Nezadovoljstvo položajem medija
Neobaveštenost nepostojećih
Praznik rada bez radnika
Centralni program u manastiru Žiči
Podržimo mlade i imaćemo lepu šahovsku perspektivu
Kraljevačka dešavanja
Fabrika oštećena za više od 600.000 evra?
Šibicarenje preko TV ekrana
Pozivi u lokalu duplo skuplji
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, karate

SVETSKI DAN SLOBODE MEDIJA
Nezadovoljstvo položajem medija

   Svetski dan slobode medija ustanovljen je Deklaracijom UN, kojom je cenzura proglašena grubim kršenjem ljudskih prava, a vlade svih zemalja pozvane su da obezbede poštovanja ustavnih garancija za slobodu medija. Generalna skupština UN usvojila je tu deklaraciju 20. decembra 1993. godine, proglasivši 3. maj danom slobode medija, na preporuku Uneska.
Od tada je prošlo 15 godina, a novinarski posao i danas spada među najugroženija zanimanja. Najmanje 68 novinara i medijskih radnika ubijeno je prošle godine širom sveta, oko 1.300 novinara fizički je napadnuto ili je doživelo pretnje, a u svetskim zatvorima trenutno je više od 120 novinara.
Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a, kaže da se i naša zemlja u protekloj deceniji pridružila zemljama u kojima je novinarski posao opasan po život.
,,Imamo četiri nerazjašnjena ubistva - Slavko Ćuruvija, Milan Pantić, Dada Vujasinović i kolega Jovanović iz Crne Gore. I sve dok ne odgovorimo ko su ubice naših kolega i ko je naredio njihova ubistva, teško da možemo govoriti da je situacija u Srbiji, kada je reč o slobodi medija, na dobrom putu", kaže Nadežda Gaće.
Ona navodi i da je medijska scena u Srbiji postala u poslednje vreme sve uzavrelija. Razlog za to su, kako smatra predsednica NUNS-a, pojedine odluke Saveta Radiodifuzne agencije i upad policije u Televiziju BK.
,,Bojim se da Srbija ide u period gde bi se moglo ređi da će medijska scena trpeti još žešće pritiske, kako najuticajnijih političkih stranaka, tako i krupnog kapitala".
U Proglasu o slobodi medija, NUNS-a i Granskog sindikata ,,Nezavisnost'' ističe se nezadovoljstvo medijskom situacijom u zemlji.
,,U srpskoj tranziciji jedina sloboda koja je potpuno ostvarena je sloboda političara da mogu da rade sa medijima sve što im je volja. Mediji, za uzvrat, imaju slobodu da bespogovorno služe političarima”, navodi se u proglasu.
Dodaje se da sve slobode srpske tranzicije kontroliše veoma mali broj ljudi i da je Srbija predaleko od Evrope. U Proglasu se apeluje na sve slobodno misleće građane Srbije da se solidarišu sa borbom za elementarne slobode medija.
NUNS i ,,Nezavisnost” ocenili su u Proglasu da je Srbija, sudeći po medijskoj situaciji, daleko od Evrope, čak i ako izruči Ratka Mladića Haškom tribunalu.
Generalni sekretar saveta Evrope Teri Dejvis je povodom Svetskog dana slobode medija izjavio da demokratija ne može da funkcioniše bez medija slobodnih od uplitanja vlasti i svake kontrole.
I Nezavisno društvo novinara Vojvodine ocenilo je da su mediji u Srbiji još uvek daleko od bilo kakve slobode i nezavisnosti.
NDNV se složilo i sa ocenama o katastrofalnom materijalnom položaju novinara u Srbiji, ocenjujući da je ta profesija degradirana i bez izgleda da u dogledno vreme povrati dostojanstvo koje joj pripada.

DAN SLOBODE MEDIJA U ZNAKU NEZADOVOLJSTVA
   Novinari širom sveta obeležavaju Svetski dan slobode medija akcijama u kojima izražavaju nezadovoljstvo zbog teških uslova rada, pritisaka i fizičkih napada, kao i ubistva mnogobrojnih kolega. Centralna manifestacija Uneska organizovana je u Kolombu, a posvećena je ulozi medija u iskorenjivanju siromaštva. Godišnja nagrada za slobodu medija ,,Giljermo Kano", koju dodeljuju Unesko i fondacija koja nosi ime tog ubijenog kolumbijskog novinara, biće svečeno uručena u glavnom gradu Šri Lanke libanskoj novinarki Mej Šidijak. Ova popularna televizijska voditeljka 25. septembra prošle godine preživela je pokušaj ubistva podmetanjem eksploziva pod njena kola. Ona je u tom incidentu ostala bez ruke i noge.
Sloboda medija je u proteklih godinu dana umanjena čak i u nekim od najstabilnijih demokratija u svetu, saopštila su novinarska udruženja. U zemljama u kojima je sloboda medija nedovoljna trenutno živi 43 odsto svetske populacije, pokazalo je globalno istraživanje nevladine organizacije Fridom haus sa sedištem u Vašingtonu. Od ostalih 57 odsto, samo 17 odsto njih žive u zemljama u kojima je štampa slobodna, dok su ostali u ,,sivoj zoni delimične slobode medija". Američka organizacija Fridom Haus objavila je izveštaj u kojem se jedino Slovenija, od zemalja nastalih raspadom SFRJ, svrstava u red zemalja sa potpuno slobodnim medijima. Za Srbiju i Crnu Goru, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju navodi se da su njihova javna glasila delimično slobodna.

POLITIČKE STRANKE PRIJAVILE IMOVINU
„Najbogatija” Srpska radikalna stranka

   U skladu sa Zakonom o finansiranju političkih stranaka, o čijoj smo primeni nedavno pisali, najveće političke stranke prijavile su Skupštini Srbije svoju imovinu.
Najveću imovinu, prema dostavljenim podacima za 2005. godinu, prijavila je Srpska radikalna stranka - 71,8 miliona dinara. Slede zatim Demokratska stranka (23,6 miliona dinara), Demokratska stranka Srbije (21,8), Srpski pokret obnove (15,2), G 17 plus (13), Nova Srbija (6,5), Socijalistička partija Srbije (3,8) i Pokret „Snaga Srbije” (1,3 miliona dinara).
U odnosu na prihode iz 2004. godine, najveće povećanje imala je SRS sa 45,3 na 71,8 miliona dinara, neznatna DS (22,1 - 23,6), SPO (14,6 - 15,2) i G 17 plus (12,5 - 13), Nova Srbija je ostvarila istovetne prihode, dok je smanjenje imala DSS sa 23,4 na 21,8 miliona dinara i SPS sa 8,1 na 3,8 miliona dinara. Ovakav iznos imovine stranaka je donekle razumljiv ako se ima u vidu da se one delom finansiraju iz budžeta Republike, prema broju poslanika, a poznato je da SRS ima najviše poslaničkih mandata.
Stranke su, međutim, bile prinuđene da prikažu posebno i iznose prikupljenih finansijskih sredstava iz donacija, sponzorstava, članarine i ostalih izvora. Tu najbolje stoji Demokratska stranka sa 10,4 miliona dinara, a potom slede PSS sa 7,4, SDP sa 4,5, G 17 plus sa 1,8 i DSS sa 1,5 miliona dinara prikupljenih para.
Opštinski odbori ovih parlamentarnih, ali i svih drugih stranaka, za redovni rad dobijaju sredstva od svojih „centrala”, prema određenim kriterijumima. Koriste ih najviše za zakup prostorija i ostale materijalne troškove u redovnom radu kao što su plate za tehničke sekretare, struju, vodu, telefone, štampane materijale itd.
(Podaci iz lista „Blic”)

KOMENTAR BEZ POVODA - U OČEKIVANJU GAŠENJA ,,IBARSKIH NOVOSTI” - piše Ivan Rajović
Neobaveštenost nepostojećih

   • Ako je verovati ministru informisanja Draganu Kojadinoviću i njegovom doslednom pridržavanju zakonskih odredbi, ,,Ibarske”, kao i svi slični štampani mediji u Srbiji, više ne postoje. Rok za privatizaciju, koji je ministar nazvao Dan D, istekao je 23. aprila. Posle toga, oni koji nisu ušli u proces privatizacije ili nisu privatizovani mogu se smatrati ugašenima

   Posle skoro šezdeset godina izlaženja ,,Ibarske novosti" i zaposleni u njima danas ne znaju kakav im je status i da li još uvek postoje ili su ugašeni. Ako je verovati ministru informisanja Draganu Kojadinoviću i njegovom doslednom pridržavanju zakonskih odredbi, ,,Ibarske", kao i svi slični štampani mediji u Srbiji, više ne postoje. Rok za privatizaciju, koji je ministar nazvao Dan D, istekao je 23. aprila. Posle toga, oni koji nisu ušli u proces privatizacije ili nisu privatizovani mogu se smatrati ugašenima. No, kako se to događa i u drugim oblastima, zaposlene i odgovorne po drugim osnovama niko još nije obavestio da nam novine ne postoje, pa one i dalje izlaze. Neobavešteni novinari ćute i rade, sve čekajući da neko dođe i pošalje ih na ulicu, posle šest decenija samopregornog rada u najrazličitijim uslovima na dobrobit svojih čitalaca.

