnog značaja za sve nas. Vizija o tome u kakvom gradu želimo da živimo mora da bude osnova za Strateški plan razvoja opštine Kraljevo. Ovo je prvi i osnovni dokument od koga polazi realizacija svake politike. Kraljevo ga godinama nema i zato su aktuelne političke opcije u svom kratkom opstajanju na vlasti svaki put polazile ispočetka i nudile parcijalna rešenja.
Kada je, dakle, reč o programu, ja razmišljam o metodologiji, načinu, o tome kako Kraljevo učiniti prijatnim mestom za život, a ne samo o tome kako rešiti jedan gorući problem.

SPORT I KULTURA - BOŽJI DAR
Najlepše što je Bog dao čoveku su sport i kultura. To dvoje bi trebalo da predstavljaju civilizacijske vrhove svakog naroda. Zato sam uvek bio vezan za sportiste našeg kraja kao lekar, a u periodu od 1994. do 1996. godine bio i predsednik KK „Sloga” u njenim najtežim vremenima. Uspeo sam, sa još nekolicinom zaljubljenika u košarkaški klub, da ga sačuvamo od rasula i dovedemo do prve lige uz sređivanje vlasništva nad nekretninama, kao i nad halom sportova. Zagovornik sam ideje o neophodnosti gradnje zatrvorenog bazena, uz novu halu sportova ili podizanje tzv. „balon hale” koja je jeftinija u kojoj bi i rukometaši mogli da nađu svoj dom. Srce bi mi bilo na mestu kada bismo dobili novu zgradu za naše pozorište, gde bismo se divili predstavama, baletskim i muzičkim numerama. Zato ću se uvek zalagati za sport i kulturu na nivou naše opštine, jer samo tako možemo našu decu vezati za prave vrednosti i boriti se protiv droge i kriminala, maloletničke delinkvencije.

PLAKAT IZUZETNE VREDNOSTI
   Pored sivih, monotonih predizbornih plakata za kandidate za predsednika opštine Kraljevo, koje smo godinama gledali, sa fotografijama kandidata i porukama „Vaš predsednik”, „Najuspešiji privrednik”, „Dobar domaćin”... i uz pravi „rat”, sa prelepljivanjem, cepanjem, precrtavanjem izlepljenog propagandnog materijala, u ovoj predizbornoj kampanji pojavio se i jedan potpuno novi plakat koji promoviše pre svega prošlost, sadašnjost i budućnost Kraljeva. U prvi plan stavlja Kraljevo, a ne kandidata.
   To je plakat Pokreta „Kraljevo iznad svega”, koji je za predsednika opštine kandidovao dr Zorana Miljkovića. Ovaj predizborni plakat, sa izuzetnim dizajnom, fotografijama i tekstom, pleni svojom lepotom i prikazuje istorijski razvoj, uspon, ali i trenutnu krizu i probleme Kraljeva. Za razliku od drugih predizbornih plakata, nije oblepljen po reklamnim panoima i fasadama, već skromno, nekako strane, stoji u izlozima pojedinih firmi, preduzeća i ustanova. Kako ističu u Pokretu „Kraljevo iznad svega”, za njihov plakat vlada veliko interesovanje, pa ga mnogi pojedinci i organizacije traže u izbornom štabu Pokreta „Kraljevo iznad svega”, jer žele da ga sačuvaju za uspomenu.

KRALJEVČANKA ANA MILOŠEVIĆ - NAJMLAĐI SUDIJA U SRBIJI, POSTDIPLOMAC NA DVA FAKULTETA, PREDAVAČ - piše Marina Miljković Dabić
Imamo dobre šanse da uredimo ovu državu

   Na Zapadu, kažu, već vekovima važi pravilo: da sudija treba da je više učen nego dosetljiv, više poštovan nego omiljen i više obazriv nego samopouzdan. Na tom istom Zapadu najbolji advokati postaju sudije. U Srbiji, najbolje sudije - odlaze u advokate. Ana Milošević, rođena Kraljevčanka (ovde je završila i osnovnu i srednju školu, diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu), imala je 28 godina kada je postala najmlađi sudija u državi. Svesna je, kaže, da je pravda filozofska kategorija, da su svi smatrali da je ,,rođena za advokata", ali je u poslu sudije-krivičara osetila profesionalni izazov. Već tri meseca je i portparol Prvog opštinskog suda u Beogradu, koji je najveći sud u zemlji. Ona je, čini se, na vreme shvatila da život ne treba da bude roman koji nam se desio, već roman koji smo sami stvorili.
Ko je, zapravo, sudija Ana Milošević, koja treba da presudi, recimo, Aleksandru Tijaniću ili Čedomiru Jovanoviću kao okrivljenima, ili u procesu gde se Bogoljub Karić pojavljuje kao privatni tužilac?

PRAKTIČNE NEZNALICE
- Ne potičem iz porodice pravnika, pa su mi studije prava u početku bile apstraktne, ali već na drugoj godini studija shvatila sam - da je to to. Još tokom školovanja u Kraljevu profesori su mi govorili da sam ,,rođena za advokata", jer sam uvek druge branila. Studirala sam prava sa namerom da budem advokat. Onda sam počela da radim u pravosuđu. Ne baš slučajno… Po preporuci sam odabrala Prvi opštinski sud u Beogradu za dvogodišnju pripravničku praksu. Iskusni advokati i sudije govorili su da se posao najbolje uči u sudu. Sa Pravnog fakulteta, kao verovatno i sa većine ostalih, u realan život ulazite kao praktične neznalice. Posle te dve ,,pripravničke" godine, definitivno sam se ,,zaljubila" u pravosuđe.
Srbija danas ima oko 2.400 sudija. To što je najmlađa među njima, Ana skromno komentariše kao srećan splet okolnosti: fakultet završen na vreme, odmah posle toga počela je da radi kao pripravnik, položila na vreme pravosudni ispit. Od njega počinje da se računa staž za izbor sudije.
- Ja sam sada sudija Opštinskog suda, a za tu funkciju potrebno je dve godine od položenog pravosudnog ispita. U trenutku izbora (mart 2004. godine), ja sam imala dve i po. Izbora je bilo te godine, ali je moglo da se desi i da budu tek za pet godina. Da li bih i tada bila najmlađa - ne znam. Sticaj je okolnosti da sam tako mlada izabrana. Nije uobičajeno.
Novinare, naravno, zanima kako sve to izgleda u praksi: optuženi sedaju na klupu, a onda ugledaju mladu i lepu žensku osobu koja treba da im presudi. Kako reaguju?
- Bojala sam se srpskih predrasuda, onih koji idu na štetu žena i na štetu mladih. Primetim, najpre, iznenađenje na licima ljudi koji me prvi put vide, ali mislim da kroz samo par minuta počnu da razmišljaju o svom problemu, pa im postane svejedno ko im sudi. Prvi opštinski sud u Beogradu je najveći sud u državi, ima najveći broj sudija. Odeljenja unutar suda su razdvojena po materiji. Ja sam u krivičnom odeljenju - sudija-krivičar i sudim za krivična dela za koje je predviđena kazna zatvora do 10 godina.
Jeste li nekada izrekli najvišu zaprećenu kaznu?
- Sudska kaznena politika je generalno mnogo blaža od zakonske. Na opštinskom sudu mogu se, po zakonu, izreći kazne od 10 godina, ali to se zaista retko dešava. U sudskoj praksi, recimo, za krivično delo za koje je predviđena kazna do pet godina, dve se smatraju kao jako stroga kazna, bez obzira što je mnogo više zaprećeno, ali to ostavlja prostor sudiji za dobru individualizaciju, tako da od same ličnosti okrivljenog zavisi koliku će kaznu dobiti.
Istraživanje Svetske banke o efikasnosti pravosuđa u devet evropskih zemalja Srbiju stavlja na poslednje mesto: prosek trajanja sporova kod nas je 1028 dana ili skoro tri godine. Ključni problem srpskog pravosuđa je neefikasnost?

