Kraljevčani vole lekare
Postizborne konferencije za novinare političkih stranaka
Šta je to što Kraljevo ima?
Dr Babić i Četrović u drugom krugu
Dvaput izbegao streljanje
Oporavak i otvaranje perspektive
Komšijska balvan revolucija u Barama
Interesantna bezrezervna podrška
Sarački unikati - viza za Evropu
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, boks

ODRŽANI PREVREMENI IZBORI ZA PREDSEDNIKA OPŠTINE KRALJEVO
Kraljevčani vole lekare

   Od ukupno 102.156 upisanih glasalo 35.012 birača ili samo 34,2 odsto. Ubedljivo najveće poverenje birača dobio je dr Miloš Babić, kandidat Nove Srbije - Velimir Ilić, koji je bio prvi sa 14.509 glasova ili 41,44 odsto od broja glasalih. Na drugo mesto plasirao se Miljko Četrović, kandidat Srpske radikalne stranke, sa 5.477 glasova ili 15,64 odsto od broja glasalih. Na osnovu utvrđenih rezultata, Izborna komisija je konstatovala da je neophodno da se sprovedu izbori za predsednika opštine u drugom izbornom krugu, u kojem će učestvovati dva prvoplasirana kandidata. Glasanje u drugom izbornom krugu biće održano u nedelju, 19. februara 2006. godine, na istim biračkim mestima i po istoj zakonskoj proceduri.


KRATKA ANALIZA GLASANJA PO BIRAČKIM MESTIMA
Pobeda dr Babića sa 112 : 17

   Analize rezultata predsedničkih izbora u opštini Kraljevo po biračkim mestima pokazuju opšte karakteristike proteklih izbora: najpre malu izlaznost na skoro svim biračkim mestima, u gradu, prigradskim naseljima i na selu, a potom i ubedljivu pobedu dr Miloša Babića na skoro svim biračkim mestima.
Dr Miloš Babić, kandidat Nove Srbije, tako je zauzeo prvo mesto na čak 112 od ukupno 129 bičakih mesta na području opštine. Tako je na tridesetak biračkih mesta u gradu jedino on imao sve trocifrene rezultate, dok su ostali kandidati imali ili dvocifrene ili jednocifrene (samo šest trocifrenih). Slično je bilo i u prigradskim i seoskim sredinama, gde je razlika takođe bila više nego ubedljiva u korist dr Babića.
Od ostalih kandidata, Slobodan Mihajlović, kandidat Demokratske stranke, osvojio je najviše glasova na sedam biračkih mesta: u Glediću (36), Roćevićima (59), Polumiru (31), Studenici 2 (23), Tepečima (29), Barama (57) i Loznu (50). Mirko Vuković, kandidat SPO, osvojio je najviše glasova u Ravanici (120), Vrdilima (257), Dedevcima 2 (21) i Konarevu 5 (42 glasa), a Miljko Četrović, kandidat Srpske radikalne stranke, u Ratini 1 (71), Ratini 2 (163) i Adranima 1 (74) i Zvonko Obradović u Leševu (29 glasova).
Kuriozitet je da su na dva biračka mesta zabeleženi nerešeni pobednički rezultati: u Šumaricama, gde je rezultat dr Babić - Četrović bio 41:41, i u Propljenici, gde su dr Babić i Vuković podelili (pobedničke) glasove - 19:19.


ANKETA: ZAŠTO NISTE GLASALI?
Ništa se neće promeniti

Dragan, taksista
Nisam izlazio na izbore za predsednika opštine jer nisam imao za koga da glasam. Nisam zadovoljan radom nijedne stranke, a ni kandidati mi se ne dopadaju.
•••
Milka
Nemam vremena ni da se odmorim i naspavam, a kamoli da idem i da gubim vreme na izborima.
•••
Filip, nezaposlen
Kada bi neko hteo da mi da pristojan posao, glasao bih svakog dana. Ovako, ne vidim razlog da izađem na glasanje.
•••
Milan, vozač
Bilo je mnogo loše vreme, pa mi se nije izlazilo iz tople kuće. Rešiće oni to i bez mene. Moj glas ne bi ništa promenio.
•••
Verica, trgovac
Toliko sam puta izlazila na glasanje da mi je više muka od toga. Ništa se nije promenilo, a i neće.
•••
Zoran, radnik
Izgubio sam svaku nadu da će nam biti bolje i da nešto može da se promeni. Sve to samo ide u krug.
•••
Dragica, penzioner
Nema nama pomoći ni sa jednim od njih. Nije njima stalo do nas, nego do fotelje i da napune svoje džepove.
•••
Dejan, radnik
Niko od kandidata za predsednika opštine nije dovoljno dobar da bih se ja potrudio da izađem na izbore.
•••
Rajko, radnik
Tačno je da je moja obaveza i pravo da glasam, ali ne mislim da može nešto da se promeni na bolje, tako da se ja odričem svog glasačkog prava.
•••
Mirko, radnik
Niko se ne bori za nas, za narod, svi se oni bore samo za sebe. E, pa, ja neću da im pomažem u tome.
•••
Stanimir, penzioner
Mene izbori ne interesuju i već dugo ne izlazim na glasanje.
•••
Zoran, taksista
Svi su oni isti, pa je svejedno za koga bih glasao i da sam izašao. Nije važno ko će da pobedi.
•••
Slavica, dimaćica
Izbori me ne zanimaju. Nemam ja ništa od toga. Ko god da dođe na vlast, meni neće da bude bolje. Za nas seljake oni nikada ništa nisu uradili, a i neće.

POSTIZBORNE KONFERENCIJE ZA NOVINARE POLITIČKIH STRANAKA- piše Slobodan Rajić

NOVA SRBIJA
Zadovoljstvo ubedljivom pobedom, zahvalnost biračima na poverenju

   Čelnici i drugi predstavnici Opštinskog i Okružnog odbora Nove Srbije i Izbornog štaba ove stranke, na konferenciji za novinare, prošlog ponedeljka, odmah posle saopštavanja konačnih rezultata prvog kruga izbora, zahvalili su biračima koji su izašli na izbore i njihovom kandidatu, dr Milošu Babiću, ubedljivo poverili najveći broj glasova. Dr Babić je tom prilikom posebno naglasio da je njegovom uspehu na proteklim izborima doprinela požrtvovanost i disciplinovan rad ljudi iz Izbornog štaba Nove Srbije, a to je potvrdio i Milutin Lukić, predsednik Izbornog štaba Nove Srbije, koji je pored ostalog istakao:
- Vodili smo ozbiljnu izbornu kampanju po zapadnoevropskim merilima i standardima, gde su svi relevantni, značajni ljudi iz Nove Srbije, oni koji mogu da pomognu, morali da daju veliki doprinos našoj kampanji, jer je to bilo od izuzetnog interesa za našu stranku. Tako će biti i u drugom delu, u kampanji za drugi izborni krug koji predstoji.
Kako je istaknuto, Nova Srbija je više nego zadovoljna ubedljivom pobedom svog predsedničkog kandidata u prvom krugu glasanja, što garantuje i njegovu sigurnu pobedu u drugom krugu izbora.
- Kao predsednik Okružnog odbora Nove Srbije apsolutno sam zadovoljan. Siguran sam da će drugi krug izbora biti samo formalnost!? - istakao je Srđan Spasojević, jedan od prvaka stranke i član Izbornog štaba Nove Srbije.
Predstavnici Izbornog štaba Nove Srbije podsetili su da u ovoj kampanji nisu pominjali predstavnike drugih političkih partija i ostale kandidate u negativnom kontekstu i da su uspeli da u pozitivnoj (pred)izbornoj utakmici ostvare ubedljivu pobedu. Dr Miloš Babić je rekao da će tako biti u preostaloj kampanji, kao i da u njegovom daljem radu neće biti stranačkih podela. O svojim očekivanjima od drugog izbornog kruga za predsednika opštine dr Babić je rekao da očekuje još bolji rezultat i zajednički timski rad svih kreativnih ljudi za interese Kraljeva.
- U drugom izbornom krugu očekujem i veću izlaznost birača, jer se nadam da će biti bolji vremenski uslovi. Što se tiče protivkandidata, zaista, u mom timu biće mesta za sve ljude koji žele dobro Kraljevu i brz i efikasan oporavak naše opštine - naglasio je dr Miloš Babić.
Zato, kako je rekao, prvo što će uraditi, ako bude izabran za predsednika opštine Kraljevo, biće formiranje tima stručnih ljudi vernih Kraljevu, koji će napraviti listu prioriteta onih poslova koje je Nova Srbija zacrtala u planu za 2006. i 2007. godinu.


DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE
Prepoznavanje kvaliteta i interesa Kraljeva

   „Demokratska stranka Srbije zahvaljuje svim biračima, članovima i simpatizerima stranke što su uvažili predlog našeg Opštinskog odbora i u prvom krugu dali glas zajedničkom kandidatu. Očigledno je da su pristalice DSS-a prepoznale u dr Milošu Babiću, kandidatu NS, onaj kvalitet, zrelost i htenje da će naše dve stranke i u budućem periodu iskazati zajedničku odlučniost i zalaganje prilikom rešavanja potreba naših građana i naše opštine”, saopšteno je na pres konferenciji ove stranke, održanoj prošlog utorka. U saopštenju koje je i u pisanoj formi podeljeno novinarima se takođe kaže:
„Od posebne je važnosti činjenica da su kandidati koji u Skupštini opštine Kraljevo čine vladajuću većinu osvojili skoro 60 procenata glasova izašlih birača. To svakako govori da su građani imali sluha i da su nas nagradili za sve ono što smo u prethodne dve godine započeli, da nam veruju, i da od nas očekuju da do kraja mandata započeto dovršimo, da se još više založimo i da postignemo bolje rezultate. Da nije tako, građani bi nas kaznili i svoje glasove dali opozicionim strankama.
Ogromna razlika, skoro tri puta više glasova na strani našeg kandidata, ukazuje da će se u drugom krugu izbora za predsednika opštine Kraljevo voditi neravnopravna bitka. Da gospodin kandidovan iz redova Srpske radikalne stranke želi da uštedi novac građana Kraljeva koji će se potrošiti za finansiranje drugog kruga, on bi trebalo da učini jedini častan i ispravan potez - da prizna rezultate prvog kruga i čestita gospodinu dr Milošu Babiću ubedljivu pobedu i poverenje građana Kraljeva. Pošto se iz Radikalne stranke već čuju disharmonični tonovi i pošto njihov kandidat lamentira nad, za njega začuđujućim rezultatima izbora, i najavljuje izuzetno negativnu kampanju u kojoj će nastaviti da neumereno blati svog protivnika skrivajući se iza imuniteta narodnog poslanika, mi ne očekujemo da će nas on poslušati, što nas, ako ćemo pravo, nimalo ne iznenađuje.

