Zamene odbornika
Izlile se Morava i Gruža
Parastos vizionaru moderne Srbije
Slobodan Milošević (postmortales)
Klub prijatelja dece
Konačno kutak po volji
Češki audio arhiv i srpska kulturna baština
Mladi i sposobni dobiće šansu u Srbiji!
Čik sad da popušite!
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, karate

STRUKTURA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO POSLE DVE GODINE - piše Slobodan Rajić
Zamene odbornika

   Kraljevačka Skupština opštine konstituisana je pre nešto više od dve godine, u decembru 2003, posle rešenja opštinske izborne komisije kojim je, na osnovu rezultata izbora, dodelila mandate za 70 odbornika, koliko „lokalni parlament” u Kraljevu ukupno broji. Podsećanja radi, odborničke mandate je dobilo osam političkih stranaka: SRS - 13, SPO - 12, DS - 11, DSS - 10, G 17 plus - devet, SPS - sedam, DHSS - pet i Nova Srbija (NS) - tri.
Posle konstitutivne sednice formirana vladajuća lokalna koalicija koju čini pet stranaka (SPO, DSS, G 17 plus, DHSS i NS) obezbedila je skupštinsku većinu od 39 odbornika, dok su opozicione stranke (SRS, DS i SPS) ostale u manjini (31). Danas, posle nešto više od polovine skupštinskog mandata, odnos skupštinske „većine” i „manjine” ostao je nepromenjen (39:31), što se pokazalo i na prošloj, 19. sednici SO Kraljevo, kada su usvojeni budžet opštine i program uređenja građevinskog zemljišta za 2006. godinu.
Međutim, nosioci mandata i struktura odbornika u „lokalnom parlamentu” su se u proteklom periodu dosta promenili. Naime, iz raznoraznih razloga, najviše zbog odlaska pojedinih odbornika na druge dužnosti i „sukoba interesa”, a manje zbog unutarstranačkih previranja, u skladu sa izbornim zakonom, veći broj odbornika zamenjen je sledećim sa izbornih lista. U protekle dve godine u Skupštini je zamenjeno ukupno 11 odbornika ili 15,6 odsto. Skupštinska opozicija (SRS, DS i SPS) je ostala u istom sastavu, dok je vladajuća većina zamenila jedan broj svojih odbornika. Najviše zamena bilo je u DHSS-u - tri, dok je po dva odbornika zamenile preostale četiri stranke vladajuće koalicije (SPO, DSS, G 17 plus i NS), s tim što je u G 17 plus jedan odbornik dva puta zamenjen drugim sa liste.
Naravno, zbog ovih zamena delimično je promenjena i struktura odbornika po obrazovanju, zanimanju, starosti, socijalnom statusu i drugim karakteristikama, dok je broj žena odbornika u Skupštini opštine ostao isti - 14. Neznatno je smanjen je broj inženjera, lekara i službenika, a povećan broj prosvetnih radnika, pravnika i ekonomista. I odnos odbornika po mestu stanovanja je približno isti: grad Kraljevo sa najužim prigradskim naseljima ima u Skupštini dve trećine odbornika (47), a seoska područja samo jednu (23), i u odnosu na prvobitni sastav sa sela je više samo jedan odbornik.
Interesantno je i da su zbog unutrašnjih previranja u Srpskom pokretu obnove (na višem nivou pre svega) tri odbornika napustila ovu odborničku grupu i postala „samostalni odbornici”, priključivši se odborničkoj grupi Nove Srbije. Nadležno Odeljenje za skupštinske poslove je još 16. septembra prošle godine dobilo dopis o formiranju nove odborničke grupe od šest „članova” pod nazivom „Nova Srbija i samostalni odbornici ’Složno za Kraljevo’”. Tu grupu danas čine tri odbornika NS Srđan Spasojević, Milan Šekularac i Milan Stevanović i samostalni odbornici, bivši iz SPO - Vladanka Todorović, Svetlana Vesković i Branko Jovičić. Takođe je posle stranačkih lokalnih izbora u Demokratskoj stranci nadležna skupštinska služba dobila dopis da je za šefa odborničke grupe ove stranke umesto Milana Vukovića imenovan Vukomir Mitrović, dok za novog šefa te grupe, umesto dr Miloša Babića, služba još nije dobila dopis i očekuje ga.
Sve ove promene u proteklom periodu neminovno su se odražavale i na odnose snaga i ponašanja u lokalnoj skupštini u Kraljevu, što se i pokazalo na pojedinim sednicama kada vladajuća koalicija, pre svega, nije bila uvek jedinstvena, pa pored ostalog zbog toga, ali i nekih suštinskih zamerki, u decembru nije na vreme usvojen budžet opštine za 2006.
S obzirom na dosadašnja iskustva, ne bi bilo iznenađenje da i u narednom periodu dođe do promena u sastavu Skupštine opštine. Sve to pokazuje da su u pravu bili kritičari postojećeg Zakona o lokalnim izborima, koji su još u vreme javne rasprave ukazivali na neke nedostatke. Najpre, da proporcionalni izborni sistem nije dobar za lokalni nivo jer se, kako su govorili, može dogoditi da „odbornici sa izborne liste jedne stranke budu svi iz istog solitera”, a da se potom dešavaju česte zamene sa liste i razne „trgovine” mandatima. Zatim da odbornici, kao i poslanici, shodno tumačenju Ustavnog suda, na lokalu ne treba da budu nosioci svojih mandata i u vreme primene proporcionalnog izbornog sistema. I kritičari i politički analitičari, zbog ovih, ali i drugih nedostataka, i danas ukazuju na neophodnost promene izbornih zakona i za republički i za lokalni nivo, pri čemu preovladava mišljenje da za lokalnu samoupravu treba vratiti prethodni većinski izborni sistem i glasanje za odbornike, baš kao i za predsednika opštine, „po imenu i prezimenu”. To bi, po njihovom mišljenju, doprinelo većem kvalitetu kandidata, boljoj teritorijalnoj zastupljenosti i boljem i efikasnijem skupštinskom radu i donošenju odluka u narednom periodu, posle sledećih parlamentarnih izbora. Da li će ti predlozi biti usvojeni, preostaje da se vidi.

DUGA ZIMA UZIMA DANAK - piše Rajko Sarić
Izlile se Morava i Gruža

   • Poplavama ugroženo više stotina domaćinstava • Uništena stočna hrana i orance • Zbog izlivanja fekalnih voda moguća zarazna infencija • Cisterne ponovo na ulicama

   Višednevne padavine u poslednje dve nedelje uzrok su izlivanja Zapadne Morave, Gruže, usled čega je više stotina domaćinstava u kraljevačkom regionu poplavljeno. Nivo Ibra konstantno raste, ali je još u granicama normale, odnosno ispod nivoa redovne odbrane od poplava. Nivo Zapadne Morave stagnira, kažu stručnjaci. Pod vodom su se našle oranice u gružanskom i pomoravskom kraju, ali i delovi Grdice, Sirče, Obrve, Vitanovca i Adrana i sva naselja u kojima žive Romi. Stanje još uvek nije kritično, ali nadležne komunalne i inspekcijske službe stalno dežuraju. Predsednik opštine dr Miloš Babić i predsednik Skupštine Dejan Milović redovno kontaktiraju sa Okružnim štabom Civilne zaštite i komunalnim preduzećima.

SILAŽA POD VODOM
Morava je u Oplanićima prekinula saobraćajnu komunikaciju sa Kraljevom, a poplavljeno je više od dvadeset kuća.
Ranko Matović iz Vitanovca kaže da je Gružanska reka poplavila dvadesetak domaćinstava, a opasnost preti i od brane. Đokovska mala je takođe poplavljena i već nekoliko dana odsečena od sveta. Voda još nije ušla u kuće, ali su poplaveljene štale, zbog čega je stoka evakuisana.
- Poplavljena je stočna hrana, ječam i silaža, tako da, kad se voda povuče, nećemo imati dovoljno hrane za stoku - kaže Gradimir Matović iz Grdice.
- Lokalna samouprava će analizirati nastalu situaciju, proceniti štetu i u granicama mogućnosti pomoći ugroženim građanima - rekao je dr Miloš Babić posle obilaska poplavljenih područja i apelovao na građane da prevaziđu zađevice oko međa i pomognu da se u narednom periodu izgrade bezbednosni nasipi tamo gde nedostaju, jer problem izlivanja reka nije samo problem lokalne samouprave, već prvenstveno meštana ovih sela.
Osim reka, veliki problem predstavljaju podzemne vode, potoci i zapušeni kanali. Zato je, na preporuku epidemiološke službe Zavoda za zaštitu zdravlja Kraljevo, sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja donela rešenje o zabrani upotrebe vode za piće iz individualnih izvorišta.

KANALIZACIJA U BUNARIMA
- Zbog podzemnih voda koje su prodrle u kanalizacionu mrežu i poplavnog talasa koji je sprao brojna đubrišta, postoji mogućnost izbijanja zaraznih infekcija. Zato je i doneto rešenje o zabrani upotrebe vode za piće sa svih alternativnih izvora u poplavljenom području Obrve, Adrana, Šeovca i Grdice oko oplanićkog mosta. Od predsednika opštine je zatraženo da stanovništvu poplaveljenih područja obezbedi zdravu pijaću vodu, i koliko znam, dve cisterne već su na terenu - kaže za ,,Ibarske novosti” Slobodan Čamagić, koordinator Odeljenja Republičke sanitarne inspekcije za Raški okrug, ističući dobro funkcionisanje kriznog štaba, ali i zavidnu saradnju sa meteorološkom službom.
Osim sanitarne inspekcje, na terenu su i venetrinarska inspekcija, ekipe Crvenog krsta i stručnjaci Zavoda za zaštitu zdravlja, koji uzorkuju vodu i obavljaju analize na svaka dva sata. Predmet dodatne analize su česme u školama.
Posebno brine mogućnost naglog topljenja snega budući da meteorolozi već od ponedeljka najavljuju temperature do petnaest stepeni. Korito reke Ibar je puno, ali su nadošle i njegove pritoke, pa su delimično ugroženi bunari u Žičkom polju, gde su, zbog plavljenja, četiri bunara isključena sa mreže.
- Voda iz gradskog vodovoda je ispravna za piće, ali je kontrola ispravnosti pojačana - rekao nam je dr Aleksandar Macan, direktor ZZZZ Kraljevo.
Građani, naviknuti na svakojake nedaće, posebno na poplave i problem sa vodom za piće, sumnjičavo vrte glavom i kupuju flaširanu vodu. Da li će poslednje polave, posebno plavljenje bunara gradskog vodovoda, naterati lokalnu samoupravu da se odrekne brojnih ,,kapitalnih investicija” i značajnija budžetska sredstva usmeri na izgradnju odbrambenih nasipa, videćemo.
A, valjalo bi da se to desi pre nego li Ibar ,,dopliva” do Trga Jovana Sarića.