KORUPCIJA
- Svakako da ima tih primera. Kad vam neko izvuče kao protivargument slučaj koji traje 15 godina, vi prosto na to - nemate šta da kažete. Na sreću, takvi slučajevi koji su najčešće vezani za parnične postupke, nisu dominantni. Svaki sudija će vam reći da je presuda koju je izrekao pravična ili pravedna, ali pravda je filozofska kategorija. Ugao gledanja je uvek različit: u sudskim postupcima uvek neko gubi, a neko dobija. Posao sudije i nije da omogući da svi budu zadovoljni.
Ipak, u Srbiji je široko rasprostranjeno mišljenje da je sudstvo korumpirano, da nije očišćeno od sudija i tužilaca iz vremena Miloševića i da je u Srbiji veoma teško doći do pravde. Pre nekoliko meseci, zbog navodnog primanja mita, uhapšen je i sudija Vrhovnog suda?
- Nisam sklona generalizacijama. On jeste uhapšen, ali ne znamo da li će biti i osuđen. Ukoliko bude - to je, ipak izolovan slučaj. Mogu da postavim kontrapitanje: ako su sve ili neke sudije korumpirane, zašto i oni nisu uhapšeni kao taj sudija? Lično zaista nisam imala prilike da se sa korupcijom sretnem u svom poslu. Činjenica je da jedna strana iz sudnice uvek izlazi nezadovoljna. Presuda je uvek u nečiju korist, pa onaj koji je nezadovoljan ne daje za pravo ni drugom, ni sudu, nego to često koristi kao izgovor za svoj neuspeh.
Uzroci neažurnosti i neefikasnosti jesu delom objektivne prirode: loši uslovi rada, veliki broj predmeta po sudiji (250-300 predmeta u Beogradu), ali bar 50 odsto uzroka je, po analizama nekih nevladinih organizacija, subjektivno: nedovoljno znanje, nezainteresovanost, nemotivisanost sudija. Koliko će godina biti potrebno za dobijanje valjanog i efikasnog sudstva?
- Biti sudija u Srbiji, meni se čini, je samo pitanje entuzijazma. Uslovi za rad su jako loši, postupci traju jako dugo zato što ih ima toliko mnogo, tehnički ne možete da ih radite brže nego što ih radite. Materijalna satisfakcija je, iz našeg ugla, nezadovoljavajuća, profesionalna ponekad izostane, tako da entuzijazam brzo nestaje što pokazuje veliki broj sudija koji i danas prelaze u advokaturu ili neke slične profesije gde mogu bolje da obezbede egzistenciju.
To je, rekosmo, obrnuti trend u odnosu na razvijeniji svet?
- Meni se, ipak, čini da je normalnije da se sudijom postaje kasnije, i zbog obrazovanja, i zbog iskustva, profesionalnog, a verovatno još više životnog. U Srbiji trend jeste obrnut što ne znači da je lako postati sudija, ali ste posle toga, pretpostavljam, prosto primorani da odete odatle.

MEDIJI
Postoje ocene da su "mediji u Srbiji potenciranjem primera neproduktivnosti sudova ili nekompetentnosti sudija jedan od krivaca što postoji negativna slika o domaćem pravosuđu". Zaposleni u pravosuđu često vole da istaknu i "nestručno izveštavanje poslenika javne reči". Koliko pravosuđe i mediji međusobno zagorčavaju život jedni drugima?
- Dobra saradnja je neophodna, jer pravosudni sistem treba demistifikovati. Jeste to bio zatvoren sistem u koji su ljudi imali malo uvida, pa su zaključke o načinu funkcionisanja izvlačili - ređe iz sopstvenih slučajeva, a češće na osnovu onoga što je "nekad neko negde o tome rekao". Dovoljno je da jedan čovek ima neko negativno iskustvo, brzo se to proširi i postane neko šire shvatanje.
Često javnost preventivno obaveštavamo o onim slučajevima koje smatramo bitnim i interesantnim. Sve informacije iz sudskih postupaka su dostupne, osim u nekim retkim situacijama kada je javnost isključena. Svesni smo potrebe medija za senzacionalizmom, za prvenstvom, za otkrivanjem informacija pre svih ili onih koje niko nema, ali trudimo se, ne znam koliko uspevamo u tome, da kasnije to ne utiče na našu odluku. Ovde mislim, naravno, i na sve one posledice koje to posle izaziva u medijima ukoliko se njihov sud i sud suda o tome - ne poklope.
Ana Milošević upisala je postdiplomske studije i na Pravnom fakultetu i, kasnije, i na Fakultetu političkih nauka jer joj se, kaže, učinilo da na pravima nedostaju segmenti vezani za međunarodno pravo i za međunarodne odnose. Pohađala je i domaće, i kurseve u inostranstvu koji su organizovani specijalno za sudije, jer je nakon 2000. godine počelo i otvaranje i pristupanje međunarodnim organizacijama koje su, neminovno, nametale međunarodne pravosudne sisteme.
- Prvenstveno mislim na Sud za ljudska prava Saveta Evrope koji već postupa po pritužbaa naših građana. Očekuju se prve presude koje, prema opštem stanju u našem pravosuđu sigurno neće biti povoljne za državu. Trenutno sam i predavač iz te oblasti sudijama i tužiocima, radnicima u pravosuđu. Ljudi moraju da shvate da to nisu instancioni sudovi: ukoliko niste zadovoljni odlukom domaćeg suda, ne možete očekivati od Suda za ljudska prava da on tu odluku ukine, preinači ili potvrdi. Prosto, može da utvrdi samo postojanje neke povrede vašeg prava u odluci ili postupku koji je prethodio i da naloži državi da te pogreške ispravi, ne samo u konkretnom slučaju, nego i za ubuduće.