PODRŠKA BABIĆU
Pozivamo sve stranke demokratskog bloka da u najskorije vreme podrže jedinog preostalog demokratskog kandidata, i pozivamo sve demokratski orijentisane građane opštine Kraljevo da u drugom krugu podrže dr Miloša Babića i tim činom dokažu da će Kraljevo i ubuduće biti svetionik demokratije, što i jeste već deset godina”.
Čelnici DSS-a u Kraljevu Vladimir Bogavac, predsednik, i Dragan Zdravković, potpredsednik Opštinskog odbora, Dejan Milović, predsednik Skupštine opštine i v. d. predsednika opštine Kraljevo, i Miša Milosavljević, šef Odborničke grupe u SO Kraljevo, posebno su naglasili da su „građani Kraljeva, dajući ubedljivo poverenje zajedničkom kandidatu NS i DSS dr Milošu Babiću, napravili dobar izbor i time glasali za svoju decu i budućnost i stvarne interese našeg Kraljeva”, uz očekivanje da će zajednički kandidat NS i DSS-a dr Miloš Babić bez dileme i u drugom krugu dobiti poverenje birača, a takođe su odgovarali i na novinarska pitanja.


SRPSKA RADIKALNA STRANKA
Posle starta predstoji borba do kraja

   „Srpska radikalna stranka i ja kao njen kanditat relativno smo zadovoljni rezultatima proteklih predsedničkih izbora imajući u vidu neravnopravnu kampanju u svakom pogledu koja je vođena u prvom krugu”, rekao je Miljko Četrović, kandidat SRS, na konferenciji za novinare Opštinskog odbora SRS Kraljevo, održanoj u ponedeljak. Četrović je na pres konferenciji pozvao kandidata Nove Srbije dr Babića na duel u svim informativnim medijima.
Kako je naglašeno, „kandidat SRS za protivnika nije imao kandidata Nove Srbije nego ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića i celu Vladu Republike Srbije”.
- Ta kampanja i čitav postupak u prvom krugu su prepoznati po kršenju i zakona o izboru organa lokalne samouprave, izvesno lošem radu Izborne komisije s obzirom na koji način su prihvaćene kandidature svih ovih devet, ili ostalih osam kandidata za predsednika opštine - naglasio je Miljko Četrović, kandidat SRS za predsednika opštine.
Kako je rečeno, bez obzira na sve, Srpska radikalna stranka i njen kandidat za predsednika opštine Miljko Četrović nastaviće žestoku borbu za istinu, pravdu i protiv korupcije i kriminala.
- To što ministar u Vladi Republike Srbije, isto i drugi ministri u Vladi Republike Srbije, direktno učestvuju u krimninalu i korupciji, pokazalo se i u ovoj predizbornoj kampanji, sa kesama novca po kojima je i prepoznata i Vlada i guverner Narodne banke i ministri - naglasio je Miljko Četrović.
Istaknuto je i da se „radikali neće predati i vodiće borbu do kraja, zarad časti i poštenja ljudi koji teško žive u opštini Kraljevo i zbog budućnosti dece”.
Prednost kandidata Nove Srbije je samo start u prvom krugu jer se polazi ispočetka u drugi krug, istakao je Četrović, i tim povodom se obratio svom protivkandidatu iz Nove Srbije rečima:
- Pozivam kandidata Nove Srbije na duel na svim medijima i da lično on dođe bez ministra za kapitalne investicije!?
„Kada se suočimo sa činjenicama i argumentima pred građanima opštine Kraljevo, dobićemo istinito i stvarno stanje stvari”, a u narednih 15 dana „radikali će razotkriti šta je pozadina svega što se dešavalo i lažna obećanja ministra za kapitalne investicije suprotna zakonu i nadležnosti ministarstva” - zaključio je Četrović na pres konferenciji Srpske radikalne stranke.


DEMOKRATSKA STRANKA
Trećim mestom delimično zadovoljni

   - Trećim mestom koje je osvojio Slobodan Mihajlović mnogi bi kandidati bili zadovoljni, ali s obzirom na to da smo mi Demokratska stranka i pretendujemo uvek na najbolje i najviše rezultate, izbornim rezultatom smo samo delimično zadovoljni - rekao je Dragan Bogdanović, potpredsednik Opštinskog odbora DS.
Na konferenciji za novinare naglašeno je da su razlozi ovakvih rezultata mala izlaznost i obećanja koja su davali predsednički kandidati, što je rezultiralo ovakvom izbornom voljom.
- Mi ovom prilikom čestitamo gospodinu Milošu Babiću na izvanredno dobrom plasmanu zato što je on ispred drugoplasiranog kandidata SRS Miljka Četrovića za 30 i nešto odsto.
Članovi DS su se uvek pridržavali pravila da im moral diktira politiku, a nikako da im trenutni interesi diktiraju moral, i zato se u ovoj izbornoj kampanji nisu služili nerealnim obećanjima.

U INTERESU KRALJEVA
- I u ovoj kampanji sve ono što su gospodin Mihajlović i njegov Izborni štab pomenuli, odnosno obećali, sve to bi gospodin Mihajlović i DS, odnosno rukovodstvo koje bi bilo uz njega, i ispunili. Mi smo zato i obećali onoliko koliko možemo da ispunimo. Najviše obećanja dali su Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, i njegov kandidat Miloš Babić. Ako ta obećanja ispune, i DS će biti zadovoljna, jer je to u interesu Kraljeva - rekao je Bogdanović.

KOMENTAR BEZ POVODA - piše Ivan Rajović
Šta je to što Kraljevo ima?

   • Trebalo je da se dogode izbori da bi se konačno shvatilo u kakvom je stanju Kraljevo i do koje je mere ova opština postala rupa bez dna u kojoj se ništa ne vidi niti se pomera sa mrtve tačke, bez obzira ko, sa kojim motivima i koliko para i dobrih namera ubacivao

   Koliko do juče Kraljevo je bilo mesto kakvo se samo poželeti moglo, za život, ali i za sve druge aktivnosti koje se mogu svrstati pod pojam poznat kao egzistencija, ali ne gola. To se bar dalo zaključiti iz izjava do nedavno aktuelnog predsednika opštine. U nedostatku životnijih angažovanja, on je, kao narodni poslanik i prvi čovek grada na tri reke, organizovao i lično učestvovao u akciji završnog čišćenja grada, odnosno uklanjanja višedecenijskog šljama iz reka i divljih deponija u gradskim, prigradskim i seoskim naseljima. To je trebalo da bude ta završnica, šlag na torti, posle čega bi građanima preostalo samo da uživaju u čarima svoga grada i lepotama ovozemaljskog života posmatrajući ostale nesrećnike iz svog bližeg i daljeg okruženja kako kubure sa posledicama sveprisutne nam, ali još jasno nedefinisane tranzicije i svega onoga što ona podrazumeva. Dakle, sve je bilo u najboljem redu, a ono što nije stiglo da se dovrši, ako je išta uopšte i bilo započeto, imalo je tretman ,,samo što nije".

RUPA BEZ DNA
Trebalo je da se dogode izbori da bi se konačno shvatilo u kakvom je stanju Kraljevo i do koje je mere ova opština postala rupa bez dna u kojoj se ništa ne vidi niti se pomera sa mrtve tačke, bez obzira ko, sa kojim motivima i koliko para i dobrih namera ubacivao. Sve se to ponajbolje vidi iz predizbornih programa kandidata koji, za razliku od svih prethodnih izbora, ne atakuju na rušenje postojećeg suparnika, kojeg i nema, niti određene političke opcije, već pokušavaju da se nametnu između sebi ravnih, svojim programima i sagledavanjem, opisivanjem i tumačenjem postojeće situacije u gradu. E, to je ono što kod koliko do juče potpuno apatičnih birača prosto ledi krv u venama i izaziva užas na vidljivo napaćenim licima. Problem je u tome što problematika grada sagledna kroz dioptriju i te kako preciznih i temeljnih analitičara iz devet različitih uglova deluje, najblaže reženo, surovo i beznadežno, pa se logično postavlja pitanje: kome je i zašto potrebno da se u ovom trenutku nađe na mestu prvog čoveka jedne takve, opet blago rečeno, definitivno propale nekada urbane naseobine? Dakle, slušajući u predizbornoj kampanji najkompetentnije sugrađane, od kojih će jedan neizostavno biti predsednik opštine, dalo se zaključiti sledeće: Kraljevo je grad sa blizu 30.000 izbeglih, raseljenih i prognanih lica koja su ovde našla utočište, što vlada ni na koji način nije adekvatno, niti na bilo koji drugi način, ovom gradu olakšala. To je grad sa skoro 20.000 nezaposlenih, grad čiji je osnovni problem kvalitet i količina vode za piće. U Kraljevu, kako se pokazalo, nema dovoljno adekvatnih kolovoza, parkirališta, čak ni trotoara, o rampama za invalide je iluzorno i pomišljati.

