Ključevi grada dr Milošu Babiću
Povećanje sredstava od 29,3 odsto
Građani plaćaju
Srpskoj svetinji i Simeonu Mirotočivom u čast
Bez ,,fenol - ibrovače” u slavinama
Nisu udrili na naše, nego na božje
Kraljevo - žrtva nebrige čitavog okruženja
Grad
Poštujemo li svoje stare
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal

PRIMOPREDAJA DUŽNOSTI PREDSEDNIKA OPŠTINE - piše Slobodan Rajić
Ključevi grada dr Milošu Babiću

   Juče je izvršena primopredaja dužnosti predsednika opštine. u prisustvu crkvenih velikodostojnika i drugih javnih ličnosti i predstavnika medija, dr Radoslav Jović, prethodni predsednik opštine, predao je dužnost i ključeve grada i opštine Kraljevo novoizabranom predsedniku opštine dr Milošu Babiću.
   Čin predaje dužnosti blagoslovio je i njegovo preosveštenstvo vladika žički Hrizostom, prigodnim rečima poželevši dr Milošu Babiću da, kao predsednik svih građana, poštuje njihovu i božju volju i časno obavlja svoju funkciju u interesu cele opštine i njenih stanovnika.
   Vladika Hrizostom i dr Radoslav Jović su se na kraju upisali u knjigu utisaka, a novoizabrani predsednik je prethodnom u znak sećanja na ovaj čin poklonio umetničku sliku.



DR MILOŠ BABIĆ - PRVI DANI U KABINETU „GRADONAČELNIKA” KRALJEVA
Probleme ćemo zajedno i efikasno rešavati

   “Odgovornost je velika. Mnogo ima posla. Već u prvim danima sam video šta sve treba da se uradi i počeo sam da radim „punom parom”. Videćemo koliko ću biti uspešan. Nadam se da će mi svi oni koji su glasali za mene, i ne samo oni, pomoći da u što kraćem roku sva ova važna pitanja i probleme za sve nas koji živimo u opštini Kraljevo što uspešnije razrešimo”

• Gospodine Babiću, do sada ste bili odbornik, a 19. februara izabrani ste za predsednika opštine i promenili „lokaciju”, odnosno službenu prostoriju. Kakav je sada osećaj biti u kabinetu predsednika opštine i kolika je to odgovornost?
- Osećam se normalno, ništa posebno. Lepo je uredio tu kancelariju moj prethodnik dr Rade Jović. Čovek se zaista oseća prijatno i tu može da primi bilo koju delegaciju iz sveta, a da „ne pocrveni”.
Odgovornost je velika. Mnogo ima posla. Već u prvim danima sam video šta sve treba da se uradi i počeo sam da radim „punom parom”. Videćemo koliko ću biti uspešan. Nadam se da će mi svi oni koji su glasali za mene, i ne samo oni, pomoći da u najkraćem mogućem roku sva ova važna pitanja i probleme za sve nas koji živimo u opštini Kraljevo što uspešnije razrešimo.
• Da li ste se za ovih nekoliko dana „uhodali” u predsednički posao?
- Nisam se „uhodao” i mislim da se neću uhodati za sve vreme koliko mi je mandat poveren. To je veliki posao koji mora da se stalno uči. Ja sam ušao u ovaj kabinet sa željom da pomognem svima nama i zato treba što brže da ga savladam i da ga što brže i valjanije obavljam, a narod će reći o tome šta misli kako sam ja radio. Ali, trudiću se da svakog dana napredujem u tom poslu i da ga što bolje radim kako bismo mogli da sve uočene probleme na adekvatan način razrešimo svi zajedno.
• Jedan od Vaših prvih zadataka biće formiranje stručnog tima i koordinacija između organa i institucija u opštini. Da li ste već uspostavili te kontakte, pre svega u vezi sa kadrovskim predlozima i rešenjima?
- Moj tim je bio poznat još pre početka izbora. To su zaista vredni ljudi u Kraljevu, kakav je bio i moj slogan „Veran Kraljevu”. Moram da sačekam da prođe sednica Skupštine na kojoj će se napokon usvojiti budžet koji iz nekog volšebnog razloga nije usvojen na sednici u decembru, pa da predložim ljude za odgovarajuća mesta. Naravno, pošto čujem predloge drugih stranaka koje učestvuju u lokalnoj vlasti, koji su njihovi kandidati, da čujem i stavove ostalih stranaka koje imaju svoje biračko telo - šta one misle o tome. Ali, kao što sam rekao, to će pre svega biti ljudi koji su stručni, koji imaju Kraljevo u srcu, a nije bitno u kojoj su stranci.
• Tokom (pred)izborne kampanje imali ste mnogo kontakata sa građanima i u gradu i na selu. Da li oni i sada dolaze kod Vas i traže rešavanje ličnih i drugih problema?
- Ljudi imaju probleme koji, opet kažem, nisu duboki, široki, ali su se vremenom nagomilali. Mnogi misle da ja imam „čarobni štapić”, pa da sve te probleme u prvih 15 dana razrešim i da postanemo odmah razvijena opština. Moram da kažem da sam ja, i kad su me pitali šta ću prvo uraditi, rekao da ću „zasukati rukave” i početi da radim. Ja to zaista jesam ostvario i počeo sam da radim punom snagom. Ne smeta mi što ljudi dolaze i u kabinet. Po mom mišljenju, predsednik opštine treba da rešava i pojedinačne sudbine, da ih poboljšava, ali to ne sme da mu bude prioritet. Prioritet mora da bude sudbina opštine, svih građana Kraljeva, a većinu pojedinačnih slučajeva moraju efikasno da rešavaju službe i preduzeća formirana u lokalnoj samoupravi.
• Evo, samo što ste seli u predsedničku fotelju, imali ste problem sa fenolom u Ibru, izašli ste na teren i obratili ste se tim povodom na Televiziji Kraljevo građanima. Da li će to i ubuduće biti Vaš stil rada?
- Smatram da svaki predsednik opštine koji želi da dobro komunicira sa svojim sugrađanima mora da im se i putem medija obraća, tako da će moja saradnja sa medijima biti još bolja. Pored toga, predsednik opštine je dužan da obiđe svaku neuralgičnu tačku. Ja sam, na primer, u subotu obišao nadošli Ibar, pa sam stigao čak i do Novog Pazara da vidim kakvo je stanje u vodotoku reke Raške, posetio Studenicu i taj vodotok i video kako izgleda kada nam vode sa drugih područja toliko nadođu, a mi, u suštini, nemamo trenutno pravu mogućnost da na to utičemo, osim da brzo popravimo i izgradimo naše odbrambene nasipe, što i radimo već dve godine u Konarevskom i Žičkom polju, da zaštitimo naše bunare od poplava za narednih 99 godina... Međutim, mnogo je veća opasnost od izlivanja fekalnih voda u blizini naših bunara, konkretno u M. Banji i naselju Savićević u Čibukovcu... Danas sam gledao i studiju izgradnje fabrike vode i to je dobar projekat i Kraljevo mora da reši taj problem, jer je grad na tri reke, a žedan grad.
• Da li ste već na startu imali neke kontakte sa Vladom Srbije, osim sa ministrom Ilićem, i sada u vezi sa problemom fenola u Ibru?
- Jesam, imao sam kontakte i, evo, sutra idem u Beograd na Upravni odbor „Habitata”, jer je Kraljevo jedan od gradova koji je dobio projekat izgradnje 96 stanova za rešavanje sudbina raseljenih i prognanih lica. Znači, Vlada ispunjava polako ono što je meni i obećala i nadam se da će ta saradnja biti i dalje na zavidnom nivou, na sreću svih nas koji želimo da živimo srećno u Kraljevu.
• Hoćete li nastaviti praksu iz predizborne kampanje da odete kod građana „na noge” i da zajedno rešavate vitalne probleme? Da ne budete samo „kabinetski” predsednik?
- Apsolutno. To je najbolji način! Evo, danas su mi bili ljudi iz Sibnice, pa smo se dogovorili da odem kod njih. Danas je trebalo da odem i do Miločaja, da vidim bunar koji je iskopan, ali su me, nažalost, događaji sprečili, pa ću to učiniti u najskorije vreme, da vidim kako napreduju ti radovi. Ako hoćeš da radiš ovaj problem kako treba, moraš da ga sagledaš lično na terenu, kao što sam pre neki dan otišao u Konarevo da vidim most koji se tamo obrušio i odmah sam angažovao saobraćajnu inspekciju da zatvori taj most da ne bi došlo do neke veće havarije i nesreće.
• Već ste najavili da ćete profesionalno obavljati ovu funkciju jer to je dužnost koja traži „celog čoveka”?
- Pa danas (ponedeljak, 26. februar, prim. nov.) definitivno sam odlučio da ću „zamrznuti” svoj radni odnos u Zdravstvenom centru i biti faktički na platnom spisku u opštini, jer, zaista, „radno vreme” u kabinetu od 7 do 15 sati prosto proleti. Ipak, potrudiću se da se za vikende ili ponekad popodne, po ugovoru o delu, znači na legalan način, pojavim i u operacionoj sali da bih pomogao onim ljudima koji imaju poverenje u mene kao anesteziologa.
• Na kraju, da li ste optimista sada kada ste i „iznutra” videli sve probleme sa kojima se suočavamo u Kraljevu i imajući u vidu dobijenu podršku građana na izborima i Vlade Srbije?
- Optimista jesam, videvši sa kojim ljudima treba da radim i upoznat sa njihovom željom da zaista pomognu. Inače sam po prirodi optimista, tako da mislim da ćemo sve ove probleme efikasno rešavati, onako kako sam i obećao u predizbornoj kampanji. Voleo bih da mi se ljudi i dalje obraćaju, ne samo sa problemima, već i predlozima i sugestijama. Treba samo da misle da je sve to moguće preko noći razrešiti. Probleme ćemo rešavati po prioritetima, i probleme vode, i puteva, i privrede, i zapošljavanja, i sporta i kulture, probleme omladine, probleme u javnim preduzećima i javnim glasilima. Znači, svi ti problemi su problemi koji tište sve nas. Nisu to problemi samo ljudi zaposlenih u ,,Magnohromu”, Fabrici vagona, u ,,Ibarskim novostima”, Pozorištu... Jednostavno, to su problemi koje moramo da razrešimo da bi naša deca od početka mogla da se bave profesijom koju su izabrala u svom životu.