DEMOKRATSKA STRANKA U KRALJEVU OBELEŽILA TROGODIŠNJICU SMRTI DR ZORANA ĐINĐIĆA - piše Slobodan Rajić
Parastos vizionaru moderne Srbije

   • Pomen pokojnom predsedniku DS i prvom demokratskom premijeru Srbije održan u hramu Svetog Save u Kraljevu, kao i u drugim gradovima Srbije • Pozivanje na bogato političko i državničko nasleđe • Akcija DS pod nazivom „Sledimo viziju”

   U hramu Spaljivanja moštiju Svetog Save u Kraljevu, u nedelju, 12. marta, održan je parastos dr Zoranu Đinđiću, pokojnom premijeru Srbije i jednom od osnivača i dugogodišnjem predsedniku Demokratske stranke. Na taj način članovi i simpatizeri Demokratske stranke u Kraljevu obeležili su trogodišnjicu od atentata na premijera Đinđića, koji je ubijen 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade Srbije. Osim demokrata i njihovih simpatizera, crkvenoj službi i pomenu u hramu Svetog Save prisustvovao je i veći broj građana Kraljeva, poštovalaca dr Zorana Đinđića.
Posle parastosa omladina Demokratske stranke je delila brošure i kompakt diskove sa porukama i govorima dr Zorana Đinđića.
Dr Zoran Đinđić je, kako su posle pomena izjavile kraljevačke demokrate, bio nosilac demokratskih i reformskih promena u Srbiji i za sobom je ostavio bogato političko i državničko nasleđe. Danas, tri godine posle Đinđićevog ubistva, mnogi se pozivaju na njega i njegovu viziju Srbije. Većina analitičara se slaže da danas u političkom i društvenom životu u Srbiji nema čoveka koji bi se sa njim poredio po energiji, viziji i optimizmu. Postavlja se i pitanje kakva bi Srbija bila danas da nije prerano prekraćen život njenog prvog demokratskog premijera, a same demokrate tvrde da je za protekle tri godine Srbija stagnirala, pa čak i restaurirala mnoge elemente bivšeg režima Slobodana Miloševića.
- Đinđićeva vizija Srbije bila je Srbija čista, „umivena”, moderna, demokratska i evropska, Srbija zemlja sa prijateljskim okruženjem, Srbija zemlja lider na Balkanu, sa malo „trutova” i mnogo radilica. Da je Đinđić ostao živ, bilo bi sve drugačije! Srbija je za one tri godine, dok je on bio premijer, učinila mnogo i on je postavio takav temelj da Srbija mora da uspe i da ostane na tom pravom putu - izjavio je posle parastosa Vukomir - Vule Mitrović, predsednik Okružnog odbora Demokratske stranke u Kraljevu.
Inače, dr Zoran Đinđić je za života, tokom borbe za demokratske promene, bio čest gost Kraljeva, aktivno učestvujući u građanskim protestima koji su se događali u ovom gradu, posebno u vreme koalicije „Zajedno” i DOS-a. Bio je i čest gost u programu Televizije Kraljevo i dao brojne izjave i intervjue ,,Ibarskim novostima”. Kolega novinar Zoran Petrović, koji sa pokojnim dr Zoranom Đinđićem razgovarao na desetine puta, posle parastosa u hramu Svetog Save kratko je ocenio lik i delo pokojnog premijera i predsednika DS.
- Dr Zoran Đinđić je samo još jedan od dragocenih bisera koji je Srbija najpre morala da baci u vatru, da bi tek posle njegove smrti shvatila kakav je to gubitak! Zoran Đinđić je jednostavno čovek koji je u mračnu stvarnost Srbije doneo svetlost. Neću da kažem da se vraćamo u mrak, ali to jutro, ta zora koju je doneo Zoran Đinđić, svakako se polako pretvara u sumrak.
Povodom trogodišnjice od smrti dr Zorana Đinđića, u Beogradu su članovi Đinđićeve porodice, državne i političke delegacije i brojni građani položili cveće i zapalili sveće na njegovom grobu i spomeniku u Aleji zaslužnih građana i na mestu ispred zgrade Vlade Srbije gde je ubijen, a u Centru „Sava” tim povodom održana je komemorativna akademija sa umetničkim programom pod nazivom „Srešćemo se u budućnosti”.
Osim u Kraljevu i Beogradu, u čitavoj Srbiji održani su pomeni u znak sećanja na Zorana Đinđića, a ovih dana članovi Demokratske stranke organizuju i akciju pod nazivom „Sledimo viziju”.


VIZIONARSKE PORUKE DR ZORANA ĐINĐIĆA
Šansa koja ne sme biti prokockana

   „Moje je upozorenje da imamo ogromnu istorijsku šansu da uradimo nešto veliko i u ovoj zemlji i u ovom regionu, ali moramo mnogo da se trudimo da izbegnemo rizike i iskušenja. I to nije nikakva garantovana stvar da smo mi osvojili demokratiju, da idemo u ekonomske reforme, da idemo putem Evrope. To je šansa koja može da bude prokockana sutra, da padnemo nazad kao Rumunija i da se narednih deset godina batrgamo.”

„Mi smo deset godina već izgubili, a za narednih deset izgubljenih godina nisam siguran da će naša deca imati toliko strpljenja.”

„Modernizacija Srbije, evropeizacija Srbije, dizanje Srbije na nivo standarda Evrope. Svaki drugi projekat koji bi bio kompromis, za mene bi bio neinteresantan.”

„Mogao sam da dignem ruke od svega i da kažem - odradio sam istorijski posao, meni je savest mirna - posle 5. oktobra kada je to zlo sklonjeno... Jer, ionako su neki ljudi rekli: „Šta on hoće, to nam je sumnjivo, šta će nama ta Jevropa, mi imamo našu Aziju, lepo je nama.” To je bilo tako u januaru-martu 2001. godine. Takav kakav sam, rekao sam: „Ne, nastojaćemo da većina podrži to što radimo.”

„Prvi put možemo da se poredimo sa drugima i da budemo ponosni na sebe. Pa zar je to malo?”

„U svakoj zemlji su ljudi najveći potencijal, pa i u našoj. Ima zemalja koje imaju i dijamante i zlato i energiju, pa su siromašne, zato što ljudi nisu sposobni da to iskoriste. Ima zemalja koje nemaju ništa, pa su bogate, zato što su ljudi sposobni da se organizuju. Znači, u principu, sve je do ljudi. Ako je to tako, onda hajde da svi ljudi koji žive u našoj zemlji razmisle kako mogu oni prvo svoje potencijale koji su blokirani da sagledaju i udruže sa drugima da bi oni i država bolje živeli.”

„Moramo da shvatimo da je ovo naša država i da, ako je tretiramo kao neko strano telo, a samo ono što je privatno da je naše - nećemo imati ni jedno ni drugo. Moramo zajedno da uspostavimo vladavinu prava, kredibilitet i autoritet institucija i da shvatimo da, ako neko prođe kroz crveno svetlo, on krši zakon, da se to tiče svih nas i da se borimo protiv toga.”

„Niko nije toliko dobar ako se još ne potrudi. Hajde da vidimo gde su to prepreke u nama i da ih savladamo da bismo brže išli ka putu koji je ispravan. Da li imamo pravo da sada kočimo neke pokušaje reformi, da se delimo, cepamo, da se klevećemo, da jedni drugima podmećemo?...”

„Shvatili smo da smo u zajedničkom projektu u kojem 5-6 miliona ljudi mora da vuče u jednom pravcu. Ako nećemo, hajde da kažemo da nećemo. Mislim da nam je ovo poslednja šansa, jer ako sada budemo stali, ako se Srbija zaustavi...”

„Iskreno rečeno, jednom našem prosečnom građaninu nedostaje slika celine: gde se to kreće naša zemlja, šta se to događa sa nama. To je nekako kao jedno razbijeno ogledalo: stalno nekakve afere, stalno nekakvi incidenti, neke pojedinačne činjenice, kao neko drveće koje skriva šumu. Mislim da to ne odgovara suštinskoj realnosti.”

„Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona tako što će mene ukloniti, onda se grdno vara, jer nisam ja sistem. Sistem će funkcionisati i dalje i niko neće dobiti amnestiju za svoje zločine tako što će da ukloni jednog ili dva funkcionera države.”

(Poruke iz govora Zorana Đinđića u proleće 2002. u kampanji Vlade Srbije „Srbija na dobrom putu” i iz govora 26. septembra na Trgu Republike u Beogradu, sadržane u dokumentarnom filmu „Ako Srbija stane” Aleksandra Mandića).