ENTUZIJAZAM
U nekim drugim uslovima i za neke druge novine to možda i ne bi bilo nešto naročito, ali u vremenu u kojem živimo i kada su naše novine u pitanju, to se može nazvati pravim podvigom, što bi i ministar trebalo da zna. Dovoljno je samo se prisetiti koliko je urednika i novinara prošlo kroz ovu Redakciju, koliko je tona papira potrošeno, koliko olova, boje, koliko napora, znoja i muke uloženo da bi čitaoci bili obavešteni o onome što se dešava u našem gradu i okolnim mestima. i da bi, što je možda još bitnije, sve to ostalo zabeleženo da traje za one koji dolaze i one koje bude zanimalo kako se ovaj grad razvijao i kako se u njemu živelo mnogo, mnogo pre nego što su se pojavili takozvani elektronski mediji i mnogo pre nego što su mnogi naši sugrađani rođeni. Uveren da će i ovaj dokument ostati da traje bar još stotinak godina, moram, pre svega, da kažem kako je gotovo nemoguće govoriti o nekoj naročitoj koncepciji u uređivanju novina u postojećim uslovima koji su više nego nemogući. Pored tehničke (ne)opremljenosti, koja je samo delimično iskorišćena, mada u Redakciji ne postoji mnogo toga što bi jedna redakcija trebalo da ima, a novinari su uskraćeni i za mnoge druge ,,sitnice" bez kojih ovaj posao jednostavno ne može da se obavlja, mora se pomenuti nedovoljna motivisanost zaposlenih da se bave svojom profesijom, velika apatija, kao i u svim ostalim oblastima, ali i loša organizacija, koja je samo odraz onoga što se dešava na svim ostalim (višim) nivoima. Praviti gradske novine sa deset novinar, bez ijednog saradnika, bez faksa, automobila, veliki je izazov, a ponekad i smešno u svom donkihotovskom nastojanju i zanosu pojedinaca. Novine, ipak, izlaze isključivo zahvaljujući entuzijazmu i požrtvovanju jednog broja novinara, koji su više svesni značaja ovog lista za grad i njegovu istoriju, nego što to smatraju radnom obvezom i načinom da se ostvari kakva-takva egzistencija. Međutim, i u takvim okolnostima, imajući u vidu postojeće promene, slobodno se može reći da su i ,,Ibarske novosti", ovakve kakve jesu, u velikoj meri doprinele, bar u našem gradu, svemu što se dogodilo 5. oktobra. Imidž slobodnog i nezavisnog glasila koje objektivno piše o dešavanjima u gradu i koje, bar za sada, nije ni pod čijim patronatom, ili će pre biti da se to bar ne primećuje, trebalo bi da bude nešto što samo može da raduje svakoga ko je na bilo koji način u bilo kakvoj vezi sa ,,Ibarskim novostima". Međutim, i u novim okolnostima, i sa novom vlašću, čini se da nije prestala potreba vlastodržaca da drže pod kontrolom novinare od kojih se očekuje da rade za njih. Na primeru ,,Ibarskih" takvo nešto još nije izraženo, što ne znači da neće biti, jer u uslovima sveopšte degradacije na svim nivoima, različitih skandaloznih afera, pa sve do bukvalne kupovine takozvanih nezavisnih novinara, bilo je i pokušaja da se ,,Ibarske" ućutkaju ili na neki drugi način ,,dovedu u red". No, to je stvar onih koji iza takvih pokušaja stoje. Ali se mora priznati, i pored brojnih propusta koji su u postojećim okolnostima neizbežni, ,,Ibarske" nikada nisu bile na takvom (visokom) nivou kao što je to sada slučaj i ne računajući samo to što se odnedavno mogu čitati i na Internetu, na zadovoljstvo mnogih naših ljudi u ,,belom svetu". Nikada se tako malo nije ulagalo u ovaj list, nikada mu toliko malo pažnje nije posvećivano i nikada odnos odgovornih pojedinaca nije bio tako ignorantski kao da se radi o ,,izdajničkim" novinama iz perioda koji je za nama. Još se ne može odoleti utisku da mnogi iz bivše vlasti preostali ili inkorporirani predstavnici nove vlasti i javnog života na ,,Ibarske" gledaju kao na zloglasno opoziciono glasilo koje bi trebalo ,,staviti pod kontrolu". Sve to, naravno, može samo da služi na čast ljudima koji su nastavili da pišu za ove novine i svima onima koji ih, još uvek, redovno kupuju i čitaju.

INTERNET
Osim toga, ,,Ibarske novosti", kao list koji odnedavno izlazi u specifičnim uslovima u gradu koji je postao ,,žrtva" nerazumne politike i političara, mora biti otvoren za različita, čak i potpuno suprotstavljena mišljenja. Ali, pre svega, mora biti glasilo koje će služiti na dobrobit, ali i na čast Kraljevčanima i onima koji se tako osećaju, zastupajući i štiteći njihove interese kako ovde, tako i na svim drugim mestima. ,,Ibarske novosti", i pored bavljenja temama koje su od opšteg značaja zato jer se svih i tiču, trebalo bi da prevashodno ostanu lokalni list sa lokalnom tematikom, koji će nastaviti da traje kao dokument o vremenu u kojem smo živeli, ali mora osim informativnog imati i kulturni, obrazovni, pa i savetodavni karakter. Mora biti okrenut svim čitaocima, a posebno mladima. Sve to, u određenoj meri, ,,Ibarske novosti" i sada jesu, ali sasvim u skladu sa brojem novinara i saradnika i honorarima za koje niko ne pristaje da sarađuje. I baš zbog svega toga ,,Ibarske" i jesu u pravom smislu ,,reč i slika naše stvarnosti". A to što je naša stvarnost takva kakva jeste, problem je neke druge prirode. Već dugo naše novine se mogu čitati i na Internetu, tako da su dostupne svim našim čitaocima od Ognjene zemlje do Islanda i šire. I ne može se reći da se čovek ne oseća zadovoljnim kada mu stigne čestitka sa ko zna koje tačke ove planete u kojoj se malo kritikuju, a malo hvale novine koje mnogo više znače Kraljevčanima rasutim po svetu nego nama. Ipak, i pored toga, želja nam je da svaki naš sugrađanin ima svoj primerak svojih novina, da ,,Ibarske" u pravom smislu budu ogledalo ovoga grada i da svi zajedno u nekim mnogo, mnogo boljim vremenima dočekamo i mnogo bolji odnos prema nečemu što je od izuzetnog značaja za grad i one koji u njemu žive.
   I dok ispisujem ove redove, 3. maja, na Svetski dan slobode medija, sa radija odjekuje ,,gromoglasna tišina" u znak protesta prema svemu onome što tišti ovu profesiju, u vremenu koje bi se trebalo smatrati demokratskim, a što se, kako izgleda, ponajviše odnosi na medij o kojem govorim.

NAUK
Možda je gromoglasna tišina i ono što očekuje ,,Ibarske", a što nijednom ministru, nijednom donosiocu i glasaču za bilo koji zakon ne može služiti na čast. Jer, kako se pokazalo, ovogodišnji Svetski dan slobode medija novinari ,,Ibarskih” su dočekali neslobodniji nego ikad, ostavljeni od svih i prepušteni sami sebi u situaciji koja je, najblaže rečeno, mučna do nepodnošljivosti. Dan D je prošao, a svaki od nastupajućih može biti onaj koji će označiti definitivan nestanak naših novina. Posle toga, ukoliko se dogodi, ovaj grad više nikada neće biti ono što je bio, to bi trebalo znati. Za to, kako za sada stvari stoje, nikoga nije briga, bar ne one od kojih nešto zavisi. A novinarima ne preostaje ništa drugo nego da čekaju, svesniji nego ikad beznačajnosti onoga što rade i nipodaštavajućeg odnosa vlasti prema ovoj profesiji. Međutim, nikada se, kao što je poznato, ne zna zašto je nešto dobro, ma koliko bilo loše. A ovo je loše da gore ne može biti. Neko iz svega toga možda izvuče i nekakav nauk, a kakav - ostaje nam da vidimo. Za sada, jedno je sigurno, dok se ne ugase, ,,Ibarske" će goreti istim onim plamenom kao i svih prethodnih šest decenija, a oni koji razmišljaju o njihovom gašenju, trebalo bi da porazmisle i o svojoj odgovornosti u svemu tome. A odgovornost nije mala, čak i za nečinjenje onoga što bi trebalo učiniti, pa makar to bio i samo uzaludan pokušaj, kao što je mnogo toga u ovoj tranzicionoj zemlji uzaludno, nažalost.

RAZGOVOR SA POVODOM: JAGOŠ KOVAČEVIĆ, SEDAMDESETIH GODINA PRVAK JUGOSLAVIJE U ZAVARIVANJU - piše Stole Petković
Praznik rada bez radnika

   • Prvomajski uranak se decenijama slavio na sličan način. Svečano i spontano, gotovo šematski. Pre devetnaest godina Jagoš Kovačević je imao veliku čast da pred hiljadu ljudi u Mošinom Gaju pročita prvomajsku poruku namenjenu radnim ljudima. Prisutni su gutali svaku njegovu reč, a na kraju veliki aplauz, pa obavezna pesma

   Prvi maj se decenijama proslavljao radno, ali i paradno. Noć uoči Praznika rada na okolnim brdima i brežuljcima plamtela je logorska vatra. Omladinski aktivisti su to imali kao zadatak. I uvek su ga uspešno ispunjavali. Sutradan, kolone Kraljevčana išle su prema Ribnici u Mošin Gaj. Tu je bila centralna svečanost. U centru pažnje bili su oni koji su u protekloj godini napravili kakav uspeh i istakli se na radnim zadacima. Jedan od tih junaka ili srećnika bio je i Jagoš Kovačević. Tačno pre devetnaest godina (1. maj 1987. godine) on je imao čast da pročita prvomajsku poruku:
- Bio je to za svakoga pravi doživljaj i zadovoljstvo. Ljudi su imali socijalnu sigurnost i bili bezbrižni. Moglo se onda slaviti. A organizatori, Sindikat i Savez komunista, imali su uhodan i proveren kliše. Sve je nekako bilo spontano - sa setom priča Jagoš.
Prvi maj je i dalje ostao, ali više nije kao što je bilo.
- Mislim da i nema smisla proslavljati jedan takav praznik u ovoj situaciji. Ne treba se ni sećati tih dana, jer se tek onda silno razočarate. Fabrike su mrtve, a vreme je učinilo svoje. Ljudi čine sve kako bi preživeli. Zaista nema efekta - dodaje Jagoš.
Ovaj dvometraš, sada već zašao u šestu deceniju života, ima se čime pohvaliti. Sedamdesetih godina bio je strah i trepet na takmičenjima metalskih readnika Srbije i Jugoslavije.
- Moja disciplina je bila zavarivanje CO2 metodom. Prvu titulu prvaka Jugoslavije osvojio sam 1974. godine. Inače, najbolji u zemlji bio sam dva puta. Isto toliko puta osvajao sam druga mesta, a jednom sam bio treći. Isti skor ostvario sam i na Republičkom prvenstvu. Tada je Fabrika vagona imala ,,strašne” majstore. Za nas su uvek bile rezervisane prve tri pozicije - ističe Kovačević, koji je posle varilačkog zanata upisao i završio Višu tehničku školu. Bio je prvi stipendista Titovog fonda.
Iako je iz Fabrike vagona otišao pre dvadeset godina, pratio je sve ono što se dešavalo u međuvremenu. Gigant, kako su je nekada zvali, sada je u rukama privatnika. Pominje se i veliki posao:
- Privatizaciju nam je donela tranzicija. Ljudi će tek da shvate šta to znači. Jednostavno, to je put u kapitalizam. Neka pitaju svoje dede i očeve kako je to bilo pre Drugog svetskog rata, a kako posle, u narednih pedesetak godina. No, to je gotova priča. Posao se pominje, ali mislim da nema ko to da odradi. Ostalo je u Fabrici dobrih radnika, ali ih je malo da bi mogli da ispune određene rokove - trvdi Kovačević.
Jagoš je već nekoliko godina na tržištu rada. U ,,Magnohromu”, gde je radio od 1989. godine, postao je tehnološki vcišak. Sada se snalazi kako zna i ume. Snalazi se nekada najbolji zavarivač ondašnje Jugoslavije. Radi sve, najmanje iz svog zavarivačkog delokruga rada. A nakupio je samo 28 godina radnog staža. Oženjen je Slavicom, koja radi u ŽTP-u, ima sina Srđana, košarkaša KK Sloga, i kćerku Sandru, koja pohađa srednju školu.

