Odgovornost, ali i veliki izazov
Energetsko planiranje uz podršku Evropske unije
Pandemija ptičjeg gripa je neminovna, a kada će - ne zna se!
Datum za nezaborav i opomenu
Ponekad moram ljudima i misli da čitam
Na kavez smo navikli
Žene bi uspešnije vodile Kraljevo!
Pred Srbijom godina rasplitanja!
Zdravstvo: Stiže nov skener!
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal

UOČI NAJAVLJENIH IZBORA U MESNIM ZAJEDNICAMA U OPŠTINI KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Odgovornost, ali i veliki izazov

   • Mandat sadašnjim predsednicima i savetima mesnih zajednica istekao u martu prošle godine • Pripremljeni predlog nove odluke najverovatije će biti razmatran na narednoj sednici Skupštine opštine

Sadašnji predsednici i organi mesnih zajednica u opštini Kraljevo izabrani su pre pet godina i četvorogodišnji mandat im je istekao u februaru-martu 2005. godine. Zahtevi za izbor novih rukovodstava MZ u Skupštini opštine Kraljevo, pre svega od opozicije, posebno od odborničke grupe SRS, čuli su se još u tom periodu, odmah po isteku mandata, a kasnije su više puta ponavljani. Nadležne službe Opštinske uprave pripremile su u vezi sa tim i predlog nove odluke o mesnim zajednicama i izboru njenih organa. Taj dokument je, kažu u upravi, trebalo da bude usvojen na sednici Skupštine još jesenas, ali je zbog poznatih događaja sa inicijativom za opoziv predsednika opštine i održanim izborima za „gradonačelnika” donošenje takve odluke odloženo za kasnije. U međuvremenu je predlog odluke inoviran i najverovatnije će, kako saznajemo, biti na dnevnom redu prvog narednog skupštinskog zasedanja. Uostalom, to je i novoizabrani predsednik opštine dr Miloš Babić tokom (pred)izborne kampanje više puta najavljivao, uz konstataciju da će mu novoizabrani predsednici i saveti mesnih zajednica biti deo velikog kadrovskog tima za rešavanje brojnih evidentiranih problema i prioriteta u ovim oblicima mesne samouprave.
Opština Kraljevo, prostorno najveća u bivšoj Jugoslaviji i u današnjoj Srbiji, ima ukupno 68 mesnih zajednica. Zbog razruđenosti opštine, one se po veličinii, snazi i strukturi bitno razlikuju. Tako gradske mesne zajednice, iako prostorno manje, imaju ogroman broj stanovnika, dok pojedine teritorijalno veće imaju veoma mali broj stanovnika. Prema podacima, najveća mesna zajednica u gradu, prva mesna zajednica „Zelengora”, ima oko 20.000 stanovnika i više od 16.000 birača, dok po broju žitelja najmanja seoska mesna zajednica, Trgovište, iako relativno nadomak gradu, broji samo 70 stanovnika, sa oko četrdesetak birača!? Naravno, i problemi u gradskim, prigradskim i seoskim mesnim zajednicama su različiti u svim oblastima života, ali se većina odnosi na probleme komunalnog opremanja (putna mreža, vodosnabdevanje i kanalizacija, domovi kulture, telefonija, poljoprivreda, ekologija...). To su sve životna pitanja od interesa za lokalno stanovništvo. I prema zakonu i u praksi, sredstva za ove investicije su skromna i obezbeđuju se iz samodoprinosa, prenetih sredstava iz opštine, donacija i drugih načina. Skoro sve mesne zajednice na području opštine imale su tokom proteklih pet godina uvedene samodoprinose, ali je većina, osim u četiri, krajem prošle godine istekla, a po izmenjenim propisima teže se i zavode (nema više skupljanja potpisa građana). Iz opštinskog budžeta za rad mesnih zajednica izdvaja se mali iznos od oko dva miliona dinara uglavnom za materijalne troškove, a glavni deo za investicije ulaže se preko Programa Direkcije za planiranje i izgradnju, po sistemu udruživanja, i on ove godine iznosi po raznim osnovama oko 70 miliona dinara.
Saveti mesnih zajednica, koji broje od sedam do devet članova, zajedno sa predsednicima, izneli su u proteklom periodu veliki teret, a i trenutno su više nego opterećeni brojnim poslovima u rešavanju raznih problema građana. Predsednici i članovi saveta isključivo rade na volonterskom principu, tako da na poslove u mesnim zajednicama, bez bilo kakve nadoknade, troše silno vreme i energiju, u interesu građana pre svega. Umesto priznanja, međutim, često su, uglavnom neopravdano, trpeli i trpe velike kritike sa svih strana. Stoički su sve izdržavali i izdržavaju i u saradnji sa Odsekom za rad mesnih zajednica Opštinske uprave, koji za njih obavlja sve poslove, od sačinjavanja projektne dokumentacije, zatvaranja konstrukcije finansiranja, do organizacije na terenu.
S obzirom na broj i veličinu problema u svih 68 mesnih zajednica na području opštine, predstojeći izbori njihovih predsednika, saveta i drugih organa predstavljaju značajan i veliki izazov, i za opštinu, i za mesne zajednice. Po predviđenoj proceduri, biće neophodno predložiti i birati zaista sposobne ljude, ugledne u svojim sredinama i spremne da se na pravi način prihvate odgovornog zadatka da zajedno sa građanima organizuju aktivnosti na područjima svojih zajednica. Svi su svesni da to nimalo neće biti lako, prvenstveno pronaći „dobrovoljce” ili predložiti one koji će imati dovoljno vremena i snage da se uhvate u koštac sa nagomilanim problemima. Naravno, pored velike odgovornosti, to je u ovom trenutku i veliki izazov za buduće predsednike i rukovodstva mesnih zajednica, jer će angažovanjem, iako u otežanim uslovima, pokušati da učine nešto značajno za svoju mesnu zajednicu i udruženi poboljšaju uslove za svakodnevni život svojih sugrađana. Trebaće im i velika podrška iz opštine i njenih institucija, koja je uostalom i obaveza, ali je i obećana u nedavnoj predizbornoj kampanji.
Ipak, očigledno je, kako kaže i Mirko Komatina, šef Odseka za rad sa mesnim zajednicama, koji ima dvadesetogodišnje iskustvo u ovom poslu, da se i zakonski i praktično organizacija i rad mesnih zajednica drugačije urede na nivou države, da se kao i za lokalnu samupravu (opština, grad) izvrši veća i prava decentralizacija, pre svega u pogledu sopstvenih izvora finansiranja i profesionalizacije. U okviru najavljenih reformi uprave, neophodno je da se prihvati razvijeni, evropski model organizacije na nižem lokalnom nivou, poput one u Švajcarskoj gde je interesno organizovanje građana, svi tvrde, najbolje rešeno. Ne da se taj model bukvalno preslika, već primeni i prilagodi našim specifičnostima. Tada bi, sigurno je, i buduća rukovodstva mesnih zajednica imala daleko više prostora za delovanje, a korist bi osetili svi građani i opština u celini.

INTERVJU: JOVAN ĐUROVIĆ, MENADŽER PROJEKTA „ENERGETSKA EFIKASNOST U DALJINSKOM GREJANJU” - piše Slobodan Rajić
Energetsko planiranje uz podršku Evropske unije

   IN: Gospodine Đuroviću, o kakvim je programima ovde zapravo reč i u kojoj meri je opština Kraljevo u njih uključena?
Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije, uz podršku Evropske agencije, pokrenula je više strateških programa sa ciljem promovisanja racionalnog korišćenja energije u sektorima u kojima se energija koristi. U okviru strateškog programa „Energetska efikasnost u komunalnoj energetici” opštine Srbije su pozvane da se prijave i svojim predlozima projekata konkurišu za dodelu donacija. Opština Kraljevo, odnosno Javno komunalno preduzeće „Toplana”, kvalifikovali su se za dva programa. Prvi je „Energetsko planiranje u opštinama” i drugi „Energetska efikasnost u daljinskom grejanju”.
IN: Za građane Kraljeva i naše čitaoce možda bi ovoga puta, zbog aktuelnosti, bilo interesantno da saznaju nešto više o ovom drugom projektu čiji ste Vi menadžer?
Cilj je bio da se na demonstracionim projektima u pojedinim opštinama ukaže na mogućnosti smanjenja potrošnje energije u zgradama, odnosno stanovima koji su povezani na sistem daljinskog grejanja i da se afirmiše merenje potrošnje toplote i naplata prema stvarno ostvarenom utrošku toplotne energije.
JKP „Toplana” u Kraljevu se odlučila da demonstracioni projekat uštede toplotne energije izvede na zgradi O-5 u Ulici vojvode Putnika 83, 85 i 89 (lamela kule 3). Projekat je obuhvatio modernizaciju instalacija grejanja u ovoj zgradi, što je predviđalo ugradnju nove moderne podstanice (pločasti izmenjivač, merač toplote i dr.), a u stanovima su ugrađeni termostatski ventili i delitelji potrošnje toplote.
IN: I kako sve to praktično funkcioniše i šta korisnici dobijaju?
Preko ugrađenog merača potrošnje (kalorimetra) precizno se u svakom momentu meri utrošak toplotne energije u konkretnoj zgradi. Ovo bi značilo u budućnosti da se ukupna mesečna potrošnja toplote u pojedinim zgradama može izraziti u kilovat-časovima i evidentirati u naplatnoj službi JKP „Toplana”.
Delitelji toplote, koji se montiraju na svaki radijator, imaju zadatak da tačno pokažu učešće svakog stana u ukupnoj potrošnji zgrade, što se bežično prenosi na poseban uređaj u podstanici.
Svaki vlasnik odnosno korisnik stana, preko termostatskih ventila, ugrađenih u svakom radijatoru, može regulisati temperaturu u pojedinim prostorijama prema svojoj želji i potrebama. To znači da se, na primer, u vreme odsustva iz stana ili pojedinih prostorija može automatski držati niža temperatura, tamo gde se želi i koliko se želi.
IN: Da li se već zna koliko na ovaj način može da se uštedi energija i koliko će koštati jedan kilovat-sat utrošene toplote?
Sada smo na početku očitavanja i nemamo dovoljno podataka, ali se očekuje da ušteda bude veća od deset odsto, izražena u količini toplotne energije. Nemamo tačnu cenu jednog kilovat-časa toplotne energije i demonstracioni projekti nama upravo i služe da izradimo tarife za naplatu preko količine utrošene toplote, a ne po kvadratnom metru stambene površine. U svakom slučaju, važi pravilo da je merač potrošnje toplotne energije, baš kao i kod električnih brojila, najveći „štediša” i ovog vida energije.
IN: Kako je tekla saradnja sa Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije i Evropskom agencijom za rekonstrukciju?
Važno je napomenuti da je projekat realizovan po procedurama Evropske unije i sva dokumentacija i konverzacija je bila na engleskom jeziku. Posebno se mora naglasiti da su javne nabavke bile u svemu prema pravilima Evropske unije.
IN: Kako se obezbeđuje finansiranje ovog projekta?
Projekat je za ovu zgradu (lamela kule 3) koštao oko 45.000 evra. Od tog iznosa 75 odsto su bila sredstva Evropske agencije za rekonstrukciju, a 25 odsto JKP „Toplane”.
IN: Kakav je značaj ovog projekta, posebno za opštinu Kraljevo?
Kaže se da je štednja energije najveći energetski resurs, te da korišćenjem dostignuća zemalja Evropske unije u ovoj oblasti možemo uštedeti mnogo novca.
Istovremeno, treba imati na umu da je efikasnost korišćenja energije jedan od faktora sa najvećim uticajem na životnu sredinu.
I najzad, usvajanjem standarda Evropske unije u radu na ovim projektima kvalifikujemo se kao opština i da budemo partneri i korisnici podrške EU na mnogim drugim, većim projektima iz ove i ostalih oblasti.

