Dr Miloš Babić novi predsednik Opštine
Predsednik - i zvanično
Posle izbora...
Reforme i zaštita nacionalnih interesa
Ne dajte se ni njinima ni našima
Grlo puno prašine, a grudi tuge
Biti nacionalista je jedna jako dobra stvar
Sećanje, zaštita, tužba
Budućnost se priprema
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal

REZULTATI DRUGOG KRUGA PREDSEDNIČKIH IZBORA U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Dr Miloš Babić novi predsednik Opštine

   • Dr Miloš Babić, u drugom izbornom krugu, sa 20.068 (75,6 odsto) osvojenih glasova ubedljivo pobedio Miljka Četrovića, koji je dobio poverenje 6.048 (22,8 odsto) birača • Osnovne karakteristike drugog kruga izbora: i pored lepog vremena, manja izlaznost birača (25,6 odsto) i ubedljivija pobeda dr Babića nego u prvom izbornom krugu • Izbori protekli regularno, Četrović čestitao građanima i dr Babiću • Izborna komisija uručila dr Babiću uverenje o izboru za predsednika opštine Kraljevo

   Posle dvomesečne kampanje i dva kruga prevremenih neposrednih izbora opština Kraljevo je konačno dobila novog predsednika. To je dr Miloš Babić, kandidat Nove Srbije - Velimir Ilić, koji je na osnovu rezultata drugog izbornog kruga, održanog u nedelju, 19. februara, dobio 20.068 ili 75,6 odsto, ili tri četvrtine važećih glasova izašlih birača. Njegov protivkandidat u drugom krugu predsedničkih izbora Miljko Četrović, kandidat Srpske radikalne stranke, dobio je ukupno 6.048 ili 22,8 odsto glasova izašlih birača. Ove konačne rezultate saopštila je Izborna komisija opštine Kraljevo posle sednice održane u ponedeljak, 20. februara, i u skladu sa članom 59. Zakona o lokalnim izborima utvrdila da je dr Miloš Babić, kao kandidat koji je dobio najveći broj glasova, izabran za novog predsednika opštine Kraljevo. Zapisnik o radu i odluka Izborne komisije biće objavljeni u „Službenom listu opštine Kraljevo”, a Komisija je prekjuče, na svečan način, uručila dr Milošu Babiću rešenje o izboru za novog predsednika opštine Kraljevo.
Prema utvrđenim rezultatima, u drugom krugu predsedničkih izbora u birački spisak bilo je upisano 102.156 birača koji su imali pravo glasa na ukupno 129 biračkih mesta na području opštine, istom kao i pre dve nedelje. Od tog broja upisanih u birački spisak glasalo je ukupno 26.525 birača ili 25,64 odsto. Važećih glasačkih listića bilo je 26.116, a nevažećih 401. Biračkim odborima je predato ukupno 103.447 glasačkih listića na kojima su bila imena dva najuspešnija kandidata iz prvog kruga, poređana po azbučnom redu prezimena. Ovog puta, zbog samo dva imena na glasačkom listiću, procedura je bila znatno jednostavnija, pa su i birački odbori i Izborna komisija imali znatno lakši posao.
Pored ubedljive pobede dr Miloša Babića, kandidata Nove Srbije, jedna od osnovnih karakteristika drugog kruga, baš kao i pre dve godine, bila je manja izlaznost birača. Za razliku od prvog kruga, 5. februara, vreme je 19. februara bilo prelepo, pravo prolećno, ali ni to nije podstaklo birače da u većem broju izađu na izbore. Prema tumačenjima analitičara, pored očigledne apatije biračkog tela poslednjih godina, zamorenog čestim izborima, ali i zbog nezadovoljstva učinkom onih koje su birali i teškim životom u vreme tranzicije, na manju izlaznost uticao je i manji broj kandidata u drugom krugu, jer su simpatizeri otpalih sedam pretendenata na mesto predsednika opštine u drugom krugu u većem broju apstinirali, baš kao i pre dve godine kada su održani prvi neposredni izbori za „gradonačelnika” od uvođenja višestranačja.
Izborna komisija je konstatovala da u zapisnicima o radu biračkih odbora nisu zabeleženi veći propusti i da je drugi krug predsedničkih izbora protekao regularno, u skladu sa zakonskom procedurom. To je potvrdio u prvoj izjavi i Babićev protivkandidat Četrović, uz primedbe o neprimerenoj predizbornoj kampanji i o većem broju odštampanih listića, čestitajući, ipak, Babiću na ostvarenoj pobedi.



ANALIZA REZULTATA DRUGOG KRUGA PO BIRAČKIM MESTIMA
Pobeda dr Babića u gradu i na selu

   Ubedljivu pobedu dr Miloša Babića, kandidata Nove Srbije, nad Miljkom Četrovićem, kandidatom Srpske radikalne stranke, jasno pokazuje i uporedna analiza rezultata u drugom krugu izbora po biračkim mestima.
Naime, od 129 biračkih mesta na kojima se glasalo, dr Babić je pobedio Četrovića na čak 126 (rezultat 126:3). Dr Babić je pobedio na svim biračkim mestima u gradu, prigradskim naseljima i na selu, osim na biračkom mestu broj 45 Leševo (48:43 glasa u korist Četrovića) i na biračkom mestu broj 52 Ratina 2 (178:134) i BM 113 Studenica 2 (31:24). Podsećanja radi, u prvom krugu, kada je bilo devet kandidata, Četrović je pobedio takođe samo na tri biračka mesta, a na jednom je imao nerešen rezultat. Ovog puta, međutim, izgubio je na biračkom mestu br. 76 Adrani 1 („Betonjerka” sa 100:61) i BM 51 Ratina 1 (148:69), gde je u prvom krugu pobedio dr Babića, i BM 32 Šumarice (76:34), na kojem je prvi put imao nerešen rezultat sa dr Babićem (41:41).
Na prvih 30 biračkih mesta na gradskom području dr Babić je imao 29 trocifrenih rezultata (broja glasova), na mnogim sa skoro ili čak više od 300 glasova, dok je Četrović rezultat sa tri cifre imao samo na 10 biračkih mesta. Primera radi, velika razlika u gradu u korist dr Babića bila je na biračkom mestu 23 Čibukovac 4 (356:88), BM 18 Stara čaršija 4 (313:88), BM 11 Centar 1 (295:84), BM 9 Zelengora 9 (260:67), BM 31 Ribnica 6 (304:100)... Četrović je ubedljivo izgubio i u prigradskim naseljima Kovačima, Žiči, Beranovcu, Kovanluku, Jarčujku itd.
Na seoskom području, Babićeva pobeda je takođe više nego ubedljiva na skoro svim biračkim mestima. U nekim selima Četrović je tako osvojio minimalan broj glasova. Na primer, u Dragosinjcima 2 i Tolišnici samo po jedan glas (rezultati 79:1 i 82:1), u Gokčanici 2, u Mlanči, Rudnjaku, Konarevu 6, Miločaju 2 po tri glasa (Miločaj 2 rezultat 137:3), U Petropolju, Drlupi, Pekčanici 1, Milićima i Predolu po četiri glasa (rezultat u Petropolju 157:4), u Dedevcima 1, Savovu i na Rudnu po pet glasova (Rudno 149:5), a manje od 10 glasova (jednocifren broj) osvojio je u još desetak sela. Dr Miloš Babić, pak, na selu je imao najmanji broj glasova na BM 113 Studenica 2 - samo 24 (izgubio sa 31:24).
Što se tiče izlaznosti, ona je u celini bila nezadovoljavajuća, posebno u gradu na nivou proseka ili ispod njega (25,6 odsto). Samo na sedam biračkih mesta izašlo je više od 400 birača, a slično je bilo i u prigradskim naseljima kao što su Žiča, Kovači, Beranovac, Kovanluk, Jarčujak, gde ponegde nije izašla ni petina upisanih (BM 92 Žiča 64 - od 1.136 glasao 191 birač ili 17 odsto).
Izlaznost na pojedinim biračkim mestima na seoskom području bila je nešto veća, kao na primer Drlupi - 88 odsto (od 115 upisanih glasalo 103), Dragosinjcima 2, Popovićima, Bapskom Polju, Lascu, Dedevcima, Petropolju, Tolišnici, Predolu, Rudnjaku, Gokčanici i još manjem broju sela, gde je na glasanje izašlo više od 50 odsto upisanih birača.

PRVI - DRUGI KRUG
Pored znatno manje izlaznosti birača, komparacija između prvog i drugog kruga rezultata dva protivkandidata sadrži još neke interesantne podatke. Naime, dr Miloš Babić je u prvom krugu dobio 14.509, a u drugom izbornom krugu 20.068, odnosno za 5.559 ili za 36 odsto više glasova, a Miljko Četrović u prvom 5.477, a u drugom 6.048 odnosno za 571 glas ili 0,9 odsto više glasova. Drugim rečima dr Babić je rezultat u odnosu na Četrovića povećao sa 14.509:5.477 na 20.068:6.048 glasova. Dok je razlika u prvom krugu u korist dr Babića bila nešto ispod tri puta, u drugom je premašila tu srazmeru (3,3 puta)!?

DR MILOŠU BABIĆU URUČENO UVERENJE O IZBORU - piše Slobodan Rajić
Predsednik - i zvanično

   U Izbornoj komisiji opštine Kraljevo dr Milošu Babiću na svečan način uručeno je uverenje o izboru za predsednika opštine. Time je okončan izborni postupak i dr Babić zvanično proglašen za novog predsednika opštine Kraljevo. U prisustvu čelnika Nove Srbije i DSS-a i drugih zvaničnika, uverenje je dr Babiću uručila Mila Šćepović, zamenik predsednika Izborne komisije, uz čestitke i želju da bude dobar predsednik. Dr Babić je još jednom zahvalio predsedniku Milutinu Lukiću i članovima svog Izbornog štaba, ministru Velimiru Iliću, svojim protivkandidatima na fer utakmici i biračima koji su izašli na izbore i glasali za njega, kao i svojoj porodici, posebno supruzi, koja je takođe prisustvovala uručenju uverenja u Izbornoj komisiji, na podršci koju su mu dali tokom kampanje i izbora. Ponovio je da će se kao predsednik opštine, zajedno sa građanima, boriti protiv podela i razmirica i za prosperitet Kraljeva, da ova opština i grad više ne budu na marginama događaja i „opozicija” Beogradu, već da još bolje sarađuju sa Republikom u interesu sopstvenog razvoja.
   U skladu sa Zakonom, zbog „sukoba interesa”, dr Babić će, kako je rečeno, podneti ostavku na mesto odbornika Skupštine opštine i njenih radnih tela i uskoro će, kako je najavljeno, zvanično preuzeti i dužnost predsednika opštine Kraljevo.



