Javnim preduzećima korisnici duguju stotine miliona dinara
Za prvu fazu tri i po miliona evra
Protest za buđenje „uspavanih“
Mesto među najboljima
„Šveđanke“ na kraljevačkim prugama
Invalidi
Tri žene i dete na meti pijanaca
Energija koja bi mogla da pomeri svet
Uspešno okončan ,,Stršljen tri”
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, američki fudbal

SEDNICA OPŠTINSKOG VEĆA - piše Rajko Sarić
Javnim preduzećima korisnici duguju stotine miliona dinara

   • Veće je dalo pozitivno mišljenje na sve izveštaje o finansijskom poslovanju javnih komunalnih preduzeća i ustanova u 2005. godini i na planove rada u ovoj godini • Nenaplaćena potraživanja i dalje najveće opterećenje ovdašnjih komunalnih preduzeća • Zbog skučenog radnog prostora, predstoji dogradnja zgrade SO Kraljevo

   U četvrtak je održana tridesetpeta sednica Opštinskog veća na kojoj su razmatrani finansijski izveštaji o radu javnih i komunalnih preduzeća i ustanova u 2005. godini, te njihovi planovi rada za ovu godinu, prvi su razmatrani od članova Veća.
I podnetih izveštaja moglo se videti da je za JKP ,,Pijaca” prošla godina bila najnepovoljnija iako je okončala sa dobitkom od oko 10,5 miliona dinara. Naime, stupanjem na snagu Zakona o porezu na dodatu vrednost, sve komunalne usluge su po prvi put opterećene poreskom stopom od čak osamnaest odsto, pa je u Republički budžet ,,Pijaca” uplatila nešto više od petnaest miliona dinara. Ipak, hvale je vredna odluka pijačne uprave da izađe u susret zahtevu korisnika pijačnih usluga i tokom cele 2005. godine ne poveća cene svojih usluga. Dugoročno ovo je bio ispravan potez, jer je početkom 2005. godine na robnim pijacama bilo 213 zakupljenih tezgi, a njihov broj u januaru ove godine povećao se na 496.

UTUŽENjA ZBOG POTRAŽIVANjA
JKP ,,Čistoća” je, prema podnetom izveštaju, prošlu godinu krunisalo ostvarenom dobiti od oko 238.000 dinara. Skromno, ali veoma bitno ako se ima u vidu da su nenaplaćena potraživanja dostigla 63,5 miliona dinara. Nenaplaćena potraživanja od privrede iznose 23,2 miliona dinara, domaćinstava 34,3, lokala tri miliona, za usluge na groblju dug je 2,8 miliona dok su potraživanja od Parking servisa porasla na 61.000 dinara. Kao najveći dužnici u oblasti privrede u izveštaju je navedeno dvadeset privrednih subjekata među kojima su Magnohrom, Fabrika vagona, Jasen, Hladnjača, Konfekcija MMC, Novi Gvožđar, FETP i drugi.
Pozitivno poslovanje iskazala je i ,,Toplana”, iako je dug građana iznosio 21,4 miliona dinara, a ukupno zaduženje korisnika usluga u prošloj u odnosu na prethodnu godinu povećano za 29,4, a naplata za 23,8 miliona dinara.
Čak 123 korisnika usluga ima dug veći od 30.000 dinara, dok najveći pojedinačni dug iznosi 315.905 dinara. Kod poslovnog prostora ukupno dugovanje iznosi nešto više od dvadeset i četiri miliona dinara. Prvi na listi dužnika su RK Beograd (630.388 din.), JIK Banka (569.715 din.), Kompanija Kablar (213.000 din.) i Elektrotehna (202.000 din.).
JKP ,,Putevi”, sa 138 stalno zaposlenih radnika u 2005. godini ostvarilo je dobit od 2,5 miliona dinara.

IMA I GUBITAŠA
U izveštajnom periodu JKP ,,Vodovod” uknjižio je gubitak od 38,7 miliona dinara, ali nenaplaćena potraživanja iznose blizu 188,2 miliona dinara.
Direkcija za planiranje i izgradnju u prošloj godini ostvarila je prihod od oko 625 miliona dinara što je 86,39 odsto od plana. Manji prihodi od planiranih su od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, prihodi od davanja u zakup građevinskog zemljišta, republičkih ministarstava, dok su prihodi iz budžeta opštine manji iz razloga što su i planirani rashodi bili manji. Po osnovu naknade za korišćenje građevinskog zemljišta traži se mogućnost prinudne naplate od oko 26.000 individualnih korisnika, 2.000 privatnih preduzeća i 1.150 pravnih lica. Kod pravnih lica dug iznosi oko 191 milion dinara, kod privatnih preduzetnika 53,8 miliona dok individualni korisnici i kolektivno stanovanje duguje 59,8 miliona dinara.
Javno preduzeće za stambene usluge ,,Kraljevo” ostvarilo je dobit od oko četiri miliona dinara. I JP ,,Ibarske novosti”, posle mnogo godina 2005. godinu okončalo je pozitivno uz ostvarenu dobit od 161.000 dinara. Ovaj rezultat je ostvaren povećanjem sopstvenog prihoda, smanjenjem broja zaposlenih, pojačanim finansiranjem od strane osnivača u drugom delu godine i delimičnim smanjenjem troškova.
Veće je dalo pozitivno mišljenje i na planove rada javnih preduzeća i ustanova za 2006. godinu.
Članovi Veća razmotrili su i pozitivno mišljenje dali na nacrt odluke o broju i prostornom rasporedu osnovnih škola i ustanova za decu na području naše opštine, kao i izveštaj o radu javnog pravobranilaštva i opštinske uprave.

DOGRADNJA
Članovi Veća su upoznati da Opštinska uprava poseduje 188 kancelarija, od čega su opštini na raspolaganju 74, dok 114 kancelarija koriste drugi korisnici. Zbog skučenosti prostora za rad, Uprava je prinuđena da koristi jedan broj kancelarija van opštinske zgrade zašta se, na ime zakupa, godišnje izdvaja 1,5 miliona dinara. Treba napomenuti da je završen tender i da sledi potpisivanje ugovora o izvođenju radova za dogradnju postojeće zgrade gde bi se, na prostoru od oko 300 kvadrata dobilo petnaest novih kancelarija. Predračunska vrednost ovih radova iznosi petnaest miliona dinara.

MINISTAR VELIMIR ILIĆ O PROŠIRENJU NAMENE I DOGRADNJI AERODROMA LAĐEVCI - piše Slobodan Rajić
Za prvu fazu tri i po miliona evra

   • Ova sredstva utrošiće se samo za izgradnju tornja i druge uređaje za kontrolu leta, dok za kompletno opremanje aerodroma za „kargo“ i civilne letove treba oko 30-tak miliona evra • Inostrane turističke agencije i drugi ino-partneri najviše zainteresovani za aerodrom Lađevci koji ima višestruki značaj za centralnu Srbiju