MEĐUNARODNI SUDOVI
Konkretno, odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu su obavezujuće u tom smislu što se državi konkretno može naložiti da, recimo, žrtvi kršenja nekog prava isplati jako visoke iznose odštete. Ne postoji pravni mehanizam, kao u domaćem pravosuđu, kojim vi možete naterati državu da po toj odluci postupi. Ne možete joj, recimo, skinuti novac iz budžeta, ali je vrlo bitno, kod svih tih međunarodnih tela, da se njihove odluke u slučaju izostanka dobrovoljnog poštovanja, izvršavaju na politički način. Jednostavno se vrši politički i diplomatski pritisak koji nimalo nije naivan, što smo imali prilike da osetimo. Konkretno, recimo, u Savetu Evrope mogu vam biti suspendovana neka prava, a u slučaju drastičnog kršenja nekih njihovih odluka možete čak biti i isključeni iz članstva. A znamo koliko smo imali peripetija da uopšte dođemo u članstvo Saveta Evrope. Evropska unija takođe ima svoj sud u Luksemburgu. Samim pristupom tim organizacijama, mi priznajemo nadležnost tih međunarodnih tela, pa moramo po tome i da postupamo. Praksa drugih država koje su mnogo duže članice UN govori da jako retko ignorišu odluke međunarodnih tela.
Koliko je teže baviti se pravosuđem u nedovršenoj državi kao što je naša, nego u sređenoj državi?
- Ja ne znam kako je baviti se pravosuđem u uređenoj državi, ali mislim da imamo dobre šanse da ovu uredimo.
Kažu da čovek mora da ima dve stvari u životu. Prva je sreća: to je ono kad se čoveku pruži povoljna prilika. Druga je pamet: ona čoveku pruža mogućnost da povoljnu priliku iskoristi. Da li bi eventualno usavršavanje u inostranstvu u Vašem slučaju moglo da se podvede pod sreću, priliku, ili - ni jedno, ni drugo?
- To me je uvek privlačilo. I danas je tako, s tom razlikom što sam ranije sigurno mogla lakše da odem. Drago mi je što nisam, u smislu da sam tada mogla da napravim i neki nepromišljeni potez. Definitivno sam i sada zainteresovana za, recimo, postdiplomske studije, posebno međunarodnog prava. Ipak, zbog činjenice da sam ovde sudija i što radim posao koji sam želela da radim, sigurno ne bih napustila Srbiju. Otišla bih na studije, ali sa sigurnom namerom da se vratim u svoju zemlju.

PRESUDA PRE PRESUDE
Ono što sudijama najviše smeta jeste - presuda pre presude. I toga zaista ima: objavljuju se informacije tipa ,,uhapšen je ubica nekog…". To u javnosti stvara definitivnu sliku da je taj čovek kriv za nešto. Sa stanovišta sudske profesije, to je apsolutno nedopustivo. Da je neko kriv, treba da se dokaže u komplikovanom postupku. S druge strane, ako to ne bi bilo dokazano, ako bi ta osoba bila oslobođena, javnost bi krivila sud što je ubica oslobođen, jer ga je mnogo ranije tako okvalifikovala.

MOJA ZEMLJA
Sigurna sam da ovde ima nade za bolji život. Primećuje se napredak i u odnosu na prethodnih godinu dana, na prethodnih pet godina, da ne pričam o prethodnih petnaest. S pravom očekujemo da ćemo, kad prođe još toliko, živeti mnogo, mnogo bolje. Srbija jeste moja zemlja, nikad nisam imala tu dilemu.

VELIKO PRIZNANJE ZA MLADE KRALJEVAČKE PRAVNIKE - piše Slobodan Rajić

Kraljevo najbolji ogranak MPS u 2005. godini

    Na godišnjoj dodeli nagrada Mladih pravnika Srbije (MPS), održanoj nedavno u klubu „Drama” u Beogradu, u prisustvu stručne javnosti, predsednika sudova, sudija, kolega iz drugih gradova i medija, ogranak Mladih pravnika Srbije iz Kraljeva dobio je nagradu kao najbolji ogranak MPS u Republici u 2005. godini.

   - Ogranak MPS Kraljevo postoji već dve godine, ima 80 članova i brojne aktivnosti iza sebe, što je neminovno rezultiralo time da naše zalaganje za ostvarivanje ciljeva Udruženja putem edukacije članstva i šire javnosti, unapređenjem razvoja demokratije, pravne i građanske države, bude nagrađeno ovakvim prestižnim priznanjem - ističe Maja Tabaković, koja je kao član ogranka MPS Kraljevo bila delegirana da primi ovu nagradu.
U ogranku MPS u Kraljevu ne kriju zadovoljstvo dobijanjem značajnog priznanja, ali ga shvataju i kao veliku obavezu za dalju aktivnost.
- Činjenica da smo u konkurenciji velikih univerzitetskih MPS gradova i njihovih ogranaka u Srbiji kao što su Niš, Kragujevac i Novi Sad upravo mi dobili priznanje kao najbolji ogranak, pokazuje da dobra organizacija, odlično osmišljeni projekti i kolegijalnost u njihovoj realizaciji, produktivna saradnja sa Opštinskim sudom u Kraljevu i bezrezervna podrška kolega dovode do rezultata. Mladi pravnici Srbije kao strukovno udruženje pokušavaju da svojim akcijama daju skromni doprinos sveobuhvatnoj reformi našeg pravnog sistema u cilju približavanja pravu Evropske unije. Samo priznanje obavezuje za budući rad, a svakako predstavlja i satisfakciju za uloženi napor - naglašava Dalibor Dimitrijević, predsednik ogranka MPS u Kraljevu.