MAŠINE!!!
U Fabrici vagona mašine su posebna priča. Zastarele su, pa će više vremena trebati da se one osposobe nego da se uradi recimo vagon ili neki drugi proizvod.

U NEDELJU, 7. MAJA, 14. MANIFESTACIJA „DANI JORGOVANA” - piše Slobodan Rajić
Centralni program u manastiru Žiči

   • Ovogodišnji „Dani jorgovana” počeće u nedelju, 7. maja, u osam sati na centralnom trgu u Kraljevu, a završiće se centralnim programom u 18 sati u Žiči, povodom osamstogodišnjice ovog manastira • U kulturno-umetničkom i drugim programima učestvuje veliki broj umetnika i kulturno-umetničkih društava iz Srbije, u prisustvu brojnih javnih ličnosti i drugih gostiju, među njima i ambasadora Francuske u SCG i članova Francuskog kulturnog centra iz Beograda

Tradicionalna kulturno-turistička manifestacija „Dani jorgovana”, u slavu francuske princeze i srpske kraljice sv. Jelene Anžujske - Nemanjić, biće održana u nedelju, 7. maja. Kako je na, tim povodom održanoj, konferenciji za novinare najavljeno, ovogodišnja, četrnaesta manifestacija, pod nazivom „Duh sv. Jelene Anžujske - večno među nama”, okupiće brojne umetnike, ali i javne ličnosti.
Centralni program ovogodišnje manifestacije „Dani jorgovana” biće održan u manastiru Žiči, koji ove godine slavi osam vekova svog postojanja. U centralnoj svečanosti, u nedelju, 7. maja, sa početkom u 18 sati, u manastiru Žiči, po scenariju Milana Glišovića i Momira Bradića i uz muziku poznatog meloda i pojca Ljube Manasijevića, biće izveden bogat kulturno-umetnički program. U programu će učestvovati glumica Vesna Pavlović u liku Jelene Anžujske - Nemanjić, koja najbolje tumači ovu ulogu, glumci Vladimir Vasić i Marko Nikolić, Svetlana Stević, narodni pevač, i kulturno-umetnička društva „Abrašević” iz Kraljeva, „Studenica” iz Ušća, „Radiša Poštić” i „Pomeljari” iz Mrčajevaca. Program će upotpuniti i dečji hor „Rime” i etno-grupa Muzičke škole iz Kraljeva, narodni guslari iz društva „Žiča” i etno-umetnička grupa iz Baljevca na Ibru.
Očekuje se da će ovogodišnjoj manifestaciji „Dani jorgovana” prisustvovati, pored javnih ličnosti iz Kraljeva, Beograda, Čačka, Kruševca, Smedereva i drugih gradova Srbije, i novi ambasador Francuske u Srbiji i Crnoj Gori Ig Perne i članovi Francuskog kulturnog centra iz Beograda.
Organizatori manifestacije su Društvo srpsko-francuskog prijateljstva „Sv. Jelena Anžujska” Kraljevo - Pariz i opština Kraljevo, uz pomoć opštine Vrnjačka Banja, firmi „Interklima” i „Metalotitan” iz V. Banje i jednog broj privatnih firmi i banaka iz Kraljeva.

AMBICIOZNI PLANOVI
Društvo srpsko-francuskog prijateljstva, posle delimičnog uređenja i osvetljavanja srednjovekovnog grada Magliča, namerava ove godine da izlije spomenik Jeleni Anžujskoj po maketi nedavno preminulog akademskog vajara prof. dr Jovana Soldatovića, kojem je to bio poslednji životni umetnički rad i svojevrsni amanet. Društvo je pokrenulo ideju da sto najpoznatijih srpskih žena finansijski pomogne izlivanje spomenika, a sporazumelo se i sa livnicom „Lafarž” u Beočinu, koja je prihvatila da izlije spomenik, ali da jedan takav bude postavljen i u tom gradu, zbog čvrstih veza Beočina sa Francuskom. Pored toga, Društvo predlaže i da se u srednjovekovnom gradu Magliču obnovi crkva Svetog Đorđa i da se pod njenim kupolama godišnje venča sto parova iz Srbije. Zatim, da se u kompleksu Magliča izgradi vidikovac i otvore umetničaka galerija sa prodajom suvenira i restoran sa srednjovekovnom hranom, što bi sve imalo ogroman značaj za razvoj privrede i turizma u kraljevačkom kraju.

SATNICA
Programom je predviđeno da 14. manifestacija „Dani Jorgovana” 7. maja započne u 8 sati na centralnom gradskom Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, a da se potom nastavi u manastirima Gradcu (10 sati) i Studenici (13 sati), na Ušću (14 sati) i srednjovekovnom gradu Magliču (16 sati), a završi centralnom svečanošću u manastiru Žiči (18 sati), pojasnio je Milan Glišović, jedan od scenarista.

OPŠTINA RAŠKA „OTKAZALA”
Ove godine, kako je istaknuto na pres konferenciji, izostaće deo programa u Zubinom Potoku, zbog situacije na Kosmetu. Organizatore je neprijatno iznenadila odluka opštine Raška da ne učestvuje u zajedničkoj manifestaciji, već da organizuje svoju, samostalnu manifestaciju, pod nazivom „Dani Jelene Anžujske”.

CENE LETOVANJA U TURISTIČKIM AGENCIJAMA ZA (PRED)SEZONU 2006
Grčka i Turska i dalje atraktivne

   Najveće interesovanje potencijalnih turista za letovanje ove godine u predsezoni u turističkim agencijama u Kraljevu je za grčko primorje i većina aranžmana je do kraja maja rasprodata. To je i razumljivo jer ove cene za dva do tri muta niže od onih za punu sezonu i mogu se naći po ceni od 100 do 200 evra. Za letovanje u sezoni, pak, na grčkim ostrvima, primera radi, sa avionskim prevozom tako treba izdvojiti 800-900 evra, za Tunis i Egipat 400-600 evra.
Turska letovališta su i dalje najjeftinija i zato i najprivlačnija i za njih se u predsezoni mogu naći aranžmani sa autobuskim prevozom i za 100 evra, a u sezoni od 200 i više evra, odnosno sa avionskim prevozom od 350-400 evra.
Što se domaće ponude tiče, pre svega za letovanje na crnogorskom području, većina turističkih agencija još nije dobila kompletne ponude.
„To što smo dobili je nešto malo za apartmanski ili privatni smeštaj , a katalozi su tek u štampi i očekujemo ih uskoro, mada imamo najave da će cene letovanja biti iste ili veće za 10-15 odsto u odnosu na prošlu godinu“, kažu u Turističkoj agenciji „Ineks“ u Kraljevu.
Kako ističu u kraljevačkim turističkim agencijama, postoje čak interesovanja i za letovanja u daljim i skupljim destinacijama kao što su Dubai i Kipar gde se cene pojedinih aranžmana u punoj letnjoj sezoni kreću i preko 1.000 evra.
Što se Srbije, pak tiče, veće interesovanje postoji za letovanje na Zlatiboru, Tari i, Kopaoniku i nekim drugim planinama i, naravno, banjama kao što su Prolom, Soko Banja, Vrnjačka, Mataruška i druge.

SRĐAN SPASOJEVIĆ, PREDSEDNIK ŠAHOVSKOG SAVEZA SRBIJE, O STANJU I PERSPEKTIVAMA OVE DREVNE IGRE U NAŠOJ ZEMLJI - piše Slobodan Rajić
Podržimo mlade i imaćemo lepu šahovsku perspektivu