   Prilikom prošlonedeljne posete Lađevcima Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije, izjavio je da ovaj aerodrom kod Kraljeva i Ponikve kod Užica mogu odmah da se koriste za promotivne letove i da to nije nikakav problem, ali nije ni cilj.
- Problem je da se za „kargo“ avionski saobraćaj pripremi jedan aerodrom, da se prošire piste za velike avione i sve drugo što treba. To su velika sredstva. Mi ovde na aerodromu Lađevci treba ove godine tri i po miliona evra da uložimo u kontrolu leta, da bismo mogli da spuštamo i podižemo velike avione. Drugo, mora da se uđe u projekat proširenja i produženja piste. Znači, to su prilično velike investicije reda veličina samo na Aerodromu Lađevci negde oko trideset miliona evra. Mi ćemo izdvojiti tri i po miliona evra veoma brzo, montirati ovde toranj i prilagoditi kontrolu kleta kao prvu fazu pripreme aerodroma za civilne letove. Ući ćemo u te projekte i raditi na tome - istakao je ministar Ilić.
Ministar Ilić je posebno objasnio značaj i opravdanost proširenja namene i projekta kompletne (do)gradnje aerodroma Lađevci.
- Aerodrom Lađevci je značajan iz više razloga. Prvo, ovo je jedan region centralne Srbije gde ima mnogo više potreba za „kargo“ i civilnim letovima. Drugo, tu je i blizina Kopaonika, kao najvećeg turističkog centra, a koji zbog velikog proširenja skijališnih kapaciteta ima veliku šansu da se razvije u jedan savremen centar, za domaći i posebno inostrani turizam. Ino-partneri zahtevaju jedan savremen aerodrom koji će pratiti i opsluživati jedan takav centar. Inostrane agencije koje koriste usluge Kopaonika izabrali su upravo aerodrom Lađevci kao prioritetan za zimske sportove i turizam uopšte na ovoj planini. Što se tiče Ponikva kod Užica, nema nikakvih problema ako ima ekonomskog interesa i treba ga razvijati. To pokazuje i primer Niša koji je razvijen, ali ako nema dovoljno letova, on će se zatvoriti i prodati. Dakle mora se ići u realizaciju ekonomskom logikom. Sve je čista ekonomija jer niko neće ići u gubitke, već mora ekonomski poslovati. Ja ne želim da se čisto promotivno, politički pusti jedan let. U Užicu je nestabilna politička situacija i oni mnogo žure što se toga tiče, ne idu preko Vlade Srbije, već to sve radi lokalna vlast, pozivajući naše sa aerodroma Beograd i kontrole leta da urade neke sitne usluge. Međutim, jedan ozbiljan projekat i razrada čitavog tog sistema može samo da uradi Vlada Srbije sa svojim resornim ministarstvima. Sve drugo je neozbiljno - podvukao je ministar Ilić.

BEZ DOGOVORA O KAMENOLOMU
U pratnji dr Miloša Babića, predsednika opštine Kraljevo, i odgovornih iz preduzeća za puteve iz Užica i Kraljeva, ministar Velimir Ilić je posetio i kamenolom u Gornjim Lađevcima čijim bi se otvaranjem i eksploatacijom obezbedio materijal za izgradnju puteva u kraljevačkom kraju. Prema nezvaničnim informacijama, međutim, tom prilikom sa meštanima u okolini kamenoloma nije postignut dogovor zbog velikih i nerealnih zahteva za nadoknadu za ustupanje zemljišta za pristupne puteve i neka druga imovinska-pravna pitanja, pa je definitivan sporazum o otvaranju kamenoloma odložen.

SANACIJA KLIZIŠTA U TOKU
Ministar Velimir Ilić je izjavio i da su za sva klizištima najugroženija područja u toku projekti sanacije ili sama izgradnja. Što se tiče klizišta u kraljevavačkoj opštini za najugroženija domaćinstva u Ravanici, Lascu, Roćevićima i nekim drugim selima, izrada projekata je u toku.
- Za sve ugrožene predele u procesu smo izrade projekata, a na najkritičnijim izgradnja je i počela. Mi smo već u Lascu daleko odmakli u realizaciji. Prebačena su sredstva i sve je spremno da se to realizuje. Prema tome, neće tu biti problema. U Bogdanju kod Trstenika radovi teku u najboljem redu, zidaju se kuće i ulice i useljavanje će biti već za šezdest dana, baš kao i okolini Valjeva, Ćelijama i drugim udroženim mestima - rekao je Ilić.

PREDSTAVNICI ODBORA ZA OPSTANAK KOSMETA U SASTAVU SRBIJE KOD PREDSEDNIKA OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Protest za buđenje „uspavanih“

   • Protestni skup pod sloganom „Pomozi, brate, da se Srbi vrate“ biće organizovan u petak, 7. aprila, na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, sa početkom u 12,44 sati, • Pored borbe za o(p)stanak Srba na Kosmetu, ciljevi su i borba za istinu i buđenje uspavane javnosti i političara u vezi sa konačnom sudbinom i statusom južne srpske pokrajine

   Predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić razgovarao je u nedelju sa predstavnicima Odbora za opstanak Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Tema je bila organizovanje protesta Srba sa Kosmeta i Kraljevčana pod sloganom „Pomozi, brate, da se Srbi vrate“.
Ovaj Odbor formiran je pre 30-tak dana, a u njegovom sastavu su predstavnici svih institucija i organizacija kosmetskih Srba: oba srpska nacionalna veća, zajednica srpskih opština, predsednika pet opština u kojima su Srbi većina, republički i savezni poslanici sa Kosova i Metohije.
- Naši prioriteti su svakako borba za istinu, za ostanak i opstanak Srba na Kosovu i u Metohiji, kao i za povratak prognanih - ističe Milan Ivanović, predsednik Odbora za opstanak Kosmeta u sastavu Srbije.
Aktivnosti i ciljevi ovog Odbora sinhronizovani su Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti o Kosmetu i sa međunarodnim pregovorima o konačnom statusu južne srpske pokrajine.
- Za Srbe na Kosovu i Metohiji, za našu državu, je neprihvatljiv status u smislu nezavisnosti i mi se borimo na ovaj način da opstanemo na svojim ognjištima, svojim radnim mestima i da ostanemo u svojoj državi - podvlači Ivanović.
„Svako drugo rešenje je neprihvatljivo“, istakli su tokom razgovora i ostali predstavnici Odbora, i zato su odlučili da organizuju proteste na Kosmetu, ali i širom Srbije pod navedenim sloganom. Protesti će biti organizovani u Kraljevu, Kragujevcu, Nišu, Jagodini, Čačku, Smederevu i Beogradu. Odbor je najavio i blokade administrativne granice i puteva, kao i proteste ispred inostranih ambasada.
- Na ovaj način pokušaćemo da skrenemo pažnju i međunarodnih činilaca i međunarodne javnosti, ali i da probudimo našu pomalo uspavanu javnost i naše uspavane političare povodom ovog pitanja - kaže Milan Ivanović.
U razgovoru, predsednik kraljevačke opštine dr Miloš Babić ponudio je pomoć članovima Odbora sa Kosova i Metohije, posebno poručivši:
- Srbi žive tamo gde je srpska teritorija i za svaki pedalj svoje zemlje treba da se bore na pravi način. Očigledno, mnoge smo ratove dobili a posle ih u miru izgubili. Ovo je najbolja peilika da jedan „rat“ dobijemo i u miru!
Protest pod sloganom „Pomozi, brate, da se Srbi vrate“ biće organizovan u Kraljevu u petak, 7. aprila, na Trgu srpskih ratnika, sa početkom u 12,44 sati.

NABAVKOM NOVE OPREME KRALJEVAČKI MEDICINSKI CENTAR POTVRDIO VISOK REJTING
Mesto među najboljima

   Kraljevački medicinski centar nedavno je dobio tri nova ultrazvučna aparata- jedan opšti ultra zvuk, jedan 4D ultra zvuk, šti znači da ima četvorodimenzionalnu rekonstrukciju i jedan kardiološki ultra zvuk koji pored kardiološkog programa ima programe i za druge preglede.
-Za pacijente je ovo izuzetno dobra vest, jer ćemo u toku pre podneva moći da organizujemo tri radna mesta, što znači da će biti znatno skraćeno vreme čekanja. Nadamo se da će se za pojedine vrste pregleda to svesti na manje od nedelju dana. Mi i sada hitne slučajeve radimo isti dan, a ako pacijent može da sačeka najkasnije sutradan, ističe dr Milka Veličković, pomoćnik direktora prijemno dijagnostičkog sektora.
Novi aparati će u mnogome olakšati rad lekara-radiologa.
-Više nećemo morati da radimo na brzinu i samim tim će da se poboljša kvalitet našeg rada. Biće sasvim dovoljno aparata i za pre podnevni i za popodnevni rad, znači da se funkcioniše onako kako treba. Nama će mnogo da pomogne ovaj 4D ultra zvuk, radi prostorne orjentacije, da neke patološke promene vidimo odmah u tri dimenzije. Ovo je najsavremeniji aparat i mnogo je precizniji od ovih koje imamo, naglašava dr Milka Veličković.
U medicinski centar uskoro će da stigne još nekoliko najsavremenijih aparata.
-Iz kanadske donacije dobićemo skener, jedna generacija posle ovog koji već imamo, a po programu Svetske banke dobijamo i digitalni rendgen i digitalnu skopiju. To su takođe najsavremeniji aparati i treba da stignu do kraja godine. Još kada bi nabavili i jedan aparat za magnetnu rezonancu, bili bismo kompletno opremljeni. Svetska banka nam nije dala mogućnost da razmišljamo o tom aparatu jer je dosta skup, a oni su verovatno limitirali sredstva, naglašava dr Milka Veličković.
Za skener nije toliki pritisak, maksimalno se čekalo mesec dana za pregled, sa ovim novim aparatom čekanje će da se smanji na oko desetak dana. Znači da dijagnostika više neće biti usko grlo.
-Još samo da obezbedimo i adaptiramo prostorije i počećemo da radimo normalno i da maksimalno koristimo aparate. Sada smo jedna od bolje opremljenih bolnica, s ponosom ističe dr Milka Veličković.


