Devet kandidata na listiću
Naciju bi trebalo suočiti sa surovom istinom
Borba protiv inflacije - glavni zadatak u ovoj godini
Organizovana poreska utaja - velika opasnost
Dvaput izbegao streljanje
Normalizacija stanja u preduzeću
Za opušak - pet hiljada
Bezrezervna podrška svih stranačkih čelnika
Oslonac na ,,živu silu" i zastarelu opremu
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, skijanje

PU NEDELJU, 5. FEBRUARA, KRALJEVČANI BIRAJU PREDSEDNIKA OPŠTINE - piše Slobodan Rajić
Devet kandidata na listiću

   • Na 129 biračkih mesta u opštini Kraljevo, u nedelju, 5. februara, biće održani prevremeni izbori za predsednika opštine Kraljevo
• Birališta otvorena od 7 do 20 sati • Na biračkom listiću devet kandidata • U opštinskom biračkom spisku 102.151 punoletni građanin Kraljeva sa biračkim pravom • Kao i na prethodnim izborima, pravo da glasaju moći će da ostvare samo birači upisani u birački spisak koji biračkom odboru pokažu ličnu kartu ili drugi važeći dokument sa fotografijom i ličnim brojem • I ovog puta savremena kontrola glasanja, uz upotrebu spreja sa nevidljivim mastilom, ultravioletnih lampica i providnih glasačkih kutija • Glasanje zaokruživanjem jednog rednog broja ispred imena i prezimena kandidata • Izborna komisija u roku od 24 časa od zatvaranja birališta objavljuje prve rezultate izbora

   Posle naporne i do sada neviđene predizborne kampanje, prema informacijama iz Izborne komisije, sve je spremno za prevremene izbore predsednika opštine Kraljevo. U nedelju, 5. februara, na 129 biračkih mesta u kraljevačkoj opštini građani sa pravom glasa, neposredno, po većinskom izbornom sistemu, odnosno „po imenu i prezimenu”, biraće novog predsednika opštine. Na glasačkom listiću biće imena i prezimena svih proglašenih kandidata, poređena po rednim brojevima po azbučnom redu. Zbirna izborna lista sa imenima svih kandidata, kao i rešenje o biračkim mestima, prema članu 31. Zakona o lokalnim izborima, moraju za vreme glasanja biti vidno istaknuti na biračkom mestu.
   Izborna komisija je potvrdila devet kandidatura, tako da će ovog puta na listiću biti ukupno devet kandidata, koje su predložile političke organizacije ili grupe građana. Podsećanja radi, na izborima pre dve godine bilo je deset kandidata.

BIRAČKA MESTA
Što se tiče broja biračkih mesta, ovog puta, prema rešenju Izborne komisije opštine Kraljevo, biće ih ukupno 129, od biračkog mesta „Zelengora 1” do biračkog mesta 129 Lozno. U odnosu na prošle izbore - za predsednika Srbije 2004. godine, broj biračkih mesta povećan je za jedan - birčako mesto Popovići, da bi se biračima na tom području olakšao dolazak na glasanje. Takođe je došlo do 2-3 izmene na biračkim mestima po privatnim kućama. Ostala mesta su ista kao na prethodnim izborima, birači ih dobro znaju i uglavnom su locirana prema prebivalištima (stanovanja) birača, a većina birača je dobila obaveštenja o tome, odnosno pozive za izbore.
Izborna komisija je još pre nekoliko dana donela rešenja o stalnom sastavu 129 biračkih odbora, koji imaju po deset članova, što je zakonski minimum (predsednik i četiri člana sa zamenicima). Takođe su u utorak doneta i rešenja za prošireni sastav biračkih odbora, s tim što su svi kandidati imali pravo da predlože po jednog svog predstavnika, ali neki to nisu učinili, uglavnom za najudaljenija biračka mesta. Sve odluke i rešenja Izborne komisije objavnjena su u „Službenom glasniku opštine Kraljevo”.
Biračka mesta biće uređena i opremljena po važećim izbornim propisima, sa svim potrebnim uslovima za normalno glasanje, što je zadatak Opštinske uprave i sa te strane, prema informacijama, sve je spremno za početak izbora.

PROCEDURA GLASANjA
Biračka mesta će biti otvorena od 7 do 20 sati. Prema pravilima, birački odbor je dužan da već od 6 sati počne da organizuje pripreme za glasanje i da prilikom dolaska prvog birača, u njegovom prisustvu, u biračku kutiju ubaci kontrolni listić koji je drugačije boje od osnovnog.
Birač glasa na biračkom mestu na kome je upisan u birački spisak. Prilikom dolaska na biračko mesto birač je dužan da se identifikuje pokazivanjem lične karte ili drugog dokumenta sa fotografijom i upisanim matičnim, ličnim brojem (lična karta, pasoš, vozačka dozvola). I na ovim izborima primeniće se i posebne mere zaštite kao što su sprej sa nevidljivim mastilom, ultravioletna lampica i providne biračke kutije.
Po pravilu, birač glasa lično, i to samo za jednog kandidata na glasačkom listiću, zaokruživanjem rednog broja ispred naziva kandidata i takav listić se smatra važećim. Izuzetno, na osnovu zakona i pravila koja je precizno propisala Izborna komisija, nepokretni, stari i bolesni birači imaju pravo da glasaju kod kuće ili u stanu, s tim da su dužni da takav zahtev preko nekog drugog lica dostave biračkom odboru na dan izbora najkasnije do 11 sati. Takođe, slabovida i na drugi način hendikepirana lica imaju pravo da sa sobom povedu lice koje će po njihovom uputstvu izvršiti glasanje umesto njih.
Postupak glasanja na samom biračkom mestu je uobičajen. Posle identifikacije i izvršenih drugih kontrola, birač dobija glasački listić i iza paravana obavlja glasanje zaokruživanjem jednog rednog broja ispred imena i prezimena kandidata za kojeg se opredeli. Po izvršenom glasanju birač presavija glasački listić, tako da se ne vidi za koga je glasao, i ubacuje ga u glasačku kutiju i odmah napušta biračko mesto. Komisija upozorava da po zakonu nije dozvoljeno zadržavanje na biračkom mestu, upotreba mobilnih telefona, galama ili bilo koji drugi vid ometanja procesa glasanja.

UTVRĐIVANJE REZULTATA
Po završenom glasanju birački odbori pristupaju utvrđivanju rezultata glasanja na biračkom mestu i bez odlaganja dostavljaju Izbornoj komisiji opštine Kraljevo potpisane zapisnike i ostali izborni materijal, po propisanoj proceduri, najkasnije osam sati po zatvaranju birališta (do 4 sata izjutra). Jedan primerak zapisnika, odnosno izveštaja o rezultatima glasanja, objavljuju na samom biračkom mestu.
Po dobijanju izbornog materijala od biračkih odbora, Izborna komisija opštine Kraljevo u roku od osam sati utvrđuje rezultate izbora sa svim podacima, a konačan izveštaj najkasnije 24 sata od zatvaranja birališta. Drugim rečima, već u ponedeljak, 6. januara, do 20 sati, rezultati predstojećih izbora za predsednika opštine Kraljevo biće poznati.

I BEZ POZIVA
Odeljenje za opštu upravu i ove godine delilo je po kućama i stambenim zgradama obaveštenja -pozive za glasanje (popularne „rezance”), što je pomoćno sredstvo da se olakša proces glasanja. Međutim, i ovog puta važi pravilo da ako neki birač ne dobije poziv, može da glasa na „svom” biračkom mestu na kome je upisan u birački spisak, obično biralištu najbližem mestu stanovanja.

DRUGI KRUG NA VIDIKU?
Prema članu 59. Zakona o lokalnim izborima, „za predsednika opštine izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali”, a ako nijedan ne dobije većinu u prvom krugu glasanja, u drugom krugu, u roku od 15 dana, „učestvuju dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova ili više kandidata koji su dobili jednak i istovremeno najveći broj glasova”. S obzirom na to da se za ove izbore kandidovalo devet kandidata, velika je verovatnoća da će, zbog „rasipanja glasova”, Kraljevo dobiti predsednika opštine posle drugog kruga izbora koji bi se održao u roku od dve sedmice. Tako je bilo i pre dve godine, kada je na listiću bilo 10 kandidata. Prema Zakonu o lokalnim izborima, za izbor predsednika opštine ne postoji cenzus o izlaznosti, a samo u slučaju da se utvrde drastične nepravilnosti prilikom glasanja, može se naložiti ponavljanje izbora na pojedinim biračkim mestima ili u celini, što se na prethodnih nekoliko izbora nije događalo.

BIRAČKI SPISAK
Prema informaciji iz Odeljenja za opštu upravu, opštinski birački spisak za predstojeće izbore, u skladu sa izbornim zakonom, zaključen je 20. januara. Po tom spisku, biračko pravo na lokalnim izborima imaće 102.151 upisan birač u opštini Kraljevo. Pravo glasanja neće imati raseljena lica sa Kosmeta, jer se pravo ostvaruje prema mestu prijavljenog prebivališta, a ne boravišta. Podsetimo se da je na izborima krajem 2003. godine u opštinski birački spisak za izbor predsednika opštine bilo upisano 101.509 birača. Inače, i ovog puta građani mogu podneti zahtev sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje o bilo kakvoj promeni u biračkom spisku (upis, brisanje, izmena podataka), i to rešenje se dostavlja izbornoj komisiji najkasnije u roku od 48 sati pre početka izbora, kada se i objavljuje konačan spisak birača, a novoupisani imaju pravo glasa po posebnoj proceduri koju je propisala komisija.