   Kraljevčanin Srđan Spasojević je pre šest meseci izabran za predsednika Šahovskog saveza Srbije.
Konkurencija za izbor „prvog čoveka šaha” u Srbiji bila je izuzetno jaka, jer su uvek u prvom planu kandidati iz Beograda i Vojvodine, ali ovog puta on je na tu funkciju, kao jedan od retkih sportskih kadrova iz unutrašnjosti, izabran takoreći jednoglasno (sa 29:2 glasa) i za njega su, pored delegata iz unutrašnjosti, glasali i Beograđani i Vojvođani. Osim što je veliko priznanje, to je ipak i velika odgovornost i obaveza. O trenutnoj situaciji i perspektivama šaha u Srbiji razgovarali smo uoči finala Kupa SCG, koji se trenutno igra u Vrnjačkoj Banji.
• Od Vašeg izbora za predsednika ŠSS prošlo je pola godine. Koji su to organizacioni rezultati koje ste ostvarili i sa kakvim ste se problemima u tom periodu suočavali?
- Što se tiče finansijskog dela u ŠSS, potpuno smo konsolidovali situaciju do Nove godine. Jako je bitno da smo od Ministarstva za prosvetu i sport dobili sasvim zadovoljavajuća sredstva za 2006. godinu, tako da sve što sam pred izbore obećao mogu i da sprovedem. Pre svega da se veliki tradicionalni turniri vrate na šahovsku scenu Srbije. U decembru sam uspeo da oživim šahovsku situaciju u Čačku, jer je poznato da je ŠK „Borac” bio i prvak države i osvajač Kupa i imao ugledan šahovski turnir koji je, nažalost, zamro, pa smo ga oživeli.
Zatim, početkom januara, ono što je za mene bilo kapitalno kad je šah u pitanju, organizaciju Prvenstva Srbije smo podigli na izuzetno visok nivo, sa velikim nagradama, dobrim odzivom. Organizaciju smo poverili Vrnjačkoj Banji, koja je takođe godinama bila po strani, a nekada su tradicionalni šahovski turniri bili upravo u Vrnjačkoj Banji i Puli u vreme filmskih festivala. Posle toga Vrnjačka Banja je imala još par turnira, a upravo je u njoj završen veliki kadetski šahovski festival sa više od 300 učesnika iz cele zemlje. Kao „šlag na torti”, u Vrnjačkoj Banji se od 1. maja igra finale Kupa SCG u šahu, koje se ranijih godina uglavnom igralo na Crnogorskom primorju. Sada smo Banju kroz ove turnire ponovo aktivirali, jer je želja svih šahista Srbije da ona opet bude šahovska „Meka”.
• Znači, šah se ponovo vraća na veliku sportsku scenu u Srbiji. Koliko je on trenutno masovan i šta se čini na podmlađivanju i stvaranju šahovske baze?
- U Srbiji ima oko 500 registrovanih šahovskih klubova. Šahovski život je sve razvijeniji, ali moramo da znamo da šahovski vek dugo traje, i do 50, 60 i 70 godina, za razliku od drugih sportova, gde se završava oko tridesete. To je određene klubove uljuljkivalo i dugo godina praktično imaju jednu te istu ekipu i ne misle mnogo o podmlađivanju. Moja velika želja je da se šah obnovi kroz organizovan i veći rad sa mladima i da SCG, kao ranije Jugoslavija, ima bitno mesto u svetu. Mi sada plasman od desetog do petnaestog mesta na olimpijadama smatramo uspehom, a nekada smo, u vreme Gligorića, Ivkova, Matanovića i Ljubojevića, bili velesila među prvih pet ekipa u svetu, a u Dubrovniku smo i pobedili.

ŠAH U ŠKOLAMA
- Znači, mladih šahista mora da ima više. Baš zbog toga, upravo smo uradili nekoliko elaborata da šah u školama bude jedan od alternativnih predmeta i da se uvrsti u školski sistem. Nedavno sam se na proslavi dvadeset godina Alise Marić susreo sa ministrom prosvete i sporta Slobodanom Vuksanovićem i on je potpuno podržao ideju da se šah vrati u škole i da se proba sa tim projektom. Siguran sam da će se, uz brižljiv rad, u tome i uspeti. To će onda biti odlična podloga, baza iz koje će se roditi mnogi novi šahovski talenti i kroz par godina imaćemo Srbiju u vrhu svetskog šaha.
• Kakvi su odnosi šahovskih saveza Srbije i Crne Gore uoči predstojećeg referenduma o nezavisnosti Crne Gore, pogotovo što vas uskoro očekuje i Olimpijada u Torinu?
- Naravno, Srbija daje pun doprinos tim odnosima kao članica zajedničkog saveza. Bez obzira šta će se desiti na referendumu za dvadesetak dana, a šahovska Olimpijada u Torinu se poklapa sa njim, mi imamo konsensus o zajedničkom nastupu na svim takmičenjima u ovoj godini. To pokazuje da se šah izdiže iznad politike i da ćemo ove godine, kao i Kup, odigrati i zajedničku šahovsku ligu, od 25. avgusta u Herceg Novom. Tek od ishoda referenduma i kasnijih sporazuma zavisiće u kakvim ćemo odnosima biti na narednim takmičenjima.

FAKTOR POVEZIVANjA
- Na predstojećoj Olimpijadi nastupamo jedinstveno. Reprezentacija odlazi u Torino na Olimpijadu koja počinje 21. maja. Tu će biti i kongres šahovske FIDE. Kao što je poznato, Crna Gora se kandidovala za Olimpijadu 2010. godine (Herceg Novi i Budva) i mi ćemo se zajedno boriti da da joj se ta organizacija i poveri, jer to je zajednička kandidatura ŠS SCG. Čak i ako dođe do razlaza između Srbije i Crne Gore, šahisti će sigurno biti jedna spona, faktor sportskog ujedinjenja, jer fizičke podele ne mogu da podele jedinstven narod.
Što se tiče ambicija na Olimpijadi u Torinu, naš je cilj da budemo među prvih deset reprezentacija. To bi bio veliki uspeh, jer posle odlaska plejade vrhunskih igrača dolazi jedan novi talas mladih sa Markušem, Čolakom i Perunovićem, koji uz iskusnog Damljanovića, koji inače igra za „Slogu Amigu”, mogu da naprave i dobar rezultat.
• Da se posvetimo lokalnoj šahovskoj sceni. ŠK „Sloga Amiga” postiže sve bolje rezultate. Šta možemo da očekujemo u perspektivi kad je šah u Kraljevu u pitanju?
- Veoma sam zadovoljan, jer smo jedan od retkih gradova u Srbiji u kojem šah ima zaista veliku podršku opštine. Posebno hoću da zahvalim prethodnom predsedniku dr Radu Joviću, koji je imao izuzetno razumevanje za šah i koji nam je zaista mnogo pomogao, jer smo za vreme njegovog mandata ušli u Prvu ligu i u njoj ostali. Takođe zahvaljujem i Sportskom savezu opštine, jer bez te podrške ne bismo mogli da uradimo ništa. Grad i opština su praktično stali iza ŠK „Sloga Amiga”.

„SLOGA” SVE USPEŠNIJA
- Naravno, moram da kažem da su PP „Amiga” i gospodin Miroslav Tlačinac svesrdno stali iza našeg kluba i da se zahvaljujući tom donatoru nalazimo u vrhu srpsko-crnogorskog šaha. Gospodin Tlačinac i njegovo preduzeće nas zaista vrhunski prate i redovno podržavaju u svemu tome, a mi to dostojno svima vraćamo kroz vrhunske rezultate i reprezentovanje i grada i opštine i sponzora. Tako smo prošle godine na Kupu u Herceg Novom bili četvrti, a na ekipnom šampionatu u Vrnjačkoj Banji zauzeli peto mesto, tako da smo za tu godinu u opštini proglašen i sveukupno za treću ekipu na rang-listi. Pridružili smo se porodici prvoligaških ekipa iz Kraljeva i to se prepoznaje u svakodnevnim kontaktima sa građanima kada se ljudi interesuju za nas, pitaju i čestitaju. Takođe, moram da zahvalim i RTV Kraljevu i ,,Ibarskim novostima” koji nas izuzetno medijski u tome prate.
• Da li su uspesi „Sloge Amige” izazvali i povećano interesovanje za šah među mladim Kraljevčanima? Imamo li i nove mlade talente, kao u vreme kada ste Vi počinjali da igrate šah?
- U vezi sa ovim pitanjem napraviću jednu paralelu. Naime, da biste imali veliko interesovanje, potrebno je i da medijski budete više propraćeni. Kao predsednik ŠSS založiću se da se šah vrati na TV ekrane kroz komentare na kraju sportskih pregleda, kao nekada kada su te komentare vodili Gligorić, Matanović, Ivkov, i to je budilo veliku pažnju. Nažalost, to je ukinuto i to moramo obnoviti.
Takođe, sada se šahovski turniri igraju po hotelima, „daleko od očiju, daleko od srca”. To je dobro za turizam, ali ne i za ljubitelje šaha kojima rigorozne sudije ne dozvoljavaju pristup stolovima. Zato ću se takođe založiti da se šahovski turniri i mečevi igraju u pozorišnim i bioskopskim dvoranama gde će na demonstracionim tablama tok partija biti prikazivan za široki krug posetilaca, a figure će pomerati pioniri šahisti. Tako će se vratiti taj osećaj bliskosti, uzbudljivosti i popularnosti šahovskih partija, posebno među mladima.

STVARANJE TALENATA
- I sistem takmičenja je uticao da mladi ne dolaze do izražaja. Nekada smo na šampionatima države imali mešovite ekipe sa šest seniora i po dva omladinca i žene, tako da su klubovi morali da stvaraju vrhunske omladince. Danas toga nema i mi smo se prilagodili Evropi, koja kao u košarci pomera te kadetske granice, što nije dobro i vidite, padamo polako i u košarci. Zbog toga smo pomalo „oterali” mlade od šaha i bilo bi dobro da u narednom periodu na prvenstva i druga takmičenja vratimo bar omladince u ekipe, ako ne i žene. Siguran sam da bi onda i klubovi ulagali više u njihov napredak.
Namera mi je i da Kraljevo organizuje velike turnire i prvenstva države, kao što smo ih nekada organizovali u Mataruškoj Banji i Banja je od toga, po mojoj evidenciji, imala i po 15-17 hiljada pansiona. Znači, kroz ove akcije uvođenja šaha u škole i promenu organizacije takmičenja i turnira siguran sam da će interesovanje za šah porasti i da ćemo stvoriti „lepezu” šahovskih talenata - omladinaca u Kraljevu, kao što smo imali generaciju Milovića, Trajkova i drugih kada sam ja bio omladinac, a zatim i jednu od najuspešnijih generacija mladih šahista u kojoj su bili braća Popović, Aleksandar Simonović i Jovica Todorović, kada smo bili ekipni prvaci Srbije. To su bili sve „suvi” talenti. Tada „Sloga”, za razliku od danas, u seniorskoj konkurenciji nije bila u prvoj ligi, ali je imala najbolje omladince. Međutim, ovo što se dešava sada u Vrnjačkoj Banji, taj omladinski festival, sa 300 mladih koji su došli kroz kvalifikacije, pokazuje da se interesovanje za šah među mladima ipak ne smanjuje.
Na sreću, i sada postoje agilni šahovski radnici u Kraljevu, pa je tako zahvaljujući Zlatomiru Boškoviću počela da radi šahovska škola, ali to još nije uzelo zamah koji očekujemo. Škola nema mnogo polaznika, ali su, na primer, Boškovićevi sinovi trenutno u vrhu mladih šahista u zemlji, a mlađi, Maksimilijan, prošle godine je bio peti u Evropi po ubrzanom tempu i vodi na prvenstvu Srbije u kategoriji do deset godina, a njegov stariji brat je među prvih deset omladinaca u zemlji. Znači, „Sloga” ima talenata i biće ih i više i imaćemo lepu šahovsku perspektivu.
- Znači li to da ste Vi ipak optimista kada je budućnost šaha u Srbiji i Kraljevu u pitanju, barem do kraja Vašeg mandata?
- Od mog izbora zaista smo puno uradili u tom organizacionom smislu i sada kada očekujemo odlazak na kongres FIDE u Torinu i posle njega, nadam se da ćemo, kada je razvoj šaha u Srbiji u pitanju, učiniti još mnogo više. Potrebno je malo više razumevanja, malo više organizacionih promena, više rada na popularizaciji šaha među mladima.