KONFERENCIJA ZA NOVINARE NOVE SRBIJE I DR MILOŠA BABIĆA, NOVOIZABRANOG PREDSEDNIKA OPŠTINE KRALJEVO
„Glas za izlazak Kraljeva iz krize”

   Čelnici Nove Srbije i dr Miloš Babić, kandidat te stranke i novoizabrani predsednik opštine Kraljevo, u prisustvu koalicionih partnera iz DSS-a, održali su u utorak konferenciju za novinare, na kojoj su zahvalili biračima na ukazanom poverenju i ocenili protekli drugi krug predsedničkih izbora.
- Hteo bih, u ime Opštinskog odbora Nove Srbije, da zahvalim svim biračima koji su dali poverenje predsedničkom kandidatu dr Milošu Babiću. Hteo bih da zahvalim i svim medijima koji su kampanju Nove Srbije propratili na adekvatan način. Zahvaljujem i ljudima iz drugih političkih opcija koji su dali podršku u drugom krugu predsedničkom kandidatu dr Milošu Babiću. Smatramo da će izborom „gradonačelnika” dr Miloša Babića konačno Skupština opštine dobiti određenu stabilnost i da će na kraju u ovoj opštini početi da se radi i da se stvara novo Kraljevo - istakao je Tomislav Ilić, predsednik OO Nove Srbije Kraljevo.
U osvrtu na protekle izbore, Srđan Spasojević, predsednik Okružnog odbora Nove Srbije, zahvalio je takođe na dobijenoj podršci od koalicionih partnera i birača i tom prilikom rekao:
- Evo, posle dva meseca Nova Srbija je dobila predsednika opštine. Ovom prilikom želim da zahvalim Demokratskoj stranci Srbije, koja je dala od prvog trenutka iskrenu i veoma bitnu podršku. Imali smo dobrog kandidata, kampanja je bila dobro odrađena. Građani su prepoznali pravu opciju, ne samo u Kraljevu, prepoznali su one prave snage, a to je Vlada Republike Srbije, kao i Ministarstvo za kapitalne investicije, i ministra velimira Ilića, koji je bio zaista izvanredan u kampanji, dosta je pomogao i siguran sam da sve ono što je obećao da će ispuniti. Naravno, Mišku Babiću čestitamo na pobedi i svi zajedno ćemo stati iza njega, upravo onako kako smo to radili i za vreme predizborne kampanje i siguran sam da će uz podršku Ministrstva on ispuniti sve ono što je obećao.
Ispred Opštinskog odbora DSS-a govorio je Dragan Zdravković, potpredsednik tog Odbora, i posebno naglasio:
- Iskoristio bih priliku da svim članovima, simpatizerima i pristalicama DSS-a zahvalim što su izašli na birališta i dali glas gospodinu Milošu Babiću. Mi u DSS-u smo uvereni da je ovo početak jedne političke stabilnosti, dakle, jedne politike koja će našoj opštini, dakle i građanima, doneti stabilnost koja je preko potrebna. I u Opštinskom odboru DSS-a, a i u Opštinskom odboru Nove Srbije, neće biti euforije, već smo ovu veliku pobedu shvatili kao jedan legitimitet da krenemo koliko sutra da radimo i sve ono što je obećano i ostvarimo.


DR MILOŠ BABIĆ, NOVA SRBIJA
Čeka nas veliki posao

   - Zaista mi je veliko zadovoljstvo što su ljudi u meni prepoznali čoveka koji može ove narasle probleme da efikasno rešava, zajedno sa njima. Čeka nas veliki posao, ali ne vidim razloga da sve to ne uradimo, na obostrano zadovoljstvo. Ja sam u izbornoj kampanji govorio da obećanja nisu mnogo velika, da je to možda trećina problema koji tište ljude u našoj opštini i uz malo volje i rada mogu svi da budu razrešeni. Ti problemi su dugo „stavljani pod tepih” i sada moramo jedan po jedan da ih izvlačimo i efikasno rešavamo. Kao i u Kraljevu, i u Bečeju je pobedio kandidat sadašnje Vlade Srbije i sa rezultatom u Smederevu, gde je u drugi krug ušao kandidat DSS-a koga podržava Nova Srbija, znači da narod veruje ovoj Vladi, da veruje da će ono što je obećano i biti ispunjeno.
Kraljevčani su dali jasan signal Vladi Srbije da je Kraljevo spremno da krene krupnim koracima napred. Zato prvo treba da popunim svoj tim i ljudima iz mesnih zajednica, gde ćemo raspisati izbore, da žitelji, predsednici i saveti mesnih zajednica zajedno sa mnom počnu da rešavaju svoje probleme, pre svega u infrastrukturi. U gradu je to izgradnja još jednog mosta, obilaznice (uz projektovanje i završetak mosta između Obrve i Bapskog Polja), završetak projekta zatvorenog zimskog bazena i novog sportskog centra-hale da bi „srpska Bolonja” napokon dobila onakav objekat kakav zaslužuje, zatim razgovori sa Vojskom SCG da se Dom Vojske pretvori u kulturni centar i centar za mlade kakav Kraljevo zaslužuje. Naravno, ima puno i drugih prioriteta, nije to ništa mnogo, ne treba se plašiti, sve je to za dobro svih nas i svi koji su dobili ove izbore pomoći će da to krene onako kako bismo svi želeli, da se prvi rezultati vide već posle nekoliko dana.


IZBORNI ŠTAB NOVE SRBIJE
Slavlje uz trubače

   Posle prvih saznanja da je dr Miloš Babić ubedljivo pobedio u drugom krugu izbora i postao novi predsednik opštine, u prostorijama Opštinskog odbora i Izbornog štaba Nove Srbije u Kraljevu okupio se veliki broj članova, simpatizera i pristalica ove stranke i dr Babića. Među njima i svi najvažniji funkcioneri sa predsednikom Nove Srbije ministrom Velimirom Ilićem na čelu. Nastalo je veliko slavlje, uz šampanjac, „grejanu” i trubače, sa kojima su prisutni prošetali do centralnog gradskog trga i pored popularnog „Milutina” proslavili pobedu. Tom prilikom Velimir Ilić kratko je prokomentarisao oduševljenje ubedljivom pobedom kandidata Nove Srbije:
   - Naravno da sam presrećan. Hvala Kraljevčanima za podršku, hvala im za jednu sjajnu kampanju koju su podržali i koju smo imali. Nadamo se da ih nećemo razočarati, jer sve što smo obećali - ispunićemo!


PODSETNIK
Prava i obaveze predsednika opštine

   Predsednik opštine vrši izvršnu funkciju u opštini i bira se na vreme od četiri godine, s tim što ne može biti odbornik u skupštini opštine. On imenuje i razrešava zamenika uz saglasnost skupštine opštine i predsedava opštinskim većem, ali bez prava glasa o donetim odlukama.
Predsednik opštine zastupa opštinu, neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine, predlaže odluke i druge akte koje donosi skupština i način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština, stara se o izvršavanju poverenih poslova iz okvira prava i dužnosti Republike, usmerava i usklađuje rad opštinske uprave, predlaže postavljenje i razrešenje načelnika opštinske uprave i načelnika za pojedine oblasti, nalogodavac je za izvršenje budžeta opštine, donosi pojedinačne akte za koje je ovlašćen zakonom, statutom ili odlukom skupštine i vrši i druge poslove utvrđene statutom i drugim aktima opštine.

POSLE IZBORA...

MILJKO ČETROVIĆ, SRPSKA RADIKALNA STRANKA
Borba se nastavlja

   - Naša stranka i ja, kao njen kandidat, vodili smo neravnopravnu borbu protiv Vlade Srbije i njenog ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića. U ono što je ministar u ime kandidata Nove Srbije dr Miloša Babića obećavao da će se uraditi u kratkom roku, jedan deo građana je poverovao. Izlaznost birača je mala, što govori o velikom nezadovoljstvu građana kad je u pitanju izborni postupak, jer je na velikom broju biračkih mesta bio višak glasačkih listića od 3, 5, pa i 30, pa čak i 80 listića. S druge strane, imaćemo i neke primedbe vezane za glasanje bez lične karte, kao i da je bilo bračnih drugova na pojedinim biračkim mestima u biračkim odborima. Mi to još sagledavamo, ispitujemo. To, ipak, neće poremetiti ovaj rezultat i pobedu Velimira Ilića. To namerno kažem, jer on je vodio kampanju za kandidata Nove Srbije. Zato sam ja čestitao građanima opštine Kraljevo izbor novog predsednika opštine, sa nadom da će se sva obećanja koja je ministar za kapitalne investicije dao širom opštine u kratkom roku i ispuniti. Ako se ispune, biće drago i meni i SRS. Međutim, apsolutno ćemo nastaviti borbu i kao SRS i odbornička grupa u lokalnoj skupštini i za utvrđivanje odgovornosti za korupciju u prethodnom periodu i po drugim pitanjima.



ŠTA SE DOGODILO NA IZBORIMA? - piše Zoran Cerovina
Uđeš, obećaš i gotovo?