DiOPtRIJa - piše Dragan Vukićević
Slobodan Milošević (postmortales)

   Da počnemo od kraja: od njegove smrti, dakle. Da li je Slobodan Milošević umro u Hagu ili je ubijen? Dileme nemam: Slobodan Milošević je svesno ubijen, a među ubicama je i onaj meni simpatični Kvon, Korejanac valjda. Da li je Milošević trovan, manje je važno u ovom trenutku, ali odbijanjem molbe, tačnije apela i vapaja optuženoga, za lečenje u Rusiji, sudijska trojka koja je najeksponiranija u tome donela je, kako se svega nekoliko dana kasnije potvrdilo, smrtnu presudu Slobodanu Miloševiću. O tome neka ih njina savest savetuju i opseda noću, u osami i u ogledalu kada se briju ili češljaju. Sa takvom odlukom i njenim posledicama oni moraju da žive. A taj rizik su prihvatili.
Milošević - žrtva i paćenik, ili zlotvor i zločinac? Za života je činio čuda, a ni mrtav Srbiji ne da mira. Opet nas svađa i deli. Ne zato što je to njegova oporuka, nego što smo mi takvi.
U ovih par dana, od subote kada je pukla vest o njegovoj smrti, kada je i definitivno završena jedna epoha, kada se Srbija i oko njegove smrti deli i svađa, Srbija koja kratko pamti, u mozak ponovo hrupe slike sećanja, emocija i zauvek živih mirisa kao nezatrpana posledica njegove vladavine. On je definitivno otišao u istoriju i o njemu sudiće istorija koja ne poznaje i ne trpi sudbinu pojedinca, individue, običnog građanina. Istorija se zasniva na drugačijim parametrima, usud pojedinca u smutnim vremenima je materijal za umetnost, nikako za egzaktne nauke. Kroz protok vremena, nužnu distancu za objektivnu istoriografiju, sva nesreća pojedinaca svešće se u nekoliko manje bitnih fusnota, a središte sudova i ocena biće širi društveni pokreti kao posledica okolnosti i odluka elite. I strahujem da kroz nekoliko decenija Milošević i neće biti toliko crn kao nama danas što jeste.
O vremenu vladavine Miloševića imao sam tu sreću i profesionalnu privilegiju da ponešto i zabeležim i publikujem, i te stavove nisam promenio ni pod uticajem njegovog tragičnog kraja, niti kroz saučešće sa njegovom porodicom zbog intimnog gubitka, prema čemu sam inače ravnodušan. Kao što je on godinama bio ravnodušan prema unesrećenima zbog svoje politike...
Milošević je bio državnik. Državnik nema prava na grešku. Retko ima pravo na ispravku. Ta privilegija prihvatljiva je, opravdana i razumljiva samo za obične smrtnike.
Miloševićev pad počeo je još one ’89. kada je pao Berlinski zid i čiju simboliku nije shvatio. On, rekao bih, nije bio načisto da li je Zid pao zato što je propala trula kapitalistička Nemačka, ili što je trijumfovao vrli komunizam. To je bio inicijalni potres za cunami koji je udarao po Srbima narednih deset godina i od čijih posledica Srbija neće da se oporavi za čitavo stoleće... Nedorastao vremenu i izazovima, neuk da zapliva u novim vodama interesa globalne politike, gde se žrtvuje i dama da bi se dobila partija, upleo se već ’90. sa onih još pet jahača apokalipse da razreši dramu zvanu raspad SFRJ...
Milošević nije bio komunista, to nije bila ni Mira mu. Oni nisu imali ideologiju, ideja levice im je bila samo plašt za golu vlast i afirmaciju kriminala što je sobom doneo šta je doneo. On i žena mu Mira iskompromitovali su i uništili pojam i ideju levice, da nijedna stranka danas u Srbiji ne postoji niti se usuđuje stoga da uđe u vode borbe za socijalnu pravdu, a što vreme zahteva jače nego ikada.
Milošević je Srbe doveo do toga da se upoređuju sa Nemcima iz Drugog rata, da se stide svoga inače časnog porekla, svoje istorije i kulture, a da im se pripisuje genocidnost. Da esesovci, ustaše, balisti i ini folksdojčeri peru vlastite biografije na štetu uzvišene tradicije srpskoga čojstva i junaštva.
Nije Milošević naneo zlo ni Slovencima, ni Hrvatima, ni muslimanima, a najmanje Šiptarima. Svi ti narodi i manjine, hvala njegovoj državničkoj autističnosti, dobili su države koje nikada nisu imali. I učinio je da nastajanje tih država nije uzrok za rat i raspad SFRJ, nego posledica. Zato, konstatovao sam svojevremeno, Janezi, Hrvati, muslimani, a sada i Šiptari, treba da mu podignu spomenik na svojim centralnim trgovima. On je spasao i NATO od nesumnjive nepotrebnosti, a učinio ga planetarno nužnim upravo kada je bio na izdisaju. Njegova vladavina spisak je nepreglednih grešaka i srljanja u kojima su Srbi najveće i isključive žrtve. Milošević je dželat srpske budućnosti. U ekonomskom, moralnom, državnom, mentalnom, intelektualnom i svekolikom vrednosnom kriterijumu, njegova politika zadala je konačan udarac tradicionalnim srpskim vrednostima i vrlinama i definisala i zapečatila srpsku mladost i kolektivnu budućnost. Zbog njegove politike Srbija još nije ušla u 21. stoleće, još gaca i grca na marginama druge polovine 20. veka.
Oko i povodom Miloševićeve vladavine marta ili aprila ’95. na naslovnoj strani „IN”-a, u gusto emocijama nabijenom i alegorijskom tekstu, p(r)ozvao sam savremenog Apisa da obavi posao... Nije se oglasio, niti pojavio.
Godine 2001. bio sam za to da se on uhapsi. One dramatične noći odahnuo sam tek kada sam video kolonu džipova sa njim na sedištu. Bio sam protiv izručenja Miloševića Hagu. I danas mislim da je to bila greška. Jer, Milošević nikakvo zlo nije učinio Zapadu, ni Klintonu, ni Širaku, ni Šrederu, ni Šiptarima, ni Slovencima, Hrvatima ili muslimanima, nego svom narodu. Srbima! Ali, pošto je ondašnja ovdašnja optužnica bila onako mizerna, prihvatio sam Hag kao supstituciju za DOS-ovsku nesposobnost da organizuje državu.
I danas sam stanovišta da mu je trebalo suditi u Srbiji. Tada sam u novinama napisao otprilike da bi mu ovde suđenje trajalo jedan dan, počev od 9.00 ujutro, a sa pauzom za doručak od 10.00 do 10.30, izvršenje presude bi se obavilo u podne. Njegov politički i državnički učinak na polzu Srba je bio toliko ubedljiv.
Da li je Milošević kao državnik uradio nešto za Srbe i Srbiju pozitivno? Ja ne znam. Da li je Milošević umro prerano ili prekasno? Za Srbe datum nije sporan, samo je godina diskutabilna. Godina 1990. bila bi sasvim prihvatljiva. Još je imalo šanse.
O pokojniku sve najlepše. Još jedna isprazna sentenca naivnih Srba!


KRALJEVAČKI SOCIJALISTI POVODOM SMRTI SLOBODANA MILOŠEVIĆA
Tuga, ponos i osuda Haškog tribunala

   • Održan komemorativni skup i konferencija za novinare, uz polaganje cveća i paljenje sveća pored Spomenika otpora i pobede • U prostorijama Opštinskog odbora SPS u Kraljevu otvorena knjiga žalosti u koju se svakodnevno upisuje na stotine građana • Biće organizovan prevoz na sahranu u Požarevcu

Članovi i simpatizeri Socijalističke partije Srbije u Kraljevu sa velikom tugom i nevericom, ali i ogročenjem i osudom postupaka Haškog tribunala, primili su vest da je u tom sudu, u subotu, 11. marta, preminuo Slobodan Milošević, predsednik SPS-a i bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije. Po potvrđivanju ove tužne vesti reagovali su funkcioneri i članovi Opštinskog odbora SPS Kraljevo, a sutradan je u prostorijama tog odbora održana konferencija za novinare i otvorena knjiga žalosti.
U ponedeljak, 13. marta, u zgradi Skupštine opštine Kraljevo, tim povodom održan je komemorativni skup, a potom su učesnici komemoracije, sa Miloševićevim slikama sa florom, položili cveće i zapalili sveće ispred Spomenika otpora i pobede u parku pored železničke stanice u Kraljevu. Osim članova i simpatizera SPS-a, i mnogi drugi Kraljevčani su izrazili saučešće Opštinskom i Glavnom odboru SPS i porodici Milošević i upisali se u knjigu žalosti, koja je i dalje otvorena.
Kako u OO SPS Kraljevo očekuju, veliki broj članova i simpatizera SPS-a i drugih građana Kraljeva prisustvovaće sahrani Slobodana Miloševića u Požarevcu.

SRETEN JOVANOVIĆ: Herojska odbrana i nauk
- Nadam se da će smrt Slobodana Miloševića svima nama otvoriti oči kako bi se shvatilo ono što se dešavalo na ovom prostoru u poslednjih 10-15 godina. Verujem da ćemo shvatiti da će herojska i znalačka odbrana bivšeg predsednika SRJ i Srbije i ignorantski odnos aktuelne vlasti biti svima za nauk da se srpska istorija ponavlja i da smo, bez obzira na deklarativno pomirljive tonove, veći protivnici sami sebi nego naši stari neprijatelji.

ORGANIZOVAN PREVOZ NA SAHRANU
Opštinski odbor SPS Kraljevo organizovaće odlazak zainteresovanih Kraljevčana na sahranu Slobodana Miloševića u Požarevcu.
Bliže informacije mogu se dobiti na telefone OO SPS Kraljevo 234-230 i 234-601.


KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA SPS KRALJEVO
Uskratiti poverenje Vladi Srbije

   Povodom smrti Slobodana Miloševića, predsednika SPS-a i bivšeg predsednika Srbije i SRJ, Opštinski odbor SPS u Kraljevu održao je u nedelju, 12. marta, konferenciju za novinare na kojoj je, pored ostalog, istaknuto da su kraljevački socijalisti od „centrale” u Beogradu zatražili da zbog Miloševićeve smrti u Haškom tribunalu uskrati poverenje aktuelnoj manjinskoj Vladi Srbije.
Predstavnici SPS-a su tom prilikom zahvalili svim svojim članovima i simpatizerima i građanima Kraljeva na izrazima saučešća i upisivanju u knjigu žalosti, koja je tog dana otvorena u prostorijama OO SPS Kraljevo u Ulici Milana Toplice. Naglasili su, međutim, da im, izuzev članova i simpatizera Srpske radikalne stranke, niko od učesnika političkog života u Kraljevu do tada nije izjavio saučešće.
- Nije ni čudo, ako se imaju u vidu neumesne izjave pojedinih državnih funkcionera povodom ovog tužnog događaja. Konkretno, mislim na ministra inostranih poslova SCG Vuka Draškovića. Zbog toga će Opštinski odbor SPS Kraljevo zatražiti da SPS ukine poverenje Vladi Srbije jer, ako je Socijalistička partija Srbije iskazala svoju državotvornost i podržala Vladu Srbije, valjda je logično bilo da bol u ovom trenutku, kada se rastao sa životom predsednik SPS-a, i oni iskažu jedan vid dostojanstva - istakao je pored ostalog Sreten Jovanović, predsednik OO SPS Kraljevo.
„Slobodanu Miloševiću”, kako je rečeno, „u Hagu je oduzet život, a ovaj Tribunal je u stvari politički sud država koje su izvršile agresiju protiv Srbije.”
Sreten Jovanović je rekao da je smrt Slobodana Milošević način na koji se svetski moćnici obračunavaju sa nepokornima i u vezi sa tim dodao:
- Belosvetski kriminalci obučeni u Haškom tribunalu su pronašli način da prekim putem ili klasičnim ubistvom završe sudbinu našeg predsednika, želeći da na taj način sakriju istinu!
Iznet je i stav OO SPS Kraljevo da Slobodan Milošević treba da bude sahranjen u Beogradu u Aleji velikana, jer je to svojim životom i delom i zaslužio.
- Nije tačno da je sa smrću Slobodana Miloševića završena jedna epoha na ovom prostoru, ali je tačno da se nastavlja epoha srpskog naroda u liku Slobodana Miloševića, jer je taj lik bi reprezent mira i slobode - naglasio je tom prilikom prof. dr Dragoslav Kočović.