NEMA ČAK NI AZILA ZA KUČIĆE
Osim toga, ova naseobina nema dovoljno parkovskih površina, pristojnu plažu, zimski bazen i svrsishodnu sportsku halu. Dalje, kažu kandidati za predsednika opštine, a sve su to gole činjenice na koje je godinama ukazivano, bar iz pera pojedinih objektivnih novinara, ne postoji dom kulture, niti su postojeće kulturne institucije u stanju da zadovolje potrebe sve većeg broja korisnika kulturnih dešavanja. Kraljevo nema adekvatnu deponiju, ali ni dečji dom zdravlja, a od nekadašnjih privrednih giganata ,,Magnohroma", Fabrike vagona, ,,Jasena", ,,Rudnika"... za koje nikome ne pada ni na pamet da ih kupi, ostale su tek prazne hale u kojima se gnezde ptice i poneki radnik koji nije imao kuda da ode. Ni milionski iznosi koje je ponudio Velja Ilić ni iz bliza nisu dovoljni da se dovriši započeti Hram Svetog Save i saniraju oštećenja na jednoj takvoj duhovnoj svetinji kao što je manastir Žiča. Kraljevo nema azil za vojsku pasa beskućnika, ali ni način da se mladi zabave u skladu sa svojim potrebama. Nema više ni sedišta Telekoma, Elektrodistribucije, Trgovinskog suda, Komore, a uskoro ni Carine. Zbog svega toga, tvrde svi kandidati, ovaj grad je u samom vrhu po broju konzumenata lakih i teških droga, alkohola, ali i kafe. Ali, sve je to još uvek samo delić u sveopštoj nemaštini grada koji je koliko do juče, kako je govoreno, važio za sasvim pristojno mesto za život, koje je gotovo preko noći sve te atribute izgubilo i postalo urbani fenomen o kojem će se tek pričati. Jer, pored svega pomenutog, ovde je najveći problem most bez kojeg je grad u potpunom saobraćajnom i svakom drugom kolapsu, ali i zbog obilaznice čija je izgradnja zbog velike nužde davno započeta, ali ne i nastavljena.
Što se okolnih sela tiče, ona nemaju ni ono što u gradu postoji, što je sasvim logično. No, tek posle obilaska sela ministra za kapitalne investicije sa svojom svitom i predsedničkim kandidatom da se sagledati sva surovost bitisanja sa kojom su ovi ljudi suočeni. Ne samo da nema mostova tamo gde bi moralo da ih ima, ne samo da nema asfalta, domova kulture, otkupnih stanica, opremljenih škola, redovnog prevoza, nego nema ni septičkih jama, groblja su zarasla u korov, postojeće rupe nema ko ni čime da zatrpa, a jedan od ključnih problema je i veštačko osemenjavanje krava, što neki od teoretski i praktično potkovanijih kandidata naročito ističu.
Oni drugi, pak, idu suprotnom logikom, pa radije govore o onome čega ima, a ne bi trebalo. Tako se na prvo mesto stavlja enormno veliki broj zaposlenih rođaka predstavnika lokalne samouprave u opštinskoj upravi i drugim javnim preduzećima, korupcija koja cveta i moć urbanističke mafije koja se potpuno otrgla kontroli vlasti koja ne funkcioniše, ali i sudskim i istražnim organima. Tu su i negativni osvrti na rad sudstva i prosvetara. I ako je suditi na osnovu svega što su, bar do sada, izrekli kandidati za predsednika opštine Kraljevo, od kojih će jedan to svakako biti, niko se još, iz razumljivih razloga, nije osvrnuo na funkcionisanje zdravstvene zaštite, gradskog groblja i organa reda i mira.

,,KRALjEVO ISPOD SVEGA"
U takvom ambijentu formirano je i Udruženje građana ,,Kraljevo iznad svega", koje je na ovim izborima imalo svog, kako tvrde, apolitičnog kandidata. Posle svega rečenog, a što su samo činjenice kojima ,,operišu" kandidati za mesto prvog čoveka grada Kraljeva, a i šire, jasno se stiče utisak da bi mnogo logičnije bilo da je osnovano udruženje ,,Kraljevo ispod svega", u čiji rad bi se uključilo više od 120.000 građana ovog nekada najlepšeg i najčistijeg grada u Srbiji. Ovako, dok svi kandidati govore o tome šta Kraljevo nema, postavlja se pitanje: šta je to što ovaj grad ima, čime oni nameravaju da vladaju i šta je to što je mnoge ministre i stranačke šefove ovih dana podiglo na put do ovog kraljevskog mesta koje je spalo na prosjački štap, ne bi li svom kandidatu pružili podršku, a potencijalnim biračima obećanja da će im koliko sutra biti mnogo, mnogo bolje? To sutra, nažalost, mnogi nisu dočekali, a ni mnogi od postojećih neće.
Ali, partije se igraju, kako reče neki aforističar. A to što Kraljevo nema, nemaju ni mogi drugi gradovi, varoši i sela, ali oni toga još nisu svesni. Trebalo bi sačekati izbore, pa tek onda iz prve ruke i od najkompetentnijih ljudi čuti gde i kako se živi. Kraljevo već godinama ima tu sreću, ili nesreću, da bude probni balon za uvežbavanje demokratije u tranzicionim uslovima ili pevac koji prvi kukuriče. Na drugima je tek da ustanove šta je to što nemaju. Što se Kraljevčana tiče, oni su to evidentirali, a koliko sutra, ma šta da se desi, imaće i novog predsednika. I to će, bar za neko vreme, biti sve što će imati, osim golog života i Cece. Malo li je?

U NEDELJU, 5. FEBRUARA, ODRŽANI PREVREMENI IZBORI ZA PREDSEDNIKA OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Dr Babić i Četrović u drugom krugu

   • Od ukupno 102.156 upisanih glasalo 35.012 birača ili samo 34,2 odsto • Dr Miloš Babić, kandidat Nove Srbije - Velimir Ilić, kao najuspešniji dobio 14.509 (41.4 odsto), a Miljko Četrović, kandidat Srpske radikalne stranke, na drugom mestu sa 5.477 glasova (15,6 odsto) izašlih birača • Glasanje u drugom izbornom krugu biće održano u nedelju, 19. februara, sa dva najuspešnija kandidata iz prvog kruga na istim biračkim mestima (129), po istoj proceduri • Glavne karakteristike prvog kruga predsedničkih izbora ubedljiv uspeh dr Miloša Babića i slab odziv birača

   Posle ostavke dr Radoslava Jovića i žestoke predizborne kampanje, Kraljevčani sa pravom glasa u nedelju, 5. februara, na 129 biračkih mesta birali su novog predsednika opštine. Po hladnom i snežnom vremenu na izbore je izašao relativno mali broj birača, tek jedna trećina. Naime, kako je na sednici održanoj u ponedeljak, sutradan po održanom glasanju, konstatovala Izborna komisija opštine Kraljevo, u zaključenom opštinskom biračkom spisku bio je upisan 102.151 birač, ali je to pravo po sudskom rešenju dobilo još pet birača. Ukupno je glasalo 35.012 birača ili 34,27 odsto od ukupnog broja. Važećih glasačkih listića bilo je 34.489, a nevažećih 520.
Birači su se opredeljivali između devet kandidata poređanih po azbučnom redu prezimena na jednom glasačkom listiću. Posle sabiranja svih rezultata dobijenih od biračkih odbora, Izborna komisija je utvrdila njihov redosled. Ubedljivo najveće poverenje birača dobio je dr Miloš Babić, kandidat Nove Srbije - Velimir Ilić, koji je bio prvi sa 14.509 glasova ili 41,44 odsto od broja glasalih. Na drugo mesto plasirao se Miljko Četrović, kandidat Srpske radikalne stranke, sa 5.477 glasova ili 15,64 odsto od broja glasalih.
Na osnovu utvrđenih rezultata, Izborna komisija je konstatovala da je neophodno da se sprovedu izbori za predsednika opštine u drugom izbornom krugu, u kojem će učestvovati dva prvoplasirana kandidata iz prvog kruga: dr Miloš Babić, koga je predložila Nova Srbija - Velimir Ilić, i Miljko Četrović, koga je predložila Srpska radikalna stranka.
Glasanje u drugom izbornom krugu biće održano u nedelju, 19. februara 2006. godine, na istim biračkim mestima i po istoj zakonskoj proceduri.
Na sednici na kojoj su utvrđivani rezultati prošlonedeljnih izbora, kako stoji u zapisniku, „članovi izborne komisije nisu imali primedbe na utvrđivanje rezultata izbora”. Zaključeno je i da rezultati izbora odmah objave u „Službenom glasniku opštine Kraljevo”.
Inače, zahvaljujući jednostavnom postupku glasanja (jedan izborni listić sa devet kandidata) i efikasnom radu biračkih odbora, Izborna komisija završila je rad na sumiranju i objavljivanju rezultata izbora vrlo brzo, već sutradan po njihovom održavanju, u ponedeljak do deset sati.
Na prvi pogled, glavne karakteristike prvog kruga predsedničkih izbora u Kraljevu bile su slab odziv birača i ubedljiva pobeda dr Miloša Babića, kandidata Nove Srbije, skoro na svim biračkim mestima, u gradu, prigradskim naseljima i na selu. I ovog puta, kao i na ranijim izborima, u prvim izjavama pobednik je bio više nego zadovoljan, gubitnici su bili razočarani ostvarenim rezultatima uz manje ili više oštre primedbe na tok i način predizborne kampanje.

IZNAD „CENZUSA“ - SAMO TROJICA
Kuriozitet je i da su samo tri kandidata na prošlim opštinskim predsedničkim izborima dobila veći broj glasova od zakonom predviđenog broja potpisa birača za kandidaturu. Veći broj glasova na izborima od tog cenzusa (3.068) za kandidaturu dobili su dr Miloš Babić, Miljko Četrović i Slobodan Mihajlović, blizu su bili Zvonko Obradović i Mirko Vuković, a preostali su dobili ili polovičan ili simboličan broj glasova u odnosu na „kandidatski cenzus”.