   Mnogi se još uvek pitaju - Šta se dogodilo na prevremenim izborima za predsednika opštine Kraljevo? Slab odziv birača? Slažem se. Dr Miloš Babić? Slažem se. Kažete Babić, a mislite Velja Ilić? Apsolutno se slažem. Neću trošiti papir na ono oko čega se slažemo. Jer, nije sporno da dr Miloš Babić, uz dužno poštovanje njegove profesionalne karijere i oborničkog angažovanja, nije mogao da preko noći izraste u grandioznu političku ličnost. Ali, rezultat izbora (42 odsto glasova u prvom i 75 odsto u drugom krugu) jeste grandiozan!
Da vidimo kako je to Velja uspeo da ostvari. Ako pitate ostale kandidate (pretpostavljam), reći će zbog nerealnih obećanja. Slažem se da su obećanja bila bitan faktor. Namerno izostavljam reč nerealna, jer će to koliko su obećanja bila realna da pokaže vreme. Doduše, obećavali su i ostali, pa se nisu proslavili. Mislim da je stvar malo ozbiljnija.
Za početak, vratimo se u blisku prošlost. Setimo se samo šta se poslednjih godina dešavalo u Čačku. Privatna preduzeća su u velikoj ekspanziji, otvoreni su mega-marketi i saloni automobila, rešeno je pitanje vodosnabdevanja, izgrađena je jedna, na redu je druga obilaznica, auto-put i još mnogo toga. A u našoj opštini - ništa ili gotovo ništa.
Ljudi idu u Čačak, vide i pitaju se: Zašto sve to ne može da se napravi i kod nas? Zato što mi nemamo Velju! Onda se pojavi Velja sa svojim čovekom, obiđe celu opštinu (i to dva puta). Obećava. I ljudi glasaju.
Drugo pitanje je: Ko je to glasao za dr Miloša Babića? Opet ćemo malo da osvežimo pamćenje. Već nekoliko godina, a najbolji primer za to su poslednji izbori za predsednika Srbije, stvara se referendumska atmosfera - svi protiv radikala. Ozbiljni analitičari kažu da je ta podela biračkog tela doprinela rastu popularnosti SRS. I tu je Velja povukao izuzetno pametan potez. Nije hteo da se bije (u našem slučaju) sa sedmoricom kandidata oko polovine izbornog kolača, već je krenuo da uzme glasove radikalima. Jedan na jedan. A Veljin potencijal je mnogo veći nego što pokazuju rezultati istraživanja. I to iz dva razloga. Kao prvo, biračima koji tradicionalno glasaju za SRS Velja je razumljiv, govori direktno bez preteranog pametovanja. Ponekad pretera, ali njima je i to prihvatljivo. Setite se samo Šešeljevih ispada. S druge strane, nije tajna da su mnogi proevropski orijentisani birači razočarani sporošću tranzicije i potezima demokratskog bloka. Oni nikada neće glasati za radikale, a Velja je prvoborac petooktobarske revolucije i najbolje ocenjeni ministar aktuelne Vlade, pa je i njima prihvatljiv.
Na kraju, setite se koliko puta ste čuli ili rekli - Sve pare odoše u Beograd! Velja vrlo otvoreno zastupa stav da se mi, Moravci, Šumadinci i ostali zapostavljeni provincijalci, moramo odupreti centralizaciji, odnosno slepom slušanju diktata iz prestoničkih partijskih centrala. Mnogima je takvo razmišljanje blisko. I ljudi glasaju. Babić pobeđuje.
Verovatno se posle svega pitate - a šta ako Velja ne održi obećanja? To je makar prosto. Ako pogazi reč - opoziv. Proceduru smo uvežbali. Neko će reći da ćemo opet da trošimo pare na izbore. Mislim da je mnogo skuplje da na čelu opštine imamo nesposobnog čoveka. Uostalom, izbori su jedino mesto gde svi možemo da odlučujemo.
Umalo da zaboravim. Rekoše neki razočarani kandidati da se dr Babić krio iza svog predsednika stranke, da su ljudi bili zbunjeni, nisu znali da li glasaju za Miloša ili za Velju?! Ja videh barem dva plakata drugih kandidata sa njihovim liderima, a skoro svi lideri i stranački prvaci naprasno posetiše Kraljevo. Biće da je i to neke birače zbunilo. A neki svog lidera nisu ni smeli da pominju. Istraga je u toku.



PRVA ČESTITKA
Dobro nam došao, doktore!

   A kroz neduže vreme bolje ti nas našao! Tebi čestitam pobedu na mesto predsednika opštine Kraljevo, a narodu što te prepoznao (bliže se u svesti uspeo).
Kao dobročinitelj, ovo kažem ne ,,samo" zbog toga što je od tebe krenulo spasenje mog brata Zorana, nego i stoga što su u pamćenju utisnuti tvoji podvizi iz gimnazijskih dana.
Verujem da ćeš kao ostvarena ličnost biti uspešni vođa naše opštine, i da će tvoje konzistentno biće ostati imuno na žarište nove funkcije; te, sa aspekta svoje svesti: gledati, znati, razumeti - krenuti nezaustavljivo u akciju i izvršenje časnih zamisli. Konačno lagano, na čelo naših institucija izbijaju pravi, za razliku od mnogih prethodnih, koji preplitaše prste pri uručivanju priznanja i dodeljivanju nagrada za (s one strane svih zakona) nečastive radnje.
I u nizu godina plutaše i nastaviše; dok ostvareni, dobroljubivi, nadareni bejahu davljeni...
Pristiže pravda! izgleda da smo vreme koliko-toliko ,,uhvatili".
Sigurno znam da rešenja zadataka nećeš upotrebiti za ostvarenje ličnih ciljeva, nego ih deliti sa žiteljima.
Anesteziolog dobro poznaje načine kako da pokrene moćne sile, gde je volja, nakon uspavanosti, i agoničnih snova.
Srećno! I hvala biračima za iznova probuđene nade,
Novoj Srbiji želim sve viših vrhova osvajanje!
Srdačno,
Milica Lozanić, rođ. Vasiljević


Nagrade za najbolje prognozere

   Uoči prvog kruga izbora za predsednika opštine, u programu Radio Kraljeva organizovana je Izborna kladionica. Najbolji prognozeri su: Miroslav Ilić, Olga Puzić, Milan Šiljković i Borko Stanimirović. Nagrade su obezbedli restoran ,,Sunce", ,,Dunav centar" i Auto-servis ,,Milikić”. Dobitnici mogu preuzeti nagradne kupone u prostorijama Radio Kraljeva, Čika Ljubina 2, svakog radnog dana od 8 do 15 časova.

ODRŽANA OKRUŽNA KONVENCIJA DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE - piše Slobodan Rajić
Reforme i zaštita nacionalnih interesa

   U prisustvu članstva i čelnih funkcionera stranke krajem prošle sedmice u Kraljevu je održana okružna konvencija Demokratske stranke Srbije (DSS).
Govoreći o radu Vlade Republike Srbije, koja je na polovini mandata, Zoran Lončar, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, rekao je da je DSS okosnica te Vlade, jer u njoj ima deset članova (ministara) i apsolutnu većinu, naglasivši da su predizborna obećanja DSS-a, izražena u ekspozeu premijera dr Vojislava Koštunice najvećim delom ispunjena.
Nabrajajući dosadašnje rezultate sadašnje Vlade i DSS-a, Lončar je posebno istakao stabilizaciju državnih institucija, kao što su konačan izbor predsednika Republike, stabilan parlament koji je doneo više od proevropskih 200 zakona, postepeno uvođenje reda u prvosuđu, povećanje efikasnosti policije i jačanje i odlučnu borbu protiv korupcije, ali ne na rečima, već na delu. On je naglasio da je nova Vlada zatekla „razvalinu od države”, ali da je uspela da postepeno uredi stanje i da počne konačno na pravi način da deluje pravna država.
Aktuelna Vlada, za razliku od prethodne vlade DOS-a, rekao je Lončar, dala je i pun doprinos zaštiti nacionalnih interesa i jačanju međunarodnog položaja naše zemlje. Uspostavila je čvrstu saradnju sa međunarodnim institucijama, i sa Haškim tribunalom, uspevši da ta saradnja bude dvosmerna i da se u protekle dve godine 15 haških optuženika dobrovoljno preda, ali i 12 vrati u zemlju, tako da je ostao problem još nekoliko hapšenja optuženih, među kojima je najvažniji Ratko Mladić, za čije pronalaženje se preduzimaju sve moguće operativne mere.
Po Lončarevim rečima, Crna Gora ima pravo na referendum, ali po evropskim standardima, jer to je principijelna stvar i podrazumeva izjašnjavanje najmanje 50 odsto državljana, kako je to svuda u svetu, s tim što će se DSS i dalje zalagati za funkcionalnu zajedničku državu Srbiju i Crnu Goru.
Zoran Lončar je naglasio da je pitanje statusa Kosova i Metohije trenutno najvažnije pitanje i da je 17. mart pokazao svu nemoć dotadašnje države Srbije, ali da je ubeđen da će proces pregovora o statusu Kosmeta uspešno biti okončan i na civilizovan način, kroz pregovore i konsenzusom.
Kao poseban zadatak, Lončar je naveo i evropske integracije, posle dobijanja pozitivne studije o izvodljivosti i početka pregovora o pridruživanju i stabilizaciji koji će, po njegovim rečima, uspešno biti okončan, kao i donošenje novog Ustava.
Prof dr Vladan Karamarković, predsednik Okružnog odbora DSS-a, govorio je o brojnim projektima koji su na inicijativu ove stranke i njenih predstavnika, u saradnji sa Vladom Srbije, započeti u Kraljevu, Vrnjačkoj Banji i drugim opštinama Raškog okruga. Pre svega, kako je istakao, dva projekta vodosnabdevanja i gasifikacije u Kraljevu i V. Banji, izgradnju novih škola u Kraljevu i Novom Pazaru, daljinskog sistema upravljanja distribucijom toplotne energije u Kraljevu, izgradnju široke i moderne putne mreže, uspinjača i ostale infrastrukture na Kopaoniku, privatizaciju pojedinih društvenih preduzeća uz ispravljanje nezakonitosti... U razne projekte na području Raškog okruga, kako je rekao, Republika je tokom prošle godine uložila 1,25 milijardi dinara sredstava. Prof. Karamarković je posebno ukazao i na preku potrebu dalje decentralizacije Srbije, izrazivši uverenje da će Vlada Srbije ubuduće ulagati još više u Raški okrug.
Na konvenciji je bilo reči i o daljem organizacionom jačanju DSS-a, o čemu je govorio Arsen Đurić, član Izvršnog odbora stranke, kao i o drugim infrastrukturnim stranačkim pitanjima.


MINISTAR ZORAN LONČAR:
Reforma (samo)uprave

   Zoran Lončar, ministar državne uprave i lokalne samouprave, posebno je govorio o reformama u ovoj oblasti, istakavši da se ranije o tome samo puno pričalo, a manje radilo. Aktuelna Vlada i parlament Srbije, međutim, usvojili su strategiju reformi i doneli sedam zakona i dvadesetak uredbi iz ove oblasti, što je jedan od uslova za dobijanje pozitivne studije o izvodljivosti. O neophodnosti izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi, Zoran Lončar je rekao:
- Pre svega moramo da mnogo jasnije regulišemo položaj i nadležnosti opštinskog veća, jer je to na brzinu urađeno amandmanima kada je Zakon usvajan. Zatim, moramo da regulišemo konkretna pitanja odnosa predsednika opštine i skupštine opštine u onim situacijama kada oni ne potiču iz istih političkih većina i da imamo adekvatne instrumente izlaženja iz tog političkog sukoba. Takođe, da promenimo i neke druge odredbe kojima bismo omogućili još veću decentralizaciju vlasti i davanje većih prava lokalnoj samoupravi.