MILANKO ŠEKLER, DIREKTOR VETERINARSKOG SPECIJALISTIČKOG INSTITUTA „KRALJEVO” UPOZORAVA - piše Dragan Vukićević
Pandemija ptičjeg gripa je neminovna, a kada će - ne zna se!

   • Pandemija ptičjeg gripa je neminovna, samo je pitanje trenutka, da li će biti ove godine, sledeće, za sedam ili deset godina - to ostaje otvoreno. Evidentno je da je u ovom trenutku H5N1 najbliži da to ostvari i nije bilo pandemiji bližeg virusa u poslednjih tridesetak godina - kaže Milanko Šekler, direktor Veterinarskog specijalističkog instituta „Kraljevo” u Ribnici

   Samo dva čoveka u Institutu znaju čiji je uzorak, kako bi se osigurala nepristrasnost rezultata, a kod mene je samo broj, što važi za svaki materijal. Za ovih pet dana primljeno je više od dvadeset materijala, ali ne zaboravimo da još 11 instituta u zemlji prima ptice i obavlja trijažu, a da samo one uzorke koji su interesantni i koji mogu da budu sumnjivi šalju kod nas. Svaki institut primi po dvadesetak ptica dnevno, pa od tog izdvoji jednu-dve za nas, zato što smo mi nacionalna referentna laboratorija za bolesti divljih ptica - kaže Milanko Šekler, direktor Veterinarskog specijalističkog instituta „Kraljevo”, odgovarajući na pitanje koliko su ptica primili u Institut od prošle srede, kada je u Kraljevo stigao labud kod koga je prvi put u Srbiji konstatovano prisustvo ptičjeg virusa H5. Na pitanje koje su uginule ptice, osim labudova, dopremljene u Institut na analizu i o tome kakva je procedura, Šekler kaže:
- Tu su i sive čaplje, kormorani, gnjurci, guske, patke, znači one ptice čija su staništa vezana za vodu. One i jesu najintersantnije i najrizičnija su kategorija ptica. Rade se obdukcija i pato-anatomski pregled. Posle toga se rade brzi testovi koji nisu propisani međunarodnim standarima. Mi ih radimo samo kao orijentaciju, a posle toga sledi ono što je obavezno propisano međunarodnim standardom, da bi u narednom nivou analize uzorci stavljeni u izolaciju. Posle izolacije, ukoliko ima elemenata da je virus prisutan, radi se identifikacija tri naknadna testa. Međunarodni standard je tako propisao i mi poštujemo međunarodni priručnik za dijagnostiku zaraznih bolesti životinja.
U Londonu dodatne analize traju sedam dana od dana kada im stiže materijal, a laboratorija je podatke saopštavala treći-četvrti dan, jer je toliki pritisak medija da smo radili i noću da nadoknadimo vreme. Laboratorija u Londonu može da da rezultat za 68 časova, ima takve tehničke mogućnost da može da uradi tipizaciju i suptipizaciju. Međutim, bio sam u kontaktu sa tom laboratorijom i pitao sam kad će biti gotovi rezultati, na šta su oni odgovorili da je to rok od 48 sati od momenta kada su primili materijal. Budući da je bio u pitanju prošli vikend, dakle neradni dani, pretpostavljam da su u ponedeljak primili materijal i mislim da to danas rade (utorak, prim. a.), pa očekujem da će sutra ili prekosutra konačni rezultati biti poznati.
• Da li ste prilikom analiza kod ptica detektovali i neka druga oboljenja?
- Vrlo često nađemo parazitska oboljenja kod tih ptica, nađemo druga oboljenja koja ne saopštavamo javnosti, niti ima potrebe za tim, jer u ovom trenutku je samo značajno da li je avijalna influenca u pitanju, dok konstatovanje parazitskih bolesti, salmonele, mikroplazme ili gljivica nije za širu javnost zanimljivo... To praktično samo prođe kroz knjige registrovano, jer niko nema interes da radi dijagnostiku ptica, a nama je svakako značajno da imamo predstavu od čega sve obolevaju ptice. Vrlo često dobijamo i ptice sa sačmom, pa čak i labudove, iako je zakonom zabranjeno da se love.
• Mnogi misle da će sa dolaskom proleća i prestankom seoba ptica prestati i opasnost od širenja ptičjeg gripa. Da li je to istina ili zabluda?
- Migracija ptica je stalna, ne sezonska kao što mnogi misle. Pogotovu je migracija vodenih problematična. Problem je u pticama koje obole i odlete, a ne u onima koje obole i uginu, jer one ne šire zarazu.
• U kojoj meri ste Vi i Vaši saradnici prilikom tih analiza zaštićeni od moguće infekcije?
- Veterinarska inspekcija uzorkuje ptice i dostavlja nam primerke, a samu dijagnostiku radi Institut. Uz to, mi radimo i sve druge redovne aktivnosti iz oblasti zdravstvene zaštite životinja. Znači, svakog dana nam stižu na stotine, hiljade uzoraka krvi krava, recimo, koje redovno moramo da uradimo, tako da ispada da u ovom trenutku radimo dva do tri radna vremena, kako bismo postigli da detektujemo influencu kao prioritetnu bolest u ovom trenutku. Zbog svih mera i važnosti tih bolesti, odredili smo poseban prostor, posebne mere bezbednosti, posebne ljude. Prostorije i laboratorije su pod dvostrukim ključem, ulazi se samo po pozivu, obavezna je dezinfekcija i presvlačenje, nošenje maske. U pitanju su francuske maske, koje smo nabavili, i koje štite i od enzima i hemijskih isparenja, a kamoli virusa, jer molekul je manji od virusa, tako da je cilj da se ljudi sačuvaju i da se postigne bezbednost kao u sličnim laboratorijama u svetu.
• Šta sada predstoji, pošto je virus H5 konstatovan? Kako predviđate da će da se razvija čitava stvar oko ptičjeg gripa u dogledno vreme?
- Ovakva medijska aktuelnost i ovaj pritisak će da vladaju još neko vreme, ali svakako da to neće proći i treba da prihvatimo i da računamo da sa tim živimo. Ovo je naša realnost. Opšti aspekt gledanja na taj problem jeste da se udruže svi kapaciteti koja sva društva na planeti imaju i da se postigne brzi, takozvani alert sistem. Poenta je da se virus „hvata” u svim fazama, dok je još u životinjama, dok prelazi na sisare, da se „uhvati” kad promeni oblik i postane prenosiv na ljude, i to što je moguće ranije, u prvoj fazi, da bi ljudi koji prave vakcine što pre napravili dovoljnu količinu vakcine da se zaštiti ostatak sveta. Na nedavnom kongresu u Ženevi svetski zdravstveni stručnjaci su predvideli i izračunali da bi virus mogao da se proširio na celu planetu za tri do četiri meseca. Izračunali su takođe da treba pet do šest meseci da bi se napravilo dovoljno vakcina, što znači kasno. Onda je sistem napravljen tako da se prošire kapaciteti za proizvodnju vakcina gde god je to moguće. Torlak je u tom sistemu dobio još jednu centrifugu i praktično duplira postojeći kapacitet. I svuda gde je moglo, Svetska banka je dala pare, nešto bespovratno, nešto uz kamate, da bi se što pre dobio taj uzorak koji je mutirao i što pre napravila vakcina. Tako je, kažu, sistem za proizvodnju vakcina sveden na dva meseca. Cilj je da se za još pola meseca skrati vreme proizvodnje vakcine, kako bi se obezbedilo da 80 posto ljudi na planeti bude zaštićeno na vreme.
• Da li to znači da je pandemija neminovna?
- Pandemija ptičjeg gripa je neminovna, samo je pitanje trenutka, da li će biti ove godine, sledeće, za sedam ili deset godina - to ostaje otvoreno. Evidentno je da je u ovom trenutku H5N1 najbliži da to ostvari i nije bilo pandemiji bližeg virusa u poslednjih tridesetak godina.
• Vaš Institut je, kako vidimo poslednjih meseci, i zvanično najreferentniji u državi. U kojoj meri će ova dešavanja da Vašoj ustanovi omoguće dalji napredak u usavršavanju?
- Poslednje dve godine smo puno radili na poboljšanju i podizanju kvaliteta rada, tako da je to rezultiralo prošlog juna kada smo dobili certifikat ISO 9001 za sistem kvaliteta, a kroz nepunih desetak dana nam stiže predocenjivačka delegacija za ispunjavanje kriterijuma za sticanje akreditacije za standard laboratorije, laboratorijsko ispitivanje 17025. Potom, u narednih 15 dana od te predocenjivačke komisije, dolazi tročlana ocenjivačka delegacija, koja ostaje pet dana da kontroliše naš rad. Ako ispunimo uslove za standard 17025 - postaćemo prva laboratorija u Srbiji po novom, a druga računajući po starom, od svih veterinarskih instituta u zemlji koja je ispunila taj standard. To znači da naši rezultati, tako certifikovani i akreditovani, mogu da idu u Evropu, da se prihvataju i ne podležu proveri. To je dokaz kvaliteta rada, standarda u radu, opremljenosti, dokaz da ljudi uvek rade na isti kvalitetan način i bez grešaka, da postoji apsolutno sledljivost uzoraka, sistem korektivnih mera, preventivnih mera, sistem žalbe na rezultate.
• U kojoj meri je Veterinarski institut kadrovski zaokružen? Da li ste i materijalno stimulisani u ovim uslovima „vanrednog stanja”?
- Ovde, i kada se radi u tri smene, svi imaju iste plate kao i do sada. I kada se rade milioni uzoraka. Prošle godine, a to je podatak i za Ginisa, 38 ljudi je uradilo više od 1.300.000 analiza. Urađeno je pola miliona uzoraka više od plana i normalnog, a povrh toga, obezbeđeni su i uslovi za dobijanje certifikata, pripremljeni uslovi za akreditaciju, što je „gomila” uloženog i privatnog vremena. Postoji samo rad van radnog vremena, a prekovremeni rad ne postoji. Naš profesionalni moto je da posao mora da bude odrađen na vreme i na pravilan način. Nama je pružena velika satisfakcija što se čuje za naš rad i što se zna da radimo kvalitetno i što se ima poverenja u naš rad. A to ne može da se plati.
• Šta predstoji ukoliko, ili bolje rečeno, kada se ptičji grip prenese na živinu, ili druge domaće životinje?
- Ako bolest izbije kod domaće živine, tek onda slede rigorozne mere, ubijanje živine u krugu od tri kilometra i posmatranje u prečniku od 10 kilometara. Tu ima mnogo stvari koje moraju da se sprovedu kako bi se žarišta mogućih infekcija sprečila. Ako virus uđe u populaciju domaćih živine i nastavi da obitava kao neke druge bolesti, onda neminovno dolazi i do oboljenja ljudi, kao u Turskoj. Mora se spprečiti da oboli domaća živina, jer je to preventiva i za ljude.
• Stručnjaci svakodnevno ponavljaju da nema mesta za paniku. Koja je Vaša poruka građanima?
- Nema mesta za paniku! Moj apel je da ljudi zatvore živinu, to je jako mala stvar koja se traži od njih i ništa više ne moraju da urade. Sve ostalo mogu da rade kao i do sada, da jedu meso, jaja... Zatvorite živinu i hranite ih pšenicom dok postoji zaraza, da biste sprečili da se vaša živina zarazi. U suprotnom, oboleće oni koji se ne pridržavaju tih mera i može doći do mutacije virusa i prenosiće zarazu dalje.

