Kosovo i Metohija jesu zavetna zemlja na kojoj je srpski narod sebe obručio Hristu
Ukrajinci kupili Fabriku vagona
Stanari hoće uređeno parkiralište i zeleni pojas, investitor javne garaže
Sto dana predsedniku opštine
Odmenjska voda osvaja svet
Bolnica bliska idealnom modelu
„Pauk” u mreži pravosuđa
Nezakonitom prodajom placa oštetio fabriku za više od 600.000 evra!
Stimulacije i otpremnine
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal

IZVODI IZ VASKRŠNJE POSLANICE
Kosovo i Metohija jesu zavetna zemlja na kojoj je srpski narod sebe obručio Hristu

   Vaskrsenje Hristovo doživljavamo, draga naša duhovna deco, kao javljanje večne svetlosti koja prosvetljuje ne samo ljudske duše, nego i celu tvorevinu.
   ,,Danas se sve ispuni svetlošću, nebo i zemlja i podzemlje", pevamo u vaskršnjoj himni. Prva sedmica po Vaskrsenju sva je prožeta svetlošću, zbog čega se i zove Svetlom Sedmicom: sva je obuhvaćena slavom Vaskrsenja i slavi se kao jedan dan. Ova večna svetlost se kroz živi organizam Crkve prenosi na život svih nas, na sve naše misli i dela, tako da živimo novim životom.
   Istovremeno smo duboko svesni bolne istine savremenog sveta da mladi u velikom broju postaju žrtve narkomanije, lažnih spasitelja i dušegubnih učenja i da se često lišavaju srećne mladosti i radosti života. Najgore je od svega što se bogomrski greh čedomorstva i dalje širi u našem narodu i što se bezumno narušava svetost porodičnog života i zajedništva. Zabrinjavajuće široke razmere duhovne i moralne krize i biološkog propadanja skoro svih hrišćanskih naroda - a među njima, nažalost, i našeg, srpskog naroda - nisu samo posledica ekonomske nesigurnosti i društvenih poremećaja nego, pre svega, otuđenosti od Boga ljubavi i od Crkve, koja blagodaću Svetoga Duha utemeljuje i osmišljava večno zajedništvo među ljudima...
   ...U ovim krsto- vaskrsnim danima najdublje sastradavamo sa našom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji. Oni vekovima, a posebno u nekoliko poslednjih godina, prolaze kroz teška stradanja i svakodnevna raspeća, u neizvesnosti očekujući političke odluke od kojih će zavisiti njihova budućnost i budućnost njihove dece. Njima evanđelski poručujemo da posle raspeća dolazi vaskrsenje i da radosti novog života nema bez pogrebenja iz koga izvire život u Hristu Gospodu. Pozivamo ih da ostanu verni predanju svetoga Kneza Lazara i opstanu na svojim ognjištima bez obzira na sve pretnje od ljudi zaslepljenih mržnjom. Kosovo i Metohija jesu zavetna zemlja na kojoj je srpski narod sebe obručio Hristu i ušao u sveštenu zajednicu Naroda Božjeg. Molimo se Bogu da ubrzo daruje Svoj mir stradalnom Kosovu i Metohiji kroz međusobno razumevanje srpske i albanske zajednice i uz primenu opšteprihvaćenih načela koja svakom čoveku jemče život, mir, slobodu i dostojanstvo.
Izražavamo veliku radost i blagodarnost Vaskrslom Gospodu što je Blaženjejši Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski G. Jovan oslobođen iz mračne tamnice, a naročito što je poniženje Hristovo dobrovoljno primio i časno ga podneo žrtvujući se za uklanjanje raskola između braće po veri. Sa nadom i strpljenjem pozivamo i raskolom odvojenu braću da jedinstvo Crkve stave iznad svih zemaljskih ciljeva i da izađu iz tamnice raskola na svetlost kanonskog i evharistijskog jedinstva Crkve u Hristu Vaskrslome, Pobeditelju smrti i svakog razdora.
   Sa očinskom ljubavlju pozivamo našu pravoslavnu braću i sestre u Crnoj Gori i sve ljude dobre volje da sačuvaju međusobni mir i slogu uoči i posle predstojećeg referenduma. Istovremeno podsećamo da pravoslavna vera čuva i izgrađuje slobodu svake ličnosti, a isto tako širi jedinstvo među ljudima i narodima; sloboda i opšte ljudsko i bratsko dobro nigde se ne može graditi, a naročito u Njegoševoj Crnoj Gori, pritiskom na ljudske savesti, mitom i sejanjem straha, nego slobodnim izjašnjavanjem sa punom odgovornošću za budućnost svoga potomstva.
Draga deco duhovna u rasejanju, radost ovoga Praznika objedinjuje nas sa svima preko svih zemaljskih daljina. Radujte se uvek u svojoj svetoj Crkvi, jer vas ona najdublje povezuje i sa nebeskom i sa nezamenljivom zemaljskom otadžbinom. Budite dobri građani država u kojima živite, a verni i aktivni članovi svoje Crkve! Negujte svoj srpski jezik! To je jezik vaših predaka i jezik srpske kulture i duhovnosti, a pre svega jezik našeg liturgijskog slavoslovlja.
   Svedočeći u radosti svete vere pravoslavne da nas ništa ,,ne može odvojiti od ljubavi Božje", koja večno obnavlja i naše neuništivo zajedništvo, čestitamo vam, draga deco duhovna, ovaj Praznik nad praznicima, uz najlepši pozdrav:
Hristos Vaskrse - vaistinu Vaskrse!

NAKON GOTOVO TRI GODINE PRIVATIZOVANO NAJSTARIJE KRALJEVAČKO PREDUZEĆE - piše Rajko Sarić
Ukrajinci kupili Fabriku vagona

   • Fabrika vagona prodata za 200.000 evra ukrajinskom ,,Dombasu” iz Donjecka, koji u osam zemalja sveta zapošljava oko 140.000 radnika • Investiciona ulaganja u narednih pet godina vredna šest miliona evra, a radnicima će biti nadoknađeni neisplaćeni lični dohoci od 227 miliona dinara

   Jedan od ključnih privrednih subjekata u Kraljevu, Holding kompanija Fabrika vagona, konačno je ovih dana dobila novog vlasnika. Kupac 70 odsto kapitala, procenjenog na 579.156.213,57 dinara, jeste Udruženi savez ,,Dombas” iz Ukrajine.
S obzirom na to da i predstavnici lokalne samouprave i menadžmenta privatizovane Kompanije zadovoljno trljaju ruke, izgleda da je, posle tri produžena privatizaciona postupka, nađen strateški partner koji svima odgovara. Odnosno, partner koji je prihvatio sve finansijske obaveze, a one su povelike, uz garanciju proširenja obima proizvodnje i otvaranja novih radnih mesta.
Prodaja Fabrike vagona je početak privrednog oporavka Kraljeva, smatra opštinski menadžer mr Jovan Nešović, i u prvi plan ističe mogućnost zapošljavanja novih 500 radnika, uglavnom proizvodnih zanimanja, kojih je na evidenciji ovdašnje Filijale za zapošljavanje mnogo.

NOVA RADNA MESTA
- Nova radna mesta su za lokalnu samoupravu najznačajniji segment privatizacije FVK, jer nijedan privredni subjekt nije u mogućnosti da za kratko vreme, u periodu od dve ili tri godine, zaposli nekoliko stotina novih radnika. Vagoni iz Kraljeva ponovo će ,,trčati” prugama širom Zapadne Evrope, ali i šire, u Iranu, Kongu i još nekim zemljama - rekao je Nešović na konferenciji za novinare u Fabrici vagona, kojoj su prisustvovali još i generalni direktor Rodoljub Maričić i zamenica predsednika Samostalnog sindikata ove fabrike Silvana Andrić.
Na logično pitanje zašto je fabrika tolikog značaja i kapaciteta prodata za svega 200.000 evra, generalni direktor kaže da je resorni ministar formirao posebnu komisiju za pregovore sa ,,Dombasom” kao jedinim potencijalnim kupcem, pri čemu cena nije bila predmet pregovora, jer je kapital preduzeća negativan, odnosno preduzeće je duži niz godina poslovalo sa velikim gubitkom.
- U takvim uslovima bilo je nemoguće tražiti veću cenu - kaže direktor Maričić i dodaje da je kupcu u ,,amanet” ostavljen i dug fabrike od sedam miliona evra.

BEZ OTPUŠTANjA RADNIKA
Tu je, mora se napomenuti, i nvesticioni program, koji je kupac takođe prihvatio, od 6.454.000 evra, i socijalni program, u okviru koga su, pored osnovnih, prihvaćene i dodatne obaveze.
- Kupac se obavezao da naredne dve godine neće biti otpuštanja radnika, tri godine će se poštovati sadašnji kolektivni ugovor i cena rada, dok bi u narednih pet godina Fabrika trebalo da ostvari kontinuiran rast proizvodnje. Kupac će, takođe, u naredne dve godine isplatiti sva zaostala dugovanja za lične dohotke i regres kako sadašnjim, tako i radnicima koji su u fabrici radili od 2000. do 2003. godine. Potraživanja po ovom osnovu su 227.000.000 dinara - kazala je Silvana Andrić, predstavnik jedinog sindikata koji deluje u FVK.
Ako se ukaže potreba za novim socijalnim programom, odnosno otpuštanjem radnika, ili radnici sami budu želeli da napuste preduzeće, prve dve godine nakon privatizacije novi vlasnik će ponuditi sto do tri stotine evra po godini staža. Trenutno je kvalifikaciona struktura zaposlenih u ovoj fabrici nepovoljna, jer je, kroz socijalni program, 2003. godine preduzeće napustio veliki broj kvalifikovanih majstora, tako da je među sadašnjim radnicima najviše administracije. S obzirom na to da je ,,Dombas” planirao otvaranje novih radnih mesta i godišnju proizvodnju od 1.000 vagona, sadašnja ,,režija” će imati punu uposlenost posle višegodišnjeg ,,odmora”.

HILjADU VAGONA GODIŠNjE
U najboljem periodu, kada je zapošljavala oko 4.500 radnika, FVK je godišnje na tržište plasirala oko 1.100 vagona. Raznih cisterni i specijalnih vagona proizvela je oko 35.000 komada, od čega je izvezla više od 18.000. Trenutno, pored reparacije vagona za potrebe srpske železnice, među značajnijim ugovorima Fabrike vagona je i ugovor o proizvodnji 50 vagona za Iran, a očekuje se i pozitivan ishod razgovora u Kinšasi o 120 vagona za potrebe Konga.
Kupac iz dalekog Donjecka, za 200.000 evra, pored osam zavisnih preduzeća, koja posluju u okviru Holding kompanije, smeštenih u fabričkom krugu površine 46 hektara, sa 840 zaposlenih radnika, kupio je i zgradu stare Tehničke škole i sportske terene FK ,,Sloga” i RK ,,Metalac”. Još početkom privatizacionog procesa Fabrika vagona je Spomen park žrtvama fašističkog terora 1941. godine poklonila lokalnoj samoupravi kako bi se izbegla bruka eventualnom prodajom fabrike nemačkom partneru.
- Na lokalnoj samoupravi je da sa novim vlasnikom, koji će krajem maja potpuno preuzeti Kompaniju, pronađe najbolje rešenje kad je reč o terenima ,,Sloge” i ,,Metalca”. Tehnička škola je pokrenula sudski spor, tako da je danas nemoguće prognozirati konačan ishod - tvrdi Maričić i napominje da iz uprave ,,Sloge” niko nije tražio nikakve razgovore o sudbini stadiona koji je na zemljištu HK FVK.
,,Dombasu” su posebno interesantni programi procesne opreme i livnica, tim pre što FVK ima sve odgovarajuće certifikate za proizvodnju i izvoz u zemlje Evropske unije. Inače, ,,Dombas” u osam zemalja sveta zapošljava oko 140.000 radnika, u 2004. godini ostvario je ostatak dohotka od 148 miliona dolara.

