Počinje izgradnja spomenika velikom junaku
„Raspust” zbog loših izbornih rezultata
Osnovana „Štajerska zajednica”
Sedam besanih noći
Sedam decenija uspešnog rada
Nova oprema za Ugostiteljsku školu
Uniforma draža od civilnog služenja
Uočite promene i odmah konsultujete lekara
Nema para ni za plate
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal

ZAJEDNIČKA SKUPŠTINA KRALJEVAČKIH DRUŠTAVA ,,JOVO KURSULA,, I ,,JELENA ANŽUJSKA,, - piše Slobodan Rajić
Počinje izgradnja spomenika velikom junaku

   • Pored brojnih manifestacija i aktivnosti u proteklom periodu, u pripremi izgradnja spomenika velikom junaku iz Prvog srpskog ustanka, dalje uređenje srednjovekovnog grada Magliča i organizovanje tradicionalnih manifestacija sabor Vrbica i Dani jorgovana • Među prioritetima i omasovljavanje i podmlađivanje društava radi čuvanja i negovanja istorijskih tradicija srpskog naroda • Priznanja zaslužnim pojedincima i organizacijama, Milijan Živković izabran za doživotnog počasnog predsednika Društva ,,Jovo Kursula,, • U Cvetkama održan parastos Jovu Kursuli

   I pored nepovoljnih društvenih uslova i brojnih pre svega finansijskih teškoća i prepreka, u proteklom periodu ostvareni su zapaženi rezultati, a jedan od najznačajnijih planova Društva za negovanje istorijskih tredicija „Jovo Kursula” u Kraljevu, koje postoji 86 godina, jeste izgradnja spomenika Jovu Kursuli, čije ime nosi na Trgu Vojske u ovom gradu - rečeno je na zajedničkoj radnoj skupštini ovog i Društva srpsko-francuskog prijateljstva „Jelena Anžujska”. Izgradnja spomenika velikom srpskom junaku iz Prvog srpskog ustanka trebalo bi da počne 5. maja ove godine, uoči Đurđevdana, porodične slave Jova Kursule, po maketi pok. prof. dr Jovana Soldatovića, jednog od naših najpoznatijih vajara. U pripremi je i monografija o životu i delu Jova Kursule i radu Društva.
Što se tiče programa Društva „Jelena Anžujska”, težište aktivnosti biće na pripremama za održavanje ovogodišnje manifestacije „Dani jorgovana”, 7. maja, i daljem uređenju srednjovekovnog grada Magliča uz konačno izlivanje i postavljanje spomenika francuskoj princezi i srpskoj kraljici (autor takođe prof. Soldatović), kao i dalji razvoj srpsko-francuskog prijateljstva.
Na zajedničkoj skupštini u uvodnom izlaganju Milijan Živković, predsednik Društva „Jovo Kursula”, govorio je najpre o njegovom istorijatu, od osnivanja 1920. do danas, a zatim i o rezultatima i aktivnostima u protekle četiri godine. Pored ostalih aktivnosti, kao što su obeležavanje značajnih istorijskih datuma, održavanje i izgradnja spomenika, održavanje manifestacije na Vrbicu, izdavanje knjiga istorijskog karaktera, organizovanje poseta kulturno-istrorijskim spomenicima i druge, kako je naglasio, poslednjih godina Društvo „Jovo Kursula” sve više pažnje posvećuje uključivanju mladih u svoje aktivnosti. Podmlađivanje i omasovljenje je prioritet u narednom periodu, naglasio je Živković, tako da će posle dva sabora mladih na Trgu srpskih ratnika, ove godine na Vrbicu biti održan i sabor mladih u manastiru Gradcu.
- Radićemo dosta na organizacionom učvršćenju i omasovljenju Društva. Iako već sada imamo više od hiljadu članova, nama to nije dovoljno. Cilj nam je da imamo više od deset hiljada članova - istakao je Milijan Živković, predsednik Društva „Jovo Kursula”, jednog od najaktivnijih te vrste u Republici.
Živković naglašava da podmladak Društva trenutno ima više od 250 članova, a u kraljevačkoj opštini osnivaju se i nove podružnice.
- Nameravamo da pored podružnica koje dobro rade u Samailama i Bukovici, formiramo nove podružnice u Sirči, Čukojevcu, Gorevnici, gde je rođen Jovo Kursula, i drugim mestima kraljevačkog područja - kaže Živković.
U osvrtu na dosadašnji rad i planove Društva „Jelena Anžujska”, Milan Glišović je pored ostalog rekao da je Društvo, pored negovanja srpsko-francuskog prijateljstva i saradnje koja traje od 1250. godine do danas, posebno akcentovao kulturno-istorijsko-ekološku manifestaciju „Dani jorgovana”, izgradnju „Francuske kuće” u Kraljevu, uređivanje srednjovekovnog grada Magliča i angažovanje na raznim projektima finansijske pomoći Francuske kraljevačkom području.
Na skupštini su usvojeni izveštaji o radu ovih društava od 2002. do 2006. godine, kao i finansijski izveštaj i izveštaj Nadzornog odbora u proteklom i programi rada za naredni period. Izabrani su i novi upravni odbori oba društva.
Skupština je imala radno-svečni karakter, pa su na njoj, u prisustvu stotinak članova iz Kraljeva i gostiju iz jednog broja gradova i opština Srbije, od 14 u kojima postoje društva pod imenom „Jovo Kursula”. Zaslužnim pojedincima i organizacijama uručene povelje i zahvalnice. Skupština je Milijana Živkovića, zbog svega što je poslednjih godina učinio za razvoj Društva „Jovo Kursula”, izabrala za svog doživotnog počasnog predsednika.
Posle skupštine učesnici su se uputili u Cvetke, gde je pored spomenika Jovu Kursuli održan parastos ovom velikom srpskom junaku.


OPŠTINSKA ORGANIZACIJA CIVILNIH INVALIDA RATA KRALJEVO
Parastos žrtvama fašizma

   Opštinska organizacija civilnih invalida rata u Kraljevu, povodom obeležavanja 6. aprila, Dana Saveza civilnih invalida rata, organizovaće parastos žrtvama rata i fašističkog terora na Spomen groblju u Kraljevu. Parastos će biti održan u četvrtak, 6. aprila, sa početkom u 10 časova.
   Istim povodom, ova Opštinska organizacija održaće konferenciju za novinare u utorak, 4. aprila, u sali 3 Skupštine opštine Kraljevo, sa početkom u 12 sati, a na njoj će biti predstavljen program obeležavanja Dana Saveza civilnih invalida rata i žrtava fašističkog terora.