RUKOVODSTVO „PRIMATA” IZ MARIBORA POVODOM DOGAĐAJA U „EKONOMU” - piše Dragan Vukićević
ASNS predvodi pobunu radnika

   Predstavnici sindikata ASNS i radnici koji ih podržavaju sprečili su izvršenje sudske odluke Opštinskog suda u Kraljevu, kojom je odlučeno da se kompaniji „Primat” iz Maribora, zakonitom i većinskom vlasniku preduzeća „Ekonom” iz Ušća, omogući formalno preuzimanje rukovođenja preduzećem. Ovo se pored ostaloga navodi u saopštenju menadžmenta mariborskog „Primata” kao većinskog vlasnika u preduzeću „Ekonom” u Ušću, kao reagovanje povodom poslednjih događaja u tom preduzeću kada radnici nisu dozvolili da v.d. direktora Rodoljub Biorac uđe u krug preduzeća, uprkos pravosnažnoj sudskoj presudi.
   - Time bi se svi zaposleni vratili na svoja radna mesta i počeli ponovo redovno da dobijaju plate - kaže ovlašćeni predstavnik „Primata” Milan Visinski.
   - Napomenuo bih da je „Primatu” cilj povećanje obima proizvodnje i proširenje proizvodnih kapaciteta fabrike, a nikako njeno zatvaranje, što predvodnici puča u ,,Ekonomu” pokušavaju da nametnu kao motiv za svoje nezakonite postupke. Na ovaj način svi gubimo.
   Predstavnici ASNS su na taj način pokazali da ne poštuju ni zakon, ni sudske odluke, kao i želju da nezakonito stanje, koje su sami napravili, potraje što duže, a da većinu radnika drže u zabludi. Sve to dovodi u pitanje motiv predstavnika ASNS, koji osim što ne poštuje zakone, nikako ne štiti prava zaposlenih u ,,Ekonomu”, koji već mesec i po dana, otkako traje blokada fabrike, nisu primili plate koje su do sada redovno imali - konstatuje Visinski.
   On takođe kaže da su podstrekivanjem dalje opsade fabrike i obustave rada u „Ekonomu” čelnici sindikata ASNS grubo prekršili dogovor koji su postigli sa predstavnicima ,,Primata” na sastanku dan ranije, o čemu mogu da posvedoče i predstavnici ostala dva sindikata, Samostalnog i Sindikata Nezavisnost u preduzeću, koji su takođe prisustvovali i učestvovali na sastanku na kome je postignut dogovor.
Budući da je ASNS kao jedan od reprezentativnih sindikata još 2003. godine potpisao sporazum sa ,,Primatom” kao većinskim vlasnikom, bio je upoznat sa svim planovima i programima koji će biti primenjeni u fabrici i na njih nije imao primedbe.
   - Puč u fabrici, koji je potpuno protivan zakonu koji je na snazi u Republici Srbiji, predstavnici ASNS nazivaju štrajkom, a da pri tome nisu o njemu obavestili ni vlasnika niti rukovodstvo firme. Istovremeno, puč koji predvode nema sindikalne zahteve, već su nastupi ASNS upućeni isključivo protiv ,,Primata”, kao većinskog vlasnika. U ,,Primatu” veruju da većina radnika, ipak, iskreno želi da se što pre uspostave normalni odnosi u preduzeću i počne dalja proizvodnja - kaže Visinski.
   Inače, nemile događaje u ,,Ekonomu” budno prati i ambasada Republike Slovenije i u kontaktu je sa nadležnim organima Republike Srbije. Takođe, ambasada Republike Slovenije se nada da će problemi biti brzo i efikasni rešeni kako bi bila sprečena dalja poslovna i materijalna šteta, koja se odnosi i na 40 posto kapitala, koji nije u vlasništvu ,,Primata”.

RADNICI EKONOMA NASRNULI NA PREDSTAVNIKE PRIMATA
   Na ovlašćene i legalne predstavnike „Primata” koji su, u skladu sa sudskom odlukom, pokušali da uđu u fabriku, radnici i članovi sindikata ASNS su se obrušili kamenicama i uz pregršt psovki i guranja ih izbacili iz fabričkog kruga.
   - U ovom sporazumu nije napisano da gospodin Visinski uvodi 36 ljudi iz privatnog obezbeđenja, i to naoružanih do zuba. Nisu tačne činjenice koje je izneo gospodin Visinski da je ušao samo sa dva člana obezbeđenja, nego je pokušao da uđe sa tačno 36 ljudi - istakao je Đorđe Pašagić, predsednik OO ASNS Kraljevo.
   - Mi smo kao sindikat spremni da fabrika radi, ali ne po toj diktaturi i kako Slovenci žele da nas unište i opljačkaju - naglasio je Staniša Veselinović, predsednik ASNS-a ,,Ekonom".

PLANA - ZNAČAJNO, A NAPUŠTENO NASELJE - piše Marko Slavković
I legende i stvarnost

   • Godinama sam slušao čudne priče o Plani, selu udaljenom petnaestak kilometara od Ušća, prema Raški. Tek nedavno, odlučio sam da posetim to naselje, za koje su, pored ostalog, govorili da je, u vreme Rimljana, imalo više žitelja nego London stanovnika; da je u selu bilo mnogo rudnika, da ih i sada ima zatrpanih, iz čijih okana, bukvalno, izvire žuta voda; da i sada postoji nekada više desetina metara duboka jama, u narodu poznata kao tamnica, iz koje niko nikada nije izvučen, ni živ, ni mrtav; da ima ostataka grobova iz tog vremena; da u Plani i danas ima divljih zveri, dabome, i medveda, ali i da je civilizacija ušla u malobrojne domove Planjana