UPIS AKCIJA
Od ukupno 560.925 akcija (svaka vredna 1.000 dinara), kupcu Fabrike je pripalo 410.000. Fabrika vagona će 15 procenata (84.138 akcija) besplatno podeliti zaposlenim radnicima i svojim penzionerima. Javni oglas za upis akcija biće raspisan 3. maja i trajaće do 24. maja, posle čega će biti održana izborna Skupština akcionara i izbor novog menadžmenta fabrike.
Preostalih 15 odsto akcija biće uneto u privatizacioni registar i emitovano na tržištu hartija od vrednosti.

VIŠE OD 150 VLASNIKA STANOVA I LOKALA NA LOKACIJI „KEJ” TRI GODINE (BEZ)USPEŠNO SE BORE PROTIV URBANISTIČKIH MAHINACIJA - piše Dragan Vukadinović
Stanari hoće uređeno parkiralište i zeleni pojas, investitor javne garaže

   • Ni posle više od osam godina od prvih useljenja u stanove na Lokaciji „Kej” u nesuđenoj Milutinovoj ulici, nekoliko stotina stanara i dalje gazi po blatu u najužem centru grada, jer niti je dvorišni prostor uređen, niti je (nepostojeća) ulica asfaltirana • Investitori bi da grade podzemne garaže, ali se ne odustaje ni od javne garaže na nekoliko spratova, u zatvorenom prostoru između stambenih zgrada, do samih prozora stanova • Stanari spremni i na blokadu ovog dela grada

   Već više od tri godine traje ogorčena borba oko 150 vlasnika stanova i lokala u poslovno-stambenom bloku zgrada na uglu ulica Hajduk Veljkove i Četvrtog kraljevačkog bataljona (poznatiji kao Lokacija „Kej”) da ostvare svoja prava i konačno se reši problem uređenja prostora unutar tog bloka.
Naime, Javno preduzeće za stambene usluge „Kraljevo” (JSP), čiji je osnivač opština Kraljevo, kao investitor izgradilo je stambeno-poslovne objekte koji su i ranijim Detaljnim urbanističkim planom (DUP) i sadašnjim Planom detaljne regulacije (PDR), predviđeni na ovoj lokaciji. I posle više od osam godina od kad su se uselili prvi stanari, ostala je neizvršena obaveza investitora da uredi parking i zeleni prostor ovog bloka. Tu obavezu investitor uporno izbegava i pokušava da izigra i samim tim izigra i prava vlasnika stanova i lokala. Zahtevi i apeli upućeni kako investitoru, tako i lokalnim i republičkim organima, da se ovaj problem reši i da se stanarima omogući normalan život i rad, do sada nisu dali rezultate, osim što se prilikom donošenja novog PDR odustalo od planirane višespratne javne garaže na tom prostoru.

PETICIJA
Hronologiju ovog, najnovijeg, a dugotrajnog zalaganja stanara ovog elitnog bloka u najužem centru grada, koja nagoveštava otvaranje još jedne urbanističke afere u Kraljevu, novinaru „Ibarskih novosti” saopštavaju stanari Lokacije „Kej” i nezvanični predstavnici 150 vlasnika lokala i stanova: prof. dr Vladan Karamarković, donedavno načelnik Raškog okruga, Dragan Vukadinović, bivši direktor Javnog preduzeća za stambene usluge „Kraljevo”, dr Predrag Milenković, advokat Rade Gobeljić i inž. Zoran Dimitrijević, zaposlen u JKP „Vodovod”, koji je pre više od tri godine bio inicijator za akciju sprečavanja tadašnjeg pokušaja izgradnje višespratne garaže na toj lokaciji...
Prema poslednjim saznanjima, JSP planira da pravo korišćenja građevinskog zemljišta koje se nalazi na prostoru unutar ovog bloka zgrada prenese preduzeću „Deming” iz Kraljeva i tako ponovo pokuša da izbegne svoje obaveze. Tako, Upravni odbor JSP je već doneo odluku o prenošenju prava korišćenja bez naknade, a istovremeno je JSP tražilo od Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti da svojim rešenjem utvrdi da je to javno preduzeće korisnik svih katastarskih parcela na ovom prostoru, koje su inače ranije eksproprisane u korist opštine Kraljevo, a za potrebe ovog javnog preduzeća. Očigledna je namera da se umesto uređenog prostora u skladu sa PDR, koji na ovom prostoru predviđa izgradnju parternog blokovskog parkirališta, gradi još jedan objekat čija namena za sada nije poznata.
Ovo je deo peticije koju je početkom marta (6. mart) potpisalo svih 150 vlasnika stanova i lokala na Lokaciji „Kej” i dostavilo predsedniku opštine Kraljevo i predsedniku Skupštine opštine Kraljevo. U peticiji se navodi i da je JSP sprečilo i realizaciju izgradnje dela Ulice Veljka Vlahovića (nesuđena Milutinova ulica) pored bloka, što je bilo predviđeno Programom uređenja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2005. godinu, jer je u toku 2004. u vreme donošenja novog PDR, prodalo pravo korišćenja jedne parcele na trasi ove ulice nekom još uvek nepoznatom fizičkom licu.
Obraćajući se čelnicima opštine, u peticiji se podseća da je prvenstvena dužnost organa vlasti da štite interese građana, a ne da povlađuju građevinsko-finansijskom lobiju i interesima pojedinaca, te da preduzmu mere iz svoje nadležnosti i da reše problem privođenja nameni „sporne” lokacije, poštujući zakonske odredbe koje se odnose na planiranje i izgradnju i raspolaganje imovinom koja je u državnoj svojini.

POKLANjANjE PRODATOG
U protivnom, navodi se u peticiji, pogodovali biste prevarnom postupanju i teškom oštećenju prava i interesa više od 150 vlasnika stanova i lokala koji žive i rade na ovom prostoru. A prevarno postupanje se ogleda u tome što su vlasnici dovedeni u zabludu prilikom kupovine stanova i lokala na ovoj lokaciji prikazivanjem od strane investitora gradnje (JSP) da će u skladu sa regulacionim planom dvorišni prostor biti uređen kao parterno parkiralište, sa podzemnim blokovskim skloništem, za čiju izgradnju su troškovi uračunati u cenu prodatih stanova i lokala, pa su čak uračunati i troškovi izgranje ulice (Milutinove), koja ni do danas (osam godina po useljenju prvih zgrada) nije izgrađena, a sad se pokušava da se ta lokacija još jednom unovči.
Precizno, stanari traže da se bez odlaganja smene predsednik i članovi Upravnog odbora i direktor JP za stambene usluge „Kraljevo” i na njihova mesta da se imenuju druga lica koja neće kršiti propise, izigravati prava i interese građana i opštine i svoje interese stavljati ispred opštih interesa. Potom, da se onemogući svaki vid raspolaganja građevinskim zemljištem u urbanističkom bloku 3.1b Plana detaljne regulacije centra grada Kraljevo i da se preduzmu sve neophodne mere da se taj prostor uredi u skladu sa Planom, te da se ispita kako je za objekat „Blok B” (gde je investitor gradnje bilo JSP, a izvođač preduzeće „Deming”) izdata upotrebna dozvola bez uređenja dvorišnog prostora unutar bloka zgrada, za koji je odobrena fazna gradnja sa obavezom da uređenje prostora bude uslov za izdavanje upotrebne dozvole za objekat „Blok B”, a po potrebi da se preduzmu i adekvatne mere ukoliko se radi o zloupotrebi ovlašćenja. I, kao četvrti zahtev, da se ispita zakonitost raspolaganja pravom korišćenja građevinskog zemljišta u državnoj svojini od strane JP za stambene usluge „Kraljevo” i da se preduzmu mere da se svi nezakoniti ugovori ili odluke ponište.
U peticiji se takođe navodi, a sagovornici „IN”-a su to i ponovili, da su, ukoliko u najkraćem roku ne budu realizovani navedeni zahtevi, stanari čvrsto rešeni da preduzmu i radikalne korake, da po svaku cenu i ne birajući sredstva spreče dalje nezakonite postupke kojima je izloženo 150 porodica, kao i da preduzmu sve raspoložive mere u ostvarenju svojih prava.

GARAŽE DO SAMIH PROZORA
Sve je počelo još pre više od tri godine (30. mart 2003), kada su stanari tada useljenih zgrada opštinskoj Komisiji za planove uputili zahtev za obustavljanje postupka izmene Plana detaljne regulacije za blok 33 centra grada i svih aktivnosti na omogućavanju izgradnje javne garaže. A povod za reagovanje stanara praktično je bila zamisao da se na tom prostoru veličine oko 20 ari, sa zidovima udaljenim svega oko pet metara od prozora stanova, izgradi javna garaža sa podrumskim prostorijama u vidu javnog skloništa, prizemljem i najmanje dva visoka sprata, koji bi dosezali do četvrtog sprata stambenih zgrada.
- Prevarno postupanje se ogleda u tome što su vlasnici dovedeni u zabludu prilikom kupovine stanova na ovoj lokaciji prikazivanjem od strane investitora - Javnog preduzeća za stambene usluge, da će, u skladu sa regulacionim planom, dvorišni prostor biti uređen kao parterno parkiralište sa podzemnim blokovskim skloništem, za čiju izgradnju su troškovi uračunati u cenu prodatih stanova, a sada se pokušava da se ta lokacija još jednom unovči prodajom prava na izgradnju javne garaže - podseća na to vreme Zoran Dimitrijević.
On tvrdi da je u vreme prodaje potencijalnim kupcima bila predočena mogućnost da se tu gradi javna garaža, većina sigurno ne bi kupula stan na toj lokaciji, a stanovi bi mogli da se na tržištu prodaju jedino ukoliko bi cena bila drastično smanjena.
- Teško oštećena prava i interesi - kaže Dimitrijević - ogledaju se ne samo u tome što bi se izgradnjom javne garaže upotrebna tržišna vrednost stanova na ovoj lokaciji smanjila najmanje za polovinu, već i u tome što bi se stvorila potencijalna ekološka bomba. Pravo je svakog čoveka da živi u nezagađenoj životnoj sredini. Izgradnjom javne garaže u neposrednoj blizini prozora velikog broja stanova, unutar bloka visokih zgrada koje sa tri strane potpuno, a sa četvrte potencijalno u velikoj meri zatvaraju taj prostor i onemogućavaju provetravanje, sa više stotina parking mesta na kojima će se neprekidno ispuštati velike količine otrovnih gasova iz automobilskih motora, direktno bi se ugrozili životi i zdravlje više stotina ljudi koji žive na ovom prostoru, a to se ne sme dozvoliti.
Mada je zahtev upućen na više adresa (od opštine i okruga do resornog ministarstva i samog premijera), jedini koji je pokazao razumevanje te 2003. godine za ovaj problem bio je predsednik opštine dr Radoslav Jović, koji je izričito zahtevao od organa opštinske uprave i nadležnih javnih službi da se do daljeg stopiraju sve aktivnosti na realizaciji izgradnje javne garaže.