ODLUKOM ,,CENTRALE,, RASPUŠTEN OPŠTINSKI ODBOR DEMOKRATSKE STRANKE U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
„Raspust” zbog loših izbornih rezultata

   • Odluku o raspuštanju OO DS Kraljevo u subotu doneo Glavni odbor zbog loših rezultata Demokratske stranke na februarskim prevremenim izborima za predsednika opštine Kraljevo • Za poverenika Demokratske stranke u Kraljevu imenovan Ivan Jovanović, član Glavnog odbora te stranke, sa zadatkom da pripremi vanrednu izbornu skupštinu ogranka DS u kraljevačkoj opštini

   Odlukom Glavnog odbora Demokratske stranke krajem prošle sedmice raspušten je Opštinski odbor ove stranke u Kraljevu. Kako je navedeno u obrazloženju odluke, Opštinski odbor DS Kraljevo raspušten je zbog slabih izbornih rezultata Demokratske stranke na februarskim prevremenim izborima za predsednika kraljevačke opštine. Za poverenika DS u Kraljevu postavljen je Ivan Jovanović iz Kraljeva, član Glavnog odbora Demokratske stranke.
Kako smo nezvanično saznali, u nedelju su u sedištu Opštinskog odbora Demokratske stranke u Kraljevu boravili čelni funkcioneri te stranke Dušan Petrović (potpredsednik stranke), Marko Đurišić, Srđan Milivojević i Miodrag Đidić koji su predsedniku i ostalim funkcionerima Opštinskog odbora DS Kraljevo saopštili i obrazložili najnoviju odluku i dogovorili dalje aktivnosti u vezi sa tim.
U telefonskoj izjavi za Ibarske novosti, Marko Đurišić, predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke je tim povodom pored ostalog rekao:
- Osnovni razlozi za donošenje odluke o raspuštanju Opštinskog odbora Demokratske stranke u Kraljevu su lošiji rezultati kandidata naše stranke na nedavnim izborima za predsednika opštine Kraljevo od očekivanih. Prema donetoj odluci, ulogu Opštinskog odbora preuzeo je Ivan Jovanović. Njegov osnovni zadatak je da pripremi vanrednu skupštinu ogranka Demokratske stranke u Kraljeevu i da što pre stvori uslove za njeno održavanje, dakle ne da na duže vreme vrši funkciju poverenika ili prezuzima ulogu Opštinskog odbora.
Podsećanja radi, kandidat Demokratske stranke u Kraljevu narodni poslanik Slobodan Mihajlović u prvom krugu prevremenih predsedničkih izbora zauzeo je treće mesto, iza dr Miloša Babića (Nova Srbija) i Miljka Četrovića (SRS), osvojivši 3.658 ili 10,44 odsto glasova izašlih birača.
Pored toga, nedavno je, u novembru 2005. godine, održana redovna izborna skupština ogranka Demokratske stranke u Kraljevu na kojoj je upravo izabran sadašnji raspušteni Opštinski odbor od 18 članova, a za predsednika tog Odbora po drugi put izabran Slobodan Mihajlović. Tada su postojale dve liste kandidata, jedna koju je predložio Mihajlović i druga koju je „kandidovao“ Milan Vuković, potpresednik tadašnjeg OO DS Kraljevo i šef odborničke grupe DS u Skupštini opštine, a za članove OO DS Kraljevo i predsednika izabrani su svi predloženi kandidati od strane Mihajlovića. Tada se govorilo o svojevrsnom rascepu u ogranku DS u Kraljevu, a da li će to najnovija odluka „centrale“ u Beogradu o raspuštanju Opštinskog odbora DS u Kraljevu potvrditi, preostaje da se vidi.

„VANREDNA SKUPŠTINA ČIM SE STEKNU USLOVI”
Novopostavljeni poverenik Demokratske stranke u Kraljevu Ivan Jovanović, član Glavnog odbora DS, potvrdio nam je sve odluke „centrale”.
Jovanović je istakao da je u razgovoru sa čelnicima Demokratske stranke prilikom njihove prošlonedeljne posete Kraljevu konstatovano da je na nedavnim prevremenim predsedničkim izborima u kraljevačkoj opštini ova stranka imala najslabiji izborni rezultat u Kraljevu od uvođenja višestranačkih izbora u Srbiji, čak slabiji od onih iz vremena bivšeg režima i političke represije na izborima početkom devedesetih godina (1992/93), kada je dobila više glasova nego 5. februara ove godine.
Po Jovanovićevim rečima, nedavno je promenjen i Pravilnik o lokalnoj organizaciji Demokratske stranke, tako da će sada u izborima lokalnih organa, pre svega opštinskog odbora, biti primenjen većinski, a ne delegatski sistem, i da će o izboru opštinskog odbora glasati svi članovi i neće više biti delegatskog stranačkog lobiranja.
Takav sistem biće primenjen i na vanrednoj izbornoj skupštini DS u Kraljevu, koju Ivan Jovanović, kao poverenik, treba uskoro da pripremi.
- Realno, vanredna skupština će biti održana u što kraćem roku, čim se steknu uslovi - ističe Jovanović i napominje da će - zbog promene navedenog Pravilnika, za to ipak trebati više vremena.
On je najavio i konferenciju za novinare povodom najnovijih zbivanja u Demokratskoj stranci u Kraljevu.

SARADNJA SRPSKO-CRNOGORSKE DIJASPORE AUSTRIJSKE I SLOVENAČKE ŠTAJERSKE
Osnovana „Štajerska zajednica”

   • Osnivanje Zajednice su pozdravili generalni konzul SCG u Gracu, predstavnici Maribora i Graca i Ministarstvo za kulturu Slovenije i dijspore Srbije • Za predsednika izabran Kraljevčanin Rade Bakračević

   Inicijatori i glavni organizatori osnivanja „Štajerske zajednice” bili su dipl. inž. Rade Bakračević, potpredsednik Saveza srpskih društava Slovenije, dobitnik „Zlatne značke" Ministarstva dijaspore Srbije u Beogradu i počasni konzul Kraljeva u Mariboru, i Rade Živaljević, srpski „vitez", dugogodišnji neumorni aktivista i potpredsednik Humanitarne organizacije „Manastir Dečani" iz Graca, počasni građanin i „počasni konzul" Kraljeva u ovom gradu.
Cilj osnivanja je povezivanje srpsko-crnogorske dijaspore i ostalih društava sa teretorije austrijske i slovenačke Štajerske radi negovanja sveopšte srpske kulture i razvijanje međusobnih raznih sportskih i zabavnih aktivnosti naših građana okupljenih u njihovim klubovima i kulturno-umetničkim društvima na područjima dveju štajerskih pokrajina. Prvi član Zajednice je Humanitarna organizacija „Manastir Dečani" iz Graca, a uskoro će verovatno pristupiti i klubovi „Nikola Tesla" i „Sveti Sava" iz Graca, kao i klubovi SKD Maribor, SKHD „Desanka Maksimović" iz Celja i drugi.
Inicijativni odbor je predložio Rada Bakračevića za predsednika, a za potpredsednike Rada Živaljevića i Miloša Rušića, predsednika SKD Maribor iz Maribora. Oni su izjavili da su pripreme za osnivanje Zajednice završene i da su njeno osnivanje pozdravili predsednik KP Štajerske Ernest Kalteneger i predstavnik za štampu Graca Georg Fuks.
   - Planirali smo na proleće veliki šahovski turnir između dve naše dijaspore u Gracu. Gospodin Ernest Kalteneger nam je obećao da će za turnir da obezbedi odgovarajuće prostorije i pehare za najbolje ekipe i šahiste - rekli su nam Rade Bakračević i Rade Živaljević, napomenuvši da je ovo prvi primer da se dve naše dijaspore međusobno povezuju u zemljama EU.