REDOSLED KANDIDATA PO OSVOJENOM BROJU GLASOVA
______________________________________________
KANDIDAT, PREDLAGAČ, BROJ GLASOVA (%)
______________________________________________
1. Dr Miloš Babić NS - V. ILIĆ 14.509 (41,4%)
----------------------------------------------------------------
2. Miljko Četrović SRS 5.477 (15,6%)
----------------------------------------------------------------
3. Slobodan Mihajlović DS - B. TADIĆ 3.658 (10,4%)
----------------------------------------------------------------
4. Zvonko Obradović G 17 PLUS 2.947 (8,4%)
----------------------------------------------------------------
5. Mirko Vuković SPO 2.674 (7,6%)
----------------------------------------------------------------
6. Prof. dr Dragoslav Kočović SPS 1.713 (4,8%)
----------------------------------------------------------------
7. Đorđe Pavlović PSS - B. KARIĆ 1.622 (4,6%)
----------------------------------------------------------------
8 Dr Zoran Miljković POK. KV IZNAD SVEGA 1.336 (3,8%)
----------------------------------------------------------------
9. Zoran Jovanović NARODNA STRANKA 553 (1,5%)
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Glasalo birača - 35.012, nevažećih glasačkih listića - 520


KOMPARACIJA SA IZBORIMA 2003. GODINE
Minus - plus - minus

   Na prošlim izborima za predsednika opštine Kraljevo, održanim 16. novembra 2003. godine, zabeležena je znatno veća izlaznost birača nego na onim održanim prošle nedelje, 5. februara. Razlika u korist prošlih izbora je oko 13.000 birača.
Naime, pre dve godine na izbore su izašla ukupno 48.532 birača od ukupnog broja upisanih (101.521) ili 47,5 odsto, dok je na prošlonedeljne izašlo samo 35.012 ili 34,2 odsto. Valja, mećutim, imati u vidu da su pre dve godine izbori za predsednika opštine održani istovremeno sa izborima za odbornike Skupštine opštine Kraljevo i da je to doprinelo većoj izlaznosti, kao i da su vremenske prilike bile dosta povoljnije.
Na novembarskim predsedničkim izborima 2003. u prvom krugu na listiću je bilo deset kandidata, a sada devet. Od kandidata sa prethodnih izbora, za ovogodišnje predsedničke izbore kandidovalo se ponovo njih četvorica. Imajući u vidu znatno manju izlaznost, drugačiju konkurenciju, ali i druge faktore i uslove koji su se u međuvremenu promenili, neki od tih kandidata su ovog puta dobili veći, a drugi manji broj glasova. Tako je Miljko Četrović (SRS) na izborima pre dve godine dobio 4.375, a na prošlonedeljnim 5.477, dok su preostala tri kandidata smanjila broj dobijenih glasova - Zvonko Obradović (G 17 plus) sa 5.204 na 2.947, Slobodan Mihajlović sa 5.192 na 3.658 i Zoran Jovanović (Narodna stranka) sa 1.772 na 553 glasa.

LIČNI STAV: MIOMIR VUKIĆEVIĆ (1)
Ne dajte im se!

   U razgovoru sa biznismenom iz Republike Srpske, neposredno pred bombardovanje, prvi put se sretoh sa porukom oblika „Ne dajte im se!". U prvi mah mi ne beše jasno šta je njome hteo da kaže. Ali se tokom razgovora saglasih. No, i ne prihvatih je. Nažalost.
Iz njegovih tumačenja u sećanju mi osta samo ovo koje opisujem. Valjda zato što je upečatljivo i što je graničnik ostalim.
   Raduje činjenica da nećemo ostati siromašni. Bolje ćemo da se hranimo, odevamo, vozićemo nove automobile, možda ćemo ići na inostrano more i zimi na planinu, ali bogatiji bitno biti nećemo. Džepovi će nam biti uvek prazni, jer ćemo sav novac koji zaradimo odmah koristiti za pokrivanje minusa na tekućim računima i za vraćanje kredita za auto, odeću, letovanje, zimovanje... Neće biti strašno što ćemo poslednji atom snage potrošiti da bi na osnovnom i dodatnim poslovima što više zaradili i što nećemo imati vremena da se posvetimo svojoj deci, da pratimo sport i događanja iz oblasti kulture, što nećemo moći da se družimo i zabavljamo, što ćemo prestati da se smejemo i što će nam psiholozi i psihijatri postati sve neophodniji. Tragična će biti sudbina naših mladih, posebno devojaka i žena. Obrazovni sistem će nam rekonstruisati tako da bude efikasniji, sa većom prohodnošću i primereniji potrebama novih mladih generacija, kao i privrednim i drugim potrebama. Dosadašnji neracionalni sistem, zasnovan na pamćenju velike količine podataka, zameniće boljim, koji će mlade učiti da razmišljaju i trajaće kraće, pa će biti jeftiniji. Sve u svemu, biće primeren debilima i proizvodiće svest zombija, a od nadmoćno obrazovanih mladih ljudi stvoriće inferiorne trećerazredne diplomirane fizikalce.
Kratko govoreći, reč je o novom, savremenom i nenasilnom obliku okupacije, bez upotrebe vojne sile.
Droga, alkohol, prostitucija i gubitak životnih ciljeva i ambicija postaće naša stvarnost.
Ima li žalosnije i strašnije sudbine jednog naroda od posrnuća njegove mladosti i uništenja budućnosti?!
Opljačkaće nam državu kroz privatizaciju koju će sprovesti u najmanje tri kruga.

TAJKUNI
U prvom krugu, ili krugu mešetara, evropski trgovci i domaći tajkuni kupiće profitabilne firme, one kojima privatizacija nije ni potrebna niti išta novo i bolje može da donese u odnosu na ono za šta su one već same sposobne. Uzgred će kupiti i nešto slabija preduzeća, koliko da pokažu svoje dobre namere i dobre želje srpskom narodu. Uporedo će usitniti strateška preduzeća, kao što su NIS, EPS, PTT i ostala za državu i narod izuzetno značajna, što će nazvati nužnom fazom njihove pripreme za uspešnu privatizaciju, a u stvari će razbiti radničko jedinstvo koje je najjača snaga ovih preduzeća. Pošto taj proces mora malo duže da traje, a da bi se od naroda malo prikrio, pristupiće se privatizaciji banaka, uspešnih velikih preduzeća, turističkih i medijskih kuća, i uporedo će namerno proizvoditi po neku privatizacionu aferu kojom će raspaliti raspravu o opravdanosti ili promašenosti takvih postupaka, čime će se narodu zamutiti vidici, sluditi pamet i slomiti sposobnost pružanja otpora. Dodatnu pometnju i konačnu narodnu raspamećenost stvoriće stranke i njihova trvenja na nacionalnim, ekonomskim, kulturnim, istorijskim i drugim neslaganjima. Sve će to tumačiti nevladine organizacije, a realizovati ljudi sa manjkom obrazovanja i morala, ljudskog i formalnog poštenja, a viškom bezobrazluka i drskosti, podržani medijskim nastupima malograđanskih kulturnih i javnih poslenika. Onda će narodu postepeno uvoditi evropsku disciplinu i pravila ponašanja, kao i obaveznu zaštitu ljudskih prava. Najpre će suzbiti nadrilekarstvo i proroke, uvešće zabranu korišćenja i reklamiranja duvanskih proizvoda i alkoholnih pića i usvojiti zakon o zaštiti životinja (one će nastaviti nehumano da grizu humani deo živog sveta, a ovaj će morati da ih smešta u humana prihvatilišta i humano da ih uklanja, nikako da ubija, jer je to izraz i postupak neevropskog primitivizma).
Kroz privatizovane firme isisaće životne sokove iz naše države (iz džepova sirotinje, jer su u nje oni uvek otvoreni i nezaštićeni), a pomoću svojih banaka, koje su zauzele prostor ispražnjen uništenjem domaćih, preseliće taj kapital u svoje matične banke, odnosno države. Svojevremeno su saradnici obavestili Mošu Pijade, visokog državnog i političkog funkcionera tadašnje Jugoslavije, da su direktori preduzeća počeli da kradu. Njega je zanimalo da li se taj plen iznosi van zemlje i, kada su ga uverili da se to ne događa, kratko je prokomentarisao da to nije dobro, ali da se to ipak vrti u kući. Pošto se nama događa upravo obrnuto, prvi krug se, stoga, može opisati kao surova ekonomska i mentalna okupacija. Bombardovanje treba razumeti kao neizbežnu osnovnu operaciju slamanja narodnog otpora u primeni prvog kruga.

DOOKUPACIJA
Drugi krug privatizacije se ostvaruje prodajom imovine iz prvog kruga. Kupci su u osnovi korektni inostrani i/ili domaći privrednici koji tom kupovinom imaju nameru da prošire svoje poslove i da iskoriste prednosti ovog prostora poput jeftine visokoobrazovane, obučene i radnoj disciplini naviknute radne snage, prirodnih bogatstava, kvalitetnog procesa obrazovanja itd. Pošto su oni stvarni privrednici, a ne mešetari kao prethodni, svakako će učiniti puno na razvoju proizvodnih resursa i odnosa. Međutim, njima će velike probleme da stvara neuređena državna regulativa i nekorektan rad državne birokratije na svim nivoima. Na sceni je proces mekane ekonomske i mentalne dookupacije.

PRAVI POSLOVNI LjUDI
Uprkos iskrenim namerama, mnogi neće uspeti da opstanu i putem berzanskih transkacija njihovo mesto će zauzeti novi vlasnici, nosioci trećeg kruga privatizacije. To su već pravi poslovni ljudi, koji ulažu u razvoj, cene i poštuju znanje, korektno učestvuju u svim finansijskim i drugim tokovima i od svih, pa i države, zahtevaju precizan i zakonit rad. Pošto je u međuvremenu i državna hijerarhija konsolidovana, podmlađena i njeno postupanje usklađeno sa civilizacijskim pravilima ponašanja i rada, za pripadnike trećeg kruga privatizacije su se stekli korektni uslovi rada na koje su oni, uostalom, i navikli. U pitanju je stanje koje karakteriše trajnu ekonomsku stabilnost. O okupaciji nema govora, jer taj pojam više niko ne razume.
Koliko će trajati navedena tri kruga?
Novopečeni vlasnici bivše društvene svojine svoje trgovačke nakane će suzbijati tokom ugovorenog perioda zabrane otuđivanja imovine, ali će sve vreme nastojati da se oslobode što većeg broja radnika. Potom će rasprodavati deo po deo. To će trajati od tri do deset godina. Drugi krug može da traje duže od jednog ljudskog veka, a treći krug će biti životna stvarnost naših unuka i njihovih potomaka.
(Nastavak u idućem broju)

DRAGAN IVANOVIĆ, ZAMENIK PREDSEDNIKA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO, O MOGUĆNOSTIMA RAZVOJA KRALJEVAČKE POLJOPRIVREDE I SELA - piše Slobodan Rajić
Oporavak i otvaranje perspektive