KOMEMORATIVNI SKUP POVODOM SMRTI SLOBODANA MILOŠEVIĆA
Borac za svoju zemlju

   U prisustvu velikog broja funkcionera, članova i simpatizera SPS-a i SRS-a i drugih građana, Miloševićevih poštovaoca, u prepunoj velikoj sali Skupštine opštine Kraljevo kraljevački socijalisti su održali komemorativni skup. Uz fotografije pokojnog predsednika sa florom, suze i tugu na licima prisutnih, najpre je minutom ćutanja odata pošta preminulom predsedniku SPS-a, a zatim je o njegovom liku i delu govorio prof. dr Dragoslav Kočović, naučni radnik i istaknuti član ove stranke.
Kočović je između ostalog istakao da se „Slobodan Milošević dobro snalazio u evropskim i svetskim procesima, uloživši veliku energiju i znanje u reforme političkog i ekonomskog sistema”.
- Milošević je još kao predsednik Srbije uočio reformske procese, dok su ostale republike bivše SFRJ kretale u otcepljenje mimo važećih zakona. Podigao je i privatnu svojinu na ravnopravni nivo svojinskih oblika i započeo denacionalizaciju imovine - naglasio je prof. Kočović.
On je rekao i da se Milošević zalagao za bolji život svih naroda Jugoslavije i podržavao pravo nesrba za izdvajanje iz bivše SFRJ, kao i da Srbija, za razliku od drugih, nikoga nije proterivala samo zato što su druge nacionalnosti i veroispovesti.
- Pa i danas je samo Srbija i Crna Gora multinacionalna država, a druge republike, danas druge države, sve do jedne su u celosti jednonacionalne i u njima gotovo da nema Srba - upozorio je Kočović.
Milošević je, zaključio je Kočović, „mogao samo da izda svoju zemlju i preda je Amerikancima i NATO-u, ili da se bori za svoju zemlju, i on je odlučio da se bori sve do svoje smrti”.


POSETA SPOMENIKU OTPORA I POBEDE U KRALJEVU
Cveće i sveće za Miloševića

   Članovi i simpatizeri SPS-a, učesnici komemorativnog skupa, noseći Miloševićeve fotografije, iz zgrade Skupštine opštine otišli su potom u park pored železničke stanice u Kraljevu i pored Spomenika otpora i pobede položili cveće i zapalili sveće, Miloševiću u pomen. Tokom čitavog puta, kako kaže Sreten Jovanović, do povratka u prostorije SPS-a građani u mimohodu zastajali i sa pijetetom i tugom posmatrali tužnu povorku, odajući počast bivšem predsedniku.

DR BABIĆ IZRAZIO SAUČEŠĆE
Novoizabrani predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić u ponedeljak je posetio prostorije Opštinskog odbora SPS-a i čelnicima, članovima i simpatizerima te stranke izjavio saučešće povodom smrti Slobodana Miloševića, upisavši se i u knjigu žalosti.


IZ KNJIGE ŽALOSTI SPS-A
„Ubili su te, ali te nisu pobedili”

   U knjigu žalosti povodom smrti Slobodana Miloševića u prostorijama OO SPS Kraljevo do sada se upisalo na stotine članova i simpatizera ove stranke i drugih građana. Prenosimo neke od poruka iz ove knjige.
„ Ne znam šta da kažem, sem da je ovo velika tragedija za srpski narod i neka nam Bog oprosti” (Sonja Baltić). „Ubili su te, ali te nisu pobedili” (Budo Erac). „Na Kosovu i Metohiji bio si veliki i ostaćeš takav u našim srcima, tvojih vernih sledbenika” (Ljiljana Radulović iz Đakovice). „Voleo si ovaj narod i mi smo voleli tebe, o tebi će istorija govoriti” (Gordana Petrović). „Tvoje ime i tvoja dela biće nam putokaz u životu” (Rade Popović). „Heroji nikada ne umiru” (Đoka Vukadinović). „Živeće Gazimestan i ti, svi mi s njim, poslednji pozdrav, gospodine predsedniče” (Milan Pantelić). „Svima onima kojima su te isporučili zlotvorima to će se vratiti u njinim domovima” (Krsto Radović). „Gospodine predsedniče, na svima nama ostaje greh i sram za sve ono što ti se dešavalo, oprosti i neka te anđeli čuvaju” (Dušica Radičević). „Borbena je naša istorija, ona je stvarala velike ljude koji stvaraju velika dela. Takav je bio i naš predsednik Slobodan Milošević” (Milorad Raković Mićo). „Tri dana već pada kiša, ima li tu simbolike?” (Dragan Lazović). „Slobo, hvala ti za sve što si učinio za srpski narod, ponosni smo na tebe i tvoje delo” (Budimir Nedeljković). „Slobo, ubiše te srpski neprijatelji, tebi je mesto pored Karađorđa i drugih srpskih veličina” (Vuk Šekularac). „Slobo, srbendo, smrt fašizmu sloboda narodu. Srbija je večna dok su joj deca verna” (Tomislav Sinđelić Sinđo, SRS). „Slobo, suze naše ovlažite mu lice, tamne noći, ne budite mu hladne, golubice, ne budi ga rano, nek on sada u miru odmara” (74253 „Vlasinac”). „Danas Srbija plače, drugi bi hteli istoriju da pišu u lažima” (Milena Radosavljević, Tošić Mileva)...


NA VEST O SMRTI SLOBODANA MILOŠEVIĆA
Nije Milošević jedini krivac, i opozicija je dala doprinos!

   • Podražavajući svojim zapadnim idolima (ili pokroviteljima?), mnoge ,,zvezde" srpske političke i NVO scene pohrlile su da, na prvu vest o Miloševićevoj smrti, svekolikim domaćim (a verujemo i inostranim) javnim glasilima daju izjave u smislu kako je umro ,,kreator jugoslovenskih ratova", zaboravljajući da je svako nevin dok mu se krivica ne dokaže

