Vodosnabdevanje pod daljinskom kontrolom
Kraljevo gradi još jedan most
Štrajk za zbunjivanje?
Klizišta odnela pola milijarde
Niko nema pravo da potpiše nezavisnost Kosmeta!
Smanjen broj novorođenčadi sa genetskim anomalijama
Osiguranje poljoprivrednih gazdinstava
U interesu grada i građana
Automehaničke lestve za deset spratova
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal

POTOPISAN UGOVOR O DALJOJ SARADNJI SA ŠVAJCARSKOM ORGANIZACIJOM „PROGRAM PODRŠKE OPŠTINAMA“ - piše Slobodan Rajić
Vodosnabdevanje pod daljinskom kontrolom

   • Potpisani ugovori o projektima druge faze daljinske kontrole sistema vodosnabdevanja u Kraljevu kao i o edukaciji građana u selekciji otpada • Ukupna vrednost projekta daljinskog nadzora vodosnabdevanja 175.380 švajcarskih franaka, uz učešće MPS-a sa 60.000, a ostatka opštine i „Vodovoda“ • Do 15. juna 2006. godine najavljena priprema i potpisivanje još četiri značajna ugovora o saradnji u raznim zajedničkim projektima sa švajcarskom organizacijom

   Višegodišnja saradnja opštine Kraljevo sa MPS (Municipal Support Programme), švajcarskom organizacijom „Program podrške opštinama“, krunisana je potpisivanjem novog godišnjeg ugovora o još dva značajna projekta. Prvi je ugovor o projektu daljinske kontrole sistema vodosnabdevanja u Kraljevu, dok se drugi odnosi na edukaciju građana za primarnu selekciju otpada koji će biti pilot projekat.
Na potpisivanju godišnjeg ugovora o saradnji sa MSP-om dati su potpuniji podaci o prvom projektu daljinske kontrole vodosnabdevanja koji je započet 2005. godine. Prva faza je završena, a druga će biti realizovana ove godine. Realizacija projekta omogućiće ostvarivanje glavnih ciljeva kao što su tehnički i tehnološki nadzor proizvodnje i distribucije vode, planiranje optimalne proizvodnje i potrošnje, prikupljanje podataka za redovno vodosnabdevanje, potpunije planiranje proizvodnje i potrošnje vode uz smanjenje troškova i gubitaka vode. Projekat je u skladu sa programom i JKP „Vodovod“ Kraljevo za bolje korišćenje vode, promenu načina razmišljanja i proizvođača i potrošača, a za opštinu je značajan jer će doprineti boljem upravljanju sistemom i većoj štednji u vodosnabdevanju.

PRIORITETI ZA OPŠTINU
Završetkom prve i druge faze omogućava se precizno praćenje sistema, a to je uslov za dalje korake u modernizaciji vodosnabdevanja. Inače, ukupna vrednost projekta je 175.380 švajcarskih franaka, od kojih je švajcarska Agencija za razvoj i saradnju (SDC) švajcarske Vlade preko organizacije MSP finanisrala 60.000, a opština Kraljevo i Vodovod 115.380 švajcarskih franaka.
- Lokalna samopuprava i ja lično smo veoma zadovoljni saradnjom sa švajcarskom Vladom koju ovde predstavlja organizacija MSP i podrškom koju nam pružaju u razvoju i unapređivanju refrmskih procesa i pomoći lokalnom stanovništvu, ne samo u Kraljevu, nego i u drugim opštinama Srbije. Danas ćemo potpisivanjem niza dokumenata ovu našu saradnju i ozvaničiti, a jedan od prvih je o daljinskom nadzoru sistema vodosnabdevanja u Kraljevu. Ovo nije prva investicija u Kraljevu koju MSP pomaže, bilo ih je i u prethodnom periodu, očekuje nas i dogradnja zgrade opštine...Moram da istaknem da je ovakav vid saradnje vrlo značajan i da smo mnogo zadovoljni što imamo jednu ovakvu organizaciju u našem gradu - istakao je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo.
U ime druge strane potpisnice ugovora, gospođa Migel Misteli, šef MSP-a, izrazila je takođe najpre zadovoljstvo saradnjom sa Kraljevom. Ona je istakla da je ova saradnja sa švajcarskom Vladom počela od 1999. godine kada je Srbiji pružana uglavnom humaniratna pomoć, da bi od 2002. godine ona prerasla u program podrške razvoju privrede i infrastrukture opština. Ukupna dosadašnja pomoć Vlade Švajcarske Kraljevu iznosila je 3,3 miliona, a doprinos MSP-a u tome bio je 600.000 švajcarskih franaka.
- Što se tiče ovih ugovora o godišnjoj saradnji koje danas potpisujemo, udeo opštine je 60 odsto. To su zajednički projekti koji su prioritetni za opštinu Kraljevo, kao što je projekat druge faze daljinskog upravljanja vodosnabdevanjem a građani Kraljeva dobro znaju da im je to prioritet, zbog čega je opština odlučila da poveća svoj udeo... O drugom projektu, edukaciji građana za selekciju otpada ne treba mnogo da se priča jer je to problem za celu Srbiju i moraće da se nađe rešenje ili barem način bolje organizacije rada. To je značajno jer pokazuje da je ova opština zainteresovana za saradnju i nove projekte. Opština Kraljevo je bila „pilot opština“ i za izradu Plana promena, dokumenta za narednih 3-5 godina. Važno je da je ova opština prepoznala svoje prioritete koje će sama realizovati a mi ćemo nastaviti da dajemo svoj doprinos finansiranju tih projekata. Mi smo zadovoljni i što sa Kraljevom imamo kontinuitet u radu i saradnji, što je u Kraljevu taj tim ostao nepromenjen i garant buduće uspešne saradnje - rekla je pored ostalog gospođa Migel Misteli.

OSPOSOBLJAVANJE SLUŽBI
Ona je najavila i izradi novih dokumenta o raznim zajedničkim projektima koji bi trebalo da se potpišu do 15. juna ove godine o kojima je, uz zahvalnost predstavnicima MSP-a na dosadašnjoj podršci govorio mr Jovan Nešović, opštinski menadžer u Kraljevu.
- Mi smo prošle godine uz pomoć konsultanata angažovanih od MSP-a, definisali četiri oblasti kao najvažnije za saradnju naše i drugih opština koje se nalaze u ovom Programu MSP-a. To su strateško planiranje, modernizacija i razvoj, upravljanje finansijama i razvoj civilnog društva. Stručnjaci iz naše opštine su predložili još dve oblasti koje su za nas veoma važne: vodosnabdevanje i upravljanje komunalnim otpadom. Ovi programi, definisani u Timu za promene, je ono što ćemo ove godine raditi, a za sledeću godinu iz ove četiri velike oblasti definisaćemo nove projekte i nadam se da ćemo u narednom periodu imati još uspešniju saradnju. Mi smo se najviše usredsredili da stručne službe naših javnih komunalnih preduzeća i drugih institucija opštine osposobimo i podignemo na nivo da mogu da odgovore zahtevima okruženja i da budu spremnije u jednom trenutku, kada budemo primljeni u EU, od ostalih opština koje nisu u program MSP-a - naglasio je Jovan Nešović.
Posle potpisivanja godišnjeg ugovora o saradnji opštine Kraljevo i MSP-a u kabinetu predsednika opštine, potpisnici su posetili i kraljevački „Vodovod“ gde je bilo reči o konkretnoj realizaciji projekta „Daljinska kontrola vodosnabdevanja“. Po rečima Marka Romčevića, direktora „Vodovoda“, u prvoj fazi završen je daljinski nadzor i upravljanje izvorištem Žičko polje i daljinski nadzor za Konarevo i dispečerski centar, u drugoj fazi radiće se daljinski nadzor i upravljanje izvorištem u Konarevu, crpnim stanicama u Čibukovcu i Đerizu i rezervoarem u Šumarima (Beranovac), a predstoji i treća faza - daljinski nadzor i upravljanje vodovodnim sistemom u gradu.

SEDAMDESET PROJEKATA
U drugu fazu „Programa podrške opštinama“ koja je u toku, pored Kraljeva, uključeno je još samo pet opština: Arilje, Čačak, Čajetina, Požega i Užice. U prvoj fazi u ovom Programu su bile i opštine Kuršumlija, Niš i Novi Pazar. U prvoj fazi MSP je pomogao realizaciju više od 70 projekata, od kojih 45 iz oblasti infrastrukture koje su bile od najvećeg značaja za građane.