DEVETNAESTA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - USVOJEN BUDŽET OPŠTINE KRALJEVO ZA 2006. GODINU - piše Slobodan Rajić
Povećanje sredstava od 29,3 odsto

   • U prihodima predloga budžeta najveće učešće imaju porezi (56,4 odsto), dok transferi sa nivoa Republike iznose 275 miliona dinara • U novu budžetsku godinu prenet i suficit iz prošle godine od 162 miliona dinara • Restrikcije i rigorozna kontrola potrošnje svih budžetskih korisnika, uz odstupanja za kapitalna ulaganja i nabavku neophodne opreme • Subvencije za Javno preduzeće „Ibarske novosti” smanjene sa 40 na 31 milion dinara zbog socijalnog programa u prošloj i planirane privatizacije preduzeća u ovoj godini

   Na početku zasedanja odbornicima se obratio i novoizabrani predsednik opštine dr Miloš Babić, apelujući na sve odborničke grupe da, u interesu opštine i njenog uspešnijeg razvoja, glasaju za predloge oba dokumenta.
   Odbornici su upoznati sa Izveštajem o ukupnim rezultatima izbora za predsednika opštine Kraljevo, a umesto dr Miloša Babića, koji je zbog izbora na novu dužnost podneo ostavku na mesto odbornika, u skladu sa Zakonom, za odbornika je postavljen Srđan Spasojević, diplomirani pravnik, sa liste Nove Srbije.
   Mimo očekivanja i najava, budžet je usvojen posle dvočasovne rasprave.
   Prema predlogu Opštinskog veća, budžet opštine Kraljevo za 2006. godinu iznosi oko 19 miliona evra, precizno 1.677.300.000 dinara. Kako piše u obrazloženju, u odnosu na 2005. godinu, predloženi budžetski prihodi su povećani za 29,30 odsto, po osnovu neraspoređenog viška prihoda iz prethodnog perioda koji iznosi 162 miliona dinara za 12,50 odsto i po osnovi tekućeg prihoda (ostatak) za 16,80 odsto.

STRUKTURA PRIHODA
   U strukturi predloženih ukupnih budžetskih prihoda opštine za ovu godinu, kako je napisano u obrazloženju, najveće učešće, natpolovično, imaju porezi. Oni u budžetskim prihodima učestvuju sa 946,5 miliona dinara ili sa 56,4 odsto. Pre svega, porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke (640,4 miliona dinara), zatim porez na imovinu (220,6), porez na dobra i usluge (PDV i akcize - 60,2 miliona), ostali poreski prihod (25 miliona) i porez na fond zarada (250.000 dinara). Predloženi neporeski prihodi iznose 271 milion dinara, od čega naplaćene kamate 10,5 miliona dinara.
Od transfera sa nivoa Republike, prema planu, budžet opštine bi u ovoj godini trebalo da prihoduje 275 miliona dinara, a od donacija 15 miliona dinara, sa ukupnim učešćem od 17,29 odsto. Drugi planirani prihodi sa učešćem od 15,86 odsto obezbediće se od naknada za korišćenje građevinskog zemljišta i naknada za uređenje građevinskog zemljišta.
   Budući da je u okviru budžetskih primanja ostvaren i prihod po osnovu suficita (viška) iz prethodne budžetske, 2005. godine, u visini od 162 miliona dinara, predlogom odluke o budžetu taj iznos takođe je bilansiran kao budžetski prihod za 2006. godinu. Istovremeno, u skladu sa zakonom, bilansirana su i sopstvena primanja od 59,4 miliona dinara, koja će korisnici izvršavati prema planovima ekonomske klasifikacije.
Kako stoji u obrazloženju, predloženi iznos primanja u budžetu opštine Kraljevo za 2006. godinu u skladu je sa Zakonom o budžetskom sistemu i Memorandumom Vlade Srbije o ekonomskoj politici u narednom periodu, uz smanjenje javne potrošnje sa 45,7 na 42,5 odsto, i treba da obezbedi pokriće tekućih rashoda korisnika budžetskih sredstava i postepeno povećano izdvajanje u kapitalne rashode.

IZDACI BUDžETA
   Predlogom budžeta opštine za 2006. godinu, zbog drugačijeg pristupa, u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima i zakonom, izdaci ili rashodi su razvrstani u deset razdela sa prikazanim izvorima finansiranja.
   Za prvi razdeo, „Skupština opštine”, planirana su sredstva od 355,4 miliona dinara sa učešćem u ukupnom budžetu od 21,19 odsto, što predstavlja povećanje u iznosu od 1,29 odsto zbog izdataka na poziciji „dotacije” i troškova za sprovođenje izbora.
Osnovnom obrazovanju obezbeđuju se predložena sredstva iz budžeta opštine za 22 matične osnovne škole i deo Muzičke škole, a u iznosu od 93,1 miliona dinara (povećanje za 9,1 odsto), plus deo za kapitalna ulaganja od 42,2 miliona dinara (više za 24,1 odsto). U odnosu na 2005. godinu, ukupno povećanje iznosi nominalno 15,9 miliona ili 13,38 odsto, ali je učešće u budžetu smanjeno sa devet u prošloj na 8,07 odsto u ovoj godini. Ta sredstva su većim delom planirana za pokriće stalnih troškova (komunalne usluge, elektroenergija i dr.) i ugovorenih usluga (prevoz učenika). Ukupna sredstva, po predlogu, za srednje obrazovanje iznose 51,7 miliona dinara (manja za 1,5 odsto) i većim delom planirana su za finansiranje kapitalnih i ostalih stalnih troškova osam srednjih škola, deo Muzičke škole (srednjoškolski uzrast) i Specijalnu školu „Ivo Lola Ribar”.
Planirana sredstva za sedam ustanova u kulturi iznose 84,2 miliona dinara (smanjenje za 4,5 odsto zbog prebacivanja dela „donacije udruženjima” u drugi razdeo), kako stoji u obrazloženju, pre svega za finansiranje tekućih rashoda, ali i za kapitalna ulaganja (zgrade i oprema), sanaciju krova Pozorišta i adaptaciju fasade Doma kulture u Ušću.
Fizičkoj kulturi predložena su sredstva u iznosu od 44,6 miliona dinara ili za 13,5 odsto više nego u 2005. godini. Planirano povećanje će se najviše iskoristiti za povećane donacije sportskim udruženjima i klubovima sa 25,5 na 28 miliona dinara ili za 9,8 odsto, i uređenje Atletskog stadiona (četiri miliona dinara).
Socijalnoj zaštiti, prema predlogu, iz budžeta predviđena su sredstva u visini od 23,8 miliona dinara. To predstavlja smanjenje od 19,2 odsto, ali po istom principu kao kod kulture zbog toga što su dotacije udruženjima građana u ovoj oblasti u iznosu od 9,6 miliona dinara razvrstana na drugu poziciju (razdeo jedan).

VIŠE ZA VRTIĆE
Za društvenu brigu o deci planirano je znatno povećanje. Ukupna sredstva za ovu namenu u razdelu sedam iznose 151,9 miliona dinara i povećana su za 22,3 odsto. Namenjena su prvenstveno Predškolskoj ustanovi „Olga Jovičić Rita” i Dečjem odmaralištu „Goč”. Prema predlogu, ne samo za zarade zaposlenih i ostale materijalne troškove, već i za kapitalna ulaganja kao što su rekonstrukcija vrtića „Poletarac” i „Neven” i izgradnja novog predškolskog objekta u Mataruškoj Banji, a kod Dečjeg odmarališta za rekonstrukciju hotela „Dobre vode” na Goču.
Projekcijom budžeta za ovu godinu planirana sredstva za finansiranje JP „Ibarske novosti” iznose 31 milion dinara i manja su za devet miliona, kako je obrazloženo, pre svega zbog finansiranja socijalnog programa za smanjenje broja zaposlenih u prošloj i planirane privatizacije ovog preduzeća u ovoj godini.
Iako po razdelima tek na devetom mestu, za Direkciju za planiranje i izgradnju „Kraljevo”, koja je svrstana u indirektne korisnike budžeta, planirana su najveća sredstva u visini od 897 miliona dinara, koja se obezbeđuju iz posebnih izvora (naknada za uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta, zakupnina itd.). U odnosu na 2005. godinu, učešće tog dela povećano je sa 40,3 na 47,06 odsto, i ta sredstva su namenjena pre svega za kapitalna ulaganja, prema Programu, i za stalne troškove i investicije u komunalnim uslugama.
Najzad, Turistička organizacija „Kraljevo” svrstana je u razdeo 10 i za nju su planirana budžetska sredstva u iznosu od 9,7 miliona dinara, pored finansiranja plata zaposlenih i za razne programe kao što su „Veseli spust”, likovna kolonija u Studenici, prezentacije na turističkim sajmovima, izrada turističke prezentacije opštine itd. Takođe i tri miliona dinara za početak radova na adaptaciji zgrade u kojoj je smeštena ova organizacija.