,,IBARSKE NOVOSTI” U ZASEOCIMA MILOŠEVIĆI I ĐORĐEVIĆI - piše Rajko Sarić
Sedam besanih noći

   • Registrovano oko sedamdeset klizišta. Od dvadeset sedam porodičnih kuća ugroženih klizanjem tla, šest nije za stanovanje

   Na području naše opštine do sada je evidentirano 68 klizišta kojima je, pored voćnjaka, oranica i livada, ugroženo 27 domaćinstava, od kojih šest nije za stanovanje, potvrdio je za ,,Ibarske novosti” Đorđe Leković, načelnik opštinskog Štaba Civilne zaštite.
   - Još uvek stižu prijave građana o pojavi novih klizišta. Komisija za procenu štete nastale usled ovih klizišta još nije formirana, ali će biti. Najugroženija su domaćinstva u Ravanici, Dedevcima, Godačici, Lascu. Putne komunikacije ugrožene su u Studenici, a samo u Lopatnici u prekidu je sedam puteva. Pod stalnim nadzorom je i magistralni put Kraljevo - Raška, gde je, usled odrona, ugrožen saobraćaj - kaže načelnik Leković.
Klizište površine dva i po do tri hektara odnelo je 150 metara puta kojim je zaselak Miloševići povezan sa Lopatnicom, a odatle sa Bogutovcem, gotovo porušilo trafostanicu, ostatke stogodišnje kuće i domaćinstvo Slavka Miloševića.
   - Nedelju dana živeli smo u strahu od pada trafostanice. Radnici ,,Elektrodistribucije” postavili su betonski stub na koji je montirana nova trafostanica. Stara će biti isključena sa mreže. Osim što je put urušen, moje domaćinstvo je ugroženo i zbog otežanog vodosnabdevanja - kaže Slavko i pokazuje put koji kao da je potonuo.
Njegovi sinovi Ivan i Dado kažu da je klizište zahvatilo i parcelu komšije Milanka Miloševića.
   - Put je ,,kliznuo” u po bela dana, ali se klizanje nastavilo i tokom noći, pa ne spavamo mirno - kaže Ivan i odaje priznanje radnicima ,,Elektrodistribucije”, koji su po veoma lošem vremenu, šibani kišom i vetrom, postavili novu trafostanicu.
U zaseoku Đorđevići najugroženije je domaćinstvo Radovana Voštinića i Stojadina i Cane Voštinić.
- Zbog pucanja zemlje, verovatno je oštećen i temelj kuće, pa nam voda prodire u podrum. Štala je takođe pukla, grede ispadaju i moguće je da se sve sruši na stoku. Sa jedne strane, klizište dužine oko dve stotine i širine sedamdeset metara stiglo je na četiri metra od pomoćnih objekata - kaže Radovan i upućuje tužan pogled ka voćnjaku koji više ne postoji, koji je postao groblje za nekada rodne voćke.
U Đorđevićima su prekinuta dva puta, prema Roćevićima i prema Lopat-nici preko Pekčanice.
Radovanovi sin Alek-sandar i kćerka Ana odmah po aktiviranju klizišta evakuisali su se u Kraljevo, našli neki posao i ,,učlanili” se u brojno društvo podstanara.
- Klizište u našem voćnjaku prvi put se pojavilo 1968. godine i bilo je jako malih razmera. Usled višednevnih kiša i topljenja snega, klizište se ovih dana ponovo aktiviralo. Deca nisu smela da zanoće u kući koja se, ovako na brežuljku, svakog trenutka može sunovratiti niz padinu dugu dvesta pedeset metara. Ostali smo samo supruga Ratka i ja - priča Radovan.
Aleksandar i Ana kod roditelja dolaze samo vikendom.
Voštinići kažu da bi se drage volje dislocirali, da bi napravili novu kuću na manje trusnom tlu, ali da takvog zemljišta na njihovim parcelama nema.

DOBROVOLJNO VATROGASNO DRUŠTVO FABRIKE VAGONA - piše Rajko Sarić
Sedam decenija uspešnog rada

   Jedno od najstarijih vatrogasnih društava u Srbiji, Dobrovoljno vatrogasno društvo Fabrike vagona, u utorak, 4. aprila, obeležiće značajan jubilej - 70 godina postojanja. Prema rečima Srba Janićijevića, u istoriji Društva trećeg komandira vatrogasne jedinice, 1936. godine je, od grupe radnika, koji su u Kraljevo došli kao majstori iz Zrenjanina, Maribora, Niša i Smedereva, zarad zaštite proizvodnih pogona od vatrene stihije, formirano vatrogasno društvo.
- Osnivač DVD bio je Dragoljub Milićević, poznatiji kao čika Era. Društvo je raspolagalo skromnom opremom. Imalo je svega tri pumpe za vodu, pedesetak metara creva i nekoliko buradi sa peskom i vodom. Ali, i to je bilo dovoljno da se preventivno deluje na svako izbijanje požara - kaže Janićijević, koji ove godine odlazi u zasluženu penziju, a koji bi, naravno, da može, u vatrogasnom društvu proveo još jedan radni vek.
I posle rata, do pedesetih godina i uvođenja samoupravljanja, gazda je, kaže Janićijević, vodio računa o preventivnim merama, jer je zaštita imovine od požara bila na prvom mestu. U tu svrhu, osim u opremu, ulagalo se puno i u obuku vatrogasaca. Postojali su redovni kursevi i doobuka radnika kako bi svaka radna jedinica, svaki pogon, imali vatrogasce obučene za sprečavanje širenja požara odmah po njegovom izbijanju.
- Posle Drugog svetskog rata bili smo među prvim privrednim kolektivima u Srbiji koji su imali hidrantsku mrežu. Imali smo oko 250 obučenih vatrogasaca, od kurira do inženjera i poslovođa u pogonima, pratili smo razvoj opreme i sredstava za protivpožarnu zaštitu, za šta je poslovodstvo Fabrike vagona uvek imalo razumevanja. Vatrogasci su bili uključeni ne samo u zaštitu imovine, već i u upravljačke strukture preduzeća i sindikata - seća se Janićijević vremena kada je Fabrika vagona bila kao mravinjak, kada je sve vrvilo od radnika i udarnički se radilo na ispunjavanju ugovorenih obaveza prema domaćim i ino partnerima.
Po prelasku na samoupravljanje, 1951. godine Duštvo se razvijalo velikom brzinom. Fabrika je dobro poslovala, učestvovalo se na državnim i međudržavnim takmičenjima, na kojima su ostvarivani veoma zapaženi rezultati, zlatne medalje, pohvalnice i zahvalnice.
Najveći požar u Fabrici zabeležen je 1966. godine. Tada je uvedeno redovno dežurstvo vatrogasaca, jer fabrika raspolaže velikim krugom, ima kotlarnicu sa zemnim gasom, lakirnicu, tako da je moguće da u svakom trenutku izbije požar. I danas, kada je Vlada Srbije dala saglasnost da Fabrika vagona bude prodata metalurškom kombinatu ,,Dombas” iz Ukrajine, ona nije na kolenima. Posle decenijskog zastoja, Fabrika vagona polako se podiže iz pepela, upošljavajući sve više proizvodne kapacitete.
- Samim tim se povećava i opasnost od eventualnih požara. Ali, novi gazda će odlučiti hoće li i kakvu protivpožarnu zaštitu imati. Nalazimo se u fazi podmlađivanja Društva, predstoji stručni kurs kako bi generacija koja odlazi u penziju predala mlađima opremu i zadatke - kaže Srbo Janićijević.
Dobrovoljno vatrogasno društvo Fabrike vagona danas ima opremu i uređaje zahvaljujući kojima je sposobno da se uhvati u koštac sa požarom bilo koje vrste i obima i da spreči njegovo širenje do dolaska profesionalnih vatrogasaca.
Predsednik Društva Dobrivoje Đorović kaže da je sedam decenija postojanja jubilej vredan svake hvale i poštovanja. Bilo je, kaže on, veoma teških trenutaka, kako za FVK, tako i za Društvo, ali su svi problemi uvek rešavani.
- Svečanoj sednici Skupštine DVD i ručku prisustvovaće svi njegovi članovi koji su sada penzioneri, pozvali smo kolege iz drugih društava iz naše i susednih opština, kao i predstavnike rukovodstva FVK, opštine i okruga - kaže Đorović.