VUK DRAŠKOVIĆ, MINISTAR INOSTRANIH POSLOVA SCG, O KOSMETU, RADU VLADE, HAGU, NEPRIJATELJIMA SPO-A - piše Ivan Rajović
Naciju bi trebalo suočiti sa surovom istinom

   • “Naša pregovaračka pozicija i oko Kosova je već sada dramatično uzdrmana i oslabljena zbog toga što, gde god odem, jednostavno se suočavam sa optužbom da smo vlast, da smo vlada, da smo narod koji jedini nije ispunio obaveze prema jednom sudu koji je osnovao Savet bezbednosti UN, a taj isti savet bi trebalo da donese i presudu o budućem statusu Kosova. • Niko nema pravo da gura naciju da bude talac jednog čoveka, koji neće da se preda Tribunalu u Hagu. Uz pretpostavku da je optužnica potpuno lažna, mislim da bi njegova obaveza bila, kao Srbina, da ode tamo, da oslobodi naciju i da joj skine okove sa ruku, jer istoga trenutka Srbija ogromnim koracima kreće ka Evropskoj uniji. • Mislim da nam mudra, odgovorna strategija, uz uklanjanje haške prepreke, otvara vrata za postizanje jednog maksimalno realnog, maksimalno mogućeg i po interese Srba na Kosovu i Metoihiji i države Srbije u celini zadovoljavajućeg rešenja, koje bi apsolutno poštovalo sva legitimna prava albanskog naroda, maksimalno se zaštitila prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, crkve, manastiri, specijalne veze sa Srbijom, očuvao teritorijalni integritet zemlje”

• Gospodine Draškoviću, kako Vi, sa te pozicije na kojoj se nalazite, tumačite postojeće stanje u Državnoj zajednici, odnosno u Srbiji, pre svega?
I dalje smo pod pritiskom određenih ,,patriotskih" stranaka i pojedinaca i njihovih priča da je Evropa naš neprijatelj, da je ceo svet zapravo antisrpski nastrojen. Jednostavno, onog momenta kada budemo kazali tim snagama: ,,Pa vi želite nesreću Srbije zato što ste uvek na njenoj nesreći gradili svoju sreću, i ličnu i stranačku", mislim da ćemo mi da krenemo u budućnost. Niko nema pravo da gura naciju da bude talac jednog čoveka, koji neće da se preda Tribunalu u Hagu. Uz pretpostavku da je optužnica potpuno lažna, mislim da bi njegova obaveza bila, kao Srbina, da ode tamo, da oslobodi naciju i da joj skine okove sa ruku, jer istoga trenutka Srbija ogromnim koracima kreće ka Evropskoj uniji. A šta to znači, a naša javnost za to ne zna? Za poslednjih petnaest godina Grčka je više od 100 milijardi evra dobila iz fondova Evropske unije, i to narod mora da zna. Mislim da bi naše, pre svega mlade ljude, trebalo upućivati da vide šta se danas radi u Bugarskoj, u Rumuniji, da vide gde je danas Mađarska, gde su Slovačka, Češka, Poljska, u odnosu na koje smo bili dvadeset godina ispred pre dvadeset godina. E, sada su te zemlje daleko, daleko ispred Srbije.
• Kako u ovom trenutku izgleda naša pregovaračka pozicija o statusu Kosova, budući da ni izbliza nismo ispunili ono što se od nas traži?
Naša pregovaračka pozicija i oko Kosova je već sada dramatično uzdrmana i oslabljena zbog toga što, gde god odem, jednostavno se suočavam sa optužbom da smo vlast, da smo vlada, da smo narod koji jedini nije ispunio obaveze prema jednom sudu koji je osnovao Savet bezbednosti UN, a taj isti savet bi trebalo da donese i presudu o budućem statusu Kosova.
Kada su otpočeli pregovori 10. oktobra prošle godine o našem pridruživanju Evropskoj uniji, komesar za proširenje EU Oli Ren u Beogradu je glasno i jasno rekao da pregovori u nekom trenutku mogu biti prekinuti ili suspendovani ako ne bude pravovremeno otklonjena haška prepreka, ako Srbija sa svog puta prema Briselu ne bude sklonila tu prepreku, taj kamen. Svuda u svetu, ljudi na funkcijama kada govore - govore odgovorno, a mi još nekako verujemo da ne treba slušati šta se kaže. Pregovori su u opasnosti sve dok se ta prepreka ne ukloni. Naša pregovaračka državna pozicija oko budućeg statusa Kosova je u ovom času dramatično oslabljena i ugrožena opet zbog istog problema.

RUGOVA JE RODONAČELNIK IDEJE O NEZAVISNOM KOSOVU
• Kako tumačite dalji razvoj političke situacije u Prištini posle Rugovine smrti i koga vidite kao njegovog naslednika?
Ja bih voleo da Kosovski parlament, da Albanci na Kosovu i Metohiji za Rugovinog naslednika izaberu čoveka koji je na tragu političkog opredeljenja samoga Rugove, koji nikada nije bio zagovornik smrti, nasilja, a koji jeste rodonačelnik ideje o nezavisnom Kosovu, što je njegovo legitimno pravo, s tim što je on nastojao da se do toga dođe mirnim putem. Što se tiče Rezolucije 1244, simbolično je, i više od toga, da je na jednom važnom skupu učinjen značajan napor da ona bude zaobiđena, da ne bude ni spomenuta. Vraćena je ona zahvaljujući, naravno, mom nastupu, ali ja znam da nije slučajno pokušano da bude zaobiđena. To je jedna poruka koja nam se šalje, a u vezi je sa pomenutom preprekom. Naravno, ne može se menjati volja velikih, a na građanima Srbije je da odlučuju, čak i u anketama za istraživanje javnog mnjenja, a ne na nekim budućim izborima, šta će da kažu. Da li će to biti trn u oko velikom svetu ili ne.
Rezolucija 1244 je još na snazi, ali nju je doneo Savet bezbednost UN, prema tome, Savet bezbednosti može i da je promeni, i promeniće je u zavisnosti od toga kakav bude ishod razgovora o budućem statusu KiM. Ja sam hendikepiran činjenicom što ne mogu da kao nekad toliko putujem po Srbiji i moja stranka trpi zbog toga. To šta ja govorim i na koji način se borim za ovu zemlju po svetskim prestonicama u Srbiji, uglavnom se i ne zna. To je naporno i mnogo teže nego što je bilo boriti se protiv Miloševića svih onih deset godina po trgovima. Ja naprosto pokušavam da uverim ljude da NATO, koji je diktirao rezoluciju 1244, ni te 1999. godine, kao ratni pobednik nad Miloševićem, nije hteo da krši Povelju UN i završni Helsinški akt, odnosno nije oduzeo teritorijalni integritet Srbiji. Jeste Srbiji oduzeo suverenitet nad Kosovom, proterani su i vojska, policija, sudstvo, svi simboli vlasti na Kosovu i sva vlast srpska sa Kosova je proterana i zavedena međunarodna uprava, ali teritorijalna celovitost same države nije dovedena u pitanje, tako da i danas na mapama i dokumentima vidimo da je Kosovo u državnim okvirima Srbije. Naša granica ima naše ime, govorim o granici sa Albanijom i sa Makedonijom, bez obzira na to što ni naša vojska, ni policija nije na tim granicama i što ne može ni na stotine kilometara da im se približi. Prema tome, ja pitam zašto bi šest i po godina kasnije, pošto se govori o nekakvoj nezavisnosti, Srbiji bio oduzet i teritorijalni integritet. Zašto bi se kažnjavala proevropska vlada zbog Miloševićeve politike sada i zašto bi se kažnjavao srpski narod koji je upravo većinski glasao da taj Milošević ode sa vlasti. I nema odgovora s njihove strane na to pitanje, osim što se upozorava da mi ne smemo da rizikujemo da budemo proglašeni za državu koja štiti optužene za ratne zločine. Prema tome, ja mislim da nam mudra, odgovorna strategija, uz uklanjanje haške prepreke, otvara vrata za postizanje jednog maksimalno realnog, maksimalno mogućeg i po interese Srba na Kosovu i Metoihiji i države Srbije u celini zadovoljavajućeg rešenja, koje bi apsolutno poštovalo sva legitimna prava albanskog naroda, maksimalno se zaštitila prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, crkve, manastiri, specijalne veze sa Srbijom, očuvao teritorijalni integritet zemlje. To je ono što bi se moglo postići pod uslovom da Srbija iznutra postigne ovu pregovaračku poziciju i da ne bude tih unutrašnjih prepreka na kojima ćemo se, moguće je, polomiti oko samih razgovora o budućem statusu Kosova.
• To je Vaše mišljenje, ali drugi misle i govore drugačije, a Vas optužuju zbog takvih stavova koji, po njima, nisu u interesu Srba na Kosovu, a ni u Srbiji.
Mislim i da je čak nehumano izlaziti po medijima kao što čine predstavnici pojedinih stranaka i galamiti kako mi moramo sačuvati punu vlast nad Kosovom i Metohijom. Prvo, to je laž. Znači da mi sada kao država tu vlast imamo na KiM, pa samo treba da je sačuvamo. Ali, veliki broj ljudi neće da razmišlja, neće da logički poveže. Laž je roba koja se najskuplje plaća i najlakše prodaje. A situacija je takva da ja mogu sutra da odem u Ugandu, nikoga ne pitajući, kad god hoću. Na Kosovo mogu da odem samo ako mi dozvoli Soren Jesen Petersen, onaj koji u ime UN drži upravu nad KiM. To je posledica sulude politike Slobodana Miloševića. Ta politika nas je izolovala, proizvela stotine hiljada mrtvih, milione izbeglica, a ime srpsko u svetu srozala na tako jadne grane, da i dan-danas ne znate koliko je u tim velikim prestonicama teško vraćati ugled Srbiji, kako su ga bili okaljali.
• I učešće Vaše stanke u aktuelnoj vladi je po mnogo čemu nelogično, mnogima i potpuno neshvatljivo. Kako Vi ocenjujete rad te i takve vlade koja vlada zajedno sa onima za koje ne krijete da su Vam bili i ostali ljuti neprijatelji?
Ako me pitate: valja li sadašnja vlada - ne valja, može li da bude bolje - može, ima li milion problema zbog kojih bi se mogla i naći nekakva izvinjenja za propuste vlade - ima i toga. Ali samo jedno bi trebalo znati, može li biti deset puta gore - može, nažalost. I veoma smo blizu toga, ako nam se zatvore vrata ka Evropi i vrate se snage koje su uradile ono što su uradile Srbiji i srpskom narodu, i ne samo njima od 1990. do 2000. godine posledice po budućnost ove države i ove nacije biće i katastrofalne i neotklonjive.