IZVORNI I USTUPLJENI PRIHODI
Prema obrazloženju predloga budžeta opštine, najznačajniji izvorni opštinski javni prihodi ostvaruju se od naknade za korišćenje i naknade za uređenje građevinskog zemljišta, opštinskih administrativnih i lokalnih komunalnih taksi. Najznačajniji ustupljeni javni prihodi su porez na zarade, porez na prenos apsolutnih prava, porez na imovinu i transferi sa nivoa Republike od poreza na dodatu vrednost (umesto ranijeg poreza na promet).

ANKETA
U pripremi predloga budžeta, u periodu od 20. do 30. oktobra prošle godine, sprovedena je anketa među građanima opštine Kraljevo, čiji su rezultati uzeti prilikom izrade predloga budžeta. Prema rezultatima ankete, građani su najviše založili za budžetska ulaganja po oblastima: u grejanje (35,2 odsto), vodovod, kanalizaciju i gasifikaciju (29,7 odsto), izgradnju puteva (62,1 odsto), stipendije učenika i studenata (33,2 odsto) i predškolsko obrazovanje (24,1 odsto), socijalnu zaštitu pre svega starih i nezbrinutih lica (56,5 odsto) i hendikepiranih (43,4 odsto), izgradnju sportskih terena (72,6 odsto), Pozorište (27,9 odsto), zaštitu voda (55,4 odsto), izletnički prostor (42,6 odsto), kreditiranje poljoprivrede (35,6 odsto) i osiguranje od štete (27,8 odsto).

PLATE NAJVIŠE DO DEVET ODSTO
Prema Memorandumu Vlade Srbije, budžetski korisnici posebno su obavezani da bruto zarade i doprinose za poslodavca bilansiraju na isti način, bez obzira na oblik organizovanja, da bilansiraju zarade sa uvećanjem od najviše devet odsto, da izdatke za direktne i indirektne troškove planiraju samo na osnovu postojećih podataka o izvršenju, cenovnika trošenja u poslednjem mesecu i obima potrošnje i da posebno vode računa o tekućem i kapitalnom ulaganju. Izmenom zakonske regulative u prethodne dve godine (Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o javnom dugu, Zakon o javnim nabavkama) i vođenjem evidencije o svim plaćanjima Trezoru u opštini i Republici maksimalno je pooštrena kontrola finansijskog poslovanja svih budžetskih korisnika.


PREDLOG PROGRAMA UREĐENJA GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA
Najviše para za kapitalne investicije

   Prema predlogu Programa uređenja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2006. godinu, predviđen je plan prihoda u ukupnom iznosu od 942.372.000 dinara. U tom iznosu sredstva budžeta učestvuju sa 789,3 miliona dinara, sredstva od republičkih ministarstava sa 150 miliona (kapitalne investicije, poljoprivreda, „Srbijagas”) i sopstveni prihodi Direkcije sa tri miliona dinara.
   U Planu rashoda za program obavljanja komunalnih delatnosti planirano je 145,7 miliona dinara, za program održavanja lokalnih i nekategorisanih puteva 52,8 miliona dinara, zatim za program pripreme građevinskog zemljišta 85,2 miliona, za opremanje građevinskog zemljišta 572,2 miliona i za materijalne troškove Direkcije za planiranje i izgradnju 86,4 miliona dinara.
   Kao što se vidi, najviše sredstava planirano je za opremanje građevinskog znjemljišta, a to drugim rečima znači za tzv. „kapitalne investicije”. Tako je iz budžeta opštine planiran iznos od 149 miliona dinara za izgradnju mosta na Ibru, pored postojećeg, sa proširenjem pristupnih puteva. Za izgradnju zaštitnih nasipa izvorišta vodosnabdevanja po 15 miliona iz budžeta opštine i Republike, za početak radova na izgradnji crpne stanice u Ribnici sedam miliona, za radove na sanaciji gradske deponije 20 miliona i izgradnji „azila” za pse i mačke lutalice osam miliona, za izgradnju vezne saobraćajnice kroz Ratinu (obilaznica) 60 miliona (30+30), čelični prsten gradskog gasovoda krak 2 prema Ribnici - 22,5 miliona (13,5+9), izradu investicione dokumentacije u drugoj fazi vodosnabdevanja 10 miliona, uređenje leve obale Ibra u M. Banji šest miliona (3+3), sanaciju javne rasvete u Dositejevoj 1,5 miliona...
   Spisak planiranih investicija je dug i sadrži još tridesetak stavki. Među njima i sredstva za izgradnju putne (Zakuta, Sirča - Popovići, Dragosinjci - Brekinje...), vodovodne i kanalizacione mreže, vodotokova i drugih komunalnih objekata po selima po sistemu udruživanja, nastavak uređenja gradske plaže, uređivanje parking prostora kod Autobuske stanice i „Doma tehnike”, radovi na uređenju Trga svetog Save, nastavak izgradnje kolektora fekalne kanalizacije Kraljevo - M. Banja, rekonstrukcija Četvrte crnogorske ulice i sanacija dela Ulice M. Velikog ispred „Robne kuće”, izgradnja puta Dragosinjci - V. Banja, rekonstrukcija toplovoda u Ulici vojvode Putnika, asfaltiranje kolovoza i atmosferske kanalizacije dela Ulice Veljka Vlahovića sa priključkom na Ulicu Četvrti kraljevački bataljon” (kej), izgradnja semafora na raskrsnici kod ,,Elektrodistribucije”, rekonstrukcija i „presvlačenje” asfaltom većeg broja trotoara u gradu i prigradskim naseljima itd.
   Od obaveza iz prethodnog perioda predlogom Programa planirano je dovršavanje javne rasvete u Šumaricama i Adranima, dela infrastrukture u Šeovcu, završetak radova u Ulici T. Kolarevića, završetak radova na magistralno-veznom cevovodu i radova u Mataruškoj Banji uz tehnički prijem, radova u Ulici braće Pirić i tehnički prijem repetitora.
   Naravno, kao i u prethodnom periodu, Direkcija je Programom za 2006. godinu planirala i izradu obimne projektne, urbanističke i tehničke dokumentacije za razne planirane investicije u opštini.

KOLIKO SU KOŠTALI PREDSEDNIČKI IZBORI U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Građani plaćaju

   Prema podacima iz nadležnih službi Opštinske uprave, za upravo održane izbore za predsednika opštine Kraljevo, obavljene u dva kruga, 5. i 19. februara, Odlukom o privremenom finansiranju opštine planirano je da se iz budžeta potroši oko 13 miliona dinara. Ta sredstva su planirana i utrošena najviše za opremanje biračkih mesta, štampanje glasačkih listića, prevoz, korišćenje telefona, dnevnice članova Izborne komisije i 129 biračkih odbora i sve druge troškove u izbornim aktivnostima. Međutim, koliki je stvarni finansijski izdatak za ovu namenu, tek će se znati, pošto su u toku sve finansijske kalkulacije i obračuni. Taj ukupni rashod sredstava za predsedničke izbore, kada bude sabran, iz Odluke o privremenom finansiranju biće unet i u budžet opštine za 2006. godinu, koji bi trebalo da bude usvojen na 19. sednici SO Kraljevo.
Osim navedenih materijalnih troškova održavanja izbora, prema podacima opštinskih službi, od planirane sume, u skladu sa Zakonom o izborima, 538.000 dinara planirano je i izvršeno za troškove (pred)izborne kampanje predsedničkih kandidata. Poštujući propise, 20 odsto od tog iznosa, ili po oko 12.000 dinara, podeljeno je „na ravne časti” devetorici predsedničkih kandidata, a 80 odsto kandidatu koji je dobio najviše glasova na proteklim izborima. Naravno, ova sredstva su bila za kandidate minimalna i nedovoljna, pa su angažovanjem svojih izbornih štabova koristili i dodatna sredstva iz raznih izvora, stranačke pare, sponzorstva i donacije članova, simpatizera i pristalica... Do podataka o tome koliki je taj stvarni trošak predizborne kampanje i proteklih izbora, naravno, teško je doći, i za to je potrebno vreme i duže istraživanje, uz angažovanje i nadležnih državnih institucija.
Još pre raspisivanja izbora i tokom njih, međutim, od mnogih stranačkih lidera, ali i „običnih” građana, čula su se upozorenja da će prevremeni predsednički izbori u Kraljevu koštati mnogo više od njihove finansijske cene. Pre svega, kako je isticano, koštaće u izgubljenom vremenu koje novac znači i bavljenju jednim manje važnim poslom, umesto privrednim, komunalnim, socijalnim i ostalim društvenim aktivnostima i životnim pitanjima u opštini koja se nalazi u krupnim problemima i po nekim parametrima i analizama jedna je od 25 najmanje razvijenih u Republici. Oni opravdano tvrde da su te pare mogle mnogo pametnije da se iskoriste. Naravno, čuli su se i drugačiji tonovi, pre svega od onih koji su i pokrenuli opoziv bivšeg predsednika opštine i raspisivanje novih izbora, uz tvrdnju da bi „cena” bila daleko veća da protekli izbori nisu održani. Građani, i oni koji su izašli na izbore i oni koji nisu glasali, a koji kroz poreske i druge obaveze, puneći budžet, sve to plaćaju, sigurno će o tome dobro razmisliti i doneti i svoj sud. Uostalom, oni su to izgleda jasno rekli svojevrsnim „bojkotom” izbora i malom izlaznošću na glasanje: u prvom krugu trećina (34,2 odsto), a u drugom četvrtina (25,6 odsto) biračkog tela!?
Činjenica je da se u Kraljevu poslednjih nekoliko godina, izgleda, bavimo samo ili pretežno izbornim aktivnostima!? Pre nešto više od dve godine imali smo prevremene ukupne lokalne izbore, sada predsedničke, a po principu „Ćeraćemo se još”, mogli bismo, ako se u roku ne usvoji budžet, da ovog proleća imamo i nove prevremene skupštinske (odborničke) izbore!? Koliko bi tek oni koštali, sabrani sa svim do sada održanim, i to ne samo materijalno (o izgubljenoj snazi i živcima da i ne govorimo), teško je i zamisliti, a kamoli egzaktno izračunati. U svakom slučaju, tvrde analitičari, ali i sami građani, cena čestih izbora u Kraljevu je previsoka, i to se i vidi po stanju i položaju ove opštine, u poređenju sa onim što je bila, ali i sa drugim sličnim u Republici Srbiji.