POVODOM JUBILEJA FABRIKE VAGONA - piše Rajko Sarić
Prikupljeno osamdeset jedinica krvi

   Povodom 1. aprila, Dana Fabrike vagona, Društvo dobrovoljnih davalaca krvi ovog sedamdesetogodišnjeg kraljevačkog giganta, organizovalo je akciju dobrovoljnog davalaštva krvi. Akcija, na kojoj je prikupljeno 78 jedinica krvi, organizovana je u saradnji sa Crvenim krstom Kraljeva i Transfuzijom krvi ZC ,,Studenica”.
Pored dobrovoljnih davalaca krvi Fabrike vagona, bio je primetan dolazak njihovih kolega iz drugih kraljevačkih društava, ali i kolega iz Kruševca, Čačka i Vrnjačke Banje. Najbrojniji su bili gosti iz Kragujevca, iz pogona ,,Zastava - auto” čiju delegaciju je primio i generalni direktor HK FVK, Rodoljub Maričić. Sastanku je prisustvovao i opštinski menadžer, mr Jovan Nešović koji je u kratkom obraćanju rekao da je privatizacija realnost od koje se ne može pobeći, da je i to jedan od uslova za ulazak naše zemlje u Evropsku uniju, i da svako kašnjenje u njenom sprovođenju šteti kako preduzećima tako i državi.
U okviru akcije potpisivana je peticija kojom se od nadležnog ministarstva traži da prekine sa stalnim omalovažavanjem davalaca krvi kojima se iz meseca u mesec uskraćuju prava koja su imali čak i u vreme jednopartijskog sistema. Ukazano je i na podatak da se u nekim zdravstvenim ustanovama od pacijenata traži da krv obezbede unapred bez obzira da li su dobrovoljni davaoci ili ne zbog čega se mladi ređe odlučuju da stupe u porodicu najhumanijih ljudi.


SVETSKI DAN ZDRAVLJA 7. APRIL - Pripremila dr Dragana Tendjera Milićević
„Zajedno za zdravlje”

   Svetski dan zdravlja 2006. nam pruža mogućnost da naglasimo i proslavimo doprinos zaposlenih u zdravstvenom sistemu zaštiti zdravlja ljudi, ali i priliku da ukažemo na probleme i teškoće s kojima se susrećemo, bez obzira na kom nivou zdravstvene zaštite obavljamo svoj posao.
Zdravstveni sistemi širom sveta se sada suočavaju sa trostrukom krizom koja se manifestuje nedostatkom kadra, niskim moralom i gubljenjem poverenja. Prema proceni SZO, globalno, broj zaposlenih u zdravstvenim sistemima iznosi oko 59 miliona ljudi oba pola. Ima 39,5 miliona davalaca zdravstvenih usluga i više od 19,5 miliona rukovodećih i administrativno-tehničkih radnika. Procenjuje se da globalno postoji manjak od preko 4 miliona lekara, babica, medicinskih sestara, farmaceuta, stomatologa i administrativno-tehničkih radnika. Smanjivanje troškova i nedovoljna ulaganja u zdravlje tokom decenija doveli su do zaista teških radnih uslova za mnoge zaposlene u zdravstvenom sistemu. Moral i učinak preopterećenih, nedovoljno plaćenih, nepodržanih zdravstvenih radnika je izrazito opao. To je dovelo do opadanja njihovog broja, pogoršanog rada zdravstvenih službi i erozije poverenja naroda u zdravstveni sistem.

PRIORITETNE AKCIJE
Edukacija i obučavanje zdravstvenih radnika, brzi napredak u medicini, tehnologiji i pristupima u lečenju zahtevaju nove veštine da bi se reagovalo na tekuće i novonastale zdravstvene potrebe. Da bi se ostvario ovaj korak, potrebno je sveobuhvatno planiranje, ulaganja javnog sektora u obrazovanje i obuku -izgrađivanje jakih institucija koje brzo reaguju i jačanje profesionalne regulative.
Kada je u pitanju podrška i zaštita zdravstvenih radnika valja naglasiti da su u mnogim zemljama postavljeni strogi limiti u pogledu broja zaposlenih zdravstvenih radnika i njihovih plata. Istovremeno, ulaganje vlade u stručno obrazovanje i razvoj često je jako smanjeno.
Povećanje uspešnosti rada zdravstvenih radnika podrazumeva da kratkoročno, strategije za povećanje efektivnosti rada zdravstvenih radnika moraju da se usmere na postojeći kadar i usklađivanje njihovih veština sa zdravstvenim potrebama, uz istovremeno održavanje profesionalnih standarda i pravila ponašanja.
Dugoročno, kontinuirana poboljšanja se mogu očekivati ukoliko su praćena poboljšanim radnim uslovima, platama i rukovođenjem, kao i kadrovskom politikom koja podržava kontinuiranu edukaciju.
Neophodno je i razmatranje pitanja neravnoteže i nepravednosti budući da je pristup zdravstvenoj zaštiti još uvek izrazito nejednak i nepravedan. U mnogim mestima to dovodi do opadanja nivoa poverenja naroda u zdravstveni sistem. U zemljama i regionima gde postoji relativno najveća potreba, postoji nedostatak zdravstvenih radnika.
Motivisani i jaki zdravstveni radnici su osnov za uspeh u dostizanju zdravstvenih ciljeva i svake zemlje i međunarodne zajednice. Bez toga, kontrola bolesti koje su na listi prioriteta i ostale zdravstvene inicijative ne mogu biti uspešno izvedene.
Tri glavne poruke Svetskog dana zdravlja 2006. godine predstavljaju osnovne principe na kojima mora da se zasniva akcija:
· Država mora da preuzme vođstvo - u izradi i sprovođenju politike i programa prilagođenih lokalnom realnom stanju. Vlade, nevladine organizacije, nacionalne i međunarodne institucije moraju imati važnu ulogu kao davaoci, zastupnici i kontrolori sprovođenja programa. Transparentnost i odgovornost se mora obezbediti u važnim oblastima, kao što je profesionalna regulativa i najviši etički standardi.
· Promocija partnerstva i saradnje na svim nivoima - bez saradnje neće se moći na pravi način sagledati stručne i političke dimenzije razvoja zdravstvenih kadrova. Savezi ključnih učesnika unutar zemalja, uz podršku i savez na globalnom i regionalnom nivou su najdelotvoniji put u razvoju zdravstvenih kadrova.
· Izgrađivanje poverenja među ključnim ucesnicima - između vlade, poslodavaca, zdravstvenih stručnjaka i zajednice kojoj se pružaju usluge. Ukoliko nema poverenja, dolazi do propadanja i urušavanja zdravstvenog sistema. Javnost želi stručno sposobne, odgovorne i pouzdane zdravstvene radnike koji brzo reaguju. Zauzvrat, zdravstveni radnici traže poštovanje i odgovarajuću nagradu tj.platu srazmerno svom umeću i doprinosu koji daju u razvoju društva.