KRIVIČNE PRIJAVE
Naši sagovornici ukazuju da je nedavno jednu delegaciju stanara Lokacije „Kej” primio aktuelni predsednik opštine dr Miloš Babić i dao im čvrsta obećanja da će sprečiti nezakonitost i u ovom slučaju i da će ceo predmet biti tema potanke analize opštinske vlasti. Tom razgovoru prethodio je i dopis (30. aprila) samom premijeru Koštunici o pojedinostima mogućeg drastičnog kršenja zakona, a u međuvremenu opštinski javni pravobranilac i načelnik Odeljenja za urbanizam odbili su da legalizuju transakciju o ustupanju bez naknade te lokacije od JSP preduzeću „Deming” za gradnju podzemnih garaža (ili javnog skloništa?) i parternog parkirališta.
Sagovornici „IN”-a takođe (opravdano) strahuju da bi i to bila samo prva faza (da se postave temelji) za gradnju spratnog objekta u skladu sa promenom političke klime u gradu... Ujedno postavljaju pitanje svrhe postojanja ovakvog Javnog preduzeća za stambene usluge koje drastično nastoji da krši zakon, a postavljaju i logično pitanje kako je uopšte mogla da se investitoru izda upotrebna dozvola objekta budući da praktično neuređenjem dvorišnog prostora investicija nije završena. Uz to i pitanje kako je JSP u „dogovoru” sa „Demingom” moglo da aminuje gradnju podzemne garaže (čitaj: skloništa) izbegavajući same stanare, koji su znatnim delom već platili uređenje tog prostora. Osim toga, stanari sumnjaju i u dobre namere investitora koji se posle toliko godina setio da investicija nije zaokružena, budući da nije izgrađeno javno sklonište i da sada hoće da to učini. Osim toga, sagovornici podsećaju i na činjenicu da ostali investitori nisu u obavezi da grade javna skloništa na drugim lokacijama u gradu, te da bi pod istim uslovima (kao poklon) Javno preduzeće za stambene usluge moglo da tu lokaciju ustupi javnom interesu građana i da u skladu sa obavezom i ekološkim pravilima na tom mestu uredi parterno parkiralište za potrebe stanara i zelene površine za igru više od stotinu mališana koji tu odrastaju. Oni najavljuju, ukoliko se ne odustane od nezakonitog nastojanja da se garaže ipak grade, da će stanari, osim podnošenja serije krivičnih prijava, posredstvom ovlašćene advokatske kancelarije, primeniti i drastičnije mere u zaštiti svojih prava, od blokade samog dvorišnog kruga do obustavljanja saobraćaja u čitavom gradskom jezgru.
Za sada, čitav postupak pokušaja nezakonitog delanja je stopiran, a stanari se u strahu pitaju do kada će to da traje i do kada će u samom centru grada, plaćajući doprinose za gradsko građevinsko zemljište najviše u opštini budući da se odnosi na ekstra zonu, da gacaju kroz blato i prolaze blatnjavom i samo na papiru postojećoj Milutinovoj ulici (sada nepostojećoj Ulici Veljka Vlahovića), dok građevinski mešetari u sprezi sa lokalnim moćnicima pokušavaju da realizuju svoju interesnu nameru...

KRIVIČNE PRIJAVE
Apel za sprečavanje nezakonitosti upućen je i 5. januara 2004, prilikom najavljene javne prezentacije Urbanističkog projekta za parcelizaciju tog dela užeg centra grada. Međutim, podseća na taj period Zoran Dimitrijević, javna prezentacija nije održana jer su stanari stambenih zgrada iz Ulice Veljko Vlahović sprečili i onemogućili takvu manipulaciju.
- Zbog sličnih manipulacija - kaže Dimitrijević - skupština stanara ovih stambenih zgrada je još 2003. godine podnela krivičnu prijavu protiv tada odgovornih lica u Direkciji za planiranje i izgradnju „Kraljevo” - Milutina Mandića i Ljubiše Pajovića i tadašnjeg načelnika Odeljenja za urbanizam Jelene Bekčić za krivično delo zloupotrebe službenog položaja.
On podseća i na činjenicu da je tada PGR-om bilo predviđeno da se grade tri javne garaže u užem delu grada, i to kod zgrade SO Kraljevo, kod gradske pijace i u Ribnici, a da Lokacija „Kej” nije bila za to predviđena ni u jednom dokumentu.
- Mi smo tada pripremili i krivičnu prijavu - podseća Dimitrijević - i krivičnu prijavu protiv članova tadašnjeg Privremenog organa opštine Kraljevo, a posebno njegovog člana Zorana Đurovića, koji je jednovremeno bio i predsednik opštinske Komisije za planove, ali i direktor JP za stambene usluge „Kraljevo”, što je i ove, 2006. godine.

PRES KONFERENCIJA POVODOM ZBIVANJA U DEMOKRATSKOJ STRANCI U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Sto dana predsedniku opštine

   Povodom uvođenja Povereništva, priprema za vanrednu izbornu skupštinu i drugih aktuelnih zbivanja u Demokratskoj stranci u Kraljevu juče je održana konferencija za novinare. Ivan Jovanović, krajem marta postavljeni poverenik i član Glavnog odbora DS iz Kraljeva, rekao je da u javnosti još postoje nedoumice povodom ove odluke Izvršnog odbora stranke i ponovo ukazao na razlog takvog poteza.
- To znači da je stranka nezadovoljna izbornim rezultatom na vanrednim predsedničkim izborima u Kraljevu i to je jedini razlog zbog čega je Izvršni odbor DS uveo Povereništvo DS u Kraljevu. Naravno, to ne znači da je Demokratska stranka u Kraljevu ukinuta ili da se sada postupa putem direktiva. Ne, Povereništvo je uvedeno da bi se stranka ojačala, da bi se ispravile uočene greške tokom kampanje, a koje su građani Kraljeva kaznili time što smo dobili najmanje glasova od vraćanja višestranačja u Srbiji. Kao poverenik, krenuo sam da te greške ispravimo, da stranka stane na noge i da ponovo budemo prvi u Kraljevu - istakao je Jovanović.
On je rekao i da vreme za pripremu i održavanje vanredne izborne skupštine DS u Kraljevu nije limitirano, ali da će se nastojati da to bude što pre. Povereništvo radi i na pripremi strategije i programa koje će ponuditi ovdašnjoj lokalnoj samoupravi, „da Kraljevo bude u mnogo čemu prvo među demokratskim gradovima u Srbiji kao u vreme koalicije „Zajedno”. Istakao je i da resorni odbori i omladinska mreža OO DS i dalje rade, da ova stranka ima kvalitetne kadrove za razne oblasti, ali i da je otvorena za sve građane, koje je pozvao da se uključe u taj rad i doprinesu uspešnijem razvoju Kraljeva.
Na novinarsko pitanje, Jovanović je odgovorio i da u odborničkoj grupi DS u Skupštini opštine neće biti promena, da će DS biti konstruktivna opozicija i da će pomoći da se aktuelni problemi opštine efikasno rešavaju, „ali ništa više od toga”.
- Što se tiče lokalne vlasti, mi imamo sluha i takta za novoizabranog predsednika opštine, pogotovo što su mu građani dali veliko poverenje. On je ponudio rešenja za mnoge probleme i nećemo mu u tome smetati. Mi smo konstruktivna opozicija i to ćemo i ostati. Nema ni govora o nekakvom dogovoru da interesno ulazimo u sadašnju vlast iz bilo kog razloga. Mi ćemo predsedniku opštine pomoći da uradi što je obećao sa svojim timom koji će izabrati i dajemo mu sto dana da krene da ispunjava obećanja i rešava uočene probleme. Što se tiče kadrovske kombinatorike, u tome nećemo da učestvujemo. Kao konstruktivna opozicija kritikovaćemo sve što nije dobro, a podržati sve što je korisno za Kraljevo - kazao je on.
Jovanović je rekao i da u DS u Kraljevu ne postoje nikakva „dva krila” ili „struje”, da su u Povereništvu i tri člana iz bivšeg rukovodstva stranke i da će nova skupština po novom pravilniku i proceduri birati opštinski odbor, ostale organe i funkcionere neposredno, uz učešće svih članova (2.800) i na osnovu rezultata u radu svih kandidata.

„EKOFARM” IZ UŠĆA SA NEMCIMA POTPISAO UGOVOR VREDAN POLA MILIONA EVRA - piše Rajko Sarić
Odmenjska voda osvaja svet

   Preduzeće ,,Ekofarm” d.o.o. iz Ušća, osnovano je 1989. godine. Vlasnik i direktor preduzeća Miroljub Baltić osmislio je plan proizvodnje ekološki zdrave hrane za kojom vlada sve veće interesovanje razvijenog sveta.
Međutim, u decembru prošle godine, po okončanju izgradnje 6.304 metara vodovoda, od Savinog izvora do Ušća, počela je i proizvodnja ,,Odmenjske vode”, trenutno najzdravije vode ne samo u Srbiji, već i u Evropi.
Nakon detaljnih analiza koje su obavili stručnjaci Instituta ,,Milan Jovanović Batut”, Instituta za higijenu zavoda za preventivnu medicinu VMA, Instituta za medicinu rada ,,Dragomir Karajović”, Instituta za nuklearne nauke ,,Vinča” i Instituta ,,Frezenijus”, i objavljenih rezultata, ,,Odmenjska voda” je postala veoma interesantna za tržište Srbije, ali i Nemačke.

JEDINSTVENA
- Ovih dana sa firmom IMH iz Frankfurta sklopljen je ugovor vredan pola miliona evra, koji podrazumeva izvoz 50.000 litara ,,Odmenjske vode” nedeljno na nemačko tržište. Stručnjaci u Nemačkoj naprosto ne mogu da veruju da negde u svetu postoji voda ovakvog kvaliteta, ovakve čistoće i lekovitosti. Oni ne znaju da ,,Odmenjsku vodu” sa Savinog izvora (kapaciteta 6.000 litara na sat), već vekovima koriste namernici za lečenje i prevenciju mnogih bolesti. ,,Odmenjska voda”, kažu stručnjaci, potiče sa izvora starog više od 23.000 godina, i kao takva osvojiće mnoga tržišta - ne krije zadovoljstvo Miroljub Baltić.
Njegovo preduzeće preraslo je u privredno najrazvijeniji kolektiv u Ušću, sa 75 radnika, tendencijom rasta proizvodnje i novih radnih mesta, što je za ovaj, inače ekonomski pasivan kraj, od nemerljivog značaja.
Prva tri šlepera ,,Odmenjske vode” put Frankfurta kreću sredinom predstojeće nedelje.
Zbog neobično kvalitetnog sastava minerala i povišene pH vrednosti, voda je ocenjena najvišim ocenama koje može da dobije oligomineralna voda. Sadrži malu količinu rastvorenih mineralnih materija, koje ne opterećuju organizam, lako se vare i može se piti u neograničenim količinama. Zbog veoma malog procenta natrijuma Odmenjska voda se preporučuje za nisko natrijumske dijete, kao i osobama sa povišenim krvim pritiskom. Zahvaljujući niskom suvom ostatku, izuzetnom balansu minerala i povišenoj alkalnosti od pH 8,1 poseduje diuretičko i bakteriostalno dejstvo i izuzetno blagotvorno deluje kod bolesti bubrega i urinarnih puteva, hronične infekcije bubrega, infekcije urinarnih puteva i prostate, kamena u bubregu, kod stanja posle operativnih zahvata na bubrežno-mokraćnom traktu, bolesti organa za varenje, kožnih oboljenja i kao prevencija kardiovaskularnih oboljenja. Veoma je pogodna za pripremu hrane odojčadima.

ZDRAVA HRANA
U martu, ,,Ekofarm” je proizveo i na tržište plasirao više od milion litara ,,Odmenjske vode”. Prva je firma u Srbiji koja je počela pakovanje vode za bebe, koja se do sada uvozila. Tu su i standardna pakovanja ,,Odmenjske vode” od pola litra, litar i po, pet i devetnaest litara. Firma nije zapostavila ni prvobitni program, koji se ogleda u proizvodnji više vrsta voćnog sirćeta, kombuha napitka, kupinovog vina, rakije ,,Anžujka”, kantarionovog ulja i biljne rose, palete proizvoda koji se već nalaze na tržištu Rusije, SAD, BiH, Makedonije, Japana, Grčke i Nigerije.