ŠMINKANjE SLUŽBI BEZBEDNOSTI
Od momenta kada je ova vlada formirana, ja govorim da je to učinjeno potpuno nelogično. Ja sam se borio protiv toga i ostao sam u manjini na Glavnom odboru SPO. Trebalo je da se da još vremena pa da DS sa ovim stankama bude u vladi, a ne da imamo ovu nakaradnu poziciju, sada nelogičnu, da je DS u opoziciji sa radikalima, a da ove druge proevropske snage u zemlji imaju podršku SPS, čiji je predsednik i danas Slobodan Milošević. Ja ne spadam u one koji glorifikuju ovu vladu, iako je u postojećim okolnostima postigla i neke značajne rezultate. Ako ništa drugo, u kratkom vremenu smo stigli u predvorje EU, a to je pitanje i demokratsko i finansijsko. Mislim da resori koje u toj vladi drži SPO funkcionišu dobro, nas nema ni u kakvim aferama, nije nas nikada ni bilo. Šesnaesta je godina da vodim ovu stranku i nikada ni od jednog tajkuna i bogataša nismo imali nikakvu korist, kontakt, nikada bilo kakve dogovore, zavere sa tajnim Miloševićevim službama, kriminalnim grupama. Naprotiv. Bili smo im samo meta i nikad nismo dobili jedan dinar od bilo koga iz inostranstva. Ali, tih 10 godina pod Miloševićem, a to se nastavilo i kasnije, bilo je najlakše satanizovati i napadati SPO. Moja stranka je kao član ove vlade pre dve godine na sednici Glavnog odbora gotovo poluultimativo tražila hitno da se reformišu Miloševićeve službe bezbednosti, i vojne i policijske. Jednostavno, iz temelja, kao što su uradili Česi, da će se tako moći ukloniti haška prepreka i da se bukvalno otkloni sve što sprečava najbrži put zemlje ka Briselu. Koji je bio odgovor tih službi koje jedva čekaju da se vrati Mloševićevo vreme - najveći udar na SPO, to se zaboravilo. Od 13 poslanika sada imamo tri, 80 odsto poslanika SPO je oteto SPO, a sada se prave drame po novinama, a tada je zapravo udarom na SPO krenulo pretvaranje Parlamenta u pijacu. I zbog ovih stavova i zbog ove politike za te snage Miloševićeve, za snage koje imaju i u ovoj vlasti svoje pristalice, taoce itd. SPO i bez jednog jedinog poslanika opet će biti neprijatelj broj jedan, ali i oni da znaju, i oni će nama uvek biti neprijatelj broj jedan.
• Kako Vas, posle svega što smo i kao nacija i kao pojedinci doživeli, dočekuju u svetu?
Gde god sam bio, na bilo kojem sastanku, svi počinju pitanjem: ,,Kada ćete jednom da ispunite tu svoju moralnu i zakonsku obavezu?". Odgovaram da se nadam da hoćemo i molim ih da pomognu, ali to je duga priča. Mislim da je američka pozicija i njihov tvrd stav oko toga da ne možemo da uđemo u Partnerstvo za mir dok ne uklonimo ovu hašku prepreku pogrešna. Ja idem u Vašington i opet ću pokušati da ih ubedim. Evropljani su prihvatili moje stanovište da se ne uslovljava, već da uđemo u Partnerstvo za mir i ako ne ispunimo tu prepreku, jer ćemo je kao članica ove organizacije sigurno brže ukloniti nego ako budemo izolovani i damo šansu snagama bivšeg režima da se vrate na vlast i zatvorimo sve puteve prema Evropi. Kada su haški optuženici u pitanju, ja sam svoje rekao i stojim iza toga, a onaj ko bi trebalo da traži, taj bi trebalo da bude poletan da traži. Nažalost, još uvek imamo, sem šminke na površini, netaknute Miloševićeve službe bezbednosti.
• Zameraju Vam i to da kao ministar inostranih poslova dosta toga radite ,,na svoju ruku" i da je Vaš pristup tom poslu dosta neobičan za poimanje diplomatije ovdašnjih političara. Kako Vi to objašnjavate?
Ništa ja ne radim na svoju ruku. Naprosto, meni politiku kreira onaj program koalicioni, i ja ga se pridržavam, i drugi faktor koji mi određuje put je državni i nacionalni interes.
• I kada Vi mislite da će problem Srbije sa haškim optuženicima konačno biti rešen, budući da je to pitanje svih pitanja, kako neki vole da kažu, a što je i sasvim tačno?
O ovom pitanju rekao sam onoliko koliko mogu da kažem kao ministar inostranih poslova, a mislim da bi bilo jako dobro da naši mediji i javnost pritegnu nadležne za ova pitanja, šefove službe bezbednosti, ministra unutrašnjih poslova i druge, jer ja nisam ni jedno ni drugo.

PROF. DR MIROLJUB LABUS, POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE, RAZGOVARAO SA PRIVREDNICIMA KRALJEVA O EKONOMSKOJ POLITICI VLADE - piše Slobodan Rajić
Borba protiv inflacije - glavni zadatak u ovoj godini

   • Ponovna dvocifrena inflacija donela bi višestruke štete za privredu Srbije • Razlika između statističkih podataka i realnih privrednih kretanja • Stanje u privredi Kraljeva zavisiće pre svega od uspešnosti privatizacije ,,Magnohroma” i Fabrike vagona • Orijentacija prvenstveno na izvoz na tržište Evropske unije i veća pomoć Republike u dobijanju izvoznih certifikata i deklaracija • Brojne primedbe i sugestije kraljevačkih privrednika o stvaranju stabilnih ekonomskih uslova poslovanja, poreskim i kreditno-kamatnim rasterećenjima, efikasnijem radu državnih ekonomskih institucija i banaka i pojednostavljenju administrativne procedure

   Potpredsednik Vlade Srbije prof. dr Miroljub Labus, sa saradnicima, posetio je početkom ove sedmice Kraljevo i u Regionalnoj privrednoj komori razgovarao sa ovdašnjim privrednicima. Tom prilikom dr Labus je naglasio da je u ekonomskoj politici u Srbiji ove godine zadatak broj jedan odlučna borba da se inflacija zaustavi i svede u jednocifrene okvire, a time ostvare i svi ostali ekonomski planirani ciljevi.
Profesor Labus je istakao najpre da „kada bi se gledali statistički podaci o privrednom rastu u Srbiji u prošloj, 2005. godini, onda bi se stekao utisak da je srpska privreda fantastična i jedna od najuspešnijih u Evropi”. Prema tim podacima, u minuloj godini bruto domaći proizvod porastao je za 6,5 odsto (evropski prosek 1,5, svetski 3,5 odsto), izvoz za čak 29 odsto, dok su realne zarade porasle za pet odsto!? Smanjen je i platni debalans prema inostranstvu za trećinu, ostvaren suficit u budžetu itd.
- To je sve tačno, ali, nažalost, nismo mi privreda koja je u odličnoj situaciji, jer još uvek imamo niz problema koje nismo rešili - upozorio je dr Labus.

OZBILJNI PROBLEMI
Profesor Labus je naveo da je naš platni deficit smanjen, ali da još uvek oznosi 10 odsto bruto društvenog proizvoda, da neće biti jednostavno platiti uvoznu energiju, da je zaposlenost porasla prošle godine samo 0,9 odsto i da imamo 18 odsto registrovane nezaposlenosti, da su prosečne neto plate prešle jedva 200 evra, da je industrijska proizvodnja porasla samo jedan odsto za razliku od usluga...
- U 2005. smo imali značajne privredne rezultate, ali je to još uvek ispod naših potreba. Mi se još uvek nalazimo u dubokoj ekonomskoj depresiji koja je izazvana mnogim faktorima iz prethodnog perioda, kao što su raspad zemlje, rat, sankcije, pogrešna makroekonomska politika i drugi, i još uvek se nismo vratili na onaj nivo koji smo nekada imali. Po svim proračunima, da nam se to sve nije desilo, mi bismo danas imali bruto nacionalni proizvod između 4.500 i 5.000 dolara po glavi stanovnika, a ovako imamo upola od toga i moramo da znamo da imamo ozbiljne privredne probleme i da treba puno uraditi da ih rešimo - istakao je dr Labus.
Kao dve glavne grupe problema, dr Labus je naveo nezaposlenost i privatizaciju i stečajeve društvenih preduzeća, čiji je spisak i dalje veliki, što znači da još uvek naša privreda „nije stala na zdravu granu”.