GRAD NA IBRU POČINJE DA REŠAVA VIŠEDECENIJSKI PROBLEM - piše Slobodan Rajić
Kraljevo gradi još jedan most

   • Kompletirana urbanistička dokumentacija za novi most na Ibru, paralelno sa postojećim, dužine 186, širine kolovoza 7,20 i trotoara 2,90 metara, sa pristupnim saobraćajnicama i drugim objektima • Lokalna samouprava za novu investiciju za početak izdvojila 150 miliona dinara, predstoji tender i izbor izvođača radova • Najjeftinije i najbrže rešenje • Početak izgradnje planiran ovog, a završetak idućeg leta

   Jedan od retkih gradova veličine Kraljeva, sa osamdesetak hiljada stanovnika, konačno je na putu da reši višedecenijski problem - izgradnju još jednog mosta, na Ibru. Naime, ono što je zagovarano u mnogim predizbornim kampanjama, ali i raznim planovima opštine Kraljevo, počinje da se obistinjava: Kraljevo bi sredinom naredne godine trebalo da dobije dugo očekivani drugi gradski most i time reši saobraćajni kolaps u prelasku reke.
Za novi most na Ibru, koji bi se gradio pored postojećeg, krajem prošle i početkom ove godine urađen je urbanistički projekat sa svom potrebnom projektnom dokumentacijom, a ovih dana trebalo bi da bude raspisan i javni poziv za izbor izvođača za njegovu izgradnju. Za početak gradnje novog mosta, uzvodno i paralelno sa postojećim, odbornici Skupštine Kraljevo na nedavnoj sednici predvideli su usvojenim budžetom opštine i Programom uređenja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za ovu godinu sredstva od 150 miliona dinara. Posle raspisanog javnog poziva i procedure izbora izvođača radova, izgradnja bi trebalo da započne ovog leta, najverovatnije krajem juna, a kompletan most sa pristupnim saobraćajnicama da se završi za godinu dana - sredinom idućeg leta, 2007. godine.
Prema usvojenom projektu, novi betonski most bi se gradio uzvodno i pralaleno u odnosu na jedini postojeći čelični u gradu. Imao bi dužinu od 186, širinu kolovoza 7,20 i pešačkih staza (trotoara) 2,90 metara, pristupne saobraćajnice sa jedne i druge strane reke. Po rečima Dragiše Spasojevića, direktora Direkcije „Kraljevo”, sa ribničke strane bila bi izgrađena i dva podzemna pešačka prolaza za bezbedno kretanje pešaka na velikoj raskrsnici i proširenje ulica Dušana Popovića i Žičke sa obe strane mosta.
Spasojević ističe i da je, po oceni stručnjaka, izgradnja mosta paralelno sa postojećim najbolje, odnosno najoptimalnije rešenje iz više razloga.
- Osnovni je što se most gradi na opštinskom zemljištu, pa nije potrebno rešavati komplikovane imovinsko-pravne odnose i eksproprijaciju. Drugi je što se, vremenski, ovaj most može najbrže napraviti, dobrim delom u ovoj godini. Najzad, razlog je i cena, jer je ovo najjeftinije rešenje - naglašava Spasojević.
Upravni odbor Direkcije za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo” pokrenuo je postupak javne nabavke (tender) za izgradnju novog mosta. Sredinom ove sedmice Komisija za postupak javne nabavke, na čijem je čelu dr Miloš Babić, predsednik opštine, usvojila je tendersku dokumentaciju. Sada predstoji procedura oglašavanja i izbora najboljeg ponuđača - izvođača radova. Tek tada će se znati konačna cena izgradnje novog mosta, ali je sigurno da će finansijska vrednost poslova za kompletan završetak mosta biti veća od budžetom planirane za početak i utvrdiće se kasnijim budžetskim planiranjima. Očekuje se da će u ovoj investiciji, zbog njenog ogromnog značaja, ne samo za Kraljevo, nego i za čitav region, učestvovati i Republika sa svojim resornim institucijama, pre svega u okviru Ministarstva za kapitalne investicije.
Po rečima odgovornih iz Direkcije „Kraljevo”, ovo nije jedini most koji će se graditi u Kraljevu u narednom periodu. Naime, pored mosta na kraljevačkoj (polu)obilaznici prema Ratini, čija je izgradnja u toku, ove godine trebalo bi da bude raspisan i konkurs za idejno rešenje novog pešačkog mosta na Ibru. Takođe, urbanističkim planom detaljne regulacije grada, predviđena je i izgradnja novog dumskog mosta iz pravca Skopljanske ulice. Početak izrade planske i projektne dokumentacije i ostale potrebne aktivnosti predviđaju se za 2007. godinu. Tako bi Kraljevo, napokon, izgradnjom preko potrebnih mostova i obilaznice dobrim delom rešilo dugogodišnji saobraćajni kolaps na svom području.
Planovi su, očigledno, više nego ambiciozni i od njihove praktične realizacije zavisiće kvalitet života budućih generacija, privredni i društveni razvoj ovog grada i ove opštine. Najbitnije je, ipak, što će se sa reči i planiranja konačno preći i na realizaciju prioritetnih planova, u interesu građana koji izdvajaju poreska i druga sredstva.

RADOVI NA OBILAZNICI
Pored navedenih radova na novom mostu u gradu, paralelno sa postojećim, u ovoj godini nastavljaju se i započeti radovi na izgradnji dela obilaznice oko Kraljeva, sa završetkom mosta preko Ibra i izgradnjom vezne saobraćajnice prema Ratini, kao privremenog rešenja do konačne izgradnje kompletne obilaznice. Smatramo da će se sa završetkom ove dve investicije znatno smanjiti postojeće saobraćajno zagušenje u centru grada, konkretno u Ulici vojvode Putnika - ističe Dragiša Spasojević.

POVODOM NEDAVNOG ŠTRAJKA UNIJE SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA OGLASIO SE GRANSKI SINDIKAT PROSVETARA ,,NEZAVISNOST” - piše Bojana Milosavljević
Štrajk za zbunjivanje?

   • U ,,Nezavisnosti” tvrde da poslednji štrajk Unije prosvetnih radnika Srbije nije imao nikakvo opravdanje i da je kao takav naneo ogromnu štetu svim zaposlenim u oblasti obrazovanja

   Konfederacija, odnosno Koordinacioni odbor ,,kućnih sindikata”, pretenciozno nazvan ,,Unija sindikata prosvetnih radnika”, ponovo se potrudila da unese zabunu među prosvetare, rekao je ,,Ibarskim novostima” rekao prof. Srđan Slović, regionalni poverenik GSPRS. Konfederacija koja se predstavlja kao granski sindikat, još sredinom februara, dok su pregovori oko plata zaposlenih u prosveti još trajali, najavila je štrajk za mart.
- Podsećamo da su pregovori o platama okončani 23. marta, a rukovodstvo USPRS pokazalo je da mu nije stalo da do sporazuma dođe, već da se, tek reda radi, organizuje štrajk, i to bez ikakve šanse za uspeh zahteva ispostavljenih Vladi Srbije. Zahtev je bio da se plate povećaju za 35 odsto za sve kategorije zaposlenih u obrazovanju. Svima je jasno da i za povišicu od 22,3 odsto za najveći deo prosvetara u osnovnom i srednjem obrazovanju i 31,3 odsto za zaposlene u univerzitetskom obrazovanju, u budžetu nedostaju oko četiri milijarde dinara - kaže Srđan Slović.

DOPUNSKA PENZIJA?
Loša je vest, kaže Slović, i da dobrovoljni odlazak iz delatnosti uz stimulativne otpremnine, na koji je potrošeno milijardu i po sredstava iz budžeta države, nije doneo očekivani efekat u smislu smanjenja broja zaposlenih. Opstrukcijom pregovaračkog procesa članovi USPRS sprečili su da se zaposlenima eventualno obezbedi neko veće povećanje zarada u ovoj godini, ne u visini 35 odsto, ali znatno više od onog što imaju sada. Zbog njihovog odbijačkog stava propala je ideja da se jedan deo povećanja ostvari kroz uplaćivanje u vidu dopunskog penzionog osiguranja. To je bilo prihvatljivo i za ministra finansija, pošto bi ova sredstva bila obezbeđena iz privatizacionog fonda, a ne iz budžeta, koji je striktno limitiran od Vlade, a ne MMF-a.
- Zahtev da Ministarstvo hitno konstituiše Nacionalni prosvetni savet je iracionalan, jer je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jasno određeno da je to u nadležnosti Narodne Skupštine. Uostalom, Savet je već izabran. Treći zahtev koji je USPRS isporučila ministrima prosvete i finansija tek nema ni minimalnog utemeljenja u realnosti, jer bi za njegovo ispunjenje bila potrebna duplo veća budžetska sredstva od sadašnjih. Zahvaljujući zalaganju Sindikata ,,Nezavisnost” i Sindikata obrazovanja, izdvajanje iz bruto društvenog proizvoda za obrazovanje iz godine u godinu beleži konstantan rast - kaže prof. Slović.
Prema podacima koje nam je pismeno dostavio predsednik GSPRS ,,Nezavisnost” Hadži Zdravko M. Kovač, a potvrdio i sam Slović, u 2003. godini za obrazovanje je izdvojeno 3,5 odsto bruto društvenog proizvoda, u 2004. godini 3,7, a u prošloj 3,9 odsto. Ove godine planirano je izdvajanje od 4,1, a 2008. godine čak 4,3 odsto.
Slična situacija kao sa nedavnim štrajkom bila je i u septembru 2005. godine, u vreme kada su druga dva sindikata zaključivala kolektivni ugovor za zaposlene u obrazovanju. Tada su ,,Nezavisnost” i Sindikat obrazovanja štrajkačke zahteve USPRS ugradili u kolektivni ugovor koji tada nije bio reprezentativan.