JEDINI U SRBIJI
Pakovanje za bebe

   Kao i do sada, držaćemo se kvaliteta, jer smo bili i ostali lider proizvodnje ekološki zdrave hrane, pa će tako biti i u pogledu proizvodnje ,,Odmenjske vode”. ,,Ekofarm” je u postupku dobijanja HCCP certifikata, odnosno sistema bezbednosti hrane, koji ćemo dobiti sredinom maja, čime ćemo imati širom otvorena vrata zemalja Evropske unije.
   Posebno sam ponosan na mogućnost da jedini u Srbiji pakujemo čisto prirodnu vodu za najmlađe sugrađane. Do sada se za njihove potrebe voda uvozila, ali je bila daleko od kvaliteta prirodne vode. Voda koju mi pakujemo na izvorištu ima konstantnih 20 stepeni Celzijusa. Na proizvodnim trakama njena temperatura je četiri do pet stepeni niža, i kao takva, bez ikakve prerade, pakuje se u boce različite zapremine - kaže vlasnik i direktor ,,Ekofarma” iz Ušća Miroljub Baltić.

U ZC „STUDENICA” POČELA ADAPTACIJA VIŠE OBJEKATA
Bolnica bliska idealnom modelu

   U sklopu realizacije projekta Strategija razvoja zdravstva Srbije, Ministarstvo zdravlja, uz učešće Svetske banke, sprovodi restrukturiranje opštih bolnica u Kraljevu, Zrenjaninu, Valjevu i Vranju. Namera je da se rezultati i novi koncept u organizaciji bolničke službe primene i na ostale zdravstvene ustanove u zemlji.
U sredu je u kraljevačkom Zdravstvenom centru ,,Studenica" upriličena svečanost povodom početka građevinskih radova na nekoliko objekata.
U ovoj fazi planirano je da se potkrovlje Internističke ambulante adaptira i tu smesti Grudno odeljenje, u prizemlju Hirurške zgrade obezbedi prostor za Dijagnostički centar i Centar za dnevnu hirurgiju, a da se bolnička apoteka, Bolnički IT centar i Tehnička služba premeste u suturen Hirurške zgrade. Zatim, da se osam bolničkih soba preuredi u osam najmodernijih apartmana, u zgradu ATD-a premesti celokupna Pedijatrija, a u adaptirano prizemlje zgrade Poliklinike da se usele Grudna, Onkološka i Gastroenterološka ambulanta. Takođe je planiranoda se repariraju sve fasade, da se u aneks Internističke zgrade izmesti bolnička administracija, a u suturenu Internističke zgrade smesti bolnička kapela.
- Vrednost ovih radova iznosi oko 2.000.000 evra. Otvoreno hoću da naglasim da ovo ulaganje u našu ustanovu nije ničija personalna zasluga, niti ovog direktora, niti njegovih saradnika ili konsultanata. Radi se o strategiji Vlade Republike Srbije i Ministarstva zdravlja o razvoju zdravstva Srbije. Tu strategiju podržava Svetska banka, a u krajnjem ishodu radi se o novcu poreskih obveznika, naših građana. Pa je, tim pre, naša odgovornost veća i zapravo je obaveza da opravdamo ovo ulaganje, i to stalnim unapređenjem kvaliteta zdravstvene zaštite. A to znači dostupna zdravstvena zaštita, brza dijagnostika, efikasno lečenje, kraći boravak, smanjena stopa smrtnosti i, kao krajnji rezultat, bolji kvalitet života i produžen ljudski vek - naglasio je dr Dragan Arsić, direktor Zdravstvenog centra ,,Studenica".
Pozdravljajući prisutne, ministar Tomica Milosavljević posebno je ukazao na značaj ovog projekta.
- Kraljevo, Valjevo, Zrenjanin i Vranje su četiri grada koja treba da na mapi Srbije označe četiri tačke našeg zajedničkog napora da dođemo do bolnice bliske idealnom modelu. Idealnog nema, ali mi težimo i hoćemo bolnicu koja će da bude otvorena prema građanima, koja je skrojena baš po meri građana. Koja ima efikasnu organizaciju i pruža približno isti kvalitet usluga, bez obzira gde se lečite. Kada pogledamo unazad, vidimo da je ogroman napor već učinjen, jer restrukturiranje bolnice je započelo pre nego što su započeli građevinski radovi. Što je najbolji dokaz da restrukturiranje jednog sistema nije samo krečenje, farbanje, zidanje, popravljanje i kupovina opreme, bez obzira što je to neophodno. Naravno da je važno što u Kraljevu danas ima nekoliko moćnih ultrazvučnih aparata kojih ranije nije bilo. Naravno da je važno da je desetak monitora sa centralnom jedinicom upotpunilo kapacitet bolnice da intenzivna nega može da služi na odgovarajući način. Veoma je važno da su dijagnostički kapaciteti ovako dobro organizovani da se ne gubi vreme, da ljudi ne rasipaju nepotrebno energiju i da sa ovim što imamo, a imaćemo dosta, služimo najbolje što možemo pacijentima.
Ono što je najvrednije su zapravo ljudi koji rade u kraljevačkom zdravstvu. Samo takav tim može da sprovede bilo kakav program. Velika obaveza je pred nama da u ovih godinu dana uradimo precizno, maksimalno organizovano sve što je planirano - kaže ministar za zdravlje u Vladi Republike Srbije, prof. Tomica Milosavljević.


PREDSEDNIK OPŠTINE KRALJEVO ORGANIZOVAO PREDUSKRŠNJU HUMANITARNU AKCIJU
Donacije za decu bez roditeljskog staranja

   U Klubu odbornika Skupštine opštine Kraljevo, predsednik opštine dr Miloš Babić organizovao je u sredu, 19. aprila, svojevrsnu humanitarnu akciju, prvu te vrste u ovom gradu.
U humanitarnoj akciji nazvanoj „Donatorski doručak”, koja bi ubuduće, kako je najavljeno, trebalo da bude tradicionalna, učestvovao je veći broj privrednika i drugih javnih ličnosti, koji su finansijskim prilozima pomogli decu bez roditeljskog staranja. Ova humanitarna akcija okupila je veći broj učesnika, a sva prikupljena sredstva biće uplaćena na račun Centra za socijalni rad u Kraljevu i dopuniti ionako skromna sredstva za ovu namenu i predstavljaće, kako je naglašeno, veliku pomoć ugroženoj deci bez roditeljskog staranja. Dr Miloš Babić je zahvalio svim darodavcima na pomoći i tom prilikom najavio i druge slične humanitarne donatorske akcije:
- Ja sam zaista želeo da ovo bude jedan humanitarni uskršnji doručak, da se družimo, međusobno upoznamo sa problemima i pre svega pomognemo ugroženoj deci. Ovog puta će prikupljena donatorska sredstva otići deci bez roditeljskog staranja, a sledeći put verovatno deci ometenoj u razvoju i svima onima za koje smatramo da im treba pomoć. Ovo je jedan dobar način da oni koji mogu pomognu onima koji manje mogu u životu - istakao je dr Babić.
Osim dr Babića, prisutnim donatorima na pruženoj pomoći zahvalila je i Svetlana Stanić, direktor Centra za socijalni rad u Kraljevu, koja je tom prilikom istakla:
- Meni ostaje da vam zahvalim u ime dece bez roditeljskog staranja što ste se danas okupili da i na ovaj način postanete članovi Kluba prijatelja dece bez roditeljskog staranja. Sva sredstva koja su danas sakupljena ili će ovih dana biti prikupljena preko računa biće namenski utrošena za sve one potrebe koje deca bez roditeljskog staranja imaju. Vi ćete dobiti povratnu informaciju na koji način su utrošena.
Inače, predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić iskoristio je prisustvo privrednika Kraljeva i da ih upozna sa započetim i planiranim investicionim aktivnostima u oblasti infrastrukture u opštini, ali i sa nekim tekućim problemima u radu lokalne samouprave. U neformalnom razgovoru bilo je reči i o raznim drugim pitanjima.


REAGOVANJE
Zašto su kažnjeni dobrovoljni davaoci

   Iritirala me nedavno doneta odluka da dobrovoljni davaoci krvi, i oni koji su dali krv više od 30 puta, plaćaju participaciju. Ukinuli su nam i to malo priznanje kao dobrovoljnim davaocima najbržeg leka koji spasava život. Da li ministar razmišlja da treba da ima rezerve ove dragocene tečnosti u Srbiji, a pitamo se i da li ministar zna da ima dobrovoljnih davalaca krvi koji su dali više od 200 puta svoj lek, i da li je ministar svoju krv dao bar jednom. Podsećam da je povećana cena lekova i ukinuta šifra koju smo imali godinama. Pozivam ministra da ispravi svoju grešku da ne bi došlo do nestašice ovog leka. U suprotnom, predlažem da se i dobrovoljnim davaocima participira krv po ceni od 500 dinara za gram, jer to će biti jedini način da se naprave rezerve krvi u Srbiji, a mi ćemo svoju krv čuvati za potrebe najdražih.
Savo Belaćević

ODGOVOR MINISTRA
Nemedicinska i medicinska davanja

   Najednostavnije bi bilo, ako hoćete da skupite političke poene, samo povećavate prava i ne govorite o tome da nešto treba smanjivati i kažete ,,sve ćemo da uradimo". Ali, ništa se neće promeniti. To bi bilo neodgovorno. Zato je 2006. donet novi propis u obliku zdravstvenog osiguranja usmeren na jednom pristupu koji kaže ,,smanjivanje nemedicinskih davanja, da bi se povećala medicinska". I tako su redukovana neka prava. ne zato što je neko smislio da je to lepo rešenje, nego zato što je to neminovnost da bi Fond bio održiv. Što znači da građani zaista treba da dobiju obavezno zdravstveno osiguranje iz Fonda zdravstvene zaštite koji je finansiran na pravi način.
U svemu tome mnoge kategorije i mnoga prava su smanjeni. Jedna od tih kategorija su i dobrovoljni davaoci krvi. Ima i stvari gde im nisu smanjena prava, ali i onih gde jesu. Dobrovoljno davalaštvo krvi je, stvarno, dobrovoljno. Srbija se nalazi na putu u Evropsku uniju. Taj put više nije nevidljiv i vrlo se jasno može prepoznati. Za nekoliko godina bićemo u situaciji da budemo članice evropske porodice naroda i u tom trenutku dobrovoljno davalaštvo krvi se definiše kao dobrovoljno, bez ikakvih privilegija bilo koje vrste. To mora da bude vaša dobrovoljna odluka.
Obavezno zdravstveno osiguranje je na bazi solidarnosti i, bez obzira koliko je neko godinama uplaćivao, kada zatreba medicinska pomoć, svi će je dobiti pod istim uslovima. To je solidarnost između svih korisnika Fonda, bolesnih i zdravih, bogatih i siromašnih. Tu se menja Zakon i medicinskih davanja ima više. Prošle godine je kupljeno 3.000 setova, ove godine 5.500. Na pejsmejker je 2001. godine čekalo 1.000 ljudi. Ako im se ne ugradi, smrt bi bila 50 odsto. 2006. godine u Srbiji niko ne mora da čeka pejsmejker. Vantelesna oplodnja u drugoj polovini godine će biti pokrivena 100 odsto. Tu je odgovor zašto ne treba da imamo nemedicinska davanja. Ta sredstva treba usmeriti tamo gde su neophodna - rekao je Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.