   Kraljevačka poljoprivreda, nekada jedna od nauspešnijih privrednih delatnosti u opštini, ali i šire, kao i sve drugo, u prethodnih petnaestak godina krize, ratova, raspada zemlje, „čuvene” tranzicije i brojnih drugih negativnih faktora, pala je ispod svakog nivoa, a selo, sa sve većim brojem staračkih domaćinstava, takoreći zamrlo. Skupština opštine Kraljevo je, najpre formiranjem agrarnog budžeta, ali i nekim drugim merama, pokušala da izmeni loše stanje i otvori kakve-takve perspektive razvoja u ovoj oblasti. Dragan Ivanović, zamenik predsednika SO Kraljevo i predsednik Komisije za poljoprivredu i razvoj sela, posebno ukazuje na značaj organizovanog i planskog pristupa tim problemima i zadacima.
- Ispunjavanjem preduslova, pre svega formiranjem posebne komisije kao radnog tela Skupštine, a po ovlašćenju predsednika opštine i njegovog savetodavnog organa, omogućeno je sistematizovanje problema sela i poljoprivrede, kao i njihov postepeni oporavak i brži način rešavanja ovih problema. Time je omogućena i kvalitetnija saradnja predstavnika seoskih mesnih zajednica i poljoprivrednih proizvođača sa opštinom i drugim istitucijama, radi otvaranja perspektive razvoja sela. Jedna od prvih i neodložnih inicijativa bila je pojačano izdvajanje sredstava za razvoj seoske infrastrukture. Taj deo smo relativno uspešno realizovali tokom protekle dve godine, a za ovu godinu za tu namenu planirana su ukupna sredstva od oko 120 miliona dinara - kaže Ivanović.
Ipak, kao najbitniji iskorak Ivanović ističe agrarni budžet opštine Kraljevo, koji je prvi put formiran, a zatim strateški pristup razvoju poljoprivrede kroz donošenje odgovarajućih razvojnih akata u skladu sa novim zakonskim normama i u saradnji sa resornim Ministarstvom za poljoprivredu.
- Želim da podsetim da su u prethodnoj godini iz agrarnog budžeta realizovana 23 kredita za primarnu poljoprivrednu proizvodnju u opštini, u visini od 1.500 do 3.600 evra u dinarskoj protivvrednosti. Za 2006. godinu planira se uvećanje sredstava usmerenih direktno prema poljoprivrednim proizvođačima. Pre svega preko agrarnog budžeta, aktivnostima na osiguranju zasada i useva, realizovanjem ugovorenih obaveza čiji je cilj kvalitetnija i obimnija poljoprivredna proizvodnja. Naša Komisija je na jednoj od poslednjih sednica dala preporuku da se pojedini članovi Odluke o finansiranju poljoprivrednih proizvođača, kao i Programa raspodele ovih sredstava, izmene i dopune i tako omogući njihovo efikasnije i brže korišćenje. Postoji i čitav niz drugih inicijativa, kao što su formiranje fonda za razvoj poljoprivrede i sela i osnivanje posebne stručne službe za razvoj poljoprivrede, čime bi opština dobila još aktivniji pristup u ovoj oblasti - naglašava Ivanović.
Prema njegovim rečima, na osnovu sprovedene ankete, poljoprivrednici su izrazili posebno interesovanje za organizovanje tribina i stručnih savetovanja, uz učešće stručnjaka sa raznih instituta i drugih institucija u oblasti agrara. Tako je Komisija za poljoprivredu i razvoj sela već organizovala tribinu pod radnim nazivom „Šta sejati 2006. godine”, uz učešće eminentnih predavača sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, a predstoje i drugi takvi vidovi edukacije poljoprivrednika.
- Koristim priliku da najavim uskoro i održavanje stručnog savetovanja sa poljoprivrednicima, na kojem bi se kao predavači pojavili i profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, kako bi se realizovao već pokrenuti projekat brendiranja našeg autohtonog proizvoda, naširoko poznatog kraljevačkog kajmaka. Ovaj projekat delom finansira i Svetska banka - kaže Ivanović.
On još jednom ističe da je za razvoj poljoprivrede i sela neophodno daleko više ulagati u seosku infrastrukturu, ali da je u tome, pored angažovanja lokalne samouprave, potrebna i veća pomoć države, čime se vraćamo na početak priče.
- Očekujemo i još intenzivniju saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede, ne samo u oblasti kredita i subvencija u poljoprivredi, već i intenzivnije „zahvatanje” budžetskih stavki namenjenih infrastrukturnom razvoju sela, gde je učešće Ministarstva identično učešću opštine i mesne zajednice (50 odsto). Mi u Komisiji potrudićemo se da svi kvalitetni projekti sa učešćem opštine, mesnjih zajednica, donatorskih organizacija, bitni za razvoj pojedinih sela, budu i realizovani. Tu prvenstveno mislim na dugogodišnji gorući problem seoskih vodovoda gde su, osim nepoznavanja trase i zapuštenih kaptaža, već izvršene higijensko-hemijske analize dokazale ono što smo i pretpostavljali - da voda u mnogim seoskim vodovodima nema potreban kvalitet pijaće vode. Zato vodosnabdevanje nije samo problem grada Kraljeva, već i mnogih seoskih mesnih zajednica na području opštine i u rešavanje ovog, ali i mnogih drugih infrastrukturnih problema na selu, neophodno je hitno uključivanje nadležnih institucija. Naravno, u realizaciji svih započetih i planiranih projekata očekujemo i punu podršku novoizabranog predsednika opštine - zaključuje Dragan Ivanović.

SRPSKA POSLA - piše Ivan Rajović
Komšijska balvan revolucija u Barama

   • I dok balvani pregrađuju puteve u Barama, u sasvim srpskim dobrosusedskim odnosima Dragoš Češljarac, koji je čitavog života radio ne bi li od svojih Bara napravio mali raj na zemlji, ni terenskim vozilom nije u mogućnosti da stigne kod samog sebe na kafu. Možda helikopterom, što je i sasvim logično u zemlji gde se sva logika susedskih odnosa zasniva na javno manifestovanoj opsesiji da komšiji crkne krava, a što i pomenuti slučaj na najbolji mogući način potvrđuje

   Selo Bare je smešteno pored puta, na samo sedam kilometara od Ušća prema Raški. Ni po čemu naročitom zanimljivo, osim što meštani, kao i mnogi drugi u sličnim okolnostima, žive svoje živote sa manje ili više uspeha i životnih zadovoljstava koje donosi život na selu. Češljarci su tu starosedeoci, još iz vremena turske okupacije, reklo bi se, a možda i pre toga. Danas ih, kako s ponosom ističu, u Barama ima deset porodica, ne računajući zetove koji su dolazili na miraz i osnivali svoje porodice na zemlji Češljaraca, naravno. Ne tako davno ovde se nije živelo sjajno, pa su neki Češljarci krenuli u inostranstvo ne bi li zlosrećnu sudbinu preokrenuli u svoju korist, ne bi li pomogli sebi, svojim rođacima i svom rodnom kraju. Jedan od njih je bio i Dragoš Češljarac, tada sposoban i živahan barski dečkić, koji se nikako nije mirio s tim da život provodi u ovom pasivnom kraju i u uslovima koji su bili daleko ispod podnošljivih, i to u Titovo vreme, za koje neki danas misle da je bilo i te kako sjajno u poređenju sa ovim tranzicionim periodom srpske istorije.

AUSTRIJA
Otisnuo se Dragoš pre tridesetak godina do Austrije da izgrađuje Beč i druge austrijske gradove ne bi li sebi i svojoj porodici obezebedio lagodniji život nego što su to uslovi u Barama dozvoljavali. Sposoban, kakvim ga je Bog dao, a i njegova nemirna priroda, napredovao je u poslu, a samim tim i u životu. Postao je jedan od vodećih i traženih izvođača građevinarskih radova, što mu je omogućilo da stekne za naše uslove solidan imetak. I ne pomišljajući da starost dočeka u Beču, Dragoš je ulagao u svoj kraj, u svoje imanje, gradeći znalački i s ljubavlju objekte, kako za ličnu, tako i za, reklo bi se, masovnu upotrebu. Na svom imanju je, pored objekata za stanovanje, sagradio i bazen u kojem se preko leta kupa i po tridesetak mladih ljudi iz ovog kraja. Držao je Dragoš i kafanu pored magistale, a uskoro će u Ušću otvoriti i ribnjak, koji može biti i začetak nekih većih ulaganja i privrednih poduhvata u ovom nerazvijenom kraju.

NA SUD ZBOG PUTA
No, sve to lepo zvuči, samo da nije, kako to već biva, problema koji ponekad deluju kao nepremostive prepreke u komšijskim odnosima. Problem je u tome što Dragoš, ni svojim kolima, a ni terenskim vozilom, ne može da stigne sa obližnje magistrale do svoje kuće. Zapravo, od magistrale se odvaja put sa desne strane koji kružno vodi kroz selo i ponovo se u Čingelićima spaja sa magistralom. Skoro 90 odsto puta u dužini od oko četiri kilometra ide samom obalom Ibra, a ono što i jeste tema ovog teksta je deo puta između imanja Dragoša Češljarca i njegovog prvog komšije Desimira Ristovića. Do prvog nesporazuma je došlo još pre osam godina kada je Dragoš pokušao da izmesti put sa postojeće trase i ,,prebaci" ga iznad svoje kuće kako bi oslobodio deo zemljišta do obale reke. Međutim, Desimiru se to nije nimalo svidelo, pa je slučaj došao do suda, do mamutskog sudskog procesa, reklo bi se, koji traje evo već šest godina. U međuvremenu Dragoš je uspeo da sa državom postigne dogovor o takozvanom transferu kojim se, praktično, spornih 300 metara puta iz državnog vlasništva prebacuje u privatno i obrnuto, čime bi spor na najjednostavniji način definitivno bio rešen bez štete po obe strane. Tim pre što je, kako tvrdi Češljarac, Desimir još pre dvadesetak godina na dve deonice izmestio put u dužini od oko 150 metara, čemu se niko nije protivio. I mada komšije, i pored svega, nisu definitivno prekidale verbalnu komunikaciju, Desimir je povremeno, kako tvrdi Dragoš, znao da stavlja kamenje u donju trasu kolovoza, a svaku parcelu koju ima do puta preore, tako da zakači i put.