NESRAZMERA
U Severnoj i Južnoj Americi živi 14 odsto svetske populacije od čega je 10 procenata globalno opterećeno bolestima. Na ovaj region dolazi 37 odsto zdravstvenih radnika u svetu i 50 procenata globalne zdravstvene potrošnje. Sa druge strane Podsaharska Afrika obuhvata 11 odsto svetske populacije od čega je jedna četvrtina globalno opterećena bolestima. Na tom području radi samo 3 odsto zdravstvenih radnika, a lečenje ,,odnese" samo jedan procenat globalne zdravstvene potrošnje.

MODERNIZACIJA ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA - piše Slobodan Rajić
„Šveđanke“ na kraljevačkim prugama

   • Dva polovna ali udobna dizel-voza nabavljena iz Švedske, stigla u petak u Kraljevo i od ove sedmice u redovnom železničkom saobraćaju u ovom delu centralne Srbije, na relacijama od Kraljeva prema Čačku, Lapovu i Stalaću • Bolji konfor i velike uštede u putničkom prevozu, ali i oslobađanje postojećih lokomotiva za teretni saobraćaj• Prvi korak u modernizaciji železničkog prevoza u Kraljevu i okolini, predstoje i novi projekti

   Od deset nabavljenih dizel-motornih vozova - šinobusa iz Švedske, dva su prošog petka prispela na kraljevačku železničku stanicu, a namenjena su ovdašnjem putničkom železničkom prevozu. Na železničkoj stanici u Kraljevu tim povodom priređena je mala svečanost, jer to je jedan od značajnih poteza u konačnoj, dugo najvaljivanoj modernizaciji železnice u ovom kraju. Na stanici u Kraljevu popularno nazvane „Šveđanke“ dočekao je veliki broj rukovodilaca i radnika kraljevačkog železničničkog preduzeća, opštinskih funkcionera i građana - budućih putnika.
Tačno u najavljeno vreme u 16,45 sati, bez uobičajenog „poslovičnog“ kašnjenja u proteklom periodu, novonabavljenim dizel-vozovima iz pravca Beograda doputovali su i odgovorni ljudi iz Železnica Srbije i predsednik opštine Kraljevo. U izjavama za Ibarske novosti oni su tom prilikom ukazali na značaj nabavljenih dizel-vozova za oživljavanje zamrlog železničkog saobraćaja u kraljevačkom regionu i Srbiji.
- Ovo je jedan od lepših dana za Kraljevo kada se ponovo jedan moderan putnički voz zaustavio na našoj železničkoj stanici.Nadam se da je ovo prvi potez da kraljevački železnički čvor zauzme ono značajno mesto koje imalo pre 20-tak godina! Želim prvo da zahvalim Železnicama Srbije i generalnom direktoru Milanku Šarančiću pto su upravo ovako dve lepe garniture prvo poslali u Kraljevo. To samo pokazuje koliko je važna dobra saradnja jedne lokalne samouprave i regiona sa Vladom Srbije. Naravno, to nije samo posledica te saradnje jer je očigledno Vlada i sama prepoznala u kraljevačkom regionu značajan faktor daljeg razvoja Srbije, uzimajući u obzir njegovu geografsku poziciju i potencijalne mogućnosti privrednog i turističkog razvoja, blizinu Kopaonika, Goča, banja... Pre svega, da će ovde doći mnogi strani i domaći investitori kojima će biti neophodan i jeftin bezbedan železnički prevoz. Mi ćemo vrlo brzo dobiti i kvalitetne lokomotive i vozove kojima će moći da se racionalno i jeftinije obavlja i teretni saobraćaj - rekao je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo.
Uvođenje popularnih „Šveđanki“ u putnički saobraćaj dalji je korak i u povećanju bezbednosti putničkog železničkog prevoza u Srbiji i kraljevačkom regionu - rečeno je na „improvizovanoj“ pres konferenciji u novoprispelom vozu.
- Železnički putnički saobraćaj koji je praktično zamro oživeće na relacijama Kraljevo, Čačak, Lapovo, Stalać... Što se tiče dozvola, certifikata i standarda, ove garniture su veoma pouzdane. Železnice Srbije su uradile tehnički pregled, tehnička dokumentacija je overena, uz male probleme prevoda sa Švedskog jezika. Sigurno je da do sada u našoj zemlji niko nije ušao u ovako udoban i bezbedan voz i da su u vezi sa tim, posle promotivne vožnje Batajnica-Beograd i ove u Kraljevu, sve sumnje u njihov kvalitet razuverene mnoge „neverne Tome“. Treba samo imati u vidu da su dosadašnji naši šinobusi bili stariji od 50 godina, a da ove garniture starosti 20-25 godina, mogu da se eksploatišu još najmanje 30 godina! Što je još važnije, sa njima je ušteda goriva višestruka, uz deset puta manju potrošnju na sto kilometara, tako da će se nabavka isplatiti za godinu dana - istakao je pored ostalog Srđan Spasojević, direktor Direkcije Železnica Srbije.
Inače, po rečima Dragana Grujića, direktora Direkcije za prevoz ŽS, nove garniture imaju izuzetan kvalitet sa dva nezavisna dizel motora i hidrauličko-mehanička menjača. Svaka od njih ima po 68 sedišta, prostor za prtljag, dobro zagrevanje, brzinu i do 130 km/sat, prosečnu potrošnju od 50 litara goriva na sto kilometara. U svakom pogledu, kaže Grujić, garantuje putnicima udobnost i sigurnost vožnje, a to dokazuje i što je Slovenija već nabavila 40-tak, a Hrvatska 30-tak istih dizel -vozova. Srbija je svih deset polovnih švedskih vozova (sa rezervnim delovima), koje je po FIAT-ovoj licenci proizvela firma „Kalmar Verkstad“ (danas „Bombardier“), platila sa porezima i carinama samo oko tri miliona evra, dok jedna nova takva garnitura košta tri i po-četiri miliona evra!? „Veoma je bitno“, naglašava Grujić, „što će se uvođenjem novih dizel-vozova u putnički saobraćaj postojeće nenamenske lokomotive prebaciti u teretni, robni saobraćaj“.

PRUŽNI PRELAZI BEZBEDNIJI
Po rečima Srđana Spasojevića, za tri kritična kraljevačka pružna prelaza, u Vrbi, Mrsaću i Konarevu, od kojih su neki, posebno u Vrbi, do sada odneli mnoge ljudske živote, ovih dana završavaju se projekti i skorom ugradnjom savremenih automatizovanih rampi i drugih uređaja bezbednost na njima ubuduće biti na mnogo većem nivou za sve učesnike u saobraćaju.

ISTE CENE I RED VOŽNJE
Uvođenje novih dizel-vozova, „Šveđanki“, u saobraćaj, po rečima nadležnih, povećaće samo konfor prevoza putnika, dok će cene i red vožnje na relacijama Kraljevo-Čačak, Kraljevo-Lapovo i Kraljevo-Stalać, ostati isti.

IZRAUBOVAN SISTEM
Saobraćajni sistem Železnica Srbije prethodnih decenija izraubovan je gotovo do krajnjih granica. Prosečna starost naših pruga je 40 godina, a mnoge su starije od veka.Na polovini pruga vozovi saobraćaju brzinom manjom od 60 km/sat, na sa samo tri odsto brzinom od 100 km/sat. U prethodnih 30 godina remontovano je 768 km pruga, dok je bilo neophodno da se godišnje remontuje čak 152 kilometra. Zbog nedostatka lokomotiva i vagona prošle godine otkazano je 31.000 polazaka putničkih vozova, što predstavlja 17 odsto od ukupnog broja. Uprkos teškoćama, pored nabavke dizel vozova iz Švedske, naporima železnice i Vlada Srbije, očuvan je i poboljšan međunarodni putnički saobraćaj, očuvane veze sa evropskim metropolama, izvesnim povlasticama delimično očuvana konkurentnost i približavanje putnicima i komitentima - kažu odgovorni u ŽS.