DALI KRV
Povodom 70 godina postojanja FVK, u prostorijama sindikata Fabrike, danas, od 8.30 do 13.00 sati, sprovodi se akcija dobrovoljnog davanja krvi.
Akciju organizuju Društvo dobrovoljnih davalaca krvi Fabrike vagona, uz pomoć Opštinske organizacije Crvenog krsta i Transfuzije krvi ZC ,,Studenica”.

VIŠAK VODE
Komandir vatrogasne jedinice DVD Fabrike vagona Srbo Janićijević kaže da posla za jedinicu ima i kada nema požara.
- Zbog jakih podzemnih voda, u pojedinim halama voda je prodrla u podrumske prostorije. Morali smo da angažujemo deo opreme na njenom ispumpavanju. Jedinica je spremna da pomogne ako to bude potrebno i u drugim preduzećima ili ustanovama - kaže Janićijević.

SARADNJA AMERIČKE AGENCIJE ZA MEĐUNARODNI RAZVOJ I OPŠTINE VRNJAČKA BANJA - Piše Bojana Milosavljević
Nova oprema za Ugostiteljsku školu

   • Za potrebe sprovođenja praktične nastave u Turističko-ugostiteljskoj školi nabavljen je aparat za američke krofne i palačinke, peć za pečenje pice i mašina za sladoled • Američka agencija za međunarodni razvoj izdvojila je nešto više od 22 500 dolara, dok je škola adaptirala prostorije u kojima se izvodi praktična nastava

   Ugostiteljsko - turistička škola u Vrnjačkoj Banji, ovih dana je, posredstvom lokalne samouprave, od nevladine organizacije "Američka agencija za međunarodni razvoj" (USAID) dobila znatnu novčanu pomoć, namenjenu modernizaciji i podizanju kvaliteta nastavno - obrazovnog procesa. Naime, više od 22,5 hiljada dolara stiglo je na račun ove prestižne i poslednjih godina među svršenim osnovcima veoma popularne škole.
Ovim sredstvima nabavljena je savremena oprema i aparatura za pripremanje hrane. Tako je donacija građana SAD neposredno usmerena podizanju kvaliteta turističke ponude najpoznatijeg srpskog banjskog centra, tim više što nova oprema služi praktičnom radu budućih kvalifikovanih ugostitelja. Povodom ovog značajnog koraka u inovaciji nastave, Zoran Bajić, direktor Turističko - ugostiteljske škole u Vrnjačkoj Banji, između ostalog je rekao:
- Za realizaciju nastave, naročito u poslastičarstvu, ova oprema nam je bila neophodna. Ona će omogućiti da najboljim učenicima možemo da ponudimo posao u školi i da oni dalje napreduju, a svoja znanja prenesu i narednim generacijama."
Budući da će poklonjena oprema najviše služiti za proizvodnju i pripremanje slatkiša (uključujući i sladoled), direktor Bajić napominje da će učenici tokom glavne sezone moći da se angažuju na terasi školske radionice, popularne "Istre" koja se nalazi u samom centru grada. Tamo će, nadajmo se, brojni gosti moći da uživaju u kulinarskim umećima budućih majstora "slatkog zalogaja." Turističko - ugostiteljska škola u Vrnjačkoj Banji ima dugu tradiciju i izuzetne rezultate rada. Štaviše, ona je vaspitno - obrazovna ustanova od regionalnog značaja u kojoj se školuju budući konobari, kuvari, poslastičari, turistički tehničari, kao i tehničari usluživanja i kulinarstva. Ove godine Školu pohađa 730 učenika.
Zasluge za američku donaciju Turističko - ugostiteljskoj školi imaju i sami građani Vrnjačke Banje, svesni da je turizam decenijama glavna privredna grada ovog lepog kraja. Stoga je Savet građana podneo zahtev za odboravanje sredstava za modernizaciju Škole.

- Poboljšanje kvaliteta nastave omogućiće da naši budući ugostitelji postanu stručniji, a to će, onda, poboljšati ukupnu turističku ponudu u Vrnjačkoj Banji - rekao je Aleksandar Miljaković, predsednik gradskog saveta.
Pošiljka savremene opreme za mlade banjske majstore kulinarstva sadrži aparat za krofne i palačinke, peć za pečenje pice i mašinu za sladoled. Sve ovo isporučila je, posle najbolje ponude na tenderu, jedna smederevska firma.


POKLON VLADE JAPANA ŠKOLI „POPINSKI BORCI" U VRNJAČKOJ BANJI
Popravka krova i sanitarnog čvora

Već nekoliko godina zaredom vlada Japana upućuje razne vrste pomoći narodu Srbije. Primetno je njihovo interesovanje za popravljanje naše školske infrastrukture. Ovih dana u vladi Republike Srbije, njegova ekscelencija Tadaši Nagai, ambasador Japana u SCG, potpisao je Ugovor o donaciji svoje vlade Republici Srbiji vredan više od 200 hiljada evra.
   Osnovna škola „Popinski borci" u Vrnjačkoj Banji ovim ugovorom dobila je pomoć od oko 62 hiljade evra, koji će, kako je rečeno, biti iskorišćeni za rekonstrukciju kotlarnice, popravku sanitarnog čvora i sanaciju krova sale za fizičko vaspitanje. Na spisku darovanih je i jedna beogradska osnovna škola, kao i Univerzitetska dečja bolnica u glavnom gradu.

SVEČANA ZAKLETVA MLADIH VOJNIKA - piše Rajko Sarić
Uniforma draža od civilnog služenja

   U VP 8415 u Ribnici najmlađa klasa vojnika Vojske Srbije i Crne Gore, koja vojni rok služi u ovoj i kasarni u Kragujevcu, položila je svečanu obavezu. Osim starešina kraljevačkog Garnizona, predstavnika MUP-a, Žandarmerije, Ministarstva odbrane, političkih struktura Raškog upravnog okruga i opštine Kraljevo, ovom svečanom činu prisustvovali su roditelji, braća, sestre i rodbina mladih vojnika.
Zakletva je data pred počasnim vodom i zastavom jedinice koja, kako reče komandant kasarne pukovnik Vlatko Vuković, kao i sam grad Kraljevo u kome se jedinica nalazi, ima dugu, časnu i svake hvale vrednu tradiciju.