   Dan je već uveliko odmakao. Mnogo smo se zadržali dole, u zaseocima. Zato sam baš bio zadovoljan kad smo jednog od najstarijih meštana Plane, Stojka Bogojevića, zatekli kod kuće. Sad je on, umesto Pere Čingelića iz sela Bara, bez nećkanja, preuzeo ulogu vodiča. Ispostaviće se, odličnog vodiča.
   Stojko je dobrostojeći domaćin, rudarski penzioner, ali živi sam. I inače su u Plani staračka domaćinstva, sa po jedno-dvoje, troje je retkost u kući. A i domaćinstava je malo. Tridesetak. Od toga, desetak kuća je zaključano. Nema nikog, ili poneko dođe, tek s vremena na vreme. Tako i Stojkov sin. Eto ga povremeno, da ocu pomogne u mnogim poslovima, ali je sve to malo. Teško je čoveku, posebno čoveku u godinama, bez žene. Stojko se bavi poljoprivredom, stočarstvom, voćarstvom, baštovanstvom. U kući ima vodu, struju, električne aparate i sve drugo što mu je potrebno za solidan život. Vrlo je krepak, i vrlo držeć čovek, mada sa nekom močugom u ruci, što bi trebalo da predstavlja štap. Namerno ne kažem da je Stojko starina, iako ima samo jednu manje od osamdeset, jer mu, bukvalno, nigde nisam bio ravan u hodanju: niti po ravnicama, niti po brdima, ni po kamenjaru, ni po potocima, ni po livadama, ni po gustim i strmim šumama... Nigde. Omladina bi rekla: Stojko samo piči!

ŠTA JE SVE LEGENDA, A ŠTA STVARNOST
   Pre nego što smo pošli u obilazak sela i okoline, da se uverimo u priče koje danas imaju prizvuk i legendi i stvarnosti, Stojko nam je pokazao drveni raonik, napravljen od bukve pre skoro dva veka, a van upotrebe tek nešto više od dve decenije. Okačen je ispod strehe kuće i tu će ostati sve dok ne istruli ,,sam od sebe”. Njegov vlasnik po nasledstvu, pokojni Miloje Bogojević, ostavio je potomcima u amanet da taj raonik sačuvaju kako znaju i umeju, i da ga, ni po koju cenu, ne prodaju, ili unište. Zato je tu, i ko zna dokle će još ostati, i koga će sve nadživeti! To je stvarnost, to nije legenda.
   Idemo dalje. Stojko napred, čini mi se da normalno hoda, ali ja za njim, brate, skoro da trčkaram. Skakućem sa kamena na kamen, preskačem bare na livadskim uvalama, a u blatu se jasno vide tragovi divljih svinja.
- Ene, gle, tu su se kašile! - skreće mi pažnju Stojko.
Ne zaustavljamo se, već onako, u hodu, pitam: kuda li su otišle?
   - E, đavo će ga znat. Tude negde, po brdija, po šume. Ima i' svud. Ima i medveda, a ne nji'! - odgovara Stojko.
Samo što smo izašli iz sela, ukazala nam se nepregledna livada, strma i kamenita, većinom nepokošena, sa čestim i grupisanim niskim rastinjem. Takav teren narod najčešće naziva utrinom.
   - Sve to što vidiš, sve su ti tudije, nekad, u vreme Rimljana, bile kuće. Bilo, bogzna, koliko kuća! 'Iljadu, i više! Vele, kad je London imao dve 'iljade, ovde bilo tri 'iljade duša. Sve ono kamenje, nabacano kao da su zidovi, sve je to od tija kuća - značajnim tonom objašnjava mi Stojko, ali se ne osvrće i ne zastajkuje. Zna on, veliki put moramo da prepešačimo, veliki krug moramo da napravimo, i to po vrlo nepristupačnom terenu. I sve pre mraka, koji rano pada. Stižemo do jednog proplanka. Unaokolo, mlada stabla borova i jela, poneka njiva, pašnjaci i kamenjari. U daljini, šuma. Ogromna, gusta šuma, sa stablima do samog neba.
   Ispresecana je potocima, a duboko u utrobi krije tajnu... Uverio sam se, ali o tome kasnije. Tačno je, međutim, da je u pitanju i legenda i stvarnost. Pre toga, Stojko priča:
   - Ovo, 'de smo sad, to je tamnicko brdo. Tamnica, dabogme. Ko zna koliko je metara, možda i kilometar, bilo u dubinu. Boga pitaj! Tu je nekad, kad su vladali Rimljani, bacan i sa'ranjivan narod. Da l' su nešto krali, zlato, ili su nešto drugo zgrešili, niko ne zna. Uglavnom, tu su i' bacali. Pričaju da niko odatle nije izvađen, ni živ ni mrtav. Pa se to zatrpavalo, zatrpavalo, i sad nema više nego desetinu metara dubine ova tamnica. Zato se i tako zove, što se narod tu tamničio i ubivao.
   Uverio sam se, u Stojkovoj priči ima elemenata i legendi i stvarnosti. Snimak govori. Idemo dalje. Cilj nam je ogromna i nepristupačna planina, za koju se tvrdi da u svojoj utrobi krije rudnike zlata, bakra i ko zna čega još. Cilj nam je i potok, koji više liči na kanjon, u koji se slivaju svi drugi potočići, čija je voda potpuno žuta. Uverio sam se.
   Ne samo što sam se uverio, već sam taj fenomen i snimio.

,,NAROD JE BEGAO, K'O BEZ GLAVE”
   Zaista smo se teško probijali kroz šumu. Lišće je prekrilo stene i kamenje, pa se na svakih metar-dva okliznemo. Zadrže nas isprepletane grane ogromnih stabala, da ne završimo u potoku. Bolje i u potoku, nego da uganemo nogu. Ali, Stojko kao divokoza, nikako da ga stignem. Samo mu čujem glas, kad me upozorava kuda i kako da idem.
   Kad sam već malaksao, nervozan i spreman da odustanem od daljeg traganja za ostacima rudnika zlata, bakra i žutih izvora, čujem Stojka kako, i sam zadovoljan, oglašava da smo stigli na ciljano mesto. Sav u znoju, primetno išiban po licu i ušima, sedam na jednu stenu. Stojko počinje..., a ja ga molim da, najpre, danemo dušom. Zatim mu stavljam diktafon u ruke i glavom dajem znak da može da priča.
   - Ovo su ti, vidiš, bili otvori od rudnika. Ima i gor', i tamo, pa je sve zarušeno.
   Moj deda je ovde radio, a ja sam zaboravio kako je pričao. Znam da unutra ima zarobljeni vagoni sa rudom, i alat, sve. To je zatrpano, samo ima pomalo rupe, te se iz nji' istače voda.
   Žuta voda izlazi sa svija strana, 'de su bili otvori za rudnik. A kad bi se otvorila ta vrata, ceo tunel i sve bi se srušilo. Srušila bi se građa odma' što je podapirala jamu, jer bi uš'o vazduk. Mlogo davno ovde su dolazili neki ljudi iz Beograda, da otvore jednu jamu. Mlogo dobro su plaćali radnu snagu, pa kad su samo malo napravili rupu za jamu, ono je tamo, unutra, počelo sve da se ruši. Ko zna, možda se nije rušila samo građa, nego i brdo i stenje. Begao je narod, begali su svi, k'o bez glave. I niko više nije doš'o da ponovo proba, da to obnovi. Niko. A dobro su plaćali dnevnice. Zatvorili su sve, i opet, ispod jame izvire žuta voda, pa ide tamo dol', u glavni potok. Da l' to ide kroz rudu zlata i bakra, bogzna. Valjada, čim je ovako žuta.
   To, što je Stojko pričao, ima veze i sa legendama i sa stvarnošću. Ono što sam ja video, ima veze samo sa stvarnošću.
   Stojko nam, zatim, priča o zidinama davnašnjih kuća, ostataka od ,,tija” Rimljana, kad je Plana imala više naroda no Beograd. Objašnjava nam gde su sve nađeni ostaci tragova koji potvrđuju da je Plana zaista bila veliko naselje. Ne samo da su otkrivana groblja iz vremena Rimljana, već su i u bliskoj prošlosti na njivama, livadama i skorašnjim baštama, pronalažene ljudske lobanje. I legenda i stvarnost.