REZULTATI I PROBLEMI U RADU OPŠTINSKOG JAVNOG PRAVOBRANILAŠTVA U KRALJEVU - piše slobodan Rajić
„Pauk” u mreži pravosuđa

   • U prošloj godini Opštinsko javno pravobranilaštvo imalo u radu 471 predmet, završilo 364, ali se pojedini sudski sporovi vode više godina • Pri kraju postupci za vraćanje opštinskih lokala u privatizovanim preduzećima, kao i slučaj „Pauk”, a veliki problemi i u denacionalizaciji imovine i vraćanju imovine zemljoradničkih zadruga u stečaju • Mnogo posla u skučenim uslovima rada

   Prema skupštinskoj odluci, donetoj 11. oktobra 2004. godine, Opštinsko javno pravobranilaštvo (OJP), običnim jezikom rečeno, štiti pred sudovima i drugim nadležnim organima opštinsku imovinu. To mu je osnovna uloga, a ostvaruje se odgovarajućim pravnim sredstvima radi zaštite imovinskih prava i interesa opštine i svih organa i institucija čije se finansiranje vrši iz budžetskih i drugih opštinskih sredstava.
Prema izveštaju o radu za 2005. godinu koji će se ovih dana naći i pred odbornicima na razmatranju, Opštinsko javno pravobranilaštvo u Kraljevu imalo je u proteklom periodu pune ruke posla. Tokom prošle godine u radu je imalo 471 predmet, od kojih je završeno 364. U strukturi, najveći broj se odnosio na upravne predmete, kojih je bilo 195, a rešena su 164. To su uglavnom predmeti u kojima se vodi postupak eksproprijacije, oduzimanja gradskog građevinskog zemljišta i njegov prenos. Takođe, OJP tokom prošle godine zastupalo je opštinu i mesne zajednice i u 80 parničnih predmeta od kojih je rešeno 49, pri čemu se određeni broj parnica odnosio na naknadu za utvrđivanje prava korišćenja, naknadu štete i odrđeni broj tužbi za iseljenje iz poslovnog prostora kojim raspolaže opština. Posebno su bili značajni sudski postupci zaštite nacionalizovane imovine i njenog vraćanja u posed opštine i vlasnika. Pored toga, OJP je tokom 2005. postupalo i po 55 vanparničnih predmeta (rešen 31), prvenstveno na utvrđivanju naknade za eksproprisane nepokretnosti, kao i 26 izvršnih predmeta od kojih je završeno samo pet, što pokazuje da se izvršenja teško sprovode. U nekoliko predmeta OJP se pojavljivalo i u krivičnom postupku kao oštećena strana, kao i u manjem broju internih predmeta u kojima je davalo mišljenja i izjašnjenja.
U izveštaju OJP posebno se konstatuje da je „u toku prošle godine ostao priličan broj nezavršenih predmeta u kojima se postupak vodi pred Opštinskim sudom, gde pojedini postupci neopravdano dugo traju, ali da na njihovu dužinu OJP nije u mogućnosti da utiče”. Navedeno je da se pojedini sudski postupci vode i po 18 i više godina (slučaj porodice Trikoš), da u njima postoje i po tri revizijske odluke Vrhovnog suda Srbije i da zbog različitih stavova sudova još nisu okončani!? Za razliku od njih, konstatuje se da se upravni predmeti efikasno završavaju u roku utvrđenom zakonom.
U Izveštaju OJP posebno se ukazuje na neke predmete o kojima su postavljena odbornička pitanja. Pre svega, na tzv. slučaj „Pauk”. Tim povodom, kako piše u izveštaju, OJP je podnelo krivične prijave Opštinskom javnom tužilaštvu protiv odgovornih lica u opštini koja su učestvovala u zaključivanju ugovora o poveravanju poslova uklanjanja nepropisno parkiranih vozila u gradu, između opštine Kraljevo, JKP „Čistoća” i AZR „Mega taksi”, vlasnika Bratislava Trujića. Od Opštinskog tužilaštva dobijen je odgovor da „nije nađen osnov za krivično gonjenje protiv bilo koga lica” u ovom slučaju po službenoj dužnosti, a da se sa tim saglasilo i Okružno javno tužilaštvo. S druge strane, konstatuje se u izveštaju, „Mega taksi” je podneo tužbu protiv opštine i „Čistoće” nadležnom Trgovinskom sudu radi naknade štete zbog nepoštovanja ugovora još 2. aprila 2004. godine, kao i da je opština podnela protivtužbu, ali da presuda još nije doneta.
Intereseantan je i deo izveštaja koji se odnosi na slučaj privatizacije društvenih preduzeća „Stoteks”, „Novi Gvožđar”, UTRO „Srbija”, „Poljopromet” i „Elektron”. U parnici protiv „Stoteksa” sud je doneo delimičnu presudu protiv „Stoteksa” u odnosu na pravo korišćenja i iseljenje iz deset lokala ukupne površine hiljadu kvadratnih metara. Žalbu preduzeća Okružni sud u Kraljevu je odbio, a tuženo preduzeće je podnelo zahtev za reviziju Vrhovnom sudu Srbije i odluka još nije doneta, dok je OJP podnelo predlog za izvršenje delimične presude, čiji postupak je u toku.
Slična je situacija i kod tužbe opštine protiv privatizovanog preduzeća „Novi Gvožđar”, gde je presudama Opštinskog i Okružnog suda u Kraljevu još 2002. i 2003. godine preduzeće obavezano da opštini vrati četiri lokala ukupne površine 570 kvadratnih metara. Preduzeće je zatražilo odlaganje izvršenja presude navodeći da je u međuvremenu pokrenulo spor sa Republikom Srbijom, tvrdeći da je Republika kao vlasnik prostora naplatila kupcu sporne lokale. Od republičkog javnog tužioca nedavno je dobijen odgovor da je ovaj postupak pravosnažno okončan i da je Okružni sud odbio žalbe. Nakon toga OJP je podnelo predlog za izvršenje i iseljenje iz poslovnog prostora koji pripada opštini i radi naknade štete. Predstavnici „Novog Gvožđara” u više navrata tražili su od odgovornih predstavnika opštine odlaganje izvršenja, jer su zahtevali reviziju, ali, kako kažu u OJP, žalbe ne zadržavaju izvršenje.
U parnici protiv UTRO „Srbija”, slično kao i prethodnim slučajevima, doneta je delimična presuda radi iseljenja iz šest lokala ukupne površine 2.105 „kvadrata”. Po žalbi „Srbije”, međutim, Okružni sud je zbog određenih procesnih nedostataka ukinuo presudu i vratio predmet na ponovno odlučivanje. U Opštinskom sudu, nakon ispravljenih procesnih nedostataka i održane rasprave, predmet je zaključen početkom prošlog meseca i odluka se očekuje. U svim ovim predmetima radi se o opštinskoj imovini koja je data na korišćenje tadašnjim društvenim preduzećima, ali je reč i o nacionalizovanoj imovini. Opštinsko javno pravobranilaštvo nastoji da sudskim putem vrati ovu imovinu u posed opštine, koristeći pre svega Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, ali je jasno da će konačna sudbina te imovine biti rešena donošenjem Zakona o denacionalizaciji koji se najavljuje. U ovim procesima, OJP pomoć su, svojim podacima i dokumentacijom kojom raspolažu, pružili predstavnici Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava.
Što se tiče preduzeća „Poljopromet” i „Elektron”, kako se navodi u izveštaju, ona nisu imala na korišćenju opštinsku imovinu, ali je s obzirom na to da je privatizacija za „Poljopromet” poništena, kao i na intervenciju Lige, upućen zahtev Agenciji za privatizaciju Srbije za izuzimanje određene imovine ovog preduzeća koja će biti predmet denacionalizacije jer je pripadala porodici Ilić iz Kraljeva.
U Izveštaju se navodi i da postoji veći broj sudskih postupaka koji se odnose na poljoprivredni zemljišni fond rasformiranih zemljoradničkih zadruga u opštini Kraljevo. Kako se konstatuje, vraćanje zemljišta ranijim vlasnicima nije bilo uvek moguće, pa je utvrđivana naknada, ali da zadruge koje su otišle u stečaj nisu to bile u stanju da urade, pa je plaćanje prešlo na opštinu kao dužnika drugog reda, u skladu sa Zakonom o žemljišnom fondu. Ti postupci su vođeni pre više od deset godina, a naknada se isplaćuje u roku od deset godina od dana donošenja sudske presude u jedanakim tromesečnim iznosima. Pravobranilaštvo smatra da bi u budžetu opštine trebalo predvideti sredstva za ovu namenu, s obzirom na to da je povećan broj ovakvih predmeta. OJP takođe konstatuje da ne vodi evidenciju o raspoloživom poslovnom prostoru opštine, kao i da bi odluke o davanju tog prostora na korišćenje i zakup trebalo što pre inovirati.

ODŠTETE ZBOG PSEĆEG UJEDA
Prema izveštaju OJP, pred Opštinskim sudom u toku je devet sudskih postupaka protiv opštine radi naknade štete građanima zbog ujeda pasa lutalica. Ukupni odštetni zahtev građana iznosi više od milion i po dinara, pri čemu nisu uračunati troškovi ovih sudskih postupaka, kao ni troškovi veštačenja koji slede, pa bi odštetni iznos mogao da bude znatno veći. Pravobranilaštvo zato insistira da se postojeće odluke o izgradnji „azila” za pse i mačke lutalice i druge odluke o tom pitanju realizuju što pre.

SKUČEN PROSTOR
U izveštaju se navodi i da prema važećoj Odluci o OJP još nije izabran jedan zamenik pravobranioca, a da četiri radnika ovog važnog organa i dalje rade u neadekvatnim uslovima: smešteni su u jednu adaptiranu prostoriju u kojoj primaju stranke, pišu podneske i obavljaju druge poslove, tako da im je „rad u ovakvim uslovima otežan, skoro nemoguć”. Stoga apeluju na opštinu da im što pre reši ovaj problem i omogući bolje uslove rada.

GDE SE TROŠE SREDSTVA OD POVEĆANJA CENE ELEKTRIČNE ENERGIJE - piše Rajko Sarić
Stimulacije i otpremnine

   • Od najnovijeg poskupljenja struje, EPS će do kraja godine inkasirati 8,5 milijardi dinara • Radnicima EPS-a sa Kosmeta namenjene ,,stimulativne” otpremnine od 30.600 dinara po godini staža

Svima nam je poznato da je Vlada Srbije odobrila povećanje cena električne energije od 1. aprila u proseku za 15 odsto. Opravdanje je bilo uobičajeno, kao i svake godine: usklađivanje sa cenama struje u zemljama u okruženju, nedostatak sredstava za remont postrojenja itd.
Ali, nedavno, na sastanku poslovodstva EPS-a sa direktorima zavisnih privrednih društava, generalni direktor dr Vladimir Đorđević i njegov zamenik Dragojlo Bažalac, ,,izuli” su se i malo više od stereotipnih opravdanja.
Kako prenosi časopis Elektroprivrede Srbije, Đorđević i Bažalac su istakli da će najnovije poskupljenje struje EPS-u doneti dodatnih 8,5 milijardi dinara u uvek praznu kasu. Sredstva nisu mala, te bi, prema mišljenju g. Bažalca, ,,s vlasnikom trebalo da se reši i pitanje stimulacija, odnosno da se od eventualno ostvarenih ušteda, deo sredstava usmeri za stimulaciju zaposlenih”. Alal vera, rekli bi obični građani, koji za svoj rad dobijaju crkavicu, ograničenu merama države za suzbijanje inflacije, nedovoljnu da podmiri račune istog tog EPS-a koji bi da se stimuliše.
I to nije sve. Za radnike EPS-a sa Kosmeta obezbeđene su ,,stimulativne otpremnine” i one će iznositi oko 30.600 dinara po godini staža. Na stimulativne otpremnine moglo bi da računa i oko 1.500 invalida rada u EPS-u, kao i deo zaposlenih u direkcijama privrednih društava, posebno u ,,Kolubari” i ,,Kostolcu”.
I tako, neki radnici se otpuštaju iz preduzeća uz otpremninu vrednu suza, a neki odlaze napunjenog džepa. Kamo sreće da svi koji budu proglašeni tehnološkim viškom dobiju ovako visoku otpremninu, ali smo svedoci da to mogu samo zaposleni u preduzećima koja imaju monopol u oblasti privređivanja.
A što se tiče sredstava za remont postrojenja, gde su potrošene brojne donacije, programi će sada biti preispitani u skladu sa novonastalom situacijom. Naravno, ako zatreba nekioliko milijardi dinara do kraja godine, tražiće se novo poskupljenje. Ko ne plati, imaće mrak.