   Na samom početku moramo istaći da potpisnik ovih redova niti je ikada bio, niti je i danas (kao i većina članova udruženja građana koje predstavlja) član ili isključivi pristalica bilo koje političke stranke ili grupacije koja deluje ili je delovala u ovoj zemlji, a napose ne one koju je predvodio pokojni predsednik Slobodan Milošević - naprotiv. Ovo napominjemo zato što se svako mišljenje koje nije po volji sadašnjim usrećiteljima građana SCG pripisuje ,,poraženim retrogradnim snagama" režima koji je vodio ovu državu u poslednjem desetleću XX veka, i zato što bi takvo obeležavanje ove naše reakcije za nas bilo uvredljivo.
Događanja koja su usledila nakon smrti bivšeg predsednika Srbije i SRJ i ponašanje i izjave nekih predstavnika političkog vrha naše zemlje tim povodom, dokazuju da smo kao narod još daleko od stvaranja jedne ozbiljne i odgovorne države. Srbija (kao i Crna Gora), u samoj stvari, nije ni ,,omirisala" demokratiju. U njoj se, poslednjih 15 godina, oko vlasti bore jedni te isti ljudi, ljudi vrlo sličnog duhovnog sklopa, ljudi koje odlikuje tipično komunistička matrica razmišljanja i ponašanja, nametljivci vešto sakriveni iza tobož raznovrsnih političkih opcija i dozlaboga jednoličnih stranačkih programa. Sve te silne političke partije, u suštini, zasnovane su ne na demokratskom, nego na autoritarnom načelu. Danas svi oni, u većoj ili manjoj meri, zajednički ili ,,jedni pored drugih", dele kolač vlasti, te je i naša javna scena (opet uprkos tobožnjim ,,razlikama") uniformisanija i jednoumnija nego što je bila pre šest godina. Tako da su, najzad, i ovce site i vukovi na broju.
Da je sve to zaista tako, potvrđuju, rekosmo, ponašanje i izjave nekih vršilaca najviših državnih dužnosti, kojima bi na prvom mestu morao biti interes naroda i države koju predstavljaju, a ne jeftino politikantstvo i dodvoravanje moćnicima koji ovu državu ucenjuju. Ovakvo svoje mišljenje obrazložićemo, radi uštede prostora, krajnje sažeto i u nekoliko tačaka. Dakle:
1. Vlada pokojnog premijera Đinđića, izigravši zakone ove zemlje, izručila je međunarodnom sudu u Hagu Miloševića, kao osumnjičenog za podstrekivanje i počinjavanje najtežih krivičnih dela, za zločine protiv čovečnosti, uključujući i zločin genocida. Ovakva mera opravdavana je potrebom ,,pomirenja sa svetom", ,,unapređenjem saradnje sa međunarodnom zajednicom", kao uslov za ,,dobijanje finansijske pomoći" i t. sl. Pritom je propuštena šansa da Miloševiću bude suđeno u našoj zemlji. Slutimo da to nije učinjeno jer bi u tom slučaju dosta prljavog veša izašlo na videlo, te bi i mnogi današnji naši prvaci i istaknuti političari zajedno sa Miloševićem otišli ,,pod led". Bilo kako bilo, i Đinđićeva, i Živkovićeva, i Koštuničina vlada bile su dužne da za optuženike od tog suda i tzv. međunarodne zajednice zahtevaju poštovanje zajemčenih ljudskih prava i standarda u koje se kune ta ista međunarodna zajednica. Štaviše, budući da bi dokazivanje ovako teških optužbi imalo nesagledivih posledica po našu državu i narod, država je bila dužna da Miloševiću i ostalim optuženicima, kao svojim građanima, pruži svu moguću pravnu i svaku drugu podršku. Šta su, međutim, predstavnici naše države činili (i još uvek čine)?! Četvorica optuženika se već preselila na onaj svet dok neki, koji su se dobrovoljno predali, godinama čame u pritvoru iščekujući početak sudskog postupka, a da oni (predstavnici državne vlasti) nisu ni prstom mrdnuli da ugrožena ljudska prava svojih građana zaštite! Ako se tako neodgovorno odnose prema najkrupnijim političkim figurama ove zemlje, šta tek onda možemo očekivati mi, kao njeni ,,obični" građani?
2. Podražavajući svojim zapadnim idolima (ili pokroviteljima?), mnoge ,,zvezde" srpske političke i NVO scene pohrlile su da, na prvu vest o Miloševićevoj smrti, svekolikim domaćim (a verujemo i inostranim) javnim glasilima daju izjave u smislu kako je umro ,,kreator jugoslovenskih ratova", ,,balkanski kasapin" i t. sl., zaboravljajući da je svako nevin dok mu se krivica ne dokaže. Ako takvu slobodu sebi i mogu dopustiti predstavnici NVO i razni politikanti (što je odraz njihovog ličnog ukusa i domaćeg vaspitanja) - takve izjave nedopustive su za one koji su u službi bilo koje državne ustanove, bez obzira na njihova lična osećanja ili ubeđenja, zato što takvim izjavama podrivaju interese države koju predstavljaju. Na taj način idu na ruku onima koji našu zemlju optužuju za genocid, opravdavaju bombardovanje Republike Srpske i SR Jugoslavije, otimanje Kosova i Metohije i obesmišljavaju svaki zahtev naše države za plaćanje ratne odštete. Osim toga, ova gospoda kao da zaboravljaju na sopstvenu odgovornost za sve ono što nam se svima događalo u bliskoj prošlosti. Ponavljamo, poslednjih 15 godina na našoj političkoj sceni kolo vode jedni te isti igrači, koji su se svojom voljom nametnuli i prigrabili ekskluzivno pravo na izgradnju ,,svetle budućnosti" i ispravljanje ,,naopakih" naravi ovog naroda. Dakle, ako je Milošević zaista bio ,,serijski ubica", onda posle njega najveću odgovornost za sve što nam se kao narodu događalo u tom periodu nose ondašnji opozicioni političari, koji su se protiv tog ,,serijskog ubice" borili, sa njim pregovarali ili šurovali, već prema trenutnim sopstvenim (oni bi rekli državnim) interesima, krišom jedni od drugih i izneveravajući građane koji su im ukazali poverenje.
3. U trenutku dok ovo pišemo, neizvesno je gde će bivši predsednik Srbije i SRJ biti sahranjen. Sviđalo se to nekome ili ne, činjenica je da je pokojni Milošević na izborima za predsednika Republike Srbije u dva navrata imao podršku birača kakvu nije ostvario nijedan od njegovih političkih protivnika ili naslednika na tom položaju. Osim toga i dan-danas (makar to i nama lično ne bilo po volji) u našem narodu još uvek ima puno poštovalaca njegovog lika i dela. Mišljenja smo, ako je već i želja njegove porodice da bude sahranjen u Beogradu, da bi tu sahranu trebalo obaviti pod državnim znamenjima i sa počastima koja mu kao državniku i pripadaju. Nadležni organi bi u tom smislu morali obezbediti sve potrebne uslove. Poželjno bi bilo da sahrani prisustvuju i predstavnici državnog vrha - iz uvažavanja prema građanima-poštovaocima pokojnika, iz uvažavanja prema svojim političkim neistomišljenicima i radi suočavanja sa sopstvenom prošlošću.
4. Što se ideje da Miloševićevi posmrtni ostaci budu sahranjeni u Aleji velikana tiče - nemamo jasno izgrađen stav. Ako se prihvati mišljenje jednih, da pokojnika čini velikanom ogromna moć i uticaj koje je jedno vreme imao u ovom delu sveta, kao i visoke dužnosti koje je obavljao u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji - onda bi njegovo mesto zaista bilo u Aleji velikana. Ako se, pak, uvaži mišljenje drugih, da je Milošević predstavljao elementarnu nepogodu u našoj najnovijoj istoriji, i štetočinu koja ništa korisno u svom životu za ovaj narod nije uradila, onda ne znamo po kojim je merilima pokojni predsednik vlade Đinđić sahranjen u toj Aleji. Jer, i on je takođe bio samo političar, čije su državničke vrline isto tako sporne za mnoge naše sugrađane a, koliko nam je poznato, ni u svojoj struci nije stvorio ništa epohalno da bi njegovo ime nosile ulice i trgovi srpskih gradova. Ogavno je i pomisliti, gledajući katastrofu u kojoj se kao narod nalazimo, da iko u našem pokoljenju zaslužuje da bude nazvan velikanom. Da bi se izbegle nepotrebne raspre u našem društvu, celishodno bi bilo, bar kad su političari u pitanju, sačekati izvesno vreme da o njihovom radu istorija da svoj sud, pa ih tek onda udostojavati zvanjem ,,velikana".
Na samom kraju, našim cenjenim zvaničnicima bismo skromno poručili da bi, povodom ovog zamešateljstva sa smrću Miloševića, možda poželjno bilo da se bar malo ugledaju na Vladu Rusije. Bez obzira na naša topla osećanja, koja gajimo prema bratskom ruskom narodu, građani Srbije ipak nisu za zastupnike svojih interesa i odbranu svog dostojanstva izabrali rusku vladu, nego Vas, poštovana gospodo.
U Kraljevu, 14. III 2006.
UG ,,Slovensko društvo"
Dragan Bunardžić, predsednik

SOCIJALNA POLITIKA - piše Rajko Sarić
Klub prijatelja dece

   • Kako bi se deci bez roditeljskog staranja pomoglo da po završetku srednjeg obrazovanja nastave školovanje ili dobiju zaposlenje, u Kraljevu je formiran Klub prijatelja dece

   Na teritoriji opštine Kraljevo ima devedesetoro dece bez roditeljskog staranja od kojih je desetoro smešteno u domovima za decu širom Srbije, a 48 se nalazi u hraniteljskim porodicama. Država izdvaja mesečnu naknadu za izdržavanje dece na porodičnom i domskom smeštaju i naknadu za rad hranitelja. U poslednjih nekoliko godina visina naknade je pristojna, a obezbeđeni su i udžbenici, troškovi za prevoz do škole, rekreativnu nastavu i ekskurzije.
- Od 58 dece bez roditeljskog staranja koja se nalaze u domovima ili hraniteljskim porodicama, njih 14 je predškolskog uzrasta. Osnovnu školu pohađa 31 dete, srednju 11, a imamo i dva studenta - kaže za ,,Ibarske novosti” Svetlana Stanić, direktor Centra za socijalni rad.
Srednjoškolci pohađaju Saobraćajnu, Šumarsku, Poljoprivredno-hemijsku i Trgovačku školu i za dve godine svi će završiti. Tada se postavlja pitanje: Šta dalje? Kuda i kako do posla?
- Na prvi pogled, reklo bi se da ova deca imaju sve što je za život potrebno. Ali, nije tako. Mnogi od njih nemaju kompjuter, a to je za današnjeg obrazovanog čoveka alat bez koga se ne može. Tu je i skupo školovanje, pa zato i imamo samo dva studenta. Stipendiranje ove dece bi bilo od velike koristi. Poražavajući je podatak da od deset mladih koji su u poslednjih par godina završili školovanje, niko nije našao stalno zaposlenje - kaže Stanićeva.
Upravo iz pomenutih razloga, u okviru projekta ,,Zajedno kroz odrastanje”, ovih dana je formiran Klub prijatelja dece bez roditeljskog staranja. Na čelu kluba je predsednik opštine Kraljevo, dr Miloš Babić, a pozivu se odazvalo pedeset uglednih privrednika, predstavnika javnih preduzeća i ustanova, Eparhija žička, komanda Garnizona VSCG i Nacionalna služba za zapošljavanje.
Koordinator projekta Zorica Vidić posebno je zadovoljna atmosferom na osnivačkom skupu Kluba, gde su privrednici sugerisali koja su zanimanja najtraženija, najplaćenija, odnosno, šta bi oni eventualno stipendirali.
- Malo je štićenika koji imaju stambeni prostor koji je ostao od roditelja. Najčešće su to kuće koje su jako oronule i kojima treba ozbiljna rekonstrukcija, što podrazumeva veću količinu građevinskog materijala i radne snage - kaže Vidićeva.
Jedno od rešenja je uspostavljanje ,,kuće na pola puta”. Po završenom školovanju deca bez roditeljskog staranja mogla da žive pod beneficiranim uslovima dok se ne snađu i dobiju stalno, stabilno, zaposlenje.
Budući da je novoosnovani Klub prijatelja dece bez roditeljskog staranja već privukao pažnju ovdašnjih poslovnih ljudi, malih i srednjih privrednika, realno je očekivati da će i ta deca, koja se ni po čemu ne razlikuju od druge dece, dobiti veću sigurnost, perspektivu i svetliju budućnost.

Oni koji žele da pomognu u realizaciji projekta ,,Zajedno kroz odrastanje”, informacije mogu da dobiju na telefone 036/337-716 i 314-850.
Novac mogu da uplate na žiro-račun: 840-717761-51: ,,ZAJEDNO KROZ ODRASTANjE” kod Uprave za javna plaćanja

,,IBARSKE NOVOSTI” U DNEVNOM BORAVNU PENZIONERA - piše Rajko Sarić
Konačno kutak po volji

   • Renoviranjem restorana u Dnevnom boravku, penzioneri Kraljeva dobili kutak za prijatno druženje i ishranu pod povoljnim uslovima

   Na području opštine Kraljevo, odnosno u Opštinskoj organizaciji penzionera, danas ima oko 25.000 penzionera, od čega je, kako se navodi u pisanim dokumentima Organizacije, 19.400 korisnika PIO zaposlenih. Struktura korisnika ove penzije je sledeća: 6.189 su korisnici invalidskih, 8.355 starosnih i oko 5.300 nosioci porodične penzije. Tu je i oko 4.200 korisnika zemljoradničkih penzija, 584 korisnika PIO zanatlija i 816 vojnih penzionera.
U Opštinskoj organizaciji penzionera ne raspolažu podacima o penzinerima sa Kosova i Metohije koji borave na teritoriji naše opštine.