NOVE IDEJE
Šah je individualni, intelektualni sport pre svega, a era kompjuterizacije koliko je doprinela njegovom usavršavanju, toliko je možda i negativno uticala jer se deca, mladi, više zabavljaju video-igricama nego što odlaze u šah-klubove.
No, bez obzira na sve, u Kraljevu svake večeri bar 200-300 ljudi procirkuliše kroz prostorije šah-kluba. Čak i u vreme bombardovanja, kada je sve bilo zamračeno, ljudi su dolazili u šah-klub. Šah se igra na svim mestima, među državnicima, u vojsci, čak i na frontu... Šah, osim epiteta sporta, ima i epitet kulture.
Treba tu još nešto malo „uvezati”, bolje organizovati, i uspeh neće izostati. Kada ste u nečemu prisutni 28 godina, sigurno znate šta treba da se preduzme i šta koncepcijski „boli” šah. Uveren sam zbog toga da ću u naredne tri i po godine učiniti sve što je u mojoj moći da napravimo jedam mali šahovski „bum” u Srbiji. Šahu trebaju mir, tišina, ali i mnogo rada. Želim da organizujem i neke nove šahovske centre. Jedna sjajna destinacija je i čuvena „Šarganska osmica” i Kusturičino filmsko selo „Mećavnik”. To je dragulj Srbije i moja je ideja da tamo organizujemo letnju školu šaha. Ministarstvo prosvete i sporta je spremno da pomogne sa 1.000 pansion-dana da bi se mladi kroz tu i druge letnje škole šahovski edukovali. Takođe, postoji i ideja da se organizuju neki egzibicioni mečevi starijih šahista, šahovskih legendi, baš na jednoj takvoj turističkoj „starini” kakva je „Šarganska osmica”. Sve bi to doprinelo razvoju šaha.

VELIKI KLUB - JAKI KANDIDATI
- Moram da priznam da mi je posebna čast što sam postao predsednik Šahovskog saveza Srbije, jer sve ove druge funkcije nekako dođu i prođu i spadaju u neku profesionalnu karijeru. Međutim, kad vam jedan sportski uspeh dođe u životu, to ima posebnu draž. U ŠK „Sloga” sam od 1978. godine, dakle punih 28 godina, pa je i ovaj izbor za predsednika ŠSS povezan sa poslednjim velikim uspesima ovog kraljevačkog kluba. Naime, „Sloga Amiga” je već drugu godinu član Prve šahovske lige, postigli smo odličan rezultat i u Kupu i logično je da veliki klub izbacuje i jake kandidate za najviše funkcije.

TURNIR U SLAVU ŽIČE
- S obzirom na to da se ove godine proslavlja 800 godina manastira Žiče, kao predsednik ŠSS učiniću sve da Mataruška Banja, kao najbliža manastiru, i Kraljevo, sa renoviranim hotelom „Turist”, tim povodom budu organizatori jednog jakog međunarodnog šahovskog turnira. Najverovatnije u vreme centralne proslave, u septembru-oktobru ove godine, što bi se poklopilo sa svim tradicionalnim oktobarskim događanjima u Kraljevu. Taj šahovski turnir bi ove godine bio u čast jubileja manastira, a ideja mi je i da postane tradicionalan. Poznato je koliko je učinjeno do sada za manastir Žiču i oko njega, u izgradnji obilaznice i uređenju čitavog kompleksa, da bi se njen jubilej dostojno obeležio, a i ovaj turnir bi sigurno uveličao tu proslavu.

KRALJEVAČKA DEŠAVANJA

ELEKTRIFIKACIJA PRUGE ČAČAK - KRALJEVO
Završetak do kraja jula?

   • Ukoliko se blagovremeno nabave nedostajuća oprema i materijali, završetak radova se očekuje za tri-četiri meseca • Radovi počeli jula 2004. godine, a do sada urađeno i u saobraćaj pušteno 12 kilometara pruge

Elektrifikacija pruge Čačak - Kraljevo, koja je započela još u julu 2004. godine, trenutno je na „slepom koloseku” u Zablaću, gde se trenutno radi deo stanice do ulaznog signala u Kraljevo. Radovi na postavljanju konstrukcije, odnosno stubova kontakt mreže, privedeni su kraju i nalaze se u završnoj fazi. Preostalo je da se postavi još 80 stubova, a budući da je, prema projektu, na čitavoj relaciji potrebno postaviti ukupno 536 stubova, može da se konstatuje da je do sada završeno više od 80 posto radova, i to najtežih.
Ekipa radnika i stručnjaka ETT Kraljevo, ranije Sekcija ETP Beograd, koja izvodi radove, predviđa, ukoliko se stubovi i drugi neophodni materijal i oprema budu dopremljeni na vreme, a to je ovih dana, da će elektrifikacija ovog dela pruge do Kraljeva biti završena najkasnije do kraja jula..

RADNICI FABRIKE VAGONA UPIRU PRSTOM NA GENERALNOG DIREKTORA - piše Dragan Vukićević
Fabrika oštećena za više od 600.000 evra?

   • Direktor Holding komapnije FVK Rodoljub Maričić prodao Javnom stambenom preduzeću mimo javnog konkursa oko 73 ara zemljišta na ekskluzivnoj lokaciji za 45.000 evra • Holding kompanija oštećena za više od 600.000 evra, tvrde radnici

   Zbog, kako navode, kriminalne radnje vrha fabričkog menadžmenta, koji je navodno protivzakonito prodao oko 73 ara fabričkog zemljišta Javnom preduzeću za stambene usluge Kraljevo, ovih dana se oglasio Odbor za zaštitu Fabrike vagona, koji čini grupa radnika, ukazujući na v.d. direktora Holding kompanije Fabrika vagona (HK FVK) Rodoljuba Maričića kao kuma čitave ujdurme. Uz zahtev za pokretanje krivičnog postupka, Odbor za zaštitu Fabrike sredinom decembra prošle godine obratio se dopisom i Odeljenju za privredni kriminal SUP-a Kraljevo, ali do danas nije dobio povratnu informaciju dokle se u postupku stiglo.
A reč je o parceli KP 3350, površine 7.287 kvadratnih metara u Dositejevoj ulici, u okviru stambenog kompleksa poznatog kao Francuska kolonija. Ta parcela prodata je Javnom stambenom preduzeću za 45.000 evra i taj novac, kako sagovornici „IN”-a tvrde, potrošen je za isplatu ličnih dohodaka. Osim što je parcela na ekskluzivnom mestu na kojoj je urbanističkim planom predviđena gradnja četiri višerspratnice, na dušu direktoru Maričiću radnici stavljaju i činjenicu da je prodaja obavljena bez javnog tendera, čime je prekršen zakon. A taj isti zakon, dakle, prekršilo je i Javno stambeno preduzeće kupovinom mimo javnog konkursa...

GODINA JUBILEJA FVK
U godini jubileja, kada FVK proslavlja sedam decenija postojanja, kada je od nekada 4.500 zaposlenih, kroz niz godina posrtanja i propadanja, broj radnika definitvno sveden na oko 850, sa koliko bi i trebalo (uskoro) posle privatizacije da dočeka novog vlasnika, aktuelnom v.d. direktoru radnici pripisuju niz pogrešnih poteza. Samo od jula 2003. godine, u procesu restrukturiranja i pripreme fabrike za privatizaciju, kroz socijalni program, radne knjižice je preuzelo oko 850 zaposlenih.
Radnici tvrde da je neposredno po imenovanju na tu funkciju, Maričić „preskočio” četiri plate zaostatka i da je jedan od njegovih prvih poteza bio da svoju i plate neposrednih saradnika približi „evropskim standardima”, a da pri tom ne uplaćuje za radnike doprinose. Tako, govore radnici, Upravni odbor HK je odmah po njegovom postavljenju na dužnost vršioca dužnosti direktora, doneo odluku o povećanju osnovice plate direktora sa 6.000 na 7.500 bodova.
Prema kazivanju sagovornika „IN”-a, jedan od najkrupnijih propusta novog direktora, a za šta oni imaju „papire”, jeste upravo ogromna šteta koju je Maričić naneo HK FVK prodajom parcele u Dositejevoj ulici.
Ali, krenimo hronološki.
Prema tvrdnji Ljubomira Nešovića, predstavnika Odbora, Skupština HK FVK svojevremeno je donela odluku o prodaji dela katastarske parcele 3350 Javnom stambenom preduzeću Kraljevo površine 1.908 kvadrata za 45.000 evra. Međutim, v.d. generalnog direktora HK potpisuje ugovor sa Javnim stambenim preduzećem o prodaji cele parcele površine 7.287 kvadrata za isti iznos - 45.000 evra!

SVESNO KRŠENjE ZAKONA
U isto vreme, prema Detaljnom urbanističkom planu (DUP), na navedenoj parceli prdviđena je gradnja četiri dvospratna objekta sa prizemljem i potkrovljem sa ukupno 5.203 kvadrata stambenog prostora, što prema trenutnim tržišnim procenama, kako tvrdi Nešović, iznosi oko 3,9 miliona evra.
- Budući da po važećim tržišnim zakonima vlasniku građevinskog zemljišta pripada oko 18 posto od izgrađenog objekta, znači da bi, da je direktor Maričić drugačije postupio, a po zakonu i u interesu HK, našoj kompaniji pripalo 936 kvadrata stambenog prostora, odnosno oko 700.000 evra. I tu je jasno kakva je šteta svesno naneta Holding kompaniji - ogorčeno kaže Nešović. - Osim toga, na toj katastarskoj parceli, osim stambenih obejkata, mogu se graditi i javne garaže, kao i privremeni objekti, što još više utiče na razliku između ugovorene cene i stvarne tržišne cene. A razlika je zaista ogromna.
Nešović ne krije razočaranje što je o čitavom slučaju upoznat veliki broj političara i organa odlučivanja u opštini, a koji o svemu ćute.