FELJTON: „TRAGANJA I BELEŠKE“ - NIKOLA TESLA SVETSKI GENIJE (3) - piše: Milomir Slavković
Iz sveta snova u svet stvarnosti

   • Jednom rečju, Tesla je stvorio čitav arsenal sredstava koja su u bežičnoj telegrafiji upotrebili Markoni i njegovi sledbenici
             Andre Blondel

   Kada je Tesla doputovao u Budimpeštu, pored šefovanja u telefonskoj centrali, sastavljao je projekte i rukovodio izgradnjom gradske telefonske mreže. Ferenc Puškaš ostvario je telefonski prenos Erkeljeve opere ,,Janoš Hunjadi" iz Nacionalnog teatra u koncertnu salu ,,Vigado". Korišćenjem Teslinog ,,pojačavača zvuka" ostvaren je daleko bolji kvalitet od pariskog prenosa.
Pošto je telefonska centrala promenila vlasnika, inženjer Ferenc Puškaš zaposlio je Teslu u jesen 1882. godine kod svog brata Tivdara u Parizu u ,,Edisonovom kontinentalnom društvu", preduzeću za proizvodnju elektromotora za jednosmernu struju i izgradnju električnih centrala.
Tesla je popravljao nedostatke Edisonovih električnih centrala putujući po Nemačkoj i Francuskoj. Tesla se nastanio na jugu Pariza u siromašnom kvartu San Marso, u Bulevaru San Marsel. Živeo je u jeftino nameštenim sobama nedaleko od Sene, u kojoj se, kao dobar plivač, kupao svakog jutra pre odlaska na posao.
Tesla je bio očaran Parizom. Neumorno je lutao ulicama ne prestajući da se divi svemu što je ugledao. Pariz je tada bio dvomilionski grad i bio je kulturno središte Evrope sa svim arhitektonskim odlikama, koje su ga činile poznatim u svetu.
Pariz je bio jedan od evropskih centara inženjerstva, pronalazaštva i nauke. Na izložbi elektrotehnike održanoj 1881. godine prikazana su najnovija dostignuća u elektrotehnici. Najveće interesovanje izazvao je Edisonov paviljon, kojeg je uspešno opremao Tivador Puškaš. Kako su pisali očevici, osvetljenje Edisonovim lampama sa grejnim vlaknom, koje su se palile jednostavnim okretanjem prekidača, prevazišlo je sva očekivanja. Ovo dostignuće bilo je odlučujuće za dalji razvoj osvetljenja.
Kada je 1883. godine u Strazburu, i to u prisustvu nemačkog cara Viljema I, došlo do havarije pri puštanju u pogon električnog sistema koji je ugradila Edisonova kompanija, Tesla je kao iskusan inženjer, koji tečno govori nemački jezik, poslat u Strazbur da sve dovede u red. U Strazburu je boravio više od godinu dana. Za to vreme uspeo je da napravi prototip motora bez komutatora i četkica koristeći se obrtnim magnetnim poljem. O ovome, Tesla piše:
,,To je za mene bila naročita radost, naročito zato što sam došao do ovakvog svoga otkrića".
Tesla je takođe u Strazburu uspeo da realizuje projekat dvofaznog indukcionog motora koji je ispoljio ranije nepoznatu fizičku pojavu rotacionog magnetnog polja i time udario temelje za pronalazak sistema polifaznih struja.
Međutim, u tadašnjoj Francuskoj nije se našao nijedan hrabar industrijalac koji bi poverovao u komercijalnu vrednost Teslinih ideja, pa mu ništa drugo nije preostalo nego da otputuje u Ameriku. Tesla se toga priseća:
,,Rasprodao sam svoju skromnu imovinu, obezbedio karte i našao se na železničkoj stanici gde se voz spremao da krene. U trenutku sam otkrio da nema mojih karata ni novca. Šta činiti? Odlučio sam da se ukrcam za Njujork sa preostalim stvarima.
Voleo bih kad bih rečima mogao opisati svoje prve utiske o ovoj zemlji (misli na Ameriku kada je stigao). U arapskim pričama čitao sam kako su duhovi prevozili ljude u zemlju snova, a usput i kroz prekrasne pustolovine. Moj slučaj je upravo suprotan. Duhovi su me preneli iz sveta snova u svet stvarnosti. Ono što sam ostvario bilo je lepo, produhovljeno, u svakom pogledu čudesno, ono što sam ovde video bilo je mehanizovano, grubo i neprivlačno.
A kada sam 1889. godine prvi put otišao iz Amerike, bio sam uveren da je Amerika više od sto godina ispred Evrope i do danas se nije dogodilo ništa zbog čega bih promenio svoje mišljenje.
Susret s Edisonom ostaće mi u sećanju čitavog života. Bio sam zadivljen ovim predivnim čovekom, koji je toliko toga u tehnici učinio. U nekoliko nedelja stekao sam Edisonovo poverenje".
U Njujork je Nikola stigao parobrodom ,,Siti of Ričmond" 6. juna 1884. godine.

ČAROBNJAK SVETLOSTI
U želji da dostojno obeleži 150 godina od rođenja slavnog naučnika Nikole Tesle, univerzalnog genija poput Arhimeda i Leonarda da Vinčija, Ibarske novosti" objavljuju "Traganja i beleške" - Nikola Tesla svetski genije, čiji je autor Slavković Milomir, profesor elektrotehnike u penziji.
   Ove beleške su posvećene životu, delu i vremenu Srbina iz Like, čarobnjaka svetlosti, oca elektrotehnike, predhodnika savremene elektronike, Nikole Tesle, čije je slavno ime uklesano u "Holu slave" Vašingtona, među pedeset najzaslužnijih ljudi naše planete Zemlje.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

POSETA MINISTRA PROSVETE KRALJEVU - piše Bojana Milosavljević
Monolog prosvetarima Raškog okruga

    • Slobodan Vuksanović, republički ministar prosvete i sporta, prošlog petka boravio u kraćoj radnoj poseti Kraljevu • O aktuelnim problemima obrazovanja ministar govorio pred direktorima i nastavnicima osnovnih i srednjih škola sa područja Raškog okruga

    Bez posebnog povoda, a, kako je izjavio, sledeći svoj princip da bar po dva puta godišnje izađe iz kabineta i obiđe ,,bazu" širom Srbije, Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta u republičkoj vladi, posetio je prošlog petka Školsku upravu u Kraljevu. Potom je na sastanku sa direktorima i nastavnicima osnovnih i srednjih škola Raškog okruga želeo da kroz monolog govori o gorućim problemima u srpskom obrazovanju. Ovaj ,,metod" nije se dopao pojedinim slušaocima, pa je ministar Vuksanović, posle kratkotrajne zbunjenosti, ipak počeo da odgovara i na pitanja, pretežno informativnog tipa, a daleko manje na ona postavljena u polemičnom tonu.
Uz više puta ponovljenu izjavu da o povećanju zarada u prosveti iznad već određenog iznosa ne može biti ni govora, ministar je prosvetarima - kolegama, između ostalog, rekao:
- Ne postoji dovoljno visoka plata za rad u prosveti, jer je ona najodgovornija profesija. Svaka greška, naime, ostavlja trajne posledice, dok dobar rad razvija zdrave i normalne ličnosti. Zbog opštih ekonomskih prilika u Srbiji niko ne bi smeo da u prosveti poveća plate iznad 22,2 odnosno 31 odsto. To nije u nadležnosti Ministarstva prosvete niti finansija. Postoje međunarodne obaveze naše države u odnosu na javnu potrošnju, i to se odnosi na sve resore koji se finansiraju iz buyeta.
Govoreći o aktuelnom štrajku upozorenja Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, jednog od tri reprezentativna u našem obrazovanju, Vuksanović je izneo svoje saznanje da je do sada u njemu učestvovalo oko pet odsto zaposlenih. Dodao je da je njegovo ministarstvo dobilo upozorenje da zarade u slučaju štrajka budu isplaćivane prema važećem zakonu. To je, ujedno, i napomena direktorima da radnicima koji obustave rad ne isplaćuju novčanu naknadu za neodržane časove. Vuksanović je rekao da svuda u svetu tu naknadu svojim članovima u protestu nadomeštaju sami sindikati.
Ministar Vuksanović najavio je da će u drugoj polovini godine u našu prosvetu biti investirano 50 miliona evra. Sredstva su namenska - za nabavku opreme i radove na infrastrukturi. Sve ovo, po njegovim rečima, proisteklo je iz vrlo pozitivne ocene Evropske unije o školskoj reformi u Srbiji. Uz to, očekuje se i poseta evropskog komesara iz ovog resora.
Na sastanku je bilo reči i o predškolskom programu i uvođenju, takozvanog, ,,nultog razreda”. Govorilo se o smanjenju nastavnog programa u osnovnim školama, kao i uvođenju obrazovnih profila u srednjim školama, a u zavisnosti od potreba lokalne samouprave. Najzad, pomenuta je i primena novog zakona o visokom obrazovanju.

NIJE ČLAN
Na novinarsko pitanje, da li je kao radnik sindikalno udružen i gde, ministar Vuksanović je odgovorio:
,,Nisam član nijednog sindikata, jer bi to bio sukob interesa”.



MUZIČKA ŠKOLA - KRALJEVO - piše Bojana Milosavljević
Takmičari sa najvišim nagradama

    Unazad mesec dana učenici niže i srednje Muzičke škole ,,Stevan Mokranjac" iz Kraljeva tradicionalno su zabeležili dobre plasmane na tri značajna takmičenja, održana u Loznici, Kragujevcu i Beogradu. Na nadmetanju harmonikaša, prošlog meseca u Loznici, učenici prof. Marije Stevanović osvojili su tri prve nagrade (Nikola Peković, Miloš Beljaković i Nevena Projović) i jednu drugu (Aleksandar Paunović).
Krajem marta usledilo je novo takmičenje učenika harmonike ,,Zvezdane staze" u Kragujevcu, a koje ima međunarodni rang. Četiri prve nagrade u svojim kategorijama ponovo osvajaju učenici prof. Marije Stevanović: Miloš Avramović, Nikola Peković, Nevena Projović i Miloš Beljaković. Stefan Beloica i Bojana Belošević (u klasi prof. Nikole Obradovića) osvojili su po drugu nagradu.
Kraljevački talenti masovnije su učestvovali na Republičkom takmičenju muzičkih škola u Beogradu. Očekivani rezultati postizani su od 2. do 11. aprila. Klavirski duo - Danica Kovačević i Dušan Sarić, iz klase Ivane Cvetković i Vladlene Igrutinović, osvojio je drugu nagradu. Isti uspeh imao je i duo flauta - klavir (Sandra Kovačević i Aleksa Savić), učenici profesora Vanje Azanjac i Magdalene Popović. Marija Tošić i Aleksandra Neranyić, učenice violine u klasi prof. Roksande Vujanac, dobile su po treću nagradu, dok je Tijana Ćurčić (iz klase prof. Jelene Ćurčić i uz klavirsku pratnju Suzane Sajić) osvojila drugu. Takmičarki Anđeli Damjanović (violončelo, klasa prof. Predraga Mihailovića i klavirska pratnja Suzane Sajić) takođe je pripala druga nagrada. Učenici harmonike Miloš Beljaković i Nikola Peković su prvonagrađeni, a Miloš Avramović i Aleksandar Paunović - drugoplasirani. Svi su iz klase prof. Marije Stevanović. Stefan Beloica osvojio je drugu nagradu, a Bojana Belošević pohvalu. Oboje su učenici prof. Nikole Obradovića.