POLICIJA ČEKA IZVRŠITELjA
A što se suda tiče, poslednja presuda je donesena u korist Češljarca, trebalo je još samo izvršni sudija da izađe na lice mesta, što se još nije dogodilo. I tako Desimir, koji je spreman da se sudi sve dok ne istraje u svom naumu, koristi staru trasu, a odsečenim stablom je zatvorio glavni put do Dragoševe kuće.

INAT?
Policajci iz Ušća koje je Dragoš pozvao da reše ovaj slučaj nisu želeli da se mešaju u komšijski nesporazum dok, kako su to obrazložili, izvršni sudski organi ne izađu na lice mesta i definitivno reše problem.
Zanimljivo je i to da sporni deo puta nikome od meštana nije potreban, da u tom delu nema ni tri ara obradive zemlje, i da tu uglavnom uspevaju borovi, orasi i voćke.
Zapravo, sve je izgleda proizvod komšijskog inata, budući da je svojevremeno Dragoš taj deo zemljišta otkupio od Radiše Vujovića, mada je to isto nameravao i Desimir. I dok balvani pregrađuju puteve u Barama, u sasvim srpskim dobrosusedskim odnosima Dragoš Češljarac, koji je čitavog života radio ne bi li od svojih Bara napravio mali raj na zemlji, ni terenskim vozilom nije u mogućnosti da stigne kod samog sebe na kafu. Možda helikopterom, što je i sasvim logično u zemlji gde se sva logika susedskih odnosa zasniva na javno manifestovanoj opsesiji da komšiji crkne krava, a što i pomenuti slučaj na najbolji mogući način potvrđuje.

KAKO JE JEDNA IZNENADNA ŽIVOTNA ODLUKA POGODILA CILJ - piše Marko Slavković
Sarački unikati - viza za Evropu

   • Varoški mladić, Miloš Čitlučanin, umesto da traži posao u dve struke, za koje ima diplome, uz to i studira, na iznenađenje okoline, opredelio se za sarački zanat • Sve što okom vidi, od kože može ručno da uradi, i sve su to unikati: od kompletne opreme za trkačke i vučne konje, do najmodernijih kaiševa za tinejdžere i odrasle • Za prvi komplet javio se kupac, stigle su i narudžbine, a već ima zainteresovanih za njegove rukotvorine i u nekim evropskim zemljama • Za godinu- dve Miloš će biti jedini sarač u Srbiji, a u Hrvatskoj i Sloveniji već odavno nema ovog zanimanja

    Rođen je i živi u Kraljevu. Ima dvadeset pet godina. Otac mu je pravnik, majka viši medicinski radnik, brat lekar stomatolog. On, Miloš Čitlučanin, završio je dve srednje škole, za hemijskog tehničara i farmaceutskog tehničara. Studira prava. E, sad bi bilo logično da Miloš traži posao u jednoj od svojih struka, ili da ,,navali” na pravne nauke. Međutim, on je, pre više meseci, iznenada, doneo sasvim drugačiju odluku. Odlučio je da završi i usavrši sarački zanat. Bila je to ,,bomba” za njegove drugare i okolinu, ali ne i za najbližu rodbinu. Oni su znali za Miloševu nemerljivu ljubav prema životinjama, prema konjima posebno. Tu ljubav, još kao ,,klincu”, usadio mu je bizak rođak. Nije bilo dana da Miloš u svojoj kući ne spomene saračke proizvode: amove, sedla, bičeve, kićanke... I govorio je: ,,Ih, kako bih ja to!” Pri tom je mislio ne samo na kvalitet, već i na zadovoljstvo u jednom takvom poslu. Međutim, za tako nešto nije bilo prilike, jer je taj zanat nestao devedesetih godina, sa smrću poslednjeg kraljevačkog sarača. Od te njegove odluke, do realizacije, prošlo je, bogami, dosta. Tek u leto 2003, na vašaru u Mrčajevcima, Miloš upoznaje Branislava Milića, majstora sarača iz Despotovca. Ali, i tada mu je trebalo dugo vremena da skupi hrabrosti i telefonom zamoli majstora Branislava da ga primio na izučavanje zanata.
   Miloš se radovao ,,do neba” kad je čuo reči: ,,Javio si se pravom čoveku i došao si u prave ruke. Spremi se i dođi.” Te noći Miloš nije spavao. I već sutradan zakupao je na vrata divnog čoveka, osamdesetogodišnjeg ,,gazde” Branislava. Tu su počeli Miloševi prvi sarački koraci. Tokom godinu i po dana, koliko je Miloš bio na zanatu, ovaj posao upoznao je do savršenstva. Stari Branislav nikakavu majstorsku tajnu nije sakrio od Miloša.
,,Ispekao si zanat, i bićeš najbolji godinama i godinama” - rekao mu je majstor Branislav. Tako su se rastali: Miloš se vratio pun znanja, volje i sreće, a ,,gazda”, već poprilično oboleo, ostao je ubeđen da ima dostojnog majstorskog naslednika. Međutim, Miloš hoće da bude bolji i od učitelja, pa u Požegi, takođe na vašaru, upoznaje još jednog starog sarača, Milosava Pavlovića, specijalistu za sedla. Kažu da je Milosav bio takav sedlar da nikada nije imao konkurenciju. Miloš je imao sreću da mu i Milosav prenese tajne sedlarstva.
   Tek posle skoro dve godine usavršavanja, Miloš je sebi rekao: ,, E, sad si ono što si godinama želeo.”
Iako je Miloš vrlo mlad, rekli smo, tek mu je dvadeset peta, već sada spada u vrhunske majstore, i za njega nema tajni u ovom zanatu. Dokazao se.    A počeo je sa takozvanim vučnim amovima, koji trpe velika šumska opterećenja, da bi nešto kasnije usavršio i paradne amove. Sad nema saračkog detalja koji nije usavršio. Čak uveliko radi i kaiševe za tinejdžere i odrasle, ali i kožne pojaseve koje devojčice nose u spotovima na stranim televizijskim stanicama. Nije preterivanje: što vidi okom, to rukom i uradi.

USAMLJENI MAJSTOR
   - Pored zahvalnosti majstorima za nesebično i istinsko upućivanje u saračke tajne, veliku zahvalnost izražavam i porodici Doče Mizdrakovića iz Kraljeva, čiji je otac bio najbolji srpski sarač koji je ikada postojao. Ova porodica mi je omogućila da dođem do vrlo retkog i kvalitetnog alata za ovaj zanat - kaže Miloš.
   Miloš je, inače, već uradio jedan komplet konjske opreme. Naravno, sve od kože, i naravno, sve ručno. Unikati. Vest o Miloševom kvalitetnom radu, i o njegovom saračkom radu uopšte, brzo se pronela do zainteresovanih. Prvi komplet već je ,,bezecovan”, ima pojedinačnih porudžbina, a javila se i jedna firma koja je profesionalno vezana za uzgoj i održavanje rasnih i trkačkih konja. Što bi političari rekli, pregovori su u toku. I ne samo to, za majstora Miloša interesuju se i neki pojedinci iz evropskih zemalja. Kako stvari stoje, vrlo je moguće da Miloševe rukotvorine budu i njegova viza za tako željeni zapadni svet.
   - Sve ovo što ja radim, to su unikati, to su ekstra ručni radovi, od ekstra kaviletne kože. I zaista se ne hvalim. Nažalost, kod nas se to još uvek malo ceni, ali doći će dan kad će se ovaj posao ceniti i ovde - ističe Miloš.
   Trenutno, Miloš radi u svojoj momačkoj sobi, ali u budućnosti ima velikih apetita. Namerava da otvori samostalnu radnju. Kaže da mu je žao, ali je istina da će za izvesni period biti jedini sarač u Srbiji. Ponavlja da mu je zbog toga žao, ali tako je. Miloš ima podatak da u Hrvatskoj poodavno nema nijednog sarača, mada je konjarstvo tamo, za razliku od naše zemlje, na veoma visokom nivou. U Bosni postoji samo jedan sarač, i on je vrlo star, pa je pitanje dokle će moći ovim poslom da se bavi.
   - Žao mi je što je tako, jer gde nema konkurencije, nema ni nadigravanja, a i to je draž ovoga posla. Nije materijalna strana presudna, nije sve u parama. Ovaj posao se, pre svega, voli. Barem je tako kod mene - sa ponosom naglašava Miloš.
   Ovaj mladić, tako kažu oni koji ga dobro poznaju, zbog ljubavi prema svom zanatu, odrekao se izlazaka i kafića, sav se predao poslu. I nije to trenutno stanje. Ono traje, i sve je izraženije. I neće se smiriti dok njegovu konjsku opremu ne budu nosili konji na trkama u Srbiji, i van naših granica, a paradne amove konji koji vuku fijakere po Beču.
Možda ćemo i tu priču imati uskoro.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

DRAGAN KOJADINOVIĆ, MINISTAR KULTURE I MEDIJA U VLADI SRBIJE ZABRINUO NOVINARE RADIO - TELEVIZIJE KRALJEVO I “IBARSKIH NOVOSTI” - piše Dragan Vukićević
U aprilu ili novi vlasnik novina ili katanac na redakcije!