NETAČNOST
- Naravno, ova činjenica Uniju nije sprečila da u javnosti daje lažne izjave o brojnosti članstva i broju povereništava. Oni navode da imaju više od 28.000 članova, a iz zahteva za utvrđivanje reprezentativnosti, koji je dopunjen u februaru ove godine, navode da imaju ukupno 18.526 članova. I ovaj broj Sindikat ,,Nezavisnost” je osporio, jer se na spisku neke škole pojavljuju više puta. Ima slučajeva da su u navedenim školama svi zaposleni članovi ,,Nezavisnosti”, a ne Unije - tvrdi prof. Slović.
U ,,Nezavisnosti” kažu da, naravno, ne spore bilo kom sindikatu da svoje ciljeve ostvaruje svim metodama sindikalne borbe, pa i štrajkom. Međutim, smatraju da, u ovom trenutku, zahtevi formulisani kao štrajkački, nisu razlog za obustavu rada. Korektnije bi bilo da u Uniji kažu šta stvarno žele, pa da i drugi sindikati razmotre mogućnost ulaska u štrajk koji bi, samim tim što bi bio masovniji i opravdaniji, imao rezultate. U ,,Nezavisnosti” smatraju da je cilj nedavnog štrajka bio skretanje pažnje javnosti sa gorućih pitanja kakva su racionalizacija mreže škola i odeljenja, kvalitetnije rešavanje minulog rada, program rešavanja viška radnika i nastavak reformi sistema obrazovanja.
Slović naglašava da GSPRS ,,Nezavisnost”, kao član Internacionale obrazovanja i sindikat sa međunarodnom reputacijom, ima obavezu da prosvetnu i drugu javnost upozori da akcije kao što je ova Unije, dugoročno štete interesu zaposlenih, pa tako i onim u čije ime se ovo, navodno, i radi.


PROLEĆNI SAJAM ZAPOŠLJAVANJA
Građevinci imaju reč

   U drugoj polovini aprila, tačnije, 17. aprila od 11,00 do 14,00 časova, u Klubu odbornika Skupštine opštine Kraljevo, održaće se prolećni Sajam zapošljavanja.
Kako je, na konferenciji za novinare potvrdila Zlata Živković, direktorica Nacionalne službe za zapošljavanje Filijala Kraljevo, tema Sajma biće građevinarstvo, odnosno, zapošljavanje radnika građevinske struke i drugih kadrova po prijavljenoj potrebi poslodavaca.
- Učešće na Sajmu prijavilo je dvadeset poslodavaca koji imaju potrebu da u građevinskoj sezoni, koja je već počela, na kraći ili duži period, zaposle više od 150 radnika. Potreba je za inženjerima građevinske struke, NK i PK radnicima, zatim, većem broju stolara, bravara, ekonomista i drugih zanimanja - kazala je Živkovićeva.
Sajam zapošljavanja, treći po redu, izraz je realne potrebe kako poslodavaca tako i nezaposlenih koji se mesecima, pa i godinama nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, sa malim mogućnostima da dođu do zaposlenja. Ovako, na Sajmu, dolazi do direktnog kontakta obeju zainteresovanih strana, zbog čega je, primera radi, na prvom sajmu održanom prošle godine, čak 11 odsto prijavljenih kandidata dobilo zaposlenje.
Tematskoj konferenciji za novinare prisustvovao je i jedan broj poslodavaca koji će na Sajmu imati svoje štandove koji su, u razgovoru sa Živkovićevom i njenom zamenicom, Ljiljanom Popović Radonjić izneli sugestije i potrebe radi unapređenja saradnje poslodavaca i NSZ.
Treba pomenuti i Sajam NSZ Filijale u Kraljevu, koji će se održati u Vrnjačkoj Banji krajem maja na temu turizma i ugostiteljstva.


DOBROVOLJNO DAVALAŠTVO
Krv za lečenje sugrađana

   Opštinska organizacija Crvenog krsta, Društvo dobrovoljnih davalaca krvi JKP ,,Vodovod” i Transfuzija krvi ZC ,,Studenica”, danas organuzuju akciju dobrovoljnog davalaštva krvi.
Akcija će biti sprovedena u prostorijama Transfuzije krvi u vremenu od 9,00 do 12,00 sati, a sva prikupljena krv namenjena je za lečenje naših sugrađana.

NEPOGODE - piše Rajko Sarić
Klizišta odnela pola milijarde

   • Klizišta uništila 20 porodičnih kuća, a poplave ušle u 45 domova • Prve procene govore da je pričinjena šteta od više stotina miliona dinara • Potrebno 70 miliona dinara za izgradnju nasipa dužine osam kilometara na Gruži

   Prema dosadašnjim izveštajima sa terena operativnih štabova za odbranu od poplava i klizišta, direktna šteta na domaćinstvima, poljoprivrednim posedima i putnoj infrastrukturi premašuje 472 miliona dinara.
   Brojna klizišta trajno su uništila 20 stambenih objekata, a 19 je predviđeno za sanaciju. Manji broj objekata nalazi se pod nadzorom, pošto su zahvaćeni klizištima, ali su još uvek sigurni za stanovanje. Dvadeset četiri staje i pomoćna objekta nisu za upotrebu, dok je nužna obimnija sanacija 48 objekata, rekao je Đorđe Leković, načelnik Opštinskog štaba Civilne zaštite. On je napomenuo da predsednik opštine ima zadatak da formira posebnu komisiju za procenu štete koja bi morala da počne da radi najkasnije 1. maja.

KLIZIŠTA
- Prema prvim procenama, šteta prouzrokovana klizištima iznosi oko 397.976.000 dinara. Šteta na domaćinstvima, stajama i drugim pomoćnim objektima premašuje 180.000.000 dinara. Za izmeštanje groblja u Ravanici potrebno je 4.200.000. Ostalo otpada na štetu koju su klizišta nanela putnoj infrastrukturi. U ovu procenu nisu uključeni zasadi voćnjaka, povrtnjaci, malinjaci i šume, koji su takođe zahvaćeni klizištima. Oni će biti predmet procene posebne komisije - kaže Leković.
Ni štete od poplava nisu male. Voda je prodrla u 45 individualnih domaćinstava, a u 110 objekata je dostigla visinu temelja. Poplavljene su dvorišne prostorije, manji pomoćni objekti, vrtovi i kanalizaciona mreža, ali su objekti za stanovanje ostali suvi.
Operativni štabovi, koji su obišli poplavljena područja, ove štete procenili su na 3.690.000 dinara. Pod vodom se našlo i 1.200 hektara obradivog zemljišta, od čega je 960 hektara zasejano poljoprivrednim kulturama, najčešće ozimim usevima i detelinom.
- Ova šteta je procenjena na osnovu ulaganja u obradu i sejanje tih površina i iznosi 62.330.000 dinara. Poplavljeno je i 2.400 kvadrata plastenika, gde je šteta procenjena na oko 4.000.000 dinara, bez dobiti, koja bi bila višestruka. Takođe, imali smo četiri kilometra poplavljenih puteva, jedan most i više manjih prelaza preko potoka i reka i probijeni nasip u dužini od 40 metara na Gruži, gde je šteta oko 14.200.000 dinara - kaže načelnik Đorđe Leković.

POPLAVE
Za sprečavanje poplava većih razmera i sanaciju postojeće štete angažovana je mehanizacija JKP ,,Vodovod”, JKP Putevi Kraljevo i JKP Putevi Novi Pazar i DP Zapadna Morava, za šta je takođe potrebno obezbediti oko četiri miliona dinara. Bez njihovog angažovanja, ističe Leković, štete na objektima i usevima bile bi daleko veće.
Isto tako, valja naglasiti da su radnici ,,Vodovoda”, osim što su zaštitili bunare u Žičkom polju, izgradili nasip kojim je u potpunosti zaštićeno i desetak domaćinstava, koja bi, bez tog nasipa, sigurno bila poplavljena. Ovogodišnje poplave prouzrokovale su brojne probleme sa bujičnim potocima, neočišćenim kanalima i propustima. Prvi put u obimnijim razmerama pojavile su se i podzemne vode.
- Da bi se na duži period sprečilo plavljenje velikih oraničnih površina i velikog broja domaćinstava, lokalnih i regionalnih puteva, potrebno je da se na Gruži izgradi nasip dužine osam kilometara, za šta treba obezbediti oko 70 miliona dinara - precizira načelnik OŠCZ Đorđe Leković.