SAVETI LEKARA
• Ne uzimati preventivno nikakve lekove na svoju ruku
• Ni slučajno ne dodirivati telo uginulih ptica
• Posle svakog kontakta sa domaćom živinom obavezno prati ruke
• Živinsko meso dobro termički obraditi
• Virus se uništava kuvanjem ili pečenjem na 70 stepeni Celzijusa, ali ne i zamrzavanjem

SAVETI VETERINARA
Za domaćinstva:
• Svu živinu treba pod hitno zatvoriti i držati je zatvorenu, u skladu sa naredbom Ministarstva poljoprivrede
• Napajanje živine nikako ne sme da bude na otvorenom, već u zatvorenom prostoru, zaštićenom od spoljnih uticaja i poznatog porekla
• Ishrana živine mora, takođe, da bude u zatvorenom prostoru, zaštićenom od spoljnih uticaja i poznatog porekla
• Ukoliko primetite mrtvu pticu u dvorištu ili na imanju, ne dirajte je, već to odmah prijavite najbližem veterinaru ili veterinarskoj stanici
Za živinarske farme:
• Strogi karantin: niko ne sme da ulazi u farmu, osim radnika koji su adekvatnom odećom zaštićeni i koji prolaze kroz redovnu dezinfekciju na ulazu
• Ishrana iz poznatog izvora. Hrana ne sme da bude u dodiru sa spoljašnjim faktorima uticaja
• Isključivo napajanje vodom koja je zaštićena od uticaja spolja

STRUČNJAK ZA PTIČJI GRIP I PISAC AMATER
Kraljevčanin Milanko Šekler dospeo je u žižu javnosti kao načelnik vodeće i jedine referentne laboratorije u Srbiji za ispitivanje virusa ptičjeg gripa. I pre ove zaraze koja preti pandemijom, Šekler se bavio divljim pticama; specijalizirao je na temi mikroplazmoza ptica. To tada, naravno, nije interesovalo širu javnost, pa nije ni mogla znati za ovog naučnika i njegov rad. Opasnost i strah od nove bolesti koja preti i pticama i ljudima učinili su da njegovo ime i lik budu gotovo svakodnevno u štampanim medijima i na TV ekranima. Njegova stručnost i, naravno, svih njegovih saradnika, trebalo bi, ako ništa drugo, da ohrabre javnost da nas eventualna, ne daj bože, šira epidemija neće zateći nespremne. Milanko Šekler je rođen 10. marta 1967. godine. Osnovnu školu je završio u Kraljevu, a potom i Srednju veterinarsku pri Poljoprivrednoj školi u istom gradu. Veterinarski fakultet je završio u Beogradu, a potom je specijalizirao zdravstvenu zaštitu živine, da bi magistrirao imunologiju na katedri za mikrobiologiju Veterinarskog fakulteta. Prijavio je doktorat koji je prošao naučno veće Univerziteta, a tema je - avijarna influenca. On se, dakle, influencom bavio još onda kada je malo ko o tome nešto znao. Nije oženjen, ali će ove godine, kada i ako sve ovo prođe, biti podneta i ta žrtva, kaže, a devojka mu je u Grčkoj, gde i ona usavršava svoja znanja. Inače, ovaj naučnik koji je preko noći postao poznat širom Srbije, bavi se i pisanjem. Kaže da ima dosta toga napisanog i nada se da će jednoga dana moći na miru da se bavi pisanjem. Uglavnom piše drame i kratke priče i ima nekoliko zbirki pripremljenih za štampu. Oni koji su ih čitali, veoma pozitivno su se izjasnili o njima. No, Milanko nema nameru da se ovoj svojoj ljubavi potpuno preda, pre nego što završi karijeru naučnika.

DEVETI MART, SIMBOL OTPORA, GRAĐANSKOG RATA, TERORA I NEUSPEHA
Datum za nezaborav i opomenu

   Neću da vam pričam šta je sve od jutros bilo; svi smo se probijali kroz obruče i pokazali da nema obruča koji danas nećemo probiti - ja vam čestitam, junaci! Rekao sam, ima mesec dana - nisu verovali boljševici - da ćemo danas, kod našega čestitoga kneza, a naročito za koji trenutak kad krenemo da uzmemo TV Bastilju, pokazati srpsko srce i srpsku izdržljivost. Nažalost, drugoga nam puta nema - izgovara tog sunčanog i vetrovitog 9. marta 1991. godine predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković sa balkona Narodnog pozorišta u Beogradu, prekidan ovacijama više od 150.000 demonstranata, ponetih dobijenim bitkama sa policijom na beogradskim ulicama i probijanjem policijskog kordona ispred bioskopa ,,Jadran".

TRG SLOBODE
Na trgu koji će od tog dana, zaslugom pokojnog Borislava Mihajlovića Mihiza, za opozicionu Srbiju postati Trg slobode. ,,Vuče, Vuče", ,,Slobo, Sadame!", čuje se gromoglasno skandiranje i u tom trenutku već je izvesno da u Srbiji više ništa neće biti isto, bez obzira na ishod ,,mirnih demonstracija za slobodu informisanja", kako je na ovo okupljanje pozvao SPO svojim plakatima.
- Predsednik Republike ima pred sobom dva tasa: na jednom su vaši životi, životi mnogih milicionera (jer čujem da su u okršaju naši momci zarobili automatsko oružje) - na tom tasu je toliko života, sloboda Srbije, čast, mir, a na drugom je samo pet ostavki i jedan demanti. Neka predsednik Republike odluči šta će, ja sam odlučio: vodiću vas na Televiziju, rešen da poginem! - saopštava predsednik SPO.
Svi mu veruju, pogotovu policijski vrh koji panično traži izlaz iz situacije koja je izmakla kontroli. Početak tužne priče. Okupilo se tog dana šaroliko društvo srpskih opozicionara, govorili su Milan Paroški, Leon Koen, Milan Komnenić i drugi, a njihove poruke, na momente prožete izrazito nacionalnom linijom, odisale su, pre svega, jedinstvom u osnovnim zahtevima koje su uputili režimu: ostavke direktora i urednika u tadašnjoj Televiziji Beograd, Dušana Mitevića, Sergeja Šestakova, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i demanti SPO na komentar sada već pokojnog Slavka Budihne (o SPO kao eksponentu Tuđmanove politike).
- U poslednjih pedeset godina komunističke strahovlade kod nas je izniklo nakazno drvo neslobode. I sve dok se sa njega kostreše i ne otpadnu slugeranjstvo i laž, mi ćemo to drvo lomiti, lomiti i na kraju ga polomiti - izgovara Borislav Mihajlović Mihiz rečenicu koja će u državnim medijima biti falsifikovana kao poziv na vandalizam.
Milan Paroški izražava nadu da će ,,rukovodstvo koje je došlo na vlast rečenicom ’niko ne sme da vas bije’ razumeti argument 200.000 ljudi" i biva prekinut u pola rečenice salvama suzavca ispaljenog u masu na Trgu.

JURIŠ VUKA DRAŠKOVIĆA
Vuk Drašković komanduje juriš, počinje krvavi okršaj i rušenje svega lomljivog u gradskom jezgru, koji će potrajati do kasnih večernjih sati, odnosno do izlaska na ulice tenkova iz beogradske kasarne ,,4. juli".
U popodnevnim časovima policija hapsi Vuka Draškovića pri izlasku iz Skupštine Srbije. Slobodan Milošević se obraća naciji rečima ,,Snagama haosa i bezumlja Srbija se mora suprotstaviti svim ustavnim sredstvima".
SPO konstatuje da je reč o ,,početku surovog obračuna sa opozicijom". Zahtevi organizatora demonstracija se sele u republički parlament gde, angažovanjem dvotrećinske skupštinske većine, dobijaju karikaturalni smisao.

STUDENTI
Višednevni studentski protest na Terazijama, započet 11. marta nakon obračuna s policijom na Brankovom mostu, okončaće se, kao i opozicione demonstracije, bez rezultata, a naslov ,,Borbe” od 12. marta ,,Roditelji na Ušću, deca na Terazijama" oslikaće prvi kontramiting, sa kojeg je Dušan Matković zapretio obračunom sa ,,malobrojnijim" studentima. Tenkovi nekad i sad.
- A zašto je prošle subote otvorena nova jugoslovenska etapa? Zbog blatnjavih tenkova JNA na beogradskim ulicama i trotoarima. Zapravo, zbog činjenice da su tenkovi Armije čuvali ,,srpsku Bastilju od srpskog naroda". Razvoj događaja bi mogao pokazati da je upravo to najrelevantnija politička činjenica bliske budućnosti - konstatovao je pokojni Slavko Ćuruvija u osvrtu pod naslovom ,,Od Kosova polja do Terazija" (,,Borba”, 12. mart 1991). Devet godina kasnije aktuelizovanje devetog marta kao datuma za početak novog talasa suprotstavljanja Miloševićevom režimu nije ostvareno.
Nije realizovan predlog SPO koji je poslednjih godina najčešće isticao devetomartovsku tradiciju. Razlozi ,,za" i ,,protiv" ostali su manje-više daleko od javnosti, a epilog devetomartovskog bunta, neuspeh, pokriće evidentnog, trenutnog ili hroničnog, odsustva ,,akcionog jedinstva" novoobjedinjene opozicije.
Sujeverje je, nesumnjivo, na strani opozicionara kojima ovaj datum ne leži za novi početak - 9. marta 1996. godine prvi ozbiljniji javni nastup imala je docnije rastavljena Koalicija ,,Zajedno".

DATUM ZA ISTORIJU
Deveti mart 1991. ostaje ,,datum za istoriju", za nostalgično podsećanje na širom belog sveta rasute mlade ljude, učesnike jedne neuspešne pobune. Na pokušaj da se, uz rizik, izbore promene tada već vidljive u ostatku Evrope i spreči destrukcija svih naznaka demokratskih institucija društva. Ispostavilo se da upozorenje koje ovaj datum nosi, mogućnost unutrašnjeg sukoba koji se plaća ljudskim životima, nije ukorenjeno u ovdašnje odnose političkih oponenata.
U atmosferi kontinuirane represije, gušenja nerežimskih medija, politizacije armije i policije, nerasvetljenih ubistava i čitko potpisanih prebijanja neistomišljenika - odbačen kao dan za novi početak - 9. mart je, nesumnjivo, datum koji treba obeležiti. Pre svega podsećanjem na žrtve čije je stradanje moglo biti izbegnuto.
Fatalistički stihovi ubijenog Branivoja Milinovića mogli bi, već koliko sutra, da se valjaju ulicama srpskih gradova: ,,A kada dođe vreme da te i Bog proda / Shvatiš / Da je i smrt sloboda.”
Žrtve i simboli. Dva mrtva, osamnaestogodišnji srednjoškolac Branivoje Milinović i pedesetčetvorogodišnji policajac Nedeljko Kosović, tenkovi na beogradskim ulicama prvi put posle Drugog svetskog rata (ne računajući parade), desetine teško i stotine lakše povređenih demonstranata i policajaca - tek su deo epiloga devetomartovskog bunta.