PRIVATIZACIJA ,,MAGNOHROMA” I FABRIKE VAGONA
Govoreći o stanju u kraljevačkoj privredi, dr Labus je istakao da njen oporavak umnogome zavisi od toga kako će da se završi proces privatizacije u dva najveća kolektiva - ,,Magnohromu” i Fabrici vagona.
- Država je za ta dva najveća kraljevačka preduzeća učinila što je mogla uslovnim otpisom dugova ,,Magnohromu” od oko 40 miliona i Fabrici vagona od sedam miliona evra, ali postoje i drugi dugovi - rekao je Labus - na primer, dug od 37 miliona evra u Fabrici vagona radnicima.
- Trenutno se u oba ova preduzeća vode ozbiljni pregovori o privatizaciji, u završnoj su fazi, i nadam se da se zainteresovani strateški partneri neće predomisliti i da će naći interes tako da Kraljevo najpre reši problem Fabrike vagona. Onda ostaje ,,Magnohrom”. U njemu tender još traje i treba uskoro da se završi. Postoje strateški partneri, kupci, koji se interesuju, ali dok ne otkupe tendersku dokumentaciju i ne prijave bankarske garancije, mi ne znamo da li hoće da ,,Magnohrom” otkupe u celini, što bi bilo dobro za nas, ili čekaju da ovaj tender propadne pa da moramo nešto drugo da radimo, da preduzeće privatizujemo po delovima... To su dva najteža slučaja koja u Kraljevu postoje. Velike su šanse da se i jedan i drugi pozitivno završe, ali da ništa ne prejudiciramo, dok se ne potpišu ti ugovori, jer to je onda jedna sigurnost. Sa stanovišta Vlade, mi smo svesni te situacije, ali nemamo para u budžetu da mnogo dajemo za subvencije, a i pritiskaju nas iz EU i MMF-a da smanjimo subvencije. Ovde u Kraljevu je otprilike dve trećine proizvodnje privatizovano, ima uspešnih privatnih firmi, ali se kraljevačka privreda još nije oporavila od svih dosadašnjih ekonomskih šokova. Mi smatramo u Vladi da je veoma bitno da se kraljevačka privreda oporavi, između ostalog što ovde imate veliki broj izbeglica i raseljenih i nezaposlenih lica, i u onoj meri u kojoj možemo, mi ćemo pomoći - kazao je dr Labus.

IZVOZ I CERTIFIKATI
Ukazujući na značaj smanjenja inflacije na jednocifrenu u ovoj godini, dr Labus je upozorio da bi njen veći rast značio i veće kamatne stope, veći rast cena i troškova života, opštu privrednu nestabilnost i druge negativne posledice.
- Taj naduvani balon inflacije bi nam doneo neverovatnu ekonomsku štetu i bez njenog držanja u planiranim okvirima i niskih kamatnih stopa nema ni proizvodnje, zapošljavanja i normalnog obavljanja privrednih delatnosti - istakao je dr Labus.
On je naglasio i da je namera Vlade da proces privatizacije skoro u celini završi u ovoj godini i da se nastavi rast izvoza u Evropsku uniju sa kojom vršimo 2/3 razmene i koji je prošle godine porastao 29 odsto, gde smo uglavnom oslobođeni carina, ali i da mi moramo da smanjimo ili ukinemo carine na uvoznu robu, osim poljoprivredno-prehrambene, koja mora da ima bar 20 odsto carinske zaštite do ulaska u Evropsku uniju.
- Tržište EU je naše najveće izvozno tržište sa oko 500 miliona potrošača i s obzirom na to da je probirljivo, Vlada i druge republičke institucije pomoći će svim preduzećima da dobiju potrebne certifikate, zaštitne znakove, izvozne broje i deklaracije, jer bez njih nema izvoza na ovo tržište, a i konkurencija je velika - kazao je on.
Kao primer, dr Labus je naveo da je posle tri velike klanice u Srbiji koje su dobile certifikate, u toku kontrola evropskih eksperata u još pet naših velikih klanica i da na taj način imamo šanse za novi prodor na evropsko tržište.

ZAHTEVI PRIVREDNIKA
U razgovoru sa profesorom Labusom, privrednici Kraljeva postavili su niz pitanja i dali puno sugestija za buduće ekonomske poteze. Pored ostalog, zatražili su stabilnije i dugoročne ekonomske uslove, sa manjom inflacijom, poreskim zahvatanjima i bankarskim kamatama, da se više ne dozvoljava povećanje cena komunalnih usluga i da budu pod kontrolom, kao i da se obezbedi veća ravnopravnost u poreskoj politici i naplati u Republici, jer su kraljevački obveznici najrevnosniji u toj naplati, kao i da fizička lica plaćaju poreze na dodatu vrednost i dobit. Ukazali su i na neke nelogičnosti u plaćanju carine na uvoznu opremu i dugo čekanje na carinjenje na granici u pojedinim slučajevima, glomaznu i skupu papirologiju i sporu administrativnu proceduru.
Naglasili su da budžetski suficit mora da bude najpre rezultat povećane proizvodnje i smanjene javne potrošnje i da se posebno mora voditi računa o daleko većem poreskom rasterećenju privrede i davanju drugih olakšica za uspešnu proizvodnju i zapošljavanje, što do sada nije bio slučaj. Naročito je ukazano na neophodnost zaštite domaće proizvodnje i robe od uvozne sumnjivog kvaliteta (Kina, Rumunija, BiH, Makedonija...) i nelojalne konkurencije, pa i od tzv. domaće „sive ekonomije” koja ugrožava legalnu, a lokalne samouprave i država ne preduzimaju nikakve mere. Izrazito je upozoreno da su inostrane banke uništile domaće i da banke uopšte ne prate dovoljno privrednike, već samo zarađuju na poslovima sa stanovništvom!? Date su primedbe i na ponašanje tržišne inspekcije, na primer prema preduzeću „Elipsa” sa 100 radnika, zbog koje ovo preduzeće u Novom Sadu, rešenjem tržišnog inspektora, navodno jer nema deklaracije za svoje proizvode, mora da zatvori tri prodavnice, a doveden mu je u pitanje i dalji ekonomski opstanak!?
Direktor ,,Magnohroma” Rodoljub Petrović je rekao pored ostalog da je za vreme sankcija ovo preduzeće, veliko u svetskim razmerama, izgubilo 60 odsto tržišta, da za sadašnji tender za ovo preduzeće ima zainteresovanih, ali da je do njegovog završetka daleko, a preduzeće i dalje nedovoljno proizvodi, ima velike troškove i gomila stalne enormne gubitke. Petrović je naglasio da ,,Magnohrom” ima veliki značaj za čitav kraljevački region, pa i za državu koja bi do privatizacije morala još malo da pomogne ovom preduzeću, pre svega davanjem subvencija i njihovim prebacivanjem u prvih 4-5 meseci ove godine, reprogramom za gas, socijalnim programom i sa nekretninama koje nisu u funkciji proizvodnje. Zatražio je i hitan sastanak u Vladi u vezi sa rešavanjem navedenih problema.

Predstavnik Fabrike vagona je pored ostalog ukazao na nemogućnost dobijanja velikog posla za ovu fabriku, vrednog 20 miliona evra, jer ne postoji kontragarancija bilo koje zainteresovane banke, na šta je dr Labus rekao da Vlada takvu garanciju ne može da daje i da joj je to čak i zabranjeno, već rešenje mora da se traži sa inostranim strateškim partnerom sa kojim se trenutno pregovara i bankama koje ga prate.
Bilo je i drugih pitanja i sugestija na koje su, kao i na navedene, dr Labus i njegovi saradnici dali određene odgovore, a druge će imati u vidu prilikom realizacije i donošenja konkretnih ekonomskih mera u okviru usvojene ekonomske politike za ovu godinu.

CENE USLUGA, IPAK, POD KONTROLOM
- Praksa je pokazala da se cene komunalnih usluga koriguju jednom godišnje, ili u decembru ili u januaru. Prošle godine u januaru, ove u decembru. Po našem Ustavu, tu Vlada Srbije ima mala ovlašćenja. Mi smo nešto ipak uradili. Rekli smo lokalnim samoupravama da, ako i ove godine enormno povećaju cene komunalnih usluga, ne mogu da računaju na predviđene transfere iz budžeta Republike. Ta klauzula je ušla i u Zakon o budžetu. To je naknadna kontrola i sada vršimo analize. Svako ima obrazloženje. U januaru i februaru nećemo razgovarati o tome, ali na proleće sigurno hoćemo i prema opštinama koje su cene tih usluga podigle preko svake mere preduzeti zakonske mere - rekao je prof. dr Miroljub Labus.

VLADIMIR ILIĆ, DIREKTOR PORESKE UPRAVE SRBIJE - piše Slobodan Rajić
Organizovana poreska utaja - velika opasnost

   • Poreska uprava prošle godine podnela 1.200 krivičnih prijava, od toga polovinu za višemilionske utaje poreza, a bezuslovnom kaznom zatvora prvi put osuđene samo tri osobe • Otkriveno sedam organizovanih grupa koje se bave utajom PDV-a, primenom šest različitih modela • I pored pozitivnih efekata primene PDV-a, neophodne odgovarajuće sistemske promene, pre svega u organizaciji i modernizaciji poreske administracije, poput drugih država u Evropi