ODRŽANA PRVA SEDNICA SAVETA RAŠKOG UPRAVNOG OKRUGA - piše Ivan Rajović
Jedinstveni u zahtevima Vladi

   • Neophodno je da sve opštine sa ovog područja, po osnovu svojih obaveza iz Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o vodama, u što kraćem roku donesu ili ažuriraju svoje planove koji se tiču odbrane od bujičnih vodotokova u erozivnim područjima u kojima će predvideti preventivne i operativne mere, kao i nosioce sprovođenja tih mera u situacijama pojave poplava i klizišta

   Na prvoj sednici Saveta Raškog upravnog okruga je, pored ostalog, naglašena potreba da zoohigijeničarske i druge komunalne službe u lokalnim samoupravama na području Raškog upravnog okruga organiziju rad na prikupljanju leševa uginulih ptica u svemu prema Uputstvu dobijenom od Veterinarske inspekcije. Osim toga, neophodno je i da, saglasno navedenom Uputstvu, sve lokalne samouprave tehnički opreme navedene službe, kako bi bezbedno i efikasno mogle da obavljaju svoju funkciju u poslovima preventive i eventualnog suzbijanja pojave avijarne influence na ovom području.
   Kako je jednoglasno zaključeno na ovom sastanku, neophodno je da sve opštine sa područja RUO, po osnovu svojih obaveza iz Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o vodama, u što kraćem roku donesu ili ažuriraju svoje planove koji se tiču odbrane od bujičnih vodotokova u erozivnim područjima, u kojima će predvideti preventivne i operativne mere, kao i nosioce sprovođenja tih mera u situacijama pojave poplava i klizišta; da se preko nadležnih organa odmah na terenu registruju i procene štete nastale od oba uzročnika, i da se na osnovu kompletne dokumentacije, od Vlade Republike Srbije, zatraži pomoć za sanaciju nastale štete. Ključna uloga, ali i odgovornost za raspolaganje dodeljenim sredstvima za sanaciju šteta, data je Savetu Raškog upravnog okruga.
   Savet je, takođe, zaključio da je nezaposlenost u svim opštinama na području RUO dostigla alarmantne razmere. Pokreće se inicijativa kod Ministarstva finansija da Vladi Republike Srbije predloži smanjenje stope doprinosa na plate zaposlenih i druge mere fiskalne politike koje bi doprinele smanjenju nezaposlenosti. Takođe se inicira kod Vlade Republike Srbije da preko Republičkog fonda za razvoj u većoj meri finansira odgovarajuće razvojne projekte na području RUO, a na osnovu predloga koji bi prethodno bio utvrđen na Savetu RUO. Lokalnim samoupravama je naloženo da ažuriraju i osavremene rad svojih službi koje izdaju odgovarajuće urbanističke i građevinske dovole, kako bi postupak bio efikasniji i racionalniji, što bi doprinelo većem interesovanju investitora za ulaganje u ovo područje.
   Osim toga, traži se i veća uloga i zastupljenost lokalnih samouprava u postupcima privatizacije društvenih preduzeća sa ovog područja, a po mogućstvu i kod otvaranja postupka stečaja. Od Trgovinskog suda u Kraljevu se traži da, ukoliko za to postoji ma kakav osnov, preispita svoju odluku o uvođenju stečajnog postupka u ZZ „Vojin Popović" iz Novog Pazara.
   Prvoj sednici novokonstituisanog Saveta RUO, pored načelnika dr Ljubiše Jovaševića, prisustvovali su i predsednici opština Kraljevo, Novi Pazar, Tutin, Raška i Vrnjačka Banja, dr Miloš Babić, Sulejman Ugljanin, Šemsudin Kučević, dr Bojan Milovanović i Rodoljub Džamić.

U KRALJEVU ODRŽAN PROTESTNI MITING ZA OPSTANAK KOSOVA I METOHIJE U SRBIJI POD SLOGANOM „POMOZI, BRATE, DA SE SRBI VRATE“ - piše Slobodan Rajić
Niko nema pravo da potpiše nezavisnost Kosmeta!

   • Dr Miloš Babić: „Ovo je najbolji trenutak da jedan rat složno dobijermo u miru“ • Dr Marko Jakšić: „Nema stabilnog Balkana ako se danas raskomada Srbija” • Dr Milan Ivanović: „Srbi neće dozvoliti da se na teritoriji Srbije pravi još jedna nezavisna albanska država” • Dragan Radunović: „Naša osnovna poruka odavde je HOĆEMO KUĆI, a naša kuća je Kosovo i Metohija”

   „Kosovo ne može biti nezavisno i mora ostati u sastavu Srbije” - osnovna je je poruka sa velikog narodnog mitinga za odbranu Kosova i Metohije koji je, pod sloganom „Pomozi, brate, da se Srbi vrate”, održan 7. aprila, na Blagovesti, u Kraljevu. Protestni skup je počeo na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu tačno u 12,44, sa aluzijom na istovetan broj Rezolucije Saveta bezbednosti. To, kako je rečeno, „nije simbolika, jer je za Srbe sa Kosmeta 1244 brojka na kojoj je vreme stalo pre sedam godina, kao i na digitalnom satu Saveta bezbednosti, jer se pod tim brojem obavezao da će Kosovo i Metohija ostati u sastavu Srbije”.
Učesnike protestnog skupa najpre je u ime grada domaćina pozdravio dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, poželevši im da mirni protesti probude „uspavanu svest o ljubavi svakog Srbina prema Kosmetu kao neotuđivom delu Srbije”.

NIŠTA BEZ SLOGE
- Ovo je možda najbolji trenutak da posle mnogih dobijenih ratova koje smo gubili u miru zbog naše nesloge prvi put, složno, dobijemo jedan rat u miru. Da pokažemo celom svetu i „nevernim Tomama” da Srbi mogu da se slože kada je njihov opstanak na ma kom delu njihove teritorije u pitanju, a sada je to opstanak Srba na Kosovu. Drago mi je što ste izabrali da od Kraljeva počnete da budite one koji su zaspali i ne shvataju kakva opasnost vreba prvo vas, pa onda sve nas. Da probudimo one koji odlučuju u naše ime i podržimo one koji u Beču vode veliku bitku za naš opstanak na ovim prostorima, za sve nas koji volimo Srbiju, koji volimo Kosovo - rekao je dr Babić i poželeo da kao u Kraljevu slični mirni protesti uskoro budu održani u Jagodini, Beogradu, Nišu, Novom Sadu, ali i u Peći, Đakovici, Prizrenu Uroševcu...
Dr Marko Jakšić, predsednik Zajednice srpskih opština na Kosmetu i član srpskog pregovaračkog tima, rekao je da su „Srbi na ovaj skup došli ovog Božjeg dana da posle sedam godina kažu svetu i svima da neće biti nezavisnog Kosova”.
- Želimo da probudimo Srbiju i da pokažemo da će ona i dalje da se bori za Kosovo. Da ne mogu frustrirane albanske mase da imaju prednost i stiču pravo na našu kolevku, da imaju dve „monstrum” države. U okviru pregovora u Beču Albanci posao decantrilazacije shvataju kao unitarizaciju i sticanje statusa nezavisnosti... Međunarodni posrednici su više saveznici Albancima koji trasiraju nezavisno Kosovo i koji su posle bombardovanja rešili da nam otmu vekovnu srpsku zemlju (skandiranje „Ne damo Kosovo”, „Ne damo Kosovo”, prim. nov.). To ne smemo da dozvolimo, ne ratom, ne sukobima, već da im danas poručimo: Nema stabilnog Balkana ako se raskomada Srbija!? - naglasio je dr Jakšić.
On je takođe istakao da je „međunarodno pravo, od Badinterove komisije do Helsinške povelje, apsolutno na strani srpskih zahteva da Kosmet ostane u sastavu Srbije, a da je svako drugo rešenje nepravda i pravno nelegalan čin”. Pozvao je zato sve prisutne da se tokom ove godine stalno okupljaju sa svojim zahtevima, čak i ispred inostranih ambasada i na administrativnim linijama i granicama i pokažu svetu „da ne može na tuđoj nesreći drugom narodu da pravi njihovu sreću”.

