Nezapamćene nepogode
Stihija uzima danak
Neophodno preseljavanje
Ispunjavanje obećanog i novi izbori
Stranačka sredstva ipak pod kontrolom
,,Zabranjene knjige” Desimira Tošića
„Manastir Dečani" iz Graca za izbeglice u Srbiji
Stigli savremeni aparati
Nema para ni za plate
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal, šah

MILAN MAJSTOROVIĆ, NAČELNIK ODELJENJA ODBRANE ZA RAŠKI UPRAVNI OKRUG - piše Rajko Sarić
Nezapamćene nepogode

   • Nezapamćene poplave i odroni zemljišta uništili i ugrozili više desetina porodičnih objekata od Ravanice do Lasca • Novi poplavni talas tokom vikenda • U okviru nastavka reforme Ministarstva odbrane, Odeljenje u Kraljevu ostalo bez još jednog broja radnika, a za načelnika imenovan Milan Majstorović

   Poplave, klizišta i podzemne vode na teritoriji opštine Kraljevo prouzrokovali su takve štete kakve do sada nisu zabeležene, kaže Milan Majstorović, novoimenovani načelnik Odeljenja odbrane za Raški upravni okrug. U funkciju su stavljena sva javna preduzeća na područjima opština Kraljevo i Novi Pazar, gde obimna klizišta i poplave većeg intenziteta ugrožavaju veliki broj domaćinstava.
- Na području Kraljeva, od Ravanice do Lasca, stanovništvo se našlo na udaru odrona, podzemnih i nadzemnih voda. Nepogode su do sada potpuno urušile tridesetak kuća, više od stotinu domaćinstava je delimično ili potpuno poplavljeno, a pod vodom je i više desetina hektara oranica. Trenutno smo na granici proglašenja elementarne nepogode, kao što je to slučaj u opštini Trstenik - kaže Majstorović i naglašava da se tek očekuje porast vodostaja Ibra s obzirom na naglo povećanje temperature i početak topljenja snega, koji je na Kopaoniku visine oko metar i po.
Meteorolozi su prognozirali da će topljenjem snega i novim padavinama biti akumulirano oko 20 litara vode po kvadratnom metru. Tako bi se moglo desiti da vodostaj Ibra i Zapadne Morave dosegne najviši nivo tokom ovog vikenda.
Specijalizovane ekipe Civilne zaštite i druge službe na poplaveljenim područjima, u slivovima Ibra, Zapadne Morave i Gruže, suočavaju se sa brojnim problemima, od onih uzrokovanih neodržavanjem davno prokopanih odvodnih i ispusnih kanala za odvod površinskih i podzemnih voda, do neraščišćenih međuljudskih odnosa. Brojni su pozitivni primeri da su se građani sami organizovali i uz pomoć mehanizacije pojedinih preduzeća krenuli u raščišćavanje davno prokopanih kanala.
- Nažalost, imamo i negativnih primera da komšija komšiji ne dozvoljava da projarči kanal na njegovom posedu kako bi otekla voda koja ugrožava domaćinstvo - kaže Milan Majstorović i dodaje da je u uslovima naglog narastanja nadzemnih i podzemnih voda veoma teško organizovati odbranu od poplava tamo gde ne postoje nikakvi nasipi ili gde su domaćinstva izgrađena na inače vodnom zemljištu.
Konarevsko polje je, blagovremenom izgradnjom odbrambenog nasipa, sačuvano od plavljenja, dok je Žičko polje delimično ugroženo, zbog čega se neki bunari iz preventivnih razloga povremeno isključuju sa mreže.
Inženjerijske jedinice Vojske SCG do sada nisu učestvovale u sanaciji nepogoda koje su zadesile područje naše opštine, ali, kako nam reče načelnik Majstorović, spremne su da, ako to situacija na terenu bude zahtevala, intervenišu u svim uslovima i na bilo kom mestu. Rukovodeći tim Uprave za odbranu, u skladu sa utvrđenom dinamikom restrukturiranja dubine teritorije, doneo je ovih dana nova rešenja u sistematizaciji radnih mesta. Ugašeni su centri za odbranu i formirano je 26 okružnih odeljenja za odbranu na teritoriji Republike Srbije. Uprava za odbranu ima svoje ogranizacione celine koje predstavljaju četiri odeljenja koja izvršavaju sve potrebne zadatke iz svoje nadležnosti. Tu je, najpre, odeljenje Civilne zaštite, sa dva segmenta: odsekom za neeksplodirana ubojna sredstva i postojećim odsekom Civilne zaštite. Tu su još i odeljenja za poslove planiranja odbrane, materijalno finansijske poslove, pravne poslove i, kao poseban referat, odeljenje normativnih poslova, potvrdio nam je Milan Majstorović, novoimenovani načelnik Odeljenja odbrane za Raški upravni okrug.
- Nova organizacija treba da obezbedi nesmetan rad dvadeset šest odeljenja i same Uprave u Republici, posebno u najtežim uslovima elementarnih nepogoda. Središni zadatak ovako formiranih odeljenja jeste što viši stepen zaštite građana. Što se tiče zakonske regulative, trenutno se radi na izradi zakona i zakonskih podataka, a do tada će se koristiti postojeći pozitivni zakonski akti, u skladu sa obavezama koje nameće situacija, poput klizišta, odrona, poplava i drugih elementarnih nepogoda čiji smo svedoci ovih dana - kaže Majstorović.


PREDSEDNIK OPŠTINE ODRŽAO SASTANAK SA STRUČNIM SLUŽBAMA U VEZI SA ELEMENTARNIM NEPOGODAMA - piše Slobodan Rajić
Otklanjati uzroke, ne samo posledice

   Dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, pored drugih preduzetih mera, održao je juče (četvrtak, 23. mart) sastanak sa odgovornim predstavnicima opštinskih stručnih službi i Opštinskog štaba Civilne zaštite u vezi sa velikim elementarnim nepogodama koje su zahvatile delove kraljevačke opštine. Pored sagledavanja dosadašnjeg stanja, na sastanku je postignut dogovor o daljim merama i strategiji rešavanja ovih problema u opštini Kraljevo. Posle sastanka dr Babić je za ,,Ibarske novosti” izjavio:
- Inovirali smo Opštinski štab i dogovorili se da formiramo poseban operativni štab za klizišta, poseban za poplave, koji će u isto vreme procenjivati nastale štete i sprečavati dalje pogoršanje uslova na terenu. Što se tiče finansija, mi ćemo opredeliti izvesna sredstva za sanaciju nastalih šteta, ali ćemo po njihovom konačnom sagledavanju i popisu, zatražiti konkretnu pomoć od Republike. Međutim, osim rešavanja sada nastalih pojedinačnih šteta, prilikom čega ćemo sigurno pomoći ugroženim ljudima, pre svega ćemo se orijentisati da sredstva koja dobijemo iz Republike upotrebimo da više ne dolazi do šteta, konkretno, recimo u slivu reke Gruže, Lađevačke reke, bujičnih potoka itd. Znači, sada ćemo se maksimalno potruditi da rešavamo i uzroke, da delujemo da ubuduće ne dolazi do ovakvih elementarnih nepogoda pa da opet moramo da saniramo posledice.
Drugim rečima, kaže dr Babić, otklanjanje uzroka do sada je zanemarivano, pa su i nastale štete od poplava i klizišta i ostalih prirodnih stihija mnogo veće, i ta praksa se mora što pre eliminisati, kako bi se delovalo organizovano, planski i preventivno, na duži rok, da do velikih šteta od elementarnih nepogoda u narednom periodu ne dolazi.


ZBOG NAGLOG OTAPANJA SNEGA U OPŠTINI KRALJEVO
Poplave i u delovima grada

   Nagli porast dnevne temperature i naglo topljenje snega, osim u seoskim područjima, uslovili su poplave i u pojedinim delovima grada Kraljeva. To su na svojoj koži osetili stanovnici Ulice vojvode Stepe, u delu od rampe do skretanja na Higijenski zavod, i romskih naselja 1 i 2, gde je problem i aktivirano klizište.
   Naime, početkom ove sedmice stanovnici navedenog dela Ulice vojvode Stepe pokušali su da očiste odlivni kanal kako bi voda koja se slivala sa Ratarskog imanja i Higijenskog zavoda mogla da otiče i ne poplavi dvorišta i kuće. U pomoć su im pritekli i zaposleni u „Vodovodu”. Prema rečima stanovnika ovog dela grada, voda se slivala niz ulicu, usledila je akcija čišćenja propusta i kanala i trebalo je da prođe čitav dan da se voda tokom noći većim delom povuče. Oni se žale i na nadležna javna komunalna preduzeća, koja im u tome u proteklih pet godina, otkako su menjali propuste i kopali kanale, nisu adekvatno pomagala redovnim čišćenjem. Svi propusti i kanali u ovom delu ulice su zapušeni, delimično i prilikom pranja ulica, a delimično i neodgovornim ponašanjem pojedinih stanara, koji i sami doprinose da kanal bude smetlište.
   U romskim naseljima 1 i 2, osim dvorišta, poplavljene su i kuće, pa su brojni stanovnici suočeni sa velikim problemima, zbog kojih ne spavaju noćima, spasavajući decu i stvari. Mnogi su zbog vlage oboleli od respiratornih infekcija, a plaše se i da, ako se nešto ozbiljnije ne preduzme, ne dođe i do epidemije. „Vodovod” je po pozivu delimično raščistio kanalizaciju, kažu meštani, ali je voda i dalje u kućama i dvorištima. Osim sa poplavama, žitelji romskih naselja 1 i 2 suočavaju se i sa klizištem, koje se obrušava na kuće.
   Ovih dana i Spomen park je bio pod vodom.