•••
   U selo se vraćamo drugim putem. Već je sumrak. Zahvaljujem Stojku na druženju i srdačno se rastajemo. Neki ljudi, ko zna odakle pristigli, hteli bi da nastavimo razgovor.
   Svako ima svoju priču, ličnu, ili u vezi sa legendama i stvarnostima sela. E, da nije mraka. Ovako, po lošem makadamu i opasnim krivinama, treba sići do Bara.
   A i po belom danu jedva smo stigli u Planu. Ali, i to je deo našeg posla. Nismo džabe sila, istina sedma, ali sila.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ŠKOLSTVO: DOBROVOLJNO PENZIONISANJE KRALJEVAČKIH PROSVETARA - piše Bojana Milosavljević
Otišlo manje od stotinu

   • U kraljevačkim osnovnim i srednjim školama uslove za prevremeni odlazak sa radnog mesta ispunio je 91 zaposleni, od 118 prijavljenih. Tako je ovih dana, isplatom otpremnina, okončan prvi ciklus započete reforme obrazovanja

   Reforma finansiranja obrazovanja, u prvoj fazi, otpočela je davanjem stimulativnih otpremnina zaposlenima u osnovnim i srednjim školama, kao i radnicima u učeničkim i studentskim domovima. Ovu pogodnost mogli su, takođe, da iskoriste i zaposleni na višim i visokim školama u Srbiji, ali samo oni koji ne rade u nastavi.
   U Kraljevu je na početku ove višemesečne kampanje, koja je, uzgred, okončana prvih dana ove godine, bilo 118 zainteresovanih za prevremeni prekid radnog odnosa. Posle procene Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, saglasnost za odlazak dobio je 91 radnik. U osnovnim školama u Kraljevu, novac po programu buduće finansijske i druge racionalizacije, dobilo je 56 nastavnika i 11 zaposlenih van nastave. U srednjim školama interesovanje za dobrovoljan raskid radnog odnosa bilo je manje: otpremninu je dobilo 17 predavača i sedam radnika van nastave.
Iako je sve teklo regularno, u smislu da je nastavni proces ovim prvim masovnijim odlaskom zaposlenih morao da ostane nenarušen, Nenad Slavković, načelnik Školske uprave u Kraljevu, tim povodom je izjavio:
   - Izvesni problemi bili su kod profesora razredne nastave, odnosno učitelja, koji su želeli da uz otpreminu napuste posao. Za njih nije lako mogla da se nađe zamena, a bez prijema novih radnika. Inače, na ovaj način je i veći broj prosvetnih radnika u Kraljevu, koji su do sada radili sa nepotpunom normom, dobio puno radno vreme.
   Kriterijumi su bili dobro razrađeni, jer u slučajevima kada za određeni profil radnika nema adekvatne zamene u ostalim školskim kolektivima, raspisuje se konkurs za prijem novih, ali samo uz saglasnost resornog ministarstva. Inače, najveći broj kraljevačkih prosvetara, koji su odlaskom dobili stimulativnu otpremninu, bili su upravo oni kojima je do ispunjenja jednog od uslova za odlazak u penziju ostalo dve godine ili nešto više potrebnog radnog staža. Njima je ponuđena jedna od varijanti ovog reformskog poteza republičke vlade: deset prosečnih bruto plata, sto evra po godini staža ili otpremnina po Zakonu o radu.
   Pomenute otpremnine, o kojima je proteklih meseci bilo mnogo reči, bile su na strogo poštovanom principu dobrovoljnosti i bezuslovnosti, a za njihovu isplatu iz republičkog buyeta bilo je izdvojeno blizu milijardu dinara. Istovremeno, za sada nije izvesno da li će i kada uslediti i drugi krug za ,,dobrovoljce". Neke procene nagoveštavaju da će se tokom ove godine potencijalni penzioneri naći u nepovoljnijem položaju od kolega koji su upravo napustili škole. Naime, u skladu sa opredeljenjima za dalje reformske zahvate (racionalizacija mreže škola, novi planovi i programi rada), najavljuje se donošenje socijalnog programa i odlazak radnika koji će tokom reforme biti proglašeni - tehnološkim viškom.



,,IBARSKE NOVOSTI" U POSETI PREDRAGU PAVLOVIĆU PREDU - GLUMCU - piše Ivan Rajović
Magične daske koje životom zrače

   • “Nijedan predsednik opštine niti je podržao neku bitnu ideju, niti je došao na neku novu koja bi išla u prilog ne samo nama, već i svima onima koji vole ovo naše Pozorište, koje je bez sumnje bilo i ostalo, čak i u takvim okolnostima, pravi hram kulture Kraljeva”.

Kraljevački glumac Predrag Pavlović, poznatiji kao Predo, rođen je 17. avgusta, sada već i za njega relativno daleke 1970. godine u Kraljevu. Kako skromno ističe, na isti dan kada je rođen i Robert de niro, ali nekoliko decenija kasnije. osmogodišnju školu završio je u ,,Četvrtom kraljevačkom bataljonu", a potom Mašinsko-tehničku. No, sticajem životnih, a i mnogih drugih ne manje bitnih okolnosti, nikada se nije bavio mašinstvom, zbog čega je možda ova disciplina izgubila jednog vrsnog stručnjaka, ali je on dobio mnogo više. Sa 14 godina ušao je u lokalno Pozorište i više nikada iz njega nije izašao, niti ima nameru.