SAMOPOMOĆ
Radi lakšeg ostvarivanja zakonskih prava, ovdašnji penzioneri organizovani u Opštinskoj organizaciji penzinera deluju u 44 mesne organizacije.
- Kako žive naši penzioneri najbolje govori podatak o visini njihovih primanja - kaže za ,,Ibarske novosti”, Timotije Nikolić, predsednik OOP i član Republičkog odbora ove najbrojnije organizacije u Srbiji. - Oko 1.350 penzionera mesečno prima 4.435 dinara. Od 5.000 do 7.000 dinara prima 2.042 penzionera, oko 10.000 dinara njih 4.710, a od 10.000 do 15.000 dinara 4.329 penzionera. Sa solidnijim primanjima, odnosno sa penzijama koje prelaze 200 evra, imamo 1.501 penzionera. Od 20.000 do 30.000 dinara mesečno prima 196 naših članova, oko 35.000 ima njih 47, oko 40.000 tek tri penzionera, dok penziju veću od 45.000 dinara ima jedan penzioner.
U prošloj godini, na ime pomoći mesnim organizacijama, Opštinska organizacija isplatila je oko 240.000 dinara, dok je pojedincima pomognuto sa oko 55.000 dinara, čime je simbolično poboljšan materijalni položaj penzionera.
- Za opremanje poslovnog prostora u četiri mesne organizacije, prošle godine izdvojili smo 67.000 dinara. Ova ulaganja su bila potrebna kako bi se mesnim organizacijama omogućio kvalitetan i nesmetan rad. Članovima Fonda solidarnosti omogućeno je da koriste pozajmice od 5.000 dinara sa rokom vraćanja od četiri meseca, ili na osam polumesečnih rata. Tu povoljnost prošle godine koristilo je 2.743 penzionera - kaže Nikolić i podseća da je preko Opštinske organizacije penzionera, u protekle tri godine, 2.450 penzionera pod veoma povoljnim uslovima nabavilo ogrev, ugalj, juneće i pileće meso.

SLAVOJKIN NIVO
Svakom zainteresovanom penzioneru omogućeno je da koristi povoljnost usluga Dnevnog boravka, što podrazumeva značajan popust pri kupovini toplog obroka i bezalkoholnih pića. Ovu povoljnost protekle tri godine koristilo je 4.672 penzionera, kaže naš sagovornik i naglašava da je do 1. jula lanjske godine popust iznosio 40, a sada 20 procenata.
- Po novom zakonu o zakupu poslovnog prostora, morali smo da raspišemo tender. Početna cena zakupa iznosila je 500 evra, ali je vlasnica SUR ,,Stari orač” Slavojka Erić ponudila cenu od 1.040 evra mesečno, pa je, sa njom kao najpovoljnijim ponuđačem sklopljen ugovor o zakupu. U adaptaciju lokala, koji je bio u veoma jadnom stanju i koji je godinama služio za okupljanje kockara, a najmanje bio kutak za boravak penzionera, Slavojka je uložila 9.700 evra, koji se sada kompenzuju kroz kiriju - kaže Timotije Nikolić i ističe da će penzioneri za hranu i bezalkoholna pića popust od 20 odsto imati do isteka međusobne kompenzacije, kada će biti napravljeni novi normativi korišćenja popusta.
Od 2002. do decembra 2005. godine, povoljne usluge restorana u Dnevnom boravku koristilo je više od 4.600 penzionera. Sledi donošenje normativa kojima će jasno biti definisano ko može koristiti bonove za popust za hranu, a ko ne.
U celoj ovoj priči neizostavno se moraju pomenuti usluge zdravstvene ambulante koja je za poslednje četiri godine, po raznim osnovama (opšta praksa, merenje šećera u krvi, internistički pregledi, pregledi očnog lekara...) obavila 38.290 besplatnih pregleda.

,,BINGO RUČAK”
Da je nivo usluga u Dnevnom boravku penzionera znatno podignut, svedoče brojni gosti, uglavnom penzioneri, koji uz kafu, sok ili ručak, razmene mišljenja o dnevno političkim dešavanjima u zemlji i na lokalnom nivou, pročitaju novine i ispune listić državne lutrije.
Gligorije Rogović, Slavoljub Labović, Milomir Simeunović i Bane Marić, kao stalni gosti, dobili su ,,bingo” od vlasnice restorana: kilogram biranog pečenja, salata i piće po izboru.
- Bili smo veoma nezadovoljni samim objektom u kome se nismo osećali prijatno. Novi vlasnik je sve doveo u red, sada je ovo naš omiljeni kutak, usluga je mnogo kvalitetnija i ne razlikuje se od usluga u drugim ugostiteljskim objektima u gradu - kažu Rogović, Labović, Simeunović i Marić.
Slično razmišljaju i drugi brojni gosti tvrdeći da se u restoranu često ne može naći slobodno mesto. Penioneri su to, bato moj, bio popust dvadeset ili četrdeset odsto, za prazan džep - veoma značajan.

PREVOZ I DRUŽENJA
U poslednje tri godine Opštinska organizacija penzionera, pod povoljnim uslovima, organizovala je oko šezdeset jednodnevnih izleta i međusobnih druženja na kojima je učestvovalo gotovo 2.500 penzionera.
Posle višegodišnjeg upornog insistiranja, penzioneri su od ,,Autotransporta” dobili legitimacije za povlašćenu vožnju u iznosu od 30 odsto od stvarne cene na svim linijama tog preduzeća. Tako je prošle godine, osim overe 2.176 ovakvih legitimacija, izdato još oko 600 novih. Za penzionere sa ušćanskog područja overeno je ukupno 511 legitimacija.

MALA ISTORIJA ZABORAVLJANJA
Češki audio arhiv i srpska kulturna baština

   • Začeci prvih govornih tonskih zapisa na srpskom i hrvatskom jeziku, snimljeni na gramofonske ploče, načinjeni su 1937. i 1938. godine u Radio Pragu • Sačuvani su govori dr Milana Stojadinovića, dramskog pisca Mite Dimitrijevića, poslanika V. Protića, pisca Bratka Krefta, čehoslovačkih i jugoslovenskih generala Žaga i Kukavičića, izveštaji reportera sa Desetog Sveslovenskog sokolskog sleta u Pragu i Bratislavi, muzički zapisi iz južne Srbije i drugo

   Kada je na promociji knjige Đorđa Malavrazića „Književnost i radio" na Kolarcu dr Aleksandar Jerkov rekao da sve stvari na svetu utiču jedna na druge i u kvantnoj teoriji apsolutno nikada i ništa ne nestane, da sve te reči koje su ostale pomeraju nekakve atomčiće koji se skrivaju oko nas i da svemir čuva i dan-danas trag apsolutno svega što je ikada izgovoreno, učinjeno i rečeno, to skoro postmoderno proročanstvo dr Jerkova izgovoreno ovih dana, može da nađe svoju potvrdu u konkretnom saznanju da naša govorna baština pre Drugog svetskog rata nije sasvim zatrta.
Mi danas zaista nemamo podatke o tome da li je Radio Beograd pre rata snimao u organizovanoj produkciji svoje govorne emisije na gramofonske ploče sa idejom da se govorna baština čuva. Rat i politički lomovi svih vrsta uklonili su tragove da li je tih pokušaja bilo. Datumi „za pamćenje" su prekrajani, pa je 10. novembar 1944. proglašen „Danom radija", kao početak emitovanja novog radija, a prethodna istorija, koja počinje već 1. oktobra 1924, koja je istinski početak emitovanja programa nacionalnog radija, gurnuta je u zaborav. Zato Jerkov, ne bez osnova, kaže za Malavrazićevu knjigu „da je pritajena i skrivena istorija radija”.

SLUČAJNO OTKIĆE
Ali, sve bi ovo bilo samo puko „mastilo" da današnja generacija novinara radija nije počela da traga za raritetnim snimcima. Kao odgovor na jedno cirkularno pismo upućeno na adrese najvećih svetskih radio stanica sa pitanjem šta imate sačuvano od govornih snimaka na srpskom i hrvatskom jeziku do 1941, oglasio se Radio Prag. Stigla su tri CD-a krcata nesvakidašnjim materijalom.
Prema rečima Vaclava Kasika, direktora ove radio stanice, Radio Prag je osnovan 18. maja 1923, kao druga radio stanica u Evropi, odmah posle BBC-a, i odmah je počeo da snima na ploče svoje emisije i formira fonoteku. Tako je formiran najstariji tonski arhiv u Evropi. U tom arhivu su pronađeni najstariji odlično sačuvani tonski zapisi na našem jeziku.
Sledeći surove tragove istorije, podsećanja radi, treba reći da je Čehoslovačka Minhenskim sporazumom izgubila svoju nezavisnost još marta 1939, da je posle Drugog svetskog rata i u ovoj zemlji došlo do sistema sličnog našem, da su sovjetski tenkovi kao kaznena ekspedicija ušli u Prag 1968. da umire „neposlušne" Čehoslovake, ali sve ove nevolje nacionalnih razmera nisu uticale da veliko bogatstvo češkog radija bude sačuvano.

SOKOLI STIŽU U BRATISLAVU
Tako „mastilo" postaje „zvuk".
Deseti Svesokolski slet održan jula 1938. i tim povodom načinjena reportaža o dočeku jugoslovenskih mornara na pristaništu u Bratislavi u trajanju od 45 minuta, pravo je malo remek-delo radio novinarstva. U stvari, to je delegacija združenih snaga Vojske Kraljevine Jugoslavije koja dolazi na slet pod komandom generala Kukavičića. Pored ostalih, tu je i vojni orkestar koji, kako kaže reporter, broji 50 članova. Atmosfera na pristaništu je neopisivo srdačna. „Nazdar, nazdar" i „Pomozi Bog, vojnici", vojni marševi, klicanja „živeli...". General Miloš Žag, komandant bratislavskog garnizona, obraća se prisutnima na našem jeziku: „Dozvolite, kako mi srce zapoveda, da kažem, draga braćo Jugosloveni... Ovde vas ne pozdravlja samo naša vojska, već preko nas ceo čehoslovački narod, jer ceo naš narod vas ljubi kao svoju braću.... Uverićete se kako naš narod ljubi svoju otadžbinu i kako je čvrsto uz svog predsednika, kako će do kraja braniti svoju otadžbinu od neprijatelja... Izražavam iskrenu vernost našem savezništvu..."
General Kukavičić otpozdravlja: „...Budite uvereni da donosim u našim srcima ljubav prema čehoslovačkoj vojsci, poštovanje prema čehoslovačkom narodu... Kakva god da nevremena budu nad narodima našim, ja sam tu da izjavim: ’Saveznička bratska vojska čehoslovačke Republike može da računa na savezničku bratsku vojsku Kraljevine Jugoslavije, a reči „jugoslovenski narod", kažu koje je vere i jezika taj narod...’.”