NOVA SRBIJA PROSLAVILA SVOJU KRSNU SLAVU U MANASTIRU ŽIČI - piše Slobodan Rajić
Srpskoj svetinji i Simeonu Mirotočivom u čast

   Opštinski odbor Nove Srbije Kraljevo prošle nedelje je bio glavni domaćin krsne slave ove stranke - Simeon Mirotočivi. Svoju slavu, koja se po starom kalendaru slavi 13. a po novom 26. februara, Nova Srbija proslavila je u manastiru Žiči, uz tradicionalne obrede, sečenjem slavskog kolača i molitvom Gospodu Bogu, u prisustvu domaćina, predsednika stranke Velimira Ilića, crkvenih velikodostojnika i brojnih gostiju. Centralna slava stranke održana je baš u „sedmovratoj Žiči”, gde je krunisano sedam srpskih kraljeva, a grad po tome i dobio ime, jer ova srpska svetinja ove godine obeležava 800 godina postojanja.
- Na ovaj veliki i značajan dan Nove Srbije, njenu slavu, poručio bih svim Kraljevčanima da jedanput prestanu sve podele među nama, da hrabro zakoračimo u novu budućnost i da počnemo da pravimo novo Kraljevo. Jednostavno, da sve razmirice ostanu iza nas i da složno krenemo napred - poručio je dr Miloš Babić, koji je kao kandidat Nove Srbije nedavno postao novi predsednik opštine Kraljevo.
Inače, Nova Srbija slavi ovu slavu od svog formiranja 1998. godine i za zaštitnika je odabrala oca Svetog Save, Simeona Mirotočivog, što ima izvesnu simboliku u ovim sudbonosnim danima za Srbiju.
- Kao što je taj sveti čovek bio rodonačelnik loze nemanjićke, nadamo se da će i Nova Srbija kao stranka biti rodonačelnik jedne nove Srbije - izjavio je Tomislav Ilić, predsednik Opštinskog odbora Nove Srbije Kraljevo.
Organizator i pokrovitelj centralne proslave velikog osmovekovnog jubileja Žiče je Vlada Republike Srbije i pripreme za taj događaj svetskog značaja su odavno u toku.
- Vlada Srbije radi na tom projektu već skoro dve godine. Do sada je uloženo više od dva miliona evra u žičku obilaznicu, mostove, prilaze, i još treba oko dva miliona evra da se završi ovaj ciklus koji smo započeli, plus konak koji je predviđen da se kasnije radi. Na samoj centralnoj proslavi u oktobru u Žiči biće možda i nekih iznenađenja, uz prisustvo velikog broja uglednih gostiju iz zemlje i sveta. Doći će sigurno visoki velikodostojnici pravoslavlja, očekuje se i dolazak nekoliko šefova država, u najavi je, tako da ćemo imati jednu izuzetno važnu proslavu za Srbiju - najavio je ministar Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije i član organizacionog odbora za proslavu jubileja Žiče.
Krsnu slavu Nove Srbije obeležili su i svi opštinski odbori u Raškom okrugu, potvrdio je Srđan Spasojević, predsednik Okružnog odbora Nove Srbije, i dodao:
- Evo, počeli smo ovde i nadamo se da ćemo ovde sa svim našim pravoslavnim velikim običajima ove godine i završiti, naravno mislim na centralnu proslavu - 800 godina manastira Žiče.
Slavski ručak, uz prigodne verske pravoslavne običaje, obavljen je trpezariji manastira Žiče.

KANCEROGENI FENOL U IBRU - piše Rajko Sarić
Bez ,,fenol - ibrovače” u slavinama

   • Odbrambeni nasip u Čibukovcu sprečio podzemno prodiranje opasnih materija u bunare u Konarevskom polju • Dolazi vreme velikih voda, tvrde stručnjaci, a Kraljevo među prvima na udaru • Fabrika vode, kao jedino rešenje, uslovljena nedostatkom novca

Višednevna kiša i topljenje snega povećali su nivo vode u reci Sitnici, na Kosovu i Metohiji, koja se izlila i poplavila nekoliko desetina domaćinstava, ali i depoe otpadnog materijala od Obilića do Trepče. Već u petak talas opasnih materija stigao je Ibrom do Kraljeva. Bio je to znak nadležnim strukturama Raškog okruga i opštine Kraljevo da preduzmu niz aktivnosti kako bi se sprečilo ili bar na vreme signaliziralo eventualno zagađenje bunara u Žičkom i Konarevskom polju.
Načelnik Raškog okruga i komandant Štaba civilne zaštite dr Ljubiša Jovašević odmah je, putem medija, umirio građane izjavom da bunari nisu zagađeni, da je voda potpuno ispravna za ljudsku upotrebu.

FENOL BEZ PANIKE
- Fenolne materije se nalaze u samom koritu reke Ibar. Njihova koncentracija je povišena, ali u granicama dozvoljenog, i kao takve, one nisu prodrle u bunare iz kojih se građani snabdevaju vodom - bio je jasan načelnik Jovašević, koji nije želeo odmah da ,,diže frku”, proglašava vanredno stanje i na ulice izvozi cisterne, kao što je to bio slučaj ranijih godina.
Prema oceni prvog čoveka Raškog okruga, rešenje celog problema leži u izgradnji fabrike vode.
- Insistiraću da se iz opštinskog budžeta izdvoji novac za dalju zaštitu bunara, ali rešenje za našu opštinu je izgradnja fabrike vode. Na taj način problem bi bio rešen za narednih pedeset godina - smatra dr Jovašević.
Stručnjaci Instituta ,,Milan Jovanović Batut”, Zavoda za zaštitu zdravlja Kraljevo i druge nadležne službe, svaka četiri sata, kontrolišu vodu. Rezultati pokazuju da je ona bakteriološki i hemijski ispravna za piće, te se građanima sugeriše da izbegavaju korišćenje alternativnih izvora koji nisu kontrolisani. Bunari u koje su fenolne materije prodrle odmah su zatvoreni, a voda iz njih podvrgnuta opsežnijoj kontroli.

ALTERNATIVNA IZVORIŠTA
- Ovog puta Zavod za zaštitu zdravlja kontrolisao je jedanaest alternativnih izvorišta. Takozvana Mirina česma imala je povećanu koncentraciju nitrata, dok su ostala izvorišta bila za ljudsku upotrebu - rečeno je ,,Ibarskim novostima” u ZZZZ Kraljevo.
Iako, dakle, nadležni tvrde da nema opasnosti od zagađivanja gradskih bunara kancerogenim fenolom, koji iz godine u godinu u Ibar dospeva iz kosovskih termoelektrana, Kraljevčani i dalje strahuju i postavljaju opravdano pitanje - kada će ovaj problem konačno biti rešen. Pitanje je na mestu tim pre što problem traje pune tri decenije, što su se u tom periodu promenile brojne vladajuće strukture, a nijedna nije bila sposobna da reši problem kvalitetnog snabdevanja grada vodom. Prošle godine izgrađen je u Čibukovcu odbrambeni nasip, koji je u ovom slučaju zaštitio bunare u Konarevskom polju. Ali, opasnost od podzemnog prodiranja opasnih materija u njih još uvek nije otklonjena.
Tvrdnja načelnika okruga da bi fabrika vode rešila ceo problem je, takođe, na mestu, ali je teško poverovati da će lokalna samouprava imati dovoljno sredstava za tu svrhu. Podsetimo da je Republika pre koju godinu obećala pomoć za izgradnju vodosistema Lopatnica, dvadesetak kilometara udaljenog od grada, ali novac koji je odobren za tu namenu nije pokrio ni troškove izrade projektne dokumentacije.

VELIKE VODE
Da je problem ozbiljan i da će biti još ozbiljniji, svedoči i izjava Dragana Miljkovića, direktora ,,Srbijavoda”:
- Narednih dvadesetak godina obeležiće velike vode. Na lokalnim samoupravama je, ali i državi, da naselja zaštite od zagađenja. Posebno treba zaštiti izvorišta.
Po svoj prilici, Kraljevo će biti među prvim gradovima u Srbiji koji će se naći na udaru štetnih materija. Iako leži na tri reke, u najbogatijem rečnom slivu u Srbiji, Kraljevo i njegove žitelje problem zvani fenol mučiće još dugo, tim pre što albanski stručnjaci sa Kosova i Metohije ne samo da neće da sarađuju na otklanjanju problema, već nastoje, kako kaže Vuko Antonijević, jedan od lidera kosmetskih Srba, da što više opasnog otpadnog materijala odlože na samoj obali Sitnice. Ako se ovakvoj nameri doda i višegodišnja deponija komunalnog otpada u Novom Pazaru, koja se, kao i fenilne materije, u Ibru nađe redovno, pri svakom poplavnom talasu, a posebno s proleća kada se sneg topi, onda slika opasnosti koja nam preti postaje crna sa malim belinama.
Zbog svega rečenog, Kraljevčani ne odlažu flaše i balone i sve češće kupuju flaširanu vodu.