(NE)MOĆ REŽIMA
Toga će dana, međutim, srbijanski režim pokazati sve odlike koje će sledećih godina biti iz dana u dan radikalizovane. Najmoćnije oružje, državna televizija oličena u zloglasnom direktoru Dušanu Miteviću, ostaće u Miloševićevim rukama, baš kao i tadašnja Jugoslovenska narodna armija koja će, nedugo zatim, započeti svoj neslavni ratni put.
Na jednoj od sesija ,,putujućeg cirkusa" šestorice predsednika republika bivše Jugoslavije Milošević će dobiti prvu javnu podršku pokojnog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, koji saopštava da je beogradska opozicija tražila pomoć u njegovom uredu.
Neki od devetomartovskih simbola preseliće se u nezaborav: redovi za prvi broj ,,Borbe" smanjenog formata (10. marta), pomenuti balkon Narodnog pozorišta, informativni programi Studija B i Radija B 92, čovek koji sa iščupanom jelkom nasrće na oklopni transporter. Slika žene koja sa podignuta tri prsta prkosi vodenom topu, autora Predraga Mitića, nalazi se u Muzeju primenjenih umetnosti kao kulturno dobro.
Preuzeto iz dnevnika ,,Danas"
Priredio Ivan Rajović

“IBARSKE NOVOSTI” U POSETI ILIJI RADOJEVIĆU, USPEŠNOM I PRAVOM SRPSKOM DOMAĆINU - piše Ivan Rajović
Ponekad moram ljudima i misli da čitam

   • Govoreći o tome kako u ovom trenutku vidi situaciju u našem gradu i okolini, Ilija Radojević kaže: “Što je najgore, nikakav napredak ovoga grada nisam video, ni tada, a ni sada. Odbornički sastav u kojem sam ja bio nije bio sjajan, ali kada su ovi novi u pitanju - ja zaista ne vidim šta su uradili za Kraljevo. Ako su se prihvatili da rade ono što rade, trebalo je bar da ispoštuju ono što su sami obećali i da urade bar 30 odsto toga u interesu grada

   Ilija Radojević je rođen 1968. godine. Živi u Vitanovcu u, kako kaže, očevoj kući, a zapravo u stambenom objektu koji je sam izgradio i doterao da predstavlja, za naše uslove, pravi primer estetike i funkcionalnosti stanovanja, ne samo na selu. Oženjen je Danijelom, sa kojom ima dve kćerke, Magdalenu i Emiliju. Ne tako davno Ilija se bavio poljoprivredom i mašinbravarstvom, mada tvrdi kako sve to ni danas nije zanemario u meri i tamo gde to može da bude profitabilno. Jer, objašnjava, kada već ima zemlju, mehanizaciju, a i kada postoje uslovi, ostaje pri poljoprivredi. Radio je on u Vojnoj pošti u Lađevcima, u ,,Bojadiksu”, ,,Metalservisu” i na drugim mestima, ali sve je to bila neraskidiva spona sa poljoprivredom. U to vreme, kako kaže Ilija, to je bilo ravno jedno drugome, jer su i uslovi za opstanak bili jednaki. Od 2000. godine poljoprivreda je počela da stagnira, od nje nije moglo da se egzistira, tako da se on od tada gotovo potpuno okreće mašinstvu, bravariji, i to je danas ono što predstavlja osnovni doprinos ovom uspešnom domaćinstvu.
- Uvek sam išao tim putem, gde može da se ostvari zarada, bar za normalan opstanak porodice. Radio sam očevu i majčinu imovinu, oko 16 hektara zemlje, radio sam kod ujaka u radionici, u Lađevcima u inženjeriji i sve sam postizao i svuda je bilo uspeha. Bilo je i zarade koja je, uostalom, i osnovni motiv svega toga. Nije bitno koji je posao u pitanju, bitno je da se ima dobit, da može da se živi, jer poljoprivredi rejting svakim danom sve više pada. U bravariji sam postigao dosta za sve godine samostalnog rada. Ništa od toga ja nisam izmislio - priča Ilija skromno - samo sam neke stvari sa nekih drugih mašina i iz nekih meni drugačijih pogleda prebacio, uskladio, primerio, a neki se možda nisu setili svega toga.

NIJE BITNO KOJI JE POSAO U PITANJU, VAŽNA JE DOBIT
Napravio je on, pored ostalog, jedan mini-kran za zidarske poslove do trećeg sprata, cirkular i još neke kombinovane mašine prikladne svakoj ruci, profesionalcima i amaterima. Trenutno radi kombinovanu mašinu za strugaru i ima ponudu za još neke mašine.
Za razliku od školovanih inženjera, Ilija nacrte svojih mašina pravi sam, uz obaveznu konsultaciju sa tastom, koji je svojevremeno radio u ,,Prvoj petoletki” i dokazani je stručnjak u toj oblasti, a sve to uz svesrdnu pomoć svojih kćerki Magdalene i Emilije, koje uglavnom projektima dodaju ono što je tata propustio da ucrta. Radionica u kojoj se ovi projekti ostvaruju je na tri nivoa i ima oko 700 m2, a kuća oko 350 m2.

MAJSTOR U ODBORNIČKOJ KLUPI
Na osnovu svojevremeno pravljene ankete, Ilija je u svom mandatu bio jedan od najboljih odbornika u SO Kraljevo.
- Od 5. oktobra svi su krenuli sa velikom euforijom, posle smene vlasti Slobodana Miloševića i njegovog sistema, ka nekom očekivanom boljitku. Nadao sam se i ja da će osvanuti neko novo vreme, doba prosperiteta posle smene, ali malo je prošlo i sada je i meni, a i svima ostalima, jasno šta imamo.
Tako Ilija pamti početke demokratskih procesa na ovim prostorima i javno zahvaljuje tadašnjem predsedniku SO dr Ljubiši Jovaševiću i sekretaru Milićeviću, za koje kaže da su u svakom trenutku znali da izađu u susret i njemu i, kako naglašava, njegovim sugrađanima, i uvek su bili tu da reše sve njihove probleme.
- Trenutno nemam ambcija da se ponovo politički angažujem. Imam 32 godine, bio sam u tim vodama, isprobao sam se, video da sam sposoban i za to. Sada gledam kako da proširim svoj privatni posao u radionici i eventualno oko poljoprivrede. Ako u dogledno vreme ova država i ovo društvo isplivaju na neku površinu pogodniju za sve nas, možda ću se aktivirati, i nije bitna stranka, niti pokret, bitno je da ta ekipa radi za dobrobit svih.
Bio je on i na ratištu u Bosni 1992. godine, a učestvovao je i u povlačenju preko Trebinja, Bileće i Podgorice.
- Ono što sam tada video - kaže, a misli na neke od sadašnjih haških optuženika - mislim da su oni branili srpstvo, pre svega. Može da ih osuđuje ko hoće, ali izdaja njih dvojice je po meni izdaja Karađorđa. Ne znam da li sam bio jasan, ali to je to. Baveći se politikom, upoznao sam Danijelu, osobu svog života, koja mi je postala supruga.

PLANOVI
Situacija je, kada je poljoprivreda u pitanju, neizvesna i u sadašnjim uslovima. Čak i uz mehanizaciju koju ima, nemoguće je opstati. Zbog toga se Ilija okrenuo bravarskoj radionici. Od toga, kaže, ima mnogo veće prihode i izdržava porodicu.
- Otac mi je u Francuskoj već 30 godina, tamo ima firmu. Ali, mi radimo nezavisno jedan od drugoga i ja od njega ne tražim pare, kao što verovatno mnogi misle. Jedino mu tražim alat i on mi to šalje u skladu sa svojim mogućnostima koje, opet, nisu male. Više volim jednu fiberku nego 2.000 maraka - kaže Ilija, a kada se pogleda unutrašnjost njegove radionice, onda ovakva konstatacija nailazi na svoju stopostotnu potvrdu. Supruga Danijela ide na kurs informatike, a cilj mu je da i nju zaposli, da bi, pored ostalog, mogla i decu da vodi u Kraljevo u obdanište kako bi se i deca blagovremeno adaptirala na predstojeće okolnosti i edukovala u skladu sa tim i pripremila za novo vreme, jer Vitanovac je dosta zatvoreno mesto za sticanje novih znanja, pogotovu za mlade.
- Ako sve krene kako bi trebalo i kako se nada, može se očekivati i da se potom vrati i radi u nekoj našoj maloj privatnoj firmi - kaže Ilija.
Ono ka čemu teži jeste proširenje delatnosti i potencijalno zaposlenje još nekog od članova porodice.
- Neka svako bira svoj put, tu smo da podržavamo decu, da ih usmerimo i izvedemo na put. Ja čitam i pišem francuski, ali sam otišao drugim pravcem. Nisam učio ono što sam hteo, jezike, ali i ovo što radim mi ne ide loše, bar tako drugi kažu. A radim i struju, vodu, kanalizaciju…
U razgovor koji vodimo u prostrano i lepo uređenoj dnevnoj sobi Radojevića za, mora se priznati, bogato i znalački postavljenim trpezarijskim stolom, uključuje se i supruga Danijela.
- Ilija je čovek koji mnogo obećava i ja sam ponosna što sam se upoznala sa njim, zbog njegove pozitivne energije, zbog načina na koji vodi ovu porodicu i zbog mnogih drugih stvari ima i imaće moju podršku. Jer - nastavlja u šali - kada bi neko od njega tražio da napravi čamac od metala - on bi i to mogao da uradi. Iza svakog uspešnog čoveka stoji uspešna žena - kaže Danijela kroz smeh, mada se vidi da je uverena u to što govori. Ali i dodaje - Sve su njegove kolege tokom odborničkog mandata sebe negde našle, mnogi su otvorili neke radioničice, birtijice, firmice, samo je moj Ilija ostao ono što je bio i pre 5. oktobra.
A Ilija na to odgovara:
- Hvala bogu, ženo, ležemo mirne glave, nikoga nemamo pred kapijom, ni iza kapije, niko me ne susreće na putu, niti će nam sutra zaustavljati decu. I kraljevačkim ulicama uzdignute glave mogu da prođem. Umesto da se krijem, kao pojedinci, novinari dolaze da razgovaraju sa mnom i pišu o nama. Plaćao sam ljude da mi obrađuju zemlju dok sam se bavio politikom, a pokazalo se da od toga nema nikakve vajde, profitirali su uglavnom oni koji nisu imali najpoštenije namere, nažalost - odgovara Ilija i dodaje - Zapostavio sam porodicu, surugu, u interesu sela, koje mi je posle okrenulo leđa. Sve to, kako se pokazalo, u interesu nekih koji su preko mene postavljeni tamo gde jesu u okviru Mesne zajednice. Okrenuli su se nekim novim partijama i počeli da gledaju isključivo lične interese, da zaposle svoje bližnje, da dobiju kredite za domaćinstva, a ja od politike nemam ništa. Različiti ljudi su mi nudili mnogo toga da im ,,navučem” desetak srpskih domaćina koji bi radili za njih, odnosno bavili se politikom na način kako se to tada radilo. Što mi to treba, rekao sam tada i digao ruke od svega.
Govoreći o tome kako u ovom trenutku vidi situaciju u našem gradu i okolini, Ilija Radojević kaže:
- Što je najgore, nikakav napredak ovoga grada nisam video, ni tada, a ni sada. Sastav u kojem sam ja bio nije bio sjajan, ali kada su ovi novi u pitanju, ja zaista ne vidim šta su uradili za Kraljevo. Ako su se prihvatili da rade ono što rade, trebalo je bar da ispoštuju ono što su sami obećali i da urade bar 30 odsto toga u interesu grada.

NARODNI TRIBUNI U PORODIČNOJ TRADICIJI
I mada nije ni blizu toga da sebe smatra političarem, Ilija kaže kako to što mu se bar na izvesno vreme dogodilo nije slučajno i da je ta tradicija u porodici Radojevića već decenijama prisutna. Jedan Radojević je kumovao prvoj srpskoj zastavi, kralju Aleksandru. Deda njegovog dede je kralja Petra iz Soluna prevezao do Kragujevca u duploj bačvi, kada su skinuli Obrenoviće. A posle njega bio je još jedan narodni poslanik - Jeremija, u vreme Karađorđevića, a Mihajlo Radojević je bio ministar poljoprivrede i vodoprivrede u vreme Titove vladavine od 1946. do 1951.
- Najteže mi je kada nekome nešto moram da uradim po porudžbini, a da taj ne zna da mi kaže šta hoće. Video je negde, a ja ne znam kako to izgleda. Znači, moram da mu pročitam misli, pa da sve to uradim da funkcioniše kako treba.
Tako govori Ilija Radojević, jedan od najuspešnijih domaćina u našoj opštini. Ali, kako bi se dalo zaključiti, i to mu polazi za rukom, a i mnogo toga drugog što ga i čini onim što jeste, a što je i bio povod za ovaj tekst.