LIČNI STAV: NE DAJTE IM SE (3)
Ne dajte se ni njinima ni našima

   U našoj opštini je privatizovano šesnaest preduzeća. U svima je radikalno smanjen broj zaposlenih. Od dvadeset sedam preduzeća, koja se trenutno nude za prodaju, dva se prodaju po principu tendera (državna privatizacija), a ostala se prodaju aukcijski (lokalna privatizacija). „Fabrika vagona” i „Magnohrom” su preveliki zalogaj za lokalnu privatizaciju. Na državnom nivou će se obaviti putem ponuđenih cena u zatvorenim kovertama, pa ko da više. Ako iko išta bude ponudio. Ama, baš me briga da li će se pojaviti ti sigurni kupci iz bratske nam Ukrajine i uopšte me ne zanima koliko će se tendera zakazati, potom, dok se ova dva naša nekadašnja privredna bisera ne budu nudila uz doplatu budućem vlasniku. Alo, bre! Ne prodaje se praziluk i ne izdaje se lokal u nekom tržnom centru! Ljudi su u tim fabrikama! Zidovi sa sve krovom, mašine, koloseci i kancelarije skupa sa nameštajem mogu imati svoju cenu, baš kao i praziluk na pijačnoj tezgi. Ali se uz praziluk ne prodaje seljak ili nakupac! Pa, zašto i kako mogu da se prodaju radnici uz fabriku?! Valjda je prirodno da radnici fabrike budu jedan od njenih prodavaca. Zašto su se tako lako odrekli svog prirodnog prava? Zašto se ne organizuju, skupe para koliko mogu, zaduže se kod ovih zelenaških banaka i prijave se na tender. Konzorcijumi radnika nisu nepoznata ni nemoguća varijanta radničkog organizovanja. Jeste da im trebaju pošteni sindikati i pametne sindikalne vođe, ali se ne mogu pomiriti sa tvrdnjom da ih u ovim fabrikama nema. To je prosto nemoguće, osim ukoliko u radničkim redovima ima onih koji rade protiv radničkih interesa.
Ovih dana u predizbornoj kampanji obećanja pljušte na sve strane i svakim se danom uvećavaju. Njihova kampanja me često izbaci iz stvarnosti, jer samo američke zastave nedostaju da bismo se osećali potpunim debilima. Nijedan ne pominje moguće pravce delovanja opštine u domenu povećanja zaposlenosti. Zaludu su neke od kandidata vodali po Evropi ne bi li ih naučili kako se to tamo radi. Ne sumnjam da bi oni intimno to želeli i da primene, ali zalud. Oni su deo mašine koja se zove stranka i svoje mišljenje moraju da prihvate iz Beograda. Jer, tamo je centar državne privatizacije i on ima neograničenu moć nad lokalnim centrom. Najpre on mora da zadovolji svoju nezasitu finansijsku glad.
A, kada bi svojom glavom odlučivali i kada bi ih vodili pravi interesi ove sredine, odmah bi krenuli u stvaranje privatizacionog Fonda koji bi osnovala opština u statusu javnog preduzeća, ustanove, STR ili zemljoradničke zadruge, (nije važno koje je mačka boje, važno je da jede miševe), sa jednim zaposlenim radnikom (direktorom) i osnovnim zadatkom da daje garancije konzorcijumima radnika osnovanim u preduzećima koja su u fazi privatizacije. Za te namene bi se na računu Fondacije odmah formirao iznos u visini bar polovine opštinskog buyeta. Onaj ko ne zna odgovor na pitanje kako bi se te pare namakle, ne sme ni da prođe trgom ispred zgrade opštine, a kamoli da zasedne na opštinski tron. Ta sredstva bi se koristila za obezbeđenje bankarskih kredita i za dopunu sredstava koja bi sami radnici, odnosno njihov Konzorcijum sakupio. Uveren sam da bi tako organizovani radnici naše opštine bili u stanju da kupe sva svoja preduzeća i da ih spasu neminovne propasti. Time bi spasavali i naš grad i našu budućnost. Siguran sam da bi vrlo brzo privatizacionom fondu pristupila brojna privatna preduzeća i to ne iz lokalpatriotskih razloga, već iz čistog finansijskog interesa.
Koliko su ti kandidati, ali i njihovi prethodnici, jako vezani za svoju državnu privatizacionu centralu, i koliko im je stalo do sudbine ove sredine, pokazuje i njihov odnos prema „Ekonomu" iz Ušća. Sa radnicima ovog preduzeća se postupa kao sa pingpong lopticom. Jedna vlast ih gura u dokapitalizaciju (taj model nije obrađen u prethodnoj priči, ali se zarad ove može smatrati za nijansu boljim od državne i lokalne varijante), i priprema teren da deo vlasništva preseli u svoje ruke (to je onaj deo koji se može dobiti brojem podignutih ruku radnika, jer se tada lakše vadi iz njihovog yepa). Pošto ta vlast napusti lokalnu političku scenu ne dovršivši svoje namere, u vreme dok se nova još oporavlja od šoka osvajanja pozicija vlasti, u nastali prazan prostor utrčavaju bivši vlasnici (oni), koji preko svojih seiza u samoj fabrici i njenoj okolini uspevaju da ubede radnike da brojem podignutih ruku priznaju im nepostojeće vlasništvo nad fabrikom (sa kojim su još 1991. godine otišli i ostavili je u dugovima većim od njene tadašnje vrednosti). Radnicima se povećavaju norme i smanjuju zarade (sa prosečnih 22.000 na 18.000 dinara), i potkupljuje intelektualna struktura (nevelika i jeftina, što je uostalom u skladu sa konstantom srpske novije istorije). Novonastalu krajnost radnici su trpeli dovoljno dugo da se uvere u prisustvo još jedne prevare i da bi se organizovali. U nedostatku šire podrške, koriste jedino radničko sredstvo borbe za svoja prava i krajem decembra prošle godine stupaju u štrajk. Oni im uzvrćaju neisplaćivanjem zarađenih plata za novembar (novac bio na računu fabrike). Uvidevši da ni taj potez neće umanjiti radničku odlučnost, uz usrdnu pomoć naših (bankari), oni im spreče korišćenje žiro računa, a time onemoguće poslovanje i sam rad fabrike (prekid veza sa prodavcima materijala i kupcima proizvoda). S druge strane, deo sredstava sa računa fabrike oni koriste za kupovinu fabrike „Seko" iz Baljevca, koju pripremaju za preseljenje proizvodnog programa iz Ušća. I opet se lokalna vlast ne meša u oblast za koju po Zakonu o lokalnoj samoupravi nije nadležna. U međuvremenu je postignut dogovor sa bivšim vlasnicima (lokalne televizije objavile značajnu novost), od kojih se očekuje da fabrici omoguće nesmetan nastavak rada u periodu dok se na sudu ne utvrdi ko je i u kolikom iznosu vlasnik ove fabrike. Kakva farsa i kakva nova prevara na vidiku. A oni, tamo u njihovoj deželi, našim tamošnjim fabrikama ne dopuštaju ni saradnju da uspostave sa našim ovdašnjim fabrikama, a kamoli da se uspostavi nesporno vlasništvo. U međuvremenu, te fabrike rade i njima upravljaju njihovi novouspostavljeni vlasnici (valjda privremeni).
A radnici fabrike u Ušću i dalje sami. Biju bitku za svoju fabriku i svoje Ušće. Jer, sudbine su im povezane, propadne li fabrika i Ušće se mora seliti u Kraljevo. Lokalna vlast će da se slika sa čelom kolone i u kameru izjavljuje kako je ovaj grad uvek bio širok za nesrećnike i prognane, pa će i ovog puta smoći snage da pomogne.
Uveren sam da svi mi, obični građani ove opštine, sa pažnjom i nadom pratimo šta će uraditi tih 130 hrabrih Ušćana. Ukoliko oni pobede, biće to naša zajednička pobeda, vraćanje vere u sopstvenu snagu i nova nada u bolju budućnost.
Zato, ne dajte im se! Ni njinima ni našima.
(Kraj)


DRUGO LICE PRIVATIZACIJE: SUDBINA LOŠE PRODATOG PREDUZEĆA
Opustošena imovina „Poljoprometa”

   • O „Poljoprometu” brine država, ali štetu je teško nadoknaditi

   Veliki posao očekuje zastupnika državnog kapitala, kojeg će odrediti Akcijski fond, posle raskida ugovora o prodaji nekada uspešnog preduzeća „Poljopromet”. Bez obzira na to što je ova odluka Trgovinskog suda u Beogradu konačna i izvršna i što je 70 posto te imovine sada pripalo državi, sigurno je da će sudovi imati još mnogo posla.
   Doduše, kad bi se sadašnje stanje u ovoj firmi posmatralo samo na osnovu sudske presude, sve bi izgledalo lako i jednostavno. Sudsko veće je precizno navelo razloge za raskid ugovora, odnosno činjenice da kupac Vojislav Stanojević iz Kraljeva, od dana kupovine takoreći, nije ispoštovao nijednu stavku ugovora.
   On je isplatio samo zanemarljiv deo od 21,7 miliona dinara, kolika je bila cena preduzeća sredinom 2003. godine na javnoj aukciji. Zatim, nije poštovao obavezu o neotpuštanju radnika, tako da je sada od 113 zaposlenih u firmi ostalo svega šezdesetak, nije ispoštovao obavezu dvogodišnjeg kontinuiteta delatnosti, već je umesto trgovine raznom poljoprivrednom opremom i robom više trgovao objektima „Poljoprometa”. Tako je za godinu dana prodao oko 35 odsto od vrednosti osnovnih sredstava „Poljoprometa”.
   Međutim, to što je sud utvrdio samo je deo malverzacija kojima se Stanojević bavio, mnogo toga je još zamršenije i biće potrebno i te kako truda, rada i stručnosti da se, recimo, utvrdi iznos dugova firme, budući da je imovina od preostalih desetak manjih i većih poslovnih objekata pod hipotekom kao garancijom za kredite uzete od više banaka. Ostaje da se utvrdi i koliko je novca na taj način pozajmljeno i koliko je Stanojević novca od kredita i prodaje zaliha robe stavio u svoj džep poslujući „interno” sa firmama koje je u tu svrhu osnovao, a vode se na njegovu suprugu, kćerku...
   Zbog tih i niza drugih malverzacija radnici su 2004. godine stupili u štrajk, a Stanojević je bio u pritvoru, tako da se protiv njega uskoro očekuje i podizanje optužnice.
   Uprkos svim tužbama i presudama, Vojislav Stanojević i firme njegove supruge i kćerke još, koristeći valjda taj period dok Akcijski fond ne imenuje zastupnika sada državnog kapitala, drži u posedu nekoliko lokala i deo stovarišta, a drugi deo je pod kontrolom malih akcionara. Istina, Trgovinski sud je Stanojevića obavezao da trećinom iznosa od prodajne cene nadoknadi nanetu štetu „Poljoprometu”, ali radnici nisu baš uvereni da će to uskoro moći da naplate. Zato, mnogi od njih predlažu da se i protiv države podnese tužba zbog prodaje firme tako nesavesnom kupcu.