INVALIDI

CIVILNI INVALIDI RATA OBELEŽILI SVOJ DAN - piše Slobodan Rajić
Uz sećanje na žrtve i borba za veća prava

   Konferencijom za novinare i parastosom Opštinska organizacija civilnih invalida rata Kraljeva i Vrnjačke Banje obeležila je 6. april, Dan svog Saveza, u znak sećanja na civilne žrtve Drugog svetskog i ostalih ratova na ovim prostorima.
Kako je istaknuto, „nakon prestanka Drugog svetskog rata od zaostalih eksplozivnih mina i drugih sredstava stradali su mnogi civili, a naročito deca, a Kraljevu i Žičkom srezu su, pored velikog broja streljanih, ratne posledice donele i oko 1.800 civilnih invalida rata“. Broj civilnih invalida rata se postepeno smanjivao, ali su su najnoviji ratovi na tlu bivše Jugoslavije, nažalost, prouzrokovali i nove civilne žrtve.
Kraljevačka Opštinska organizacija, kako je rečeno, danas broji ukupno 78 članova - civilnih invalida rata sa telesnim oštećenjima od dvadeset do sto odsto. Oni su uglavnom stradali kao civili u Drugom svetskom ratu, ali je posle NATO bombardovanja 1999. godine Organizacija je uvećana za šesnaest novih članova od kojih troje dece starosti između 13 i 16 godina. Veći broj novih članova je doseljen i evidentiran posle stradanja i progona u nedavnim ratovima širom bivše Jugoslavije.
Organizacija je deo Saveza civilnih rata Srbije, humantarnog udruženja, koje se u teškim uslovima bori za ostvarivanje prava svojih članova. Pored drugih velikih materijalnih i socijalnih problema problema, ova organizacija se nedavno, kako je naglašeno, suočila i sa pokušajem usvajanja u Skupštini Srbije krajnje nepovoljnog Zakona o boračko-invalidskoj zaštiti. Civilni invalidi rata, zajedno sa vojnim i ostalim kategorijama ratnih invalida u čitavoj Srbiji, zapretili su masovnim protestima pa je nacrt ovog Zakona povučen iz skupštinske procedure i ponovo se razmatraju predlozi i sugestije invalida, kako se ne bi dalje pogoršavao njihov ionako težak materijalni položaj.
Posebno je izražena zahvalnost za pruženu materijalnu i moralnu podršku Crvenom krstu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali i Opštinskoj upravi čija pomoć je, kako je rečeno, „bila skromna, ali za današnje uslove veoma značajna“. Pres konferenciji je prisustvovao i dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, koji je istakao da bi rebalansom budžeta opštine za 2006. godinu trebalo da se izdvoje veća finansijska sredstva za socijalnu pomoć ugroženim licima i njihovim udruženjima.
- Smatram da smo kao humano društvo koje stremi vrhunskim humanističkim ciljevima u obavezi da pomažemo nemoćne, bolesne i one koji nisu radno sposobni - istakao je tom prilikom dr Babić.
Kao i svake godine Opštinska organizacija civilnih invalida rata u Kraljevu , u znak sećanja na žrtve fašističkog terora, organizovala je 6. aprila parastos na groblju streanih oktobra 1941. godine.


UVOZ AUTOMOBILA ZA OSOBE SA INVALIDITETOM
Olakšice uz strogu proceduru

   Izmenjeni Carinski zakon krajem prošle godine predevideo je da određene kategorije lica oslobode plaćanja uvoznih dažbina i da im se refundira PDV. Tim olakšicama, prema „slovu“ Zakona, podležu i osobe sa invaliditetom (telesnim oštećenjem od 70 do 100 odsto): vojni invalidi (od prve do pete grupe), civilni invalidi rata, zatim slepa lica, oboleli od distrofije i srodnih mišićnih i neuromišićnih bolesti, paraplegije, kvadriplegije, cerebralne i dečje paralize, multiple skleroze i roditelji višestruko ometene dece u razvoju.
   U januaru ove godine nadležni organi usvojili su i odgovarajuće postupke i procedure po kojima bi ova lica mogla da dobiju potvrde za uzoz vozila. Da bi to pravo iskoristili, svi koji žele moraju najpre da pribave potrebnu dokumentaciju. U zavisnosti da li su zaposleni, osiguranici PIO fonda ili su u kategoriji samostalnih preduzetnika ili poljoprivrednici, razlikuje se i administrativni put koji moraju preći. Za sve je neophodna potvrda o stepenu telesnog oštećenja koja se zatim sa ostalim papirima prosleđuje Sektoru resornog ministarstva za zatitu osoba sa invaliditetom.
   Na sajtu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike postavljeno je i uputstvo za taj postupak. Između iostalog, naznačeno je i da se potvrda o stepenu oštećenja za zaposlene i lica pod socijalnom zaštitom može dobiti u filijali u PIO u opštini prebivališta, za samostalne preduzetnike i poljoprivrednike u Fondu samostalnih delatnosti, a za vojne i civilne invalide rata u nadležnom organu boračko-invalidske zaštite u matičnim opštinama. U zavisnosti od kategorije, potrebno je podneti i ostalu dokumentaciju. Roditelji višestruko ometene dece moraju imati potvrdu starateljskog organa - centra za socijalni rad. Za sve je, pak, potrebna originalna medicinska dokumentacija, penzionerima i ček od penzije, a ratnim vojnim i civilnim invalidima rata rešenje o priznavanju ove kategorije.
   Komplikovana procedura dalje nalaže da se po veštačenju fondova i utvrđivanju stepena telesnog oštećenja o tome obaveštava Sektor za osobe sa invaliditetom Ministarstva rada koje potom odobrava potvrdu o oslobađanju od uvoznih dažbina, a u slučaju stoprocentne invalidnosti i refundaciju PDV-a. Pošto se za obnavljanje voznog parka iz uvoza plaća PDV od 18 odsto i carina u visini od 20 odsto, lica sa invaliditetom većim od 70 odsto i stopostotnim plaćaju manje oko 40 odsto manje od ostalih građana. Međutim, kako kažu upućeni, te olakšice i nisu tako velike jer se, na primer, PDV obračunava na iznos od 120 odsto vrednosti vozila, a kupci moraju najpre da plate PDV pa da ga kasnije dobiju nazad!?
   Podsećanja radi, oslobađanje od uvoznih dažbina bio je jedan od zahteva protesta invalida pre dve godine. Takođe, i da su određene olakšice za invalide postojale pre dvadesetak godina, ali su zbog čestih zloupotreba bile ukinute. Zbog toga su nadležni organi sada propisali ovako strogu proceduru, pa je do sada u čitavoj Republici od strane invalida podneto samo oko 200 zahteva za uvoz automobila sa predviđenim olakšicama. Iz opštine Kraljevo, prema podacima, podneto je samo deetak takvih zahteva.
   Nije, međutim, teško da se pretpostavi koliko je automobil neophodan porodicama koje imaju člana sa invaliditetom. Iako ova kategorija spada najčešće u grupu najsiromašnijih, ako ima novac ili se snađe da uzveze automobil, on im se već za nekoliko godina isplati, jer prostom računicom lako je sabrati koliko je novca potrebno izdvojiti za taksi. Procedura jeste i treba da bude stroga zbog mogućih zloupotreba, ali su zato olakšice i način plaćanja, morali da budu za invalide povoljniji i da im to olakša ionako težak život.

LJUDSKE SUDBINE - piše Rajko Sarić
Tri žene i dete na meti pijanaca

   •Vinojla Voštinić, sa dve teško obolele kćerke i desetogodišnjom unukom Sanjom živi u kući sagrađenoj pre vek i po, delimično adaptiranoj pre trideset godina • Sa malim socijalnim primanjima, nezaštićene u davno napuštenom zaseoku, predmet su stalnih maltretiranja ljudi niskog morala

U Voštinićima, zaseoku koji je od urbanog Kraljeva udaljen ,,svetlosnu godinu”, u kućerku sagrađenom pre vek i po, žive četiri ženska čeljadeta: Vinojla, Cveta, Marica i Sanja.
Osim zajedničkog prezimena, Voštinić, ove četiri žene, od kojih je jedna još dete, dele mnoge nedaće, od bolesti i nemaštine, do sukoba sa divljim zverima i ljudima bez časti i morala koji kidišu na njih goloruke, prepuštene same sebi.
- Cveta ima trideset i četiri godine, Marica je godinu dana mlađa. Obe su bolesne na nervnoj bazi, imaju govornu manu, i kao takve, nisu sposobne za samostalan život. Moraju biti pod stalnim nadzorom -priča šezdesettrogodišnja majka Vinojla, koja, takođe, ima problem sa govorom, a sve više gubi i sluh, tako da se dijalog u porodici sastoji od nadvikivanja i gestikulacije.