SDS KAO PORODICA
Sa strankom koja ga je kandidovala – SDS, bio je kao sa sopstvenom porodicom.
- Funkcionisali smo besprekorno. Bila je to mala stranka kroz koju je mnogo njih prodefilovalo, mnogi su ubrali dobit i profite, ali je vrlo malo ostalo onih za koje se može reći da su bili korektni. Za politiku sam se zainteresovao devedesetih godina, kada je izašao prvi broj ,,Srpske reči”. Od tada sam počeo malo da ,,osluškujem” šta se dešava u političkom životu, a onda sam počeo i da izlazim na mitinge, na susrete sa čelnicima SPO po lokalnim mestima: Čukojevac, Gledić, Ravanica, Vitanovac. Sve vreme sam vaspitavan u duhu pravoslavlja i nisam nešto naročito uzgajan protiv komunizma, ali uvek me je intrigiralo da vidim šta je suština netrpeljivih odnosa među partizanima i četnicima, na primer, ali i mnogo drugih stvari.
To je uzrok zbog kojeg je Ilija, mada relativno mlad čovek, u datom trenutku, logično, morao da počne da razmišlja kao opozicionar. Osim toga, on priznaje da je srpski nacionalista:
- Srbi, pa svi ostali - kaže ubeđeno, i dodaje - takav sam, šta mogu.
Sećajući se tog perioda svog života, Ilija kaže kako je početak njegovog bavljenja politikom bio spontan i uglavnom se zasnivao na podršci u kampanji dr Slađe Petrović za odbornika u SO Kraljevo 1996. godine, koja je to i postala. Sledili su protesti na Trgu kod Milutina, a onda ga je, pretpostavlja, Slađa preporučila Živoradu Veljoviću i njegovoj stranci. Tako je sve to krenulo i trajalo do ulaska u SO Kraljevo.

OD KRALJEVA DO VELIKE HOČE I PRIZRENA (3) - piše Miloš Milišić
Na kavez smo navikli

   • U slučaju da KiM dobije nezavisnost, svi Srbi će morati odande da izbegnu, poručuju meštani Velike Hoče, najbrojnije srpske enklave u srcu Metohije

   Golema Otča se, kao mesto sa srpskim življem, pominje još u srednjem veku. Začetnik loze Nemanjića, veliki župan Stefan Nemanja, ovo blagorodno vinogradarsko mesto pominje u darovnici svetogorskom manastiru Hilandaru. S kolena na koleno pripoveda se kako je Hoču i Prizren spajao vinovod. Hočani su pravili vino koje se, dole u Prizrenu, pilo na dvoru cara Dušana. Danas Hočani kupuju grožđe od Albanaca da bi pravili ,,božji napitak".
Vinogradi su njihovi, ali do njih ne smeju doći. Zaposeli su ih ,,komšije Albani" i ne dozvoljavaju nikome da priđe. Mnoge zasade su počupali ili zapalili. Čak su i vinogradi postali žrtva pogubnih političkih podela i krvavih obračuna kosmetskih komšija.
U Velikoj Hoči, najpoznatijoj i najbrojnijoj srpskoj enklavi na Kosmetu, u kojoj je u srednjem veku, kažu knjige starostavne, živelo pedesetak hiljada duša, danas obitava oko sedamsto Srba. Bilo ih je do 1999. godine duplo više, ali svaki drugi se odselio. Mnoga hočanska kuća ostala je prazna.
Oni što su ostali, nemaju kuda. Sa zebnjom prate pregovore oko konačnog statusa Kosmeta. Kada sunce grane, uglavnom se skupljaju kod prodavnice ,,Car Dušan", vlasnika Nenada Kalamića. Malo pričaju. Puše i uzdišu.
- Šta da vi kažem, nekad je bilo dobro, sad gi ništa ne valja. Nije dobro, ič. Nemamo slobodno kretanje. Ne možemo ni do svojih njiva i vinograda. Ete, obrađuju ih Albani. Da te, makar, pitaju, jok. Ko da je njiovo. Živimo od milostinju, od neku socijalnu pomoć. Ako Kosovo postane albansko, nama ovde nema život. Pogledaj samo koliko je kuća sad prazno. Sve će gi ostanu puste. Živ mi ti, ako tako ne bude - kazuje nam Velimir Micić, nemoćno šireći ruke.
Dopunjuju ga komšije i rođaci Miloš Garić i Jovan Micić. Svedoče kako je ,,ovde sve sirotno". Oni koji su imali radna mesta pre 1999. godine, od države primaju pet i po hiljada dinara mesečno. Najsiromašnijima UNMIK mesečno obezbeđuje 35 evra. To su im svi prihodi.
- Sluzu čovek da pusti. Ovaka ubavinja, a mi lipcujemo. Gde su naši vinogradi, njive i šume? Nema gi, brate Srbine, Šiptar bere, ore i seče. Ako dobiju Kosovo, svi ćemo u Srbiju. Živećemo na ulice. Zar da budemo njiovi robovi? Da ne da savaot - krsti se Miloš Garić.
Vlasnik ,,Cara Dušana" Nikola Kalamić zaviruje u svesku. Vrti glavom, cokće. Gleda espap. Pa opet u ,,raboš".
- Preživljavamo. Ete, gvirni u svesku. Dug se popeo na sto iljade. Ovde se živi ,,na svesku". Što da rabotim, mora se tako. Kad dobiju neki dinar, vraćaju. Moramo da se držimo zajedno. Mene mi nije za mene, nego za ovu micku decu. Leti gi šaljemo u Srbiju, da izađu iz ovaj kavez - vajka se Kalamić.
Protojerej Milenko, hočanski paroh, rodom iz Loznice, s nekom svečanom uzdržanošću govori o sudbini Velike Hoče. Svakog jutra on otključava crkvu Svetog arhiđakona Stefana iz 14. veka. Hoča je, zapravo, selo-muzej. Trinaest crkava i manastira nalaze se u ovom mestu.
- Imam papagaju Miću, ne puštamo ga iz kaveza. Tako smo i mi ovde navikli na kavez. Biće kako bog odluči. Mi moramo biti ljudi. U carstvo nebesko se ne ulazi u grupi, nego jedan po jedan. Svako će biti pitan šta je radio. Prezirem i Srbe neljude, a kamoli druge. Danas je kod mene bilo pet Albanaca. Za dobre ljude vrata su otvorena. Kako da ostavimo ovolike crkve? Tu se tapije na naše postojanstvo, šta drugo da kažem i mislim - pita se protojerej Milenko.
Stotinak metara od parohijskog doma - kafić ,,Pasaž". Hočanska mladež se tiska u zagušljivom prostoru. Cupkaju uz Madonu, Šakiru, Riblju čorbu... Kad su čuli da su došli neki novinari, odmah se namrštiše. ,,Dolaze i snimaju nas ko da smo majmuni, posle odu i nikom ništa".
- Prošle godine mi se porodila žena u Kraljevo. Morao sam tamo da gi vodim. Kad sam otišao u kraljevačku opštinu da izvadim potvrdu o rođenju na dete, nisu hteli da mi je daju odmah. Vikam gi da se vraćam na Kosovo i da ne želim tu da ostanem. Odma mi dali dokument. Nigde, znači, nesmo dobrodošli. Ovde moramo ostati, pa šta bude - kategoričan je Janko Baljošević.
Uveče, u Domu kulture - igranka. Među Hočanima i crnpurasti Indijac Raul Diala, regionalni administrator UNMIK-a.
,,Nou, nou", odgovara na našu molbu da kaže nešto za novine. Ipak, rekao je par rečenica.
- Ovde sam od 1999. Moj zadatak je da što više Srba zadržim. Još uvek radim taj posao, ishod je neizvestan. Ic okej - grohotno se nasmeja Indijac Raul. Sevnuše beli zubi.
Nakon igranke, opet smo u parohijskom domu. Popadija je spremila večeru. Beše i vina. I pesme. Do duboko u noć pevali su metohijske pesme Gavrilo Kujundžić, braća Brkići, Stanoje i Ljubomir, Velja Petković.
,,... Svaki mi kamen grumen zlata, tu mi je draga kapija svaka.” U dvorištu je brektao agregat. Ukrštali smo čaše s vinom. ,,Tako mi krsta, do malog prsta.” Što bude - biće.

RADMILA TODOROVSKI, DIREKTORKA „BANKE INTEZA” U KRALJEVU - piše Dragan Vukićević
Žene bi uspešnije vodile Kraljevo!

   • Ako analizirate i uspešnog muškarca, stara je priča, iza njega stoji uspešna žena. I ništa drugačije nije ni u suprotnom pravcu. Ako ste uspešna žena, iza vas stoji podrška i supruga i dece. Sigurno ne bih mogla da odradim posao koji sam odrađivala prethodnih godina da nisam imala punu podršku svoga supruga i dece

   Ne znam kako bih definisala šta znači biti uspešna žena. Mislim da je svaka žena koja je majka, supruga i koja je osnovne životne stvari, da tako kažem, odradila - uspešna žena. Ako smatrate da sam uspešna žena, ja ću odatle početi, ono osnovno gde sam sebe ostvarila, i mislim da sam dobra supruga i dobra majka pre svega. Naravno, osim toga, sama činjenica da sam studirala, da sam želela da još nešto u životu uradim, govori o tome da sam htela da iskompletiram svoju ličnost, da i u tom poslovnom svetu nešto postignem. Ovako za „Ibarske novosti” govori direktorka „Banke Inteza” u Kraljevu Radmila Todorovski, po nepodeljenom mišljenju jedna od najuspešnijih žena u Kraljevu, objašnjavajući u osmomartovskom intervjuu našeg lista šta znači biti uspešna žena.
- Sticaj okolnosti me je iz Fabrike vagona, gde sam prikupila neka osnovna znanja i počela da gradim karijeru, doveo u „Delta banku”, sada u „Banku Inteza”. U Fabrici vagona sam radila osam godina, a u „Banci Inteza” dvanaest. U „Delta banci” sam bila od samog osnivanja, sa pokojnom koleginicom Draganom Bićanin, i čini mi se svih dvanaest godina poprilično uspešno, tako da smo uzlaznom linijom došli do banke koja je vlastitim kapitalom i u svom poslovnom prostoru sa poslovnom koncepcijom u banku dovela negde oko 3.000 klijenata iz oblasti privrede, odnosno pravnih lica, i oko 10.000 tekućih računa građanstva.
• Da li je u biznisu prednost ili mana biti žena?
- Ja nisam osetila neke posebne probleme zato što sam žena. Uvek sam svoj posao odrađivala, mogu da kažem, na muški način, jer nije bilo lako kada smo se pojavili u Kraljevu. „Delta banka” nije bila baš poznata i nismo bili marketinški jako zastupljeni, tako da je koncepcija predsednika holdinga bila da morate da se dokažete najpre radom. Takav je tada koncept bio. Nikakve reklame nisu bile dozvoljene dok ne napravite nekakav poslovni rezultat, nešto što je bilo zacrtano da odradite za određeni period. To je bio ogroman izazov za ekipu koja je tada počinjala. Tako, da pomenem interesantan podatak, negde u septembru je zvanično zakupljen poslovni prostor i počelo je da se radi. I dobili smo zadatak da od septembra do Nove godine imamo bar 50 otvorenih žiro računa. Do tog zadatog perioda imali smo 153 otvorena žiro računa, što govori o tome koliko smo se za par meseci angažovali da totalno anonimnu priču pretvorimo u jednu finu polaznu osnovu za ono što će kasnije postati „Delta banka”.
Mislim da biti žena i nije tako loša stvar i nisam to nikada osetila kao manu. Postoji i taj deo priče gde će svaka žena reći, ukoliko je još u poslovnom svetu, da treba da uloži ogroman napor da postigne neki uspeh i da to nije nimalo lako. Ako hoćete da postignete sve obaveze kod kuće i na poslu i da date maksimum, onda nije lako, ali polazite od toga šta želite u životu. Tako da, kada pomirite te dve strane, onda ste kompletni. Sama činjenica da ste u svetu muškaraca i da treba sve to da ostvarite - za mene je bila popriličan izazov. U Kraljevu imamo i kolega i koleginica koje su na čelu banaka i nisam nikada imala problema u tim relacijama. Sasvim lepo sarađujemo i kad god me pitaju kako to da u Kraljevu ima toliko banaka, odgovor je da, ako je svaka banka našla neko svoje parčence pod suncem, radi i ima svoje klijente, to znači da može da funkcioniše, a koliko dugo i kako - to će reći tržište. Nadam se da će se i ta oblast konačno regulisati, jer još uvek mislim da koliko god se tvrdilo da samo tržišni mehanizmi određuju ovu kompletnu priču, ja se baš i neću složiti. Ima tu i drugih faktora koji još uvek bitno utiču. Onog trenutka kada samo tržište i ekonomija budu određivali kompletnu politiku u bankarstvu, priča će se malo iskristalisati i konačno krenuti onim pravcima kojima bankarstvo i treba da ide.
• Da li možete da zamislite situaciju da žena postane predsednik opštine Kraljevo?
- Mislim da bi žena sasvim solidno mogla da vodi opštinu Kraljevo. I reći ću vam, koliko god se mi trudili da pokažemo da muškarci uvek vode priču, ipak žene u raspolaganju finansijama imaju malo više osećaja i to bi mogla biti sasvim solidna priča. Mislim da bi se žena sjajno snašla na mestu predsednika opštine.