OD KRALJEVA DO VELIKE HOČE I PRIZRENA (1) - piše Miloš Milišić
Grlo puno prašine, a grudi tuge

   • Od Kosovske Mitrovice do Sibnice, Deviča, Orahovca, Velike Hoče, Prizrena, Đakovice, Dečana, Peći i Prekala reporter prošao u kolima kraljevačke registracije, uz usputne razgovore s Albancima na - srpskom jeziku

   ,,...Idete preko mosta?! Ne bih vam preporučio da se sa Šiptarima igrate krajcarice", savetuje nas Srbin, dok se u severnom delu grada, u jednoj ,,ćuftari", raspitujemo za južni deo Kosovske Mitrovice. ,,Mi tamo ne idemo. Nek vam je Bog u pomoć.”
Najčuveniji kosmetski most prelazimo u automobilu kraljevačke registracije. Šta bude - biće.
Namerili smo u Veliku Hoču, najbrojniju srpsku enklavu u Metohiji. Svratićemo u manastir Devič, bogomolju koju su albanski ekstremisti u martu 2004. spalili i do temelja je porušili. Nosim devičkim monahinjama smotuljak šećera, kafe, zejtina... i radio stanicu. Čelni ljudi radio-amaterskih organizacija Srbije i Kosmeta, Hranislav Milošević i Dragan Radovanović, pozvali su radio-vezama sve srpske manastire u Pokrajini. ,,Gluvi su" samo još Devič i Zočište. Oba su poharana i porušena pre dve godine.

SRBICA - SKENDERAJ
Nije prijatno ,,neobezbeđen" prolaziti dreničkim krajem. Nemamo nikakvu pratnju, ali uočavamo da se niko ne osvrće za kolima s tablicama grada u Šumadiji.
Putokazi su na Kosmetu oduvek bili retkost. Nigde jednog. Imena većih naselja ispisana su najpre na albanskom, ispod, sitnijim slovima, na srpskom. Na jednoj tabli piše Skenderaj. Do pre šest-sedam godina na tom istom mestu stajalo je Srbica.
Skrećemo s glavnog druma. Da vidimo zloglasni centar za obuku UČK i memorijalni centar ,,Adem Jašari". Kuća porodice Jašari, koja je u vreme obračuna srpske policije sa šiptarskim ekstremistima bila pretvorena u bunker, opasana je skelama. Na njoj zastava s dvoglavim orlovima. Liči na švajcarski sir. Sva izbušena. Malo dalje, na jednoj utrini, dvanaest grobova, a preko puta nešto kao spomen-dom sa ogromnom slikom Adema Jašarija, vođe dreničkih pobunjenika.
Brzo se vraćamo na glavni drum, ali nismo sigurni kuda treba ići za Laušu, odatle ka Deviču. Na improvizovanom autobuskom stajalištu stoje postariji muškarac i žena. Na korak od njih dva mladića. Zaustavljamo se. Otvaramo prozor.
,,Komšija, može li jedno pitanje na srpskom?", obraća im se vođa puta.
,,Može, komšo, može", odgovara stariji čovek, posle male pauze i radoznalih pogleda.
Objašnjava nam na lošem, ali razumljivom srpskom, gde treba skrenuti, a zatim nas pita:
,,A kod koga, bogati, ideš u Lauš?"
Uz put često nailazimo na groblja UČK. Obelisci i zastave. Ponegde i stilizovan spomenik ili skulptura.

ZAGONETNI GRAFIT
Zapažamo ,,zagonetni" grafit na retkim saobraćajnim znacima, zidovima kuća, autobuskim stajalištima - AKSH. Latinično, naravno. Uočavamo tu skraćenicu, kasnije, i na nagoreloj oltarskoj apsidi manastira Deviča. Ispisana nožem po garežnom zidu. Objašnjavaju nam značenje: autonomno Kosovo Šćipnija (Albanija).
Približavamo se Deviču. Prelazimo nabujali potok. Kraj mosta, sklepanog od brvana, stoji dečak. Četrnaest-petnaest godina. Opet otvaramo prozor.
,,Je l’ znaš srpski?" Odmahuje rukom. ,,Koliko ima do manastira: tri, četiri kilometra, pet...?" U blatu dečak kamenom ispisuje broj dva. Nije slagao.
Pred Devičem zaustavljaju nas vojnici KFORA. Francuzi. Prilazi nam mladić crn k’o ugarak. Kasnije doznajemo da je sa Obale Slonovače. Vodi nas do manastira.
Zatičemo prizor koji se ne zaboravlja lako. Spaljeni konaci, garež i pustoš gde god se okreneš. U blatnjavom dvorištu susrećemo sedamdesetpetogodišnju Anđeliju Josipović. U Deviču je već 46 godina, ali nije se monašila. Nije, kaže, dostojna.
Sedam monahinja ,,čuva" Devič. I mošti svetog Joanikija Devičkog.
,,Nas čuvaju bog i ovi vojnici, inače bi nas podavili ko piliće", kaže nam i dugo nam, pri odlasku, mašu sa stepeništa novog konaka.
U Orahovac stižemo u suton. Noću je teško snaći se po uskim i slepim uličicama kosmetskih gradova. Nikako iz njih izaći. Iako nas iz Velike Hoče radio stanicom navode kuda treba ići, ipak se zaglavljujemo u jednom orahovačkom sokačetu.
Moramo u ,,rikverc", ali sokak strm, a zaleđen. Izlazimo da poguramo kola. Prilaze dva mlada Albanca i pomažu. Auto je uz njihovu pomoć na ,,suvom".
,,Mirdita", kažem im u znak zahvalnosti. Oni me začuđeno gledaju. Ne znam nijednu drugu albansku reč, a reći ,,dobar dan" umesto ,,hvala", nije baš duhovito.
,,Hvala, momci!", kažemo im kad smo se obreli u kolima. Oni iskolačili oči, ali jedan izusti - ,,nema ništa".

TUGA SPALJENE PRIZRENSKE POTKALJAJE
U Velikoj Hoči dočekuju nas paroh Milenko i popadija Olga. Častimo se vinom i sirom. Sveštenik pripoveda kako se teško živi, ali da Hočani nemaju nameru da odlaze i ostavljaju rodni prag. Četrnaest je manastira i crkava u ovom selu - muzeju.
U mesnom domu svi meštani. Kreće pesma i kolo. U njemu i staro i mlado. Grla puna prašine, a grudi tuge.
,,Ovoj deca su sas volju pravljena, zato gi tako dobro trupaju", kaže nam starina i nudi flašu s komovicom.
Odvode nas na spavanje u čuveni Dečanski konak. Penjemo se škripavim ,,basamacima".
,,Ete, u taj krevet spavaja Boris Tadić, kad gi dolazija letos. Ovde, onaj što gu čuva", kaže nam popadija i želi ,,ubavo spijenje".
Sutradan oko podneva stižemo u ,,carski" Prizren.
Izdaleka vidi se spaljena crkva Svetog Spasa pod Cvilenom i izgorela Potkaljaja, čuveno srpsko naselje ispod rimske tvrđave. Dole, kraj Bistrice, Bogoslovija, napuštena i razrušena.
Parkiramo se u centru grada. Malo da prošetamo. Pijemo vodu sa šedrvana i okrećemo kameru ka spaljenoj crkvi Svetog Đorđa u srcu starog Prizrena. Prilaze nam dva ,,kosovska" policajca. Pregledaju nam lične karte.
,,Ne smete da slikate crkvu, nije dozvoljeno. Slokajte šta god hoćete drugo. Ovde ste potpuno bezbedni, slobodno šetajte gradom", kaže nam jedan od njih i ljubazno vraća dokumenta.
,,Dovde ste došli sa ovim kolima", čudi se koji sat kasnije monah Varsanufije iz prizrenskih Svetih Arhanđela.
,,Mi odavde možemo samo helikopterom."
Svete Arhanđele i petoricu monaha čuvaju nemački vojnici. Zidine tek izgrađenih konaka i nekadašnjeg grada cara Dušana opasane su bodljikavom žicom. Baš kao i kuće Srba u Prizrenu. Ostalo ih je svega šestoro.
(nastaviće se)


BORIS TADIĆ, PREDSEDNIK SRBIJE
Nezavisnost Kosova - presedan sa katastrofalnim posledicama

   Niko ko kao međunarodni pregovarač učestvuje u pregovaračkom procesu o Kosovu, ne treba da otežava poziciju ni jednoj ni drugoj strani, već da olakša i omogući da se dođe do kompromisnog i tehničkog rešenja.Sva otežavanja u pregovaračkim postupcima mogu biti veoma opasna i sa dalekosežnim konsekvencama. Pregovori danas jesu usmereni na prvu temu-to je decentralizacija. Da pojasnim. Radi se o procesu pregovora koji se najviše tiče ljudi koji žive na Kosovu u svojim selima, gradovima ,opštinama. Suštinski je važno da se kroz kosovsku decentralizaciju obezbede normalni uslovi za život ljudi na Kosovu koji danas ne postoje. Pre svega ne postoje za Srbe na Kosovu i druge nealbanske građane i zato se ovih dana vodi presudna borba za uspostavljanje standarda normalnog života na Kosovu.
   Ja smatram da polazeći od plana koji je usvojen od Skupštine Ujedinjenih nacija i od samog generalnog sekretara gospodina Kofija Anana, možemo postići mnogo, podići nove lokalne samouprave sa srpskom većinom, uspostaviti direktne veze između tih samouprava, jer postoje zajednički interesi ljudi koji žive u opštinama sa srpskom većinom. I na kraju uspostaviti institucionalne veze u čitavom tom sklopu opština sa Beogradom, sa celom Srbijom.