LAZAC I ROĆEVIĆI
Stihija uzima danak

   • U Lascu ugroženo domaćinstvo Miladina Lišanina, a u Roćevićima delovi puta prema Miloševićima i Lopatnici i jedan broj domaćinstava, trafostanica i vodovod • Neophodna pomoć opštine i državnih organa

   Osim u Ravanici i nekim drugim područjima kraljevačke opštine, klizišta su se ovih dana pojavila i u delovima Lasca i Roćevića.
U Lascu je najugroženije domaćinstvo Miladina Lišanina. Klizište polako odnosi deo dvorišta i, po rečima domaćina, već je srušen jedan pomoćni objekat. Pukotina je 11. marta došla do metar i po ispred kuće, a 21. marta i do samog temelja porodične kuće. Inače, klizište se prvi put pojavilo juna prošle godine.
Porodica Lišanin očekuje pomoć opštine i šire zajednice, jer živi u strahu i nije bezbedna na sadašnjoj lokaciji, a nije ni u materijalnoj situaciji da sama reši problem. Kako kaže Miladin, samo za geološka ispitivanja klizišta oko kuće potrebno je oko 600.000 dinara, a za taj i eventualno dodatni novac mogu da kupe novo domaćinstvo na bezbednom terenu u Lascu, i to bi za njih bilo najbolje rešenje. Sami nisu u stanju da zidaju ili kupe novu kuću, jer porodica ima dva srednjoškolca i stare roditelje, pa su troškovi za život veliki, a mogućnosti male.
U Roćevićima klizište je odnelo deo puta koji povezuje centar sela sa zaseokom Miloševići. Tu je oštećen deo puta u dužini od oko 150 metara. Po rečima odgovornih u mesnoj zajednici, ovde na sve strane kreću nova klizišta, odsečen je i deo puta prema Lopatnici, gde je ugroženo i nekoliko domaćinstava na nepristupačnim terenima. Najhitnije je, kako upozoravaju, da opština, za početak, obebedi prilaz do ugroženih kuća, jer su zbog oštećenih puteva odsečeni od sveta. Meštani Roćevića imaju i probleme sa vodosnabdevanjem, jer su usled pomeranja tla popucale cevi za dovod vode za piće.
Klizište u Roćevićima ugrozilo je i trafostanicu koja se dnevno pomera oko 40 centimetara. Ekipe kraljevačke ,,Elektrodistribucije” svakodnevno intervenišu, a u ovom preduzeću priprema se i projekat za izmeštanje trafostanice na bezbednu lokaciju.
Sve u svemu, pomoć nadležnih organa opštine je neodložna i meštani Roćevića i Lasca je s pravom očekuju.



MINISTAR MLAĐAN DINKIĆ NAJAVIO POMOĆ
Najpre procena štete

   Mlađan Dinkić, ministar finansija u Vladi Srbije, izjavio je u ponedeljak da će Vlada Srbije pomoći u saniranju štete prouzrokovane poplavama i klizištima u Trsteniku, Kraljevu i drugim mestima Srbije.
- Spremni smo da pomognemo najugroženijima, za to postoji poseban fond, ali moramo najpre tačno da procenimo nastalu štetu - rekao je Dinkić.

KLIZIŠTE U RAVANICI UGROZILO SEOSKA DOMAĆINSTVA - piše Slobodan Rajić
Neophodno preseljavanje

   • Ugroženo šest kuća, pomoćni objekti, prilazni putevi, seosko groblje i bunari • Ni najstariji meštani ne pamte ovakvu elementarnu katastrofu • Pojedini ugroženi domaćini počeli da prave kuće na novim lokacijama, ali je neophodna pomoć opštine i države, koja je ovih dana i najavljena

   Šest domaćinstava u Ravnici u opštini Kraljevo najverovatnije mora se iseli iz svojih kuća jer je ove zime u tom delu sela proradilo klizište. Čitavo brdo iznad kuća počelo je da se pomera i klizi i ugrozilo malo naselje. Jedna kuća sa pomoćnim objektima je srušena, a na ostalim polako zidovi pucaju i krovovi se ruše. Prirodna stihija bila je jača od ljudi, tako da je jedino rešenje iseljavanje i izgradnja novih kuća na novim lokacijama.
Inače, klizište u ovom delu Ravanice aktivirano je prvi put još 1999. godine i štete nisu bile velike. Od tada je zemlja bila relativno mirna. Njeno povremeno pokretanje izazivalo je štete samo na njivama i u voćnjacima.
Međutim, ovog puta situacija je daleko teža i ponovo aktivirano klizište načelo je i kuće i pomoćne objekte koji nisu mogli da izdrže elementarnu nepogodu. Viša, podzemna sila učinila je svoje. Kuća Miloša Popovića potpuno je srušena, ostale su opasno ugrožene.
- Pre petnaestak dana kad je krenulo celo ovo brdo i srušilo se, nisam stigao ni stvari da iznesem ni crep sa krova da skinem. Valjalo je spasavati život - kaže Miloš Popović.
Ni najstariji stanovnici Ravanice ne pamte da je bilo kada do pre sedam godina dolazilo do pomeranja i klizanja tla na ovom području. Živelo se mirno i bez straha vekovima.
- Bio sam mali i moj deda koji je imao 80 godina pričao mi je da ovako nešto nije zapamtio i da je ovde lepo i bezbedno za život. Uvek mi je pričao da je ovde zemljište dobro za kućne placeve. Rekao mi je da, ako budem imao dva sina, ovde pravim kuću, a baš se ovde „izlomi” - kaže Milomir Rašković, meštanin, kojem je kuća i te kako ugrožena.
Što je najgore, žitelji ovog naselja pokretanjem klizišta blokirani su sa svih strana. Zemlja je zatrpala i puteve i okolne prilaze, tako da su žitelji u svojevrsnoj izolaciji. Iz kuća ne mogu lako da iznesu stvari, a iz dvorišta odvezu traktore i automobile. Zatrpani su i bunari, tako da ugroženi ljudi donose vodu za piće iz susedne Godačice, a stoku poje sa bara. Najbitnije je, ipak, da niko od ljudi nije stradao, jer u ovim kućama ima dosta i dece, nejači (jedna od porodica ima osam članova).
Iseljavanje iz šest kuća je neminovno i jedino rešenje. Kako kažu meštani, stručnjaci iz Beograda su rekli da je ovo klizište nemoguće zaustaviti i sanirati. Pojedinci su počeli da prave nove kuće na bezbednijim lokacijama, neki ih i okrovili, ali ističu da bez pomoći opštine i Republike, u uslovima teške ekonomske situacije, problem ne mogu sami da reše i ništa značajnije da urade. Zahvalni su i predsedniku opštine dr Milošu Babiću, koji im je za početak obećao pola miliona dinara, ali su svesni da to nije dovoljno i očekuju potpuniju pomoć države.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA DHSS KRALJEVO - pišu Anđelka Milošević i Slobodan Rajić
Ispunjavanje obećanog i novi izbori

   • Demohrićani će pomoći novom predsedniku opštine dr Milošu Babiću da ispuni svoja predizborna obećanja u ovoj godini i probleme rešava u hodu, uz hitan izbor svog stručnog tima • Na očekivanim izborima ove godine na svim nivoima DHSS će nastupiti sa Narodnim pokretom „Peti oktobar” i sarađivati sa Srpskim pokretom obnove