NAČELNIK RAŠKOG OKRUGA PIŠE PREDSEDNIKU OPŠTINE
Zajedničkim snagama do predstavnika UNMIK-a

Povodom najnovijih dešavanja oko vode na teritoriji naše opštine, načelnik Raškog okruga i komandant Štaba civilne zaštite dr Ljubiša Jovašević obratio se pismom predsedniku SO dr Milošu Babiću. U ovom dopisu, koji je upućen 27. februara, i koji prenosimo u celini, kaže se:
Tokom poslednja dva dana, na zasedanju Okružnog štaba civilne zaštite za Raški upravni okrug sa direktorom Vodoprivrednog centra ,,Morava" iz Niša, predstavnicima Ministarstva zdravlja, kao i republičkim inspektorima iz oblasti ekologije, vodoprivrede i sanitarnim inspektorom, konstatovali smo neophodnost sledećih poteza pojedinih lokalnih samouprava na području Okruga, a za Vas izdvajamo ono što je bitno i urgentno za područje opštine Kraljevo:
1. U proteklom periodu urađene su neke investicije koje nisu dovršene, a da bi se one dovršile, ostaje uslov da ih prihvati Republika Srbija, kao i da ih nadalje održava. Na području ove opštine jedine regulisane tokove trenutno imaju: delimično reka Ibar, potok Pećinac u Mataruškoj Banji, potok u Kovačima.
Najhitnije sada bi trebalo regulisati: Grdičku reku, potok u Ratini i Vrbi i Žičku reku.
2. Neophodna je hitna, po posebnim uslovima opšteg interesa, eksproprijacija i izvođenje radova na parceli površine 1,50 ha, odnosno u dužini od 350 m, na potezu ušća Žičke reke u Ibar, odakle se uvek poplavi deo Žičkog polja.
Potrebno je sprovesti brzu eksproprijaciju zbog opšte opasnosti, uvesti mašine ,,Puteva" ili drugog izvođača, kako bi se radovi što hitnije izvršili, a pitanje eventualne naknade reševati na sudu, jer sporovi mogu trajati nekoliko godina.
3. Potrebno je da se lokalna samouprava solidariše sa Okrugom i pošalje dopis Vladi Republike Srbije kako bi se ostvario kontakt sa predstavnikom UNMIKA na KiM, po pitanju popuštanja hidraulične deponije kod Obilića i ispuštanja brane na Gazivodama.
4. Na području opštine Kraljevo nalazi se između 1367 i 1420 lokalnih vodovoda, a mnogi od njih napajaju i osnovne škole. Povodom toga lokalna samouprava mora uraditi sledeće:
a) Napraviti spisak vodovoda, broj domaćinstava koja se preko njih napajaju.
b) Posebno naznačiti osnovne škole koje se napajaju iz takvih vodovoda.
c) Uraditi Program, sa posebnim osvrtom na osnovne škole, povodom uzorkovanja i vršenja analize ispravnosti vode iz lokalnih vodovoda, i obezbediti sredstva za to.
Napominjem da na području sliva Zapadne Morave voda obiluje nedozvoljenim količinama mangana koji je neurotoksičan.
5. Analizom Plana i programa Direkcije za 2006. godinu, shvatio sam da nije predviđeno sprovesti radove na sanaciji fekalne kanalizacije koja iz Čibukovca prelazi na područje izvorišta u Konarevskom polju.
Takođe, moram da Vas izvestim da je područje izlivanja fekalne kanalizacije u Mataruškoj Banji udaljeno od Ibra 30 m, a od izvorišta u Žičkom polju oko 1,7 km, trenutno poplavljeno, a sadržaj bujično prolazi kroz Kraljevo.
Moguće je da je deo ovog sadržaja prodro na izvorištima u Žičkom polju.
Molim da me obavestite šta ste u stanju da preduzmete, kojom dinamikom i redosledom, a da po ovom pitanju obavite konsultacije sa direktorima ,,Vodovoda" i Direkcije, te da u toku današnjeg dana amandmanski dopunite Program Direkcije.
Dužan sam samo da ponovim da za svaki dinar za nasipe, tokom ove godine, ovaj Okrug garantuje još jednim dinarom za realizaciju svakog projekta, a na osnovu dogovora sa JP ,,Srbijavode".
Načelnik Raškog upravnog okruga
Doc. dr Ljubiša Jovašević

OD KRALJEVA DO VELIKE HOČE I PRIZRENA (2) - piše Miloš Milišić
Nisu udrili na naše, nego na božje

   ,,Zabijelelo se nešto u mojoj sobi ko rajsko sunce da je izgrijalo. Tako je nešto jarko zasvijetlilo. Ja se, jadna, umorila, radila nešto u bašči, a imam, znaš, brzinu srca, pa nako umorna, zaspala. Skočim, bokte sami, imam šta i viđet. Sve gori. Iziđem, ono neki ljudi u crnim odijelima, alaču, pale, neki avijon, opter, kako li ga ono zovu, leti, vako, iznad manastira. Stojim na vratima konaka, ne znam šta me, veselu, snađe. Jedan vojnik priđe i ščepa me za ruku. Izvadi bombu i baci je u konak. Ono me nešto oprlji po aljinama. Tu mi mrče svijest..."
Devičku sestru Anđeliju Josipović, koja je u manastir došla pre 46 godina iz sela Bogutova kod Bijeljine, izbavili su vojnici KFORA. Iz zapaljenog Deviča ,,opterom" su je prebacili u mitrovačku bolnicu, gde je ležala mesec dana. Na isti način pred razjarenim razbojnicima 17. marta 2004. izbavljene su devičke monahinje: Anastasija, Olimpijada, Rata, Jefimija, Marina, Agrapina. Sa njima, povukli su se i vojnici KFORA, pripadnici francuskog bataljona.
Devička crkva, posvećena Bogorodici, zapaljena je i porušena. U plamenu su nestali i svi devički konaci. Oskrnavljen je i sarkofag sa moštima svetog Joanikija Devičkog. Na konzoli oltarske apside ekstremisti su ostavili skraćenicu svog političkog programa o nezavisnom, albanskom Kosovu. Upisali su je nožem.
,,Dobro mi je Gospod pamet sačuvao koliko sam se bila prestravila, ne znaš ti kako je to grozno. Ni sad nam nije mnogo bolje. Čuvaju nas Bog i ovi vojnici. Da nije njih, polupali bi nas Albani ko tikve. Vidiš, ne merem u našu livadu, u našu šumu, njivu. Donijeli su nam iz Prilužja jesenas jednu kozu, jare i jagnje. Nemam ih čime izranit. Ni slamku sijena nismo mogli od Albana pokupit. Moram ih nekako do proljeća održati. Nema mi druge, et, duše mi. Albanima neka bog da oprost. Nisu oni udrili na naše, nego na božje," kazuje sestra Anđelija.

VEKOVI ZOČIŠTA U - BLATU
Na metohijskom suncu sija mramor porušenog manastira Zočišta, nedaleko od Velike Hoče, Orahovca i Prizrena. Tamo gde se nekad uzdizala crkva iz 14. veka, posvećena svetim vračima Kozmi i Damjanu, čije su mošti tu čuvane, gomila kamenih oblutaka, sige i opeke. U naosu, pod otvorenim nebom, ikona. Ostaci čuvenog podnog mozaika poređani na jednom zidu. Sarkofag sa moštima Kozme i Damjana prebačen je u Sopoćane.
Marta 2004. i ovde su došli albanski razbojnici i minirali crkvu i konake. Sve je do temelja porušeno. Priča se da su ,,mineri" poludeli.
,,Poludeli su oni pre nego što su ovo uradili", priča nam monah Serafim i pokazuje ikonu Svetih vrača. Pronašli su je godinu dana nakon rušenja crkve u gomili gareži i blata. Neoštećenu, uzduž napuklu.
,,Mošti Svetih vrača su isceliteljske. Dolazili su ovde odasvud oboleli i nemoćni. Albanci, naročito. Nekoliko njih izlečilo se ovde od epilepsije. Dovodili su decu, iznemogle... Ovca im se izgubi u planini, oni dođu i mole se. Znamo da su manastir porušili seljani iz Zočišta. Znamo da se mnogi kaju, ali ne smeju da to javno kažu. Često na prilazima manastiru nalazimo smotuljke sa šećerom, kafom, zejtinom... ostavljaju ih Albanci koji osećaju grižu savesti", kazuje nam Serafim.
Nastojatelj manstira monah Petar (Ulemek), iguman Đurđevih Stupova, inače rođak Milorada Ulemeka ,,Legije", optuženog za ubistvo Zorana Đinđića, priča nam kako je nedavno jedan Albanac doveo dete i molio se za njegovo zdravlje u porušenoj bogomolji. Pričao mu je kako mnoga albanska deca pate od strahova.
,,Vratili smo se ovde posle pet godina. Uspeli smo da podignemo nove konake, ali kada smo ih sagradili, došao je jedan austrijski oficir i rekao nam da jedan deo konaka moramo da srušimo, jer je, kao, dogovoreno da konak bude znatno manji. Čekamo da dođu stručnjaci iz Beograda i utvrde tačan nastanak crkve, jer jedan njen deo svakako je stariji od 14. veka. S lokalnim Albancima nemamo velikih nevolja. Deca, kad prolaze ovuda, psuju nas i gađaju kamenicama. Sila božja se u nemoći iskazuje", kaže nastojatelj Petar.
Trojica monaha, Petar, Serafim i Jovan, i iskušenik Vladan, čuvaju vekove Zočišta. Ono kamenje svetog manastira sija iz - blata.