OTETO - UKLETO
A dr Milan Ivanović, predsednik Odbora za opstanak Kosmeta u sastavu Srbije, između ostalog, rekao je da je „Kosovo centar trgovine drogom, oružjem i belim robljem, Jasenovac, Šumarice, Jadovno i Golubnjača, dušegupka za nevinu srpsku decu i najveći albanski koncentracioni logor za Srbe, pod upravom međunarodne zajednice”. On je podsetio da nasilje, manjeg ili većeg inteziteta, Šiptara nad Srbima na Kosmetu traje i dalje i da Srbi nemaju ni bezbednost, ali ni vodu, struju, telefone, posao, lekove za najteže bolesnike, pravo na život...
- Dok se albanski najveći zločinci promovišu u državnike - naglasio je Ivanović -istovremeno se vrše pritisci na čitav srpski narod u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Srbiji, preti mu se sankcijama i izbacivanjem iz Evrope i pokušava da pokaže da je nezavisnost Kosmeta realnost.
On je istakao da su Srbi pitali inostrane diplomate da li i Baskija, Južni Tirol, Severna Irska, Olearska ostrva mogu da budu nezavisni i da li jedna nacionalna manjina može da ima pravo na samoopredeljenje, ako to pravo nema konstitutivni srpski narod u Republici Srpskoj. Oni su odgovorili ili negativno ili su ćutali.
- Da li su međunarodno priznate granice Srbije važnije od Titovih komunističkih, da li ako nema podele Kosova i Metohije nema ni podele Srbije? Srbi predlažu poštovanje evropskih standarda i pravnih dokumenata, Rezolucije 1244 SB, po kojoj je garantovan teritorijalni integritet Srbije, suštinska autonomija, ali i opstanak Kosmeta u Srbiji. Srbi neće dozvoliti da se na teritoriji svoje države pravi još jedna nezavisna albanska država, neće nikada dati da se jedan deo Srbije otcepi, jer onda Srbije ne bi ni bilo, a ni Srba kao državotvornog naroda. Zato je naša poruka da nema nametanja rešenja i da ništa ne može biti nametnuto silom. Ako to pokušaju, neka znaju da je ono što je oteto i ukleto i ono što nam je nezakonito oduzeto imamo pravo i da povratimo, mirnim, demokratskim sredstvima. Posle šest godina božuri su na Kosovu procvetali. Neka to bude znak nade i znak optimizma - poručio je dr Ivanović.
Obraćajući se okupljenima, Dragan Radunović, predsednik Udruženja Srba sa Kosmeta koji žive u Kraljevu, rekao je da raseljeni Srbi teško žive, ali da ne prihvataju poziv Agima Čekua i emisara međunarodnih nevladinih organizacija da se pojedinačno i grupno, na njihov način, vrate na Kosmet, jer ne mogu sudbinu svoje dece da prepuste zločincima kakvi su Haradinaj, Čeku i Tači. On je rekao da Srbi sa Kosmeta daju punu podršku našem pregovaračkom timu i da se „crvenom olovkom potvrde postojeće granice Srbije” i zaključio:
- Mi Srbi smo tu gde smo, nadam se privremeno, i nemamo nameru da se mnogo zadržavamo ovde, jer imamo svoju zemlju. Naša osnovna poruka sa ovog skupa je HOĆEMO KUĆI, a naša kuća je Kosovo i Metohija, Srbija i Evropa. Nije isto izgubiti na Kosovu i izgubiti Kosovo.
Po završetku protestnog skupa, kojem je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi, učesnici protesta su položili cveće na Spomenik srpskom ratniku i organizovano se uputili u crkvu Svete trojice, gde su upalili sveće.

ZASTAVE I PAROLE
Učesnici protesta nosili su mnogobrojne zastave Srbije i sa natpisima „SOS - spasite našu dušu”, kao i table sa parolama „Nezavisno Kosovo - nagrada za zločine”, „Hoćemo kući - 250.000 Srba”, „Ne dajmo teritoriju za EU”...

ZDRAVSTVO - piše Anđelka Milošević
Smanjen broj novorođenčadi sa genetskim anomalijama

   • Zahvaljujući savremenim dijagnostičkim procedurama, poslednjih godina znatno smanjen broj novorođene dece sa genetskim anomalijama • U Kraljevu se od 2001. godine radi amniocenteza, najpouzdanija metoda u otkrivanju genetskih poremećaja kod nerođene dece

   Dve-tri godine posle bombardovanja i kao posledica decenijske socijalno-ekonomske situacije u zemlji, prenatalnom dijagnostikom ustanovljen je povećan procenat anomalija kod nerođene dece. S napretkom medicine, broj dece rođene sa genetskim poremećajima znatno je smanjen, naročito one sa Daunovim sindromom. Tako je danas, zakonom, svakoj ženi starijoj od 35 godina omogućena amniocenteza, metoda kojom se utvrđuje postojanje genetskih anomalija ploda, ističe Dragoljub Jovanović, ginekolog u Zdravstvenom centru ,,Studenica” i specijalista za amniocentezu.
   - Do sada smo uradili 317 amniocenteza, 18 kordocenteza, što je za ovakav grad vrlo veliki broj. Treba istaći da nismo imali nikakvih komplikacija i da smo na vreme otkrili sve anomalije nerođene dece - ističe dr Dragoljub Jovanović.
   O značaju prenatalne dijagnostike bilo je reči na stručnom sastanku Sekcije za perinatalnu medicinu Srpskog lekarskog društva. Sastanak je okupio ne samo ginekologe, već i neonatologe i pedijatre iz nekoliko gradova Srbije. Jedan od ciljeva ovakvih sastanaka je da se perinatalna medicina predstavi i široj javnosti. Poseban značaj je i što se ovako promoviše povećanje nataliteta, rekla je doktor Branka Kovačević, sekretar sekcije.
   Ginekološku službu u Kraljevu predstavila je načelnik dr Vesna Veličković - Aleksić, koja je istakla da se, zahvaljujući savremenoj medicinskoj opremi, ovde obavljaju gotovo sve dijagnostičke procedure u ginekologiji.
   - Čak je kod nas postala standardna metoda laparoskopska dijagnostika i operativa, koja se ne radi u svim gradovima Srbije. Isto tako i izvođenje amniocenteze, za koju znamo da ni Kragujevac, kao Klinički centar, ne radi, a mi radimo od 2001. godine - kaže dr Vesna Veličković - Aleksić.
   Od narednog meseca, nabavkom savremene opreme, u rutinske procedure biće uvrštena i endoskopska metoda ispitivanja i lečenja ginekoloških oboljenja, posebno značajnih za lečenje steriliteta.

KOMPANIJA „DUNAV OSIGURANJE", GLAVNA FILIJALA KRALJEVO
Osiguranje poljoprivrednih gazdinstava

   • Kroz osiguravajuće pokriće zaštite poljoprivrednih gazdinstava, Vlada Srbije i resorno ministarstvo, u saradnji sa eminentnim osiguravajućim kućama, kao što je Kompanija „Dunav”, pokrenuli projekat osiguranja poljoprivrednih gazdinstava