KAKO TO RADE DRUGI
Nešović navodi kao pozitivan primer „Železnice Srbije”, koje su javnim oglašavanjem u „Politici” pre dva meseca raspisale konkurs za ustupanje svoja dva placa u neposrednoj blizini „sporne lokacije” HK FVK, za gradnju stanova koji bi se dodelili radnicima Železnice, a investitor će dobiti magacine i megamerkete na železničkom zemljištu.
Pobednik na tom javnom konkursu biće poznat ovih dana, a nadmetanje su zajednički objavili Direkcija za imovinu Srbije i „Železnica Srbije”. Uslov da investitor dobije pravo gradnje predstavljaće i ustupanje od 15 do 17 procenata, u zavisnosti od lokacije, neto izgrađenog stambenog prostora „Železnicama Srbije”.
- Ako se uporedi ovaj na zakonit način sproveden tender o ustupanju zemljišta, pri čemu će biti stambeno zbrinuto više „železničara”, jasno je kolika je šteta naneta FVK. Mi smo utvrdili da je Maričić, upoređujući podatke prema cenama koje danas vladaju na ovom tržištu, oštetio HK FVK za više od 600.000 evra - kaže Ljubomir Nešović. - A koliko je radnika Fabrike vagona moglo da dobije ključeve od stana, sada samo može da se kalkuliše.

SVE PO ZAKONU
Optužbe Ljubomira Nešovića prozvani direktor HK Fabrika vagona Rodoljub Maričić ocenjuje kao zlonamerne i tendenciozne, budući da su, kako kaže, plasirane upravo u trenutku uspešno okončane privatizacije.
U izjavi za „Ibarske novosti” on kaže da su Upravni odbor i Skupština HK FVK, shodno zakonu, doneli odluku o prodaji pomenute parcele i da je tada određena početna cena i raspisan oglas.

NOVI TARIFNI SISTEM TELEFONSKIH USLUGA
Pozivi u lokalu duplo skuplji

   • Telefoniranje u lokalu poskupelo sto odsto, a međunarodni pozivi većini pretplatnika skuplji za 25 odsto, dok su cene razgovora u dosadašnjoj prvoj i trećoj zoni pojeftinili • Umesto dosadašnje četiri zone, uvedene samo dve • Prva korekcija cena u fiksnoj telefoniji od avgusta 2001. godine sa i dalje višestruko nižom tarifom u odnosu na okolne zemlje

   Telekom „Srbija” uveo je od 1. maja novi tarifni sistem za telefonske usluge u fiksnoj mreži kojim je telefoniranje u lokalu duplo poskupelo, dok su cene jednog broja usluga pojeftinile.
Kako je uoči prvomajskih praznika saopšteno iz tog preduzeća, promene podrazumevaju formiranje umesto dosadašnjih četiri, samo dve tarifne zone: prvu sa tarifnim intervalom od jednog minuta u tzv. „jakom” saobraćaju i dva minuta u „slabom” saobraćaju i drugu sa tarifnim intervalom od 12 sekundi u jakom i 24 sekunde u slabom saobraćaju.
Kako je u saopštenju navedeno, ove izmene će pre svega doneti jeftinije telefoniranje korisnicima u manjim i seoskim mestima, a skuplje u većim gradovima, a rezidencijalnim korisnicima ukinuto je i 150 besplatnih impulsa.
Prema datom saopštenju, cena minuta razgovora za rezidencijalne i biznis korisnike u novoj prvoj zoni tako je od 1. maja 0,3037 dinara, odnosno 0,5019, dok će minut telefoniranja u drugoj zoni koštati 1,518 dinara za građane i 3,764 dinara za poslovne korisnike. To drugim rečima znači da će se od sada u novoformiranoj prvoj zoni telefonirati, bez okretanja pozivnog broja, po ceni od 0,3037 dinara po minutu za građane i 0,5019 dinara za preduzeća i ustanove, a u novoj drugoj zoni (biranje pretplatnika sa pozivnim brojem) minut razgovora koštaće 1,518 dinara za stanovništvo i 3,764 za firme, pri čemu će razgovori na udaljenosti do 200 kilometara biti za 25 odsto skuplji, a na dužim relacijama od te za 33 odsto jeftiniji.
Navedene cene su bez PDV-a i odnose se na period „jakog” saobraćaja, dok je u vreme „slabog” saobraćaja, od 15 do 17 sati i od 21 sat do sedam sati radnim danima, a subotom od 21 sat pa do ponedeljka i u dane državnih praznika trajanje impulsa dvaput duže, pa su zato i cene po minutu dvaput niže.

FELJTON: „TRAGANJA I BELEŠKE“ - NIKOLA TESLA SVETSKI GENIJE (5) - piše: Milomir Slavković
Pocepao ugovor vredan milijarde dolara

   • Uništivši ugovor, Tesla ne samo da se odrekao svoga prava na milione dolara, no i finansijskih sredstava koja će mu nedostajati u budućnosti. Hronični nedostatak kapitala za istraživanje i razvoj mučio je Teslu do kraja života

   Kada je Edison čuo za Teslin ugovor za naizmeničnu struju sa Vestinghausom, bio je izvan sebe, osećajući da se njegovo elektrotehničko carstvo polako ruši i da će sve centrale na jednosmernu struju ubrzo postati gomila gvožđa.
Tada je Edison smišljao scenarija za javne demonstracije kako bi prikazao smrtonosne opasnosti u vezi sa naizmeničnom strujom. Nažalost, i vodeći industrijalci Amerike trudili su se da njihovi sistemi na jednosmernu struju ne budu zamenjeni naizmeničnom strujom, jer bi ogroman kapital koji je uložen u ovaj sistem bio promašena investicija. Tako su se pojavili brojni protivnici koji su napali Tesline patente naizmenične struje, tvrdeći da su njihovi pronalazači pretekli Teslu (Volter Bejli, Marsel Degre i dr.), dok naučnik Štajnmec nikada nije dovodio u pitanje Teslino prvenstvo na polju naizmenične struje.
I Teslin zemljak Mihajlo Pupin uvideo je nadmoćnost sistema naizmenične struje, pa je tvrdio da ga zamalo nisu otpustili sa Kolumbija univerziteta, gde je bio profesor, zbog podrške Tesli.
Vestinghaus je izdržao sve napade. Imao je podršku i profesora Entonija sa Kornela, prof. Pupina sa univerziteta Kolumbija i drugih uvaženih naučnika.

TANTIJEME
Kako su se primene Teslinog sistema širile, trebalo je da pristižu tantijeme od opreme za elektrane i motore i od svake primene sistema za naizmeničnu struju. Tesla bi postao milijarder i jedan od najbogatijih ljudi sveta. Vestinghausovi finansijski savetnici bili su uporni u tome da se ugovor o tantijemama poništi, kako finansijska stabilnost Vestinghausove kompanije ne bi bila ugrožena.
Tesla je mogao sudskim putem da izdejstvuje sprovođenje ovog ugovora, međutim, pitao se šta ako Vestinghaus izgubi firmu. Kada je otišao kod Tesle, objasnivši mu problem, Vestinghaus mu je rekao:
,,Od Vaše odluke zavisi sudbina moje kompanije”.
Tesli novac nikada nije značio toliko kao drugima i uvek ga je trošio lako kada ga je imao.
Tesla je tada rekao Vestinghausu:
,,Ako odustanem od ugovora, Vi ćete spasiti svoju kopaniju i zadržati kontrolu, uspećete da date moj polifazni sistem civilizaciji”.
,,Verujem da je Vaš polifazni sistem najveći na polju elektriciteta”, rekao je Vestinghaus, ,,i trudiću se da nastavim, bez obzira na teškoće, i uvedem u celoj zemlji naizmeničnu struju".
,,Gospodine Vestinghaus, Vi ste bili moj prijatelj, verovali ste mi kada niko drugi nije imao vere u mene, bili ste dovoljno hrabri da idete napred kada je ostalima nedostajala hrabrost, podržali ste me kada je Vašim inženjerima nedostajalo vizionarstvo da vide velike stvari koje leže u budućnosti, koje smo Vi i ja videli, stajali ste uz mene kao prijatelj. Spasićete svoju kompaniju tako da ja mogu da razvijem svoje pronalaske. Evo Vašeg ugovora i evo moga ugovora - pocepaću oba i više nećete imati muka zbog mojih tantijema. Da li je to dovoljno?”
U pismu prijatelju Robertu Andervudu od 24. septembra 1914. godine Tesla kaže:
,,Stari novinski isečci koje si mi poslao su tužna uspomena na moju pređašnju glupost. Imao sam 36 patenata mog sistema prenosa snage u koji su sada uložene milijarde dolara. Dobio sam svaki sudski spor, bez izuzetka, i da nije bilo izgužvanog papira, primio bih u tantijemama Rokfelerovo bogatstvo".
Uništivši ugovor, Tesla ne samo da se odrekao svoga prava na milione dolara, no i finansijskih sredstava koja će mu nedostajati u budućnosti. Hronični nedostatak kapitala za istraživanje i razvoj mučio je Teslu do kraja života. Koliko je zbog toga izgubio pronalazaka, možemo samo da nagađamo.
U jesen 1889. godine Tesla je dobio poziv da poseti svetsku izložbu u Parizu, koja je otvorena 6. maja 1889. godine povodom stogodišnjice Francuske buržoaske revolucije. U francuskoj prestonici susreo se sa ujakom Petrom Mandićem, u čijem je društvu razgledao izložbene paviljone na Marsovom polju. Nakon Pariza Tesla je otputovao u Liku, da bi se video sa majkom, sestrama i ostalom rodbinom u Smiljanu i Gospiću.
Po povratku u Ameriku, Tesla počinje istraživanja na polju struja visokih učestanosti. Sa novim generatorima visoke frekvencije, nastavlja rad i na polju električnog osvetljenja.