PREMIJERA - piše Aleksandra Ranković
,,Kraljevski čabare" u kraljevačkom kraljevstvu

   U pedesetoj godini postojanja Kraljevačkog pozorišta, kao dvestota premijera, prošle nedelje, odigrana je predstava ,,Kraljevski čabare", prema tekstu pisca i novinara Ivana Rajovića, a u režiji Miloša Dražovića.
Sjajnu šesnaestočlanu glumačku ekipu Kraljevačkog pozorišta, predvođenu Vukmanom Rakočevićem u ulozi kralja i Živoradom Gajovićem u ulozi lude, činili su: Predrag Pavlović, Vladan Slavković, Ana Jerotijević, Mile Cvijović, Zoran Damjanović, Jasmina Radović, Milena Jevtović, Jovana Terzin, Ljubinko Vujović, Veroljub Andrijanić i Petar Anđelković. Kao plesačice, nastupile su Tijana Svorcan, Gordana Jovanović i Nataša Novičić.
Ova nesvakidašnja, svevremena i univerzalna forma kabarea, koja je i te kako nedostajala kraljevačkoj publici, praćena odličnom muzikom Igora Rajovića i Marjana Milanovića, sa scenografijom Ljubiše Simovića, kostimima Stefana Savkovića i koreografijom Dragana Micića, kroz veliki broj likova, oslikava našu životnu svakodnevicu, koja se za većinu ljudi, nažalost, odvija zasnovana na elementima koji su sadržani u drugoj reči naslova komada, kroz politiku, nemaštinu, izgubljene vrednosti, lažne ljubavi, u ironičnom, satiričnom i duhovitom, na momente, šekspirovskom maniru, kakav je i svojstven Ivanu Rajoviću, koji se ovog puta pokazao, između ostalog i kao odličan dramaturg.
Iako su za osnov komada uzete prilike u našem kraljevačkom ,,kraljevstvu", kabare se, opet, može odnositi na bilo koji vremenski period ili prostor.
Bez skromnosti, može se istaći da je premijera ,,Kraljevskog čabarea" doživela veliki uspeh, predstava je jako zaintrigirala publiku, što se pokazalo kroz pozitivne reakcije, praćene burnim aplauzima tokom predstave.
Šta o predstavi kažu sami akteri:

Miloš Dražović, reditelj:
Ono što me je zaintrigiralo da radim kabare jeste otkriće da u tekstu Ivana Rajovića postoje jako lepi trenuci koji su me ,,povukli”. Kada sam pročitao tekstove ,,Nemanju Sirotanovića" i ,,Ahilovu petu", ,,Romea i Juliju", na srpski način, što je bila dobra varijanta, meni se sve to jako svidelo. Sada je trebalo ubediti kompletan razmaženi ansambl u sve to, u čemu sam i uspeo, tako da oni, nekim čudnim tokom, ipak počinju da rade na kabareu.
U radu sam pokušavao da dam neku filmski crtu, jer su te scene male i kratke, i to sve izgleda malo filmski, jer ima dosta prelaza uz pratnju muzike. Iako smo imali malo kreativnih problema sa autorom muzike, što je jako dobro u ovom poslu, moram da pohvalim muziku, koja je urađena izuzetno dobro.
Na samoj premijeri ,,Čabarea" osetilo se da postoje neki konflikti koji nisu kreativne vrste, i koji ruše kompletnu koncepciju kabarea. Oseća se kada glumac ima distancu i čak mrzi lik koji igra, i to je ta nit koja smeta Kraljevačkom pozorištu.
Kada sam počeo da radim ,,Čabare", rekao sam ekipi da je to moj prvi rad u pozorištu i da želim da naučim nešto od ljudi koji su pozorištu. Ali, ta iskrenost mi se obila o glavu, jer je došlo do bojkota ansambla, koji je dva puta opstruirao rad i imao želju da me ,,obori”. Ali, zahvaljujući podršci Aleksandre Kovačević, sve je ispalo kako treba.
Moram da kažem da je predstava uspela, i smatram da je lik Babe najbolja uloga u kabareu, koju je Ljubo jako dobro odigrao i sam nadgradio lik. Trebalo je da igra i lik Napoleona, ali je taj tekst izbačen iz kabarea, jer Baba ne bi bila efektna da je ostao Napoleon.
Za sada nemam u planu da nešto menjam u predstavi u smislu dopisivanja teksta i igranja novih scena. Kabare će se igrati u ovakvoj formi, kakva je i prikazana na premijeri.

Aleksandra Kovačević, direktor Kraljevačkog pozorišta:
Veoma sam zadovoljna činjenicom da se u Kraljevačkom pozorištu, u nedelju, napokon dogodio jedan kabare, jedna zabavna, duhovita i savremena satirična predstava koja je istovremeno objektivan prikaz stanja u Kraljevačkom pozorištu i u kraljevačkoj kulturi uopšte.
Imala sam na početku ideju da kraljevačka publika i Kraljevo zaslužuju jedan lokalni kabare, čija tema neće biti samo lokalna, već obrađena na taj način da bi bilo gde mogla da bude aktuelna, zanimljiva i dobro prihvaćena.
Jako sam zadovoljna tekstom koji je napisao naš dragi kolega i prijatelj Ivan Rajović. Mislim da je on bio sjajna osnova za različite vrste glumačkog izraza, pravljenja neke vrste glumačkih kroki ironičnih karakterističnih minijatura. Drago mi je da je pružena šansa posle nekog vremena da gotovo čitav ansambl Kraljevačkog pozorišta proigra i da se prikaže u punom sjaju. Sa druge strane, takođe sam zadovoljna činjenicom da je kompletan autorski tim ovoga puta bio sastavljen od Kraljevčana, a publika je imala prilike da se uveri u to da je predstava zaista dobra, kako mi volimo da kažemo u pozorišnom žargonu ,,upakovana", da dobro izgleda u vizuelnom smislu, jer su tu u pitanju veoma tačni kostimi i scenografija. Naravno, ne smem zaobići muziku, koja je zaista adekvatna ovom pozorišnom žanru i da poseduje filmski pečat i izraz u čitavom događanju.
Sve u svemu, drago mi je da imamo jednu ovakvu predstavu na repertoaru i nadam se da će kraljevačka publika biti svesna toga i da će je rado gledati.

Vladan Slavković, pomoćni radnik, dečko, sin, gost:
Pre svega, moram da kažem da mi je privilegija što sam radio u Kraljevačkom pozorištu, gde se nalazi jedna divna ekipa koja je tu već deset, dvadeset, trideset godina, potpuno besplatno odvajala svoju energiju i slobodno vreme. Čak i sada na ovom jednom projektu koji je gotovo besplatno urađen u maniru jedne zabavne, da kažemo, kabaretske predstave, a povrh svega, mukotrpno i nadasve strpljivo. Sama predstava ostavlja jedan lep utisak i nadam se da će biti sa svojim razigravanjima dovoljno dobra i publici i svima ostalima. Ali, iznad svega, ostaje jedno sećanje i na sam rad, i na te ljude oko nas. Bilo je zaista lepo raditi protekle nedelje sa Aleksandrom Kovačević u uobličavanju ove predstave. I bilo je iznad svega svima drago što se sve završilo i, naravno, ostaje obeleženo kao dvestota premijera u Kraljevačkom pozorištu, kao neko anale za istoriju. Naravno, neki se zaboravljaju, a nešto se pamti. Ostaće predstava kao poklon kraljevačkog ansambla, glumačkog dela i tehničke ekipe, kao poklon Kraljevčanima u nekim odrastanjima i u shvatanju čitave dnevno-političke i bilo kakve druge situacije.

Vukman Rakočević, kralj:
Mogu da kažem da će mi ova predstava ostati u pamćenju po mnogo čemu. Najpre po tome što se okupio celokupni ansambl Kraljevačkog pozorišta, da napravimo, po mom mišljenju, jednu dobru stvar i dobru predstavu, po tekstu poznatog kraljevačkog pesnika i pisca Ivana Rajovića, koji je u svom maniru i stilu ironično, satirično i dihovito, opisao svakidašnjicu, sve ono što nam se događa i sve ono što će nam se, izgleda, još dugo, dugo, u ovom gradu i u ovoj zemlji događati.
Širok je spektar raznih likova, čudnih likova, blago rečeno, u toj predstavi. Igrom sudbine, igrao sam kralja, koji je, otprilike, počastio u toj predstavi svoj narod jednim kraljevskim čabareom, što je i naziv ove predstave.
Mislim da ova predstava ima svoju budućnost i da će se igrati u Kraljevačkom pozorištu. Mada bih dodao i par osnovnih karakteristika koje su krasile rad na ovoj predstavi. Naime, radeći na ovoj predstavi, shvatio sam da pozorište jeste igra, i u osnovi mora da bude igra. Ali, to je jedna ozbiljna igra i zahteva ozbiljan angažman i profesionalno bavljenje pozorištem u svakom smislu, od glume, preko režije, scenografije, kostima, muzike, do dekoratera, binskih radnika, garderobera. Imao sam priliku da u ovoj predstavi pokažem kako ja, u stvari, vidim svu ironiju naše svakidašnjice, kako doživljavam to što nam se događa, a usko je vezano i za politiku i za svakidašnji život.
O ovoj predstavi postoje već i prepričavaju se anegdote, a jedino što ostaje živo posle jedne predstave su upravo priče o anegdotama, o živim stvarima. Tek na predstavi smo videli da oni detalji za koje uopšte nismo pretpostavili da će biti dobri i značajni, upravo se pred publikom pokazuju kao takvi.


POGOVOR ZA KNJIGU “KRIZE NOVINA” MILORADA VUJAŠANINA CUJA - piše Miroljub Domazet
Beg od obnovljene figuracije nove slike

   U godini oglašavanja, širom sveta, smrti oca video umetnosti, Nan Džun Pajka, akademski slikar Milorad Vujašanin, i pored toliko prisutnog amaterizma, ne prolazi sa dva najnovija konceptualna rada u svojoj naseobini - na drugom bijenalu kraljevačke umetnosti, iako planiranom kao smotri likovne kolonije čaršije i okoliša. Zvaničnici muzeja u povoju i od njih pozvani selektori pravdaju to verovatno time da oni ne žele da se preko njihovog izlagačkog prostora Cujo ,,svađa" sa ostalim lokalnim slikarima i osetljivom publikom kroz ilustrovane teme njegovih radova pod nazivom ,,Supstancija kiča" i ,,Kuda ćeš?". Kao da već Platon nije ustvrdio: ,,Umetnost je senka senke", misleći na pomenute kopirante prirode. Problem nastaje što Vujašanin pri radu ne izvodi i genezu konceptualizma, kao što ni u svojoj knjizi ,,Krize novina" ne navodi izvore, čime bi mogao da se sakrije iza drugih.
Pretpostavljamo da je Vujašanin iznosio ličnu spoznaju, ne odričući se uticaja civilizacijskih tekovina, pa otvoreno ponudi svoju usamljenost vetrometini ,,Košave" (ovaj put ne samo komunističke, već demokratske, rojalističke i kakve sve ne). On, ,,čivijama" resavske škole očinski uviđavno i blagonaklono, ukazuje da je to što rade (slike za zidove) samo lepotno (misleći verovatno na ljupko i dopadljivo svojom kovanicom), i da takvim pristupom delanje nema, niti može učiniti ikakav istrijski pomak.
Prema sebi je stroži. Iako skoro sam sazda Galeriju ULUK-a i dariva je svom ,,jedvagradu", dožive progonstvo za činodejstvovanje. U njegovim raspravama o galeriji promenjenog zova ne čusmo nijednom prilikom da bi ona morala da nosi njegovo ime (što bi po mišljenju poznavalaca prilika bilo normalno), a ne naziv prve likovnjačke pojavnosti, crtača-hroničara. Da ironija bude veća, isprazni petrifikovaše ime „letopisca mahale", a njegovi potomci mirno porušiše atelje pretka, neoklasičarski objekat (valjda ne iz prozaističnijih razloga od toga da ne pretekne kao muzej?).