ZAKLETVA OTADŽBINI
- Zakletva otadžbini je uzvišen, patriotski čin, ali i privilegija za odvažne i hrabre, visokosvesne mladiće koji znaju cenu slobode. Ona je i svečano prihvatanje obaveze i dužnosti da svojom čašću i životom branite otadžbinu i sve njene građane. Vi ste najsvetliji deo svoje generacije samim tim što ste se, pored mogućnosti da vojni rok služite u civilstvu, odlučili za uniformu - rekao je komandant Vuković obaraćajući se svečanom stroju.
Bez obzira na probleme sa kojima se država i društvo u tranziciji suočavaju, kazao je komandant, pripadnici VSCG moraju biti spremni za sve eventualne izazove, rizike i pretnje, jer rezervne otadžbine nemamo, niti nam je potrebna.
- Nastavak procesa reformi sistema odbrane, njegovo usklađivanje sa stvarnim potrebama i opšteprihvaćenim standardima bezbednosonog organizovanja savremenog sveta jedan je od prioriteta ukupne demokratizacije Srbije i Crne Gore u ovoj godini - rekao je Vuković i dodao da su, među osnovnim zadacima pripadnika vojske, osposobljavanje za pomoć stanovništvu u slučaju elementarnih nepogoda, sa kakvim se upravo ovih dana suočavaju hiljade građana Srbije, ali i učešće u mirovnim misijama u kriznim područjima širom sveta.
- Vi ste sada uzdanica otadžbine, njen zalog za trajanje i njen obraz, koji uvek mora biti svetao da pretke ne izdamo, a potomke ne osramotimo - rekao je komandant i podsetio na narodnu izreku da je nesrećan onaj koji ne ceni sebe, a glup onaj koji sebe precenjuje.
U sklopu toga, u nastavku reformi vodiće se računa ne samo o željama, već prvenstveno o našim mogućnostima i potrebama okruženja kome je mir u regionu na prvom mestu.
- Posle davanja zakletve pred znamenjima jedinice i roditeljima, sada je vaša moralna obaveza da branite otadžbinu, njene građane i materijalna dobra. Istovremeno, to je dokaz vaše zrelosti, časti, poštenja i dostojanstva, put mladih ljudi sa jasnim opredeljenjima. Pred nama je veliki broj zadataka i odgovornih odluka, uz racionalno angažovanje i ljudskih i materijalnih potencijala - rekao je pukovnik Vasilije Šimšić, komandant logistike.

UNIFORMA I TRADICIJA
Nikoli iz Zrenjanina u posetu je, osim oca i majke, došla i devojka Ljiljana. Ona kaže da su prvi dani samoće zbog njegovog odlaska u vojsku prošli, svakodnevno se razmenjuju poruke telefonom, a stigle su i prve razglednice Kraljeva.
- Predložila sam mu da služi civilni vojni rok, što nije prihvatio. Nekoliko meseci u uniformi nije neki problem, rekao mi je. Svi njegovi rođaci su bili vojnici, pa, valjda, zbog toga nije želeo da se nađe ,,van stroja” - kaže Ljiljana nestrpljivo čekajući da svog vojnika izvede iz kruga kasarne.
I Jovan iz Kragujevca imao je brojnu posetu. Otac Branimir, kako i priliči, doneo je balonče prepečenice i pečeno prase, koje će biti servirano na klupi u parku.
- Rekao sam sinu da bi mi bilo draže da vojni rok služi u uniformi. Nemam ništa ni protiv civilnog služenja, ali to, brate lepi, nije u srpskoj tradiciji. Hvala bogu, mir je, nemamo rat, kao šest-sedam godina ranije. Dete će odužiti dug prema otadžbini, usavršiti znanje i kao ličnost očvrsnuti - kaže ponosni otac.

SIMBOLIKA ILI SLUČAJNOST
Mart - fatalan mesec

   Nekoliko srpskih istoričara podsetilo je poslednjih dana da se u martu ove godine, kao i u bliskoj prošlosti, desilo više događaja nespornog istorijskog značaja, što je mnoge navelo na pomisao da je to, kako je primetio i istoričar Predrag Marković, ,,dramatičan i tragikom nabijen mesec".
U prvoj polovini prošlog veka, mart su obeležila zbivanja iz 1941. godine. Vlada Cvetković - Maček, pod pritiskom Adolfa Hitlera, koji je hteo da oslobodi južno krilo za napad Nemačke na Sovjetski Savez, 25. marta te godine je pristupila trojnom paktu - Nemačka, Italija i Japan. Posle samo dva dana, narodnom pobunom i vojnim prevratom, oborena je vlada Cvetković - Maček i okončan namesnički režim Pavla Karađorđevića.
Kao odgovor na masovne antinemačke demonstracije u Beogradu i još nekoliko srpskih gradova, Adolf Hitler je naredio da se sprovede ranije planirano razaranje Jugoslavije. Zemlja je, posle nekoliko meseci, ušla u građanski rat, koji je najveće poslednice ostavio među Srbima, a mnogo toga što se desilo u Drugom svetskom ratu, poput podele na monarhiste i komuniste, i danas se oseća.
Amandmani na Ustav Srbije proglašeni su 28. marta 1989. godine, čime je pokrajinama Kosovu i Metohiji i Vojvodini oduzeta mogućnost veta na ustavne promene u Srbiji. Albanci na Kosmetu reagovali su masovnim demonstracijama, u sukobu sa policijom poginula su 22 demonstranta i dva policajca.
Devetog marta 1991. godine došlo je do masovnih demonstracija u Beogradu, koje su vlasti, predvođene Slobodanom Miloševićem, brutalno ugušile, a život su izgubila dva čoveka.
U Martu je NATO prvi put od osnivanja vojno intervenisao - bombardovao je SR Jugoslaviju. Dvadeset četvrtog marta se navršilo sedam godina od početka bombardovanja. Tokom 78 dana, od 24. marta do 9. juna 1999. godine, u SRJ je poginulo oko 2.000 građana, među kojima i 90 dece.
U istorijske martovske događaje beleži se i Beogradski sporazum. On je potpisan 14. marta 2002. godine, čime su preuređeni odnosi Srbije i Crne Gore, na čemu je insistirala Evropska unija.
Premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade Srbije, a sahranjen tri dana kasnije u Aleji velikana na Novom beogradskom groblju. Šesnaest dana kasnije - 28. marta 2003. - na Fruškoj gori pronađeno je telo bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, otetog 25. avgusta 2000. godine. Policija je uhapsila četvoricu pripadnika raspuštene Jedinice za specijalne operacije MUP-a, osumnjičenih da su izvršili to ubistvo.
Hroničari su zabeležili da je 4. marta 2004. godine, u rano jutro, požar u manastiru Hilandaru na Svetoj gori zahvatio veći deo monaških ćelija i pričinio veliku materijalnu štetu. U noći između 6. i 7. marta iste godine, u tom drevnom srpskom manastiru, izbegnuto je ponovno izbijanje požara.
U dva martovska dana 2004. godine došlo je do progona Srba na Kosovu i Metohiji. U albanskom nasilju 17. i 18. marta te godine poginulo je osam Srba, status proteranih dobilo je, prema podacima UNMIK-a, oko 4.000 lica srpske nacionalnosti, sedam srpskih sela na Kosmetu je u potpunosti uništeno, zapaljeno je 560 kuća i 35 crkava i manastira, među kojima su i srednjovekovni hramovi neprocenjive vrednosti.
Istog meseca, ali dve godine kasnije - 3. marta 2006. - crnogorska Skupština raspisala je referendum i odredila da će se građani Crne Gore 21. maja izjašnjavati o referendumskom pitanju - da li žele da ona bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom.
U pritvorskoj jedinici Haškog tribunala u Ševeningenu, 5. marta 2006. - samoubistvo je izvršio nekadašnji predsednik i premijer bivše Republike Srpske Krajine Milan Babić.
U pritvorskoj jedinici Haškog tribunala u Ševeningenu 11. marta 2006. umro je bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, koji je sahranjen u Požarevcu.
I u drugim republikama prethodne Jugoslavije mart je bio dramatičan. Tako je marta 1992, Bosna i Hercegovina proglasila nezavisnost bez saglasnosti tadašnje Skupštine srpskog naroda u BiH, što je uskoro dovelo do tragičnog građanskog rata, najvećeg u drugoj polovini 20. veka u Evropi.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PRES KONFERENCIJA U HENDIKEP CENTRU POVODOM OBJAVLJIVANJA KNJIGE ,,ZABELEŠKE IZ BEZUMLJA,, - piše Slobodan Rajić
Hronika jednog vremena - poklon invalidima