NAPORI DA KRALJEVAČKI KAJMAK I SIR POSTANU BREND OVOG KRAJA - piše Sonja Cvetković Mani vagone, u kajmaku je spas!    • Klasteri su najjednostavniji način udruživanja proizvođača, radi lakšeg načina poslovanja • U Kraljevu nedavno predstavljen ovaj projekat • Da li će bivše zadruge biti zamenjene na pravi način • Proizvđače najviše zanima ekonomska računica, ali i plasman i kvalitet • Formiran klaster poljoprivrednih proizvođača radi registracije brenda kraljevakog kajmaka i sira    Primena programa promocije zapošljavanja u Kraljevu počela je novembra 2004. godine, a jedna od realnih mogućnosti korišćenja resursa i zapošljavanja jeste poljoprivreda i formiranje klastera. U okviru poljoprivrednog klastera definisane su za sada tri grupe koje se bave razvojem voćarstva, stočarstva i mlekom i mlečnim proizvodima. Grupe za voćarstvo i mleko i mlečne proizvode su definisale neke od svojih ciljeva koje će realizovati u okviru klastera, dok grupa za stočarstvo radi na izradi plana aktivnosti i definisanju ciljeva u narednom periodu. S obzirom na veliku zainteresovanost članova klastera radne grupe koja se bavi proizvodnjom mleka i mlečnih proizvoda, dat je prioritet registraciji robne marke, odnosno brenda kraljevačkog kajmaka i sira. Da se krenulo u ozbiljan posao i da ih očekuje veliki rad, govori i podatak da su u ovaj projekat, osim poljoprivrenih proizvođača i predstavnika otkupljivača i prerađivača mleka, uključeni i predstavnici svih institucija, od lokalne samouprave do poljoprivrednih, veterinarskih stanica, Poljoprivredne škole, Privredne komore, udruženja i asocijacija. Prvi korak ka realizaciji cilja je već preduzet posetom prof. Ognjena Maceja, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je zadužen za proces registrovanja brendova. - Vrlo često slušamo da smo eko-sredina. To je danas u svetu jako cenjeno i naplativo, i mi takvu šansu ne možemo propustiti. Nažalost, mladih na selu ima sve manje, tako da društvo i institucije moraju što hitnije da preduzmu mere koje bi motivisale ostanak ili povraćaj mladih u sela. Zakon o geografskim oznakama porekla pojedinim proizvodima štiti geografski naziv zemlje, regiona, mesta kojima se označava proizvod. Ova vrsta zaštite na našem području je vrlo aktuelna, posebno za bele sireve u salamuri. Do sada su zaštitnu oznaku dobili sjenički, svrljiški, somborski, somoljski sir, zatim pirotski kačkavalj i zlatiborski kajmak. Mislim da smo na dobrom putu da i kraljevački sir i kajmak dobiju svoj brend. Mogućnost ovih klastera je velika. Osim brenda, računamo i na veći razvoj stočarstva, veću zaposlenost i, naravno, plasman našeg proizvoda, što će usloviti i zdravu ekonomiju - naglasio je prof. dr Ognjen Macej. Naš stočni fond je nažalost na nivou pedesetih godina, tako da moraju da se ulože veliki napori i sa daleko viših instanci, poštujući želju seljaka da se vrati izvornoj hrani. Statistika pokazuje da je po popisu iz 2004. godine brojno stanje goveda na teritoriji opštine Kraljevo 29.706 grla. Od toga je 20.777 stelnih junica i krava, dok je tovnih grla popisano 8.929. Opštinu pokriva jedna industrijska mlekara sa dnevnim prilivom mleka od oko 50.000 litara i tri zanatske mlekare sa još desetak hiljada litara. Evidentirana su tri objekta u domaćinstvima za proizvodnju sira i kajmaka, dok osam otkupnih stanica mesečno distribuira van Kraljeva oko 45.000 kilograma sira i kajmaka. Procenjuje se da oko pedeset individualnih proizvođača zakupljuje tezge na mlečnoj pijaci u Kraljevu, pa je tako ovaj broj u ukupnoj proizvodnji teško proceniti. Zakon kaže da se promet mleka i mlečnih proizvoda može obavljati samo u objektima koji ispunjavaju veterinarske i sanitarne uslove, a do kraja 2009. godine mora se uvesti i sitem bezbednosti proizvoda. U statistiku podataka nisu ušla domaćinstva koja proizvode mleko i mlečne proizvode samo za svoje potrebe, a takvih u Srbiji ima najviše. UZ KAJMAK DO NOVIH RADNIH MESTA Jedan od ciljeva klastera jeste i zapošljavanje. Lokalni koordinator Projekta promocije zapošljavanja Tanja Đorđević kaže da je upravo radi stvaranja novih radnih mesta i privrednog rasta počeo proces formiranja klastera. Najvažnija prednost klastera je njihov pristup inovacijama, praktičnom znanju i obučenoj radnoj snazi. Oni svojim članovima pružaju prednosti koje pojedinačne firme ne bi mogle same da ostvare. - Osim toga, razvoj klastera je od velikog značaja pre svega za region. Otvaranje novih radnih mesta je na taj način realno moguće, i to za radnike različitih profila i stepena obrazovanja. Prvenstveno mislim na fizičke radnike, koji bi bili edukovani za rad u ovim mini-mlekarama i plantažama voća, kao i na agronome i veterinare, koji bi pružali stručnu pomoć - kaže Đorđevićeva. Predsednik komisije za poljoprivredu opštine Kraljevo Dragan Ivanović ističe da će lokalna samouprava uvek podržavati ovakve projekte, jer, kako je rekao, poljoprivreda je naša realnost. Kreditiranje poljoprivrednika će se nastaviti i u ovoj godini, nešto većim sredstvima, koja, naravno, nisu dovoljna u odnosu na interesovanje. - Ako brendiranje kraljevačkog kajmaka bude uspešno, biće to samo dobar putokaz kako da nastavimo dalje i pomognemo našim proizvođačima. Gašenjem zadruga i asocijacija, naš seljak je delimično ostao sam. Ali, ovim vidom novih udruživanja imaće šansu da opstane, proda svoj proizvod, unapredi znanje i tehnologiju, bude zadovoljan i ekonomskom računicom. Infrastrukturno će u opštini Kraljevo ova godina biti daleko rodnija, jer su namenski od Direkcije odvojena znatno veća sredstva, tako da će i ruralna područja biti bliža gradovima - kaže Ivanović. Za implementaciju ovakvih projekata u Kraljevu je angažovana Američka konsultantska kuća Vrldvajd stratedžik ink (Njorldnjide Strategies Inc). Džejn Dejli, šef ovog tima, u Kraljevu je godinu i po dana. Do sada je, kaže, zahvaljujući sličnim programima, zaposlenje našlo oko pet stotina ljudi. Poljoprivredu naše zemlje vidi kao dobru šansu, jer smo svrstani u zemlje sa visokom ocenom eko-proizvoda, od vode do hrane. - U Srbiju smo došli sa jasnim ciljem, kao što smo to činili i u drugim tranzicionim zemljama - da pomognemo nezaposlenima da pronađu možda svoj skriveni afinitet prema drugim oblastima za koje nisu obučeni i da ih obučimo. Treba pomoći i malim proizvođačima da ojačaju, da se stručno usavrše i da prošire svoja znanja. Kajmak nije nepoznat u Evropi i već je standardizovan. Očekuje nas veliki posao i nadam se da ćemo uspešno da ga realizujemo. Treba graditi poslove na ekonomskoj osnovi, jer samo zadovoljan čovek može biti motivisan za dalji posao i svoju porodicu - naglasila je Dejlijeva. - Volim Srbiju, Kraljevo, jako mi se dopada i vaš kajmak i ako me pitate da li ćemo uspeti - hoćemo. Nadam se da će vaš kajmak biti poznat ne samo u Evropi, već i u svetu. Moj odgovor je - da! BRENDIRANJE KAJMAKA I SIRA Kako dobiti brend? Ako želimo da naši najbolji mlečni proizvodi dobiju geografsku zaštitu i zaštitu porekla, neophodno je da sledeći uslovi budu ispunjeni: da su proizvedeni od mleka od koga se autohtono proizvode, da se proizvode u tačno ograničenom geografskom području (klima, vrsta zemljišta, položaj, prirodna vegetacija), prerada treba da zadrži tradicionalne principe koji će biti pod stalnom kontrolom, da ispunjavaju način proizvodnje i zrenje, kvalitet i karakteristike proizvoda, imaju ekskluzivno pravo na originalan naziv, a ako se proizvode za šire područje, dodaje se i naziv zemlje. Zaštita mora biti jasno označena i podležu stalnoj kontroli, a ako to ne ispunjavaju, brišu se sa spiska. Ne treba ni pominjati da u klasteru mogu biti samo registrovana domaćinstva.