   U razgovoru sa kraljevačkim privrednicima u Regionalnoj privrednoj komori, Vladimir Ilić, direktor Poreske uprave Srbije, posebno je ukazao na ozbiljan problem organizovane poreske utaje, koja je veoma opasna po državu, baš kao i klasičan kriminal. Međutim, po njegovim rečima, krivična dela iz poreske oblasti nemaju ni izdaleka odgovarajući tretman u kaznenoj politici, pre svega u pravosudnim organima.
- Slažem se da su prekršajne kazne dosta visoke, ali što se tiče poreskih krivičnih dela, apsolutno imamo sudove koji su „gluvi i slepi” na ozbiljno praktično urušavanje ekonomskog sistema i same države. Ja sam izneo u javnosti da se godišnje podnese oko 1.200 krivičnih prijava, od toga bar polovina za vrlo ozbiljna krivična dela, za višemilionske poreske utaje. Međutim, do 2005. godine niko nikada zbog poreske utaje nije otišao u zatvor!? To odgovorno tvrdim, jer imam zvaničan podatak. Prošle godine tri lica su osuđena na bezuslovnu zatvorsku kaznu od tri i šest meseci, do godinu. To je tragedija našeg sudstva. Ljudi ne shvataju koliko je to opasno po budžet države. U zemljama koje imaju vrlo ozbiljne poreske administracije, sa ozbiljnim ovlašćenjima, poput Velike Britanije, čija poreska uprava ima ovlašćenja kao MUP i BIA, u smislu praćenja, prisluškivanja, privođenja, hapšenja itd. to je bolje regulisano, ali ja sam nedavno bio u Londonu i saznao da i oni imaju zvanično oko pet milijardi, a nezvanično čak 10 milijardi funti utaje kod PDV-a iz budžeta svake godine - rekao je Ilić.
On je posebno ukazao na postojanje tzv. „fantomskih firmi”, preko kojih se raznim metodama izbegava plaćanje PDV-a, na šta su ukazali i privrednici.
- Mi smo startovali sa PDV-om i prepoznali mehanizme utaje na toj vrsti poreza. Ima šest metoda kako se krade na PDV-u, i to sada poprima velike razmere. Poreski obveznici se uče uvek bolje i brže od nas. Međutim, mi ih pratimo i prepoznali smo do sada sedam takvih organizovanih velikih grupa koje to rade. Ne znam kako je u Kraljevu, ali imate ovde u komšiluku jednu veliku grupu koja to radi. Oni su sada pod merama, ali problem je kad vi dođete kod njih i na kraju završite kod „fantomskih firmi” bez stalne adrese i bez ovlašćenog lica. Znači, tu imamo sistemskih propusta. S jedne strane pritisak da se firme brzo otvaraju i registruju i za 500 evra, a s druge strane problem u zakonskim rešenjima kod društava sa ograničenom odgovornošću, gde niko ne odgovara, naprave se veliki dugovi, počisti se imovina, a ostane na stotine miliona neplaćenog poreza. Znači, napravljen je model koji omogućava evaziju poreza. Dakle, mora čitav niz sistemskih stvari da se uradi sa kojima država mora ozbiljno da se suoči - istakao je Ilić i dodao da priprema izveštaj za Vladu Srbije da se upozna sa razmerama utaje PDV-a.
Direktor Poreske uprave Srbije je izneo i neke pozitivne strane uvođenja i primene PDV-a u proteklom periodu, ali i „dve strane medalje” ovog novog vida oporezivanja:
- Na jednoj strani PDV nam je doneo dosta dobrog. Doneo nam je uključenje dela „sive ekonomije” u legalne poreske tokove, uvećao nam budžetske prihode, ali će već ove godine, to je moj utisak i to su prva saznanja, ti prihodi polako početi da opadaju. To je ujedno i oozbiljno upozorenje Vladi Srbije i našem pravosuđu da takve pojave moraju u startu rigorozno da sankcionmišu kao specifičnu društvenu opasnost za privredni sistem i državu.
Profesor Labus je rekao da je shvatio ovo upozorenje iz Poreske uprave, kao i da Vlada ne namerava da menja visinu poreza bar u prvih šest meseci ove godine. Međutim, već sredinom godine, kada se bude sagledalo kako ide priliv u budžet i da li ima suficita, u drugoj polovini 2006. Vlada će pokušati da smanji neke poreze i doprinose, jer „nije ideja da budžet ima višak, već da bude uravnotežen”, po sistemu „koliko para - toliko muzike”, koliko se troši - toliko se i uzima.
- Namera je da postepeno smanjimo poreska zahvatanja i rasteretimo privredu za brži oporavak i rast proizvodnje, zapošljavanja i izvoza - zaključio je dr Labus.
Takođe je predloženo da država „eksperimentalno” u roku od šest meseci pokuša da smanji ukupna poreska zahvatanja na 50 odsto, da time uključivanjem „sive zone” proširi broj poreskih obveznika i ako se pokaže da je to dobro, nastavi sa takvim sistemom, a ako ne, vrati dosadašnji nivo poreskih obaveza.

PORESKA UPRAVA U KRALJEVU - MEĐU NAJBOLJIM
- Razgovarao sam sa direktorkom Poreske uprave u Kraljevu i ona vas je generalno pohvalila kao dobre poreske obveznike i uredne platiše. Ja želim da pohvalim direktorku, jer je ova Poreska uprava u Kraljevu veoma uređena i ima pravilno klijentski orijentisan odnos, odnos saradnje sa poreskim obveznicima, i to je veoma dobro, jer treba prvenstveno sarađivati i to donosi dobre rezultate - rekao je Vladimir Ilić, obraćajući se kraljevačkim privrednicima.

MALO SNALAŽLJIVOST, VIŠE SUDBINA - piše Marko Slavković
Dvaput izbegao streljanje

    • Milivoje Miladinović, iz Kraljeva, ima devedeset pet godina, pa je samo taj podatak dovoljan za jednu zanimljivu životnu priču • Pored toga što je oduvek bio snalažljiv, on je, u izvesnom smislu, bio i mezimac sudbine

    Iskren da budem, očekivao sam da vidim umornog, bezvoljnog starca, drhtavog glasa i sa primetnom dozom senilnosti. Očekivao sam i ona uobičajena pitanja: odakle ti ono beše, od kojih si?... I, tako, u tom smislu. Šta sam drugo mogao da očekujem od nekog ko danas ima samo pet manje od okruglih sto godina? Ali, i posle skoro tri i po decenije bavljenja novinarskim poslom, i druženja sa ljudima svakojakih naravi, godina i obrazovanja, grdno sam se prevario.
Preda mnom je bio živahan, staložen, razložan i pedantan gospodin. Niko mu ne bi dao više od osamdeset. Stvarno.
Dakle, pričam o Milivoju Miladinoviću, iz Kraljeva, čoveku koji je meni pričao svoj život. Šteta je da jedan proživljeni vek ne bude zabeležen, utoliko pre što je bio pun događaja. Mi ćemo se, posebno, zadržati na samo dve životne priče. Životne, u pravom smislu te reči.
Milivoje je rođen u Vitkovcu, u siromašnoj i brojnoj porodici. Za ono vreme, kako se živelo, i kako se život shvatao, ništa neobično. Mnoge porodice su bile i brojne i siromašne. Milivojev otac Svetozar i majka Borika imali su sedmoro dece, četiri sina i tri kćerke. Od sve dece živ je jedino Milivoje.

SEOSKI KMET ŠALJE NA STRELJANJE
Milivoje je, inače, bio odličan đak. Najbolji i posle dva razreda gimnazije u Kraljevu. Opet, kako je to često bivalo, roditelji nemaju sredstava da ga dalje školuju, i on se vraća u selo. Tamo, kao dovoljno školovan momak, radi na železnici. Sve do odlaska u vojsku. I taman kad je iz Beograda trebalo da se vrati sa odsluženja vojnog roka, pukla je vest: kralj Aleksandar je ubijen... Zbog te tragedije, Milivoju je vojni rok produžen za još četiri meseca. I posle toga, svake godine je po dva-tri meseca išao na vojnu vežbu, jer se ,,šuškalo” da će biti rata. I zaista.
Početkom rata, Nemci su u Čačku zarobili jednu manju vojnu formaciju u kojoj je bio i Milivoje. Odvedeni su u logor, ali Milivoje ima i hrabrosti i snalažljivosti, pa uspeva da pobegne. Stiže u svoje selo, a ispostaviće se, bolje da nije, jer su Nemci za kmeta, glavnog u selu, postavili svog čoveka, čoveka njima lojalnog. Na drugoj strani, buja nezadovoljstvo, beži se u šume, sprema se narodni otpor. U jednom takvom okršaju, poginulo je nekoliko Nemaca, a to je značilo da će pasti mnogo muških glava za jednog stradalog okupatora. Kao nemačku odmazdu, vitkovački kmet za streljanje određuje Milivoja. Pre nego što će dva naoružana narednika povesti Milivoja u Kraljevo, da zajedno sa još nekoliko mladih bude streljan, on je zamolio narednike da mu dozvole da ruča, da u smrt ne ide gladan. Pri tom je iskazao svu svoju snalažljivost: pred očima naoružanih narednika pošao je u susednu sobu, navodno po so, a onda je, kao munja, nestao u obližnjoj šumi. Narednici su, umesto Milivoja, vezali njegovog oca i poveli na streljanje. Milivojev otac je imao sreće: javili su da je broj predviđen za streljanje već popunjen.

RAFALI IZNAD GLAVE
Tokom rata, Milivoje je radio kao bolničar, ne samo u bolničkoj zgradi, već i na terenu, u šatorima, u kukuruzištu, u prostorijama manastira, u sirčanskoj školi, u hotelu ,,Nacional”, pa u školi ,,Dimitrije Tucović”... Jednoga dana, deo bolničkog osoblja Milivoje odvodi u svoje selo, na ručak. Njihov dolazak već je registrovan i prenet jednoj četničkoj formaciji. Kad su se zaprežnim kolima vraćali u Kraljevo, na putu su ih presreli naoružani četnici. Bolnički radnici su, prema dojavi koju su četnici imali, zapravo bili komunisti. Počelo je postrojavanje, ispitivanje, batinanje.
Kad je na red došao Milivoje, i kad je rekao ko je, četnici su, skoro uglas, povikali da prvo njega treba streljati! Najjači, i glavni među njima, izvesni Kekera, pravi gorila, rekao je: ,,Lično ću ga ja streljati!”
I poveo je Milivoja u šumarak, pored puta. Milivoju su od straha noge klecale, pa i da je pokušao da beži, ne bi daleko stigao. Uz to, unaokolo su bile raspoređene druge grupe četnika. Kekera prislanja Milivoja uz jedno drvo i rafalno puca. Ali, puca iznad Milivojeve glave. Za sve druge, Milivoje je streljan. A on, onako stegnut i prestrašen, krajičkom oka pogleda iza sebe, u pravcu Kekere. Ovaj mu dovoljno glasno i jasno kaže: ,,A sad, beži, beži!”
Milivoje je bežao, ko zna kuda, i ko zna kako. Važno je da je živ stigao do svoje kuđe. Nikada nije saznao zašto mu je taj strašni četnik Kekera poštedeo život.