PRIHVATLJIVO ZA SVET
Do kraja ćemo se boriti za pitanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta. Mi ćemo braniti našu legitimnu poziciju. Biće potrebno mnogo strpljenja i pažnje. Veoma je važno da našim pregovaračima niko ne otežava i ovako težak posao.
U međunarodnoj zajednici postoji jedno uverenje da je najlakše da se problem Kosova reši dodeljivanjem nezavisnosti. Mi se borimo protiv toga, ali se ne borimo ratom, borimo se diplomatskim sredstvima. Borimo se na način koji je prihvatljiv za svet i za Evropu i koji štiti evropske vrednosti. Otvoreno sam rekao svim međunarodnim pregovaračima da bi se radilo o presedanu koji bi imao katastrofalne posledice. Radi se o jednoj opasnosti koja se danas ne vidi, opasnosti i za region i za svet koja bi se, nakon pregovora o Kosovu valjala sa jednom destruktivnom snagom. Velika je opasnost u uspostavljanju nezavisnog Kosova. Poštujem albanski interes i legitimna prava i albanskih građana, ali istovremeno branim legitimna prava građana srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji, brinući istovremeno i o drugim zemljama na svetu koje imaju u potencijalu slične probleme.
(izjava prilikom posete manastiru Žiča)


LJUBODRAG STOJADINOVIĆ, VOJNOPOLITIČKI KOMENTATOR “POLITIKE”
Javnost je pred strategijskom obmanom

   Mislim da naš tim nema dobru koncepciju. Ta strategija sačinjena je od defanzive koja je suštinska i optimizma koji nema mnogo pokrića. Taj optimizam se uglavnom pojavio kao neka verzija političkog marketinga. Ova država više nema nikakvu posebnu snagu da ostvari taj optimizam koji se distribuira javno i prilično agresivno.U tom smislu možemo očekivati da naš pregovarački tim bude grupa ljudi koja će morati da sasluša diktate. Argumenti, koje bude tamo iznela, biće uzeti u obzir, ali ja ne verujem da naš tim ima snage da koncepciju (koja je na vrlo maglovit način izneta u našoj javnosti) i sprovede, da ostvari rezultat kojim će ova država i politička javnost biti zadovoljna, a što će doprineti da Kosovo, kako je to projektovano, ostane na teritoriji Srbije.

PONAVLJAJU SE GREŠKE
Na žalost, mislim da poslednjih meseci nije moglo da se uradi ništa ozbiljnije i da je greška političkih lidera i političke elite u Srbiji što to nije rekla javnosti.Javnost je pred strategijskom obmanom u pogledu mogućnosti da pregovori budu povoljni po Srbiju u pogledu južne srpske pokrajine, ako se ona tako može nazvati. Sve što je izgubljeno, izgubljeno je još pre 10-15 godina, tako da ova garnitura to nije mogla da ispravi, jer su došli na posao sa platformok koja se sad privodi kraju. Ali, morali su da kažu javnosti za sve ovo što se može izgubiti, bez tvrdnje ,,mi nećemo dati Kosovo". Niko nas više ne pita da li ćemo dati Kosovo. Imali smo više takvih izjava da nećemo nešto dati, a onda smo kad smo bili prinuđeni i stavljeni pred zid, dali mnogo više nego su tražili. Na neki način ova garnitura ponavlja neke greške koje je činio Milošević, mada te greške neće imati takve posledice. Mi nećemo ući u rat, neće nas bombardovati, ali povodom onoga što smo bombardovani mi ćemo doživeti da to bude realizovano na način kojim Srbija neće biti zadovoljna.

NEZAVISNOST IZVESNA
Ja mogu da kažem da je nezavisnost Kosova izvesna i nema razloga da bilo ko neguje vrstu optimizma koja je nerealna. Razumem političke funkcionere da taj deo posla iskoriste kao jedan stav koji može da ohrabri nekoga, ali ne vidim šta to ohrabrenje može da znači. Mislim da će taj posao da biti završen strategijski na našu štetu.
To neće ići odmah, ali će kontakt grupa naći neki modalitet uz neku ponudu da to bude koncesija Srbiji za neke druge stvari. Taj period bi mogao da bude nekoliko godina, tako da budu uspostavljeni neki civilizacijski standardi. Da bude uspostavljena sigurnost za one Srbe koji su ostali na Kosovu. Ako ne bude moguće da se Kosovo vrati u Srbiju onda treba insistirati bar na onoj koncepcija koja će omogućiti da se Srbi vrate na Kosovo i da to bude jedan od ključnih okvira razgovora bez trošenja energije na nešto što je utopija. A to je podela Kosova po kantonima. To je koncepcija koja najviše izaziva frustraciju u međunarodnoj zajednici i u pregovaračkim ekipama koja otuda dolaze i to je nešto na čemu ne treba insistirati jer je naprosto neostvariva.

UGROŽEN JUG SRBIJE
Albanci neće odustati od koncepcije koja im je donela sve ono šta sada imaju. Oni smatraju da je ova generacija zadužena da ostvari nezavisno Kosovo i oni će svakako pokušavati da to što se bude sad dogodilo i što će verovatno biti u njihovu korist, projektuju na prostore gde su inače i zacrtali svoju veliku državu. Ali je sigurno da u pregovorima treba uraditi sve da se naprave sigurnosni mehanizmi da to ne bude ostvareno. Da Srbija zaista dobije državnu tapiju i blanko otvorenu mogućnost na svoje teritorije, mislim na jug Srbije, da se moguće od pobune brani svim sredstvima, a od naše pameti zavisi koja će to sredstva biti.

BORA ĐORĐEVIĆ, ZAŠTITNI ZNAK “RIBLJE ČORBE”, PISAC I DONEDAVNO SAVETNIK MINISTRA ZA KULTURU - piše Ivan Rajović
Biti nacionalista je jedna jako dobra stvar

   • Čuvena je ljubav između Kraljevčana i Čačana, koja se na najbolji mogući način pokazala tokom protesta. Ali, sećam se da su svojevremeno, kada smo još bili mladi, redovno Čačani išli u Kraljevo na fudbalske utakmice, gde su dobijali batine, i obrnuto. To je jedna lepa tradicija

   • Boro, sećam se da si svojevremeno bio sprečen da sviraš u Kraljevu tokom protesta. Tada si zapretio da ćeš za Kraljevčane svirati i u šupi, ako treba. Evo te sad ponovo u nečemu što je, moglo bi se reći, muzika u političke svrhe, predizborna kampanja dr Miloša Babića. Kako to objašnjavaš?
Da, zujao sam svuda, gde treba i gde ne treba, onako, više po savesti, tako da gde god se nešto događalo, sticajem okolnosti, bio sam tu.
• Čačani te svojataju, ali te i mnogi drugi smatraju svojim.
To je logično, rođen sam tamo i živeo sam sedamnaest godina u Čačku, a onda sam prešao u Beograd.
• Ima i onih koji te baš ne smatraju svojim, ali ni ti se njima ne dodvoravaš.
Pa, to ja ne mogu. Ali, može Balašević, po potrebi. Tako u Sarajevu, ako si video, baba mu je bila muslimanka, kad ode u Sloveniju - deda mu je bio Slovenac, kad ode u Hrvatsku - ćale mu je Hrvat, i tako, svuda je dobrodošao. U stvari, pripremam za takve likove jednu jaknu, oni stikeri iz rata imaju to svih jedinica, Srpska garda, pa Žute ose, Spasilačka dobrovoljačka, pa Srpski četnici, sve ću to da našijem na jednu stranu, a na drugu one trofejne Zenge, UČK i ostale, pa po potrebi, zavisi u kojoj sredini umetnik gostuje, okrene stranu jakne koja mu odgovara.
• Za razliku od drugih, ti ne da kriješ, već ističeš to da si srpski nacionalista.
Deklarisan sam na srpskoj strani i neću se nikada stideti toga, odnosno van Srbije ne bih mogao da živim, uginuo bih.

VAN SRBIJE BIH UGINUO
Biti nacionalista je jedna jako dobra stvar. Biti šovinista, mrzeti druge, to je nešto drugo. I potpuno negativno. Ja nikoga ne mrzim, ali ne želim da se stidim toga, a to je godinama potiskivano kod Srba, to je maltene bilo sramota i maltene je trebalo da kažeš, izvinite, ali ja sam Srbin…
• I onda si ti, kao velikosrbin, zapevao o bečkim konjušarima našoj braći Slovencima.
To jesam prenaglio, priznajem. Niko nema pravo da generalizuje jedan narod, da da karakteristiku jednog celog naroda, ali bio sam isprovociran. Sedeli smo tamo i svirali na nekoj njihovoj veselici kada mi je prišao čovek, mrtav pijan, i rekao: ,,E, ja ne volim Srbe, samo tebe volim". Rekoh: ,,Nemoj ni mene, molim te.” A on kaže: ,,Mi ćemo da se otcepimo i da se pripojimo Austriji.” Mislim, boli me…, a bili su neki okrugli drveni stolovi i mi pedagoški pospemo malo rakije po stolu i zapalimo. Glumimo Indijance. No, nema veze, neposredno posle toga napisao sam tu pesmu. I normalno da je bilo uvređenih, jer ima tamo i ljudi koji se ne osećaju bečkim konjušarima. I onda takvo jedno generalizovanje nije dobro u principu.
• Ti za one koji te znaju deluješ kao jedno emotivno i mnogo pitomije biće, nego kada se o tebi nešto pročita u novinama ili kad neko kroz medije prepričava tvoje izjave, naročito oni koji ne pripadaju tvom nacionalnom korpusu, tj. Srbima.
Ne znam, to su na neki način predrasude, a opet kažem nacionalista jesam.
• Sećam se da si prolazio kroz različite faze svog vizuelnog identiteta, od ošišane glave, preko srpske uniforme, do ovoga sada, što bih ja nazvao četničkim imidžom, crna garderoba, kapa nalik šubari, duga kosa, brada, čak bi se reklo pravi ćosićevski četnik.
To me malo mrzi da se brijem. A imidž je neodvojivi deo lika, inače stoji kao piletu sise, nije ubedljiv. Imidž kao sam imidž, ako neko od nečega hoće nešto veštački da napravi, da pruži ili predstavi neku drugačiju sliku od onog pravog ja, ja to neću, to ne funkcioniše. To kako izgledam nije daleko od onoga kako bih želeo odnosno kako stvarno izgledam.
• U spotu sa Bobićevom izgledaš sasvim ,,normalno", odelo, kravata…
Da, ali to je moja ideja, pisao sam scenario za taj spot i hteo sam da to bude tako.