• Stiče se utisak da je ženama, pogotovo mladim, u ovim tranzicionim godinama jako teško na poslu. Da su nezaštićene. U kojoj meri su žene, kada su posao i karijera u pitanju, zaista ravnopravne?
- Mislim da je to nešto što treba iskristalisati. Kada sam se ja zapošljavala, imali ste priču da se prijavite na biro za zapošljavanje. Prema uspehu sa fakulteta, prema godinama čekanja i prema svim drugim kriterijumima se dobijao posao. To su bile, uslovno rečeno, srećne godine, kada je bilo relativno lako doći do posla. Otvarala su se nova radna mesta, tako da je tada moglo da se dođe do posla. Sada ima mnogo manje radnih mesta i kada se raspisuju konkursi za radna mesta, uslovi bivaju katastrofalni. Kada pročitate uslove koje firma traži od vas, poznavanje rada na računaru, znanje stranog jezika, vozačka dozvola, mogućnost korišćenja privatnog automobila... ponekad se uplašite da li sve to možete da ispunite i da konkurišete na takva radna mesta. Možda i poslodavci forsiraju priču u smislu tog vašeg pitanja i smatraju da će u muškarcu naći sve to, pa je otuda ženama malo problematičnije. Čini mi se da se, da sam na početku karijere, ne bih mnogo uplašila tih uslova, mada i današnje mlade žene i devojke manje-više ispunjavaju te uslove. Tako da se, dok čekaju posao, više angažuju da završe što više tih kurseva za rad na računaru, poznavanje engleskog jezika, tako da mi se ne dopada priča da se u tom delu forsiraju muškarci. Čini mi se da je ondašnji sistem prijema na radno mesto bio pametniji, bolji, ravnopravniji.
• Da li bi plata da je muškarac na Vašem položaju bila veća?
- Gledajući pre svega Kompaniju „Delta”, na visokim položajima ima i žena i muškaraca, i plata ne zavisi od toga. Ni poslovni uspeh i rezultati ne zavise od toga da li banku ili posao vodi muškarac ili žena, već samo da li je neko našao pravi način da razvije poslovnu jedinicu, da uspešno animira klijenta. A neću ni preterati ako kažem da je na čelu poslovnih jedinica više žena. Mada, možete pogledati u Kraljevu, i na čelu drugih banaka ima dosta žena koje uspešno obavljaju svoje poslove.
• U čemu je tajna Vašeg uspeha?
- Čak i ako analizirate uspešnog muškarca, stara je priča, iza njega stoji uspešna žena, i ništa drugačije nije ni u suprotnom pravcu. Ako ste uspešna žena, iza vas stoji podrška i supruga i dece. Sigurno ne bih mogla da odradim posao koji sam odrađivala prethodnih godina da nisam imala punu podršku svoga supruga i dece, koja su u momentu kada sam počinjala ovu priču bila relativno mala. Oni su sad momci i imam njihovu punu podršku.
Dok su bili mali, muž mi je maksimalno pomagao. Svi smo imali neke svoje zadatke srazmerno i godinama i mogućnostima, i to je lepo funkcionisalo uz malu pomoć ,,baka-servisa", koji je samo to i bio. Što se vaspitanja i ostalog oko dece tiče, mislili smo da je to naša obaveza i zadovoljstvo i zadovoljni smo onim što smo postigli. I mi smo ponosni roditelji.

ZDRAVSTVO

ZDRAVSTVO PRED IZAZOVOM - piše Anđelka Milošević
Najveća greška - ne priznati grešku

   • Najčešća greška zaboravljena gaza u telu pacijenta • Prošle godine u Ministarstvo zdravlja stiglo više od 800 prijava • Greške lekara ipak teško dokazati

U Ministarstvo zdravlja Srbije tokom prethodne godine stiglo je više od 800 prijava pacijenata koji nisu bili zadovoljni uslugama u zdravstvenim ustanovama. Sumnje na lekarsku grešku navedene su u oko 150 slučajeva. Sudeći po broju prijava pristiglih zdravstvenoj inspekciji, pacijenti u Srbiji se najčešće žale na rad ginekologa, hirurga, stomatologa i lekara u hitnoj medicinskoj pomoći. Tako su, na primer, najčešće greške zaboravljena gaza u telu pacijenta ili, pak, pogrešno postavljena dijagnoza. To je očigledan propust lekara. Međutim, postoje i greške koje se ne prijavljuju. One ostaju nepoznate pacijentu, pa ponekad za njih jedino zna lekar koji je lečio obolelog. Za pacijenta je u tom slučaju važno da zna da su namere lekara bile usmerene u najboljem pravcu, da je lekar preduzeo sve da pomogne pacijentu. Ali, kako lekari vole da kažu, oni nisu svemogući i ne mogu da znaju celokupnu medicinu. Samim tim, nisu uvek u mogućnosti da u svakom slučaju urade što je najbolje za pacijenta.
- Najveća greška je ne priznati grešku - smatra direktor Zdravstvenog centra ,,Studenica” doktor Dragan Arsić. - Ima lekara koji, kada načine grešku, kažu da se to događa i drugima. I to je greška - dodaje dr Arsić - zbog toga što je najveća greška ona koja se ne može ispraviti.
U kraljevačkoj zdravstvenoj ustanovi, kao i u svim drugim, stručnih grešaka je bilo. Na sreću, nijedna sa fatalnim ishodom. Da su češće, kraljevačka Bolnica ne bi bila izabrana kao najbolja u Srbiji, istakao je naš sagovornik.
Izabrana jeste, ali ne i proglašena, upravo zbog lekarske greške. Doktor Arsić podseća javnost da je tadašnji lekar konsultant, bez saglasnosti pacijentkinje, operisao pogrešnu nogu i da se lekarska greška u ovom slučaju još uvek utvrđuje, tj. stručna komisija još uvek nije dostavila konačan nalaz. Ipak, greške lekara treba odvojiti od nesavesnog lečenja, dodao je. Stručna komisija ima i mogućnost da preko obdukcionih nalaza, kod smrtnih ishoda, demantuje ili potvrdi grešku lekara. Takvi podaci dostupni su i sudu i javnosti. Ali, mnogi slučajevi ni ne izađu pred lice pravde, jer pacijenti unapred znaju koliko je mukotrpan i dugotrajan proces koji sledi. Često obeshrabruje i činjenica da, čak i kada se krivica dokaže, posle odsluženja kazne, zaposleni ima pravo da se i dalje bavi istim poslom. Zato oštećeni pacijenti ili njihova rodbina najčešće odustaju od tužbe. Novu nadu pacijenti vide u formiranju lekarskih komora. Preko njih lekar može da dobije, ali i da izgubi licencu za rad. Zbog greške, akreditaciju može da izgubi čak i zdravstvena ustanova u kojoj lekar radi. Kako bi lekari zaštitili svoje stavove, veoma je važno uredno vođenje medicinske dokumentacije.
- Medicinska dokumentacija može da bude jedini argument u odbrani lekara kada se procenjuje lekarska greška - kaže direktor Dragan Arsić.
Lekari imaju komoru. A način da pacijent ostvari svoje pravo, ako je žrtva greške, jeste da se obrati advokatu u ustanovi, poznatom kao pacijentov advokat. Ako smatra da on nije ništa preduzeo, može da se obrati i dopisom direktno Ministarstvu zdravlja.


DO KRAJA MARTA U KRALJEVAČKU BOLNICU
Stiže nov skener

   • U kraljevačku Bolnicu ovog meseca stiže skener. Instaliranje se očekuje početkom maja, kada bi i prve, savremenije dijagnostičke procedure na njemu bile obavljene

   Zahvaljujući gospodinu Darku Marinkoviću, koji već desetak godina živi i radi u Torontu, a poreklom je iz ovih krajeva, Bolnica u Kraljevu dobiće još jedan skener. Marinković je elektroinženjer i zastupnik ,,Filipsa” u bolnici u Torontu. Saradnja i kontakti sa tamošnjim direktorom i zaposlenima rezultirali su idejom da skener bude poklonjen Kraljevu.
   Reč je o aparatu marke ,,Filips”, novije generacije, koji je kratko vreme korišćen u kanadskoj bolnici. Vredan je oko milion dolara, a karakterišu ga brzina, savremenija dijagnostika, manje zračenje. Od prateće opreme, Bolnica će dobiti i novu rendgen cev i sve rezervne delove, vredne 25.000 dolara.
   Prema rečima dr Zvonka Veselinovića, direktora kraljevačke Bolnice, glavni deo finansija, oko 80 odsto transportnih troškova, snosiće kancelarija princeze Jelisavete Karađorđević u Torontu. U toku su dogovori sa beogradskom kancelarijom i, ako sve bude po planu, skener će iz Kanade biti poslat sredinom ovog meseca. Stručnjaci će ga instalirati početkom maja. Predviđeno je da to bude u prostorijama pored već postojećeg skenera.
- U toku je izrada projekta za adaptaciju prostora. Najbitnije je uraditi zaštitu od jonizujućeg zračenja i sve ono što zakonodavac zahteva. Sa novim skenerom, a naročito sa oba u funkciji, zadovoljavamo više od 95 odsto dijagnostičkih potreba, za ovaj nivo koji imamo - kaže dr Veselinović i dodaje da će, prema projektu Svetske banke, Bolnica u Kraljevu dobiti i drugu veoma značajnu opremu, između ostalog, i tri potpuno nova ultrazvuka.


NAUČNI SKUP DOKTORA STOMATOLOGIJE
Nove metode lečenja

   • Profesori Stomatološkog fakulteta iz Beograda održali su predavanja iz oblasti prodontologije i dečje stomatologije

Naučni skup doktora stomatologije održan je 4. marta u kraljevačkom multimedijalnom centru ,,Kvart". Skupu je prisustvovalo oko dve stotine učesnika, stomatologa vlasnika privatnih ordinacija i zaposlenih u državnim zdravstvenim ustanovama. Pored domaćina, savetovanju su prisustvovali doktori stomatologije iz Kragujevca, Kruševca, Niša, Novog Pazara, Čačka, Vrnjačke Banje, Jagodine, Trstenika. Teme su bile nove metode lečenja u savremenoj stomatologiji. Ugledni predavači, profesori beogradskog univerziteta, govorili su o novinama u terapiji i rehabilitaciji osoba obolelih od parodontopatije, jedne od najčešćih bolesti, i zbrinjavanju pacijenata posle povreda zuba. Profesor dr Božidar Dimitrijević, u svetu priznati parodontolog, održao je predavanje o mogućnostima složene parodontološke i inplantološke terapije i protetske rehabilitacije obole-lih. Posebno je naglasio da se oboljenja, koja su doskora bila neizlečiva, zahvaljujući savremenim hirurškim metodama, sada mogu lečiti ugradnjom koštanih i zubnih inplantata.
Preventivne mere u svetu, a i kod nas, pružaju nadu da će zubni kvar (karijes) biti iskorenjen, ali uvek prisutne povrede zuba (traume) u igri, sportu, saobraćaju... posebno kod mladih, garantuju da će stomatolozi i dalje imati posla. O principima zbrinjavanja tih povreda zuba govorio je profesor dr Dragan Beloica, profesor sa Klinike za dečju stomatologiju beogradskog Stomatološkog fakulteta, poreklom Kraljevčanin. On je posebno ukazao na najnovije rezultate istraživanja američke dentalne akademije, na kojoj su definisana pravila (doktrine) postupka i terapijskih metoda u urgentnim situacijama. Ti standardi doprinose jednostavnijem i uspešnijem lečenju ovih povreda. To je, istovremeno, i pomoć svim doktorima stomatologije u svakodnevnoj praksi.
Pored ovih tema, učesnici skupa upoznati su i sa najnovijim materijalima koje proizvodi ,,GC" kompanija, jedna od najpoznatijih svetskih dentalnih firmi, i primenom tih proizvoda u savremenoj stomatologiji. Tu prezentaciju obavila je Željka Savić, stručni saradnik kompanije.
Posle predavanja učesnici su postavili brojna pitanja predavačima, a takvo interesovanje govori o značaju i aktuelnosti tema. Inače, savetovanje je prvi put, ali prema opštoj oceni, izuzetno uspešno, organizovao Aktiv privatnih doktora stomatologije iz Kraljeva, uz posebno zalaganje organizacionog odbora u sastavu dr Dragoslav Teodosijević, dr Miško Jel-čić, dr Ljubiša Krsmanović i dr Miodrag Stanojević. Na posebno zadovoljstvo organizatora, odazvali su se i stomatolozi iz državnog sektora, bez obzira na sve trenutne probleme, sukobe i interesne podele. Namera Aktiva je da u cilju permanentnog obrazovanja stručnjaka stomatologije i približavanja naučnih dostignuća doktorima koji rade u unutrašnjosti Srbije to postane stalna praksa.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ODRŽAN SVEČANI KONCERT CRKVENOG HORA „SVETI ARHIĐAKON STEFAN” - piše Slobodan Rajić
Pesma za duhovno uživanje