MASARIKU U SPOMEN
Očevidno je da su reportažna kola Radio Praga bila odlično tehnički opremljena za emitovanje programa uživo, dakle telefonskim vezama, ali i rezačima gramofonskih ploča na kojima je snimljen ovaj materijal.
Predsednik čehoslovačke Republike legendarni Tomaš Garik Masarik umro je 1937. godine. Na sahrani 22. decembra jugoslovensku delegaciju predvodi predsednik Vlade dr Milan Stojadinović. U prepoznatljivoj atmosferi čina kome prisustvuje, između ostalog, Stojadinović izjavljuje: „Masarik je pravilno shvatio da su čehoslovačko i jugoslovensko ujedinjenje dva ideala koji se međusobno dopunjavaju, koji jedan drugoga podržavaju i jačaju. Otuda njegovo interesovanje za događaje u Jugoslaviji i tesna saradnja sa blaženopočivšim kraljem Aleksandrom... Sa svim autoritetom moga položaja mogu izjaviti vernost u saradnji našeg savezništva u Maloj Antanti...”
Iz 1937. izdvajaju se i ovi tonski zapisi. Poslanik V. Protić u Pragu daje dve stereotipne izjave, prvu 6. septembra, povodom rođendana kralja Petra áá, i drugu 30. novembra, povodom jugoslovenskog nacionalnog praznika, obe u trajanju od po osam minuta. Slovenački pisac Bratko Kreft, povodom izvođenja svoje drame u Narodnom pozorištu u Pragu, govori 12 minuta o svome delu. Sačuvane su i tri muzičke numere, koje je snimio nemački radio, kako u najavi piše, grupe radnika fabrike duvana negde sa juga Srbije, i ustupio ih čehoslovačkom radiju.

VIDIMO SE U JUGOSLAVIJI
Iz 1938. izdvajaju se snimci Mite Dimitrijevića, dramskog pisca, koji evocira svoja sećanja na prijateljstvo sa T. G. Masarikom.
A 28. avgusta održan je aero-reli sportskih aviona predstavnika zemalja male Antante, koji iz Bukurešta, Beograda i, naravno, Čehoslovačke, po jako lošem vremenu jedva sleću u Prag. Ali i tada sekretar Jugoslovenskog aero-kluba inž. Adamović dobija svoje počasno mestu u arhivu Radio Praga.
Ugledni bibliotekar Berkopec, Slovenac, 1. oktobra ustaje u odbranu čehoslovačke Republike reagujući na Minhenski sporazum, kojim velike sile praktično ustupaju Čehoslovačku Hitlerovoj Nemačkoj. Ovaj tekst je sačuvan, jer su reporteri Radio Praga anketirali najpoznatije strance kako vide potpisivanje ovog fatalnog ugovora po čehoslovačku nezavisnost.
Međutim, ostala je sačuvana i telefonska izjava omladinke Jovanke Jovanović iz Zemuna, članice Sokola, data Radio Pragu i Radio Beogradu. Tako su se „mastilo i zvuk" spojili u jedno. Od tih njenih reči izgovorenih u ushićenju mladosti prohujalo je skoro 80 godina političkih torbulencija u Evropi, a posebno na Balkanu.
„Hitam da Vas pozdravim iz ’Zlatne Prahe’, kaže mlada „naraštajka", kako su „sokole" onda zvali, Jovanka. „Ovde smo već tri dana, koji su nam prošli kao u nekom čarobnom snu. Od samog ulaska u ovu divnu zemlju uvideli smo da nas ovde dočekuju iskrenim i punim srcem. A mi ushićeni i zaneseni sa suzama radosnicama, bratski zagrljeni, zakleli smo se da ćemo uvek braniti našu braću i našu slovensku slobodu, svi sada ujedinjeni u neraskidive veze sokolstva. Pozdravljam te sa ovog divnog mesta, moja draga otadžbino: lepi Beograde, bela Ljubljano, ponosni Zagrebe.... I kod nas će biti slet 1941. Hoćete li da dođete kod nas? Mi bismo se mnogo radovali!"
Predgovor svoje knjige „Književnost i radio" Malavrazić završava rečima, odnosno uzvikom Darijusa Mijoa: „Radio! Kakvo divno polje za imaginaciju!".
Dragoslav Simić

KOMENTAR BEZ POVODA - piše Ivan Rajović
Čik sad da popušite!

• Šta biste vi radili, pitam ja vas, da živite u zemlji u kojoj pasionirani ljubitelji svojih roditelja i roditeljki, umesto da sede u dilkarnici, pomenute seckaju na froncle i onda ih mirno šetajući gradom, kao ukrase od krep-papira, ubacuju u kontejnere?

   Ko je popušio - popušio je, ko nije - taj ga se majci neće napušiti, a ni ocu, bar dok radikali ne dođu na vlast, a možda ni tad. Tako bi jezgrovito i najrealističnije mogli da se sublimiraju utisci posle početka primene novog zakona o pušenju, pućkanju i sličnim manifestacijama ove masovne i svim polovima i uzrastima omiljene zabave. Pušači već izmrcvareni štetnim uticajem nikotina i ostalih produkata pušenja gotovo potpuno ravnodušno su dočekali ovu zabranu koja se, kako se čini, pokazala najozbiljnijom i najdrakonskijom do sada. I mada bi mnogi pušač, a i pušačica, pristali da im zarad ove ružne navike seku uši, krpe dupe, čupaju jezik, vade oči čarne, ili vuku za nos, a i šire, zakonodavac je odlučio da ne primeni ništa od toga, već da nepoštovaoce donesenog propisa opali po novčaniku, da ih odere, istapira, dekintira ili, prostije rečeno, da im uzme lovu koju oni, kao što je dobro poznato, nemaju.
Kordoni nekadašnjih vrlih zaštitnika lika i dela jednog od najvećih srpskih sinova danas krstare gradom, u civilu dakako, ne bi li uhvatili nekog kako puši tamo gde ne bi trebalo da puši i ojadili ga na licu mesta kao najgoru protuvu, prevaranta ili kriminalca, u normalnim zemljama. Po sistemu Veliki brat te posmatra (kako pušiš), niko nije zaštićen, niko siguran, čak ni u podrumima, potkrovljima, trapovima, sengrupima ili živinarnicima sa sve živinom još nezaraženom ptičjim gripom.
Dakle, pošto je obećana, dugo željena i teško izvojevana demokratija konačno stigla i na ove naše prednebeske prostore, postalao je evidentno da živimo u uslovima u kojima nam jedino ptičjeg mleka ponekad nedostane. No, zbog ptičjeg gripa, o pticama, makar one bile i ševe, niko više ne razmišlja. Ali pošto su, kao što je poznato, zločinci pohapšeni, neodgovorni lustrirani, stručni dovedeni na mesta koja im po stručnosti i pripadaju, možemo da odahnemo, makar i bez pušenja. A šta bi bilo da, recimo, kojekakvi psihići sa fantomkama navučenim do brade upadnu na čas engleskog i preplaše vašu dečicu nenaviknutu na ovakve prizore, a profesorku dovedu na ivicu nervnog sloma, jer je čitavog života uglavnom čitala Šekspira, i to u originalu, nesvesna da i ovakvi moderni Hamleti postoje, mada van književnosti? Šta biste vi radili, pitam ja vas, da živite u zemlji u kojoj pasionirani ljubitelji svojih roditelja i roditeljki, umesto da sede u dilkarnici, pomenute seckaju na froncle i onda ih mirno šetajući gradom, kao ukrase od krep-papira, ubacuju u kontejnere? Šta da neki nezalečeni ili nelečeni ludak, a možda i samo malo više razočarani sugrađanin, iskoči pred vas i ospe paljbu po svima redom iz svih raspoloživih veliko ili malokalibarskih oruđa donesenih sa jednog od nekoliko ratišta i iz ratova u kojima nismo učestvovali? Kako biste se osećali da nekim slučajem živite u zemlji u kojoj se nervni bolesnici, koji su imali tu sreću da se dokopaju slobodnog kreveta u dilkarnici, za razliku od onih koji slobodno bazaju po ulicama, sami zavode red lišavajući se ovozemaljskog života, dok medicinske sestre heklaju ili rade nešto slično? Kako biste vi, pitam ja vas, gledali na svoju perspektivu da kojim slučajem živite u zemlji u kojoj masa sluđenih Srbijanaca sa sve poluotuđenim Đetićima besciljno šeta opustošenim ulicama ne znajući šta da misli, šta da radi i gde da se dene, dok se fukara, po ustaljenim istorijskim zakonitostima, baškari na plećima, krvi, znoju i urinu nesnalažljivog puka, a umne perjanice svoga roda se kite nekim čudnim perjem? Nažalost, sve je to deo naše stvarnosti, nešto na šta smo gotovo navikli svesni da sve ono što dolazi može biti samo gore od onoga što je već prošlo, a što se opet i na najnovijim primerima, kao što je i smrt bivšeg predsednika u haškoj tamnici, samo potvrđuje. No, nećemo sada o tome.
Prosto rečeno, dok je čitava nacija u dilemi da li nova država nastaje iz haosa ili ide u haos, vlasti propisuju zakone, kao što je i red. I kada bi se očekivalo da sve rečeno i još mnogo toga bude jednim dekretom dovedeno u red kako bismo nastavili da živimo kao relativno normalni ljudi u civilizovanom društvu, sa pušenjem ili bez njega, odgovorni udaraju po ovom, ma koliko štetnom, jedinom odušku napaćenog im stanovništva.
I dok masa sluđenih, iskompromitovanih, okrvavljenih i kojekakvih još kreatura slobodno šeta ulicama neretko šmrčući koku ili uživajući u nekim drugim težim drogama, teatralno, transparentno i beskompromisno se uvodi zabrana pušenja u ovalnim i drugim kabinetima, u kancelarijama, klozetima, kolima, na stadionima, plažama, u kosmosu, a i šire. Odredi pravdoljubivih, doslednih, nepotkupljivih boraca za pravdu i poštovanje zakona tumaraju gradom upadajući u svaku prostoriju u kojoj bi se ova bludna i štetna, a nadasve nezakonita, radnja mogla obaviti, i tražeći nesrećnog pušača koji će debelo platiti istrajnost i odanost svom poroku. Prema tome, kako stvari stoje, ako do sada niste dovoljno popušili, a takvih je vrlo malo, onda to nećete učiniti pod ovom vlašću, ili možda hoćete. Videćemo.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NOVI UDŽBENICI ZA OSNOVCE - piše Bojana Milosavljević
Šarenilo izdavača i cena