   Poljoprivredna delatnost predstavlja vrstu privredne delatnosti koja pripada kategoriji tzv. najneizvesnijih, visokorizičnih privrednih grana.
Uzrok ovakve kategorizacije poljoprivrede, nezavisno od ekonomske razvijenosti države, nalazi se pre svega u činjenici da se radi o fabrikama „pod otvorenim nebom", koje su direktno izložene najrazličitijim prirodnim, atmosferskim uticajima.
Ovi uticaji, sa izraženim klimatskim promenama kojima je izložena planeta Zemlja, čiji smo svakodnevni svedoci, izuzetno nepovoljno se odražavaju na poljoprivrednu delatnost.
Krajnji ishod najčešće su potpuno ili u značajnoj meri uništeni prinosi sa hiljade hektara obrađenih poljoprivrednih površina, prinosi od voćarskih kultura, uginuća životinja, uništeni ili oštećeni objekti i stvari u domaćinstvu...
Značajna finansijska sredstva uložena u proizvodnju i enorman ljudski rad i napor, kako bi se u optimalnom roku obavili svi potrebni radovi, a sve sa ciljem da se ulaganje i rad materijalizuju kroz ostvarene prihode od prodaje poljoprivrednih proizvoda i životinja, iz godine u godinu elementarne nepogode u vidu prolećnog mraza, grada, oluje, poplave, bujice, nesrećnih slučajeva i uginuća životinja, uzrokuju ogromne i nenadoknadive gubitke za poljoprivredna gazdinstva.
Opšte je poznato da poljoprivredna delatnost predstavlja jedan od najznačajnijih, ako ne i osnovni resurs ove zemlje, te je stoga neophodno preduzeti konkretne mere u cilju očuvanja i daljeg razvoja ovog resursa.
Jedan od vidova zaštite poljoprivredne delatnosti, pre svega preventivnog karaktera, jeste osiguravajuća zaštita poljoprivrednih gazdinstava.
Kompanija „Dunav osiguranje" Glavna filijala Kraljevo, kao deo najveće osiguravajuće kuće u zemlji i lider u oblasti novih usluga, znanja i tehnologije osiguranja, ima posebnu obavezu da poljoprivrednim gazdinstvima, koja su od vitalnog značaja za ukupni napredak ekonomije na ovim prostorima, omogući uslove za očuvanje i dalji razvoj proizvodnje kroz sigurno i pouzdano osiguranje.
Konkretne aktivnosti Glavne filijale Kraljevo sadržane su u aktuelnoj kampanji osiguranja životinja od rizika koji su propisani Uslovima osiguranja životinja i osiguranja useva i plodova od rizika koji utiču na umanjenje prinosa, a prema Uslovima za osiguranje useva i plodova.
Navedena kampanja sprovodi se u skladu sa Uredbom Vlade o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje osiguranja životinja, useva i plodova u 2006. godini.
Na osnovu Uredbe Vlade, nosioci poljoprivrednih gazdinstava, koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, imaju pravo na sredstva u iznosu od 30 posto od visine premije osiguranja, bez uračunatog poreza na dodatu vrednost (PDV), pod uslovom da su zaključili navedene ugovore o osiguranju životinja, useva i plodova.
Zahtev za korišćenje sredstava za osiguranje podnosi se do 30. juna 2006. godine Ministarstvu finansija - Uprava za trezor, prema mestu upisa poljoprivrednog gazdinastva u Registar poljoprivrednih gazdinstava.
Glavna filijala Kraljevo obezbedila je da stručne službe iz osiguranja u predstojećem periodu posete sva registrovana poljoprivredna gazdinstva, na području opština Kraljevo, Vrnjačka Banja, Raška, Novi Pazar, Tutin i Sjenica, radi zaključenja ugovora o osiguranju sa zainteresovanim proizvođačima.
Osim ponude za zaključenje ugovora o osiguranju u skladu sa Uredbom Vlade, zaduženi za to iz Glavne filijale Kraljevo posetiće i individualne poljoprivredne proizvođače koji nemaju registrovana poljoprivredna gazdinstva i ponuditi im da zaštite svoju proizvodnju, životinje i domaćinstva u skladu sa Uslovima za osiguranje, a pod najpovoljnijim finansijskim uslovima.
Navedene mere i aktivnosti predstavljaju prvi, ozbiljniji projekat Vlade i resornog ministrastva, da se u saradnji sa eminentnim osiguravajućim kućama, kao što je Kompanija ,,Dunav”, blagovremenim delovanjem, kroz osiguravajuće pokriće, zaštite poljoprivredna gazdinstva.
Poljoprivrednim gazdinstvima - imaocima polisa za osiguranje Kompanije ,,Dunav”, u slučaju nastupanja osigurane opasnosti (grad, poplava, bujica...), Glavna filijala Kraljevo, po prijavi štete, izvršiće brzu i adekvatnu isplatu naknade štete, čime će se poljoprivrednim gazdinstvima omogućiti da pristupe otklanjanju nastalih štetnih posledica.

VREDNA DONACIJA MARIBORA I MARBURGA KRALJEVAČKIM VATROGASCIMA
Automehaničke lestve za deset spratova

   U Marburgu je prošle nedelje obeležena tridesetpetogodišnjica saradnje vatrogasnih organizacija Maribora i Marburga. Po pozivu mariborskih vatrogasaca, u Nemačkoj je bila i delegacija Dobrovoljnog vatrogasnog društva Kraljevo. Delegaciju su sačinjavali Miroslav Milićević, predsednik DVD Kraljevo, Željko Rvović, član, i Milutin Vukosavljević, predsednik Stručno-tehničkog saveta Vatrogasnog saveza Srbije.
   Organizator je bio Slobodan Stojanović, naše gore list, ,,krivac" za donaciju osam vatrogasnih vozila srpskom vatrogastvu. Kraljevu su do sada pripala četiri vatrogasna vozila, a tokom maja stiže i peto, vredne automehaničke lestve na podvozu ,,mercedesa", nadgradnja čuvene firme ,,Mec", dohvatne visine 30 metara.
   Gradonačelnik Marburga Egon Vaupel je, na predlog Slobodana Stojanovića, najavio nove donacije i posetu gradonačelniku Kraljeva radi drugih oblika saradnje.

FELJTON: „TRAGANJA I BELEŠKE“ - NIKOLA TESLA SVETSKI GENIJE (2) - piše: Milomir Slavković
Boem, kockar, naučnik bez diplome

   „Kad bismo iz industrije isključili rezultate Teslinog istraživačkog rada, svi točkovi savremene industrije prestali bi da rade, tramvaji i električni vozovi bi stali, naši gradovi bi bili u mraku, a fabrike mrtve i dokone. Bez njegovih otkrića čovečanstvo bi utonulo u potpunu tamu i varvarizam. Onima koji su došli posle njega, on nije ostavio skoro ništa da urade”
              Profesor Borend

   Tesla je školovanje nastavio u gospićskoj Glavnoj školi. Sva tri razreda položio je kao odličan đak. O tome svedoči „Zlatna knjiga", vođena od 1828. do 1888. godine.
Čuveni naučnik je rekao: „Od svih stvari najviše sam voleo knjigu, kad god sam bio u mogućnosti, čitao sam knjige". U parohijskom domu počasno mesto je zauzimala biblioteka.
Od 1870. godine Nikola uči Višu realnu školu u Rakovcu kod Karlovca. Stanovao je kod svoje tetke Stanke Branković, supruge penzionisanog pukovnika. Maturirao je 1873. sa vrlo dobrim uspehom, jer je imao probleme sa crtanjem, pa je iz nacrtne geometrije imao samo dovoljan uspeh. Značajan uticaj na mladog gimnazijalca imao je profesor fizike Martin Sekulić.
Mladi Tesla pokazivao je najviše interesovanja za strane jezike. Nemački je naučio u školi, jer su predavanja bila na nemačkom jeziku. Pohađajući kurseve, uspeo je jošda se služi engleskim, francuskim i italijanskim jezikom.

BOLEST
   Nikola Tesla se posle mature vraća u Gospić. Po povratku iz Karlovaca razboleo se i u postelji proveo devet meseci. Njegov otac je želeo da Nikola nastavi porodičnu tradiciju i bude sveštenik. Okružen ukućanima, jedva čujnim glasom rekao je ocu:
   „Možda bih ozdravio ako bi me poslao da studiram tehniku.”
Otac je rekao: „Samo ozdravi, sine, upisaću te na najbolju tehničku akademiju.”
Kao čudom, Nikola je posle nekoliko dana ozdravio.
Oporavljen, u jesen 1875, upisao je politehniku u Gracu.
   Kao student na Joaneumu u Gracu, autoritetom rođaka Brankovića dobio je stipendiju Karlovačkog vojnog okruga, jer su očevi prihodi bili nedovoljni za troškove školovanja.
   Tesla se seća: „Čvrsto odlučivši da zadivim i obradujem roditelje, prve godine sam učio bez odmora od tri sata izjutra do jedanaest sati u noć. Tokom prve godine položio sam svih devet ispita i moji profesori su bili jednoglasni da zaslužujem najviše ocene.”
   Pošto je Teslin sjajan uspeh na studijama u Gracu izazvao zavist nemačkih studenata, jedan od njih mu je podrugljivo dobacio:
„Što dangubiš ovde? Idi kući i bubaj da bi te profesori još više hvalili.”
Na provokaciju, Tesla je pribrano odgovorio:
   „To je tačno, marljiviji sam od tebe i u učenju i pohađanju predavanja, ali iako si čuven po lumpovanju kao i svi buševi (naziv za bogate nemačke mladiće), pokazaću ti da i to bolje umem od tebe, a pri tom ipak neću popustiti u učenju.”
   Od tog dana Tesla je postao stalni posetilac kafana, gde je bio nenadmašan u bilijaru, a takođe i strasno kockao.

KAFANA
   Na trećoj godini studija Tesla sa predaje nemaru i neodgovornosti, zamenjuući univerzitet kafanom, trošeći dragoceno vreme i novac. Januara 1878. godine isključen je sa studija jer nije položio sve predviđene ispite, pa je i izgubio stipendiju cesarsko-kraljevske generalkomande.
   Početkom januara 1880, kad je skupio nešto novca, optutovao je u Prag da nastavi studije i ispuni očevu poslednju želju. Pošto nije znao grčki jezik, nije mogao da se upiše kao redovan student na praški univerzitet Karolinum. U svojstvu neobaveznog slušaoca Filozofskog fakulteta (odseka za fiziku i matematiku), posećivao je predavanja iz analitičke geometirje, kao i vežbe iz eksperimentalne fizike kod docenta Domalipa. Imao je tri ujaka i sva trojica su mu slala novac za završetak studija. Ne dobivši diplomu ni u Pragu, formalno nedoučen, Tesla je napustio grad na Vltavi.
   Ostavši bez novca, Tesla piše ujaku Paji Mandiću, austrijskom majoru u Budimpešti, da ga tamo zaposli. Ujak mu nalazi posao i Tesla napušta Prag. Pajin prijatelj inženjer Puškaš postavio ga je januara 1881. godine na mesto upravnika u telefonskoj centrali.
   „Znanje i praksa koje sam stekao u toku ovog rada bilo mi je od velike vrednosti i ovo upošljenje dalo mi je mogućnosti za upražnjavanje mojih pronalazačnih sposobnosti.”