ODLIČAN UČENIK
Sestre, Cveta i Marica završile su osmoljetku u specijalnoj školi u Kraljevu i ništa više, kazuje Vinojla dok me uvodi u svoj dom - kućerak od tri sobice, veoma lošeg osvetljenja, sa najosnovnijim nameštajem, potpođen mešavinom starih tepiha i itisona.
Marica se udala u Viču kod Lučana, gde je sa Mišom izrodila troje zdrave dece, Danicu, Nikolu i Sanju. Pre devet godina, kada je najmlađa Sanja tek navršila godinu dana, Marica se razvela. Starija deca su ostala kod oca u Viči, a Sanja je dovedena u Voštiniće.
- Bivši muž joj ne dozvoljava da vidi decu, krivi nju da ,,nije zdrava”, a on je isti takav. Marica često plače i svu ljubav poklanja kćerki Sanji - kazuje Vinojla dok u rasklimanoj stalaži, iznad koje vise tri ,,kineska” zidna sata, traži kutiju sa kafom.
Našla je kafu, malo zatim, i šećer. Vode u ovom domaćinstvu ima i previše, posebno s jeseni kada kiša danima neprestano pada, a slabi krov na kući popusti.
Sanja je odličan učenik u Osnovnoj školi ,,Jovan Dučić” u Roćevićima.
- Učiteljica Vesna Pilović je zadovoljna mojim znanjem, i pored toga što mi za učenje ostaje malo vremena. Od kuće do škole i natrag, svakog dana prepešačim više od deset kilometara. Ujutro ustajem u šest da bi u pola osam bila u školi. Negde na pola puta, u Korićancima, imam društvo, Mihajla, Veljka i Milana - kaže Sanja dok u uglu male sobe, za ručno rađenim stolom, radi domaći zadatak.
Zimi Sanja redovno ima vanredni raspust, ne može da se probije kroz snežne nanose. Njeni ukućani, takođe nisu za takve poslove. Iako treće dete, nije ostvarila dečiji dodatak. Nisu mogle da mi pojasne da li su takav zahtev nadležnim i uputile, ali, dodatka, zasigurno nema.

BEZ TELEFONA, DOKTORI DALEKO
Na ime materijalnog obezbeđenja, od ministarstva za socijalna pitanja Vinojla i njene kćerke mesečno dobiju oko 7.000 dinara. To je taman toliko da se kupi malo ulja, kafe, šećera, soli i, naravno, lekovi, koji su, žali se naša sagovornica, svakog dana sve skuplji. Ako pretekne neki dinar, najmlađem članu porodice kupi se nova sveska, olovka ili obuća za školu.
- Ovde je posebna priča kada se neka od nas razboli. Nemamo telefon da pozovemo pomoć, a najbliže komšije su udaljene pet stotina metara. Žalosno je da smo često meta pijancima koji traže bilo rakiju, koje nemamo, bilo zabavu, za koju nismo - priča glava porodice kojoj ne predstoji nimalo svetla budućnost ukoliko ostane u zabiti koju krase urušene kuće pokojnika Tiodora, Stanimira, Leke Voštinić, Ruže Kovačević, zakorovljeni voćnjaci i malinjaci i staze što nekad behu kolski putevi.
Ujak Aleksandar, koji živi u Đorđevićima, nadomak Roćevića, predlagao je da Sanja pređe kod njega, imala bi bolje uslove za život i školovanje. Ali, Sanji je teško da napusti majku, tetku i baku koje je, bez obzira na sve, paze koliko mogu.
- Kada bi postojalo malo solidarnosti od strane opštine, možda okruga ili humanitarnih organizacija, uz našu pomoć, mogla bi se sagraditi manja kućica za Vinojlu i njenu porodicu. Bar da im se krov na glavu ne sruši. Za Sanju će tek biti problemi kada poodraste, kada bude trebalo da upiše srednju školu. Nema ko da joj pomogne, tamo, gore u Voštinićima - kaže Aleksandar verujući da još postoji nada da Sanja u skorijoj budućnosti dobije svoj kutak za učenje, svoj radni sto i čvrst krov nad glavom.
Do tada, spažnjom će pratiti vesti o klizištima, poplavama i drugim nedaćama, na televizoru čija je poslednja serija proizvedena pre njenog rođenja.

MITROVO POLJE - piše Rajko Sarić
Uspešno okončan ,,Stršljen tri”

   •Polaznici kursa granične policije, 144 mladića i 60 devojaka, na poligonu Mitrovo Polje, pripadnicima sedme sile i svojim starešinama, pokazali visok stepen obučenosti

   Proteklog utorka, tačno u podne, na lokalitetu Mitrovo Polje na Goču, pripadnici granične jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, sukobili su se sa dvojicom do zuba naoružanih terorista. Razmena puščane vatre trajala je gotovo pola časa. Dobrom taktikom, upotrebom dimnih i šok bombi, čuvari naše državne granice, naterali su teroriste da polože oružje.
Ovakvu vest javnosti su mogli poslati poslenici sedme sile koji su pratili taktičko-pokaznu vežbu pod nazivom ,,Stršljen 3”, polaznika treće klase kursa pogranične policije. Na sreću, dakle, bila je to samo vežba budućih čuvara naše državne granice koji na Goču, Željinu, Liscu, Sedlu, Koti 906 i drugim planinskim vrhovima, izvode najteži deo osamnaestomesečne obuke.

KILOMETRI I ZNOJ
   - Narednih dana polaznici najmlađe generacije budućih kontrolora i čuvara naše državne granice imaće napornu strojevu obuku, Abehao zaštitu i obuku za rad u najtežim terenskim uslovima. Svaki kandidat je proteklih nekoliko dana, pod punom ratnom opremom, prepešačio više od 500 kilometara po ovdašnjim planinama. Ovo posebno ističem jer svi kursisti potiču iz Vojvodine gde su ovakve planine mogli videti samo na fotografijama - kaže pukovnik Dobrica Vesić, rukovodilac kursa.
Pokazna vežba generacije granične policije koja voli policiju u sebi, a ne sebe u policiji, kako reče pukovnik Vesić, verom u sebe, kao preduslovu za uspeh, pokazala je dobru obučenost, kolektivni i individualni rad na terenu.
Na konkurs za ovaj kurs koji se realizuje u nastavnom centru ,,Klisa”, prijavilo se 8.100 kandidata od kojih je 2.800 ispunjavalo i opšte i posebne uslove.
- Rigoroznom selekcijom odabrana su 204 kandidata, 144 muškarca u 60 devojaka što je u okviru standarda Evropske unije kojima se traži uključivanje određenog procenta žena u poslove obezbeđenja i kontrole državne granice. Među polaznicima se, pored Srba, nalaze Mađari, Rusini, Slovaci i Romi koji čine oko 15 procenata ukupnog broja primljenih kandidata NC ,,Klisa” - rekao je za ,,Ibarske novosti”, pukovnik Vesić uz podsećanje da Uprava granične policije, pored ovih, tyv. bazičnih kurseva, realizuje i tranzicione kurseve pripadnika Vojske SCG koji će preuzeti obezbeđenje granice.
Do sada je, kaže Vesić, u potpunosti preuzeta kontrola granice prema Rumuniji, predstoji preuzimanje granice ka Bugarskoj, a do kraja godine, možda i granice prema Hrvatskoj.
Ovom prilikom treba istaći potrebu posebne obuke budućih čuvara državne granice jer se, njenom predajom iz nadležnosti vojske u nadležnost MUP-a, sa linijskog prešlo na kombinovani karakter obezbeđenja granice.
- Najverovatnije da će se preći na dubinsko obezbeđenje državne teritorije, ali za to treba stvoriti jaku bazu u lokalnom stanovništvu koje živi uz granicu - kaže pukovnik Dobrica Vesić i podvlači da je prikazana vežba samo prva u nizu prepreka koje budući pripadnici granične policije moraju savladati tokom 52 nedelje osnovna obuka posle čega sledi šestomesečni pripravnički staž i polaganje ispita kojim će biti stvoreni uslovi za zasnivanje stalnog radnog odnosa.