„TESLINE STRUJE”
Edisonova sijalica sa ugljenim vlaknom, koja je svuda upotrebljavana, bila je nepraktična, jer je davala slabu svetlost trošeći mnogo struje.
Kod Teslinih svetiljki električna struja pretvarala se direktno u svetlost, sa minimalnim gubicima.
Tesla je u svojoj laboratoriji okupljao prijatelje, novinare, pisce, umetnike, pa bi poput čarobnjaka znao da zadivi sve prisutne. Propuštao je tada struje visokih učestanosti kroz svoje telo, dok su prisutni zapanjeno gledali misleći da će ga struja tako visokog napona pretvoriti u prah. Iznenadio je prisutne kada mu je sijalica zasvetlela u ruci, bez žica.
Prolazeći kroz ljudsko telo visokofrekventne struje idu samo po površini kože, tako da su za čoveka bezopasne. U njegovu čast ove struje dobile su u nauci naziv ,,Tesline struje".
Uređaj za proizvodnju struje visoke frekvencije, koji je zaštitio patentom 10. marta 1891. godine, mogao je da proizvede naizmeničnu struju frekvencije od 10 do 20 kiloherca. No, Tesla je želeo da proizvede generator daleko više frekvencije. Tako je došlo do otkrića oscilatorskog transformtora, koji je poznat pod nazivom ,,Teslin kalem". Ovim transformatorom mogao je da proizvodi slaboprigušene i kontinuirane visokofrekventne struje.
Tesla je 20. maja 1891. godine pozvan na koledž Kolumbija u Njujorku da održi predavanje pred američkim institutom elektroinženjera. Tada je Tesla izneo ideju da ulje može uspešno da se koristi za izolovanje visokonaponskih kalemova, koja se pokazala vrlo važnom za brzi razvoj tehnologija proizvodnje visokih napona.
U završnoj reči Tesla je najavio da će njegov budući rad biti usmeren na pronalaženje novih načina korišćenja energije iz prirodne sredine. Tom prilikom je rekao:
,,Mi svi zajedno hrlimo kroz beskrajni prostor neverovatnom brzinom, sve oko nas se vrti, kreće, okruženi smo energijom. Mora da postoji neki direktni pristup ovoj energiji".
Ovo predavanje, objavljeno u časopisu ,,Elektrikal vrld" 11. jula 1891. godine, prevedeno je na sve veće svetske jezike.
(nastaviće se)

ČAROBNJAK SVETLOSTI
U želji da dostojno obeleži 150 godina od rođenja slavnog naučnika Nikole Tesle, univerzalnog genija poput Arhimeda i Leonarda da Vinčija, Ibarske novosti" objavljuju "Traganja i beleške" - Nikola Tesla svetski genije, čiji je autor Slavković Milomir, profesor elektrotehnike u penziji.
   Ove beleške su posvećene životu, delu i vremenu Srbina iz Like, čarobnjaka svetlosti, oca elektrotehnike, predhodnika savremene elektronike, Nikole Tesle, čije je slavno ime uklesano u "Holu slave" Vašingtona, među pedeset najzaslužnijih ljudi naše planete Zemlje.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PREDSTAVLJENE “ZABELEŠKE IZ BEZUMLJA” IVANA RAJOVIĆA - piše Dragan Bajović
Kao nekad na Trgu kod Milutina

   • Govoru o knjizi prethodio je dokumentarni film o protestima u Kraljevu 1996/97. godine u produkciji TV Kraljevo, a tekstove iz knjige kazivali su glumci-amateri Vladan Slavković, akademski slikar bez angažmana, inače član “Otpora” u vreme protesta, a i kasnije, i budući mašinski inženjer, a sadašnji političar Vukman Rakočević, portparol Opštinskog odbora G 17 plus u Kraljevu

   Knjiga ,,Zabeleške iz bezumlja” kraljevačkog pesnika i novinara Ivana Rajovića predstavljena je prošlog petka u velikoj sali Doma društvenih organizacija u Kraljevu. ,,Zabeleške iz bezumlja”, na 420 stranica, prenose Rajovićeve kolumne pod nadnaslovom ,,Vreme sadašnje”, koje su objavljivane u ,,Ibarskim novostima” od januara 1999. do avgusta 2003. godine. Knjigu su objavili kraljevački ,,Hendikom” i JP ,,Ibarske novosti”. Štampana je u 500 primeraka, a autor se odrekao honorara u korist ,,Hendikep centra” iz Kraljeva.
Promociji je prisustvovalo stotinak Kraljevčana, uglavnom onih koji su u jesen/zimu 1996/97. godine, zajedno sa Rajovićem, koji je bio voditelj stodnevnih protesta na Trgu kod Milutina, tražili da im Miloševićev režim vrati pokradene glasove. Kao što je poznato, protesti su urodili plodom, pa Kraljevo 21. februara 1997. godine dobija prvu vlast izabranu voljom građana. Tako su i ,,Ibarske novosti” postale slobodnije glasilo u kojem je Rajović, sada i kao odgovorni urednik, nastavio svoju borbu za pravdu i istinu.
Jedan od glavnih junaka knjige je nesumnjivo doktor medicinskih nauka Ljubiša Jovašević, sadašnji načelnik Raškog okruga. On je od kraja 2000. do uvođenja privremenih mera u leto 2003. bio predsednik Skupštine opštine Kraljevo. Rajović u svojim tekstovima pokazuje neskrivenu simpatiju prema Jovaševiću, ali ga pokatkad i ,,potkači”. Tom ,,diktatoru”, kako su ga neki nazivali (a i Rajović pominje taj epitet), nije sve to nimalo zasmetalo da se odazove pozivu organizatora da učestvuje u predstavljanju knjige, o kojoj je govorio sa odobravanjem naglašavajući da Kraljevu nedostaju tekstovi i knjige u kojima bi se vlast kritikovala i, ako je potrebno, ismevala.
Dragan Rajičić, direktor i glavni i odgovorni urednik ,,Ibarskih novosti”, na promociji je, između ostalog, rekao da sa Rajovićem skoro nikada ni oko čega nije mogao da se složi, ali, to su novinarska posla: u redakcijama uvek ima prepirki, argumenata i protivargumenata, a sve zbog toga da bi se pred čitaoce-slušaoce-gledaoce izašlo sa jasnom i objektivnom informacijom. Ipak, smatra on, ovakva knjiga-dokument o jednom vremenu je svakako neophodna, što potvrđuje i činjenica da je on bez dvoumljenja prihvatio suizdavaštvo. On je te večeri (tri dana posle roka za privatizaciju lista ,,Ibarske novosti”) govorio i o sadašnjoj situaciji u kući i neizvesnosti koja pritiska zaposlene pred privatizaciju koja se u sva tri medija mora dogoditi do isteka sledeće godine. Ipak, očigledan je trud novinara i pratećih službi da firmu u kojoj rade učine što skupljom i profesionalnijom.
Magistar Živorad Veljović, upravnik ,,Hendikep centra” u Kraljevu, zahvalio je Rajoviću na tome što se odrekao honorara u korist para i kvadriplegičara okupljenih u centru i napomenuo da je autor knjige čovek koji ne žali ni trud ni vreme da pomogne organizovanju što boljeg života invalida. On je rekao da ne treba nikoga da čudi što je baš ,,Hendikom” jedan od izdavača knjige, jer to preduzeće ozbiljno razmišlja o informisanju građana Kraljeva. Osim povremenog lista ,,Hendi”, čiji je urednik upravo Rajović, i radio-stanice, ,,Hendikom” će uskoro pokrenuti i televizijski program.
Govoru o knjizi prethodio je dokumentarni film o protestima u Kraljevu 1996/97. godine u produkciji TV Kraljevo, a tekstove iz knjige kazivali su glumci-amateri Vladan Slavković, akademski slikar bez angažmana, inače član ,,Otpora” u vreme protesta, a i kasnije, i budući mašinski inženjer, a sadašnji političar Vukman Rakočević, portparol Opštinskog odbora G 17 plus u Kraljevu. Bilo je na kraju i glasova iz publike, pa je sve to nekako podsećalo na stodnevne proteste kada je ogroman broj Kraljevčana, po nevremenu i ciči zimi, sa radošću dolazio na Trg kod Milutina.



REČ RECENZENTA
Neponovljiva dokumentacija o prošlosti

    • Ovo je knjiga o nama, o našoj psihologiji, knjiga o beznađu, o našim naravima, o ljudskoj pohlepi i neljudskosti u vremenu kada je ljubav jedino što ima vrednost. To je, naprosto, knjiga o Srbiji u vreme tranzicije, koja ostaje kao jedinstven i neponovljiv dokument velike vrednosti

Knjiga ,,Zabeleške iz bezumlja” sačinjena je od originalnih tekstova, ili kolumni, koje je autor objavljivao u lokalnim ,,Ibarskim novostima", gde je radio kao novinar, a potom i kao urednik, sve dok nije smenjen voljom političkih neistomišljenika oličenih u Prinudnom organu (jul 2003). Rajovićeve kolumne pod zajedničkim naslovom ,,Vreme sadašnje" izlazile su mnogo ranije i u opozicionim ,,Kraljevačkim novinama", čiji je Rajović bio urednik tokom tromesečnih protesta 1996-1997. godine. Tekstovi sabrani u ovoj knjizi odnose se na period od početka bombardovanja Srbije pa sve do uvođenja privremenih mera u kraljevačkoj opštini kada voljom nove ,,demokratske" vlasti nastupa vreme cenzure i progona slobodoumnih pisaca gore nego u bilo koje vreme od rata pa naovamo. Sticajem okolnosti knjiga se i završava pozivom novoimenovanim vlastodršcima, koji je zapravo karikirana izjava Tatjane Lenard, posle čega je usledilo bombardovanje zgrade RTS. Posle te rečenice, zanimljivo, usledio je potpuni mrak u kraljevačkom informisanju.
Knjiga Ivana Rajovića je specifična po mnogo čemu. Ona nije sačinjena da bi zasenila svojom misaonošću, mudrošću ili umetničkom vrednošću u vremenu kada su sve te kategorije bile u sasvim sporednom planu i kada je jedini smisao života podrazumevao potrebu da se preživi i sačuva zdrav razum. Naprotiv, osim retkih, svi tekstovi su marljivo, ali i u grču i pod velikim emotivnim nabojem, ispisivani tokom dvesta nedelja i predstavljaju svojevrstan i neponovljiv dokument o jednom i te kako interesantom periodu u istoriji Srbije i Kraljeva kojim se pisac ponajviše bavi.