OPČINJENOST ,,CEZAROM"
U to vreme na daskama ovdašnjeg već osvedočenog hrama kulture igrane su predstave ,,Banović Strahinja" i ,,Cezar", kojima je, naročito ovom drugom, kako priznaje, bio prosto fasciniran. Predo je odrastao sa Nebojšom Dugalićem, sada već poznatim srpskim glumcem. Živeli su u istoj ulici i zajedno su ušli u Pozorište koje je tada bilo novo, tek otvoreno, a glumci već ,,stari", prekaljeni bardovi: Miša Marić, Zvezdan Andrić, Mile Cvijović Neco, Sreten Stepić, Dušan Todorović…
- Zajedno smo razmišljali u tom pravcu i u njegovoj kući pravili pozorišne predstave - seća se danas Predo dana provedenih sa svojim drugom iz detinjstva Nešom Dugalićem.
Posle tih predstava koje su sa oduševljenjem gledali, nadajući se negde u svojoj dečjoj podsvesti da će i oni jednoga dana biti tamo gde i njihovi glumački idoli, pojavio se konkurs za prijem mladih glumaca. Bila je to ideja profesorke Nataše Kovačević, neprevaziđenog zaljubljenika u pozorište i pedagoga koji je mnoge mlade Kraljevčane, naročito učenike Gimnazije, uputio u prve tajne ove profesije i raspalio doživotnu ljubav prema glumi kod njih. Sledio je prijem, a potom i obuka mladih članova. Bila je to sjajna generacija, kaže Predo, i nikada se više nešto slično nije ponovilo. A među tadašnjim polaznicima je bilo najrazličitijih profila mladih ljudi, među kojima i današnjih političara, od kojih je najpoznatiji Goran Vesić. Od ostalih, ne manje bitnih i danas ne manje uspešnih u različitim oblastima života, Predo se seća Dragana Hamovića, Aleksandra Dačovića, Jovice Voštinića, Srđana Staletovića, Ksenije Anđušić, Tanje - Face, Marijane Kos, Ane Čeperković, Ivane Medarević. Bilo je tada sjajnih predstava koje su punile salu. Međutim, dogodilo se da od čitave generacije samo Predo ostane u pozorištu.

OD ILUZIJE DO STVARNOSTI
- Imao sam tu sreću da sam ušao sa ekipom mladih ljudi, ali i da smo zatekli ekipu sjajnih glumaca od kojih je imalo šta da se nauči, a i sama Nataša nas je sve uvela u to svojom pričom, na pravi način, sistematski, postepen i sa mnogo ljubavi i žara, koji su prosto zarazno delovali na nas. Atmosfera u samom Pozorištu, baš zahvaljujući tim starim glumcima, bila je izvanredna i, moglo bi se reći, sastavni deo čitave pozorišne iluzije, koja je ipak postala stvarnost. Svako od njih je u sebi nosio određeni energetski naboj i svako ko je hteo, mogao je da od njih uči, da preuzme deo te veštine sa kojom se čovek rađa, ali koju vremenom nadograđuje i usavršava.
Govoreći o tim svojim prvim koracima, Predo kaže kako ga je pozorištu privukao pre svega karakteristični magični sjaj pozornice, a onda nešto unutrašnje, kao zaljubljivanje, nešto što je nemoguće objasniti, a što se tek kasnije kroz rad još više razvija i učvršćuje čoveka u ideji da bude sastavni deo te neobjašnjive magije zvane pozorište.
Dakle, do ovog trenutka Predo je u kraljevačkom Pozorištu proveo 21 godinu i za to vreme je igrao na takozvanoj velikoj, ali sa istim uspehom i na dečjoj sceni. Tokom služenja vojnog roka od Siniše Rakića, poznatog reditelja koji je povremeno gostovao i u našem gradu, dobio je ponudu da pređe u ,,Pinokio", beogradsko dečje pozorište. Međutim, kako je tada bilo govora o osnivanju profesionalnog lutkarskog pozorišta u Kraljevu, a i zbog ukupne političke situacije u zemlji u tom trenutku, Predo je ostao ovde. Nažalost, od profesionalizacije ovdašnjeg Pozorišta, kako tada, tako i danas, nema ništa. No, on ipak ne žali što je sve ispalo tako kako jeste, i što je danas, kao i mnogi drugi, i on mogao da bude jedan od Kraljevčana na privremenom ili stalnom radu u Beogradu.

GLUMAC ZA VELIKE I MALE
Za sve ovo vreme odigrao je na stotine predstava, od kojih četrdesetak premijera. Igrao je u svim pozorištima stare Jugoslavije, što dečjim, a što na velikoj sceni. Uvek je bio u ekipama koje su dobijale nagrade, ali su za priznanja, po pravilu, uvek bili zaduženi neki drugi, uglavnom stariji glumci. Predo to kaže tek onako, uzgred, ne žali se, uveren da njegovo vreme tek dolazi.
U pozorištu ima stalno zaposlenje kao dekorater, jer je ideja bila da se svi daroviti ljudi okupljeni oko ove kulturne institucije na neki način zaposle, a da tek kasnije, ukoliko to okolnosti budu omogućile, a i razumevanje odgovornih političkih struktura i pojedinaca, budu ,,preinačeni" u glumce.
- Milomir Nedeljković je imao osećaj da prepozna talentovane ljude i da ih na bilo koji način animira i zadrži u pozorištu. Sa Aleksandrom Kovačević - Aleksić sam radio ,,Školu za žene", koju je baš moja uloga učinila neobičnom i otvorila joj širom vrata za prikazivanje daleko van granica lokalnog atara.
Bila je to velika šansa, koju mislim da sam iskoristio, i čini mi se da su svi baš u njenim (Aleksandrinim) predstavama dobijali šanse. Ona se trudi da nama zaposlenima, koliko je god u stanju, omogući dobre uslove za rad i da nam pomogne u finansijskom delu. Ali da bi neko nešto krupno i bitno pokrenuo, neophodno je mnogo više razumevanja i materijalne podrške od osnivača, odnosno onih koji rad Pozorišta finansiraju, budući da je mnogo para potrebno da bi se napravila i izvela dobra predstva.