AMBICIJE
   Pod budnim okom instruktora, kursisti su pokazali obučenost u gađanju automatskom puškom i službenim pištoljem CZ-99, a zatim i vežbu otkrivanja, neutralisanja i hvatanja manje terorističke grupe. Primetno je bilo da devojke ni za korak nisu zaostajale od kolega ,,jačeg pola”.
Zrenjaninka Mirela Lončar kaže da se za graničnu policiju odlučila jer joj se posao takvog tipa sviđa.
- Volim uniformu, volim ovaj posao i mislim da ću sa uspehom savladati ne samo obuku, već i pripravnički ispit po okončanju obuke - ne skriva ambiciju mlada devojka kojoj se lice tek nazire ispod ,,fantomke” korišćene za hvatanje terorista.
Ambicije ne krije ni subotičanin Ujvarin Norbert koji kaže da je današnjom vežbom dobio još više na uverenju da je dorastao zadatku i obavezama koje iziskuje posao graničnog policajca.
- Što temeljitije savladam obuku u ovim zaista teškim uslovima, to će mi sutra posao biti lakši. Jer, svestan sam da će se posao obavljati u svim vremenskim uslovima, na terenu koji najverovatnije neće biti pristupačan jer svi koji žele zaobići legalni granični prelaz, koriste najnepristupačnije terene za ostvarenje svog cilja - kaže Norbert.

FELJTON: „TRAGANJA I BELEŠKE“ - NIKOLA TESLA SVETSKI GENIJE (1) - piše: Milomir Slavković
Priroda je kao jedna ogromna mačka

   •Teslin sistem proizvodnje, prenošenja i potrošnje električne energije tada je trijumfovao i ostaće dugo nezamenljiv.
                       Mihajlo Pupin

   Tesla je živeo i radio kada se voda u buradima prodavala, a Vi kada ovo čitate, svako od Vas, ima makar jedan uređaj koji se zasniva na njegovim naukama.
Pronalasci i otkrića Nikole Tesle ostvarili su temeljan i mnogostruki uticaj na umeće i nauku.
Tesla je najviše doprineo nauci i tehnološkom progresu sveta kao pronalazak obrtnog magnetnog polja, indukcionog motora, polifazne naizmenične struje, generatora i kompletnog sistema proizvodnje i distribucije električne energije. Među mnogim pronalascima Tesla je konstruisao generator struja velikih frekvencija i napona danas poznat kao "Teslin transformator", zatim svetski bežični sistem, avion velike brzine koji može vertikalno da se diže i koji lebdi u vazduhu i još oko 250 patenata priznatih u svetu.
Svoje pronalaske je ostvario kao relativno mlad čovek. Prvi pronalasci su usledili u njegovim dvadesetim godinama, ali je radio i istraživao i otkrivao tajne tehnike do kraja života.
Nikola Tesla potiče iz veoma stare srpske svešteničke porodice po majci, dok je po ocu poreklom iz porodice istraknutih oficira ličkih graničara. Otac Milutin bio je sveštenik i u vreme Nikolinog rođenja živeo je u selu Smiljanu u Lici, najbliže varoši Gospić. Nikola Tesla rođen je 10. jula 1856. godine u parohijskoj kući pored crkve u selu Smiljanu u Lici, kao četvrto dete u porodici sveštenika Milutina Tesle.
O poreklu Nikoline rodbine po očevoj i majčinoj liniji i odakle su došli pisali su mnogi pisci knjiga o Tesli.
Teslina majka Đuka bila je izuzetna žena, bistre pameti i spretnih prstiju. Iako nepismena znala je ceo "Gorski vijenac" napamet, jer kako bi gde čula da neko recituje to bi odmah zapamtila. Imala je vešte ruke pa je oduševljavala žene svojim ručnim radovima.
Tesla ovako oca opisuje: moj otac je bio veoma obrazovan čovek, pravi prirodni fizičar, pesnik i pisac. Imao je vanredno pamćenje. Milutin se isticao kao pravdoljubiv čovek. Boreći se za srpske interese u Lici, u novinama je objavljivao članke pod pseudonimom Rodoljub Pravičić.
Parohijsko imanje u Smiljanu nije bilo veliko, obrađivala ga je majka Đuka, a brat Dane i sestre Milka i Angelina bili su već u osnovnoj školi. "Niko" kako su Nikolu iz milošte zvali pošto još nije išao u školu, osećao se veoma usamljen. "To mi je prouzrokovalo patnju", piše Nikola, ali me je to naučilo da cenim neizmerenu vrednost posmatranja samog sebe, za očuvanje života kao i za postizanje uspeha".
Od svih domaćih životinja mali Niko najviše je voleo svog mačka. O tome Tesla piše: "Kud god bi pošao, mačak me je pratio, valjda iz želje da me zaštiti i iz ljubavi. Bio je suton i ja osetih potrebu da pomilujem mačkova leđa. Ono što sam zapazio bilo je čudo pred kojem sam zanemeo. Mačkova leđa bila su poput ploče svetlosti, pa je milovanje mojom rukom praskanje iskri. I mom ocu ova pojava bila posve nova. Na kraju je primetio da to nije ništa drugo nego elektricitet, onaj isti koji se javlja na drveću za vreme oluje.
Kasnije sam očaran i razmišljao "nije li priroda jedna ogromna mačka". Pored ovog Nikola je imao puno doživljaja u svom ranom detinjstvu koji su na naučnika Teslu imali dalekosežni značaj.
Sa nepunih pet godina Nikola je na potočiću Vagancu napravio vodenični točak, sam oslonio na krajevima na dve rakljaste grane, zabodene u jednu i drugu stranu potočića. Točak se pod uticajem vodene struje okretao, a mali Nikola s ponosom pokazivao svoje otkriće.
Sve ovo dogodilo mu se pre nego što je napunio šest godina i završio prvi razred osnovne škole u Smiljanu.
Posle završenog prvog razreda prota Milutin dobio je premeštaj u obližnju varošicu Gospić, koja je tada bila vojni i administartivni centar Like

ČAROBNJAK SVETLOSTI
U želji da dostojno obeleži 150 godina od rođenja slavnog naučnika Nikole Tesle, univerzalnog genija poput Arhimeda i Leonarda da Vinčija, Ibarske novosti" objavljuju "Traganja i beleške" - Nikola Tesla svetski genije, čiji je autor Slavković Milomir, profesor elektrotehnike u penziji.
   Ove beleške su posvećene životu, delu i vremenu Srbina iz Like, čarobnjaka svetlosti, oca elektrotehnike, predhodnika savremene elektronike, Nikole Tesle, čije je slavno ime uklesano u "Holu slave" Vašingtona, među pedeset najzaslužnijih ljudi naše planete Zemlje.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NOVE KNJIGE
"Zabeleške iz bezumlja" pred čitaocima

    U izdanju Hendikep centra Kraljevo i J.P. "Ibarske novosti" iz štampe je izašla knjiga pesnika i novinara Ivana Rajovića "Zabeleške iz bezumlja". Knjiga je svojersna hronologija dešavanja u Kraljevu i Srbiji od bombardovanja 1999. god. pa do uvođenja privremenih mera u našoj opštini.
Od danas "Zabeleške iz bezumlja" se mogu nabaviti u svim knjižarama ili naručiti na telefon 311-883.