   Povodom izlaska iz štampe knjige Ivana Rajovića „Zabeleške iz bezumlja” u Hendikep centru u Kraljevu, koja je njen izdavač, uz podršku ,,Ibarskih novosti” kao suizdavača, održana je konferencija za novinare. Tom prilikom, mr Živorad Veljović, direktor Hendikep centra, pored ostalog je rekao da je ova knjiga plod dvogodišnje saradnje sa Ivanom Rajovićem i njegove želje da pomogne ovom centru i ljudima koji su njegovi članovi i saradnici.
- Naš centar, pored drugih delatnosti, imao je u planu da se bavi i izdavaštvom. Ivan Rajović je, videvši da smo u dosta nezavidnoj situaciji, svoju knjigu „Zabeleške iz bezumlja” poklonio nama, tako da će kompletan ostvaren prihod od ove knjige ići za rešavanje problema ljudi sa invaliditetom, odnosno Hendikep centra. Za prvi tiraž od 500 primeraka imamo najavu da će knjiga, posredstvom Ministarstva za kulturu, stići u sve biblioteke u Srbiji u po dva primerka. To znači da ćemo za dvadesetak dana da doštampamo drugo izdanje u istom tiražu za slobodnu prodaju u svim knjižarama, ne samo u Kraljevu. Mi ovom prilikom zahvaljujemo Rajoviću, pogotovu što je prihvatio da bude urednik našeg celokupnog izdavaštva bez ikakve nadoknade. Želimo mu da piše što više ovakvih i drugih knjiga i pomaže i nama i sebi, a zahvaljujemo i ,,Ibarskim novostima” kao suizdavaču - istakao je Veljović i najavio zvaničnu promociju knjige za desetak dana, najverovatnije u Pozorištu ili Domu društvenih organizacija, od kada će svi koji žele knjigu moći da naručuju ili kupuju u slobodnoj prodaji.
Po rečima autora Rajovića, suština je bila da se knjiga „Zabeleške iz bezumlja” pojavi, a ne da se na njoj zaradi”. U njoj su sabrani uvodnici (kolumne) koje je Ivan Rajović, kao odgovorni urednik i novinar ,,Ibarskih novosti”, objavljivao u ovom listu od 1999. do 2003. godine i uvođenja privremenih mera (prinudne uprave) u opštini Kraljevo i njegove smene sa mesta odgovornog urednika. To je treća Rajovićeva objavljena knjiga dokumentarističkog karaktera, posle „Zajedno pred Milutinom” i „Četrdeset jedne priče”, i sve tri svedoče o jednom od najtežih perioda u istoriji ove zemlje i Kraljeva.
- Jedan je doživljaj kada se te kolumne pišu svakodnevno, maltene po sopstvenom diktatu, nekad sa više, nekad sa manje emocija, a drugi kada se sve to nađe na jednom mestu, sabere u jednu knjigu i počne da čita sa ove distance. Posebno želim da naglasim da je to prvenstveno dokumentarističko štivo, ne umetničko (svesno se toga odričem), hronika o jednom vremenu i sudbonosnim događajima koje smo svi na različite načine prošli - rekao je autor knjige kolega Ivan Rajović.
Knjiga je, inače, odštampana u kraljevačkoj štampariji „3M-copy”, izdavači su Hendikep centar i „Ibarske novosti”, recenzent novinar Dragan Bajović, tehnički prelom je uradila Aleksandra Ranković, a autor naslovne strane i omota je Igor Rajović.



PRIMENA ZAKONA O AUTORSKIM I SRODNIM PRAVIMA - piše Slobodan Rajić
„Muzički dinar“ obavezan

   Po svemu sudeći, prošlo je vreme kada smo mogli da slušamo muziku omiljenih izvođača, a da ne brinemo da li će nas to zadovoljstvo koštati i koliko. Naime, posle donošenja najnovijih propisa u ovoj oblasti, čini se da je muzička piraterija na izdisaju, da je „crno tržište” muzičkih i filmskih kompakt diskova u rasulu. Ako na ulici i nađete kartonsku tezgu sa nosačima zvuka, kupujući dugo tražena izdanja - kupujete „mačku u džaku”. Ako kupljeni CD, pak, slučajno bude neispravan, ili se na njemu nalazi neispravan sadržaj, što je čest slučaj, možete se oprostiti od datog novca, jer svog prodavca nećete naći na mestu kupovine. Ako vam se i posreći, dobićete od njega lakonski odgovor „da treba da budete srećni što i to imate, jer kako je počelo, sutra ćete plaćati duplo skuplje originale”.
Doduše, još niko neće da ide po kućama radi kontrole originalnosti mukotrpno i dugo godina skupljanih muzičkih kolekcija, naravno, ako se ne bavimo njihovom trgovinom, ali izgleda da je odzvonilo besplatnom javnom emitovanju muzičkih dela. To praktično znači da su, primenom propisa, ugostiteljski objekti, radio i TV stanice i dugi emiteri dužni da konačno plaćaju autorima određenu naknadu.