   Opštinski odbor Demohrišćanske stranke Srbije, njegovi članovi i odbornici u Skupštini opštine učiniće sve da pomognu da se aktivnosti i investicije predviđene usvojenim programom uređenja građevinskog zemljišta, odnosno Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo” za 2006. godinu realizuju do kraja, rečeno je na konferenciji za novinare tog odbora, održanoj krajem prošle sedmice.
Predstavnici ovog odbora na pres konferenciji su tek nakon mesec dana čestitali dr Milošu Babiću na izboru za novog predsednika opštine i rekli da očekuju da će da ispuni sva data predizborna obećanja i da će nagomilane opštinske probleme rešavati u hodu. Pri tom su mu poručili da nema na raspolaganju sto dana da se uhoda na dužnosti „gradonačelnika”, jer su problemi urgentni i zahtevaju hitno rešavanje.
- Od predsednika opštine očekujemo da sve svoje snage maksimalno uloži u ono što je ostvarivanje plana i programa Direkcije za ovu godinu - istakao je prof. dr Predrag Stojanović, predsednik OO DHSS Kraljevo.
Da bi se sve što je planirano efikasno i realizovalo, kako je rečeno, demohrićšani očekuju da novi predsednik opštine što pre imenuje svog zamenika i ostale članove tima i sa njima preduzme mere da ispuni svoj program i obećanja data tokom predizborne kampanje.
- Ta predizborna obećanja su jako velika i teška. Po mom računu, ono što je pominjano i nagovešteno tokom predizborne kampanje, taman je finansijski visine još jednog budžeta opštine Kraljevo za ovu godinu - naglasio je prof. Stojanović.
Po toj računici, za realizaciju svih obećanih kapitalnih i drugih investicija i redovnih delatnosti neće biti utrošeno milijardu i po, koliko je predviđeno u budžetu, već duplo više - oko tri milijarde dinara, kaže prof. Stojanović.
Opštinski odbor DHSS-a i njegovi predstavnici u organima lokalne vlasti i javnih preduzeća, istaknuto je, pomoći će da se sve investicije i poslovi za ovu godinu, predviđeni pre svega planom i programom Direkcije „Kraljevo”, budu i realizovani. Predstavnici OO DHSS osuđuju sve omalovažavajuće komentare na račun novoizabranog predstavnika opštine Kraljevo, kao i one da će Kraljevo biti „predgrađe ili mesna zajednica opštine Čačak” i sigurni su da dr Miloš Babić to neće dozvoliti, ali ni građani Kraljeva.
- Mislim da je u grad Kraljevo Velju Ilića uveo Rade Jović, a ne Miloš Babić, i možemo da nagađamo i da pričamo o tome da je sve u ruke polako davao Velji Iliću - rekao je prof. Stojanović i dodao da u DHSS veruju da će dr Miloš Babić, kao predsednik opštine, svoje odnose sa ostalim strankama i njihovim liderima iskoristiti na najbolji mogući način da novac koji je ministar za kapitalne investicije obećao Kraljevo i dobije.
Na pres konferenciji je naglašeno i da je DHSS uveren će ove godine u našoj zemlji biti održani izbori na svim nivoima i najavili da će u predstojećoj predizbornoj kampanji DHSS nastupiti zajedno sa Narodnim pokretom „Peti oktobar”, kao i da će sarađivati sa Srpskim pokretom obnove.

DVE GODINE OD DONOŠENJA I PRIMENE ZAKONA I ODLUKE O FINANSIRANJU POLITIČKIH STRANAKA - piše Slobodan Rajić
Stranačka sredstva ipak pod kontrolom

   • Prema zakonu i opštinskoj odluci, sredstva iz javnih izvora koriste se za redovan rad i (pred)izbornu kampanju • Sve parlamentarne stranke u Kraljevu imaju otvorene tekuće račune i redovno vode knjigovodstveno-računovodsvene poslove, o čemu podnose izveštaje svojim „centralama", a preko njih i nadležnim državnim organima • Odbacuju sumnje o nelegalnim izvorima stranačkog finansiranja

   Podsećanja radi, novim, prvi put od povratka višestranačja, sredinom 2004. godine, donetim Zakonom o finansiranju političkih stranaka, predviđena su i budžetska sredstva za redovan rad političkih stranaka i za izbornu kampanju. Zakon se primenjuje od 1. januara 2005. godine, a na osnovu njega, krajem pretprošle godine doneta je i Odluka o finansiranju političkih stranaka u opštini Kraljevo.
U skladu sa usvojenim Zakonom i Odlukom, ostvarena sredstva mogu se koristiti za finansiranje samo po dva osnova: za redovan rad stranke i izbornu kampanju za izbor predsednika opštine i odbornike. Prema tekstu opštinske Odluke, sredstva se mogu sticati i iz javnih izvora, odnosno budžeta opštine. Za finansiranje redovnog rada parlamentarnih stranaka, odnosno stranaka koje imaju poslanike i odbornike u Skupštini, određuju se u iznosu od 0,1 odsto budžeta. Ova sredstva na lokalnom nivou umanjuju se za transfere (preneta sredstva) od drugih nivoa vlasti, na primer sa nivoa Republike. Određena sredstva raspoređuju se tako što se 30 odsto dodeljuje u jednakim (linearnim) iznosima svim parlamentarnim strankama, a 70 odsto prema političkoj snazi, odnosno broju odborničkih mesta kojim stranke raspolažu. Pri tom je predsednik opštine, kao izvršni organ, nadležan da srazmerni deo određenih sredstava „prenosi političkim strankama svakog meseca do desetog u mesecu za prethodni mesec".

ZA RAD I IZBORE
Sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje obezbeđuju se u godini u kojoj se održavaju redovni (lokalni) izbori, i to „u iznosu od 0,05 odsto budžeta opštine Kraljevo za godinu za koju se budžet donosi", takođe umanjenom za transfere od drugih nivoa vlasti. Skupština opštine je takođe dužna da za ovu namenu obezbedi budžetska sredstva i u slučaju održavanja vanrednih izbora za troškove izborne kampanje. Pod troškovima izborne kampanje, prema Zakonu i Odluci, podrazumevaju se troškovi predlagača proglašenih izbornih lista i kandidata za predsednika opštine (pored stranaka i za grupe građana), koji se odnose na štampanje plakata, oglasa, publikacija, emitovanje emisija i reklamnih spotova na RTV, objavljivanje tekstova u novinama i druge aktivnosti od dana raspisivanja do dana održavanja izbora.
Ova sredstva raspoređuju se tako što se 20 odsto dodeljuje strankama u jednakim iznosima (linearno) u roku od 10 dana od dana proglašenja izborne liste odnosno utvrđivanja liste kandidata, a preostalih 80 odsto dodeljuje se strankama koje su osvojile mandate, u roku od 10 dana od dana proglašenja izbornih rezultata. Prema članu 8. opštinske odluke, ako isplaćena sredstva premašuju predviđeni iznos, razlika mora biti vraćena budžetu opštine u roku od deset dana od dana završetka izborne kampanje. Koliko je poznato, to se do sada nije dogodilo u praksi, već su se, naprotiv, sve stranke, učesnice izbora, žalile na nedostatak sredstava. Takođe, u skladu sa članom 9. opštinske odluke, predlagači kandidata dužni su da u roku od deset dana od dana održavanja izbora podnesu kompletan izveštaj o poreklu, visini i strukturi prikupljenih i utrošenih sredstava za izbornu kampanju izbornoj komisiji. Politička stranka, inače, mora da ima otvoren tekući račun, a organizacioni oblici mogu imati i predračune na koje se doznačuju sredstva. Zakonom je predviđena i stroga kontrola sticanja i korišćenja sredstava, uz stroge sankcije (od 9.000 do 90.000 dinara u vreme donošenja Zakona), dok izvori prihoda političkih stranaka moraju biti dostupni na uvid javnosti.

UREDNA EVIDENCIJA
Prema podacima koje smo dobili od parlamentarnih stranaka u Kraljevu, sve one imaju otvorene tekuće račune preko kojih „posluju". Redovno vode knjigovodstvenu evidenciju o prihodima i rashodima i sačinjavaju mesečne i godišnje izveštaje, kao i završne račune. Kako kažu, redovno ih dostavljaju svojim „centralama" u Beogradu, a preko njih i nadležnim poreskim i drugim organima. Drugim rečima, finansijski „posluju" baš kao i druge firme i preduzeća i striktno primenjuju doneti Zakon. Pošto najčešće nemaju stručna lica za sastavljanje periodičnih i godišnjih finansijskih izveštaja, iznajmljuju za taj posao pojedince ili registrovane stručne agencije. Odlučno demantuju sve sumnje, koje su čak i pojedini kandidati i predlagači na izborima izrazili, u izvore partijskih sredstava za razne izborne i druge stranačke kampanje.
Pored toga, u skladu sa ovim Zakonom i opštinskom Odlukom, dodeljena su sredstva i u nedavnim vanrednim izborima. Prema odluci nadležnog izvršnog organa SO Kraljevo, od ukupno oko 13 miliona dinara, utrošenih za kompletne izborne aktivnosti, o čemu je na poslednjoj sednici SO Kraljevo Izborna komisija podnela izveštaj, predsedničkim kandidatima i njihovim predlagačima na izborima iz budžeta dodeljeno je 538.000 dinara, s tim što su svi kandidati (devetorica) u prvom krugu dobili linearno po 20 odsto od tog iznosa ili po 12.000 dinara, a sveukupni pobednik, posle dva kruga, preostalih 80 odsto opredeljenih sredstava za kampanju kandidata.