ZASLUŽENO ODLIKOVANJE I NAJCRNJI DAN
Milivoje je ceo svoj radni vek, punih četrdeset godina, proveo na teškom radu u bolnici. Radio je sve poslove, sve što se od njega zahtevalo. Najduže, i od svih najbolje, radio je kao laborant sa završenom medicinskom školom. Ako je ko zaslužio da dobije priznanje za svoje zalaganje na poslu, onda je to Milivoje, govorili su. Tako je i bilo. Na predlog tadašnjeg upravnika bolnice, 1959. godine Milivoje dobija Medalju rada. Ovo odlikovanje Milivoju je i danas veoma drago. Prvo, dobio ga je kao najbolji radnik, a drugo, odlikovao ga je lično predsednik tadašnje Jugoslavije Josip Broz Tito.
- Danas, kad odem u bolnicu, na povremenu kontrolu, neki mlađi lekari me uvažavaju, neki mi okreću leđa. Ne ljutim se. Svako vreme ima svoje ljude - kaže Milivoje.
A kad zbraja dane, ističe da mu je u životu najteži i neprebolni 24. mart 1999. godine, kada mu je unuk poginuo na kosovskom ratištu u 27. godini.
Milivoje Miladinović živi u Kraljevu, kao penzioner od 1972. godine. Živi sa sinom Dragoljubom i njegovom porodicom. Supruga mu je umrla pre sedam godina, u 88. godini.

„EKONOM” - POTPISAN SPORAZUM IZMEĐU ŠTRAJKAČA I POSLOVODSTVA „PRIMATA” - piše Dragan Vukićević
Normalizacija stanja u preduzeću

   • Fabrika nastavlja rad u ponedeljak • Svi radnici na godišnjem odmoru, vanredna skupština preduzeća i izbor novog direktora • Plate niže, krivične prijave protiv štrajkača ostaju

   Prošlog petka uveče, u kancelariji Zore Simović, zamenika ministra privrede Republike Srbije, potpisan je sporazum o obustavi štrajka u preduzeću „Ekonom" iz Ušća. Nakon višesatnih pregovora, sporazum su potpisali Slavka Marinič, predsednica upravnog odbora „Primata” iz Maribora, koji je većinski vlasnik preduzeća „Ekonom”, predstavnici štrajkačkog odbora, kao i predstavnici sva tri sindikata (ASNS, Nezavisnost i Samostalni sindikat preduzeća „Ekonom”) koji su predstavljali radnike iz „Ekonoma”.
   Potpisnici sporazuma su se saglasili da svi organi preduzeća, i to u istom personalnom sastavu kakav je bio pre obustave rada, prvog decembra prošle godine, nesmetano nastave rad u skladu sa statutarnim i zakonskim ovlašćenjima. Svim zaposlenima, članovima svih organa preduzeća i predstavnicima „Primata”, kao većinskog vlasnika, sporazumom se dozvoljava i garantuje ulazak u preduzeće, kao i nesmetan rad.
Dogovoreno je da se vanredna sednica upravnog odbora održi u ponedeljak (30.1.2006.) u preduzeću „Ekonom”. Na ovoj sednici se razrešava funkcije v.d. direktora dosadašnji v.d. direktor Rodoljub Biorac, a za novog v.d. direktora biće imenovan Milan Pešić, dosadašnji tehnički direktor preduzeća.

NOVI DIREKTOR
Upravni odbor će na istoj sednici za prokuristu preduzeća imenovati Milana Visinskog, koji će imati ista ovlašćenja kao i v.d. direktor, tako da će svaka odluka v.d. direktora biti punovažna samo uz potpis navedenog prokuriste. Vršilac dužnosti direktora i prokurista imenuju se za period do izbora novog direktora, za koga je već raspisan konkurs u listu „Ibarske novosti". Novog direktora izabraće upravni odbor preduzeća u skladu sa svojim ovlašćenjima.
Novoizabrani v.d. direktora treba odmah po svom imenovanju da sazove vanrednu skupštinu koja bi bila održana u roku od sedam dana. Vanredna skupština će opozvati dosadašnje članove koji predstavljaju društveni kapital i imenovati nove predstavnike društvenog kapitala iz reda zaposlenih u preduzeću.
U cilju efikasnije organizacije nastavka proizvodnje i racionalnog korišćenja kapaciteta, svi zaposleni će, počev od 30. januara, biti upućeni na godišnje odmore, u trajanju od najduže pet radnih dana.

ZARADE
Potpisnici sporazuma su saglasni da se, počev od 30. januara, u najkraćem mogućem roku, izvrši kompletan popis materijalnih sredstava preduzeća, sa ciljem utvrđivanja stvarnog stanja i izrade završnog računa.
Što se tiče isplate zarada zaposlenih za novembar, koja sa stanovišta većinskog vlasnika i poslovodstva nikada i nije bila sporna, isplatiće se, i to 70 posto od oktobarske zarade u vidu akontacije, najkasnije u roku od četiri dana. Preostali iznos do pune novembarske zarade, prema obračunu zarada za novembar 2005, u roku od sedam dana od dana isplate akontacije. Zarada za decembar biće isplaćena najkasnije do 18. februara 2006. godine, u visini od 50 posto od zarade isplaćene za novembar, uz isplatu pripadajućih poreza i doprinosa svim zaposlenima. Zarada za januar 2006. godine, biće isplaćena samo radnicima koji nisu štrajkovali, i to u visini od 60 posto od zarade isplaćene za novembar 2005. godine, dok radnicima koji su učestvovali u štrajku zarada za januar 2006. godine neće biti isplaćena, već će se njima uplatiti samo porezi i doprinosi, shodno Zakonu o štrajku.
Imajući u vidu da preduzeće prethodna dva meseca nije poslovalo u normalnim uslovima, što se odrazilo i na njegov ekonomski položaj, potpisnici sporazuma su se saglasili da se u narednih šest meseci isplaćuju zarade umanjene za deset posto u odnosu na zarade predviđene kolektivnim ugovorom, s tim da nakon ovog umanjenja ne mogu biti niže od minimalne garantovane zarade u Republici Srbiji.

BEZ SUSPENZIJA
Poslovodstvo je takođe pristalo da se ponište rešenja o suspenziji 17 radnika, koji su suspendovani zbog disciplinskog prekršaja, nasilnog izbacivanja v.d. direktora Rodoljuba Biorca iz preduzeća. S obzirom na to da je protiv ovih radnika pokrenut pretkrivični postupak zbog krivičnog dela povrede upravljanja, ukoliko se taj postupak okonča pravosnažno presuđujućom krivičnom presudom, poslodavac ima pravo da navedenim radnicima otkaže ugovor o radu po tom osnovu.
- Zadovoljni smo što je obustava rada u fabrici okončana i što smo uspeli da postignemo dogovor sa štrajkačima. Učinićemo sve da se proizvodnja nastavi što je moguće pre, kako bi radnici što pre počeli ponovo redovno da dobijaju plate. Takođe nam je bitno da na najbolji mogući način povratimo poljuljano poverenje naših stalnih kupaca i poslovnih partnera - izjavila je posle sastanka Slavka Marinič, predsednica uprave „Primata” koji je većinski vlasnik ,,Ekonoma”.
Postizanju sporazuma dosta je pomoglo i doprinelo Ministarstvo privrede Republike Srbije, koje je pobunjenim radnicima jasno ukazalo na njihova prava i obaveze, kao i na ulogu koju sindikati treba da imaju, pre svega u zaštiti radničkih prava.

PO BROJU POPUŠENIH CIGARETA SRBIJA DRUGA U EVROPI - piše Rajko Sarić
Za opušak - pet hiljada

   • Zvaničnici procenjuju da se, pored svakodnevne edukacije o štetnosti duvanskog dima, samo rigoroznijom kaznenom politikom može značajnije smanjiti broj pušača u Srbiji

   Zavod za zaštitu zdravlja Kraljevo, Dom zdravlja i Opštinska organizacija Crvenog krsta obeležili su Nacionalni dan brobe protiv duvanskog dima u našoj opštini.
Statistika kaže da polovina svih muškaraca, trećina žena i svaki četvrti tinejdžer u Srbiji uživaju u duvanskom dimu. Tako smo se među zemljama Evrope ,,plasirali” na neslavno drugo mesto po broju popušenih cigareta, odmah iza Turaka. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da zbog posledica pušenja u svetu godišnje umre gotovo četiri miliona ljudi.
Ni gotovo svakodnevna upozorenja stručnjaka, posebno lekara, o štetnosti duvanskog dima nisu dovoljna da se broj pušača smanji, pa je Nacionalna komisija za prevenciju pušenja pooštrila kaznenu politiku.
Prema novim odredbama Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, kazna za svaku zapaljenu cigaretu je 5.000 za pojedinca i 10.000 do 50.000 dinara za rukovodioca. Institucija će po istom osnovu platiti kaznu od pola miliona dinara! Zabrana se odnosi na sve obrazovne, zdravstvene, sportske i kulturne ustanove, javni prevoz, medije i na sva radna mesta. U navedenim ustanovama od utorka je pojačan rad inspekcije rada, zdravstvene i sanitarne inspekcije. Tako, prema slovu zakona, osim kafića i restorana, u Srbiji više nema mesta na kojima je dozvoljeno zapaliti cigaretu.
   Srbija je prošle godine potpisala Okvirnu konvenciju za kontrolu duvana Svetske zdravstvene organizacije koja je obavezuje da u narednom petogodišnjem periodu učini sve na planu zaštite zdravlja svojih građana. U Ministarstvu zdravlja veruju da će upravo pojačana kaznena politika doprineti da se smanji upotreba cigareta, posebno na radnom i javnim mestima, gde provodimo dobar deo životnog veka. Poskupljenje cigareta i zabrana njihovog reklamiranja takođe će, iskustva su drugih zemalja, doprineti smanjenju broja pušača.
Zakonom je, takođe, zabranjena prodaja cigareta maloletnicima, ali oko 85 odsto šesnaestogodišnjaka tvrdi da nema problema pri kupovini cigareta. Ubuduće će biti zabranjeno i besplatno deljenje cigareta na ulici i u kafićima, a oznaka da je pušenje štetno po zdravlje nalaziće se na paklici cigareta. Od 1. januara 2007. godine, od svake prodate paklice cigareta, dinar će biti usmeravan u poseban zdravstveni fond kojim će se finansirati kampanja borbe protiv nikotinskog dima, ali i za rano otkrivanje i lečenje kardiovaskularnih i kancerogenih oboljenja.
Kraljevački Zdravstveni centar ,,Studenica” nalazi se među ustanovama čije rukovodstvo je odlučno da uvede red u poštovanju zakona koji jasno precizira gde se može pušiti. Direktor ove zdravstvene ustanove, koja se po ostvarenim rezultatima nalazi u samom vrhu srpskog zdravstva, dr Dragan Arsić, i njegovi saradnici, ističu da je nedopustivo da čak polovinu zdravstvenih radnika u Srbiji čine pušači.
Najnovija istraživanja pokazuju da više od 35 odsto lekara i 52 odsto medicinskih sestara koje su svakodnevno u kontaktu sa pacijentima - puše.