PRAVO NA NAKNADU
Naime, prema Zakonu o autorskim i srodnim pravima, „autorsko delo je originalna duhovna tvorevina izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, namenu, veličinu, sadržaj i način ispoljavanja”. Kao jedna od vrsta autorskih dela, ovim Zakonom propisana su i muzička dela sa rečima ili bez reči, a autor „ima pravo na njegovo ekonomsko iskorišćavanje, kao i pravo na naknadu za svako iskorišćavanje dela od strane drugog lica”. Ova prava nosioci mogu da ostvaruju individualno ili kolektivno. U konkretnom slučaju, autori muzičkih dela ostvaruju svoja imovinska prava kolektivno preko Saveza organizacija kompozitora Jugoslavije (SOKOJ), koji je to postao tako što je dozvolu za obavljanje delatnosti izdao Savezni zavod za intelektualnu svojinu, a čiji osnivači predstavljaju većinu od oko 7.000 domaćih nosilaca autorskih prava na muzička dela. SOKOJ, dakle, štiti prava kompozitora, tekstopisaca, aranžera i drugih autora muzičkih dela svih žanrova i njemu autori ustupaju na isključiv način svoja imovinsko-pravna ovlašćenja. Preko ove organizacije kolektivno ostvaruju zaštitu autorskih prava i strani autori (član 171. Zakona), tako da je ta organizacija do sada zaključila 80 bilateralnih ugovora sa inostranim udruženjima muzičkih autora, odnosno zastupa gotovo čitavu svetsku muzičku produkciju sa oko dva miliona autora.
Izuzetno, postoji mogućnost da autor muzike koji nije zaključio ugovor sa SOKOJ-em o isključivom ustupanju svojih prava, odnosno nije član ove organizacije, posebno ostvaruje autorsku naknadu kada o tome prethodno obavesti tu organizaciju. Ako autor o tome ne obavesti SOKOJ, važi zakonska pretpostavka da ih on zastupa, a ovim autorima pripada i deo od naplaćene naknade.

ZAKLjUČIVANjE UGOVORA
Po rečima Dalibora Dimitrijevića, profesora prava u Ekonomsko-trgovinskoj školi i predsednika ogranka Udruženja Mladih pravnika Srbije u Kraljevu, sa svakim zainteresovanim korisnikom, a to su najčešće RTV stanice i ugostiteljski objekti, prema odredbama Zakona, SOKOJ je dužan da pod ravnopravnim uslovima zaključi ugovor o neisključivom ustupanju prava iskorišćavanja predmeta zaštite sa svog repertoara. Ovaj ugovor sadrži naročito vrstu i način iskorišćavanja predmeta zaštite, visinu i način plaćanja naknade, kao i vreme trajanja ugovora. Svaki korisnik ovakav ugovor može da zaključi sa ovlašćenom organizacijom muzičkih autora na jednostavan način. Obrazac prijave može se preuzeti sa sajta SOKOJ-a, a potom nakon popunjavanja poslati na njihovu e-mail adresu njnjnj.sokoj.org.yu. Za informacije se može obratiti i na broj telefona 011/323-87-61, posle čega će ovlašćeni zastupnik SOKOJ-a doći kod korisnika i sa njim zaključiti ugovor.
Osim toga, korisnici originalnih muzičkih dela su dužni po zakonu da obaveštavaju SOKOJ o nazivu predmeta zaštite, učestalosti i obimu korišćenja i svim drugim relevantnim okolnostima za obračun naknade koja se plaća po utvrđenoj tarifi i tarifnim klasama, zavisno od vrste emitovanog dela, načina emitovanja, davanja u zakup itd. Važna napomena je i da korisnik muzičkih dela nema mogućnost izbora kome će da plaća naknadu.
U situaciji kada između SOKOJ-a i korisnika muzičkih dela nije zaključen ugovor o ustupanju prava iskorišćavanja predmeta zaštite sa repertoara te organizacije, postoji takođe obaveza plaćanja naknade. Zastupnici SOKOJ-a posećuju potencijalne korisnike autorskih muzičkih dela, kontrolišu i sačinjavaju zapisnike o tome, odnosno evidenciji korisnika javnog izvođenja, saopštavanja javnosti i emitovanja muzičkih dela. Ovaj zapisnik sadrži i vrste uređaja za reprodukciju muzičkih dela i broj korisnika, odnosno broj sedišta u kontrolisanom ugostiteljskom objektu i na osnovu zapisnika dostavlja fakture za plaćanje naknade.
Naknada se naplaćuje za svaki oblik korišćenja muzičkih dela, a osnovicu za obračun čini ukupan prihod ostvaren iskorišćavanjem muzičkog dela. Dakle, korisnici su dužni da plaćaju naknadu bez obzira da li su zaključili ugovor o tome i to predstavlja zakonsku obavezu. Oni korisnici koji ne ispoštuju odredbe zakona i ne plaćaju naknadu SOKOJ-u, mogu da dođu u neprijatnu situaciju da budu tuženi i presudom obavezani i na plaćanje parničnih troškova, koji su prilično visoki. Drugim rečima, vlasnici ugostiteljskih objekata i RTV stanica, sadašnji i potencijalni, trebalo bi da u svoje troškove uračunaju i ovu vrstu naknade.
- Kakav je odnos organizacije SOKOJ prema svojim članovima i da li oni na kraju stvarno i dobijaju deo naplaćenih autorskih naknada, drugo je pitanje i autori to svoje pravo mogu uspešno da ostvare u sudskom sporu sa SOKOJ-em - kaže Dalibor Dimitrijević.
U svakom slučaju, Zakon o autorskim i srodnim pravima štiti sve autore originalnih muzičkih dela, doprinosi uspešnijoj borbi protiv piraterije i zloupotreba tih autorskih prava od neovlašćenog korišćenja raznih subjekata, kojeg je do sada često bilo u praksi.



KULTURNO-UMETNIČKO DRUŠTVO „SVETI SAVA" IZ GRACA - piše Ivan Rajović
Neraskidiva veza sa otadžbinom

   U organizaciji Kulturno-umetničkog društva „Izvor", prošlog vikenda, u Vrnjačkoj Banji, održana je smotra folklora. Okupila su se brojna kulturno-umetnička društva, a među njima izdvajalo se, po mnogo čemu, Kulturno-umetničko dršttvo ,,Sveti Sava" iz Graca. Ni dug put, ni neprospavana noć, ni godine provedene u tuđem svetu nisu ih sprečili da učestvuju na ovoj smotri u otadžbini. Iako su već godinama daleko od izvora srpske tradicije, ipak su samo svojom voljom i željom da ne izgube kulturni identitet uspeli da opstanu i svakim danom budu sve bolji. A ta želja izrodila se pre deset godina. Tačnije, 01. aprila 1996. godine, na inicijativu Srpskog udruženja ,,Sveti Sava”, formirano je i istoimeno društvo. Na početku, radilo se u skromnim prostorijama i uz pomoć najvećih entuzijasta, prisećaju se članovi Društva prvih dana. Ipak, istrajnost i upornost urodili su plodom. Tako da danas Kulturno-umetničko društvo ,,Sveti Sava" ima svoje prostorije za rad, 90 članova u četiri postave i šest članova orkestra.
   Pored toga, učestvuje na svim smotrama kulturnog stvaralaštva radnika i omladine u Austriji, kao i na šest evropskih festivala folklora. I sa svakog od tih učešća u Grac su donosili i značajne nagrade.
   Na desetogodišnjicu uspešnog rada, koja je prvog aprila, Kulturno-umetničko društvo ,,Sveti Sava" uspostavilo je saradnju sa Kulturno-umetničkim društvom ,,Železničar" iz Kraljeva. Zaista, i ovo je lep način da se bogata kulturna biografija upotpuni u dane jubileja još jednim novim poznanstvom, a sve u cilju da se i u svetu očuva srpska kulturna tradicija i da veze sa otadžbinom još više ojačaju.