PRED NOVIM REŠENjIMA?
Međutim, tek naredni redovni izbori na svim nivoima, o čijem roku postoje kontroverze, pokazaće pravi domet novog Zakona o finansiranju političkih stranaka. Osnovno je pitanje, ipak, kako stranke, a u Srbiji ih ima rekordan broj (oko 330 registrovanih), obezbeđuju sredstva za redovnu delatnost: za zakup i održavanje prostorija, zaposlene službenike tamo gde ih ima, ostale materijalne troškove, a potom i za one vanredne (promoakcije, kampanje, tribine itd.). U Kraljevu je, što se toga tiče, situacija šarenolika. Dok „parlamentarne" stranke imaju svoje prostorije i zahvaljujući budžetu i članarini i sponzorstvima imaju kakve-takve uslove za redovan stranački rad, one vanparlamentarne se dovijaju na razne načine, uglavnom se finansirajući iz sredstava svojih „centrala" i na druge načine.
Naravno, postavlja se i pitanje kontrole primene novog Zakona o finansiranju političkih stranaka i koliko predviđeni inspekcijski i drugi nadzor ima uvid u ovaj deo „sive" zone tog finansiranja, posebno vanparlamentarnih stranaka. U zemljama razvijene parlamentarne i višestranačke demokratije ti propisi se standardno i efikasno primenjuju, a kod nas, u zemlji u tranziciji, baš kao i kod nekih drugih reformskih zakona, primena ili „implementacija" traje isuviše dugo i trebaće još vremena da na pravi način i u ovoj oblasti uđemo u mnogoočekivanu „Evropu".

ZABRANJENI LJUDI I NJIHOVE KNJIGE - Piše Dragoslav Simić, novinar Radio Beograda 2
,,Zabranjene knjige” Desimira Tošića

   • Demokratija nije vlasništvo jedne stranke. Nje ima ili nema. Jedan narod u svojoj istoriji ili je dočekao da oseti eho slobode ili je sputan sopstvenim neznanjem čekao da mu se demokratija dogodi

   Kada je osamdesetih godina prošloga veka beogradski fotoreporter Đorđe Vukoja na svoju adresu dobio časopis ,,Naša reč" iz Engleske, sestra, kod koje je stanovao u zgradi gardijskih oficira na Dedinju, upitala ga je kakve su to novine. Uspeo je da prođe bez velikih objašnjenja, ali kada je časopis počeo da stiže redovno, sestra ga je zamolila da svaki broj pred njom spali.
U jednom od tih brojeva, 22. februara 1982, donet je ,,Nacrt za demokratsku alternativu" i evo dela iz tog teksta:
,,Ljudi iz Jugoslavije, nastanjeni u zapadnim demokratijama, još od samog početka komunističke vladavine u zemlji, poveli su raspravu o demokratskoj alternativi koja bi se mogla uspešno suprotstaviti režimu na vlasti... Neograničena vlast komunista u Jugoslaviji od skoro četiri decenije donela je niz zabrinjavajućih rezultata na političkom, privrednom i kulturnom polju... Polazna tačka sporazuma naroda Jugoslavije je priznanje prava da se slobodno izjasne da li žele da ostanu u državnoj zajednici Jugoslavije ili traže svoje posebne samostalne države..."

DIKTATOR I GROL
Prošle nedelje sedim u hotelu ,,Park" u Novom Sadu u Brozovoj sali i dok čekam prijatelja kome sam doneo na poklon ,,Demokratiju", ponovljeno izdanje 1990. godine, istoimenih zabranjenih novina Milana Grola iz 1945. londonske kuće ,,Naše reči" (glavni urednik Desimir Tošić), strogo lice Josipa Broza sa slika na zidu posmatra goste u kafani. Tako sam i nehotice bio suočen sa diktatorom i Grolom. Iz knjige izdvajam po svom ukusu neke naslove: ,,Jedan jedini lek -sloboda", ,,Narodna ili partijska prosveta", ,,Crna Gora i Srbija", ,,Privreda diktirana ideologijom", ,,Srbija i sloboda", ,,Predlog zakona o slobodi od straha", ,,Za istinsku demokratiju i njene tekovine", ,,Kakvu narodnu vlast narod hoće - slobodno izabranu i demokratsku", ,,Silom ili razlogom - 130 listova Narodnog fronta i jedan opozicioni"...
U poslednjem broju zabranjene ,,Demokratije" od 9. novembra 1945. u rubrici ,,Odgovori i razgovori" navodi se pisanje jednog londonskog lista kome Informativna služba partije na vlasti dotura informaciju o opoziciji u Jugoslaviji: ,,Milan Grol odbio da primi Titovu ponudu veće upotrebe štampe i upotrebe radija. Milan Grol sada publikuje list sa velikim prazninama koje je tobož cenzura izbacila..."
,,Demokratija" ovako odgovara:
,,U to malo reči sabijeno je tri neistine. G. Grol je upotrebio hartiju čim mu je hartija za list omogućena; da mu je ko ponudio čak upotrebu radija (koji je sve ovo vreme treštao pretnjama njemu i čitavoj opoziciji), to već bode oči lažju, a što se tiče velikih praznina u ’Demokratiji’, čitaoci ’Demokratije’ znaju kolika je i to laž."
U prethodnom broju u istoj rubrici opisuje se haranga Narodnog fronta, pred izbore 11. novembra 1945: ,,Po zidovima kuća i trotoarima kolona pisaca, uz hvale Frontu i njegovim vođama, ispisuje uvrede i pretnje opoziciji: ,,Dole Grol", ,,Dole Grol fašista", ,,Smrt Grolu" itd. Horovi dece pevaju pesmu ,,Grola i Peru o banderu", a u Vojvodini deca idu ulicom i skandiraju ,,Kuršum Grolu"!
Grol čuva hladnokrvnost i dostojanstvo i u odgovoru citira Petra Kočića:
,,Kao god što se u gustoj pomrčini ne može naći svetlost, isto se tako u zemljama bez slobode uzalud traži pravda."
Ipak, treba znati da je Milan Grol, nekadašnji upravnik Narodnog pozorišta i političar, početkom 1945. došao iz Londona u Beograd. Bio je to ,,očajnički pokušaj" da se izađe iz krize i pokaže zapadnim demokratijama da srpski i jugoslovenski demokrati imaju razumevanja za složenu stvarnost u odnosima na Balkanu i među silama pobednicama. U političkom novinarstvu okušao je sreću sa osnivanjem jedninog opozicionog lista ,,Demokratija" od septembra do novembra 1945. kada je list represijom partije na vlasti bio zabranjen.