KRALJEVO U USLOVIMA EVENTUALNE KATASTROFE - piše Ivan Rajović
Oslonac na ,,živu silu" i zastarelu opremu

   • Civilna zaštita u Kraljevu, kako kaže načelnik Odeljenja za odbranu za Raški okrug Radoica Kočović, u potpunosti je spremna, i po kadrovima i po materijalnim sredstvima kojima rasplaže, za sva eventualna katastrofalna dešavanja koja bi mogla da zadese ovaj grad

    Imajući u vidu nesreće koje su se nedavno dogodile, kako na našem tlu, tako i širom sveta, ali i one koje se tek mogu dogoditi, postavlja se, pre svega, pitanje koja je institucija nadležna za spasavanje građana i sve ono što bi u takvim situacijama bilo neophodno preduzeti. U Štabu civilne zaštite u Kraljevu kažu kako se ključne poluge organizovanja spasavanja građana nalaze u Ministarstvu odbrane, što bi uskoro trebalo da bude vraćeno Vladi Republike Srbije. Dok se to ne dogodi, Civilna zaštita u Kraljevu, kako kaže načelnik Odeljena za odbranu za Raški okrug Radoica Kočović, u potpunosti je spremna, i po kadrovima i po materijalnim sredstvima kojima rasplaže, za sva eventualna katastrofalna dešavanja koja bi mogla da zadese ovaj grad. U Kraljevu na tim poslovima trenutno radi 10 stručno osposobljenih ljudi, mada Zakon o lokalnoj samoupravi obavezuje i nju da se bavi zaštitom i spasavanjem svojih građana.
Međutim, bar kada je Kraljevo u pitanju, mora se reći i to da se u ovom gradu desetak i više godina nije ulagalo u modernizaciju sredstava i tehnike za ovakve slučajeve, pa ovaj grad raspolaže opremom kojoj su odavno istekli odgovarajući atesti, odnosno kojoj je odavno istekla upotrebna vrednost. Dakle, oprema nije u funkciji 100 odsto, ali su još uvek na snazi propisi i dobra organizacija, tako da sva javna preduzeća opštine mogu biti angažovana u saniranju bilo kakve katastrofe koja bi se mogla desiti na ovim prostorima, kaže Kočović.
Što se tiče kraljevačkog zdravstva, ono je i pored svega kroz šta je prošlo tokom prethodnih godina na takvom nivou da vrlo efikasno može da u datoj situaciji obavi svoj deo posla. Isti je slučaj i sa vatrogasnim službama pri MUP. Možda je jedini problem što svi eventualni učesnici u otklanjanju posledica elementarnih i drugih nepogoda nisu pod istim ingerencijama i mnoge nadležnosti su, kako kaže Kočović, isprepletane. To bi moglo da dovede do određenog zastoja ili, bolje rečeno, u vakuumu dok se te stvari rešavaju, ukoliko bi se nešto nepovoljno dogodilo, sigurno bi dovelo do velkih problema. U Kraljevu postoje jednice osposobljene za spasavanje na vodi, pod vodom, u slučaju zemljotresa, ali je sve to u nekoj fazi mirovanja, niti je vršena obuka, niti su modernizovana sredstva, što bi moglo da dovede do određenih teškoća. Ali, osim nekih poplava, mada daleko od najužeg centra grada, u Kraljevu decenijama, a i pre toga, nisu zabeležene nikakve ekscesne situacije izazvane prirodnim ili nekim drugim poremećajima. Bilo je saobraćajnih nesreća i prevrtanja cisterni, ali potencijalna opasnost postoji, imajući u vidu kraljevačku privredu i hemikalije koje se u toku proizvodnje koriste, a koje bi, kao recimo hlor, mogle da izazovu nesreće sa nesagledivim posledicama.
Ali, osim nekih većih nesreća i katastrofa u Kraljevu u ovom momentu, ako zanemarimo činjenice o kojima smo govorili, ne bi bilo nikakvih problema da se organizuje spasavanje ljudi. Tu se i te kako računa na ,,živu silu", odnosno vojsku, sa kojom saradnja nikada nije prekidana, a ovaj grad još uvek ima veliki broj vojnika na teritoriji svoje opštine. Kada su atomska skloništa u pitanju, zanimljivo je da ni u toj oblasti nije sve zakonski regulisano i da postoje mnogi propusti. Ipak, Kraljevo u ovom trenutku ima dovoljno sklonišnog prostora.
Kapaciteti ovdašnjeg Hirurškog bloka, koji je građen da zadovolji potrebe čitavog ovog regiona, svakako bi bili zadovoljavajući u bilo kojoj nesreći, osim što bi možda sa voznim parkom bilo malo problema, a o stručnosti i kvalifikaciji ljudi ne bi trebalo ni govoriti, kažu u ZC ,,Studenica". Sticajem okolnosti, a imajući u vidu činjenicu da su Kraljevčani decenijama ,,obučavani" da budu disciplinovani u ekstremnim situacijama, bar kada je snabdevanje vodom za piće sa cistreni u pitanju, i to bi se u novonastalim okolnostima moglo smatrati određenom pozitivnom crtom. Međutim, bilo je već slučajeva da i bez poziva u Kraljevo stižu cisterne iz svih gradova Srbije i očigledno je da taj sistem solidarnosti i dalje funkcioniše, sa čim bi takođe trebalo računati.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

LIKOVNI TALENTI ŠKOLE ,,SVETI SAVA" IZ KRALJEVA - piše Ivan Rajović
U Rusiji predstavili čitavu Srbiju

   Kada je nešto vredno, hiljade kilometara daljine nisu nikakva prepreka. Početkom januara u Osnovnu školu ,,Sveti Sava" stiglo je šest diploma - pet priznanja prvonagrađenima, kao i Školi, za učešće na međunarodnom likovnom konkursu u gradu Novozibkov (Brankovska oblast, Rusija), ustanovljenom pre pet godina, povodom ne tako davne nuklearne katastrofe u Černobilu (1986), u kojoj je stradala i strada većinom najmlađa populacija. Ova likovna manifestacija poetične poruke ,,Ja imam svoj svet i poklanjam ga vama" počela je prošlog juna, sa više od hiljadu učesnika iz deset zemalja sveta.
O ovoj velikoj smotri u Srbiji se još ne bi znalo da nije bilo, takoreći, slučaja. Za Kraljevo - srećnog. Naime, naša književnica i prevodilac Gordana Timotijević prošlog proleća je boravila u kreativnom omladinskom kampu u Švajcarskoj. Tokom dve sedmice rada i druženja upoznala je i kolege iz ruskog grada Novozibkov, tačnije Andreja Talaverka - inicijatora likovne smotre i direktora tamošnje umetničke škole. Reč po reč, Gordana saznaje za tu veliku manifestaciju i, poput pravog lokalpatriote, pita Talaverka da li bi na njoj bilo mesta i za kraljevačke likovne talente. ,,Bili bismo veoma srećni" - odgovorio je Rus i tako otvorio vrata izložbe za decu našeg grada.
Ovo je priča iz ,,druge ruke", od Zorana Savkovića Yerija, nastavnika likovne kulture u Osnovnoj školi ,,Sveti Sava", kojem je Gordana Timotijević prenela ovaj srdačni poziv. On je dalje motivisao svoje izabranike, radove poslao, a zlatna ,,žetva" usledila je prvih dana januara: pet diploma i jedna za školu, katalozi i prospekti sa impresivnim podacima: osnovci iz ,,Svetog Save" jedini su predstavnici ne samo Kraljeva, nego i cele Srbije na, može se reći, svetskoj izložbi, na kojoj je učestvovalo hiljadu likovnih talenata iz zemlje - domaćina i okolnih, ali i iz Indije, Indonezije, SAD.
Ako neko može da posumnja u odnos jedne velesile prema podmlatku sveta, treba napomenuti da ova tradicionalna smotra, ustanovljena 2000. godine, za organizatore ima najuglednije institucije i sponzore koji su (čak) i iz Nemačke. Prošla, na kojoj se, eto, pojavila i kraljevačka reprezentacija, bila je u znaku svetskog jubileja - 60. godišnjice pobede nad fašizmom.