   • Ako ne budu privatizovane, krajem aprila novine će biti ugašene, bez obzira da li se u privatizaciju ide u paketu sa elektronskim medijima. Novinama ističe rok i one će biti ugašene, a ljudi će ostati bez posla

   Rok za privatizaciju štampanih medija je 23. april ove godine i taj datum neće biti promenjen. Ako se privatizacija do tada ne završi, sve novine u okviru javnih preduzeća prestaće da izlaze. Što se tiče privatizacije elektronskih medija, tu je rok nešto duži, ali u Srbiji vreme mnogo brže protiče nego bilo gde na svetu, tako da će kraj 2007. vrlo brzo doći i ne treba se uzdati u to da ima vremena. Otklonjene su sve poteškoće i nedoumice, tako da sada mogu da se primenjuju i odredbe Zakona o javnom informisanju i Zakona o radio-difuziji - kaže u intervjuu „Ibarskim novostima” ministar za kulturu i medije u Vladi Srbije Dragan Kojadinović, odgovarajući na pitanje da li će rokovi za privatizaciju javnih preduzeća u oblasti informisanja biti prolongirani.
   - Pre dve godine, kada smo počeli da radimo, nasledili smo i jedan i drugi zakon koji nisu bili dovoljno dobri, odnosno nisu bili dorečeni i nisu mogli da se primenjuju u celosti ili u nekim svojim delovima. Konkurs za radio frekvencije je raspisan i mislim da ćemo biti u situaciji, odnosno oni koji budu prodavali medije, da ne prodaju mačku u džaku. Kada su elektronski mediji u pitanju, do te konačne prodaje biće poznato ko ima frekvenciju i koje područje pokriva. Apelujem ovom prilikom na banke i bankarske sisteme koji znaju da su mediji dobar biznis, da svima koji rade u elektronskim medijima stvore i otvore mogućnosti podizanja kredita da bi mogli i novinari i ostali radnici koji rade u medijima da postanu stvarni vlasnici medija. Pre svega kada su u pitanju lokalni mediji, jer bez obzira da li govorimo o medijima koji su nastali ili koji i dalje imaju tretman društvenog kapitala, ne bi bilo tih medija bez angažmana i rada, višegodišnjeg i višedecenijskog rada ljudi koji su u njima zaposleni. Mislim da i ova Vlada treba da učini dodatni napor i da praktično pogura banke da kreditiraju takvu vrstu vlasništva. Bilo kako bilo, rokovi nisu dugački i vrlo brzo oni koji nisu krenuli u taj proces privatizacije treba da krenu, da ne bi prošlo vreme i da ne bi došli u situaciju da zatvore svoje kuće.
• Gospodine ministre, na Svetoga Savu boravili ste u Kraljevu i tada ste obišli neke kulturne i obrazovne institucije, pored ostalog i Biblioteku i Muzej. Kakve ste utiske poneli i da li ste se nešto konkretno i dogovorili?
- Kratko je vreme bilo da se stekne neki dublji uvid u sve to, ali već na prvom koraku vidi se da se dosta toga promenilo. Nije reč samo o obnovljenim zgradama i uređenim prostorijama, vidi se da se vraća entuzijazam kod ljudi. To vrlo često naglašavam kada govorim o ovoj aktuelnoj političkoj, ekonomskoj i životnoj situaciji i poziciji, a naročito kada čujem da se ništa nije promenilo. Međutim, upravo u ta tri-četiri objekta koje sam obišao, kada zakoračite, vidite da se ipak nešto menja. Nekome to verovatno nije bitno, jer ljudi uvek polaze od neke gole egzistencije, ali ja mogu da govorim o onome što je u mojoj nadležnosti i onome što se mi u Ministarstvu kulture, za medije, trudimo da učinimo.

DEBEOGRADIZACIJA
- Mislim da smo za ove dve godine uspeli da izvršimo ono o čemu se godinama govorilo, a to je debeogradizacija Srbije, a da opet ne ugrozimo sve ono što je bitno i vitalno u Beogradu. Ljudi koji ne putuju po Srbiji, već samo po inostranstvu, kada izađu iz Beograda, vrlo često ne znaju o čemu pričamo. Ja volim da putujem Srbijom i da dođem i u neko zabito selo ili neku malu varoš i da tamo vidim kako ljudi žive. Događalo mi se na puno mesta da me ljudi dočekuju radosni što im je došao ministar. U ovom našem narodu značenje ministar je zaista drugačije nego što je u nekom drugom delu sveta, mada je to posao kao i svaki drugi. Dočekuju me rečima da ministar nije bio 10-15 godina. To mi se dogodilo i kada sam obilazio Šabac, nisam mogao da verujem da je tako, jer moj prethodnik je rođen u Šapcu. Kada putujem Srbijom, onda najbolje vidim i sve njene lepote i sve njene ružne strane, sve vrline i mane. I sada, kada smo bili u školi, gledao sam sve ono što se dešavalo na bini, slogan, decu koja su bez kaputa čekala da dođu gosti iz Beograda i izveli lep program, a bilo im je hladno. Gledao sam tu binu i razmišljao o nekim zahtevima koji su i do mene stigli da pomognem da se obnovi ili popravi brvnara, crkva, da se završi parohijski dom, da se popravi ta sala i sve su to neke male cifre. E sada, koliko je Beograd povlašćen i razmažen ili pojedini ljudi u Beogradu, čak i pojedini činovnici u Ministarstvu kažu da je ovo nešto sumnjivo, jer su cifre strašno male, da te pare možda idu nekome u džep, i pitam se šta neko može da uradi sa 150.000 dinara kada je u pitanju objekat. Ali, unutrašnjost je skromna i navikla da moli i bude ponizna, da tako kažem, mada svi plaćaju iste poreze. Izdvajanja na teritoriji cele Srbije su ista. Zašto bi neko molio za svoje pare, bio ponizan, i ne bi baš on imao prednost? U ovoj zemlji najvišu cenu ima licemerje i najpametnije je ćutati. Čim malo podigneš glas i upreš prstom u neke pojave i neke ljude, na tebe se obruši bujica uvreda, laži, nipodaštavanja...

PROGRAMI ZA PROBRANE
- Utisci su bili dobri. Video sam da je urađeno i više i bolje nego što sam očekivao za minimalna sredstva. U Beogradu niko neće da podnese zahtev koji je „lakši” od tri miliona dinara, a po unutrašnjosti ljudi naprave čudo sa 150.000 dinara.
• Koje su to manifestacije i institucije koje „pokupiše” pare od nas u unutrašnjosti?
- Pet manifestacija koje su veoma značajne, recimo, ne dovode se u pitanje kada je reč o finansiranju, niti se dovodi u pitanje da li će da budu organizovani. Imaju budžete koji su zajedno teški 300 miliona dinara. Recimo BITEF ima budžet više od 50 miliona dinara, a kada pogledate ekonomsku kalkulaciju, projektovani prihod od ulaznica je 1,5 miliona dinara!? Tačno je da nemamo tržište, ni tu ekonomiju da kulturne manifestacije mogu da budu profitabilne, ali neverovatna je ta disproporcija između ukupnog budžeta od više od 50 miliona i onoga što očekujete, tako da izgleda da ono što vi pravite posetiocima ne odgovara ili odgovara jednoj vrlo maloj grupi koja sebe smatra elitom, a od tih 1.000 koji dođu zaista uživa 200 ili 300. Ljudi se foliraju da im to odgovara. A sa 300 miliona ja vam garantujem da može da se preporodi kulturni život u celoj Srbiji do te mere da to već sledeće godine bitno doprinese porastu kvaliteta kulturnih manifestacija.
• Stiče se utisak da je pred Vama, kao ministrom, veliki posao?
- Nije privilegija biti ministar, to je težak, naporan i odgovoran posao. Posle 30 godina staža, više se ne oduševljavam ni putovanjima van zemlje, ni prijemima po ambasadama, radujem se suretu sa pametnim ljudima bilo gde da ih sretnem. To mogu nazvati privilegijom ovog posla. Sve drugo je rad, rad i rad i objašnjavanje ljudima kako treba da se radi. Ova vlada je prihvatila taktiku koja mislim da je dobra, da se manje priča, a više radi. Iako smo svesni da sve što uradimo i neće biti zapaženo, a posebno ne pohvaljeno, jer će se smatrati da je to normalno. Ova vlada je uradila mnoge stvari koje nisu urađene ne godinama ranije, nego decenijama, ali ne da nema pohvala, nego nema tog osećanja da je nekome stalo da nešto uradi. Mnogim ljudima u ovoj vladi je stalo da se nešto uradi i mi ne pričamo o reformama, mi ih sprovodimo. Naši prethodnici su govorili o nekim velikim reformama i evropskim procesima, a mi koji smo došli na mesta tih ministara videli smo da od toga nije bilo ništa.

NIJE SVE U NAŠIM RUKAMA
Nije da nisu imali mandat za reforme, ali to mogu da izvedu samo ljudi koji znaju svoj posao, koji imaju iza sebe decenije rada i životnog iskustva. Ima nešto što na prvi pogled nije u redu i ja sam se dugo opirao tome, što su pojedine stranke bile zadužene za pojedine resore u ministarstvu. Što više vreme odmiče, vidite šta je vrlina takvog opredeljenja, zna se ko je odgovoran i kad je dobro i kad je loše, nema prebacivanja krivice. Izabereš tim sa kojim ćeš da radiš i odgovaraš za rezultate tog tima. Nije reč o podeli plena, već o maksimalnoj odgovornosti da se zna ko šta radi i za šta odgovara.
• Kada je reč o privatizaciji štampanih medija, nedavno je u Kraljevu Dragan Bosiljkić iz Agencije za privatizaciju rekao da će aprilski rok biti probijen i da je Agencija dobila Vašu saglasnost o prećutnom tolerisanju kašnjenja u privatizaciji tih medija. Vi danas govorite drugo, pa, dakle, šta je istina?
- Postoji zakonski rok do kojeg nešto mora da se uradi, a pogotovo jer imamo previše medija. Šta znači prećutno? Imali smo takvu situaciju kada je prošle godine istekao taj rok, pa smo ga produžili, hteli smo i više da produžimo rok, ali evropski organi to ne dozvoljavaju. Koliko god se mi opirali tome, naša sudbina nije uvek u našim rukama. Možemo mi da kažemo da produžavamo rok još pet godina, ali lokalna samouprava sve manje ulaže u ono što neće biti njeno, tako da se samo produžava agonija tih medija i ljudi zaposlenih u njima.
• Kada je reč o elektronskim medijima, mnogi zameraju visoki iznos zakupa frekvencija, da je u okruženju taj iznos niži i deset puta. Zašto je to tako?
- Visoke su cene za frekvencije, ali Radio-difuzni savet je potpuno nezavisno telo. Mnoge stvari su zanemarene, nisu svi programi isti iako pokrivaju istu teritoriju. Njihovi karakteri su drugačiji. Konačno imamo podelu medija na javni servis i komercijalnu televiziju. Neki programi se lakše prodaju jer su prijemčiviji za marketing, nisu svi u istoj poziciji. Ne može samo da se odredi cenovnik i da se kaže ovo zadovoljava državu, a da ne vidiš da to može da bude pogubno za medije. Može nam se dogoditi da za pet godina osim javnog servisa nemamo ništa što će moći da bude radio-televizijska stanica. A sve ove biće samo puke filijale koje će reemitovati neke strane programe. O tome mora da se misli. Moramo da vidimo kako se tim stvarima gazduje u našem okruženju, i dalje, da vidimo kakve su realne mogućnosti našeg tržišta i država mora da shvati da u ovoj fazi mora da se investira, ne može samo da ih globi. Biće problema 3-4 godine, ali potom će preživele radio-televizijske stanice početi da žive mnogo bolje. Plate će biti veće jer će postojati striktna pravila, pošto sada nema nikakvih pravila. U ovom trenutku vlasnici bar deset radio-televizijskih stanica pojačavaju signal ili stavljaju nove repetitore. Zato rokovi ne treba da se produžavaju u nedogled.