,,KOALICIJA ŠPIJUNA I IZDAJNIKA"
Možda bi Broz, sa onog zida, da može, pozvao one gardijske oficire što su ga čuvali na Dedinju, da uhapse čitaoca ,,Demokratije". Ali jedno je sigurno - ideje Grola i kasnije Desimira Tošića i prijatelja, okupljenih oko ,,Naše reči", nije mogao da slomi. Zajednički imenitelj koji su ovoj malobrojnoj intelektualnoj grupi okupljenoj oko Saveza ,,Oslobođenje" dali i komunisti u Jugoslaviji i nacionalistički opredeljeni nekomunisti na zapadu, republikanski i demokratski orijentisanih Jugoslovena, bio je: ,,koalicija špijuna i izdajnika, četnika i ustaša" - upotreba reči, kako je kome trebalo.
Ova grupacija poznatija je po časopsisu ,,Naša reč" koji je redovno mesečno izlazio od 1948. do 1990. u okviru Saveza ,,Oslobođenje". Njeni delegati sastaju se 1976. u jednom selu u blizini Frankfurta na Majni, četiri godine pre Titove smrti, da raspravljaju šta će se dogoditi u Jugoslaviji posle Broza. Tošić podnosi referat ,,Sutrašnjica na raskrsnici" odnosno predstavlja predlog Demokratske evolucije Saveza ,,Oslobođenje" u kome ističe:
,,...kada postane očigledno da će doći do promene, da će vlast početi da gubi i oreol snage i mitologiju na kojoj je počivala - onda će sva nezadovoljstva odjednom izbiti na površinu; to će biti najprotivurečnija, stihijska, nekanalisana, patološka i violentna nezadovoljstva. ...Biće tu i nezadovoljstva sinova koji će prati grehe svojih otaca koji su kroz ove četiri decenije institucionalizovali represiju..."
,,Naša reč" u Londonu kao časopis kroz svoju biblioteku ,,Naše delo", definitivno je nastavila ideje ,,Demokratije" koju smo citirali, izdanjima svojih knjiga u jednom velikom vremenskom rasponu od 1948. do 1990. Navodimo samo neke naslove: ,,Rađanje Titove despotije", ,,Tamnica ideja", ,,Od otpora do građanskog rata", ,,Iz ropstva u izgnanstvo", ,,Svođenje računa i preispitivanje", ,,Žrtve II svetskog rata u Jugoslaviji", ,,Između crvenog i crnog fašizma", ,,Vunena vremena", ,,Ženidba kralja Petra prema britanskim dokumentima", ,,Mihailović prema nemačkim dokumentima", ,,Drugo zvono", ,,Slom demokratije", ,,Između crnog i crvenog fašizma", ,,Srpski nacionalni program", ,,O totalitarizmu" i druge knjige autora Slobodana Jovanovića, Živka Topalovića, Koste Pavlovića, Miodraga Đorđevića, Milovana Đilasa, Desimira Tošića, Bogoljuba Kočovića, Ivana Avakumovića, Zvonimira Vučkovića, Miodraga Milića, Dušana Popovića, Božidara Vlajića, Gojka Đoga, Vaneta Ivanovića i velikog broja drugih pisaca.
Ove zabranjene knjige, neprodata izdanja, tek su sada dostupne našim čitaocima, doduše ne u potpunosti, samo na promocijama.
Demokratija nije vlasništvo jedne stranke. Nje ima ili nema. Jedan narod u svojoj istoriji ili je dočekao da oseti eho slobode ili je sputan sopstvenim neznanjem čekao da mu se demokratija dogodi. Od opozicionara Milana Grola, predsednika Demokratske stranke iz 1945, do Desimira Tošića, izdavača londonskih knjiga, glavnog urednika ,,Naše reči" i političkog pisca 2006. - gde se mi nalazimo danas?! Nosimo li ,,mržnju prema prošlosti" ili smatramo da nam je ova sadašnjost dovoljno rekla sve.
Na Slaviji, kažu starosedeoci, još uvek se mogu videti u jutarnjim izmaglicama oblačići dima sa lomača na kojima su skojevci palili brojeve ,,Demokratije” oduzimane kolporterima 1945. Zagrljeni, oko plamena, igrali bi oni Kozaračko kolo da ljudi vide kako se pobeđuje narodni neprijatelj.

HUMANITARNA POMOĆ DIJASPORE U AUSTRIJI - piše Živko Begović
„Manastir Dečani" iz Graca za izbeglice u Srbiji

   • Internacionalna humanitarna pomoć „Manastir Dečani" je najveća organizacija dijaspore koja je izbeglicama iz Bosne, Hrvatske i sa Kosmeta poslala pomoć u vrednosti oko 150.000 evra stacioniranih u rejonu Kraljeva

   U Austriji boravi oko 300.000 Srba iz svih krajeva bivše SFRJ, koji su kao dijaspora organizovani i udruženi u mnogobrojnim klubovima, sportskim i kulturno-umetničkim društvima. Oni su od raspada bivše SFRJ, u ratnim i posleratnim prilikama bezbroj puta pokazali svoju humanost prema otadžbini i izbeglicama iz Bosne, Hrvatske i sa Kosmeta, kojima su na razne načine pomagali.
Međutim, Internacionalna humanitarna pomoć „Manastir Dečani" iz Graca je najveća organizacija ove vrste dijaspore u Austriji. Osnovana je 2000. godine, a osnivači su bili: Srbobran Savić, predsednik, Rade Živaljević, potpredsednik i referent za internacionalnu pomoć, Dragoje Savić, sekretar, Novak Kršikapa, blagajnik i članovi Nenad Milić i Zvonko Tesla, kojima se kasnije priključila Dušanka Sef (udata za Austrijanca).

SARADNJA SA DIJASPOROM U SLOVENIJI
Humanitarci „Manastira Dečana" su po osnivanju uspostavili saradnju sa dijasporom u Sloveniji, preko potpredsednika Saveza srpskih društava, sa Radom Bakračevićem, Kraljevčaninom iz Maribora. On je u zajednici sa gradonačelnikom Maribora Borisom Sovičem, a posebno sa predstavnicima „Manastira Dečana", bio u stalnom kontaktu u vezi sa prikupljanjem humanitarne pomoći. Glavni referent za internacionalnu pomoć bio je Rade Živaljević iz Graca, koji boravi u Austriji više od 20 godina.

SAKUPLJANJE POMOĆI
Gospodin Živaljević je zajedno sa ostalim članovima „Manastira Dečana" organizovao sakupljanje pomoći širom Austrije, od raznih ovdašnjih humanitarnih organizacija, predstavnika vlasti, firmi i pojedinaca. Posebno veliku pomoć pružili su Vlada pokrajine Štajerske i gradonačelnik Graca, gospodin Zigfrid Nagl, koji je tri puta obezbedio teretno vozilo za prevoz humanitarne pomoći u Kraljevo.
Pomoć je otpremljena u tri navrata. Osim novca,sastojala se najvećim delom od medicinskih instrumenata, lekova, odeće, obuće i druge robe u ukupnoj vrednosti od oko 150.000 evra. Humanitarna pomoć je uručivana uglavnom u Kraljevu, gde je, po rečima Rada Živaljevića, u jesen prošle godine još uvek boravilo oko 35.000 izbeglica, najvećim delom sa Kosmeta, kao i u Republici Srpskoj i drugim krajevima Srbije.

POMOĆ OSTALIH
Osim „Manastira Dečana", dijaspora iz Austrije je duže vreme sakupljala novčanu humanitarnu pomoć za izbeglice i ostale građane, od kojih ćemo napomenuti samo neke, jer bi njihov spisak bio dugačak.
Klubovi dijaspore iz Graca „Sveti Sava" i „Nikola Tesla" su prošle godine sakupili 2.800 evra, i taj novac je gospođa Dušanka Sef lično uručila građanima - izbeglicama sa Kosmeta u okolini Pančeva, dok je klub „Balkan" iz Špitala na Dravi sakupio 600 evra za decu, članove folklornog ansambla „Božidar Mićić" iz Velike Hoče kod Prizrena, koji su prošlog leta bili na Internacionalnom dečjem festivalu folklora u ovom gradu.
Osim toga, klub „Balkan" je prošle godine u zajednici sa našim građanima iz Kapfenberga, na inicijativu Slaviše Terzića, rodom iz okoline Kraljeva, koji živi sa porodicom u Špitalu (bivši fudbaler Sloge iz Kraljeva i Radničkog iz Kragujevca), zajedno sa Ljubišom Sušićem, rodom iz Čačka (igrao fudbal u Kapfenbergu), sakupio oko 1.000 evra i poslao pomoć za operaciju u Londonu teško bolesnom Mladenu Jovaševiću (5) iz Čačka.
Gospodin Terzić je prošle godine uručio izbeglicama u okolini Kraljeva 600 evra, koje je sakupio ovdašnji klub „Balkan", u kome je on aktivista. Isto tako, dijaspora iz Ljubljane je, posredstvom predsednika Saveza srpskih društava gospodina Ilije Jankovića, kada je prošle godine boravio sa delegacijom Saveza u poseti Ministarstvu dijaspore u Beogradu i posetio „Izbeglički centar" na Avali, uručila dvadeset sedmorici mališana po 50 evra pomoći i 250 evra za higijenski paket, kao pomoć njihovog Saveza.

NAJZASLUŽNIJI HUMANITARCI DIJASPORE
Za dobrovoljni rad u Internacionalnoj humanitarnoj pomoći „Manastir Dečani" u Gracu velike zasluge imaju svi članovi koji su tu od osnivanja. Međutim, najviše su se na sakupljanju humanitarne pomoći angažovali Srbobran Savić, Rade Živaljević i Rade Bakračević.