POZORIŠTE I PROFESIONALIZAM
Ideju da se pozorište profesionalizuje na pravi način, što je uglavnom stav svih onih koji se danas bave Pozorištem u Kraljevu, zagovara i moj sagovornik.
- Mi nemamo temelj i trebalo bi da se neko zapita da li je to nama potrebno ili nije, a sigurno da jeste. Mnogi dolaze i odlaze, uglavnom za Beograd, a onda je sa njima vrlo teško uspostaviti bilo kakvu komunikaciju. Od pomenute moje generacije, skoro 70 odsto njih je ovde, u gradu, ali se bore za egzistenciju koju im ovakav odnos prema Pozorištu ne dozvoljava. Ne možemo se više Pozorištem baviti iz hobija ili entuzijazma, kao što u ovakvim vremenima ni u drugim oblastima ne može to da se radi.
Nikada se nisam trudio da od celokupnog svog iskustva napravim dobru reklamu za sebe, sve nadajući se da će se neko setiti, kao ti sada, i da se posle toliko godina pomene i to što sam ja uradio, odnosno moj doprinos kraljevačkom pozorišnom i ukupnom kulturnom životu - kaže Predo, ne sa gorčinom, već na samo njemu svojstven način, reklo bi se pomirljivo, ali ipak kritički, što je i sasvim razumljivo.
- Trebalo bi da se neko zapita da li je dobar odnos prema ljudima koji rade taj glumački deo, a ne da svi radimo sve. Ja već imam 36 godina i nisam u stanju da zadovoljim sve potrebe Pozorišta, a mislim i da bi trebalo da mi se da malo više vremena da radim na ulogama. Osim toga, ja imam i porodicu kojoj bi trebalio da, koliko je moguće, obezbedim relativno normalan život. Publika, kada dođe u salu, hoće da vidi dobru glumu i niko ne pita da li je i ko razmeštao scenu, ukivao daske, popunjavao priznanice ili radio bilo šta drugo što nema nikakve veze sa pozornicom, ali, nažalost, ima sa opstankom i funkcionisanjem Pozorišta, a i nas u njemu kao takvom.
A dokle sve to ide govori i činjenica da Predo povremeno vozi i pozorišni autobus za potrebe svih kulturnih i mnogih drugih institucija, što je samo još jedna potvrda šta podrazumeva posao u Pozorištu na način kako se to ovde radi.

I NA FILMSKOM PLATNU
Radi sveobuhvatnog opisa lika i dela glumca pred kojim, reklo bi se, ozbiljna karijera tek predstoji, valja reći da je igrao i u filmu ,,Kuća pored pruge", sa Ljubišom Samardžićem. Jedini je iz te generacije koji je imao i takvo iskustvo, što je za njega i te kako bitno. Osim toga, gotovo redovno učestvuje u svim scenskim predstavama različitim povodima, a često se pojavljuje i u reklamama na lokalnoj televiziji.
- Stvari su došle u zrelo doba i nešto bi važno trebalo da se uradi. Bili smo i trebalo bi da budemo jedno od vodećih Pozorišta u ovoj zemlji. Zanimljivo je da to što smo postali poluprofesionalno Pozorište možemo da zahvalimo Miroslavu Karapandžiću, jednom od bivših predsednika opštine, socijalisti, a posle toga niko od predsednika opštine niti je podržao neku sličnu ideju, niti je došao na neku novu koja bi išla u prilog ne samo nama, već i svima onima koji vole ovo naše Pozorište, koje je bez sumnje bilo i ostalo, čak i u takvim okolnostima, pravi hram kulture Kraljeva.
Za sada je dovoljno, jer i pored svega rečenog, stiče se utisak da njegovo pravo vreme tek dolazi. Na nama je da zajedno sa njim sačekamo da dođe.



GODIŠNJA NAGRADA KNJIŽEVNOG KLUBA KRALJEVO - piše Ivan Rajović
Draganu B. Đokoviću za ,,Lomljeno zlato"

   Žiri za dodelu Godišnje nagrade Književnog kluba Kraljevo (iz donacije dr Hranislava Miloševića) u sastavu: Dejan Aleksić, predsednik, Dobrila Maravić i Olivera Nedeljković, doneo je odluku da dobitnik Godišnje nagrade za 2005. godinu bude Dragan B. Đoković, za rukopis zbirke pesama ,,Lomljeno zlato”.
   Nagrada se sastoji od objavljivanja nagrađenog rukopisa (u izdanju Književnog kluba), povelje i novčanog iznosa.
   Dragan B. Đoković je rođen 1954. godine u Kraljevu. Objavio je knjige pesama Noviji zavet, Ljubimci se linjaju i Koketa.
U obrazloženju žirija za dodelu nagrade, pored ostalog, kaže se:
   ,,Rukopisna knjiga pesama Dragana B.Đokovića, Lomljeno zlato, potvrđuje svog autora kao stvaraoca prepoznatljive poetike, brižljivo modelirane i razvijene u njegovim ranijim pesničkim ostvarenjima. Ovu poeziju karakteriše samosvojni poetički pristup širokog tragalačkog raspona. Po svom primarnom određenju refleksivna, poezija Dragana B. Đokovića otkriva potrebu autora za utemeljenjem posebne kosmogonijske slike, izatkane vešto probranim tematsko-motivskim komentarima. Otuda i utisak o monolitnoj strukturi rukopisa, čija je celovitost naglašena vešto komponovanom, neusiljenom dramaturgijom.
   Bogatim registrom ključnih motiva, koji se kreću od predstava htonskog sveta, do kontekstualne poetizacije kolokvijalnog govora, promišlja se o graničnim egzistencijalnim situacijama, dovedenim do apsurda i groteske. Pesnički postupak je opremljen veštim i zrelim korišćenjem semantičkih ravni ukrštenih u tačkama jake misaono-jezičke nosivosti. Stalna upornost da se pretpostavljena stvarnost osvetli problescima novih tumačenja, jedno je od glavnih obeležja ovih stihova.
   Znalačkom svedenošću pesničkog izraza, pesnik sažima stvaralačko iskustvo i neprestano prisustvo nagoni ka preispitivanju unapred zadatih vrednosti. To ovoj poeziji daje izrazito moderan senzibilitet, ali istovremeno ukazuje i na tesnu korelaciju sa pesničkim nasleđem."