NOVINAMA ISTIČE ROK
• Konkretno, list „Ibarske novosti” biće privatizovan u Kraljevu zajedno sa televizijom i radijom, kako je nedavno odlučio osnivač. Da li to znači da će novine 24. aprila biti praktično ugašene?
- Dvadeset trećeg aprila 2006. novine će biti ugašene i nema veze što idete u privatizaciju svi zajedno. Novinama ističe rok i one će biti ugašene! Ljudi će ostati bez posla. Osim toga, ne zaboravite da su do '90. godine bili samo državni mediji, a da onda odjednom, od '91. po na dalje, počinju da se gomilaju radio i televizijske stanice, kada dolazimo u situaciju haosa, gde niko nema čistu frekvenciju i kada dolazi do hiperprodukcije raznih programa novih redakcija i one čine nešto što se zove tri Z: zaposlenje, zvanje i znanje. I da je mali broj visokoobrazovanih u novinarstvu. I u pogledu zaposlenih, u samoj profesiji, moraju stvari da se menjaju, jer novinari su postali i oni koji nikako to ne mogu biti. I oni posle privatizacije moraju pronaći svoje pravo radno mesto.



NEMA DRUGOG KRUGA OTPREMNINA
Ovoga meseca - preispitivanje spiska

   • Početkom januara ove godine približno četiri i po hiljade zaposlenih u prosveti dobilo zakonske otpremine za prevremeno napuštanje radnog mesta. Ovu ponudu nije moglo da iskoristi oko 2,5 hiljade radnika. Ovoga meseca sledi revizija prvog spiska, umesto novog kruga podele otpreminina

   Početkom ove školske godine najavljen je prvi krug otpremnina za zaposlene u srpskoj prosveti. Istovremeno se spekulisalo da će nova ponuda uslediti tokom drugog polugodišta. Ministarstvo prosvete i sporta ova nagađanja nije izričito demantovalo. U međuvremenu, od oko sedam hiljada prijavljenih za dobrovoljni odlazak sa radnog mesta, zeleno svetlo dobilo je približno 4.400 radnika. Odgovorni za finansije u prosveti sada kažu da će spisak sa dve i po hiljade imena iz prvog kruga biti revidiran do kraja februara. Pri tome se ne prognozira da će veći broj zainteresovanih dobiti mogućnost da iskoristi tri ponuđene varijante otpremnine pre nego što ispuni kriterijume za odlazak u penziju. Dodatna šansa, prema akcionom planu Ministarstva, odnosiće se na radnike u obrazovanju čije je zdravstveno stanje takvo da više ne mogu da rade. Iako je nezahvalno govoriti o brojkama, pominje se da će spisak onih koji su već dobili otpremnine biti tokom februara dopunjen sa najviše dvesta novih imena.
Posle ovakvih informacija, nameće se pitanje - zbog čega se sada vrši preispitivanje spiska u korist radnika ozbiljnije narušenog zdravlja i kako je moglo da se dogodi da takvi još na početku nisu raskinuli radni odnos uz zakonsku stimulativnu naknadu? U sektoru finansija Ministarstva prosvete i sporta odgovaraju da se to desilo zbog nerazumevanja ili, pak, samovolje pojedinih direktora, budući da su sami rukovodioci škola bili ključni faktor u, takoreći, svim stepenima odlučivanja ko će pre vremena napustiti radno mesto.
Kako je ranije već objavljeno, krajem prvog polugodišta za dobrovoljni odlazak iz prosvete prijavilo se oko 120 zaposlenih u osnovnim i srednjim školama kraljevačke opštine. Pozitivan odgovor dobilo je nešto manje od 80 radnika. Sada i ostali sa prvobitnog spiska mogu da se prijave za reviziju svojih molbi i obrazloženja.

GLASINE O ,,VIŠKOVIMA RADNIKA"
Stimulativne otpremnine bile su jedan od reformskih poteza u srpskoj prosveti, u inače dugom procesu približavanja našeg obrazovanja najrazvijenijem evropskom modelu. Na duži rok (uslovno) govori se i o novim ,,tehnološkim viškovima", i to pošto na snagu stupi novi pravilnik o broju časova, koji bi, kako se naslućuje, povećao sadašnju normu rada prosvetnih radnika u predmetnoj nastavi. Šta je od toga izvesno?
U Ministarstvu prosvete i sporta Republike Srbije oktobra prošle godine napisan je novi pravilnik sa radnom normom za predavače. Zanimljivo je da se još uvek ne zna od kada će se i da li će se uopšte primenjivati. Zvaničnici iz ovog resora tvrde da eventualna primena pravilnika u praksi ne znači da će se norma (broj časova) zaposlenih povećati, a analogno tome da će veliki broj ljudi dobiti otkaze.
Novi pravilnik, tvrde oni koji su u njegovoj izradi učestvovali, najviše se odnosi na utvrđivanje plaćanja i u njemu nema drugih ključnih promena u odnosu na važeći. Bitnije inovacije izostaju stoga što u narednih 2-3 godine ionako na red stiže reforma finansijskog sistema u našem školstvu. Ovo znači da će mnogo šta u toj delatnosti kasnije biti rešavano prirodno i logično, pa je svako sadašnje prejudiciranje ishitreno i štetno. Ove godine, izričiti su u Ministarstvu prosvete, novi pravilnik o broju časova neće ući u praksu. Iako urađen pre pet meseci (a za njegovu izradu bila je formirana radna grupa), pravilnik doživljava sudbinu brojnih ,,papira" ili ,,sporazuma" i sličnih akata: ostaje u fioci. Pre praktične primene mora da ,,doživi" javnu raspravu, što podrazumeva usaglašavanje svih učesnika sa svim primedbama i predlozima. Postoji i mogućnost da taj pravilnik uopšte ne bude prihvaćen (valjda zbog toga što bi baza mogla da ga oceni neprihvatljivim).
Glasine i podozrenje oko novog pravilnika možda je izazvala prvobitna verzija po kojoj bi se broj časova povećao za dva predmeta - srpski i matematiku, budući da su predavači ovih imali manju normu. Od tog predloga se kasnije odustalo, ali i da nije - ne bi bilo većih poremećaja, niti masovnog otpuštanja zaposlenih.



FILMSKI FESTIVAL “SLOBODNA ZONA”
Da razumemo svet

 ,,Slobodna zona" kroz filmove prati dešavanja u svetu - izvan medijskog pojednostavljivanja i estradnog spektakla. To je festival koji otvara debatu o svetu danas i položaju Srbije u njemu i suočava različite poglede na svet danas.
   ,,Slobodna zona" prikazuje filmove koji se bave ljudskim sudbinama u svetu u kome je svaki globalni problem, potencijalno, i lokalni. Svakodnevnim junacima koji se bore za svoja osnova prava - prava na dostojan život, na pristojan posao i pristojnu platu, na detinjstvo, na slobodu govora i slobodne medije, prava na religiozno, seksualno i političko opredeljenje.
   Festival se održava u bioskopu ,,Kvart” u petak, subotu i nedelju, a projekcije su od 16.30 i 18 časova.

"KARNEVAL"
Priča o globalizaciji ispričana kroz humor i tugu, nadu i nasilje; priča o fabrici perlica u Kini; o najvećem distributeru karnevalskih perlica na svetu; o učesnicima fešte koji tokom karnevala perlice zamenjuju golotinjom; i o četiri kineske radnice-tinejyerke koje prave karnevalske perlice.
,,Kenedi se vraća kući"
Godine 2002, poštujući odluku Evropske unije, u Srbiju i Crnu Goru su, posle desetogodišnjeg boravka u Zapadnoj Evropi, deportovane jugoslovenske porodice. Međutim, nova-stara domovina je u međuvremenu njima postala strana. Oni nemaju novac, posao, smeštaj, niti društvene kontakte. Kako je moguće preživeti u takvim uslovima?

,,ZAKON JAČEG "
Autor filma putuje od Belgije do Amijena, Liona i Marselja u Francuskoj, razgovarajući sa ljudima koji žive na obodima velikih gradova o njihovim svakodnevnim životima i diskriminaciji sa kojom se suočavaju.

,,VOZ IZ SEULA "
Procenjuje se da danas oko 250.000 izbeglica iz Severne Koreje živi nelegalno u Kini. Pobegli su pred nestašicom hrane i ostalim mukama koje su odnele oko tri miliona života za poslednjih 10 godina. Bekstvo iz Severne Koreje je težak zločin i izbeglice koje se vrate u zemlju suočavaju se sa koncentracionim logorima i mučenjem, prisiljavanjima na abortus, grupnim pogubljenjima.

,,BUNSO"
Kiša je dobrodošla u zatvoru u kojem deca Toni (13), Diosel (11) i Bunso (11) moraju da se snalaze među odraslim kriminalcima. U zatvoru nema dovoljno prostora, odeće i hrane. Još gore, dele ih sa odraslim kriminalcima osuđenim za silovanja, ubistva i preprodaju droge. Režiser Ditsi Karolino uvodi nas u njihov život u zatvoru, na ulicama i u sirotinjskim četvrtima iz kojih potiču.

,,ORUŽJE ZA MASOVNU OBMANU"
Pre američkog bombardovanja Iraka samo je tri odsto medija u SAD, uprkos masovnim antiratnim demonstracijama, bilo nedvosmisleno protiv rata. Novinari koji su se pripremali za odlazak u Irak prošli su kurs specijalne obuke u organizaciji Pentagona. Kao rezultat toga u Iraku su se paralelno vodila dva rata - jedan su vodile armije vojnika, bombe i zastrašujuća vojna sila, a drugi se vodio preko kamera, satelita, pomoću armija novinara i propagandnih tehnika.