ČAROBNJAK SVETLOSTI
U želji da dostojno obeleži 150 godina od rođenja slavnog naučnika Nikole Tesle, univerzalnog genija poput Arhimeda i Leonarda da Vinčija, Ibarske novosti" objavljuju "Traganja i beleške" - Nikola Tesla svetski genije, čiji je autor Slavković Milomir, profesor elektrotehnike u penziji.
   Ove beleške su posvećene životu, delu i vremenu Srbina iz Like, čarobnjaka svetlosti, oca elektrotehnike, predhodnika savremene elektronike, Nikole Tesle, čije je slavno ime uklesano u "Holu slave" Vašingtona, među pedeset najzaslužnijih ljudi naše planete Zemlje.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

KAMPANJA UNICEFA: MOJA ŠKOLA - ŠKOLA BEZ NASILJA - piše Bojana Milosavljević
Ka sigurnom okruženju za decu

    • Velika kampanja svetske organizacije Unicef u nas prerasta u nacionalnu • U program čiji je cilj sprečavanje i smanjenje nasilja nad i među decom i mladima u školama Srbije, uključeni su: ministarstva prosvete i sporta, zdravlja, kao i Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, Savet za prava deteta i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja • Za 50 škola obezbeđena su sredstva iz lokalnih zajednica, a za ovaj program konkurisalo je 112 • Realizacija započela prošlog meseca i trajaće do kraja godine • Tri škole iz Beograda i jedna iz Sremske Mitrovice sprovode ovaj program u „pilot fazi" • Kraljevo za sada ima samo tri mentora, spremna da obučavaju učesnike ove kampanje

    Poslednjih godina zabrinjavajući porast nasilja nad i među školskom decom i omladinom zahteva hitno i delotvorno angažovanje čitave države. Bez precizne statistike o broju ekscesa, vrstama i posledicama, nasilje u školskom okruženju je alarmantan oblik stanja društva. Program „Moja škola - škola bez nasilja" pokrenuo je u Srbiji Unicef, uz obavezu lokalnih zajednica da ga, ukoliko na konkursu prođu, finansiraju same.
Marina Ocokoljić, psiholog u Osnovnoj školi „Četvrti kraljevački bataljon", sa još dvoje kolega, Vesnom Šaponjić i Vladanom Seizovićem, prošla je obuku za mentora (ili tim-trenera) ove kampanje, za slučaj da u narednom konkursnom roku neka od škola sa našeg područja ispuni uslove za uključenje u ovu preko potrebnu akciju.
- Po definiciji - kaže Ocokoljić - nasilje je svaki oblik agresivnog ponašanja osobe prema drugoj osobi, sebi ili imovini, a po rasprostranjenosti i vremenskom trajanju ono je univerzalna pojava. Javlja se, dakle, kroz čitavu istoriju ljudskog roda.
Bez iluzija da se nasilje kao opšta pojava može iskoreniti, pa tako i među decom i mladima, naš sagovornik ističe sistemske promene i zakonske akte koji prethode Unicefovoj akciji i znače neposrednu podršku. Tako je nacionalni plan Akcije za decu, sa ciljem stvaranja škole po meri deteta, usvojen početkom 2004. godine, a prošle Porodični zakon i Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Na pitanje otkuda ovakav pristup problemu nasilja među mladima, Marina Ocokoljić pojašnjava:
- Ideja za ovaj projekat, prvi put sistematizovan i celovit, nastala je iz samog snimanja potreba i stanja našeg društva. Sakupljena su iskustva iz različitih zemalja, ali nisu doslovce prepisana, nego su u obzir uzete naše specifičnosti. Program su sačinili vrlo stručni timovi, koji imaju dugogodišnje iskustvo sa decom, nastavnicima, roditeljima, koji su, dakle, izraziti praktičari.
Kampanja je, podseća sagovornica, krenula sredinom prošle godine. Zanimljivo je da je promoter u Srbiji bivši košarkaš Aleksandar Đorđević, čija je oproštajna utakmica jula 2005. godine bila posvećena projektu „Škola bez nasilja". Saša i dalje aktivno učestvuje u promovisanju ove akcije i prikupljanju sredstava.

SEDAM VAŽNIH KORAKA
Čitava akcija realizuje se u sedam faza, a po završetku, decembra ove godine, kontinuitet mora da se nastavi. Škole koje učestvuju već su formirale školske timove, sastavljene od direktora, stručnih saradnika, zainteresovanih nastavnika, predstavnika nenastavnog osoblja, roditelja i predstavnika lokalne zajenice. Uporedo sa ovim timovima, formiraju se i, takozvani, „vršnjački timovi". Učenici viših razreda imaće svoje predstavnike u takvom timu, a dva će biti izabrana za školski tim i smenjivaće se periodično, tako da će svi biti „delegirani" u ekipu starijih.
Osim celog kolektiva, saglasnost za sprovođenje ovog programa obavezno daju i svi organi škole: školski odbori, saveti roditelja i učenici:
- Sve ovo potrebno je - naglašava tim-trener Marina Ocokoljić - zbog pravog efekta akcije, a program je u interesu dece, pa ne može da se dozvoli da ona budu iskorišćena za nekakvu manipulaciju, tek da bi se zadovoljila forma. Naprotiv, posle njihove saglasnosti, sama deca pokreću inicijativu, daju predloge i zajedno sa odraslima učestvuju u realizaciji onoga što su započeli. Dakle, prvi nivo je informativni, a krajnji je ostvarenje postavljenih zadataka.
U ovom programu svi učesnici imaju obaveze. Unicef ga je osmislio, formirani su stručni timovi, završena obuka tim-trenera (mentora), štampani su promotivni i edukativni materijali. Obaveza škole je da obezbedi uslove za realizaciju (prostor, umnožavanje materijala, dokumentovanje čitavog procesa). Mentor daje podršku školskom timu i svim ostalim učesnicima akcije, ali je propisano da te dužnosti ne obavlja u školi u kojoj je zaposlen. On ima dvostruku ulogu: učesnik je, ali i posmatrač u projektu. Školski tim pored detaljnih zadataka ima obavezu da ostvari partnerski odnos između lokalne zajednice i same škole. Uz „internu mrežu", unutar samog kolektiva - učesnika u ovoj akciji, praviće se i „eksterna", sa ljudima i institucijama iz okruženja. Sve ovo da se problem nasilja bolje uočava i rešava.
O glavnom cilju cele kampanje Marina Ocokoljić, pored ostalog, kaže:
- On je vrlo realan: da se spreči i smanji nasilje nad i među decom i mladima u školama u Srbiji, a ne da se iskoreni, jer je to, praktično, nemoguće. Ono je uvek prisutno, a razlikuje se po vrsti i meri, trenutnim uslovima u okruženju. Kod nas je u poslednjih petnaestak godina, usled društvenih potresa i raslojavanja, nasilje, nažalost, našlo prilično plodno tle. Ovaj program želi da destruktivnom nametne konstruktivno, da deca nauče komunikacijske veštine kojima bi se izbegao konflikt, a naučilo uvažavanje i sebe i drugih.
Stručnjaci koji se bave ovim problemom uglavnom se slažu da se o nasilju u školama do sada govorilo i reagovalo u ekscesnim situacijama. Unicefov program ga postavlja „na duže staze", kao, pre svega, edukativan i preventivan. Škole koje prihvate ovu akciju obavezuju se da je sprovode i ubuduće. Koliko će školskih kolektiva u Srbiji biti obuhvaćeno ovakvom kampanjom, zavisi od materijalnih sredstava koje treba da obezbedi lokalna zajednica ili sama škola.

PRIZNANJE I NATPIS
Pošto jedna škola tokom akcije prođe svih sedam faza, završni korak jeste istraživanje - da li je učenici, nastavnici i roditelji procenjuju kao sigurno i bezbedno mesto. Ukoliko se to potvrdi, osim Unicefovog certifikata, škola dobija i pločicu koja se ističe na vidnom mestu i koja potvrđuje da je ta obrazovna ustanova ušla u sistem škola bez nasilja. Ovakva ocena doprineće i boljem rangiranju tog kolektiva.