PROMOCIJA NOVE KNJIGE VLADIMIRA M. VUKMIROVIĆA - piše Ivan Rajović
Proročanska moć „Svedoka”

   Vladimir M. Vukmirović sa četrdesetogodišnjim iskustvom iseljenika i putnika kroz vremena i zemlje od Bliskog i Dalekog istoka, pa preko Amerike, nikad nije napustio naše tle, bar što se duše tiče. Njegova svedočanstva, kako voli da kaže, služe koliko za uvid i ohrabrenje Srbiji i vascelom srpstvu, toliko i ohrabrenju čitalaca na Zapadu, koji opijeni i obmanuti lažima mogu uočiti sva zla u koja nas je uvukla beskrupulozna politika njihovih vođa.
   Ovaj zanimljivi čovek i pisac boravio je ovih dana i u našem gradu na proputovanju ka Beogradu, gde je trebalo da bude promovisana njegova najnovija knjiga. Inače, Vukmirović je emotivno vezan za ove prostore, jer je svojevremeno služio vojsku ovde, a sticajem najnovijih okolnosti i supruga mu je naše gore list.

VERA U SRBIJU
   Knjiga ,,Svedok" se pojavila u trojezičnom izdanju i ima onu proročansku moć koju je dala njegova pesma ,,Svedok", napisana pre 30 godina. Vukmirović je i direktni svedok ratnih događanja u ,,svojoj" srpskoj Zapadnoj Slavoniji, koja je uz svesrdnu pomoć nepravedno očišćena od Srba tokom ovog rata. Paralelno sa Kosovom je vidljivo da njegovi Okučani behu donedavno srpskiji i od bilo kojeg grada u Srbiji, tako da su ih mnogi zvali Mali Novi Beograd. Čitajući Vukmirovićeve stihove dolazi se do srpske svesti da ništa nije izgubljeno i da je veličina srpskog duha neprekinuta od Kosova pa sve na ovamo. Ovo nije obično ohrabrenje niti uteha za izgubljeno, već precizna reč proroka koji, analizirajući prošlost, vidi daleku budućnost držeći se filozofske izreke ,,istorija je majka svih nauka i nepogrešiva učiteljica života".
Engleski državnik Čerčil je jednom prilikom u jednom od svojih govora ovu pouku izrazio na sebi svojstven način rekavši: ,,Što se dalje gleda u prošlost, budućnost je sve jasnija i predvidljivija". Vukmirović je, kako za sebe tvrdi, za razliku od današnje takozvane grupe intelektualaca i obeshrabrivača koji su već sa pravom nazvani petom kolonom, nikad nije izgubio veru u Srbiju, srpstvo i samog sebe, a u Boga i krst snažno veruje.

DAR BOŽJI
   U Domu Vojske u Beogradu 24. marta je održana promocija koja je počela tačno u 12.05 časova, u vreme napada NATO-a pre sedam godina. Ovaj skup je zvanično otvorio pukovnik Ljubomir Marković, a stihove je čitao prvak Narodnog pozorišta glumac Zoran Simonović. Pozdravni govor u ime Udruženja ratnih potomaka od 1912. do 1918. godine održao je Dragojlo Petronijević, generalani sekretar tog Udruženja. Uz kraći govor, prisutne je pozdravio Ivan Janković, predsednik Svesrpske zajednice u Parizu, a pozdrav piscu i uredniku uputio je i Milorad Bojić, filmski producent i režiser dokumentarnog filma filmske kuće ,,Soko" Beograd.
O knjizi je govorio Rajko Đurđević, prvo pero osamdesetih u Beogradu, koji sada radi kao žurnalist i publicista u Parizu, i pisac je predgovora za Vukmirovićevu knjigu ,,Svedok". Đurđević je, pored ostalog, rekao:
- Malo ljudi poznajem iz sveta pisanja koji tako žustro i sa toliko strasti tragaju, uoče i zgrabe neku snažnu sliku života, kao što to ume da učini Vukmirović. To su oni prizori što se jednom dožive i ugledaju, a pamte večito. Njegovo pesnikovo oko ima tu neverovatno povećanu svetlost da može da ih zapazi i u polusenci, i uoči njihovu punu snagu upečatljivosti. U večnom traganju, sav u nemirima i pokretu, nadaren uočavanjem, Vukmirović ima snagu duha da te zaustavljene slike života umetnički razloži i osvetli za sva vremena i za svakoga. Sve su to uslovi za doborog pesnika i umetnika koji narod uvek i tačno zove - dar Božji.
Vukmirović svoju impresiju ugledanu u stvarnosti ili dočaranu iz sećanja piše odmah, baš onako kako se javila. U daljem postupku on svoju pesmu ne doteruje i ne ulepšava, opravdano misleći da bi od prepravki dobila na ulepšanom izrazu, ali izgubila na suštini svoje sirove i prirodne snage.

PESNIK SLOBODE
   Zato su njegove pesme kao vruć hleb iz pekare, pun opojnih mirisa i ukusa. Pesnik ničim ne ograničava ni sebe ni pesmu. On gotovo ne vodi računa ni o simetriji stiha, ni o dužini, ni o broju slogova. Temu oseća kako je zapazio, a zapisuje kako je osetio. On je jednostavno čovek slobode i pesnik slobode. Sloboda čoveka predstavlja pretežno pitanje njegove poezije. On ne štedi svoje divljenje po pitanju slobode, bilo da piše o siročićima rata ili o svom dečačkom sećanju na slobodu Ciganke gatare. On je u svom stvaralaštvu jednako spojio i narodno pevanje, kao patriotizam slabih i poštenih nad silom, i poeziju Jakšića i Rakića. On je duhovit i zanimljiv u izrazu. I sve to čini da mu je poezija iskrena kao živi plamen vatre i u tome vidim suštinsku i najveću vrednost njegove poetike. Bez istine nema ni forme ni suštine.
Zanimljivo je pomenuti da je ovoj promociji prisustvovao i praunuk čuvenog vojskovođe Stepe Stepanovićak, koji nosi pradedino ime i živi u naselju Kumodraž u Beogradu.
Vladimir M. Vukmirović je rođen 10.04. 1944. godine u Osijeku u porodici železničara. Upoznao je bezakonje komunističko-ustaškog šovinizma od rane mladosti, tim više što je dete iz mešovitog braka. Smrt je s njim stolovala u roditeljskom domu od samog početka njegovog sećanja, što se može osetiti kroz njegova dela.
Odlazi u inostranstvo šezdesetih godina prošlog veka, da bi izbegao nepravdu izazvanu svojim slobodnim izrazom.
Proputovao je mnoge zemlje sveta, ali je najviše živeo u Francuskoj (i sada boravi u Parizu).
Objavljuje kao novinar u više domaćih i stranih listova, a jedno vreme se javljao i sa talasa Prvog programa Radio Beograda, iz Pariza.
Otac je dvoje dece i deda već treći put, što s ponosom često ističe u razgovoru.