   • Proleće je, tradicionalno, vreme kada izdavači udžbenika i ostalih nastavnih učila pohrle sa raznoraznim prezentacijama i promocijama školskog materijala za narednu nastavnu godinu • Konačnu reč o tome iz kakvih knjiga će osnovci učiti donose učitelji i nastavnici, a na roditeljima je da taj izbor plate • Od pre nekoliko godina, najveći izdavač u ovoj oblasti, Zavod za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva - Beograd, gubi monopol

   U mnogim osnovnim školama u Srbiji učitelji i nastavnici ovih dana biraju iz čijih će i kakvih knjiga đaci naredne godine učiti. Posao oko odabira postaje utoliko teži i složeniji što se danas na srpskom tržištu nadmeće desetak izdavača nastavnih učila i knjiga. Osim ovoga, uveliko se priča i o nekim nelegalnim rabotama onih koji knjige štampaju i prodaju: u trci za većim profitom, nastavnicima se nude i pozamašne provizije. O ovoj pojavi ,,ispod žita" malo ko je rad da otvoreno govori, ali se na nju, kao izvesnu, i te kako ukazuje. Neke škole su, posle prezentacija i mini-sajmova domaćih izdavača, posao već uradile, pa je preostalo da se pare od roditelja prikupe (uglavnom je reč o prodaji udžbenika na više rata).
Po uvreženom principu, učitelji se, ipak, najviše opredeljuju po tome kako je koji izdavač prezentovao obavezno gradivo, a na cenu se toliko i ne osvrću. Upućeni, međutim, kažu da važnu ulogu imaju nelojalni konkurenti u ovoj prodaji, sami izdavači, koji su, čak pokušali da sa učiteljima i nastavnicima sklapaju privatne aranžmane, sa većom provizijom od zakonske, ne bi li ovi koji biraju uzeli baš njihove ,,pakete". Rešenje da se mogući lov u mutnom izbegne svakako bi bilo - ujednačavanje takozvane legalne provizije koju izdavač nudi. Ovakvo pravilo zaista bi omogućilo da se u narednoj školskoj godini pred osnovcima nađu najprimereniji udžbenici i priručnici.

REFORMA RAZBIJA MONOPOL
Početak reforme našeg obrazovnog sistema postepeno razbija monopol izdavača sa velikim tiražima, koji su, dakle, veoma isplativi. Tako je beogradski Zavod za udžbenike i nastavna sredstva decenijama bio jedini ,,proizvođač" školskih knjiga i svega pratećeg, potrebnog za edukaciju dece. Za sada je omogućena konkurencija u izdavanju udžbenika za osnovce nižih razreda, dok je za starije i srednjoškolce pomenuti Zavod još uvek ekskluzivni izdavač. Izuzetak je dopušten samo za knjige za učenje starnih jezika, gde na tržištu mogu da se pojave čak i strani izdavači.
Postalo je sasvim uobičajeno da neki učitelj za predstojeći razred sastavi komplet od nekoliko izdavača. U svakom slučaju, ovakav ,,set" strogo mora da prati zahtevnost nastavnog plana i programa. Neki prosvetari biraju udžbenike u kojima je gradivo izloženo na klasičan način, drugi pak takve koji omogućavaju samostalan rad učenika, uz malu pomoć učitelja: zadatke i gradivo tako postavljene da predavač ne mora da ide od đaka do đaka i objašnjava mu kako se rešava zadatak. Ovakav odabir olakšava i roditeljima, čija je pomoć, nažalost, nužna. Postoje, međutim, i udžbenici koji iziskuju veći angažman učitelja i individualni rad.
Takođe, po nekim opštim načelima prosvetne prakse, prilikom odabira udžbenika učitelji procenjuju koliko je knjiga osavremenjena, na koji način ,,prati" program, da li je dobro prilagođena uzrastu, koliko nudi mogućnosti za samostalni rad, koliko podstiče kreativnost, da li je deci dopadljiva i vizuelno zanimljiva. Na poslednjem mestu je - cena, koju roditelji plaćaju uglavnom bez pogovora, ne upuštajući se u ove stručne procene, koje su u domenu prava i odgovornosti odeljenjskih veća.
Cene udžbenika su šarolike, često sa znatnim rasponom, zavisno o kakvom je priručniku reč. Ovo ne treba da čudi, jer osim Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva - Beograd, na srpskom tržištu su od pre par godina i Narodna knjiga, Kreativni centar, Eduka, Klet, Atos i još neki novi izdavači. Po svoj prilici, biće ih i više, sa raznim pratećim audio-vizuelnim materijalom (u duhu novog, modernog doba). Tolika ponuda može da bude opravdana samo ako se rukovodi kvalitetom, jer je on najbitniji krajnjem korisniku - učeniku i učitelju.

STRANI JEZIK - SVAKO PO SVOME
Kako su prosvetne službe i zakon propisali slobodan izbor udžbenika za strane jezike, to u ovom predmetu u osnovnim i srednjim školama vlada prilična neujednačenost, koja često ,,skreće" van nastavnog plana. Kao ponuđači knjiga javljaju se čak i strani izdavači. Zanimljivo je iskustvo i mišljenje profesorke engleskog jezika u jednoj kraljevačkoj srednjoj školi:
- Pri izboru i preporuci udžbenika uvek se opredeljujem za izdanja beogradskog Zavoda. Smatram da su još uvek najbolji, po metodologiji pre svega. Koliko znam, u ovom odabiru sam jedna od retkih. Moje dete u osnovnoj školi, na primer, isti taj predmet izučava iz udžbenika britanskog izdavača. Primetila sam mnogo neusklađenosti pojmova, novih reči neprimerenih uobičajenom fondu reči za tako mladi uzrast. Kada je reč o stranom jeziku kao predmetu, mislim da bi trebalo da postoji unificiranost, posebno u obimu leksičkog fonda za određeni uzrast."



U DOMU KULTURE U RIBNICI - piše Ivan Rajović
Promovisana knjiga Mirka Dulovića

   U utorak, 14. marta, u Domu kulture u Ribnici promovisana je knjiga aforizama ,,Kurta je bar umeo da jaše", kraljevačkog aforističara Mirka Dulovića. O ovoj knjizi je govorio recenzent Ivan Rajović, a aforizme iz knjige je čitao glumac Milomir Nedeljković. U prigodnom satiričnom programu, koji je upriličen ovim povodom, učestvovali su kraljevački satiričari Zoran Tucaković, Dimitrije Jovanović i Ilija Šekuljica.
Mirko Dulović, kako se čulo na ovom skupu, i pored toga što se oglašava prvom knjigom i novo je ime u već nadaleko čuvenom ovdašnjem Satiričnom krugu, nije početnik, kako bi se to očekivalo. Naprotiv, pristupajući ispisivanju i objavljivanju knjige u već relativno zrelim godinama Dulović se pojavljuje kao zreo autor u čijem delu nema ni traga od onih dečjih bolesti kojima obično obiluju prvenci. Njegovi aforizmi nisu ni toliko smešni, više su opori, gorki i gotovo surovo realistični kao i problematika kojom se bave, a koja je zapravo naša svakodnevica u protekle dve decenije.
Ovo uspešno veče satire, u izuzetno uređenom ambijentu, organizovao je Dom kulture u Ribnici, koji se još jednom pokazao kao značajan sudionik kulturnih događanja u našem gradu. Nije nebitno naglasiti i to da je i odziv poštovalaca satire ovom kulturnom događaju bio iznad svih očekivanja i pored loših vremenskih uslova.



GODIŠNJA SKUPŠTINA ,,MARŽIKA"
Slađana Miljković novi predsednik

Redovna godišnja skupština udruženja likovnih umetnika ,,Vladislav Maržik" održana je 1. marta.
Skupština je protekla u konstruktivnoj atmosferi. Sada već bivši predsednik udruženja Milan Marković zamolio je Skupštinu da ga oslobodi te dužnosti iz ličnih razloga.
Na mesto predsednika Udruženja članstvo je jednoglasno izglasalo Slađana Miljkovića. U Upravnom odboru su tri nova člana - Slobodan Petrović, Dragan Katanić i Dragan ,,Sunce”. Umetnički savet je dobio dva nova člana, Slobodana Marinkovića i Svetlanu Vuksanović. Usvojen je plan rada za 2006. godinu uz dogovor i obavezu da se od sada članstvo okrene timskom radu i većem angažovanju.



EKOLOGIJA
Izložba fotografija o vodi

   Povodom šesnaest godina postojanja Ekološkog pokreta ,,Ibar” i Svetskog dana voda, 22. marta, prošlog petka u Ekološkoj kući otvorena je izložba fotografija na temu voda. Autori izložbe su planinari, veliki zaljubljenici u prirodu i njene lepote Rada Vukosavljević i Dragan Jovanović.
Srbija se sve više suočava sa nedostatkom kvalitetne vode, što Kraljevo i njegovi stanovnici najbolje osećaju krajem zime zbog velikih poplava i zagađenja vode, a u letnjem periodu zbog njenog nedostatka.
- Naše vode su najčešće ugrožene nerazumnim ljudskim postupcima i zastarelim tehnologijama u fabrikama. Stručnjaci smatraju da je u našoj zemlji sve manje zdrave izvorske vode zbog nekontrolisane seče planinskih šuma. Spas je jedino u planskom pošumljavanju, izgradnji površinskih akumulacija i zaštiti izvorišta - smatra Rada Vukosavljević, koja godinama planinari dobro znanim i manje poznatim planinama, kanjonima i usecima, a sve zanimljivosti beleži foto aparatom.
Cilj izložbe u Eko kući je da pokaže čistotu vode tamo gde čovek retko ili nikad ne dolazi, da još uvek imamo zdravih i čistih izvora i da smo obavezni da preduzmemo sve kako bismo ih zaštitili.
- Fotografije su nastale prošle godine na Uvcu, Prokletijama, Sopotnici i drugim lokalitetima. Poseban deo izložbe čini ciklus od deset fotografija Ibra sa one, lepše strane. Ružniju stranu Ibra možemo videti svakog dana; gomile plastičnih flaša, delovi nameštaja i drugog smeća - kaže Vukosavljevićeva.
Prvi čovek Eko pokreta Miroslav Pavlović kaže da je izložba fenomenalno pripremljena i da bi je valjalo pogledati.
- Znajući da je na deci budućnost, planiram ovih dana da izložbu vide i deca ovdašnjih osnovnih škola - kaže Pavlović.

Polagali i ,,opštinari”