Gospodin Rade Bakračević je jedini dobitnik „Zlatne značke" Ministarstva dijspore u Beogradu za nesebičan rad u dijaspori Slovenije, a Skupština opštine Kraljevo ga je proglasila za „počasnog konzula" Kraljeva u Mariboru, kao i Rade Živaljević, „srpski vitez", takođe proglašen za „počasnog građanina" i „počasnog konzula" Kraljeva u Gracu.
IHP „Manastir Dečani" je na nedavno održanoj skupštini predložila Srbobrana Savića za visoko priznanje Ministarstva dijaspore u Beogradu, dok je Isidor Jablanov, sekretar Saveza Srba u Austriji, predložen za najviše priznanje, za sveukupan dosadašni tridesetšestogodišnji rad na organizovanju naših građana u Austriji u svim oblastima njihovog života i rada.

KRALJEVAČKI HENDIKEP CENTAR U VELIKIM PROBLEMIMA - piše Ivan Rajović
Nema para ni za plate
   • Pored mnogih problema, sa kojima je javnost delimično upoznata, u Hendikep centru su uspevali usput da, uz pomoć mnogih donatora, sponzora, prijatelja Hendikep centra i Udruženja paraplegičara, pojedinim članovima, onima koji su najugroženiji, obezbede ono što im je najneophodnije?

   Posle tri godine rada na novoj lokaciji i u primereno i moderno adaptiranoj zgradi Hendikep centra, koji je postao nadaleko poznat kao jedna od najboljih ustanova te vrste u Srbiji, rezultati su vidljivi. Napravljeno je sve ono kako je bilo planirano, a ostalo je još samo da se nabavi, kako je takođe planirano, aparat za ispitivanje krvnih sudova abdomena, odnosno kolor dopler.
No, u međuvremenu se rukovodstvo ove ustanove suočavalo sa mnogim problemima kako sve to da se napravi, a tu su i problemi vezani za pokrivanje troškova rada u Hendikep centru odnosno plaćanje struje, vode i ostalih dažbina, nabavke repromaterijala za rad u ambulanti, za rad u drugim delovima Centra. Jedna od najvećih stavki, ako ne i najveća, bila je obezbeđivanje plata za radnike koji rade u Hendikep centru s obzirom na to da trenutno na platnom spisku ima osam radnika.
   - U prošloj godini smo - kaže mr Živorad Veljović, upravnik Centra - uspevali da taj deo koliko-toliko pokrijemo. Međutim, ove godine smo uleteli u veliki raskorak. Razlog je taj što zbog neusvajanja budžeta Skupštine opštine na vreme nismo dobijali sredstva, odnosno dobili smo samo trideset hiljada do sada. Bez obzira na to, uspeli smo da isplatimo plate za januar i jedan deo februara, ali za drugi deo februara nećemo uspeti da isplatimo radnike onako kako smo se dogovorili. Sa druge strane, veliki problem imamo oko plaćanja struje. Iz ,,Elektrodistribu-cije” su nam poslali papir da će da izvrše sudsku naplatu. Račun je oko sto šezdeset - sto sedamdeset hiljada, s obzirom da se grejemo na peći, jer ovde nema parnog grejanja. Sedam peći je preko zime non-stop uključeno. Koliko-toliko smo uspevali mesečno da plaćamo u okviru svojih mogućnosti, nekada deset, nekada dvadeset, nekada čak i trideset hiljada, jer nismo imali više. Kako nam je koji donator prenosio sredstva, tako smo i plaćali neke račune, ne računajući da imamo i kredit od pre dve godine kada smo radili Centar. To je kredit od trista pedeset hiljada dinara uz neki grejs period i uz razumevanje direktora LHB banke, koji nam je pomogao i dan-danas nam pomaže na određeni način. Znači, naši najveći problemi su vezani za plate radnika i plaćanje pratećih troškova. Nezvanično smo saznali da je Skupština opštine donela odluku, odnosno budžetska stavka vezana za Udruženje paraplegičara, da će Udruženje dobijati pedeset hiljada dinara mesečno. Ali, samo za Hendikep centar mesečni troškovi iznose skoro dvesta hiljada dinara, što mi nismo u mogućnosti da isplatimo. Posle sastanka Upravnog odbora Udruženja i Hendikep centra došli smo na ideju da, ako Skupština opštine ne bude imala razumevanja i ako ne budemo uspeli da platimo sve troškove, onda ćemo verovatno da preduzmemo neke mere kao što smo i ranije preduzimali. Ovoga puta one bi bile radikalnije, jer šteta bi bilo da se ovo što smo napravili ostavi, da se zatvori.
   Glavni predlog, kad smo pravili izveštaj, odnosno kad smo podneli Skupštini plan za ovu godinu, jeste bio da oni plaćaju nama četiri radnika, tj. da oni budu na platnom spisku Skupštine opštine i da nam plate prateće materijalne troškove. Sve ostalo, plate ostalih radnika, uspeli bismo da pokrijemo uz pomoć raznih donatora, sponzora i prijatelja Hendikep centra - kaže Veljović.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

KRALJEVČANIN MILOŠ PETROVIĆ, POZNATI VIOLINISTA, DOCENT NA FILIOLOŠKO - UMETNIČKOM FAKULTETU U KRAGUJEVCU - piše Verica Nikolić
Zvuk koji izlazi iz violine osećam u srcu

   • Posle studija sam se nekako više zbližio sa violinom • Ne mogu svojim studentima da se postavim kao profesor - ja sam autoritet samo po svirci • Imao sam dogovor sa pokojnim premijerom da dobijem mesto i na fakultetu u Beogradu • Posle 3-4 godine, od kad sam se vratio, prezadovoljan sam svojim životom ovde • Ovo je moja pozornica, zovite me kad god hoćete

   • Kakvi su tvoji utisci sa ovog koncerta?
Svaki put kad izađem pred kraljevačku publiku meni je lepo, a i dugo se nismo videli. Žao mi je samo što nisam baš zdrav, pa nisam mogao da pružim maksimum, ali nadam se da je ljudima koji su došli bilo lepo. Sledeći put kada budem došao, potrudiću se da sve nadoknadim.

• Koliko dugo nisi nastupao pred kraljevačkom publikom?
Mislim od 2003. godine, ali se nadam da ćemo se ubuduće češće viđati.

• Da li je violina oduvek bila tvoja velika ljubav?
Igrom slučaja sestra je svirala na violini i nije me puštala u sobu dok je vežbala, a meni je to bilo zanimljivo. Stajao sam ispred vrata i slušao kako svira. Ona je prestala da svira i okrenula se nauci, a meni su kupili violinu.

• Relativno mlad si počeo da sviraš na violini?
Još 1987. godine sam počeo sa kraljevačkim violinistom Bracom Jovanovićem polako da učim. Onda je nastao problem, jer u to vreme nije mogla tako rano da se upiše muzička škola. Ipak su me primili i tako je sve počelo.

• Kada su profesori u Muzičkoj školi primetili tvoj talenat?
Recimo da je to bilo 1989, kada sam se konsultovao sa profesorom Zoranom Ilićem i na prijemnom su primetili moj apsolutni sluh i to je bio neki prvi korak. Posle dva meseca sam imao i prvi solistički koncert u našem pozorištu, pa nije ni čudo što je meni toliko to pozorište drago.

• Sa koliko godina si upisao Muzičku akademiju u Beogradu?
Sa punih 13 godina. To je bila lomljava dok nisam stigao do toga. Vanredno sam išao i u nižu muzičku, i u osnovnu, i u srednju, i nekako stigao do fakulteta.

• Kakve su bile reakcije profesora u Beogradu? Ipak si dosta mlad upisao Akademiju.
Zavisi od profesora do profesora. Moj profesor me je fantastično primio, ali bilo je nekih problema na početku. Bio sam i nezreo sa 13 godina, počeo pubertet, a i nemirnije sam prirode bio kao mali. Nekome se to svidelo, nekome nije. Mada, dosta brzo su me prihvatili. Dolazili su mi na koncerte i videli su da nisam obična nameštaljka mame i tate.

• Kako su te gledale kolege na Akademiji s obzirom na to da si bio mnogo mlađi?
Neki dobro, neki loše. Ima tu puno zavisti i raznih ljudskih faktora, pomalo glupih i nepotrebnih, ali puno kolega me je prihvatilo. Oni koji nisu svirali na violini su me prihvatili jako dobro i moja generacija me je ispoštovala. Možete zamisliti koliko sam i ja bio dosadan sa 13 godina. Trčao sam za jednim dečkom koji je tada imao 19 godina i vikao mu ,,tata, tata".

• Koliko si imao godina kada si završio Akademiju?
Nepunih 17 godina. Žao mi je što nisam diplomirao kako je trebalo. Počelo je bombardovanje '99. i onda sam, pošto sam pre toga ispolagao sve ispite, izašao u vreme bombardovanja i bilo je ,,tiše” nego što sam planirao. Ali te godine u septembru sam otišao u London i počeo novu priču.