   • U Narodnom muzeju u Kraljevu hor održao koncert povodom pet godina od osnivanja, na kojem je izveo veći broj duhovnih i svetovnih horski obrađenih pesama • Nastavak crkvene horske tradicije, omasovljenje, saradnja sa drugim sličnim horovima i izdavanje CD-a sa izborom najlepših pesama neki od osnovnih ciljeva u daljem radu hora • Zahvalnice za dosadašnju podršku i saradnju • Nastupu hora prisustvovao i vladika žički g. Hrizostom, kao i brojni posetioci

   Povodom pet godina postojanja i rada, mešoviti crkveni hor „Sveti arhiđakon Stefan” u Narodnom muzeju u Kraljevu održao je prošle subote veličanstven koncert, pravi melem za dušu i umetničko, duhovno uživanje. Pred velikim brojem posetilaca, kakav nije zabeležen u muzejskim prostorijama, hor je u prvom delu izveo crkvene duhovne pesme, a u drugom svetovne kompozicije - horske obrade izvornih narodnih pesama.
Kako je na svečanosti saopšteno, ovaj crkveni hor pri hramu Svete trojice u Kraljevu počeo je da radi u februaru 2001. godine sa blagoslovom počivšeg episkopa Stefana. Nekoliko zaljubljenika u horsko pevanje, predvođenih Dunjom Marinković, imalo je veliku želju da se u kraljevačkoj crkvi Svete trojice, posle niza godina, opet čuje crkveno horsko pevanje. Njihovim trudom ubrzo je organizovana prva horska audicija, na koju su došli mnogi od pevača koji su učestvovali i na svečanom koncertu.
Hor je osnovan pod imenom „Sveti Sava”. Prema saznanjima, još početkom prošlog veka u Kraljevu je postojao crkveni hor koji je nosio isto ime, a kasnije ga promenio u „Sveti arhiđakon Stefan”. Skoro dve godine po osnivanju, članovi današnjeg hora, u eparhijskom domu, gde održavaju probe, pronašli su, kako je rečeno, jednu fotografiju iz tridesetih godina prošlog veka. Na njoj je hor koji je brojao 40 članova, a nosio je ime „Sveti arhiđakon Stefan”. Zbog toga i današnji crkveni hor pri hramu Sv. trojice u Kraljevu od 2003. godine uzima ovo ime i počinje da slavi ovog svetitelja i kao svoju krsnu slavu, baš kao i hor - preteča.
Tokom proteklih pet godina kroz hor je prošao veći broj nadarenih pevača. Neki su ga napustili zbog odlaska na školovanje ili preseljenja u druge gradove, ali su svi dali doprinos zapaženim nastupima ovog hora i danas su, kad dođu u Kraljevo, rado viđeni gosti. Pored učestvovanja na bogosluženjima, pre svega liturgijama, u crkvima i manastirima, ne samo u Kraljevu, hor je nastupao i na mnogim prigodnim koncertima, a imao je i zapažen nastup na Prvom saboru crkvenih horova Eparhije žičke. Sarađuje i sa većim brojem horova u zemlji, organizuje posete našim manastirima, gde učestvuje u bogosluženjima, i druge zanimljive aktivnosti. Kako ističe Dunja Marinković, umetnički rukovodilac i dirigent, pored nastavka crkvene horske tradicije, trenutni cilj ovog hora je da se omasovi i podmladi i da uskoro objavi CD sa izborom svojih najlepših pesama.
Za doprinos i podršku afirmaciji hora i saradnji sa njim na svečanom koncertu dodeljene su i specijalne zahvalnice jednom broju institucija i pojedinaca.
Svečanom koncertu hora „Sveti arhiđakon Stefan” u Narodnom muzeju prisustvovao je i njegovo preosveštenstvo vladika žički gospodin Stefan.



OSNOVNO OBRAZOVANJE OD NAREDNE JESENI - piše Bojana Milosavljević
Škola ,,lakša" za trećinu

   • Od 1. septembra ove godine stariji osnovci u Srbiji (od petog do osmog razreda) moći će da predahnu i odahnu. Dosadašnje gradivo biće smanjeno za trećinu • Iako još nisu urađeni novi programi, gotovo svi se slažu da je ovaj ,,rez" bio odavno potreban

   Ministarstvo prosvete i sporta Srbije i Zavod za unapređenje kvaliteta obrazovanja još nisu sačinili nove (skraćene) planove i programe rada za starije osnovce. Analogno tome, ni uybenici za narednu školsku godinu nisu prilagođeni najavljenim redukovanim programima. O samom zahvatu i prosvetni radnici saznaju uglavnom iz medija i međusobno razmenjenih informacija.
Najava da će se učenici i predavači rasteretiti za tačno 30 posto suvišnog gradiva, naišla je na opšte odobravanje. Mnogi od njih, upitani, kažu, međutim, da to i nije neka posebna novina, kako na sva zvona želi da je predstavi aktuelni ministar srpske prosvete Slobodan Vuksanović.
- Tokom četvrt veka rada u osnovnoj školi i te kako sam uočila mnogo zastarelog, nejasnog, suvišnog, i sama sam iz programa izbacivala pojedine lekcije. Znam da su to radile i ostale kolege. Sve to može i dalje da se preuređuje, bez, nazovi, novih programa rada, posebno ako se sam nastavnik dobro organizuje - kaže profesorka maternjeg jezika u jednoj kraljevačkoj školi.
Ovi samostalni zahvati imaju uporište u samom Zakonu o obrazovanju koji, pored ostalog, kaže da je nastavni plan i program samo okviran, a da u njemu predavač može da deluje samostalno u obimu do 30 posto propisanog gradiva. Pitanje je koliko je nastavnika do sada koristilo ovakvu slobodu i kreativnost, ali je dobro to što će od sada makar sve da bude saobrazno. Važno je i to da će fond časova za svaki predmet ostati kao i do sada, ali da će oni biti preraspoređeni, po obrascu: jedan čas predavanja, a jedan - utvrđivanja gradiva. U pojedinim predmetima praktična nastava će dobiti mnogo više vremena, ili će broj časova obnavljanja biti veći od onih tokom kojih se predaje gradivo.
Za sada nema sumnje da su najavljenim skraćenjem obima lekcija svi zadovoljni i saglasni - đaci, roditelji koji moraju da pripomažu u učenju, a i nastavnici koji su godinama ukazivali na potrebu da se školski programi prilagode novim vremenima i generacijama čija su interesovanja drugačija u odnosu na prethodne.

OD JESENI - PREDŠKOLSKI PROGRAM
Svi mališani u Srbiji koji narednog septembra budu imali između pet i po i šest godina, obavezno će pohađati - pripremni školski program. Ovim će predškolsko postati deo obaveznog obrazovanja. Od školske 2007/2008. godine vrtić ili škola u kojoj je dete pohađalo pripremnu nastavu davaće potvrdu na osnovu koje se ono upisuje u prvi razred osnovne škole.
Ovakva nastava trajaće šest meseci, pet dana u sedmici i po četiri sata dnevno. Biće besplatna, a izvodiće je vaspitači, sa ciljem da buduće prvake pripreme za pisanje i čitanje. Osim ovoga, razvijaće im motoriku, koordinaciju pokreta, moć zapažanja i slično. Deca će učiti iz radnih listova, a ne iz uybenika. Sve ovo usklađeno je sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a program pripremne nastave uradio je Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja. Svim ovim novinama se primarni školski sistem u Srbiji uvodi u devetogodišnje osnovno obrazovanje, baš kao i u mnogim evropskim zemljama.



MALO FAKULTETA U SKLADU SA BOLONJOM
Kraljevački ,,mašinci" među prvima

   • Na tri univerziteta u Srbiji (Beograd, Novi Sad i Kragujevac) svega jedanaest fakulteta program studija uskladilo sa Bolonjskom deklaracijom. Kraljevački Mašinski fakultet u maloj grupi visokoškolskih ustanova, povezanih sa velikom evropskom akademskom ,,porodicom"

   U toku je izrada izveštaja o rezultatima u radu na implementaciji principa Bolonjske deklaracije, koji će potom biti prosleđen evropskoj Komisiji za obrazovanje. Dokument će dati nešto povoljniju sliku, kada je o našem visokom obrazovanju reč, nego što je to bio slučaj prošle godine. Utisak je, ipak, da je reformisanje srpskog visokog školstva moglo da bude i na samom početku brže.
   Mašinski fakultet u Kraljevu, koji radi u sastavu Univerziteta u Kragujevcu, jedan je od 11 koji su programe i planove studijskih grupa prilagodili sveevropskom zahtevu za modernizacijom i efikasnošću. Ovaj put sledila su još dva kragujevačka fakulteta: takođe Mašinski i Učiteljski u Jagodini.
Od 13 novosadskih fakulteta Bolonjsku deklaraciju primenjuju samo tri, a na najvećem državnom - Beogradskom univerzitetu, koji čini 30 visokih škola, ,,Bolonja" je ove školske godine zaživela na samo - pet. Nema podataka koliko viših škola u Srbiji radi po ovom principu. U nastavku reforme visokog obrazovanja kod nas sledi izbor članova Nacionalnog saveta i donošenje statuta i reorganizacija univerziteta i viših škola, a sve to mora da bude završeno najkasnije do 10. decembra ove godine.


KRALJEVO: PROTEST PROTIV NASILJA U ŠKOLAMA
Danas učionice prazne

   Povodom nedavnog oružanog prepada na profesora i učenike jednog odeljenja Ekonomsko-trgovinske škole u Kraljevu, koji se dogodio na samom času, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) za danas je predvidela obustavu nastave u svim kraljevačkim školama, članicama ovog sindikata. Protest je znak upozorenja državi i najvišim institucijama dužnim i obaveznim da brinu o zaštiti života i integriteta svih građana. Istovremeno, štrajk je i dokaz solidarnosti prosvetnih radnika sa koleginicom na koju su dvojica prestupnika atakovali.
   Odluku o jednodnevnom štrajku doneo je Glavni odbor Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kao jedan od tri vodeća u našem obrazovanju. Na području kraljevačke opštine čak 21 škola, sa više od hiljadu prosvetnih radnika, sindikalno je organizovana u Uniji. Živan Pešić, član Glavnog odbora USPRS iz Kraljeva, o ovom iznuđenom i nužnom protestu prosvetnih radnika, kaže:
   - Škola, nažalost, danas sve više postaje stecište raznih kriminalnih radnji i događaja, u kojima su podjednako ugroženi učenici i nastavnici. Mi smo i ranije ukazivali na ovaj veliki problem i tražili da institucije društva preduzmu efiksane mere, što se do sada nije dogodilo, osim delimično - u smislu angažovanja školskog policajca. Ali, u ovom najnovijem slučaju nasilja, pokazalo se da samo jedan policajac nadzire četiri škole. U vreme prepada u Ekonomsko-trgovinskoj i taj je bio na godišnjem odmoru, a niko ga nije zamenjivao.
   Do zaključenja ovog broja lista nismo dobili pouzdanu informaciju da li će današnji protest članova Unije iz Kraljeva podržati i šest osnovnih škola koje su članice drugih prosvetarskih sindikata (Žiča, Vrba, Sirča, Godačica, Vitkovac i ,,Vuk Karadžić" u Ribnici). U svakom slučaju, današnjim protestom prosvetni radnici uputiće još jedan apel i roditeljima učenika da se aktivno uključe u rešavanje nagomilanih i ozbiljnih problema u školama.