PIKNIK U ZAPALJENIM ARHANGELIMA
Monah Varsanufije iz Svetih Arhangela kod Prizrena se začudio kad nas je video na mostu preko Bistrice koji vodi ka nekadašnjem prestonom mestu Srbije, utvrđenju i hramu cara Dušana. Retko dolaze iz Srbije, a njih petorica monaha, Benedikt, Prohor, Jovan i iskušenik Vladan, odavde mogu samo - helikopterom. Taman posla da se pojave u Prizrenu. Rastrgli bi ih.
Konaci su opasani s dva reda bodljikave žice. Pred njima baza KFORA s nemačkom zastavom. Ima ih i na litici iznad manastirskog kompleksa, odatle nadgledaju čitav kraj. Prizren se vidi ko na dlanu.
,,Ništa to nije vredelo. U martu 2004. došlo je iz Prizrena nekoliko stotina Albanaca. Izveli su nas iz konaka Svetog Nikolaja i zapalili ga. Ostali su do duboko u noć. Plakali smo i molili ih da ne skrnave svetinju, ali nije pomoglo. Nekoliko dana posle toga, dolazili su ovde na piknik i naslađivali se našom tugom", priča nam Varsanufije.
Svete Arhanđele podigao je u 13. veku car Dušan, čim je dovršena gradnja Visokih Dečana. Knjige govore da je ovde obitavalo po 300 monaha, a katalikon je svakako bio jedan od najmonumentalnijih u Evropi. Manastir je bio poznat po mozaicima i dekorativnoj plastici. Do pedesetih godina dvadesetog veka tu su čuvane mošti cara Dušana. Tada su prenete u crkvu Svetog Marka u Beogradu.
,,Molimo se ovde u novom konaku i kapeli Svetog Lazara Četvorodnevnog. Videćemo šta će nam vreme doneti. Valjalo bi obnoviti stari konak. Ako se vojnici KFORA povuku, opet će sve ovo biti minirano. Ne smem o tome ni da mislim", zabrinut je Varsanufije.
U zimskim mesecima, priča monah, pred konakom često zatiču divljač. Siđu sa Šar-planine do Bistrice. Zimus su videli vuka. Mirno je išao portom i izgubio se u kamenjaru. Ljudi su bili mnogo krvoločniji od njega. Njihovi ,,ujedi" još nisu zarasli. A krvožedne vilice su opet razjapili.
Zbog tih, čovekovih vilica, nalik vučjim, prestravljena je devička sestra Anđelija, noću se brecaju albanska deca iz Zočišta i bora se čelo mladog monaha Varsanufija iz Svetih Arhangela. Nije dobro kad ljudi udare na božje.

KOMENTAR BEZ POVODA - piše Ivan Rajović
Kraljevo - žrtva nebrige čitavog okruženja

   • Na osnovu svega, dalo bi se zaključiti kako je čitav slučaj, najavljen kao ekološka katastrofa sa nesagledivim posledicama po živi svet u Ibru, stvar nečije manipulacije informacijama, brige za zdravlje Kraljevčana ili totalno nepoznavanja uticaja fenola na žive organizme

   Prošlog petka uveče Kraljevčani su ,,spokojno" otišli na počinak blagovremeno suočeni sa informacijom koju je emitovala Nacionalna televizija da je koncentracija fenola u Ibru 55 puta veća od maksimalno dozvoljenih količina. Uz to, kako je rečeno, od svih naselja duž toka Ibra, Kraljevčanima koji se vodom za piće snabdevaju iz ove reke preti najveća opasnost, s tim što se očekuje da tolika koncentracija ove dokazano kancerogene materije u potpunosti uništi biljni i životinjski svet u Ibru.

PRVO PO VODU ZA PIĆE, PA NA ZADUŠNICE
Jutro koje je za veliki deo građana, u skladu sa pravoslavnim običajima, bilo predviđeno za pripreme da se izađe na groblje i priseti najmilijih pokojnika, počelo je sa kolonama ljudi i žena svih uzrasta sa velikim plastičnim pakovanjima kupovne pijaće vode. Po ko zna koji put u Kraljevu se ponavlja ista slika - na licima strah, sumnja, bes i nemoć. Reči se malo koriste, jer sve je već toliko puta i uzaludno bilo izgovarano decenijama unazad. I ne samo da niko ništa nije preduzeo, naprotiv, bar sudeći po najnovijim informacijama, situacija poprima razmere prave ekološke katastrofe na samom početku trećeg milenijuma. U lokalnim medijima nikakve informacije osim već postojećih, a prvo zvanično saopštenje najavljuje se tek za 11 časova. Do tada svako ima pravo da misli šta hoće i da se ponaša u skladu sa količinom informacija kojima raspolaže, ako raspolaže, i odnosom prema sopstvenom životu. Iz sličnih situacija tokom prethodnih decenija poznato je da je obaveštavanje građana u takvim okolnostima prevashodno političko pitanje, a tek potom egzistencijalno, ukoliko odgovarajuće političke srtukture zaključe da to tako treba. I kada se sve to zna, onda još teže pada saznanje da sudbina čitavog jednog grada sa skoro 80.000 stanovnika leži u rukama nekoliko grupa ljudi, pre svega onih na Kosovu, koje sudbina Kraljevčana ponajmanje zanima, onih u Beogradu, koji nikada nisu pokazali da su upoznati sa razmerama kraljevačke problematike s vodom za piće i, naravno, onih u Kraljevu koji, kako se pokazalo, nikada nisu bili u stanju, ili nisu hteli, bilo šta da urade na svoju ruku za rešenje ovog problema sa nesagledivim posledicama, što i najnoviji akcident na najbolji mogući način potvrđuje.
Svojevremeno je Mile Korićanac, bivši načelnik Raškog okruga, najavljivao kako će viljuškama da kopa sistem za snabdevanje Kraljeva vodom sa Lopatnice, što je slikovito trebalo da pokaže koliko je ovaj problem značajan za grad i 30.000 onih koji su u njega došli i o kojima bi i Republika trebalo da povede bar malo računa. No, to se nije desilo, vlade su dolazile i odlazile i, po pravilu, ostajale gluve i neme na apele građana grada koji je davno sebe proglasio najvećom žrtvom bivše, ali i aktuelne dosovske politike, a vodosnabdevanje ni viljuškama, a ni adekvatnom mehanizacijom, nije obezbeđeno. U takvim okolnostima, pogled niz vodotok Ibra, koji je u pravom smislu te reči scena strave i užasa, sa obešenim granama drveća u koje su zapletene tone plastičnih kesa i džakova, a površina reke prekrivena neizmernim i nepreglednim kontingentima plastičnih flaša, deluje sasvim realistično, što zapravo već decenijama i jeste. O procentu smrtnosti Kraljevčana i nesposobnosti mladića za služenje vojske niko više i ne govori, a poznato je koliko je kvalitet vode ,,obogaćene" fenolom i teškim metalima bitan za mentalno i fizičko zdravlje određene populacije, tim pre ako je svaki četvrti pripadnik te populacije raseljeno lice.

REZULTATI VIŠE NEGO DOBRI
A u prvoj zvaničnoj informaciji koju je u subotu u 11.00 časova saopštio načelnik Raškog okruga dr Ljubiša Jovašević, koji je i komandant Štaba civilne zaštite, rečeno je kako je po svim rezultatima, dobijenim iz Higijenskog zavoda i nadležnih službi, voda za piće ispravna, čak je i situacija sa hemijskim zagađenjem pod kontrolom i nema znatnijih odstupanja, osim što je izraženo mehaničko zagađenje koje potiče od velike količine plastike u Ibru sa divljih deponija uzvodno od Kraljeva. Dr Jovašević je rekao kako voda za piće u sebi nema fenola, da se uzorkuje četiri puta dnevno sa već ranije predviđenih lokalcija. Ipak, pojedini bunari u Žičkom polju su preventivno isključeni iz upotrebe, ali vodosnabdevanje nije otežano, ako se ima u vidu veliki prinos vode i obezbeđenost koju je dao nasip u Čibukovcu, gde se nalazi drugi sistem vodosnabdevanja. U toku je opservacija, kontrola i održavanje komunikacije uzvodno sa stanicama gde se obavlja kontrola, stalne analize i uzorkovanja vode, kako one koja se nalazi u sistemu, tako i hidrometeorološka kontrola vodotoka i korita Ibra.
Budući da je i ovo što se sada u Kraljevu dešava još jedna prilika da se pokrene akcija širih razmera za konačno rešavanje ovog problema, dr Jovašević je rekao kako je budžet grada pod ingerencijom lokalne samouprave, i da je on zatražio od novoizabranog predsednika SO da preduzme mere kako bi se završili odbrambeni nasipi na području reke Ibar i kako bi se pristupilo obezbeđivanju sredstva za izgradnju fabrike vode, koja bi tada neometano snabdevala grad u narednih 20-50 godina, imajući u vidu i porast populacije u odnosu na sadašnji broj.
Dr Jovašević je, u svojstvu lekara, ali i komandanta Štaba civilne zaštite, apelovao na građane da ne koriste vodu iz neproverenih alternativnih izvora jer je, kako je rekao, daleko bezbednije koristiti vodu iz postojećeg vodovoda koji se nalazi pod kontrolom, koji je redovno hlorisan i gde je pojačano uzorkovanje vode.
Radoica Kočović, načelnik Odeljenja odbrane Raškog okruga, takođe je izjavio da nema nikakvih indikacija da je u bilo kom momentu došlo do toga da ijedan parametar iskače iz granica normalnog, što bi ukazivalo da voda nije dobra za piće.

PANIKA JE KONTRAPRODUKTIVNA
U kasnim večernjim satima drugog dana, kako se pokazalo, nepotrebne uzbune, posle posete ugroženom području uzvodno od Kraljeva, građanima se preko lokalne televizije obratio i novoizabrani predsednik opštine dr Miloš Babić, koji je rekao kako je panika u takvim situacijama kontraproduktivna i da bi građani trebalo da imaju poverenja u lokalne vlasti. Pozivajući se na podatke kojima raspolaže, i on je potvrdio kako sve ukazuje na to da je voda bila sasvim ispravna, bar do subote u 20 časova. Osim toga, rekao je dr Babić, nivo vodostaja u Ibru je u opadanju i nema opasnosti od poplava na teritoriji kraljevačke opštine.
Na osnovu svega, dalo bi se zaključiti kako je čitav slučaj, najavljen kao ekološka katastrofa sa nesagledivim posledicama po živi svet u Ibru, stvar nečije manipulacije informacijama, brige za zdravlje Kraljevčana ili totalno nepoznavanja uticaja fenola na žive organizme. Jedino što je u ovom trenutku sigurno jeste enormno povećanje potrošnje flaširane vode i totalna zbunjenost građana koji više ne znaju šta da misle i kome da veruju, pa se, kao i u mnogim drugim sistuacijama, svako ponaša prema sopstvenom nahođenju, nemoćan da bilo šta promeni.