NJIHOV ,,SVET” IZAZVAO HVALE
Ni svi nagrađeni u Novozibkovu nisu mogli da ,,stanu" u katalog izložbe. Razgledamo u njemu tridesetak slika sa potpisima. Pet su - srpski, kraljevački. U društvu egzotičnih: indijskih, indonežanskih, meksičkih… Ovo bi poželeo svaki odrastao umetnik, čak i slavan u svojoj sredini.
U dogovoreno vreme okupili su se disciplinovano. Radost i uzbuđenje su se stišali, jer je vest stigla početkom januara, istovremeno sa diplomama, koje im je podelio nastavnik Savković, samo rečima improvizujući zasluženu svečanost, jer je nije ni bilo.
Nemanja Mirković (sedmi razred), na rad za međunarodni konkurs ,,Ja imam svoj svet i poklanjam ga vama" već je pomalo bio i zaboravio, a onda je stigla vest da je među nagrađenima. To mu je prvi veliki umetnički pokušaj i time je njegova radost bila još veća.
- Pošto sam znao da su učestvovali mladi iz desetak zemalja sveta, iskreno rečeno, nisam očekivao da će i moj rad da primete.
Maturant Sofija Stančić, budući je kandidat za umetničku školu, pa je nagrada iz Rusije baš dobar podatak za biografiju budućeg srednjoškolca. Crtež sa motivom reke, kaže, radila je ,,za sebe", a nastavnik ga je odabrao za takmičenje u dalekoj Rusiji. Sofija je sa radom malo eksperimentisala, dodavala mu vosak i senke, pa je na kraju sve ispalo da bolje biti ne može.
- Bilo mi je drago ne samo zbog mene, nego i zato što je nas petoro nagrađenih predstavljalo čitavu Srbiju - objašnjava.
Ana Vitković, učenik sedmog razreda, takođe se dopala ruskom žiriju, pre svega spontanošću kojom je zračio njen takmičarski rad: žena lepog lika, ,,majka Srbija", u nekakvoj vreći vuče za sobom svoj zavičaj, kao da bi ga pokazala ili poklonila nekome dostojnom tolikog dara. Jednostavan crtež, a tako plemenito osmišljen, što se lepo oseća i na njegovoj reprodukciji u katalogu izložbe. Posle svega, Ani nije žao ni truda ni vremena koje je posvetila ovoj umetničkoj ideji (,,Malo sam čak i kasnila sa radom, pa me je nastavnik opominjao i na kraju je sve ispalo dobro"). Ona takođe planira da se po završetku osnovne upiše u Srednju umetničku školu.
Sedmak Marko Zlatkov na listu sebi najomiljenijih predmeta bez premišljanja stavlja - likovnu kulturu. Kaže da u slobodnom vremenu bar tri puta sedmično uzme boje i blok i posvećuje se slikanju.
- Najviše volim mrtvu prirodu i kompozicije - objašnjava. Na pitanje - od koga je nasledio očiti talenat, Marko nabraja da su to tata i sestra, a da i mama ima pomalo dara. Svi se slažemo da je on ipak najuspešniji u porodici, pošto je jedini dobio ovoliku međunarodnu nagradu. Iako još ima vremena da se opredeli za srednju školu, gotovo je odlučio da to bude umetnička.
U ,,zlatnoj kraljevačkoj petorci" opravdano nedostaje Suzana Milosavljević. Ona je, naime, već srednjoškolka i uči u Beogradu. Konkurs u Rusiji malo se odužio, od prošlog juna do ovog januara, pa je Suzana u međuvremenu završila osnovnu. Umesto nje, reč je data Nini Kosanić, najmlađoj u ovoj grupi likovnih talenata škole. Nina pohađa šesti razred i na konkursu u Rusiji njen rad je ušao u uži izbor. Osim ovoga, ima zavidne rezultate: pobednik je prošlogodišnjeg likovnog tematskog konkursa ,,Krv život znači". Bila je, takođe, u grupi mladih autora koji su, posredstvom našeg sunarodnika koji živi u Kanadi, poslali radove u ovu daleku zemlju. Mali Srbi trebalo je da pokažu kako zamišljaju planetarno popularnu, a malu etničku grupu severnoameričkih Indijanaca. Zemljak im je kasnije javio da su radovi dece iz ,,Svetog Save" naišli na opšte odobravanje pripadnika ove zajednice: crteži su se toliko dopali Indijancima da su ih na aukciji sve do poslednjeg otkupili. Nina je jedna od najvećih uzdanica škole, jer osim likovnog talenta poseduje i muzički, pa sada pohađa četvrti razred ,,Stevana Mokranjca".
Vrlo promišljeno vođena rukom nastavnika Savkovića, likovna sekcija Osnove škole ,,Sveti Sava" ima još rezultata: pobednik je Dečjeg majskog likovnog salona 2004. godine, a on je poneo titulu najboljeg pedagoga za tu godinu. Osim toga, dok su održavani republički susreti škola koje nose Savino ime, osvajali su - prvo mesto. Koliko je Savković agilan, dokaz je da je na konkurs u Rusiju poslao čak 70 radova, iako su propozicije dozvoljavale najviše 30:

VIŠE MESTA ZA KREATIVNE
- Drago mi je zbog nagrađene dece - kaže.
- Ali i zbog toga što se zajednički trud isplatio. Već sam zaboravio da smo se prijavili, a onda je stigao koverat sa diplomama za nagrađene i za školu. I tada sam pomislio da nam samo zahvaljuju na učešću i više sreće nam žele drugi put, ali, eto, pokazalo se drugačije.
Poseta ovakvim povodom dobra je prilika da se upoznaju i drugi sagovornici upućeni u želje i potrebe mladih. Jelena Lović, školski pedagog sa desetogodišnjim iskustvom, prirodno je, vrstan je analitičar prilika u populaciji od više od 900 učenika. Bez premišljanja odgovara na uopšteno pitanje: šta đake karakteriše:
- To je potreba da izraze nesumnjivu kreativnost na mnogim planovima. To su im, ujedno, i najveće želje. O tome saznajemo iz anketa koje redovno sprovodimo. U današnjim prilikama, kada je sve krajnje komercijalizovano, škola ne može mnogo da učini, a deca bi volela da ona ne bude samo mesto na kojem se realizuju nastavni planovi. Za sada smo im omogućili da po simboličnoj mesečnoj ceni pohađaju plesni kurs, što je među decom vrlo popularno, ali za druge sadržaje, nažalost, nemamo uslova.
Važno je, ipak, da postoji volja dece i starijih, da je stalna i iskrena. O tome više treba da se ubuduće pobrinu država i institucije.



POVODOM SVETOG SAVE NAGRAĐENI UČENICI I PROFESORI
Da se pamte najbolji

   Povodom Svetog Save, najboljim učenicima i profesorima kraljevačkih škola dodeljene su nagrade i priznanja. Goran Petrović, kraljevački književnik, uručio je nagrade, a Dejan Milović, predsednik Skupštine opštine, poželeo je nagrađenim učenicima i profesorima još uspešniju godinu.
- Veoma sam zadovoljan što mi je grad dodelio priznanje i zaista imponuje svakom mladom čoveku da stoji na istoj bini sa Goranom Petrovićem i predsednikom Skupštine opštine. Ipak, moram priznati da postoji veliki broj ovakvih poput mene u Kraljevu, ali nemaju svi dovoljno sredstava da se afirmišu - rekao je Miloš Beljak, učenik Muzičke škole ,,Stevan Mokranjac".
   Nagrađeni učenici osnovnih škola: Jovanka Sinđelić, OŠ ,,Dragan Marinković" Adrani; Darko Pavlović, OŠ ,,Petar Nikolić" Samaila; Jovana Ivanović, OŠ ,,Dragan Đoković Uča" Lađevci; Jelena Jovanović, oŠ ,,Jovan Dučić" Roćevići; Pavle Dugalić, OŠ ,,Milun Ivanović" Ušće; Bojana Barlov, OŠ ,,S. Nemanja" Studenica; Snežana Marković, OŠ ,,Dositej Obradović" Vrba; Vesna Pavlović, OŠ ,,Branko Radičević" Vitkovac; Dragana Vujičić, OŠ ,,Jovan Cvijić" Sirča; Nikola Miljković, OŠ ,,Vitanovac" Vitanovac; Filip Paunović, OŠ ,,Živan Maričić" Žiča; Kristina Stojanović OŠ ,,Sveti Sava" Ribnica; Tanja Bogojević, OŠ ,,Jovo Kursula" Kraljevo; Marija Ćurčić, OŠ ,,Dimitrije Tucović" Kraljevo; Nikola Radojičić, OŠ ,,4. kraljevački bataljon" Kraljevo; Ana Filipović, OŠ ,,Svetozar Marković" Kraljevo; Bojana Maričić, OŠ ,,Braća Vilotijević" Kraljevo; Jovana Perović OŠ ,,Čibukovački partizani" Kraljevo; Jadranka Zarić, OŠ ,,Vuk Karadžić" Ribnica; Aleksandra Aksić OŠ ,,Đura Jakšić" Konarevo i Danilo Ćirović, OŠ ,,Olga Milutinović".
   Nagrađeni učenici srednjih škola: Ružica Madžarević, Gimnazija; Violeta Milutinović, Medicinska; Miloš Bekčić, Ekonomsko-trgovinska škola; Ana Milenković, Mašinsko-tehnička škola ,,14. oktobar"; Marina Đoković, ESTŠ ,,Nikola Tesla"; Vladimir Vasić, Šumarska škola; Srećko Cvetković, PHŠ ,,Dr Đorđe Radić"; Milan Simović, ,,Ivo Lola Ribar"; Marija Rnjak, Umetnička škola i Miloš Beljak, Muzička škola ,,Stevan Mokranjac".



FILMSKI FESTIVAL “SLOBODNA ZONA” I U KRALJEVU
Tolerantno suočavanje različitih pogleda na svet

   U organizaciji Forum NVO i Kulturnog centra REX od 10. do 12. februara u Multimedijalnom centru ,,MR Kvart", biće predstavljen izbor filmova sa prvog međunarodnog filmskog festivala ,,Slobodna zona", održanog u Beogradu krajem prošle godine.
Posle izuzetno uspešnog beogradskog izdanja festivala, i publika u našem gradu moći će da vidi uzbudljive i zanimljive filmove koji se bave društvenim i političkim temama u današnjem svetu.
Biće prikazano šest dokumentarnih filmova iz SAD, Filipina, Belgije, Francuske, Severne Koreje i SCG (svi filmovi su nagrađivani na festivalima u Amsterdamu, Pragu, Parizu, Londonu, Bolonji).
Festival je deo šire akcije REX-a kojoj je cilj da, u pozitivnom svetlu i komunikativnije od dosadašnje NVO prakse u Srbiji, podstakne debatu o situaciji u svetu i položaju Srbije u njemu, kao i da otvori prostor za tolerantno suočavanje različitih pogleda na svet danas.