ŠTRAJK UPOZORENJA UNIJE SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE - piše Bojana Milosavljević
Ponedeljak - bez prvog školskog časa

   • Gotovo polovina kraljevačkih škola koje su članice USPSR (šest osnovnih i četiri srednje) u ponedeljak nije održala prvi čas, kao znak upozorenja vladi Srbije o neodložnoj potrebi rešavanja ključnih problema u obrazovanju

   Novi metod sindikalne borbe za radnička prava Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), jedna od tri reprezentativne radničke organizacije u obrazovanju, primenila je od prošlog ponedeljka. U obe smene, u deset kraljevačkih škola, od 21 koliko ih je u ovom sindikatu, nije održan prvi čas. Već je najavljeno da će se 11. aprila štrajkovati dva časa, da bi do 12. maja škole potpuno obustavile rad.
Razlog nezadovoljstva oko 20 hiljada članova Unije sadržan je u nekoliko bitnih zahteva. Osim što za ovu godinu traže povećanje zarada za 35 odsto, prosvetari još zahtevaju konstituisanje i početak rada Nacionalnog prosvetnog saveta, na koji se, upućeni kažu, čeka već tri godine, a za koje vreme nadležnost Saveta obavlja ministar prosvete Slobodan Vuksanović. Osim ovoga, Unija zahteva da se iz bruto nacionalnog dohotka za prosvetu izdvoji 6,5 odsto sredstava, koliko je i na Zapadu, umesto dosadašnjih 3,18 procenata.
Leonardo Erdelji, predsednik Unije prosvetnih radnika Srbije, u obrazloženju za novi protest njenih članova, kaže: " Nelogično je što je vlada usvojila buyet u novembru prošle godine, a pregovori o povećanju naših zarada počeli su u martu ove godine. Nezadovoljni smo i najavljenom dinamikom povećanja zarada, a iako su nadležni najavili povećanje od 22 odsto, plate će biti veće za samo 15,9 procenata. Dve godine nismo dobili povišicu, a sada će u julu profesorima plate biti veće za 450 dinara, nastavnicima za 360, a spremačicama - 190."

ZA I PROTIV
Podacima iznetim u rukovodstvu Unije, suprotstavlja se Zdravko Kovač, prvi čovek Granskog sindikata prosvetnih radnika "Nezavisnost." Kovač je mišljenja da kolege iz Unije još jednom "organizuju štrajk radi štrajka." Vlada je, navodno, ispunila zahteve sindikata. Umesto povišice od 20,9 procenata, prosvetarima je dato 23 odsto, a zaposlenima u visokom obrazovanju 31,3 odsto. Iz ovog sindikata kažu da su uz decembarsku platu već dobili povećanje od 5,4 procenta. Sa ovim tvrdnjama "Nezavisnosti" saglasne su i kolege iz Sindikata obrazovanja Srbije.
Istovremeno, zbog slabijeg odziva na socijalni program, čiji je prvi ciklus završen početkom januara, u buyetu Republike nedostaju 4 milijarde dinara za isplatu zarada, ali ministri su obećali da će pronaći sredstva za plate prosvetnih radnika. Nerealnim je ocenjen i zahtev Unije da se iz bruto nacionalnog proizvoda udvostruči izdvajanje za prosvetu, jer bi država u tom slučaju trebalo da izdvoji dodatnih 10 milijardi dinara, što bi ugrozilo druge buyetske korisnike.
Sindikat "Nezavisnost" ima samo jedan razlog za nezadovoljstvo - prekid saradnje sa opštinama koje uglavnom ne isplaćuju novac za usavršavanje nastavnika, materijalne troškove škola, jubilarne nagrade, a ponegde ni za prevoz zaposlenih. Ova sredstva, međutim, ministarstvo prosvete i sporta redovno uplaćuje opštinama.
Povodom započetog protesta članova Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, nadležno ministarstvo se kratko oglasilo: mi ne odlučujemo o povećanju zarada. To je još jedna potvrda da javnu potrošnju i sve ostale novčane tokove u zemlji kontroliše Međunarodni monetarni fond, kao glavni "savetodavac" državi - kandidatu za pridruživanje Evropskoj uniji. "Ministarstvo prosvete i sporta se principijelno uvek zalaže za povećanje zarada prosvetnih radnika, ali opasnost od hiperinflacije i ograničavanje javne potrošnje dozvoljava povećanje od 22, 2 odsto u ovoj godini" - stoji u njihovom saopštenju.

IZABRAN JEDAN NACIONALNI SAVET
Skupština Srbije imenovala je Nacionalni savet za visoko obrazovanje od 15 članova. U ovom skupštinskom telu su ljudi sa najvišim akademskim titulama, a široj javnosti poznata je jedino Darinka Matić - Marović, dirigent i istaknuti profesor i bivši dekan Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu. Nejasno je da li je ovaj Nacionalni prosvetni savet zajednički za ceo naš obrazovni system ili su mu ingerencije date samo u oblasti visokog obrazovanja.


SMOTRA RECITATORA KRALJEVAČKE OPŠTINE
Tradicija se nastavlja

   I ove godine, po 38. put, Kulturno - prosvetna zajednica opštine Kraljevo organizovala je 1. aprila u Kraljevačkom pozorištu Opštinsku smotru recitatora. Na ovom takmičenju učestvovalo je 99 mladih talenata iz 11 osnovnih i 3 srednje škole, kao i polaznici Studija lepog kazivanja.
U kategoriji mlađeg uzrasta (od prvog do četvrtog razreda) najboljima su proglašeni: Aleksandra Leković (Jovo Kursula), Teodora Vukajlović (Braća Vilotijević) i Kristina Janković (Četvrti kraljevački bataljon). Među takmičarima srednjeg uzrasta pobednici su: Lana Čubrić (Studio lepog kazivanja), Vanja Popović (Četvrti kraljevački bataljon), Magdalena Stojković i Filip Zelenović (oboje članovi Studija lepog kazivanja, pri Narodnoj biblioteci - Kraljevo).
Po oceni žirija, najuspešniji u kategoriji starijeg uzrasta bili su: Stefan Milikić, Nataša Ristić, Miloš Petrović i Goran Balančević (svi iz Studija lepog kazivanja). Cilj Smotre bio je popularisanje poezije i negovanje govornog izraza kod mladih. Pobednička grupa iz Kraljeva predstavljaće našu opštinu na Okružnoj smotri u Raški, 20. aprila.


PESNIČKO VEČE
Danilov u Biblioteci

   Jedan od najznačajnijih naših pesnika druge polovine 20. veka, Dragan Jovanović Danilov (1960), predstaviće se kraljevačkim ljubiteljima poezije u četvrtak, 13. aprila u 19 časova.
   Neposredni povod za gostovanje je najnovija, dvanaesta zbirka pesama D. J. Danilova „Gnezdo nad ponorom” (izdavač Narodna knjiga iz Beograda) za koju je nedavno dobio dve prestižne književne nagrade - Zmajevu nagradu Matice srpske i Vitalovu nagradu „Zlatni suncokret” za najbolju knjigu objavljenu u 2005. godini.
   O poeziji D. J. Danilova govoriće književni kritičar Mileta Aćimović Ivkov.
Iz zbirke pesama „Homer predgrađa” donosimo pesmu Ključ.

Ključ

Izgubio sam ključ što je
do maločas bio na mom dlanu.

Prvo lice, po pravilu, uvek suviše
zna, ali to nije uvek tako.

Eto, izgubio sam ključ,
negde sam ga zaturio, ili mi ga je
jedna ruka ukrala, bacila u vodu,
možda uzidala u neki temelj.

Ne znam gde je ključ od kuće;
a svet postoji samo u mojoj sobi
gde se moja osamljenost hrani
hlebom moje osamljenosti.

Sumnje se gnezde gde stignu, da odatle
posmatraju buduće događaje.

Na nekoj divljoj plaži gde se
prsti ljubavnika prepliću i grade
lavirint, tamo je, moguće, moj ključ.

Na ovom svetu vredi živeti samo za
ono o čemu se govori šapatom.
Ostalo nije priče dostojno.

Novi asovi kucaju na vrata

Ribnica - Vrbas 84:77 (27:14, 24:23, 16:21, 17:19)