(NE)BRIGA O STARIMA - piše Rajko Sarić
Poštujemo li svoje stare

   Teoretičari kažu da se civilizacijski nivo jednog društva meri nivoom društvene brige o starima. Dakle, o penzionerima, i ne s vremena na vreme i od prigode do prigode, već svakodnevnim aktivnostima. Kraljevo (ni)je među gradovima u kojima je zaštita najstarijih sugrađana stalna briga političara, uspešnih privrednika i omladine.
Mnogi gradovi u Srbiji imaju ustanove za zbrinjavanje starih - domove i gerontološke centre u sistemu socijalne zaštite, a poslednjih godina otvaraju se i privatne ustanove ove vrste. S obzirom na to da u današnjoj srpskoj porodici sve manje mesta ima za nekada mnogopoštovanog i mudrog deku i dobroćudnu baku, ustanove ovog tipa su i te kako potrebne.
U našem gradu ima 19.516 korisnika starosne, invalidske i porodične penzije. Većina ih je ,,aktivna” u okviru penzionerskih organizacija, gde pokušavaju da ostvare neke prinadležnosti koje im zakon omogućava. Posebno su aktivni oni sa najnižim primanjima, jer dinar manje potrošen na hranu postaje dinar više za kupovinu lekova kojih nema na listi besplatnih. Ovom prilikom nećemo govoriti o kvalitetu usluga u Gerontološkom centru, koje su, kako tvrde zaposleni, ali i pacijenti, na zavidnom nivou.
- Šezdesetak članova Opštinske organizacije penzionera sa najnižim primanjima godinama su u restoranu Dnevnog boravka za topli obrok imali popust od 50 odsto. Restoran je tada držao Zoran Stamenčić. Kada je u avgustu prošle godine poslovni prostor izdat novom vlasniku za zakupninu od 1.000 evra mesečno, umesto pedeset, odobren nam je popust od svega 20 odsto, uz povećanje cena svih usluga - kaže jedan od ugroženih, kako sam kaže, obespravljenih penzionera, koji su još sredinom novembra od predsednika Opštinske organizacije penzionera Timotija Nikolića pismeno tražili bolji tretman.
Zahtev je potpisalo dvadesetak penzionera koji ističu da je neprimereno da se za tanjir čorbe, parče hleba i salatu izdvoji oko 160 dinara, što je daleko više nego u ugostiteljskim objektima. Oni ističu primer Subotice, gde najugroženiji penzioneri kompletan doručak (supa, glavno jelo, hleb, salata, a često i desert) mogu dobiti za svega devedeset dinara. Ista ili slična situacija je u Kruševcu i Čačku, ali i u drugim gradovima.
Kako ističe predstavnik penzionera nezadovoljnih tretmanom u restoranu Dnevnog boravka, predsednik Nikolić ih nije udostojio ni odgovora. O boljem tretmanu da i ne govorimo.


CRVENI KRST
Narodna kuhinja u narodnim problemima

   Sa ogromnom nezaposlenošću i najvećim brojem raseljenog stanovništva sa prostora Kosova i Metohije Kraljevo je, zasigurno, jedan od socijalno najugroženijih gradova u Srbiji. Upravo iz tih razloga Crveni krst Kraljevo već četiri godine organizuje mnogorbojne aktivnosti, kao svojevrstan apel za pomoć materijalno najugroženijim sugrađanima. Prošla, a najverovatnije i ova godina, biće u znaku Narodne kuhinje, koja dnevno snabdeva više od 500 najugroženijih Kraljevčana, među kojima su gotovo 60 odsto pripadnici romske populacije.
Prema rečima Mirjane Lišanin -Gostiljac, sekretara Crvenog krsta, u gradu na Ibru, posredstvom donatora, među kojima posebno mesto već godinama zauzima škotska humanitarna organizacija Blytsnjood care, mesečno se obezbedi šest tona brašna i dve i po tone različitih namirnica.
Zbog rasta potreba, međutim, Crveni krst iz dana u dan ima sve više problema sa nabavkom namirnica. Stoga, u trenutku kada se nekada brojne humanitarne organizacije sa ovog prostora sele na druga krizna žarišta u svetu, upućuje stalne apele privrednicima i ljudima dobre volje da pomognu koliko mogu da bi se rad Narodne kuhinje produžio, a samim tim i život socijalno najugroženijih sugrađana, kojima je porcija toplog napitka u ovoj kuhinji jedini obrok tokom dana.
Mirjana Lišanin - Gostiljac ističe i projekat brige o starima koji u okviru akcije ,,Sunčana jesen života” finansira MKCK. Ovim programom u Kraljevu je obuhvaćeno oko 200 osoba starijih od 65 godina, a koje žive same ili u dvočlanom domaćinstvu, i kojima nekoliko puta sedmično volonteri Crvenog krsta pružaju usluge zdravstvene i socijalne prirode.
- Usluge su u vidu merenja krvnog pritiska i šećera u krvi, psihosocijalne podrške, zakazivanju lekarskog pregleda i nabavci namirnica. Ovim programom je, za trideset korisnika obezbeđeno 120 higijenskih paketa i paketa sa hranom. Za najugroženija stara lica obezbeđeni su kuvani obroci, a od donatora je dobijen i podeljen izvestan broj ortopedskih pomagala - kaže sekretar OO CK.
Zbog skromnog budžeta iz kog se finansiraju ovakve vrste pomoći, očito je da su i usluge više nego skromne. No, i takva pažnja mnogo znači starim i iznemoglim, često veoma usamljenim osobama. Jer, kako kažu, teško da bi preživeli bez ičije pomoći, a osim na Crveni krst, nemaju na koga da se oslone.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

DRUGO BIJENALE KRALJEVAČKE UMETNOSTI - piše Ivan Rajović
Pešiću prva nagrada

   • U Narodnom muzeju otvoreno je Drugo bijenale kraljevačke umetnosti • Prva nagrada otišla je u ruke Draganu Pešiću, za radove Televizija i Kanalizacija

   Na ovogodišnjem konkursu za izložbu Drugo bijenale kraljevačke umetnosti odazvali su se umetnici koji stvaraju i rade na području Kraljeva, Vrnjačke Banje i Raške. Na konkurs je prispelo 146 radova od 51 umetnika. Stručni žiri u sastavu: Olivera Vukotić (istoričar umetnosti iz Beograda), Branka Vukićević - Vučković (istoričar umetnosti iz Gornjeg Milanovca) i Snežana Cvetković (istoričar umetnosti iz Smedereva), odlučio je da na Drugom bijenalu 39 autora izloži 61 rad. Umetnici su imali potpunu slobodu teme, tehnike i savremenih medija, ali su se, to se mora naglasiti, za Bijenale potrudili da pošalju dela koja u sebi objedinjuju osnovne likovne kvalitete i njihove individualne / pojedinačne izraze i koncepte. Na izložbi su prisutni umetnici svih generacija i različitih umetničkih preokupacija, tako da se mogu videti već prepoznatljive umetničke poetike, zanimljivi iskoraci i koncepti u diskursu klasičnih medija, kao i niz mladih umetnika, koji svojom energijom i svežinom izazivaju veliku pažnju.
Po rečima kustosa Suzane Novčić, Bijenale ima osnovnu ambiciju da pruži informacije o stanju, kretanju, zrelosti, modifikacijama umetničkih kretanja na području Kraljeva, Vrnjačke Banje i Raške.
- U tom smislu, mislimo da je već uspeh praćenje umetničkih tokova, otkrivanje novih imena i na kraju nagrađivanje umetnika koji svojim delima nadvladavaju sredinu u kojoj stvaraju - rekla je Novčićeva.
Izložbu je otvorila Olivera Vukotić, predsednik žirija i naglasila:
- Ako se napravi paralela sa prethodnim bijenalom, vide se određene promene, ne samo u poimanju umetničkog dela, već i geneze njihovog stvaralaštva. Te promene nisu važne samo u domenu ličnih poetika, već šire, jer na taj način one postaju važan činilac u fizionomiji naše savremene umetnosti.
Svi nagrađeni radovi, po rečima predsednika žirija, izdvajaju se svojom autentičnošću, jačinom izraza i inovativnim pristupom u realizaciji dela.
Prva nagrada pripala je Draganu Pešiću, za radove Kanalizacija i Televizija.
U pitanju je originalan, inovativan i pojavno snažan grafički dizajn.
Drugu nagradu podelili su Svetlana Vuksanović, za rad Bez naziva, i Blagoje Dimić, za grafiku Tragovi trajanja, koji su se po mišljenju stručnog žirija izdvojili lirsko-kolorističkim vrednostima i istančanim osećanjem za taktilne vrednosti.
Treća nagrada pripala je Srđanu Vuloviću, za fotografiju Hram, koja progovara duboko meditativnom i humanom porukom.
Cilj Bijenala je da umetnicima da mogućnost da svoja dela ,,odmere" naspram drugih, nagradi one koji su se svojim radom izdvojiliu i kraljevačkoj publici pruži uvid u domaću umetničku produkciju.
Moramo primetiti da se na ovom Bijenalu, pored nagrađenih radova, izdvojila fotografija odnosno, veliki broj fotografa (ukupno šest), koji su svojim kretivnim i inovativnim duhom zaslužili (po mišljenju stručnog žirija), mesto na Drugom bijenalu, za razliku od skromne zastupljenosti skulture, kao i da je veliki broj mladih zapaženih umetnika, od kojih je dvoje i dobilo nagrade.