• Odmah posle Akademije upisao si postdiplomske studije, ubrzo magistrirao. Paralelno si otišao da studiraš i u Londonu. Kako je tamo bilo?
U Londonu mi je bilo fantastično. Imao sam jednog od najboljih profesora, koji mi je otvorio nova vrata. Čovek stigne do nekog trenutka kad mu je baš neophodna pomoć. Kada sam imao 16 godina, stigao sam do toga da mi se iste stvari pričaju.

PREZASIĆENJE
Ja vežbam, vežbam, vežbam, ali kao da udaram u neki zid. Onda se pojavio profesor Tekjerov, koji mi je pokazao put kako da obiđem zid i otvorio mi mnoga nova vrata. Dođe period u 19-20 godina, kada se posle petnaestak godina vežbanja violine prosto zasitiš. Znaš da od toga nećeš moći raskošno da živiš, da imaš neku veliku kuću sa bazenom i ko zna šta još, što bih imao da sam Bil Gejts. I tada dođe do tog prezasićenja, ali na svu sreću pojavi se neko ko ti pokaže da postoji smisao. Posle studija sam se nekako više zbližio sa violinom. Sklopio sam se tako da zvuk koji izlazi iz violine osećam u srcu, u stomaku.

• U svetu si se pokazao kao veoma priznat i poznat umetnik, ali si posle završenog školovanja i svih tih zvanja koje si dobio tamo, ipak rešio da se vratiš u Srbiju. Trenutno radiš kao docent na Fililoško-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Kakva su tvoja iskustva sada kada violinu posmatraš iz jednog drugog ugla, kada svoje znanje prenosiš na učenike?
S obzirom na to da imam 23 godine, ne mogu svojim studentima da se postavim kao profesor. Ja sam autoritet samo po svirci. Ne tražim da mi persiraju, da me se plaše. Mnogo učim na svakom času posmatrajući njih i pomažući im. Prezadovoljan sam klasom. Pošto je to novootvoreni fakultet, plašio sam se da ću, kada dođem tamo, dobiti slabiju klasu. Ipak, što se muzičara tiče, prvenstvo imaju Beograd i Novi Sad i mislio sam da će tamo otići najbolji studenti, a meni doći ne toliko dobri. Međutim, imam jednu predivnu klasu koja me čini jako srećnim. Pre neki dan je bio koncert u SKC-u i prvi put sam u Beogradu na podijumu video jednog od svojih studenata kako vlada scenom. Od tog trenutka ne postoji srećnija osoba od mene. To je pokazatelj da moj povratak u zemlju i to što radim ima smisla.

• Da li to znači da se nisi pokajao što si se vratio u zemlju?
Morao sam da se vratim, takva je situacija bila. Imao sam dogovor sa pokojnim premijerom da dobijem mesto na fakultetu u Beogradu. Iz razgovora sa njim sam shvatio da sam potreban ovde. Ne ja kao ja, nego svi mi koji smo otišli tamo da nešto naučimo, pa da se vratimo i da pomognemo. Tad mi se činilo da sam pogrešio, jer u trenutku kada sam rešio da se vratim, automatski sam izgubio tamo sve što sam mogao da dobijem. Sada, posle 3-4 godine od kad sam se vratio prezadovoljan sam svojim životom ovde. Živim na Dorćolu u jednom malom stanu sa svojom devojčicom, vežbam. Sad spremam takmičenje ,,Žnes muzikal" u Beogradu, to je međunarodno takmičenje. Roditeljima je zdravstveno stanje mnogo bolje, sve ide nabolje i prema tome, dobro je što sam se vratio.

• Kada je Kolundžija svirao ovde, masa ljudi je došla da vidi njegovu violinu?
Ovo je violina koju mi je pozajmio kolega iz kvarteta, koju je on dobio iz izraelske je kolekcije. Ne može se na konkurs sa nekim slabim instrumentom, jer su na samom startu slabe šanse da se uzme neko dobro mesto.

• Dobitnik si brojnih priznanja. Šta bi još voleo da postigneš kada su u pitanju violina i muzička umetnost? Čemu stremiš?
Od kada sam se vratio iz Londona, sviram u Rubikon kvartetu, u ,,Gudačima Svetog Đorđa” i nadam se da ćete i u Kraljevu da imate priliku da nas čujete. Voleo bih da napravim neke snimke sa tim kvartetom i da se, kad za deset godina to pogledam, setim kako sam se osećao u tom trenutku. Trenutno nisam zadovoljan svojom svirkom, jer toliko muzike stoji ispred mene i svestan sam koliko još stvari treba da uradim. Čini mi se da iz dana u dan imam sve manje vremena i nadam se da ću do neke tridesete ili četrdesete godine doći do trenutka da, kada nešto odsviram, ja prvi budem zadovoljan i da stojim iz a toga.

• Kakav je to osećaj kada izađeš na scenu, kao večeras?
Mnogo sam kuburio sa tremom dok ne izađem na scenu. Kada sam bio mali, nisam imao problema sa tremom - izađem i smejem se. Sad mi nije smešno, treba da pokažem određeni nivo i imam dozu odgovornosti. Ali, u Kraljevu jednostavno nemam odgovornosti, što je moglo da se vidi i na ovom koncertu. Ovo je moja pozornica, ovde sam bio celog života pored mame i tate. Zovite me kad god hoćete.

• Sviraš sa Goranom Bregovićem i Zdravkom Čolićem. Koliko ti prija ta vrsta muzike?
Samo sam dva puta nastupao sa njima. Bregović mi je jako, jako novčano ,,prijao”. To je bilo u trenutku kada sam se vratio. Pored Gorana Bregovića može da se nauči šta je šou biznis. Cela ta priča sa menadžerima sa isplaniranim godinama, recimo tri godine unapred znam kad treba gde da letim, kada poleće avion. Zdravko mi je takođe novčano ,,prijao”, ali to više ne radim jer imam isuviše obaveza.

• Imaš neki svoj bend?
Imao sam ranije bend i volim i danas kad me pozovu. Naravno, kada nemam obaveza, pojavim na tim svirkama, dobra je energija. To retko radim, jer gudalo je suviše osetljivo i upropaste se i gudalo i violina. Imam bend koji svira klasičnu muziku i sviđa mi se ta priča. Imali smo premijeru u Narodnom pozorištu, napravljen je rajski vrt na sceni i bilo je jako lepo.

• Šta bi savetovao svojim mlađim kolegama?
Uživajte u muzici. Ma, ne mogu ja da savetujem nekoga. Kažem im da vežbaju, a ja sam često zabušavam. To bolje pitajte ove iskusnije kolege, Stefana i gospodu s vrha.

SMUČILA MI SE AMERIKA
• Imao si gostovanja po Americi?
To je bilo u januaru '99. Imao sam turneju. Svirao sam, između ostalog, i u palati Ujedinjenih nacija. Posle dva meseca ovde je počelo bombarovanje, pa mi se smučila i Amerika.
Osvojio sam nagradu na konkursu fondacije Blago iz Amerike. To je bilo organizovano u Beogradu i trebalo je da se ide na konkurs menadžera u San Francisko 16. aprila, ali je počelo bombardovanje i to je propalo. Tamo je bilo hiljadu menadžera. Od hiljadu, mogao sam da se svidim petorici, a bar jedan je mogao da mi napravi svetsku karijeru. Ali dobro je što nisam otišao.



PROMOCIJA NOVE KNJIGE - piše Ivan Rajović
,,Preljubnici"

   U kraljevačkoj Biblioteci ,,Stefan Prvovenčani" u utorak je održana promocija knjige ,,Preljubnici" Vide Ognjenović, koja je nedavno izašla u izdanju Stubova kulture. O knjizi je na promociji govorio književni kritičar i jedan od urednika pomenutog izdavača Gojko Božović. Za ovu priliku, reč o Vidinim preljubnicima prepuštamo kritičaru Mići Vujičiću, koji o knjizi kaže:
   ,,Kao osamdeset devetu knjigu u značajnoj ediciji ,,Peščanik" Stubovi kulture objavljuju novi roman Vide Ognjenović. Preljubnici su izuzetno zanimljivi za čitanje. Gutaju se za noć ili dve, iako imaju sto osamdeset stranica. Pre svega zbog toga što svestrano talentovana Vida Ognjenović (prozni i dramski pisac, esejista, pozorišni i TV reditelj, diplomata, političar) zna sve igre koje se igraju na dramaturškom terenu. Zna da odabere veliku temu, da odmah potom njenu gromoglasnost spusti na jedan tiši nivo, na stupanj pojednica, i da na kraju iskoristi staro dobro aristotelovsko oružje zvano peripetija plus prepoznavanje ne bi li svoju priču učinila napetom i do kraja zanimljivom. Usput njena erudicija ispunjava onaj prostor gde radnja na tren stane, a glavna junakinja ostane u uvek teškom dijalogu sa sobom. Te misaone digresije nadovežu se na sve ono što je gore već pomenuto i eto valjda odgovora na pitanje kako Vidi Ognjenović polazi za rukom da bude popularna, bestseler spisateljica, iako je sasvim daleko od popa i uskih žanrovskih međa. (O popularnoj literaturi i žanru, pri tom, sve najbolje!)