GREH
Vujašaninov najveći greh je što se drznu da iskaže inicijativu u prebivalištu, jednostavno više ne hoteći da čeka novih dvadeset leta da selektori, kustosi i sredina ponovo dozru i za njegove najnovije projekte. Krmanoš, a uvek na pramcu te njihove imaginarne barke, neprestano nastoji da uz maticu prema izvoru pomera granice istorije umetnosti, ne shvatajući pri tom - kako to da teoretičari danas mogu svoj izučeni nauk bacati pod noge tetošeći nemuštosti, zaostalosti, zastarčenosti, prigrljujući citatnosti ne jučerašnjih ostvarenja, već podražaje radova činjenih pre više decenija, a i stoleća. Zato za ovih par decenija samo tri puta uzburka sugrađane neočekivanim, uznemirujućim i uvek potpuno novim postavkama, za razliku od kolega čije slike, čista navođenja već poznatih likovnih promisli i dela, neumorno korziraju gradskim galerijama, holovima, izlozima, kafanama, bez zasluženog odmora, preko potrebnog...
I kad bi Milorad Vujašanin verovao u obnovljenu sliku, novu figuraciju, nema potrebe da se i jedan-jedini put ponovi, da bi samo zauzeo mesto i u svom lokalnom esnafu. Zato neumoljivo odbija porudžbine, bilo kakve verzije varijacija zadatih, a potrošenih tema, pošto više ni samu sliku kao takvu ne priznaje i odbacuje je. E, baš tu činjenicu ostatak slikarskog sveta, po njegovoj ustaljenoj praksi, koristi da ovaj put njega citira, tačnije - parafrazira, pošto bi (uz pomoć tehnike i zanatske veštine) pozajmice da spretno sakrije. S razlogom, tek posle knjige - monografije ,,Krize novina" ljubimci ,,dobre" štampe odjednom otkriše lepotu crne boje. Iznebuha Milorad Vujašanin ulazi u modu. Kustosi i dizajneri prestaše da prave ljupke i sladunjave kataloge otužnih boja. Neki samo kamuflažno vertikalu uzora zameniše horizontalom, a jasan crno-belo-sivi odnos razvodnjenim sfumatom, što je očigledno karikaturalno skraćivanje nogara mobilijaru jedino stoga da bi se na njega mogla otisnuti sopstvena signatura, a drugi pak kolorisanu centralnu žutu aplikaciju zameniše crvenom i najzad svoje farbarije odenuše u frakove (crne korice).
Trenutak je da se zapitamo - da li bi uz školovane neumetnike i kraljevački ,,akademci", srednjoškolci-skribomani, postupno, uspeli da iz časopisa ,,Povelja" isključe kvalitetnu umetnost - da je kojim slučajem Cujo (izvesno vreme i dizajner ,,Slova") bio član upravnih odbora, redakcijskih saveta, uredništava. Rim se tada ne bi plašio ,,barbara", ali se ne bi ni otimao za protivničke pojaseve (rešenje korica), niti hvatao za njihove kopče (logotipe).
Milorada ne zadovoljava da bude puki primenjaš, ne oduševljava se ni u gradu narastajućim trendom podučavalaca slikarskim veštinama i tehnikama.
Sa značajnom predanošću i preciznošću je npr. pred tragaocima za lepotom i istinom, među njima i punovažnim dobitnikom nebrojenih književnih nagrada, isekao tirkizno-plavu tortu na kojoj je predstavljena zastava novostvorene Evropske zajednice. Ufišbajnjeno je Laureat gledao Vujašaninove ravnomerne rezove kuhinjskim nožem po žutim zvezdama u kolu. To uništavanje, dekomponovanje barjaka u modi i svih drugih simbola koje on pod sobom skrivaše (ideoloških, verskih, mističkih; što proizvedoše nebrojene sukobe) valjalo je protumačiti i opisati...
Ko bi to trebalo da uradi? To što ,,umjetnik-urednik" još nije denuncirao Vujašanina kao antiglobalistu, ovaj ima da zahvali samo njegovom ljubomornom čuvanju svih stranica magazina za svoje slavske goste.

ĆUTANjE
Isti takvi mediji, manje ili više privatizovani i nepotizovani, otimaju se na jednoj strani da izveste o izlagačkim uspesima u svetu koncepata, performanasa, instalacija, video arta; na drugoj ,,mudro" ćute o umetničkoj pojavi Milorada - Cuja Vujašanina. Da li stoga što im je u svojim zapisima obesmislio idolopoklonstvo, negirajući i u njihovom radu umetničku vrednost. Ni o njegovoj monografiji ,,Krize novina" ne nađosmo iole ozbiljniji tekst kako bi priličilo. Mediokriteti ćute, ne zbog njegovog zatomljenog i oporog jezika, naprotiv - on je pojednostavljen i izričit, već zato što je kao mačka zagrebao i po njihovoj družini - zajednici prosečnih. Tako nedoličan tretman periodike i tekuće štampe okuražuje birokrate da mu dela šalju ,,za streljat!".
I da ukažemo kako se to Milorad Vujašanin profilisao. Smatramo da nema potrebe, pored više od stotinu sačuvanih živih crteža da išta više riše, niti da se posle desetine intrigantnih slika i objekata ponovo laća klasičnih materijala i alata. Mada i danas, samo pokatkad, kroz autoportrete pokazuje da može da poput renesansnih majstora radi i crteže i npr. bakropise. Uhodanosti ne priliče Vujašaninovoj prirodi. Ni kao student 1979, 1980. pod tematskim i konceptualnim pritiskom i uticajem profesora večernjeg akta, Dragana Lubarde, nije se zadovoljavao postignutim. Ovaj period završava potpuno napunjenim, mnogo puta iscrtanim crnim crtežom. Prethodno crtež čisti, oslobađa suvišnih linija. Gotovo ga svodi na vitražnost. Antropomorfne figure i decu i žene izvodi iz ravnoteže. Deca lete poput ptica. Žene su bez težine, samo lebde..., sklone padu, zemnosti. Čovek je na zemlji, kao kreator snatri i komentariše istoriju umetnosti. Posle kratke analize flore i faune useljava na papir gužvu linija gradeći bezoblična, zamršena klupka, koja odmah potom raspreda, ispravlja u paralelne linije različitih valerskih i kolorističkih vrednosti i njihovom učestalošću sugeriše pejzaž.
Istovremeno razrešava problem površina. Uklanja dijagonale. Isključuje iluziju perspektive. Nastoji na prirodnoj dvodimenzionalnosti crtačkih i slikarskih površi, pravougaonoj i na kraju kvadratnoj. Njih okonačuje crnom. Bojom potpunosti, svebojom. Umnožava ih i ređa po horizontali i vertikali. Repetitivnošću istih površi ukazuje da je delo proizvod potpune svesti. Zatim ponavljanje iznosi u prostor. Povezivanjem već štampanih crnih grafika u snop dobija brojanicu, ,,Crnu knjigu". Od ukupnog slikarstva za zidove, tu je trebalo da bude kraj.
Ali, kako je od dečačkih dana posestrimio Prirodu, sasvim je normalan sled događaja. Diplomac se bratski dragovoljno vraća njenoj rustikalnosti. Prigrljuje ga pobrđe kopaoničkog sistema božanskim krajolikom kome je nažalost, kao čir na licu, nakalemljen ,,jedvagrad". Onaj koji mu neodgojeno prisno uvrće ruku kad voljom ćepenaka izabrani, te osamdeset treće, ne prihvatiše njegove slike iz punog džaka raznobojnih bombona koje su imale da budu svakodnevno činjene na crnoj kvadratnoj ploči u izlagačkom prostoru ,,Galerije fresaka". Pošto istoričari umetnosti, selektori, isključiše slike koje ne pripadaju zidinama tvrđave neukusa, kazniše na taj način i publikum večnim molerajem. Tek odaje bivše škole koje su godinama prazno zvečale, danas ozbiljan izlagački prostor, dočekaše Vujašaninov dve decenije ranije odbačeni koncept, sliku koja se jede, kao i na primer ideju o jednostavnom, živom i stvarnom uramljivanju, kadriranju, fokusiranju svekolikog prirodnog okruženja ili njegovih delova zamišljenim ili stvarnim pokretnim ramom.
Iz ovakvih razloga on više druguje sa biljkama. Krepi i duh i telo sopstvenom farmakopejom. Kao i Spinoza priznaje odrednicu ,,Bog - ili priroda". Za razliku od vaskolikog sveta - takvog boga oplemenjuje gotovo simbiozno. Poput staropaganskog Slovena živi i stvara u dve polusojenice. Tehničke greške prirodnih materijala pretvara u vrlost ukoristivši ih pri dizajnu enterijera. Za početak bar porodici opošljava umetnički način života oslobođenjem od otuđenosti paspalja i natruna civilizacije i sabira energiju za nove pomake.

KAPRICIOZNOST
Milorad zbraja koncepte, ali i razgoreva kapricioznosti. Ne daje saglasje galeristima Kulturnog centra u Knez Mihailovoj za postavku samo naizgled impresivnih slika od bombona. Kao što okasnelim posetiocima njegove retrospektivne izložbe umanjuje celovit doživljaj praćenja istog rada od nastanka do potpune razgradnje, slike sladunjave samo za čulo ukusa, ali ne i za savest onih koji takve malaju u beskraj.
Istina, bilo je i pokušaja mistifikacija, kada je Vujašanin pisao kratki tekst za katalog mlade slikarke. U ,,herbarijumskoj mapi" video je ono čega nema, iza pojavnog - onostrano.
Tek kad je shvatio da je sve rekao na jednom likovnom igralištu, posle dužeg promišljanja otiskuje se ka obliku. Terakote, ,,nezavisne forme", mogu se simbolički iščitati na više načina, mada on zahteva da se one prihvate samo kao ponovno opredmećene, zaokružene celine.
Vujašanin, za razliku od ostalih zanatlija, čvrsto veruje u umetnost i njenu angažovanu vrednost. Ona po njegovom mišljenju mora emanirati u humanizam, nikada ne valja da bude sama sebi cilj. Naročito ne sme biti pribežište i brlog duhovnim mešetarima, bleferima, šeprtljama, brbljivcima, nekonstruktivnim rušiocima i reakcionarima.
Sa svojom ratničkom kacigom na glavi, sedmostrano prelomljenim ogledalom okićenim dvadeset jednim paunovim perom u formi diska, dočekivao je i pozdravljao posetioce njegove izložbe, čime ih je uvodio u igru da bi se i oni pri susretu, ugledavši umesto njegovog svoj odraženi lik, poistovetili sa umetnikom i osetili kreativnim. Ako je to kojim slučajem tragalac za istinom, naći će se ponukanim da opravda umetnost - ne samo da iskaže koju gnomu, već i ostavi zapis o vremenu i Cujovom vizionarstvu.
Ne bez razloga, u potrazi za saborcima, ovako časno hodi jedini zabrinuti umetnik koga poznajemo da bi lakše pobedio galopirajuću dekadenciju...
Predaja ključeva nauke i umetnosti u ruke perfidnim vođama i veštim, veoma podučenim plagijatorima, omogućuje svestranu destrukciju, govori Vujašaninovo sočinjenije. I zato se zbog torture većine, sada i ovde, radije iskazuje svojim glasom i zabeleženom rečju. Zasigurno će na taj način lakše preživeti. Sve primerke ,,Krize novina" nemoguće je pogubiti.

Mašinac - Borac