PESNIK EGZISTENCIJALNOG NEPRISTAJANJA
I, mada u ulozi hroničara koji pomno beleži ono što se događa u njegovom okruženju, a pre svega u njegovom gradu, još jednu specifičnu dimenziju ovoj knjizi daje i činjenica da Rajović nije samo pisac zainteresovan za teme i motive svojih tekstova, već je i aktivni učesnik svih dešavanja od prvih dana borbe za demokratiju, od osnivanja DEPOS u gradu ili, još tačnije, od objavljivanja svoje prve pesničke knjige pod nazivom ,,Psi će vladati svetom", a verovatno i mnogo pre toga.
Iz takvog nepomirljivog odnosa prema svetu koji ga okružuje, i kada je taj svet bio mnogo bolji i civilizovaniji, Rajović okarakterisan kao pesnik egzistencijalnog nepristajanja, objavio je i knjigu ,,Zajedno pred Milutinom", koja je, opet, jedinstvena zbirka novinskih tekstova objavljenih u dnevnom listu ,,Naša Borba", čiji je saradnik u to vreme bio. Knjiga govori o vremenu tromesečnih protesta i jedina je te vrste u zemlji, budući da takvih tekstova gotovo da i nije bilo zbog poznate situacije sa Miloševićevim režimom i njegovim poslušnicima. Potom je usledila još jedna dokumentaristička knjiga ,,Četrdeset jedna priča" (koautor Marko Slavković), koja je skup reportaža sa porodicama poginulih boraca u poslednjem ratu.
Za razliku od pesničkog govora, novinarskog pristupa problemu ili pretenzije da se napravi delo trajne umetničke vrednosti, ova knjiga je nastala od tekstova čiji je prevashodni cilj bio da u čitaocima potakne emocije i aktivnosti neophodne za demokratski preobražaj čitave nacije. Pisana sa mnogo emotivnog naboja, strasti, ne retko žestine, ali i ljubavi prema pravim ljudskim vrednostima, jezikom koji je primeren i manje obrazovanim čitaocima novina, zanimljivo i duhovito, ponekad u jednom dahu, uzgred, pa i na silu, ovi tekstovi su imali za potrebu da edukuju političke neistomišljenike, a one koji su na pravoj strani učvrste u tom uverenju i pored rezignacije koja je vrlo brzo zahvatila učesnike tromesečnih protesta nezadovoljne novom vlašću koja nije uspela da ispuni ništa od obećanja i očekivanja naroda.

DAH NOVE SRBIJE
Knjiga sadrži mnogo imena lokalnih, ali i svetski poznatih domaćih i stranih aktera svega onoga što nam se događalo. Neki od njih su svojevremeno pretili tužbama protiv autora, a sa nekima su sudski procesi još uvek u toku. Rajović nema mnogo milosti prema onima koje smatra krivcima za narodnu nesreću, ali nema ni mnogo sažaljenja prema onima koji su ispali žrtve samim svojim pristajanjem, neobrazovanjem ili ideološkom zaslepljenošću. U takvoj situaciji gotovo da nema nikog u koga će se upreti prst, a da se pogreši. Mnogi će se naći u ovoj knjizi, bez obzira na kojoj strani, kao branitelji starog režima ili demokratski orijentisani pobednici nesposobni da u potpunosti demontiraju ono protiv čega su se borili. Ovo je knjiga o nama, o našoj psihologiji, knjiga o beznađu, o našim naravima, o ljudskoj pohlepi i neljudskosti u vremenu kada je ljubav jedino što ima vrednost. To je, naprosto, knjiga o Srbiji u vreme tranzicije, koja ostaje kao jedinstven i neponovljiv dokument velike vrednosti. Ovo je knjiga zbog koje će mnogi zažaliti što su u njoj i što su bili tamo gde nije trebalo, jer vreme neumitno donosi dah neke nove Srbije u kojoj će osvrt na Miloševićevo doba, a potom i dosovsko, izazivati zgražavanje i stid. Ova knjiga, ako ništa drugo, pomoći će da taj stid potraje i da bude adekvatna kazna za neljudskost kojom su nas mnogi obasipali u trenucima kada nam je to bilo najmanje potrebno. I ovi tekstovi su samo još jedna potvrda izreke da ,,reči lete, a napisano ostaje". Mnogo toga što bi definitivno izbledelo iz sećanja većine nevoljnih učesnika, na ovaj način će ostati sačuvano za svagda, za razliku od mnogih drugih materijala koji su blagovremeno i svesno uništavani kako bi se sakrili tragovi nečasnih radnji u borbi za vlast. Nažalost, vreme kojim se ova knjiga bavi trebalo bi da nam ostavi sasvim drugačiju sliku o nama samima. Ali baš u tome i jeste njena vrednost, što nam daje sliku nas onakvih kakvi zapravo jesmo, a što nas je, na našu nesreću, dovelo tamo gde smo ne tako davno bili i odakle još nismo daleko odmakli.

NIKO NIJE SMEO
Koliko su Rajovićeve kolumne, mada vrlo čitane, uticale na promenu svesti čitalaca, pitanje je na koje je možda nemoguće odgovoriti. Međutim, sabrani na jednom mestu sa distance od nekoliko godina, Rajovićevi tekstovi se doživljavaju na sasvim drugačiji, nov i neobičan način, kao neponovljivi dokumenti o vremenu koje je prošlo, a možda i nije, i koje predstavlja jedan od najtežih perioda u našoj istoriji. Rajović je zapisao mnogo toga što niko nije smeo ili nije hteo, i što bi, osim u individualnoj svesti pojedinaca, u potpunosti ostalo zaboravljeno, koliko zbog negativnosti koju sadrži, toliko i zbog činjenice da se u tim godinama niko nije bavio vođenjem dnevnika i zapisivanjem događaja, već preživljavanjem. Kao neki karakte-ristični miris koji nas podseti na događaje iz bliže i dalje prošlosti, tako nam i rečenice sadržane u ovoj knjizi vrate sećanje na ono što je sada daleka prošlost koju bi možda najbolje bilo zaboraviti. Ali, kako je to nemoguće, onda je imamo sačuvanu na najbolji mogući način - u knjizi.



JUČE U NEKIM KRALJEVAČKIM ŠKOLAMA ŠTRAJK UNIJE - piše Bojana Milosavljević
Dostići devedesete

   U skladu sa pređašnjom odlukom Glavnog odbora Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, juče su u znak upozorenja vlastima, članovi ovog sindikata obustavili nastavu tokom prva četiri časa, u obe smene. Unija odbija dogovor koji su potpisala ostala dva reprezentativna sindikata obrazovanja o ovogodišnjoj povišici plata od 22,2 procenta, zahtevajući od vlade da ona iznosi 35 odsto. Kako su se zvaničnici ministarstava prosvete i finansija o tome već više puta negativno izjasnili, može se očekivati da će 12. maja (pojedine) škole - članice Unije sasvim obustaviti nastavu.
U Uniji tvrde da je ponuđeno povećanje plata prosvetarima nameran ,,previd" vlade, jer je tih 22,2 procenta već okrnjeno dodavanjem decembarskoj plati jedne četvrtine iznosa predviđenog za tekuću godinu. Tako bi u ovoj povišica bilo tek nešto više od 15 odsto. Druga strana ostaje pri stavu da je ono što nude maksimum. Takođe kažu da će se korekcija plata učitelja, nastavnika i profesora u osnovnim i srednjim školama obaviti u tri navrata (juni, septembar i novembar). Pored povećanja cene rada, predviđen je i rast koeficijenta od 6,1 odsto. Ova povišica biće isplaćena u septembru (četiri procenta) i novembru (2,1 posto). Istovremeno, nenastavno osoblje može da računa na ukupno povećanje zarada od 16,3 procenta.
Ponuđenom povišicom profesor u školi, sa 25 godina radnog staža i razrednim starešinstvom, do decembra ove godine imaće platu od 350 evra. Ako dinamika ostane ista, već naredne godine prosvetari će primati platu ekvivalentnu sumi od 400 do 450 evra. Zanimljivo je da će tada biti dostignut nivo zarade iz 1989. godine.
Iako je protest članova Unije najavljen pre više sedmica i započeo ,,oduzimanjem" po jednog časa iz nedeljnog rasporeda časova, situacija ,,na terenu" je šarolika. U kraljevačkoj opštini štrajk je delimično sproveden. U nekim školama nastavnici su se opredelili za skraćeni čas (od 30 minuta), dok su u drugima, gde otprilike polovina zaposlenih u nastavi štrajkuje, svi učenici koji su u školu ipak došli - ,,zbrinuti", kako je rekao direktor jednog od takvih kolektiva. Ima, takođe, slučajeva da su juče pojedine škole odbile da se povinuju odluci Glavnog odbora Unije, kada je reč o protestu 4. maja. Do zaključenja ovog broja ,,Ibarskih novosti" nije bilo preciznijih niti zbirnih podataka o protestu kraljevačkih prosvetara.

NOVA OBEĆANJA
Ministar finansija je, pak, obećao da će obrazovanje i zaposleni u njemu ubuduće imati privilegovan status, zajedno sa zdravstvom. Planirano je, takođe, da se u školstvo investira 50 miliona evra - za kupovinu 30.000 kompjutera (za svakog učenika po jedan računar), zamenu inventara starijeg od pet godina, renoviranje fiskulturnih sala i zbornica, kao i za internet priključke za svih 1.750 škola u Srbiji. Država će nastojati da škole bez fiskulturnih sala što pre dobiju ovaj neophodni prostor.
Zaposlenima u višem i visokom obrazovanju sleduje povišica od 31,3 odsto, a najveća materijalna ulaganja predviđena su za državne prirodno-tehničke fakultete. Ostaje da se vidi šta će od svega toga biti ispunjeno.
Prema najavljenom novom načinu finansiranja, a koji će se primenjivati od ovog meseca, plate će se direktno uplaćivati na žiro račun zaposlenih, a ne, kao do sada, školama. To je način da se izbegne manipulacija kojom pojedini direktori prikazuju veći broj zaposlenih nego što ih stvarno ima, a novac koriste za neke druge namene. Odavno postoji sumnja da ima fiktivnih radnika i zato je Ministarstvo finansija tražilo da mu se dostave kopije radnih knjižica. Novo pravilo u isplati primanja biće: konkretna plata - svakom radniku ponaosob. Osim ovoga, ministri prosvete i finansija postigli su dogovor da direktori škola ne mogu da prime novog radnika bez njihove saglasnosti.

Jubilej radno proslavljen