GOČ - piše Rajko Sarić
Sa prirodom do znanja

   • I pored tihog bojkota pojedinih škola, Dečje odmaralište ,,Goč” i ove godine beleži punu popunjenost kapaciteta • Predstoji rekonstrukcija Odmarališta i hotela ,,Dobre vode” • Do kraja godine u funkciji i odmaralište na Rudnu

I pored toplih, reklo bi se pravih prolećnih dana, na Goču je i dalje tipična zimska idila. U zimskim čarolijama, pored vikendaša iz Kraljeva i okolnih gradova, prošle nedelje boravilo je i stotinak učenika četvrtog razreda Osnovne škole ,,Čibukovački partizani”. Oni su, u okviru realizacije programa škole u prirodi, bili smešteni u Dečjem odmaralištu, gde uslovi za rad ne zaostaju za uslovima u odmaralištima sličnog tipa na Tari ili Rudniku. Odmaralište raspolaže sa 138 ležajeva, a dobijanjem na korišćenje hotela ,,Dobre vode”, kapaciteti su prošireni za dodatnih 110 ležajeva.
- Boravak dece, pored učenja, upotpunjen je brojnim sadržajima. Tokom dana, u zavisnosti od vremenskih uslova, odlazimo u šetnju u prirodu ili na skijanje i sankanje, organizujemo takmičenje u malom fudbalu ili basketu u Balon hali. Za večernje termine rezervisani su disko veče, takmičenje u plesu, izbor najfrizure i druge zabave takmičarskog karaktera - kaže za ,,Ibarske novosti” učitelj Milan Aleksić.
Aleksić je, osim izvođenja redovne nastave u prirodi, vodio i školu skijanja, pa su Filip, Marija, Nikola, Anica, Ljubica, Simona, Jovana, Darko, Marko, Nina, Jovan, Ivan i još neki učenici naučili da skijaju ili već postojeće znanje ,,overili”.

ČISTO I ZAGREAJANO
U objektu gde su deca smeštena zatičemo tople, sasvim solidno uređene sobe. Deca su u okviru svojih moći, sobe ,,uredila” po sistemu - garderoba na sve strane, ali ih to nije omelo da, primera radi, u ,,četvorci”, sobni cimeri organizuju takmičenje u monopolu. Zanete igrom zatičemo Lazara, Vladu, Đorđa, Nikolu, Miladina, Dražena i Aleksu, koji monopolom krate vreme između časova matematike i ručka.
- Lepo nam je ovde. Imamo dosta vremena za igru, ima i snega za sankanje i kliskanje. Hrana takođe nije loša i ima ,,repete” - kažu ,,monopolisti” ne mareći što ih u igri često prekidaju devojčice.
Zdravstvenu brigu o deci vodi dermatovenerolog dr Zoran Joksimović, koji svakodnevno obavlja jutarnju i večernju vizitu dece.
- Ovde imamo sopstvenu apoteku koja je opskrbljena od antibiotika, antipiretika i lekova za povišenu temperaturu, do prve pomoći za eventualne povrede dece. Ako dođe do nekih komplikacija, imamo dežurno vozilo dvadeset četiri sata dnevno kojim se deca mogu transportovati u Zdravstveni centar - kaže dr Joksimović. - Sanitarna inspekcija redovno kontroliše kvalitet hrane, a jelovnik je napravio tim stručnjaka, tako da deca svakodnevno unose dovoljno proteina, ugljenih hidrata i lipida. Prvenstveno nam je briga da zdrava deca imaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, adekvatan režim odmora, fizičkih aktivnosti, pravilan raspored ishrane.
Osim učitelja Milana, na Goču smo zatekli i učiteljice Slavicu Janković, Jelenu Veličanin i Ljilju Mitrović, koje ističu da se uslovi smeštaja dece poboljšavaju iz godine u godinu, te da sadašnji u potpunosti zadovoljavaju potrebe i nastavnika i dece.
- Uslovi smeštaja i rada su takvi da prevazilaze cenu boravka od 4.500 dinara za sedam dana. Mislimo da je greška škola u Kraljevu što decu šalju na Rudnik, Taru ili u neki drugi zimski centar. Možda su tamo uslovi bolji, ali je zato i cena boravka trostruko veća, čime se vrši bespotreban udar na džep roditelja koji sve to moraju da finansiraju - kažu učiteljice.

PUNA POPUNjENOST
Direktor Dečjeg odmarališta ,,Goč” Aleksandar Levajac kaže da su i ove, kao i ranijih godina, svi kapaciteti rasprodati.
- Godišnje imamo 64 smene učenika i sportista. Samo rekreativne nastave ove godine imamo ugovoreno 26 smena sa školama iz naše opštine, Čačka i Niša, koje su popunile mesta naših škola koje su odlučile da rekreativnu nastavu izvode na Tari, Rudniku ili Zlatiboru. Deci je na raspolaganju balon hala površine 1.000 kvadrata, gde mogu da se organizuju brojna takmičenja kada je loše vreme. Pet vaspitača i pedagog pomažu učiteljima i nastavnicima da se organizuju i realizuju sve planirane nastavne i vannastavne aktivnosti. Tokom zimskog raspusta Dečje odmaralište organizuje školu skijanja za učenike osnovnih škola - kaže direktor Levajac.
Na pitanje zašto nastavnici osnovnih škola iz Kraljeva decu vode na Taru, Zlatibor ili, recimo, Rudnik, Levajac kaže da su razlog, najverovatnije, nastavničke dnevnice, koje se kreću od 1.000 do 3.000 dinara po detetu.
- Naša poslovna politika je takva da dajemo najniže dnevnice, dok su one u drugim centrima tri, pa i više puta, veće. Zbog toga nastavnici deci i roditeljima o Goču govore kao neuslovnom odmaralištu, dok su za druge centre puni hvale - smatra Levajac.
U ovoj godini planirana je detaljna rekonstrukcija i hotela ,,Dobre vode” i odmarališta. Odmaralište već ima sopstvenu vešernicu, kao i mini-farmu svinja, što mu omogućava poboljšanje ishrane. U planu je da se ove godine izgradi i jedno fudbalsko igralište, čime bi se, pored već postojećih košarkaškog i dva odbojkaška terena, omogućili kvalitetniji uslovi za treninge vrhunskih sportista, koji sve više posećuju Goč, posebno tokom letnjih kampova.

RUDNO
Objekat na Rudnu, kapaciteta 50 ležajeva, sedam godina ima problem sa nedostatkom vode, pa ćemo verovatno, kaže direktor Levajac, graditi sopstveni vodovod.
- U dogovoru sa mesnom zajednicom, ogradićemo i postojeće fudbalsko igralište. Pošto je Zemljoradnička zadruga otišla u stečaj, na nama je da doplatimo oko 760.000 dinara da bismo postali vlasnici objekta. Mislim da ćemo to rešiti već ove godine. Rudno je pogodno za visinske pripreme manjih klubova, a eventualnom izgradnjom dodatnih sadržaja, poput ugostiteljskih objekata, prodavnica i kluba za zabavu, javio bi se interes klubova iz unutrašnjosti Srbije - naglašava dorektor Dečjeg odmarališta ,,Goč”, Aleksandar Levajac.


PREPAD U EKONOMSKO-TRGOVINSKOJ ŠKOLI
Jedan kradljivac dnevnika uhapšen, drugi u bekstvu!

   • Dušan D. (18) i Marko B. (18), obojica učenici iz Kraljeva, maskirani i pištoljem naoružani, upali na čas engleskog jezika i od profesorke oteli školski dnevnik, a potom pobegli • Dušan uhapšen, Marko u bekstvu

   Za svega dva dana policija je uspela da razreši nasilje koje se u ponedeljak dogodilo u Ekonomsko-trgovinskoj školi. Kao napadači, identifikovani su Dušan D. (18) i Marko B. (18), obojica iz Kraljeva, za koje nezvanično sazajemo da su maturanti u jednoj drugoj kraljevačkoj srednjoj školi. Dušan je lišen slobode i nalazi se u policijskom pritvoru, a Marko B. je u bekstvu.
   Njih dvojica su, pištoljem naoružani i fantomkama maskirani, upali u ponedeljak kasno popodne na pretposlednji, čas engleskog jezika, u Ekonomsko-trgovinskoj školi i od profesorke Biljane Mitić, uz pretnju oružjem, oteli - dnevnik!
   Napadači su pri tom odgurnuli profesorku i pretnjom oružjem, pred šokiranim učenicima, (pre)oteli dnevnik, a potom pobegli u nepoznatom pravcu.
- Nikome nije jasno šta se i zašto se ovako dogodilo. Drugo polugodište je tek počelo, tako da ocene, dakle, nisu u pitanju. Profesorka Mitić je kao dugogodišnji predavač i pedagog veoma korektna, tako da ona, takođe, nije bila meta napadača, a ovako nešto nikada se nije ni dogodilo u našoj školi. Zato nam je, upravo, svima stalo da se ovaj slučaj što pre rasvetli - rekao nam je u utorak direktor Stojadin Nešić, gotovo zbunjen događajem i sasvim neočekivanim ,,publicitetom”.
   Prema kazivanju još uvek zbunjenih i preplašenih učenika, pošto profesorka nije želela susret sa novinarima, čak ni pominjanje svog imena, jeste da su napadači bili maskirani fantomkama, da je jedan od njih nosio crvenu, a drugi belu jaknu, i da su u ,,akciji” obojica bili - veoma odlučni.
Pošto je vest prostrujala gradom kao munja, o ovom događaju sada kruže najraznovrsnije priče i nagađanja.