ZAMERAJU MI ŠTO SE MEŠAM U POLITIKU
• To što si danas u Kraljevu, i koncert koji je Čorba odsvirala mladim Kraljevčanima, deo je predizborne kampanje tvog sugrađanina Velje Ilića, odnosno našeg novog predsednika opštine dr Miloša Babića. Otkud ti u takvoj priči?
Da, i Nove Srbije, koja je koalicioni partner stranke u kojoj jesam - DSS, i mislim da je to sasvim u redu, to je jedna pristojna umerena srpska opcija. Naravno, mnogi mi zameraju što se mešam u politiku, što sam uopšte i prihvatio da budem savetnik ministra za kulturu. A opet, ne smeta mi, odnosno, zadržavam za sebe pravo da imam političko mišljenje. Svako ima pravo da bude u stranci koja mu se dopada.
• Mnogi danas zameraju umetnicima, piscima, muzičarima, svejedno, kad se angažuju u politici insistirajući na tome da pravi umetnik mora da bude samosvojan, apolitičan, nazavisan od bilo kakvog uticaja…
To su oni koji niti smrde, niti mirišu, u ovom vremenu moraš da budeš za nešto ili protiv nečega, a naročito ne mogu da smislim ovu novoevropejsku, ovu kvazigrađansku elitu, koja mi ide direktno na jaja uvlačeći se besomučno Evropi u čmar, i protiv toga ću se boriti koliko god mogu, makar to izgledalo tako nevaspitano ili, šta ja znam, bezobrazno i bahato.
• Kakav ti je trenutno status u stranci?
Najobičniji član, ništa specijalno.
• Nisi više ni savetnik ministra za kulturu.
Ne, ne, dobio sam otkaz.
• I kako je to teklo?
Pa, bili smo na svirci u Vlasotincima i došao je novinar TV Leskovac i hteo je da me pita šta mislim o Veljinom ispadu, odnosno o njegovoj izjavi kojom je vređao B92. Ja sam, naravno, zamerio Velji što je bio blag i rekao da su B92 najobičnija strana plaćenička govna i da je trebalo da im Velja još gore saspe u lice vređajući ih iz svih kalibara. Onda su ovi digli dževu, kako to da savetnik misnistra kulture tako nešto može da kaže o medijima. Malo su Kojadinu stavili muda u procep i on je hteo ne hteo morao da mi da otkaz.

OTIŠAO SAM ČIST I NEUPRLJAN
Ali, ja bih i pre toga sam dao ostavku, pre svega zbog stava prema ministru kulture Kosova, odnosno poziva Kojadinovog da ovaj dođe u posetu Beogradu, jer to je po meni priznavanje nezavisnosti Kosova i politički krajnje pogrešna odluka. I zbog toga sam već tokom leta hteo da dam ostavku. Do toga nije došlo zato što ni do te posete nije došlo. Tek posle toga taj kvaziministar kvazinepostojeće države je došao u posetu i Kojadin ga je primio. A normalno, otišao sam iz Ministarstva vrlo ponosan na ono što sam radio jer, pre svega, zna se da sam radio samo dobro i pomagao ljudima, da sam na tom mestu volontirao, ne znam da li se i to zna. Znači da nisam tamo došao ni zbog para, nisam došao ni zbog moći, jer ja određenu političku reputaciju i ugled imam, i bez tog položaja. Moje namere su bile najčistije i ostao sam čist i neuprljan sam otišao sa te funkcije.
• Na šta si konkretno ponosan iz perioda kada si bio na mestu savetnika za kulturu?
Najponosniji sam što sam dvoje klinaca sa FDU poslao u Amsterdam na festival, na projekciju njihovog filma, tako što sam zaobišao Dinkića i obezbedio im pare od kladionice ,,Lavovi". Prvi put u istoriji srpske kulture kladionica je finansirala put dvoje klinaca. Eto, samo to je dovoljno, da ne nabrajam, sprečio sam u dva navrata da ne zatvore KSC, da se omugući grupi Eyesburn da gostuje u Evropi. Nisu to neke naročite pomoći, ali koliko-toliko, neka se nađu u evidenciji.
• Jedno dosta ozbiljno i nezaobilazno pitanje - kako ti vidiš Srbiju u ovom trenutku?
Napisao sam jednu pesmu koja je mnogo ružna, prosto sam počeo da se plašim da pišem takve pesme jer se obično ostvare, a glasi:
Ja znam kako moja Srbija diše,
Ali je šteta što ona to ne radi više.
Taj distih me mnogo muči. Mi smo jedan unapred osuđen narod, osuđen na izumiranje, unapred kriv, a to je de fakto tako i upravo ovih dana dve moje pesme idu u filmu Tike Arsića ,,Uslovna sloboda". Jedna pesma se zove ,,Pandorina kutija":
• Dobro, kako ti gledaš na ovu ,,okupaciju" Kosova?
Pa to je normalno okupacija, ja to pričam već godinama. Napisao sam to u kolumni, jer mi smo kolege, ja radim za frankfurtske ,,Vesti", pišem kolumne. I pre dve godine sam napisao da je Kosovo okupirano i upitao: da li je to moja zamlja u kojoj se šef policije zove Urih iz okoline Štutgarta, u koju Voja Koštunica čeka satima da pređe i na kraju ga pusti jedan Slovenac, oficir, ljubazan tip. A pokojnog Đinćića nisu ni hteli da puste? Dakle, to je glupost misliti da je Kosovo deo Srbije, to je zabluda velika, a velika greška politička je što su se sad setili da pričaju da je Kosovo okupirano, trebalo je da reaguju pravovremeno, da se bune k’o Grci u apsu. Trebalo je, ako ne može da se sačuva, podeliti Kosovo, to je bilo jedino logično rešenje koje sam ja predlagao dosta davno. O tome sam govorio i pisao, ali je jedini problem što ,,Vesti" ne izlaze kod nas, izlaze u belom svetu i tiraž je oko milion primeraka, tako da su svi ostali Srbi širom planete znali, ali ovde ne. I ključna stvar, 2001. godine odem nešto za Cirih i na aerodromu lepo vidim odmah blizu JAT, isti status, Er Kosovo i Priština erlajns, dve kompapije imaju. Ja to slikam i objavim u ,,Vestima", ali niko nije verovao. I o čemu mi onda da pričamo? Znači, podeliti Kosovo ili ako ne može da se spase, spasiti narod, doseliti ga u Srbiju i sve naše svetinje, kamen po kamen, preneti na srpsku teritoriju.
No, da malo okrenemo na šalu, još tada sam objavio i svoju viziju Srbije 2024. godine, gde se ona sastoji od 17 država, počevši od Beogradskog pašaluka, preko Stiške Sovjetske Socijalističke Republike do kneževine Čačanije sa velikim knezom Velimirom I.
• I ovo što sada radiš je, na neki način, obnavljanje nekih dobrosusedskih odnosa Kraljevčana i Čačana.
Čuvena je ljubav između Kraljevčana i Čačana, koja se na najbolji mogući način pokazala tokom protesta. Ali, sećam se da su svojevremeno, kada smo još bili mladi, redovno Čačani išli u Kraljevo na fudbalske utakmice, gde su dobijali batine i obrnuto. To je jedna lepa tradicija.
• Ti si i član UKS. Do sada, koliko znam, imaš sedam objavljenih knjiga. Spremaš li nešto novo?
Hoću te kolumne da objavim u jednoj knjizi, čini mi se da su dobro štivo, jedino što su žanrovski totalno šarene. Tu ima i putopisa, i biografije, i pesama, i priča, rebusa, crteža, i čega nema.
• Mada si ti još uvek relativno mlad, mora se priznati da te ima svuda, u medijima, u politici, na koncertima... kako uspevaš u tome?
Valjda sam postao radoholičar. Treba vremena da se sve to postigne, ali dosadno mi je kad ne radim ništa. Trenutno imam tu kolumnu, snimam Sportsku galaksiju svake nedelje, i pišem za MIKS, to su mi stalne obaveze. Uskoro izlaze drugi i treći deo moje trilogije. ,,Nevinost bez zaštite" je izašla, a sada izlaze ,,Devičanska ostrva" i ,,Ambasadori loše volje". U martu ,,Riblja čorba" ide u Australiju, a na jesen imam ideju da radim turneju po selima Srbije. Da li možeš da zamisliš majicu na kojoj piše ,,Turneja - Čorba po selima Srbije” i - Čukojevac, na primer. Zašto da ne? Ti ljudi su uvek bili zapostavljeni, ’ajde jednom da im dođemo na noge. Neka na tim majicama piše Čukojevac, Vrba, Jarmenovci, sa datumima. Najozbiljnija turneja po selima. Nije zezanje, vrlo ozbiljna stvar, taman posla da ljudi misle da ih zezamo, sviraćemo ozbiljno kao što sviramo u Njujorku ili Londonu.