JUNAKINJA
Glavna junakinja romana Preljubnici Amalija Kojić, uspešna žena u četvrtoj deceniji života, neposredno nakon što je magistrirala, saznaje da je usvojena i sa tim dramatičnim saznanjem odjednom se tiho, pa sve glasnije, odmotava njena dramatična priča koju će na kraju (sami otkrijte kako) dodatno i jezivo zabiberiti njen muž. Od trenutka tog saznanja počinje njeno preispitivanje i njena psiho-kriza koju će pokušati da reši napuštanjem gradskog izdavačkog preduzeća u kome radi i odlaskom u provinciju, o kojoj će Vida Ognjenović kroz usta Amalije Kojić napisati oštre, grube i sjajne redove. Dobri epizodisti u romanu biće njeni roditelji, tačnije usvojitelji, a upravo će njihove profile, zajedno sa likovima rođaka i naročito ,,prave" majke za kojom će tragati, spisateljica nacrtati sasvim uverljivo i do kraja precizno.

KOMPOZICIJA
Preljubnici su napisani u prvom licu. Oni zapravo nastaju na kraju cele priče kada glavna junakinja u domu svojih roditelja-usvojitelja, ne bi li se izvukla iz krize, počinje da zapisuje čitavu storiju. Dakle, Vida Ognjenović imala je pred sobom ogroman pripovedački teret. Morala je da uverljivo prikaže jednu ozbiljnu psihičku krizu, metež u glavi glavne junakinje. Upravo kompozicijom svoje priče, ona je uspela da reši taj problem, i to je najveći domet njene knjige. Birajući pripovedanje priče bez hronološkog reda, od kraja ka početku, uz stalno menjanje pravaca na tom putu, Vida Ognjenović je uspela da i na plan ,,forme" precrta onaj uredni nered u glavi Amalije Kojić koji nam je ponudio sadržaj. Haotično redajući kratke pasuse gorkih sećanja, ružnih i lepih slika iz detinjstva, doživljaja iz ljubavnog i bračnog života, fotografija iz profesionalne karijere i čega sve još ne, Vida Ognjenović je uspela (još jednom: svojom dobro zamišljenom kompozicijom romana) da dočara situaciju u kojoj se nalazi njena glavna protagonistkinja. Da izruči pred čitaoca sav taj haos koji Amaliji Kojić nije dao mira. Tako je njena priča postala uverljiva i zato se odmakla od banalnosti.

FINALE
Sve vreme je sasvim fino uljuljkivala glavni problem i temu ovog romana, spremala čitaoca za finale, a onda ga odjednom otvorila, uspevajući da ga rasvetli iz svakog ugla. Moguće je da je jedan od zapleta, vrlo bitan za roman, dobro zamišljen, izvela suviše brzo. To je ona epizoda sa suprugom Amalije Kojić, koji će joj na neki blesavo opsesivan način pomagati da pronađe pravu majku, a potom učiniti nešto sasvim bizarno. Čini se da je Vida Ognjenović, ako ćemo već tražiti takve pojedinosti, sasvim dobro osmislila takav zaplet koji udara u čelo, ali je premalo mesta posvetila samoj slici ovog događaja, inače jednom od razloga introspekcije koja će potom uslediti.

NAJBOLJE OSTVARENJE
Ipak, sasvim je moguće da su Preljubnici do sada najbolje prozno ostvarenje Vide Ognjenović. Najviše zbog misaone pozadine koja se otkriva poput najboljih alegorija iza paravana uzbudljive i dobro skrojene priče. A i misli koje Amalija Kojić izgovara o već pomenutoj provinciji, vaspitanju, obrazovanju i mnogim drugim stvarima su oštre i pametne misli koje bi se mogle podvući tokom čitanja romana”.



TEORIJA U ŠKOLSKOJ PRAKSI - piše Bojana Milosavljević
Sajam znanja i veština

   • Učenici Ekonomsko-trgovinske škole u Kraljevu, sa kolegama iz još 17 srednjih stručnih škola u Srbiji, nedavno na prvom sajmu virtuelnih preduzeća (održanom u Domu sindikata u Beogradu), uspešno pokazali umeće poslovanja i poznavanja tržišta, što je bio i cilj ovakve manifestacije, prvi put održane u našoj zemlji

   Manifestacija je delovala kao potpuno autentična. Učenici iz 18 stručnih škola sredinom februara na prvom Sajmu virtuelnih preduzeća u Beogradu demonstrirali su proces poslovanja, interakciju sa spoljnim svetom, samostalno i u timovima. Time su pokazali sposobnost povezivanja teorijskih znanja sa praktičnim veštinama. Znanja su sticali u školi, gde su osnivali ,,virtuelna preduzeća" i vežbali sve što im je potrebno za rad u sferi ekonomije, prava i administracije.
   Učionica je postala kancelarija, nastavnik - menayer ,,firme", a učenici - službenici koji iskustvo stiču u klupi, tako da im kasnija dodatna obuka za pravi posao neće biti potrebna. Ovako efikasan spoj teorije i prakse u našoj sredini primenjuje se od pre tri godine, kada je u 30 odeljenja uveden novi obrazovni profil - poslovni administrator. Ovakvi programi (i manifestacije), u kojima đaci neposredno pokazuju šta su naučili i kako teoriju mogu da primene, u nekim zemljama zapadne Evrope postoje desetak godina. Slične smotre odskora upriličene su u nekoliko balkanskih zemalja, a u Srbiji - prvi put ove godine.

PAŽNJA PRIVREDNIKA
   Inovacija je kod nas realizovana u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, vladine Nemačke organizacije za tehničku saradnju i austrijske organizacije Kultur - kontakt. Budući da je prvi đački Sajam u Beogradu veoma uspeo, organizatori već najavljuju slično okupljanje za iduću godinu, kada će ova manifestacija dobiti internacionalni značaj.
   Organizatori prvog Sajma virtuelnih preduzeća želeli su ovim ogledom da, pored ostalog, privuku pažnju privrednika novim pristupom, da ih neposredno upoznaju sa stručnim znanjem mladih, koji, po završetku školovanja, mogu da postanu njihovi službenici, u pravim preduzećima. Smisao cele akcije zapravo je u ideji da se baš poslodavci uvere da su nove metode obuke daleko efikasnije od zastarele teorije, neusklađene sa praksom. Ovaj pristup, nažalost, još uvek je dominantan u tradicionalnom srednjoškolskom nastavnom procesu, kakav je i naš.
Pored obrazovnog profila poslovni administrator, od pre dve godine uveden je još jedan - finansijski administrator, a lane i - bankarski službenik. Projektom sa tri nova profila u oblasti ekonomije, prava i administracije, obuhvaćeno je u Srbiji oko četiri hiljade učenika, 750 nastavnika, a on se kao ogledni sprovodi u 32 škole.
   Magistar Ljiljana Filipović, prosvetni savetnik u Ministarstvu prosvete i sporta Republike Srbije (ujedno i član ekspertskog tima u projektu Nemačke organizacije za tehničku saradnju i koordinator u organizaciji Sajma virtuelnih preduzeća), izjavila je da su skup u beogradskom Domu sindikata pohvalili gosti iz Nemačke i Hrvatske. Osim ovoga, oko tri stotine posetilaca se u anketi izjašnjavalo o efektima manifestacije i 99 odsto ispitanika dalo je akciji najvišu ocenu. Tek troje anketiranih ocenilo je sajam kao ,,promašaj". Mnogi od onih koji su se pozitivno izjasnili, pitali su organizatore zašto akcija ove vrste nije i ranije upriličena. Bilo je i izjava poslodavaca da bi u svojim preduzećima rado zaposlili ,,službenike virtuelnih kompanija". Svi su, međutim, bili složni u ključnoj postavci same ideje: sajam je zaista bio odlična prilika da se učenici i nastavnici informišu o savremenom načinu poslovanja, a da đaci pokažu koliko su i šta naučili.
   Na ovom velikom skupu uspešno su se predstavili i učenici kraljevačke Ekonomsko-trgovinske škole, sa svojim profesorima. Konkurencija je bila izuzetno jaka, iako, naravno, čitava manifestacija nije ni imala takmičarski karakter.