MINISTAR PROSVETE I SPORTA U KRALJEVU
Sastanak sa direktorima škola

    Ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović danas će posetiti Kraljevo i u 12 časova održaće sastanak sa direktorima škola sa područja opštine Kraljevo.
Razgovaraće o aktuelnim problemima u prosveti.
Sastanak će biti održan školi ,,IV kraljevački bataljon".




HUMANITARNI KONCERT - piše Ivan Rajović
Deca Ušća za Jelenu

   Humanitarni koncert pod nazivom „Deca Ušća za Jelenu" održan je prošle subote u Domu kulture „Studenica" u Ušću. Prikupljeno je oko dvadeset hiljada dinara, za pomoć Jeleni Petrović. Ovaj humanitarni koncert je nastavak inicijative KUD-a Železničar.
   Učešće na ovom koncertu uzeli su KUD „Studenica" iz Ušća, folklorna grupa OŠ „Jošanička Banja", folklorna grupa OŠ „Stefan Nemanja" iz Studenice, OŠ „Milun Ivanović" iz Ušća, predškolska ustanova „Plavi čuperak" iz Ušća, a od gostiju prisutni su bili folklorna grupa OŠ „Vuk Karadžić" iz Ribnice i KUD „Mladost" iz Oplanića.
   Svojim novčanim prilozima pomogli su i meštani Jošaničke Banje, što pokazuje da humanost ne poznaje granice. Bio je prisutan veliki broj ljudi, koji su uz pesmu i igru, iskazali svoju humanost. Koncert je organizovao Crveni krst iz Kraljeva.


TALENTI: RADOMIR ĐOKOVIĆ IZ „ČETVRTOG KRALJEVAČKOG BATALJONA" - piše Bojana Milosavljević
U čudesnom svetu fizike

   Sa neverovatnom prirodnošću i lakoćom Radomir Đoković, sadašnji maturant Osnovne škole „Četvrti kraljevački bataljon", priča o svojim mladićkim preokupacijama. Povod za susret je njegov odlazak na savezno takmičenje iz fizike, koje bi trebalo da se održi u Vranju, krajem maja. Pravo da zastupa Kraljevo, ali i neke okolne gradove na ovoj velikoj smotri (očekuje se više od 50 takmičara iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske), Radomir je stekao posle dobrog plasmana na Republičkom takmičenju u Užicu, održanom 1. aprila.
- Nisam baš bio zadovoljan rezultatom u Užicu - kaže ovaj daroviti mladić - jer mi se prvi put desilo da napravim neke ,,početničke" greške. Takođe mi je žao što se jedna devojčica iz Kraljeva nije plasirala za savezno takmičenje. Bila je odmah „ispod crte”.
   Tako će Radomir, jedini predstavnik Kraljeva, pokušati da izbori mesto u petočlanom saveznom olimpijskom timu iz fizike, jer će ovo međunarodno takmičenje uslediti ubrzo posle saveznog.
   Sudeći po ovom momku, o fizici nema šta mnogo da se pita. Kaže za sebe da je, verovatno, talentovan, čim sa tolikom lakoćom shvata gradivo iz fizike, ali i iz matematike („Sve pamtim na času"). U nižim razredima uspešno se takmičio iz matematike. Fizici se okrenuo u šestom. Te i naredne godine pobeđivao je na okružnim smotrama, da bi sada, kao maturant, dospeo do najvišeg ranga.
   Radomir je uvek bio odličan đak. Najviše voli prirodne nauke, pa će u junu sigurno biti kandidat za matematičko odeljenje Gimnazije u Kraljevu. Tokom ovog razgovora sa poštovanjem i ljubavlju pominje svoju profesorku fizike Vinku Stanišić, kao zaslužnu za njegovo znanje i rezultate, ali i razrednog starešinu, nastavnika biologije Rada Lazovića („Nema boljeg razrednog na celom svetu").
   Van škole, ovaj dečko je posebno aktivan. Košarka mu je najdraža preokupacija, mada sada miruje, zbog povrede kolena na skijanju. Uspeo je čak da položi sudijski ispit i već deli pravdu na košarkaškom terenu. Pitamo ga - kakvo mu je prvo iskustvo:
- Sudio sam kadetima i bio sam pomalo zbunjen, ali posle su mi stariji rekli da je to normalno u početku.
   Osim prirodnih nauka i sportova, Radomira i te kako interesuje i muzika. Naučio je da svira na gitari, uz malu pomoć tate i druga koji ima svoj „bend". Nema sumnje da je ovaj momak pametno rasporedio sve svoje vreme. I tako, sve dok ne stigne do studija elektrotehnike, za koje se već sada čvrsto opredelio.


PRIZNANJE NAŠIM SLIKARIMA
Popovići na uskršnjoj aukciji oslikanih jaja

   • Dobrotvorna aukcija oslikanih uskršnjih jaja, sa koje će prihod u potpunosti biti opredeljen kao pomoć odeljenju za decu Opšte bolnice u Požarevcu

Ovih dana je na adresu mlade kraljevačke slikarke Aleksandre - Sanje Popović i njenog oca Pavla Popovića stigao dopis Rotari kluba iz Požarevca, koji je potpisao predsednik dr Miodrag Čudomirović. U ovom zanimljivom pismu, koje je istovremeno i svojevrsno priznanje našim umetnicima, traži se da se oni, kako se kaže, sa vrednostima svog talenta i umetničkog senzibiliteta uključe u akciju koju organizuje ovaj klub. Reč je o dobrotvornoj aukciji oslikanih uskršnjih jaja, sa koje će prihod u potpunosti biti opredeljen kao pomoć odeljenju za decu Opšte bolnice u Požarevcu.
Domaćin aukcije i njen glavni animator biće Nikola Kusovac, jedan od najvećih stručnjaka u ovoj oblasti. Jaja su od drveta, na prigodnom postolju, visine oko 30 centimetara i proporcionalne veličine.
Pavle Popović, koji je već decenijama prisutan na likovnoj sceni Kraljeva i Srbije, dobro je poznat ljubiteljima slikarstva, a naročito akvarela. Njegova kćerka Aleksandra - Sanja Popović, koja je krenula očevim stopama i danas, kao nekada Pavle, predaje umetnost u Gimnaziji, polako ali sigurno stvara sopstveno umetničko ime i zauzima sve značajnije mesto u svetu slikarstva, čemu u prilog ide i poziv za ovogodišnju uskršnju aukciju u Požarevcu.


U IZDANJU “KOLEKCIJE KOŠANIN” - piše Ivan Rajović
Knjiga i CD „Svet zna ko je Tesla“

   U godini jubileja Nikole Tesle, u izdanju „Kolekcije Košanin", ovih dana je objavljen multimedijalni materijal posvećen najvećem naučniku svih vremena i jednom od najvećih Srba, pod nazivom „Svet zna ko je Tesla". Autor Momir Bradić je pripremio dramaturgiju za scenski prikaz, sačinjenu od slika iz života genija iz Smiljana, tekstova njegovih savremenika, poetskih zapisa inspirisanih stvaralaštvom ovog uma, koji traje u „svakoj žarulji, munja obasjanju, svetleći dok se formula sazvežđa ne sračuna".
Kroz multimedijalni prikaz Bradić prati najznačajnije trenutke iz biografije i stvaralaštva Nikole Tesle, razmišljanja o suštini i tajni ovoga stvaraoca, u literarnoj formi, koja u isto vreme predstavlja i „Prilog" za dramski igrokaz. Izdanje je upotpunjeno i nadahnutim dramatičnim kazivanjem zabeleženim na CD-u.
   Svojom intuitivnom prirodom Tesla je inspiraciju nalazio u pesničkom stvaralaštvu. Za njega je nauka velika i verna boginja, mogućnost da se upozna tajna stvaranja. Poznavalac prirode, razgovara sa munjama i elektricitetom. Pri tome, glavno čulo je zapravo um, koji je jedina prava mera stvarnosti. Podario je čovečanstvu sistem naizmeničnih struja, uneo svetlost u najudaljenije krajeve sveta; ostvario prenos elektriciteta na daljinu, tvorac je sistema za bežično upravljanje, „on silazi u utrobu zemlje da bi izvadio njeno skriveno blago i oslobodio, na svoju korist, njenu ogromnu zarobljenu energiju. On osvaja mračne dubine okeana i azurne visine neba. On zaviruje u najskrivenije kutke i skrovišta molekularne strukture i otkriva svome pogledu beskrajnio udaljene svetove".
   Momir Bradić, kako između ostalog u predgovoru kaže slikar Milan Đokić, u godini jubileja Nikole Tesle, stvara slojevito delo - knjigu, o naučniku briljantnog uma, o sjajnoj imaginaciji koja i danas fascinira svojom enigmom.