REAGOVANJE: PREDLOZI I SUGESTIJE EKOLOŠKOG POKRETA “IBAR”
Budućnost se priprema

   Ekološki pokret ,,Ibar” se 16 godina zalaže da životna sredina bude strateško pitanje budućnosti života građana Kraljeva, gde političke, ekonomske i sve druge slobode ostaju u drugom planu ako građani ne ostvaruju prirodno pravo na zdrav život sadašnjih i budućih generacija. U tom cilju se zalažemo da ovaj princip bude ugrađen u dokumente koji su izloženi na javni uvid, a ne da se stidljivo pominju u dva-tri pasusa.
Još uvek se pitanju ekologije i zdrave životne sredine pristupa na tradicionalno potcenjivački način, a zapostavlja se da Skupština opštine Kraljevo mora da se stara za skladan privredni i ostali razvoj, kako grada, tako i svih građana, u skladu sa opšteprihvaćenim izrazom ODRŽIVOG RAZVOJA i međunarodno prihvaćenim ekološkim standardima.
ODRŽIV RAZVOJ predstavlja generalno usmerenje, a ne neprikosnovenu listu zadataka, i on teži da se stvori bolji svet balansirajući socijalne, ekonomske i faktore zaštite životne sredine.
Prostor, kao najvažniji resurs, ugrožen je divljom gradnjom i nasilnim promenama namene, čime su izvorišta voda i njihov kvalitet ozbiljno ugroženi, otpadne vode se slobodno izlivaju u reke, opasne materije se nekontrolisano rasipaju, individualna ložišta izbacuju tone čađi, a automobili ugrožavaju naseljeno mesto.
Održivi urbanizam i prostorno planiranje moraju u praksi pokrenuti ključna pitanja sa integralnim pristupom prostorne dimenzije razvoja sa ekonomskog, kulturnog i vremenskog aspekta, i tako tragati za rešenjima koja budućnost čine sigurnijom. Održivi razvoj ljudskog naselja je deo globalnog koncepta koji podrazumeva primenu politike zaštite životne sredine u urbanim područjima sa težištem na projektima koji smanjuju potrošne resurse, a minimiziraju razvojne aktivnosti. Poslednjih godina koncept zaštite životne sredine u planiranju gradova zasniva se na preventivnom pristupu, tj. uključivanju ekoloških faktora u donošenju planskih i investicionih odluka, što predstavlja novi koncept upravljanja urbanim sredinama. Sve to je poznato kao AGENDA 21, koja je jedan od ključnih dokumenata i predstavlja deklaraciju o namenama i obavezivanju na ODRŽIV RAZVOJ. Održivi razvoj znači viši kvalitet života za sve, kako za sadašnje, tako i za buduće generacije. U takvom gradu je potreban dvadesetčetvoročasovni monitoring i prevazilaženje dokumenata i pojava zone naknadne analize stanja zagađenosti, kao i otvaranje procesa rane najave incidenata i pravovremeno donošenje odluka u oblasti prognoza i mera zaštite. Održivi razvoj znači postizanje ravnoteže između ekonomskog razvoja, zaštite životne sredine i društvenog prosperiteta, koji treba da bude krajnji cilj urbanog privrednog rasta. Potrebno je da se menja svest građana Kraljeva o potrebi da svaki pojedinac učestvuje u procesu aktuelnih promena.
Ekološki pokret ,,Ibar” konkretno predlaže nekoliko primedbi na planove generalne i detaljne regulacije:
• u svim dokumentima nedostaje izrada PROSTORNOG plana grada Kraljeva, koja je zakonska obaveza (Sl. Glasnik RS broj 47/03),
• način i postupak izrade, kao i sadržaj, određeni su Pravilnikom o izradi planskih dokumenata (Sl. Glasnik RS br. 60/03),
• nedostaju Strateški planovi razvoja opštine Kraljevo, u kojima treba da dominiraju ekonomske i ekološke komponente razvoja,
• ne postoji veza prostornog planiranja opštine Kraljevo i Republike u smislu ODRŽIVOG RAZVOJA u uređenom prostoru, kao ni uravnoteženi regionalni razvoj, koji takođe ne postoji,
• problem prostornog planiranja u Srbiji i Kraljevu je neizvesna ekonomska i socijalna situacija, bez institucionalnog okvira i nedostatka političke volje, što otežava primenu odnosno instrumente za realizaciju planskih rešenja,
• poseban problem predstavlja primena postojećeg Zakona o planiranju i građenju zbog donošenja budućeg novog Ustava,
• prostorno planiranje treba usmeravati ka regionalnom nivou, kako je to rešeno u Evropi, uz poseban odnos prema prirodnom, kulturnom i životnom okruženju,
• posebno treba podvući razliku između prostornih planova, uglavnom strateških, i urbanističkih planova koji rešavaju tehničku regulativu,
• u planovima nedostaje novi zakon o Srtateškoj proceni uticaja na životnu sredinu koji je važeći.
Dalje, u planovima nedostaje Zakon o PROCENI UTICAJA za svaki objekt pojedinačno, tj. nedovoljno sagledanje uticaja na životnu sredinu koja će imati planska rešenja po realizaciji, a što je osnovni cilj - suština primene principa smanjivanja štetnog uticaja na životnu sredinu,
• u planovima je nedovoljno sagledavanje uticaja na životnu sredinu različitih aktivnosti, kao što su saobraćaj, poljoprivreda, vodoprivreda, turizam itd., pa je samim tim nedovoljno i sagledavanje i propisivanje MERA ZAŠTITE po pojedinim oblastima (zaštita od buke, zaštita voda, vazduha, zemljišta, negativnih dejstava privrednih aktivnosti),
• u planovima nema preciznog određivanja nosilaca prava, obaveza, odgovornosti, rokova, metoda, kao i mehanizama kontrole i sankcionisanja, te nepostojanja neophodnih rokova za prilagođavanje novim Zakonima.
Osnovni nedostatak svih planova je koncept ODRŽIVOG RAZVOJA, koji integralno sagledava četiri osnovne dimenzije: PRIRODNE ŽIVOTNE SREDINE, DRUŠTVENE, EKONOMSKE i INSTITUCIONALNE, što praktično znači da se elementi prirodne životne sredine ne mogu koristiti stihijski bez prethodne procene stanja i načina korišćenja.

BUDUĆNOST SE NE PREDVIĐA, VEĆ PRIPREMA...

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

MINISTARSTVO PROSVETE I SPORTA SRBIJE: NOVI PROJEKTI - piše Bojana Milosavljević
Izgradnja informacionog sistema

   • Projekat EIS, republičkog ministarstva prosvete i sporta i Svetske banke, pokrenut prošlog septembra ima za cilj stvaranje jedinstvenog informacionog sistema, koji sadrži podatke o učenicima i zaposlenima u svim osnovnim i srednjim školama. Sistem će biti kompletiran početkom naredne školske godine. Više od dve trećine kraljevačkih škola već dostavilo početnu inicijalnu bazu

   Informacioni sistem u obrazovanju Republike Srbije, EIS, urađen je po uzoru na savremene svetske države, a u okviru programa "Razvoj školstva u Srbiji." Posao oko prikupljanja podataka treba da bude završen do juna, a sistem će zaživeti od narednog septembra. Ministarstvo prosvete i sporta, u saradnji sa Svetskom bankom, već godinu dana radi na stvaranju ovog jedinstvenog informacionog sistema, koji sadrži podatke o učenicima i zaposlenima u svim osnovnim i srednjim školama. Cilj projekta je da se olakša analiza i pomogne pojedinačno školama i učenicima. Zbog raznolikosti i specifičnosti škola, podaci se prikupljaju pomoću upitnika, kako bi sve informacije bile na jednom mestu.
   Davanje svih podataka nije obavezno za učenike, roditelje i zaposlene (mada upitnik sadrži pozamašan broj rubrika, odnosno pitanja). Dovoljnim za identifikaciju smatraju se ime, prezime i godina rođenja. Programom je predviđeno sofversko rešenje koje sadrži set programskih modula: bazu podataka učenika, zaposlenih, objekata i inventara, finansija i odrađenih podataka koji omogućavaju pravljenje analitičkih izveštaja.
Prednost sistema EIS je što škole mogu da kontrolišu bazu i prave ad hok upitnike, osim obaveznih izveštaja koje već rade. Praktična strana ovog projekta je da će roditeljima biti omogućeno da na internetu, pomoću matičnog broja vide ocene. Stub sistema je - šifrarnik, odnosno programska celina koju unosi i jedino može da menja Ministarstvo prosvete i sporta. U kraljevačkim osnovnim i srednjim školama ovom projektu se pristupilo prilježno - oko 70 posto kolektiva već je dostavilo početnu inicijalnu bazu. Ostale će to učiniti do kraja predviđenog roka, kako bi informacioni sistem u obrazovanju Republike Srbije zaživeo početkom naredne školske godine.

FAZE I ZNAČAJ PROJEKTA
   Realizacija EIS - a je počela februara 2003. godine, i to u četiri faze: izgradnja softvera, konsolidacija njegovih modula (testiranje aplikacije i metodlogije obuke u pilot školama), obuka školskog i osoblja na ostalim nivoima za instalaciju i korišćenje programa u tri regiona i, najzad, obuka školskog i osoblja na kompletnoj teritoriji Srbije.
   Šta će projekat značiti za obrazovni sistem u Republici? Očekuje se da doprinese unapređenju upravljanja svim resursima, kroz efikasno upravljanje brojnim važnim aktivnostima: planiranje mreže škola, potrebnog nastavnog i ostalog osoblja, finansijsko planiranje. Njime će moći da se prate i kontrolišu dostignuća učenika i rezultati rada škola, a doprineće i efikasnijem obavljanju svakodnevnih akministrativnih i finansijskih aktivnosti na relaciji škola - ministarstvo. To znači - svođenje "papirologije" na minimum i generisanje velikog broja izveštaja, standardnih i povremenih.
Informacioni sistem u našem školstvu omogućiće upoređivanje rezultata rada škola po mnogim parametrima, kao i upoređivanje stanja obrazovanja kod nas sa sistemom u drugim zemljama. Takođe, biće stvoreni uslovi za jednostavno izdvajanje, selekciju i prenošenje podataka u: programe za rad sa radnim tabelama, programe za statističku analizu podataka, programe za finansijske stimulacije, programe za podršku odlučivanju, kao i za jednostavnu primenu različitih generatora izveštavanja.



KRATKE VESTI
Bijenale kraljevačke umetnosti

   U galeriji Narodnog muzeja juče je otvoreno Bijenale kraljevačke umetnosti. Predstavljena su dela više od četrdeset poznatih kraljevačkih umetnika.

   Metalac - Hajduk (Jarčujak) 3:0 (2:0)

- Klubovi su pokazali i veći nivo u pogledu organizacija utakmica, s obzirom na to da nije bilo mnogo situacija koje bi ugrožavale bezbednost svih aktera utakmica. Bilo je propusta u organizaciji koji se mogu i moraju vremenom ispravljati. Mora se sprečiti svim sredstvima prodaja alkoholnih pića na utakmicama, jer klubove na to obavezuju i propozicije takmičenja, ali i Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama.