Odbornici sprečavaju uvođenje privremenih mera?
Kraljevačka dešavanja
Svetilište pretvoreno u vašarište
Crna Gora ostaje, Kosmet odlazi
Ne čekajte poslednji rok!
Milojkov ,,crveni krst”
Hronika
Prolaze samo dobri projekti
Na Stolovima hiljadu posetilaca
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, atletika

POVODOM SAZIVANJA DVADESETE SEDNICE SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Odbornici sprečavaju uvođenje privremenih mera?

   • Zahtev za sazivanje 20. sednice prvi put od uvođenja višestranačja podnelo 28 odbornika • Predloženo razmatranje tri nesporne tačke dnevnog reda, a predstavnici odbornika-predlagača apelovali na kolege da dođu na sednicu i razmotre i usvoje predložene odluke zbog njihovog značaja za investicije i razvoj, kao i sprečavanja mogućeg novog uvođenja privremenih mera u opštini Kraljevo

   Predsednik Skupštine opštine Dejan Milović sazvao je 20. sednicu Skupštine opštine za danas (petak, 19. maj), sa početkom u devet sati, sa predlogom dnevnog reda od samo tri tačke: Predlog odluke o donošenju plana generalne regulacije zaštitne zone kompleksa manastira Žiče, razmatranje izveštaja o poslovanju i izveštaja o radu za 2005. godinu javnih preduzeća i javnih ustanova čiji je osnivač opština Kraljevo i razmatranje programa poslovanja i programa rada za 2006. godinu javnih preduzeća i javnih ustanova čiji je osnivač opština Kraljevo.
Bila bi to uobičajena najava skupštinskog zasedanja da se ovog puta nije dogodio i jedan presedan. Naime, od uvođenja višestranačja u Srbiji, pre petnaestak godina, prvi put se dogodilo da sednicu nije sazvao direktno predsednik Skupštine opštine, već je to učinio na zahtev najmanje jedne trećine odbornika. Učinjeno je to, kako piše u zahtevu odbornika koji su inicirali sazivanje sednice, u skladu sa članom 32. Zakona o lokalnoj samoupravi, članom 24. Statuta opštine i članovima 44, 45. i 46. Poslovnika o radu Skupštine opštine Kraljevo, kao pravnim osnovom.

ZAHTEV I OBRAZLOŽENJE
Zahtev za sazivanje 20. sednice Skupštine opštine potpisalo je do 9. maja najpre 26 od ukupno 70 odbornika, koliko ukupno broji „lokalni parlament” u Kraljevu, a njima su se sutradan, kada je zahtev i predat, pridružila još dva odbornika, tako da je ukupan broj potpisnika 28. U ime podnosilaca zahteva potpisao ga je šef odborničke grupe G 17 plus u Skupštini opštine mr Jovan Nešović.
U samom materijalu za sazvanu 20. sednicu Skupštine opštine, osim pozivanja na pravni osnov i zahteva predsedniku Dejanu Miloviću da se sednica sazove u propisanom roku „sa predlogom dnevnog reda a u formi materijala koji je predsednik opštine već dostavio Skupštini opštine” (navedene predložene tri tačke dnevnog reda), nema bližeg i potpunijeg obrazloženja. Međutim, na konferencijama za novinare opštinskih odbora G 17 plus i Srpskog pokreta obnove, održanim krajem prošle sedmice, ukazano je i na osnovne razloge ovog odborničkog zahteva. Pre svega, kako je rečeno, prethodna, 19. sednica Skupštine opštine Kraljevo, održana je 2. marta, kada su usvojeni budžet opštine i Program uređenja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2006. godinu. Od tada je prošlo dva i po meseca, a po Zakonu, Statutu i Poslovniku, sednice se sazivaju „po potrebi a najmanje jednom u tri meseca”. To drugim rečima znači da se bliži krajnji zakonski rok za održavanje sednice (2. jun) i da bi u slučaju neodržavanja zasedanja Skupština opštine Kraljevo, prema članu 112. Zakona o lokalnoj samoupravi, mogla biti raspuštena, uz obrazovanje privremenog organa i raspisivanje prevremenih lokalnih izbora.
Kao drugi veoma bitan razlog navedeno je da je izveštaji o radu za prošlu i planovi poslovanja za ovu godinu opštinskih javnih preduzeća i ustanova koji su blagovremeno pripremljeni trebalo da budu usvojeni još do kraja marta 2006. godine. To nije učinjeno pa, kako je obrazloženo, postoji mogućnost da planirana transferna sredstva iz budžeta Republike Srbije, namenjena pre svega investicijama u programima poslovanja 18 opštinskih javnih preduzeća i ustanova u Kraljevu, ne budu prebačena za ovu namenu!?

APEL I UPOZORENJE
Kako je na pres konferenciji istakao Mirko Vuković, predsednik OO SPO Kraljevo, o sazivanju 20. sednice Skupštine opštine, razgovarano je u više navrata na sastancima šefova odborničkih grupa i političkih stranaka, ali konačan dogovor nije postignut. Pre svega o predlogu dnevnog reda i nekim drugim tačkama, pored navedene tri, koje su nesporne. Iako nije izričito navedeno koje su to sporne tačke predloga dnevnog reda, iz Vukovićevog izlaganja, ali i nekih nezvaničnih izvora, može se naslutiti da su to kadrovska rešenja za najvažnije funkcije u opštini (zamenik predsednika i drugi), koje novoizabrani predsednik opštine dr Miloš Babić treba da predloži, a pominjalo se i donošenje nove odluke o mesnim zajednicama i raspisivanje izbora za predsednike i savete mesnih zajednica kojima je istekao mandat pre skoro dve godine.
Sve u svemu, 20. sednica SO Kraljevo je sazvana na neuobičajen, ali potpuno legitiman način, u skladu sa propisima. Postavlja se, međutim, pitanje da li će za današnju sednicu najpre biti obezbeđen kvorum od 36 odbornika, a potom i da li će za izglasavanje predloga značajnih odluka biti obezbeđena potrebna skupštinska većina? Predlagači sazivanja sednice i dnevnog reda, na pres konferencijama i drugim istupima u javnosti, apelovali su na svoje kolege da krajnje ozbiljno shvate situaciju, da se odazovu pozivu i izglasaju nesporne predloge odluka, u interesu građana i nastavka i započinjanja investicija od životnog značaja za razvoj opštine. Ubeđeni su, kažu, da će „razum prevladati” i da će sednica biti održana i uspešno završena, a da se „sporne” tačke mogu staviti na dnevni red nove, 21. sednice Skupštine, koja bi uskoro mogla da bude sazvana. Da li će 20. sednica biti održana i sa kakvim ishodom, preostaje da se vidi. Mirko Vuković je naglasio i da SPO insistira na češćem održavanju skupštinskih zasedanja kako bi se brže rešavali nagomilani problemi i planirani zadaci u opštini Kraljevo

KO SAZIVA, A KO RASPUŠTA SKUPŠTINU OPŠTINE?
Sazivanje sednice Skupštine opštine na predlog odbornika regulisano je članovima 44. i 45. Poslovnika o radu Skupštine opštine Kraljevo. U članu 44. je regulisano da su „ovlašćeni podnosioci zahteva za sazivanje sednice predsednik, odbornici, odborničke grupe i radna tela Skupštine opštine”. Članom 45. Poslovnika regulisano je da „predsednik Skupštine saziva sednicu Skupštine i predlaže dnevni red sednice, a da se one održavaju ’po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca’”. Trećim stavom ovog člana Poslovnika propisano je da „kada se sednica Skupštine saziva na zahtev najmanje jedne trećine odbornika ili na zahtev predsednika opštine, rok za njeno sazivanje je 10 dana od dana podnošenja zahteva”. Zakonom o lokalnoj samoupravi (član 32. stav 2.) propisano je da se sednica može sazvati i na zahtev ovlašćenog predlagača pod uslovima i u roku utvrđenim Statutom opštine, dok je Statutom opštine Kraljevo (član 21.) propisano da se pravo sazivanja sednice Skupštine od ovlašćenog predlagača bliže utvrđuje Poslovnikom o radu Skupštine opštine. Najzad, članom 112. Zakona o lokalnoj samoupravi regulisano je da se „jedinica lokalne samouprave može raspustiti ako: 1) skupština ne zaseda duže od tri meseca; 2) ne donese statut ili budžet u roku utvrđenom zakonom”, a raspušta se ako se ne opozove predsednik opštine u smislu člana 42. Zakona, kada je predlog za opoziv podnela skupština opštine”.

POTPISI
zahtev za sazivanje sednice Skupštine potpisima je podržalo: osam odbornika G 17 plus, devet Srpskog pokreta obnove (SPO), pet Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS), dva Demokratske stranke Srbije (DSS), dva Demokratske stranke (DS), a njima su se naknadno pridružila i dva odbornika Socijalističke partije Srbije (SPS). Prema Poslovniku o radu Skupštine opštine, minimum od najmanje jedne trećine odbornika iznosi 24, što znači da je na listi potpisa i „višak” od četiri odbornika.

KRALJEVAČKA DEŠAVANJA

DEJAN MILOVIĆ, PREDSEDNIK SO KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
„Očekujem uspešno zasedanje”

   Predsednik Skupštine opštine Kraljevo Dejan Milović o sazivanju 20. sednice Skupštine na zahtev trećine odbornika, pored ostalog, kaže da je urađeno sve legalno, po Zakonu, Statutu i Poslovniku, da je on potpisao poziv, da će predsedavati sednicom i da se nada da će ona biti uspešno okončana u interesu grada i opštine.
- Ne vidim ništa loše što je jedna trećina odbornika inicirala održavanje sednice sa tačkama koje su prošle Opštinsko veće i od najvećeg su interesa za funkcionisanje opštinskih javnih preduzeća i ustanova u kojima je 1.200 zaposlenih. To je samo jedan ubrzani postupak koji nije uperen ni protiv koga i nije nikome „guranje prsta u oko”. Imamo i dopis ministra Dinkića u vezi sa usvajanjem programa poslovanja JKP i ustanova, za šta je rok bio 31. mart, a koji će se od ove godine verovatno usvajati zajedno sa budžetom. Još 10. aprila imao sam zvaničan sastanak sa šefovima odborničkih grupa i ove tri tačke su predložene za dnevni red. Što bismo sada razmišljali da li će ministar Lončar da predloži privremene mere i da imamo situaciju kao u Novom Pazaru? Imali smo krajem 2003. jedne izbore, u februaru 2006. druge, zar su nam u Kraljevu potrebni i treći izbori?! To ne bi smelo nikome da padne na pamet! Zato je najbitnije da se u petak sednica održi i usvoje programi javnih preduzeća i ustanova, jer to je valjda interes i koalicije na vlasti i konstruktivne opozicije. Posle toga biće vremena za nove razgovore i dogovore, jer već nas čekaju materijali kao što su predlozi odluka o mesnim zajednicama i kioscima i razne urbanističke tačke vezane za planiranje i izgradnju u opštini i gradu. Ovo je vid pomoći predsedniku opštine, da grad i opština funkcionišu. Zlo bi bilo da predsednik opštine i predsednik Skupštine opštine ne sarađuju kao u Novom Pazaru. Takav scenario nikome ovde ne pada na pamet da primeni. Ja ću se ponašati u okviru svog delokruga, po Statutu i Poslovniku o radu, u interesu opštine. Uveren sam da će zasedanje Skupštine biti uspešno i da neće biti nikakvih problema.


MR JOVAN NEŠOVIĆ O SAZIVANJU SEDNICE SO KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Sednica neophodna

   Opštinski menadžer i šef odborničke grupe G 17 plus u Skupštini opštine Kraljevo povodom sazivanja 20. sednice SO Kraljevo na zahtev odbornika, pored ostalog, kaže da je u poslednjih mesec dana bilo više sastanaka šefova odborničkih grupa u vezi sa sazivanjem nove sednice, ali da je problem nastao oko kadrovskih rešenja koje je novoizabrani predsednik opštine trebalo da predloži.
- Odbornička grupa G 17 plus nijednog trenutka nije uslovljavala bilo čije postavljenje na određene funkcije, jer mi imamo devet odbornika i toliko participiramo u lokalnoj vlasti. Problem su nerešeni odnosi unutar nekih drugih partija i između njih, u koje mi ne želimo da se mešamo. Insistirali smo samo da se održi sednica Skupštine sa tačkama dnevnog reda koje su već prošle kroz Opštinsko veće i koje je predsednik opštine uputio Skupštini na razmatranje. Mi nismo nijedno slovo u tim materijalima promenili - kaže Nešović.
O tome šta očekuje od na ovakav način sazvane sednice, Nešović ističe da je on optimista i da nema razloga da se sednica ne održi i uspešno završi i dodaje:
- Očekujem da se sednica održi jer su na dnevnom redu životne tačke za funkcionisanje opštinskih javnih preduzeća i ustanova. To je minimum koji građani očekuju od nas - da imaju kvalitetne komunalne usluge (vodosnabdevanje, javna higijena, grejanje) i da Predškolska i druge javne ustanove nesmetano funkcionišu. Smatram da i odbornici pozicije i odbornici opozicije treba da imaju odgovornost, jer ovom gradu nisu potrebni novi izbori. A da li će doći do prekomponovanja lokalne vlasti, zavisi od predsednika opštine i odbornika u lokalnom parlamentu.

JEDINSTVENI
O najnovijim zbivanjima u stranci i odlukama Glavnog odbora G 17 plus u vezi sa tim, mr Jovan Nešović, i sam član tog Odbora i učesnik u donošenju odluka, kaže da one neće uticati na status stranke na lokalnom nivou.
- Glavni odbor G 17 plus je doneo određene odluke koje su dužni da poštuju svi članovi naše stranke. Nadam se da će Vlada Republike Srbije i dalje da ima stabilnu većinu i da će problemi koji su doveli do prekida naših pregovora o stabilizaciji i pridruživanju EU biti rešeni u datom roku. Ako se ne reše, naš stav je jasan: 30. septembra stupaju na snagu neopozive ostavke naših ministara u Vladi, a to znači početak dogovora oko novih prevremenih izbora. Naš Opštinski odbor i naša odbornička grupa u Kraljevu sigurno će poštovati odluke Glavnog odbora. Bili su i do sada, a i od sada će biti jedinstveni - zaključuje Nešović.

POMOĆ KRALJEVU I SRBIJI IZ KOPENHAGENA - piše Ivan Rajović
,,Kosovka devojka" ponovo u humanitarnoj akciji

   U Kraljevo je posle dužeg vremena iz Kopenhagena ponovo pristigla pomoć koju je poslala humanitarna organizacija ,,Kosovka devojka", odnosno njihov predsednik Budimir - Budo Božović.
Ovoga puta opet je stigao veliki deo pomoći namenjen bolnici. u kontingentu su, pored ostalog, radne uniforme, posteljina, ćebad, zaštitne zavese za krevete, natkasne, štake, kolica za čišćenje, stolovi za pregled, dušeci, hodaljke, aparat za narkozu i mnogo toga drugog neophodnog bolesnicima i invalidima. Kraljevačkoj bolnici će, kako kaže direktor Hendikep centra mr Živorad Veljović, biti uručena jedna količina pomenute opreme. Ovoga puta to će biti samo jedna trećina, a deo pomoći će biti prosleđen svim sličnim organizacijama u Kragujevcu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici. Mnogo toga će biti ustupljeno Udruženju distrofičara u Kraljevu, a jedan deo ide i za Suvi Potok. Preostala količina ostaje Hendikep centru, s tim što će jedan broj kompleta posteljine biti podeljen svim članovima ove organizacije kao neka vrsta humanitarne pomoći, kaže Veljović. Težina kontingenta koji je u Kraljevo stigao iz Kopenhagena je devet i po tona, a ukupna vrednost 161.000 evra.
U poslednjih desetak godina gospodin Božović je u nekoliko navrata slao pomoć ne samo za Kraljevo, već i za celu teritoriju naše države.
Prošlogodišnja pomoć, vrednosti oko 150.000 evra, zbog tada još nerešenog problema oko plaćanja PDV, stajala je na carini gotovo pola godine, pa tek onda preuzeta. Jedna polovina je tada uručena ovdašnjoj bolnici, a ostatak podeljen drugim organizacijama, s tim što je jedan deo zadržan u kraljevačkom Hendikep centru.

U FABRICI VAGONA
Veliko interesovanje za upis akcija

   • Akcije je do sada upisalo oko 1.700 radnika • Najstariji akcionar napunio 93 godine • Procenjuje se da će se prijaviti još dve hiljade radnika

   Do sada je besplatne akcije u kraljevačkoj Fabrici vagona upisalo oko 1.700 radnika. Pravo na upis imaju svi bivši i sadašnji radnici i penzioneri ovog nedavno privatizovanog preduzeća. Upisivanje se sprovodi u zgradi sindikata Fabrike od 8 do 19 sati i trajaće do 24. maja, do kada se očekuje da će se prijaviti još oko 2.000 radnika. Prema Zakonu o privatizaciji, broj akcija po radniku zavisi od godina radnog staža u Fabrici vagona.
   Po izjavama jednog broja radnika, u situaciji u kojoj se Fabrika danas nalazi, oni ne očekuju trenutno mnogo od ovog upisa i to je „samo slovo na papiru”. Ali, veruju da će to koristiti njihovoj deci i daljem potomstvu i, kako kažu, „da se posle ne bi kajali”.
   Najviše problema za upis akcija stvaraju uverenja o državljanstvu za radnike sa Kosmeta, iz Hrvatske, BiH i drugih bivših jugoslovenskih republika, sada država. Interesovanje je veliko, a najstariji akcionar je rođen 1913. godine.
   - Mnogi ljudi su se rastužili kada su videli svoju Fabriku posle dvadeset godfina, koliko su u penziji. Jer, oni su fabriku ostavili u lepom stanju, hale pune radnika, fabrički krug pun zelenila i cveća. Kad su videli kako danas izgleda, bilo je puno njih koji su plakali - kaže Darinka Antić, predsednik Komisije za upis akcija.
   Po završenom upisu Komisija će kompletan materijal dostaviti Agenciji za privatizaciju. Posle toga će svaki radnik koji je upisao akcije dobiti potvrdu o broju i vrednosti akcija.

ODGOVORNOM UREDNIKU ,,IBARSKIH NOVOSTI"
Podgrevate panično ponašanje

   Kao odgovorni urednik ,,Ibarskih novosti", u obavezi ste da javnost informišete tačno, a ne da prikazom nečega od jedne manje zainteresovane strane ulazite u domen neprofesionalizma stvarnjem dezinformacije koja podgreva panično ponašanje.
Po pitanju zaobilaznice u Mataruškoj Banji, naveli ste sledeće:
1. da put ide po lokaciji ,,Lojanik" - nije tačno, i to dokazuje da oni koji te informacije iznose ili nisu kompetentni ili namerno izazivaju zabunu
2. obilaznica oko Banje nije samo jedna - postoji severna, ali i južna
3. grupa građana sa Stojićem i Janjićem na čelu (pet porodica i njihovi članovi iz Banje i ostali doseljeni sa strane - ukupno 100 osoba) dala je zahtev da se ne usvaja plan Mataruške Banje. Pri tom, Janjić nastupa sam u sklopu MZ.
Dana 16. aprila ove godine isti Dragan Janjić potpisuje odluku da od plana regulacije naseljenih mesta ne treba odustati, jer je idealan - potpisalo je 200 građana.
Ova vrlo osetljiva materija sigurno zahteva iznošenje preciznih i tačnih stavova, a za to je kompetentna Komisija za planove opštine Kraljeva.
Dr Ljubiša Jovašević

PROŠLE NEDELJE ODRŽAN RAVNOGORSKI SABOR KOJI JE VIŠE LIČIO NA SEOSKI VAŠAR PUN KIČERAJA - piše Rajko Sarić
Svetilište pretvoreno u vašarište

   • Nekoliko desetina hiljada verujućih u lik i delo đenerala Dragoljuba - Draže Mihajlovića, obeležilo je šest i po decenija od kada je čiča kročio na Ravnu goru • Preživeli četnici kažu da se četništvo kao ideologija pretvorilo u četništvo na kilo, da se Ravna gora kao svetilište pretvorila u Ravnu goru kao vašarište

   U nedelju su suvoborski obronci (šesnaesti put zaredom) odjekivali od ,,salvi” ravnogorskih pesama i grandovskog turbofolka. Povremeno se mogao čuti i ,,jecaj” gusala, tek da pokažu svoje prisusvo. Na Ravnoj gori se stradalo i ginulo, godinama je ova planinska lepotica važila za koren srpskog nacionalnog bića, a sada se i bukvalno pretvorila u vašarište tipa Guče, ali u kič izdanju. Šta li bi đeneral Draža rekao kada bi video pijane mladiće sa zakrvavljenim očima, obučene u mešavinu raznih uniformi, opasane noževima do kolena, ali i sa mobilnim telefonima koje ne isključuju ni u crkvi Svetog Đorđa.

ZA ČETNIKE U ĆOŠKU
Bronzani Čiča, onako sa uzvišenja, ne samo da gleda na crkvu, već i na brojne šatre iz kojih pevaljke podvriskuju: ,,Samo za četnike iz Valjeva”, ,,Za junaka sa Romanije”, ,,Za četničku trojku iz Prilužja”. A četnici se laćaju novčanika, potežu dinare, dolare, franke... I evru niko u zube ne gleda. Ispred šatri i kilometrima duž puta kojim se stiže na plato Ravne gore, prodaje se mnogo toga ,,Čičinog” - od gibanice, prepečenice, pasulja i kupusa do mladog sira. Desetine jagnjića, prasića, jarića i telića dopalo je noža, potom i ražnja, da bi skorojevićkim maloprivrednicima donelo zaradu.
I dok se istinski sledbenici ideologije stradalnika Čiče, zaliveni pivom i prepečenicom, pregrejavaju na toplom majskom suncu, dotle su borovu hladovinu zaposeli policajci i žandarmerija. Valjda očekuju da se odnekud pojavi i Ratko Mladić. A možda je gore, u Čičinoj pećini.

JEDINICE I PUKOVI
Umesto Mladića, u pratnji brojnog obezbeđenja, u besnim crnim džipovima, stižu Vuk Drašković i nekolicina funkcionera Srpskog pokreta obnove.
,,Jedinice, jedinice, Drašković Danice!”, uzvikuju pristalice Veroljuba Stevanovića. ,,I tri puka, i tri puka, Draškovića Vuka!”, odgovaraju Vukovi uz skandiranje ,,Vuče, Vuče!” Binu na koju stiže Vuk obezbeđuju tri prstena opasnih momaka, od saveznog obezbeđenja šefa diplomatije do obezbeđenja SPO i privatnog obezbeđenja iz Beograda. Gužva neviđena. Dok se sedma sila bori za što bolju poziciju, Vuk i Kojadin odvojeno položiše vence na spomenik mučeniku Čiči.
- Put Srpskog pokreta obnove, put koji je najbolji za Srbiju, zove se Evropa. Slovenija je za samo nekoliko godina dobila petnaest milijardi dolara pomoći za unapređenje uslova života! Gde je Srbija danas? Gde su bile Rumunija, Bugarska i Češka, a gde su danas? Zašto im Srbija gleda u leđa, zašto su one njena budućnost? - zapitao je Drašković i naglasio da se pred Srbijom moraju pognuti glave svih, bez obzira ko šta mislio i kakvu politiku vodio.
- Kad je u pitanju SPO, nikada se nismo udvarali pogrešnom mišljenju - rekao je Drašković i podsetio da je SPO devedesetih bio proglašen jeretikom, da je 90 odsto Srba tada klicalo Miloševiću i njegovoj politici stradanja države i naroda, te da, posle svega što je ova stranka učinila na demokratizaciji naše zemlje, narodu nisu potrebni dugi govori, već jasna delanja na terenu.
Na povike ,,hoćemo kralja”, Drašković je rekao da je monarhija i dalje program SPO, ali da ,,Njegovo kraljevsko veličanstvo mora pogurati stvari u tom pravcu”.

LEČENjE KOSOVSKE RANE
Drašković se osvrnuo i na Kosovo, najveću ranu Srbije i srpskog naroda danas.
- Kažem vam da ćemo uspeti da odbranimo ono što odbraniti moramo, a to su mir i maksimalna prava Srba na Kosovu. Odbranićemo i državne granice, ali, ponavljam, pod uslovom da uklonimo barikadu koja stoji između Srbije i međunarodne zajednice, a vi znate ko je to - naglasio je Drašković i pozvao sve da okrenu glavu od Srba koji ne žele da pomognu Srbiji, jer na taj način ne pomažu ni Kosovu.
Drašković je posebno izrazio zadovoljstvo rehabilitacijom ravnogoraca, ispravljanjem višedecenijske nepravde kojom su pripadnici kraljeve vojske i njihovi potomci proglašeni narodnim neprijateljima, izdajnicima i fašističkim kolaboracionistima. Naravno, troma administracija i danas pokušava sve da učini da bi što manje ravonogoraca dobilo najpre rešenje, potom spomenicu i penziju. Ali, i to će se ispraviti. Ravna gora je čekala dugo i strpljivo, poput rehabilitovanog Čiče, ali je konačno, izvojevala pobedu.
Pored brojnih zastava SPO i ravnogorskog pokreta, na skupu su pažnju privlačili i transparenti sa kojih se moglo pročitati da su na Ravnoj gori prisutni Srbi ne samo iz Srbije, već i iz Crne Gore, Makedonije, Slovenije, Republike Srpske... Za svaku pohvalu je ,,opamećivanje” u pogledu korišćenja vatrenog oružja i ručnih granata, koji su ranijih godina drmali platoom - svetilištem. Osim detonacija nekoliko petardi ,,većeg kalibra”, bezbednost učesnika skupa bila je na nivou.
Sa Ravne gore ispratili su nas pogledi Karadžića i Mladića, čiji likovi krase majice, novčanike, priveske i druge suvenire.

GOSPODA, A NE KRVOLOCI
- Djete, čet’r godine sam četovao, ali se ne sećam da viđeh četnika sa krvavom kamom u ustima. Pa, nismo mi bili nikakva odmetnuta banda, kako su komunisti govorili pet decenija, već regularna kraljeva vojska sa školovanim oficirima, obučenim vojnicima - ogorčen je kočoperni starac Milić Novaković, divčibarac koji je u Čičinoj vojsci bio telegrafista.
- Kada bi ovi mladići želeli, potanko bih im objasnio pojam četništva. Ali, decenijama su komunisti o četnicima govorili kao o ustaškim krvolocima, a velikomučenik Draža je izjednačen sa Pavelićem. To je daleko od istine. Četnici su časno ratovali puškom i bombom, a ne nožem i zubima - kaže Novaković, koji je na jedvite jade od novokomponovanih četnika ušao u crkvu da zapali sveću svom komandantu.

NIKO IZNAD SRBIJE
- Da bi Srbija vaskrsnula i postala bogatija, svima mora biti jasno da nema tog pojedinca koji može biti iznad države, iznad Srbije. Ne znam nikoga od ’91. godine da mu Srbija, i pored toga što je bila pritisnuta ratovima, nije pomogla, da nije otvorila dušu, pa zato danas ne sme biti niko ko ima pravo da ruši Srbiju.
Vi dobro znate na koga ja mislim, koga je potrebno kao barikadu ukloniti da bi Srbija imala budućnost. U tom pogledu kasnimo, a to je krivica i ove vlade koja je morala da radi daleko brže, odlučnije i hrabrije - naglasio je Vuk Drašković.

ISTRAŽIVANJE CESIDA O POLITIČKIM PODELAMA U SRBIJI - piše Slobodan Rajić
Crna Gora ostaje, Kosmet odlazi

   Na tribini u Kraljevu, održanoj 16. maja, stručnjaci Centra za slobodne izbore i demokratiju iz Beograda prezentovali su rezultate svog najnovijeg istraživanja javnog mnjenja pod nazivom „Političke podele u Srbiji i percepcija države”. Istraživanje je sprovedeno u aprilu na reprezentativnom uzorku od 1.488 punoletnih ispitanika, a date su i komparacije sa rezultatima istovetnog istraživanja sprovedenog aprila 2005. godine. Učesnicima tribine u Kraljevu o rezultatima istraživanja govorili su Miloš Mojsilović i prof. Srećko Mihailović, a odgovarali su i na pitanja posetilaca. Ovo je, inače, jedno u ciklusu od pet istraživanja CeSID-a o političkim problemima u Srbiji, u raznim aspektima. Zbog aktuelnosti, u ovom i narednim brojevima ,,Ibarskih novosti” objavićemo neke od najzanimljivijih rezultata sprovednog istraživanja CeSID-a.
   O tome kako građani žive i kakav im je životni standard ocene su nepromenjene u odnosu na one iz 2005. godine. Ko je pre godinu dana živeo „dobro”, živi i danas, a ko je živeo „nepodnošljivo”, ni danas mu nije bolje. Na pitanje „Kako živite Vi i Vaša porodica?”, najveći broj ispitanika je odgovorio „teško podnošljivo” - 31 odsto, „podnošljivo” - 36, „srednje” - 21, „nepodnošljivo” - sedam i „dobro” samo četiri odsto ispitanih. U oceni stanja u društvu situacija je drugačija, jer to stanje u poslednjih 4-5 godina u Srbiji nešto veći broj smatra boljim nego u ranijem istraživanju, ali i dalje 52 odsto smatra da je to stanje „teško podnošljivo”, 23 odsto „podnošljivo”, a po 11 odsto „nepodnošljivo” ili „srednje”. Na pitanje da li zemlju doživljavaju kao dobitnika ili gubitnika, međutim, 46 odsto misli da je naša zemlja „pretežno gubitnik”, 36 odsto da „nije ni jedno ni drugo”, dok samo 11 odsto smatra da je „dobitnik”. Naravno, pristalice vladajućih stranaka trenutno stanje ocenjuju „boljim nego ranije”, a pristalice opozicije „lošijim” ili „nepodnošljivim”.

SRBIJA I CRNA GORA?
Posebna pažnja u istraživanju posvećena je pitanju granica naše države, što je posebno aktuelno u vreme referenduma u Crnoj Gori i pregovora o rešavanju statusa Kosmeta i donošenja novog Ustava Srbije.
Prema rezultatima CeSID-ovog aprilskog istraživanja za godinu dana gotovo da nema promena u stavu o poželjnim i realnom rešenju pitanja odnosa Srbije i Crne Gore. I dalje više od polovine (53 odsto) smatra da treba da ostanu jedna država, 38 odsto dve države, dok devet odsto „ne zna”. U proceni realnosti rešenja, ocene su obrnute, jer 54 odsto smatra da će biti dve nezavisne države, tek svaki deseti smatra da će biti uspostavnjeni čvršći odnosi, svaki peti ne zna da proceni, dok isto toliko smatra da se ništa neće promeniti.
Po partijskoj pripadnosti, najveće pristalice nekog oblika zajedničke države su glasači DSS, nešto manje pristalice radikala i socijalista, i kod svih njih se ocene poklapaju sa stranačkim. Na drugoj strani, pristalice DS su većinski za to da Srbija i Crna Gora budu dve nezavisne države, dok je zvanični stav DS ipak neki oblik zajedništva. Ova „slobodoumnost” glasača DS, ocenjuju u CeSID-u, pokazuje njihov kritički karakter, ali za samu stranku stanje u kome se politika stranke razlikuje od većinskog raspoloženja glasača može biti mač sa dve oštrice.

PITANjE KOSMETA?
Po pitanju rešavanja kosmetskog „Gordijevog čvora”, za godinu dana došlo je do izvesnih promena u stavovima ispitanika o poželjnom rešenju. Povećao se broj onih koji zagovaraju ekstremna rešenja: „da Kosmet ostane u sastavu Srbije/SCG” sa 44 na 56 odsto, da se podeli - sa 21 na 34 odsto, da bude nezavisno - sa tri na devet odsto. Razlike su veće kada je u pitanju procena realnosti i šta će se stvarno desiti sa Kosmetom, jer se broj onih koji smatraju da će Kosovo biti nezavisno popeo na dve petine (sa 27 na 40 odsto), dok je broj ionih koji smatraju da će ostati u sastavu ove države ostao isti (15 odsto) i relativno nizak u odnosu na želju da „ostane naše”. Čak 70 odsto ispitanika ne slaže se da za Kosmet treba popnovo ratovati, 11 odsto se slaže, dok je 19 odsto neodlučno, a nešto je i veći postotak onih koji misle da je približavanje EU vrednije od očuvanja teritorijalnog integriteta (37:33 odsto, 30 odsto neodlučno). I ovde su se pripadnici političkih stranaka različito opredelili, pa se tako 35 odsto pristalica SRS i 26 odsto SPS slaže da treba ponovo ratovati sa Albancima, dok se samo pet odsto pristalica DS i osam odsto DSS slaže sa tim načinom rešavanja ovog pitanja.
Takođe su zanimljivi rezultati stavova o tome da li naša zemlja treba da uđe u EU i NATO. Ako saberemo odgovore svih onih koji priželjkuju članstvo u EU, vidi se da su oni danas na nivou od 64 odsto, onih koji su i za EU i NATO 31, a onih koji su samo za EU 33 odsto. Taj broj je manji u odnosu na isti period prošle godine, kada je iznosio 68 odsto. Fenomen je isti kao i u drugim zemljama - što smo bliži EU, manje ljudi to vidi kao nešto što će rešiti sve probleme. Istovremeno, opalo je interesovanje za NATO. Broj onih koji su za ulazak naše zemlje u tu organizaciju je na nivou „statističke greške”, a i dalje su poželjnije ekonomske od vojnih evropskih integracija. Naravno, najviše pristalica istovremenog ulaska u EU i NATO je u redovima DS (62 odsto), DSS (40 odsto), a najmanje u SPS (nijedan) i SRS (13 odsto).

BESPLATNA PREREGISTRACIJA PREDUZETNIKA ISTIČE ZA MESEC DANA - piše Slobodan Rajić
Ne čekajte poslednji rok!

   Novoosnovana Agencija za privredne registre od 1. januara ove godine preuzela je od organa opštinske uprave nadležnost za registraciju preduzetnika. Jedan od njenih trenutno najvažnijih poslova je zakonska obaveza prevođenja preduzetnika u jedinstveni Registar privrednih subjekata.
Naime, zanatlijama, trgovcima, frizerima, projektantima, knjigovođama, taksistima i drugim preduzetnicima, koji su do kraja prošle godine registrovali radnje u opštini, ostalo je nepunih mesec dana da se preregistruju u Agenciji za privredne registre, i to bez plaćanja nadoknade. Posle 15. juna preregistracija se naplaćuje, doduše minimalno. Posledica bi mogla da bude i da preduzetnik prelazi u status mirovanja i izgubi pravo na naziv pod kojim posluje ako se pod tim nazivom registruje neki drugi preduzetnik.

NAKNADNO - NADOKNADA
Ako se, pak, odluče na naknadnu preregistraciju, preduzetnici će morati da plate 540 dinara, koliko bi i inače platili da prvi put registruju svoju radnju. Ako to ne učine u narednih godinu dana, sledi im definitivno brisanje iz registra. Posle zakonskog roka i svaka promena u registraciji plaća se od 300 do 360 dinara.
Postupak preregistracije je, inače, veoma jednostavan. Potrebno je podneti uredno popunjen zahtev za prevođenje, koji se može kupiti u Agenciji u Kraljevu ili skinuti sa njenog sajta (njnjnj.apr.sr.gov.yu), a koju mora potpisati lično osnivač. Takođe, potrebno je podneti i fotokopije rešenja o osnivanju i izvršenim promenama (registrovanim u opštini), PIB-a (poreskog identifikacionog broja) i ugovora sa bankom o otvaranju tekućeg računa. Iz Agencije apeluju da privrednici pažljivo popune prijavu (zahtev) kako ne bi bili odbijeni zbog neke trivijalne greške, na primer u prepisivanju matičnog broja.
- Posebno apelujemo na preduzetnike da, po običaju, ne čekaju poslednji rok za preregistraciju i izbegnu strahovite gužve koje će tada sigurno nastati, već da ovu obavezu izvrše što pre - kaže Snežana Milosavljević iz Agencije za privredne registre u Kraljevu. Prema njenim rečima, do sada je preregistrovana tek trećina preduzetnika.

OSNIVANjE RADNjE
Oni koji nameravaju da osnuju i prvi put registruju preduzetničku radnju, potrebno je da uredno popune zahtev za osnivanje (registracionu prijavu) sa potpisima osnivača na svakom listu i fotokopiju lične karte ili pasoša osnivača i dokaz o uplati naknade u iznosu od 540 dinara. Ako se preduzetnik registruje za obavljanje delatnosti za koju traži saglasnost nadležnog organa kao prethodni uslov registracije, neophodno je da podnese i odgovarajuće rešenje o ispunjenosti uslova. Prethodna saglasnost potrebna je za zdravstvenu delatnost (ordinacije, apoteke, klinike), veterinarske ordinacije i apoteke, poljoprivredne apoteke, taksi prevoz (ako je odlukom opštinskog organa propisano da taksi prevoznik ispunjava i druge uslove osim zakonom propisanih), promet oružja, delova za oružje i municiju, komunalne delatnosti, zastupanje u osiguranju i poslove stečajnog upravnika. Inače, po usvajanju predloženog novog Zakona o preduzetnicima, ove saglasnosti ni kod navedenih delatnosti neće biti uslov za registraciju, već samo uslov za otpočinjanje posla.
Naravno, za početak novog biznisa potrebno je da preduzetnik nakon registracije prijavi zdravstveno i penzijsko osiguranje za sebe i svoje radnike. Agencija, po službenoj dužnosti, prosleđuje prijavu, ali samo za osnivača, dok on sam prijavljuje svoje radnike. Međutim, ako Agencija šalje podatke o novoosnovanim preduzetnicima i Poreskoj upravi, preduzetnik mora lično da se obrati filijali Poreske uprave u opštini gde će dobiti PIB (poreski identifikacioni broj). Na PIB se čeka i po deset dana, a ponegde Poreska uprava šalje svoje službenike da provere adresu naznačenu u zahtevu, što produžava za nekoliko dana dobijanje PIB-a, što bi trebalo uobičajeno da se radi prilikom kasnije kontrole poslovanja.

I STRANA PREDSTAVNIŠTVA
Obavezi preregistracije do 15. juna podležu i registrovana strana predstavništva na području Kraljeva. Obavezno je i prijavljivanje osnivanja stranih predstavništava Agenciji u Kraljevu, kao i svaka promena u njihovom statusu, u roku od 15 dana od dana nastanka promene. Inače, u APR Kraljevo vode se: registar privrednih subjekata, registar preduzetnika, registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima, registar finansijskog lizinga, registar finansijskih izveštaja i registar stranih predstavništava.
Adresa Agencije za privredne registre u Kraljevu je Trg srpskih ratnika 30 (zgrada Vojvođanske banke, prizemlje), a telefon za informacije 302-160.

(NE)OBIČNA PRIČA - piše Marko Slavković
Milojkov ,,crveni krst”

   • Da je Milojko M. Vodoplav, višedecenijski tekstopisac iz Kraljeva, prodavao svoje pesme, ili da je sudskim putem naplatio bez njegovog znanja komponovane i prisvojene stihove, danas bi, verovatno, bio bogatiji i od Marine Tucaković • U pripremi za štampu Milojko ima dve knjige, humorističko-satiričnog sadržaja i, naravno, zbirku pesama za muzičko izvođenje

   U svetu humora i satire Milojko M. Vodoplav je prisutan četiri decenije. Kao muzički testopisac još i duže. Jer, kad čovek krene ,,stranputicom” muzičke poezije, ostaje joj privržen svim svojim bitisanjem, kako bi ulepšao staze kojima je prolazio. Za razliku od sadašnje narodne pesme, koja je, u izvesnom smislu, osakaćena i smislom i ritmom.
- Skoro svakodnevno smo svedoci parada i ešalona pevačkih zvezda i zvezdica kako se gologuzi i sa smokvinim listom jure po televizijskim studijima i ko zna gde sve. Menadžeri se utrkuju ko će više na njima da zaradi. Niko ne obraća pažnju na kodekse i norme kulturne i prosvetne sadržajnosti. Tako se mogu slušati i videti ritmovi i rimovane nebuloze nedostojnih pomena - ogorčen je Milojko.
Ako ko ima pravo da tako sudi, pa i presuđuje, ima upravo Vodoplav, jer je on i u jugoslovenskim razmerama jedan od najafirmisanijih tekstopisaca, a uz to je i član Udruženja tekstopisaca Srbije. O karakteru i elementima, bogatstvu i vrednosti pesama za muzičko stvaralaštvo, Milojko još kaže:
- Reči u pesničkom jeziku imaju umetničku vrednost. Zbog toga je pesnički jezik sam po sebi umetnost, a sastoji se u ulaganju napora da se nađe izraz svemu što čovek oseća. Prema tome, u pesničkom jeziku značajnu ulogu imaju govorni elementi pomoću kojih se dočaravaju slike, zvuci i pokreti, birajući reči koje uspostavljaju glasovno ili ritmičko- muzičku stranu govora. Pesnik time stvara muzičke figure - kaže Vodoplav.
I, zaista, u tom kontekstu poetskog stvaralaštva, u sadašnjem trenutku, nema granica u načinu izražavanja, pa su otuda i vrednosti ispod svakog nivoa. Najčešće se susrećemo sa erotikom, bez ritmike, topline, nežnosti.
- Jednostavno, izgubili smo se u prašumi kiča i šunda, gde nema ni identiteta ni entiteta, a o umetničkim vrednostima suvišno je bilo šta reći - naglašava Vodoplav.

PESME SE PEVAJU, A PARA NIGDE
Listajući više stotina napisanih pesama za muzičko stvaralaštvo, posebnu pažnju privlače Milojkovi, reklo bi se, nostalgični stihovi inspirisani kraljevačkim krajem, kao što su: ,,Šta bi Ibar bez Morave i žubora Studenice”, ,,Srbijanac”, ,,Anteriju nosim plavu, volim Ibar i Moravu”, ,,Mlado momče na livadi spava, gde se spaja Ibar i Morava”, ,,Ja sam rođen u dolini raja, gde se Ibar sa Moravom spaja,” ,,Teci, teci, Studenice”, ,,Oj, Srbijo, lepotice...” Neke od ovih pesam i danas se pevaju, ali Milojko od svog autorstva nije imao nikakve vajde. Kako je ko pesme komponovao, tako ih je i prisvajao. Istina, naglašavano je da je autor Milojko M. Vodoplav, i to je sve. Od honorara - ni banke! Ništa bolje, za sve te decenije pisanja muzičkih tekstova, Milojko nije prošao ni van Srbije. Zbog mnoštva drugih pesama, objavljivanih u listovima, antologijama i specijalizovanim časopisima, Vodoplava su prihvatili i tražili za saradnju i van naše Republike. Ko bi nabrojao sve pevače i kompozitore koji su tražili saradnju sa Vodoplavom. Jednostavno, mnogo ih je. Neki su, na njegov tekst, komponovali pesmu, izvodili je, a tek onda su pitali za uslove saradnje. Van naše Republike, na primer, komponovane su i izvođene pesme na Milojkove stihove: ,,Oženi me, majko, čobanicom”, ,,Lepih žena nikad dosta”, ,,Odavno se priča”, ,,Ludo srce, što me ne posluša”, ,,Čobanska idila”, ,,Ne kajem se”... Mnogi pevači i kompozitori proslavili su se na raznim festivalima i amaterskim takmičenjima u bivšoj Jugoslaviji upravo pevajući pesme na stihove koje je Vodoplav napisao. I, opet, nikom ništa. Deca bi rekla: pojela maca... Pare su drugi uzimali, neki i zgrtali, a Milojko je živeo od ,,slave”. Nije hteo da se tužaka i podseća kompozitore, pevače i menadžere na obećanja koja su sami ne samo dali, već i ugovorom potpisali. Sve se svelo na ,,puj, pike, ne važi”! Ili, sve se svelo na Milojkov ,,crveni krst...” Ali, čak ni to Milojka nije pokolebalo. I sada je ostao privržen lepom izrazu koji podrazumeva iskazivanje ljubavnih osećanja na najrazličitije načine, kao što su pesme ,,Svadba kao iz bajke Gružanina i Kosmajke”, ili ,,Samo pesma može da joj kaže”.
Prema tome, ako neko od pevača i kompozitora traži pravu narodnu pesmu, oličenu u čistom narodnom stvaralaštvu i ritmičko-muzičkom govoru pesnika, može je zasigurno naći u Milojkovoj zbirci pesama. On se, zaista, svim svojim bićem opredelio da u svom stvaralaštvu gradi i ugrađuje najlepše reči i stihove, koji lepršaju i u nedogled traju u svakom vremenu.

PISMA PEVAČA I KOMPOZITORA
Milojko je dobijao mnoga pisma, u kojima mu pevači i kompozitori nude saradnju, uz dogovoreni honorar, od koga kasnije neće biti ništa. Izdvojili smo samo tri takva pisma.
- Naišao sam na Vašu pesmu ,,Oženi me, majko, čobanicom”. Pesma mi se dopala i ja sam na taj tekst napravio odgovarajuću kompoziciju... Kako da se odvija naša poslovna saradnja...
- Pročitao sam da ste Vi autor pesme ,, Ludo srce, što me ne posluša”. Jako mi se svidela, i ukoliko je niste prodali, imam nameru da je snimim...
- Oduševljen sam tekstom Vaše pesme ,,Odavno se priča”. Bila bi šteta da jedan tako darovit tekstopisac, kao što ste Vi, ostane nepoznat široj javnosti... Pošaljite mi što više svojih tekstova...

HRONIKA

KRVAVI VIKEND U KRALJEVU - piše Dragan Vukićević
Ubio oca, devojku, pa sebe

   • Nemanja Savić (21) iz pištolja ubio oca Dragana (44), zatim svoju devojku Martinu Zefaj (22), a potom izvršio samoubistvo

   U sobotu ujutro (oko pet sati), dogodila se velika nesreća koja se tragično završila za troje aktera, pošto je Nemanja Savić (21), inače vrhunski strelac i naš juniorski reprezentativac u šutingu (praktičnom pucanju bojevom municijom), najpre u porodičnoj kući Savića u Karađorđevoj ulici hicem iz pištolja ubio svoga oca Dragana (44), a petnaestak minuta kasnije, na drugom kraju grada, i devojku Martinu Zefaj (22) iz Novog Pazara, koja je studirala i stanovala u Kraljevu. Posle ubistva Martine, Nemanja je, ispalivši hitac u glavu, okončao i svoj život.
O motivu u Kraljevu nezapamćenog dvostrukog ubistva i samoubistva samo se nagađa, a policija, zbog interesa istrage, ne saopštava detalje tragedije. Poznato je jedino da su se Nemanja i Martina zabavljali tek mesec dana, a oboje su, inače, iz uglednih i poznatih zlatarskih porodica iz Kraljeva i Novog Pazara.
Martina je u nedelju sahranjena u Novom Pazaru, a otac i sin, Dragan i Nemanja, u ponedeljak na Gradskom groblju u Kraljevu.


SAMOUBISTVO
U smrt sa drugog sprata

   U ponedeljak ujutro (oko 9 sati) u Kraljevu se dogodila još jedna tragedija. Kraljevčanka Lj. A. (39) u Ulici Jug Bogdanovoj, skočivši sa drugog sprata solitera, okončala je svoj život. Susedi i slučajni prolaznici koji su pritrčali da pomognu, kao i lekarska ekipa, mogli su samo da konstatuju smrt na licu mesta.
Nesrećna devojka nije bila zaposlena, iako je bila student generacije na beogradskom Ekonomskom fakultetu. Komšije kažu da je bila mirna i povučena i da je retko izlazila. Ukućani, koji su se nalazili u stanu, saznali su šta se desilo s njihovom kćerkom tek kad je policija pozvonila na vrata i saopštila im tragičnu vest.


ZBOG ČEGA LJUDI DIŽU RUKU NA SEBE ILI NA SVOJE BLIŽNJE?
Pun mesec ne sluđuje ljude!

   Verovanje da mesečeve mene utiču na ljudsko ponašanje prilično je staro i veoma rašireno. Pun mesec se okrivljuje za najrazličitije pojave, od porasta nasilja i povećanog broja samoubistava do kolebanja na berzi. U Engleskoj su u 19. veku advokati čak koristili izraz ,,kriv po osnovu punog meseca", nastojeći da svoje klijente odbrane tvrdnjom da ih je Mesec učinio neuračunljivim u trenutku izvršenja krivičnog dela.
Poslednjih decenija je za širenje uverenja da Zemljin satelit ima upliva na čovekovo raspoloženje i postupke bio vrlo značajan bestseler Arnolda Libera ,,Kako Mesec deluje na vas". U knjizi iz 1978. ovaj psihijatar navodi da pratilac naše planete, koji izaziva plimu i oseku, na sličan način utiče i na ljudsko telo, budući da 65 odsto njegovog sastava čini voda.
Ali, uprkos mnogim obrazloženjima ovog tipa, naučnici koji su ispitivali ,,sporni predmet" ostali su praznih ruku. Stručnjaci sa Univerziteta u Sidneju obavili su dva odvojena istraživanja i zaključili da ni nasilje, ili agresivno ponašanje, ni ujedanje pasa, zbog čega ljudi traže lekarsku pomoć, nisu izazvani mesečevim menama. Isto tako, kanadski psiholog Ivan Keli, koji je analizirao više od 100 studija posvećenih vezi između lunarnih ciklusa i čovekovog ponašanja (uključujući i osvrte na pokušaje samoubistva i intervencije u bolničkim odeljenjima za hitne slučajeve), nije otkrio baš ništa što bi sugerisalo da takva veza zaista postoji.
A ipak, kako ističu istraživači sa Univerziteta u Nju Orleansu, u njeno postojanje veruje i 81 odsto eksperata za mentalno zdravlje. Keli smatra da su i oni žrtve nečeg što se u njihovim krugovima naziva ,,konfirmacionom predrasudom". Odnosno da, kao i većina ostalog sveta, prihvataju one informacije koje potvrđuju njihove stavove, a ignorišu činjenice koje ih osporavaju.
Doduše, za praznovericu o kojoj je ovde reč ,,odgovorni" su i neki istorijski razlozi. Sjajni mesec našim precima bio je jako važan jer su se po njemu orijentisali u vremenu i jer im je ,,služio" kao noćno osvetljenje. Osim toga, pre nego što je uvedena struja, samo je njegovo svetlo moglo da ometa san i tako prouzrokuje mrzovolju.

METEOROLOGIJA
Grupa splitskih lekara i patologa ispitivala je odnos samoubistva s vremenskim prilikama, ali veza suicida s činjenicom da li je vreme sunčano ili vetrovito nije pronađena. Utvrđena je samo povezanost samoubistava i promene vremena, pa je tako zaknjučeno da su februar i novembar meseci u kojima se ljudi najređe ubijaju.


HRVATSKA
Tri samoubistva na dan

   U Hrvatskoj se, objavljuje ,,Večernji list", stopa samoubistava kreće oko 25 na 100.000 stanovnika, zbog čega psihijatri tu zemlju ubrajaju u tzv. visokorizične. Prema dostupnim podacima, Letonija beleži 42,5 suicida na 100.000 stanovnika, Estonija 38, Rusija oko 37, Mađarska blizu 40, a Albanija tek 1,4 ili Filipini samo 0,5 samoubistava na 100.000 ljudi.
Prema podacima hrvatskog MUP-a, u Hrvatskoj se u proseku dnevno ubije 2,5 osoba. Podaci Državnog zavoda za statistiku još su porazniji - dnevno ruku na sebe dignu čak tri Hrvata. Rezultati su različiti samo zato što MUP ne vodi evidenciju ljudi koji u bolnicama, najčešće su to psihijatrijske ustanove, izvrše samoubistvo. Istraživanja sprovedena u Hrvatskoj govore da je u periodu od 1990. do 1998. samoubistvo počinilo čak 9.489 ljudi. Ona otkrivaju da se češće ubijaju žitelji severnog dela Hrvatske nego, primera radi, Dalmacije.


STATISTIKA
Crni rekordi u Nišu i Subotici

   U poslednje dve godine broj samoubistava u Nišu se utrostručio, što je bio povod da se na niškoj Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja formira tim za prevenciju suicida.
Rukovodilac ovog tima dr Olivera Sakić kaže da je teško definisati zajednički faktor za sve koji su izvršili ili pokušali samoubistvo. Istraživanja su pokazala da oni najčešće ne shvataju da samoubistvo znači konačni kraj, već samo kraj problema.
,,Većina samoubica, u suštini, ne želi ovim aktom da oduzme sebi život, već da nekako zaustavi duševnu patnju, emocionalni bol, situaciju koju procenjuje kao bezizlaznu. Ali taj impuls traje kratko. On počne, ima trajanje, završetak, i prođe", kaže dr Sakić.
Statistika je pokazala da pored meteoroloških uslova na povećanje broja samoubistava utiču i doba dana i godišnje doba.
,,Najveći broj samoubistava je krajem proleća, u maju, junu i julu", kaže dr Sakić.
U Subotici se beleži jedna od najviših stopa samoubistava u Evropi, što povremeno zaokuplja pažnju stručnjaka i javnosti. Poslednji alarmantan primer bio je kada je samo u jednoj noći prošle godine samoubistvo pokušalo oko 30 osoba, uglavnom mladih.
Neuropsihijatar dr Branko Đorđević kaže da je za tu noć karakteristično i zabrinjavajuće da je skoro polovina pacijenata mlađa od 25 godina. Oni su samoubistvo pokušali pod trenutnim impulsivnim stanjem, bez griže savesti, jasnog motiva, a da su suicidna ideja i želja izostali.

NEOBJAŠNJIV FENOMEN SUBOTICE
Subotica je, inače, područje karakterističnog ,,hungari sindroma" i sa susednim Segedinom je u evropskom vrhu po stopi samoubistava. Dr Branko Đorđević kaže da je pojava još uvek neobjašnjiva.
,,Pitanje do današnjeg dana još niko nikad nije razrešio, iako ga svi pratimo. Zbog čega - uzrok do današnjeg dana nije poznat. Zato često pominjem rečenicu: Vratiti Bogu ulaznicu za život je ozbiljna bolest, a nikako pravo", dodaje on.
„Nauka ne može da govori o jednom uzroku samoubistva, niti može jasno da kaže šta je to što je strašno opasno, jer onda bismo znali i kako da sprečavamo tu stvar. Naravno, mi volimo da pojednostavljujemo, pa kažemo da se neko ubio zbog devojke koja ga je ostavila, ili zato što je duševni bolesnik, ili kažemo da je povećan fenomen samoubistava zbog teškog stanja u društvu. Kada smo pratili stope samoubistava tokom rata, onda smo jedino registrovali pojavu nešto malo više samoubistava među starim osobama, penzionerima koji su bili socijalno ugroženi, u vremenima teške krize i velike inflacije 1992. i 1993. godine. Tada smo, fenomenološki i sociološki gledano, mogli možda da kažemo da su društvene okolnosti možda malo više doprinele učestalosti samoubistava. Ali, u ovim poslednjim godinama, nakon rata i tokom bombardovanja, nije bilo povećane stope samoubistava. Prema tome, teško je to tako svoditi. Mnogo su češće elementi ili faktori koji doprinose samoubistvu bliži nekim ličnim faktorima, nego nekim sociološkim činiocima" , objašnjava dr Branko Đorđević.
Starije osobe daleko češće izvršavaju suicid od mlađih: u našoj zemlji, od ukupnog broja samoubica, 45 odsto je starije od 60 godina, a 69 odsto od 50 godina. Međutim, i ovde suicidolozi zapažaju bitne promene: mlađi sve češće sebi oduzimaju život. Dokaz tome je podatak da u najrazvijenijim zemljama sveta sve više raste broj suicidenata - zbog neuspeha pri upisivanju u prestižne srednje škole i fakultete broj samoubica starosti od 25 godina u Japanu iznosi 35 na 1.000 osoba.

PROŠLOG VIKENDA ODRŽANA JUBILARNA MANIFESTACIJA „NARCISU U POHODE“ . piše Rajko Sarić
Na Stolovima hiljadu posetilaca

   Prošle nedelje, u organizaciji Planinarskog saveza Srbije, Planinarsko-smučarskog društva ,,Gvozdac” i Turističke organizacije ,,Kraljevo”, kao suorganizatora, održana je tradicionalna, pedeseta, manifestacija ,,Narcisu u pohode”.
   Krenulo se od Kamenice, pa preko Orlovca, Ravnog stola i Usovice, do Stolova, oko dvanaest kilometara u jednom pravcu. Planinari, ljubitelji prirode, ali i desetogodišnjaci iz Kikinde, Sente, Beograda, Novog Sada, Niša, Vršca, Leskovca, Aleksinca, Zrenjanina, Kraljeva i drugih gradova Srbije, po veoma lepom vremenu sredinom dana ,,dopešačili” su na vrh Stolova odakle je ,,pucao” vidik na celo Kraljevo, levo do Čačka i tamo dalje, desno, gotovo do Vrnjačke Banje i Kragujevca. Iza leđa, venac planinskih masiva prekrivenih višestoletnom gustom šumom.
   - Planinari PSD ,,Gvozdac”, koje je osnovano pre 58 godina, do sada su se popeli na brojne planinske vrhove u inostranstvu, svakako i na sve značajnije vrhove u našoj zemlji. Imali smo i pet uzastonih pohoda od Žiče do Hilandara - kaže Milutin Vukosavljević, predsednik Organizacionog odbora manifestacije.
   Kao i ranijih godina, organizator je za sve učesnike pripremio čaj i hladnu vodu iz cisterne za osveženje. Bila su dežurna i ambulantna kola. Po povratku, u planinarskom domu ,,Zorica Gizdavić” u Brezni za sve učesnike obezbeđen je vojnički pasulj.
   Prema zvaničnim podacima, u manifestaciji je učestvovalo oko 500 planinara. Međutim, bilo je još učesnika, ali se mnogi zaljubljenici prirode nisu evidentirali kod organizatora.

NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA OD 15. DO 21. MAJA
Svi zajedno do oralnog zdravlja

   Treća nedelja maja, prema kalendaru zdravlja, u našoj Republici tradicionalno se obeležava kao ,,NEDELjA ZDRAVLjA USTA I ZUBA". Ona predstavlja redovnu godišnju manifestacija za stručnu, društvenu i medijsku podršku merama za očuvanje i unapredenje oralnog zdravlja stanovništva Srbije u organizaciji Zavoda za stomatološku zdravstvenu zaštitu Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Instituta za zaštitu zdravlja Srbije.
Poruka ovogodišnje „Nedelje zdravlja usta i zuba” - SVI ZAJEDNO DO ORALNOG ZDRAVLjA -ukazuje na neophodnost angažovanja svih segmenata zajednice u cilju dostizanja postavljenih ciljeva, koji su sledeći:
• da se privuče pažnja javnosti na značaj zdravlja usta i zuba, kao važne komponente opšteg zdravlja
• da se informiše stanovništvo o metodama za sprečavanje oralnih bolesti i da se da podsticaj za njihovu široku primenu
• da se mobilišu svi segmenti društva da daju doprinos promociji opšteg, a posebno oralnog zdravlja.
,,NEDELjA ZDRAVLjA USTA I ZUBA" je prilika da se intenziviraju zdravstveno vaspitne aktivnosti koje se sprovode tokom cele godine. Po tradiciji, NEDELjA ZDRAVLjA USTA I ZUBA PRETHODI SIMPOZIJUMU ZDRAVSTVENOG VASPITANjA U STOMATOLOGIJI, na kome se proglašavaju opštine u kojima su aktivnosti na promociji oralnog zdravlja bile najraznovrsnije i najmasovnije, a najuspešnija opština se proglašava za domaćina narednog Simpozijuma.
Domaćin ovogodišnjeg SIMPOZIJUMA je KIKINDA, kao opština u kojoj su promotivne aktivnosti u prošlogodišnjoj „Nedelji zdravlja usta i zuba” bile najsadržajnije.
I u opštinama Raškog okruga u toku su mnogobrojne aktivnosti, pre svega u školama i vrtićima, jer su upravo deca i omladina glavne ciljne grupe, a oni se svake godine angažuju i na izradi likovnih i literarnih radova na teme iz oblasti zdravlja usta i zuba, a najuspešnije po tradiciji očekuju i nagrade.
dr Dragana Tendjera Milićević
spec. socijalne medicine ZZZZ Kraljevo

FELJTON: „TRAGANJA I BELEŠKE“ - NIKOLA TESLA SVETSKI GENIJE (7) - piše: Milomir Slavković
Doprineo je nauci o elektricitetu više nego ijedan čovek pre njega

   • S radošću doznajem da slavite 75. rođendan i da ste kao uspešan pionir u oblasti visoke frekvencije doživeli izvanredni razvoj ove oblasti tehnike. Čestitam Vam na velikom uspehu Vašeg životnog dela.
Albert Ajnštajn (jul 1931. god.)

   Povodom četiri veka od otkrića Amerike, u proleće 1893. godine otvorena je velika izložba u Čikagu, posvećena otkrićima u elektrotehnici. Glavnu ulogu imala je Vestinghausova kompanija i Teslin sistem naizmeničih struja, za koji je ova izložba bila od presudnog značaja. Uprkos Edisonovoj žestokoj kampanji protiv široke upotrebe naizmeničnih struja, Vestinghaus je uspeo da dobije dozvolu za osvetljavnje izložbe Teslinim polifaznim sistemom.
Predsednik Klivlend je pozvao kraljevska visočanstva iz Španije i Portugalije i ugledne predstavnike drugih država. Prema scenariju, Klivlend je trebalo da okrene zlatni prekidač koji će pustiti struju i svetlom preplaviti grad sutrašnjice, pokrenuti fontane i mašineriju i podići zastave. Čikago je bio siv grad, a posle izložbe novinari su počeli da pišu o njemu kao o Belom gradu. ,,Njujork tajms" izvestio je 1. maja 1893. godine:
,,Grover Klivlend, miran i dostojanstven, zvonkim glasom koji je čula okupljena masa, proglasio otvaranje svetske Kolumbove izložbe i dodirnuo prekidač od zlata i slonovače. Blesnule su zgrade, fontane, trgovi - čitav grad, izgrađen za ovu priliku.”

VRHUNAC USPEHA
Vestinghausova kompanija je specijalno za Kolumbijsku izložbu napravila u to vreme najveću električnu centralu višefazne struje, snage 9.440 kilovata. Centrala je napajala 180.000 sijalica i više stotina lučnih lampi, a služila je i za pogon vučnih motora električnog omnibusa. Snabdevala je i demonstracioni uređaj za prenos električne energije po Teslinom sistemu.
Tesla je 1893. godine doživeo najblistavije trenutke u karijeri. Dobio je značajna priznanja, održao nekoliko izvanrednih predavanja, a kao vrhunac uspeha krajem godine je obavešten o odluci da će se njegov polifazni sistem primeniti na Nijagarinim vodopadima.
Tesla je tokom 1893. godine održao dva čuvena predavanja: 24. februara u Franklinovom institutu u Filadelfiji i 1. marta u Nacionalnom udruženju za električno osvetljenje u Sent Luisu. Više od 6.000 ljudi došlo je na predavanje u Sent Luisu, da bi svojim očima videli kako je moguće kroz ljudsko telo propustiti struju napona 200.000 volti bez ikakvih štetnih posledica.
Još ranije, u prethodnim predavanjima, Tesla je pokazao da pod određenim uslovima visokofrekventa struja može da se provodi kroz jednu žicu, odnosno da povratni vod nije potreban, i da se na taj način mogu napajati sijalice posebne konstrukcije.

PRVI GENERATOR
Odmah po čikaškoj izložbi zasedala je Međunarodna komisija za iskorišćavanje Nijagarnih vodopada, sa čuvenim Lordom Kelvinom na čelu, i odlučila da se na Nijagari ugrade Teslini generatori.
Prvi generator hidrocentrale počinje da radi 15. aprila 1895. godine, a prva naizmenična struja preneta je na rastojanje od 22 milje, od Nijagare do grada Bufala, 16. novembra 1896. godine. Mnogo kasije Lord Kelvin je izjavio:
,,Tesla je doprineo nauci o elektricitetu više nego ijedan čovek pre njega”.

POŽAR
Veliki uspeh Teslinog sistema polifaznih struja izazao je mržnju i zavist konkurentskih firmi, a prednjačila je Edisonova kompanija. Zatim se desilo ono najgore za Teslina istraživanja: požar u njegovoj laboratoriji uništio je sve što je do tada stvorio. Svu imovinu uložio je u laboratorijske uređaje. Nijedan predmet nije spasen. Šteta je bila potpuna, jer laboratorija nije bila osigurana. Teslino životno delo vatra je progutala u trenu. Požar je najverovatnije bio podmetnut. Novinaru su zapisali:
,,Plamen uništava rad od nekoliko decenija. Tesla stoji ukočeno i gleda kako se građevina ruši u kovitlacu plamena. To je nesreća za ceo svet”.
Sutradan je Tesla, između ostalog, izjavio novinarima.
,,Ovde je izgoreo moj dugogodišnji rad. Vatra mi je otela moje mehaničke i električne oscilatore, a verovao sam da ću njima iznenaditi Ameriku i svet.
Ali, ako je požar uništio rezultate mog rada, nije mogao uništiti moju volju. Ono što sam zamislio - ostvariću! Počeću sve od početka - ni iz čega, kao što sam počeo kad sam došao u Ameriku".
Sve novine su prenele vesti o požaru Tesline laboratorije, a Edison mu je ponudio svoje laboratorije dok ne izgradi novu.

(nastaviće se)

ČAROBNJAK SVETLOSTI
U želji da dostojno obeleži 150 godina od rođenja slavnog naučnika Nikole Tesle, univerzalnog genija poput Arhimeda i Leonarda da Vinčija, Ibarske novosti" objavljuju "Traganja i beleške" - Nikola Tesla svetski genije, čiji je autor Slavković Milomir, profesor elektrotehnike u penziji.
   Ove beleške su posvećene životu, delu i vremenu Srbina iz Like, čarobnjaka svetlosti, oca elektrotehnike, predhodnika savremene elektronike, Nikole Tesle, čije je slavno ime uklesano u "Holu slave" Vašingtona, među pedeset najzaslužnijih ljudi naše planete Zemlje.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

UČENICA KRALJEVAČKE MUZIČKE ŠKOLE PRVI PUT PRVA NA SVETSKOM TAKMIČENJU SOLO KLAVIRA
Mala Mina minirala konkurente

   Mina Ćurčić, učenica prvog razreda osnovne muzičke škole u Kraljevu (u klasi profesora Biljane Mirjanić) osvojila je prvo mesto na internacionalnom takmičenju mladih muzičara u Italiji. Ona je i apsolutni pobednik u disciplini - klavir, A kategorija.
Takmičenje je održano pred međunarodnim žirijem (predsednik žirija iz Japana) od devet članova. Nastupilo je oko 350 takmičara iz 30 zemalja sveta. Postignut plasman predstavlja prvi internacionalni uspeh učenice kraljevačke Muzičke škole, koja iz sebe već ima brojne nagrade na domaćim takmičenjima. Takođe, ovo je prva nagrada sa svetskog takmičenja solo klavira od osnivanja Muzičke škole.
Na Međunarodnom takmičenju harmonikaša u Nemačkoj, učenici kraljevačke Muzičke škole takođe su ostvarili zapažene rezultate. Nikola Peković (šesti razred osnovne muzičke škole) osvojio je drugo mesto, Neveni Projović (treći razred srednje muzičke škole) pripalo je treće mesto, a Miloš Beljaković (treći razred srednje muzičke škole) plasirao se na peto mesto (svi iz klase profesorke Marije Stevanović).
Ovaj plasman postignut na dvoetapnom takmičenju visokog ranga, pred međunarodnim žirijem eminentnih stručnjaka, akordeonista, uz učešće više od 150 takmičara, predstavlja nastavak višegodišnjeg uspešnog dostignuća učenika i nastavnika ove škole.
A na Festivalu muzičkih i baletskih škola Srbije, održanom u Zaječaru, učenici kraljevačke Muzičke škole osvojili su pet prvih nagrada.
U takmičarskoj disciplini solisti, prve nagrade su osvojili: Tijana Ćurčić, violina (četvrti razred osnovne muzičke škole, u klasi profesorke Jelene Ćurčić), laureat; Katarina Dulović, violončelo (treći razred osnovne muzičke škole, u klasi profesora Predraga Mihailovića); Ranko Janković, truba (drugi razred osnovne muzičke škole, u klasi profesora Srđana Radosavljevića), laureat, i Nina Kosanić, klavir (četvrti razred osnovne muzičke škole, u klasi profesorke Tatjane Jakovljević).
A u takmičarskoj disciplini kamerni ansambli - klavirski duo, prvu nagradu su osvojili Danica Kovačević (četvrti razred osnovne muzičke škole) i Dušan Sarić (četvrti razred osnovne muzičke škole) u klasi profesorki Vadlene Igrutinović i Ivane Cvetković.
Na petom Međunarodnom horskom festivalu ,,Majske muzičke svečanosti", održanom u Bijeljini, u kategoriji „ansambli sa tradicionalnom muzikom”, etnogrupa od 14 učenika srednje muzičke škole (etnomuzikološkog odseka) osvojila je zlatnu medalju, kao i prethodnih godina. Učenici, u klasi profesorke Zlate Marjanović, održali su u dvorištu manastira Sv. Vasilija Ostroškog koncert za sve učesnike i brojnu publiku.
I međunarodno takmičenje saksofonista, Druga saksofonijada u Smederevu donela je nagrade učenicima kraljevačke Muzičke škole. Nikola Jakšić (prvi razred srednje muzičke škole) osvojio je prvu, a Uroš Balšić (prvi razred osnovne muzičke škole) drugu nagradu. I Nikola i Uroš su u klasi profesora Srećka Srećkovića.



VELIKI USPEH ELEKTRO-SAOBRAĆAJNO-TEHNIČKE ŠKOLE - piše Jasna Marković
Ponovo prvi

   U konkurenciji 22 srednje škole na republičkom takmičenju saobraćajnih škola, upravo završenom u Kragujevcu, kraljevačka Elektro-saobraćajno-tehnička škola „Nikola tesla” postigla je najveći uspeh - osvojila je prvo mesto i zlatnu medalju. U disciplini tehničar drumskog saobraćaja prvo mesto osvojili su učenici ove škole Dušan Gavrilović i Dalibor Lukić, u disciplini vozač motornog vozila „C” kategorije, kao jedine devojke takmičari u toj kategoriji, treće mesto osvojile su Sandra Jošović i Ljupka Đorđević, a u disciplini vozač motornog vozila „B” kategorije četvrta mesta Aleksandar Račić i Darko Đoković.
- Učenici su se spremali zajedno sa svojim profesorima, disciplinovano su prišli zadatku i u jednom i u drugom delu takmičenja i, naravno, kada se sve to skupi, uspeh je zagarantovan - kaže Vojislav Azdejković, profesor praktične nastave u ESTŠ Kraljevo.
Interesantno je da je kraljevačka ESTŠ nekoliko godina zaredom bila najuspešnija na republičkim takmičenjima i dokazala da drži primat u teorijskom i praktičnom znanju u svojoj struci.
- Kao direktor ove škole veoma sam ponosan na uspeh naših učenika, ali i profesora koji su učestvovali u pripremanju učenika za republičko takmičenje saobraćajnih škola Srbije održanom u Kragujevcu. Ovo je samo potvrda kontinuiteta i kvaliteta rada, s obzirom na to da smo šesti put uzastopno prvaci Srbije ukupno, kao škola - naglašava Petar Lišanin, direktor ESTŠ „Nikola Tesla” u Kraljevu.
Ovu školu očekuje krajem meseca još jedno republičko takmičenje, kojem će ona biti domaćin. Naime, od 26. do 28. maja u Kraljevu će biti održano republičko takmičenje elektrotehničkih škola Srbije.
Elektro-saobraćajno-tehničku školu u Kraljevu, u 30 odeljenja, trenutno pohađa oko 850 učenika. Plan upisa za novu školsku godinu je isti kao za prošlu, osim što se umesto zanimanja elektrotehničar za radio i video tehniku ponovo uvodi zanimanje elektrotehničar automatike.



PRIPREME ZA UPIS SREDNJOŠKOLACA U KRALJEVU
„Višak” od 157 mesta

   • U opštini Kraljevo 1.526 učenika osmog razreda moći će da konkuriše za 1.683 slobodna mesta u ovdašnjim srednjim školama
• Objavljeni Konkurs i „Informator”, koji sadrže broj slobodnih mesta po opštinama i školama, objašnjenje kompletne procedure, načina bodovanja i obrasce • Oba dokumenta učenici mogu da nabave u osnovnim školama • Na obrascu liste želja neophodno navesti veći broj zanimanja

   U kraljevačkim srednjim školama za upis u prvi razred naredne školske godine raspisano je ukupno 1.683 mesta za treći i četvrti stepen obrazovanja. Na nivou opštine Kraljevo osmi razred pohađa 1.526 učenika, što znači da postoji 157 slobodnih mesta.
Ovo su podaci iz upravo objavljenog Konkursa i „Informatora”, koji treba da pomognu i omoguće učenicima da se što bolje pripreme za upis u srednje škole. Budući srednjoškolci ove korisne vodiče za upis u srednje škole mogu da nabave u osnovnim škola. Obe publikacije Ministarstva prosvete izdao je i ove godine „Prosvetni pregled”.
U objavljenom „Informatoru” detaljno su objašnjeni konkursni uslovi i čitava upisna procedura, od pribavljanja potrebne dokumentacije do načina izračunavanja bodova i rangiranja. Posebno je važno objašnjenje o popunjavanju liste želja po preciznom redosledu od jedan do dvadeset. U Odeljenju Ministarstva prosvete u Raškom okrugu kažu da ne mora biti upisano svih dvadeset, ali poželjno je da bude što više, a nikako da bude upisano samo jedno ili dva zanimanja, jer bi to moglo da bude prepreka i da učenik ostane neupisan. Takođe su navedeni i zdravstveni uslovi potrebni za određena zanimanja. Dat je pregled prošlogodišnjeg upisa učenika sa maksimalnim i minimalnim brojem bodova, kako bi učenici mogli realno da sagledaju mogućnosti za školovanje i usaglase ih sa željama.
U Konkursu su objavljeni i potrebni obrasci za popunjavanje liste želja, kalendar upisa i kriterijumi vrednovanja. Po opštinama je dat broj učenika koji se mogu upisati za određena zanimanja u narednu školsku godinu.


U KRALJEVAČKOM POZORIŠTU - piše Ivan Rajović
,,Čujte, Srbi, čuvajte se sebe”

   U utorak, 23. maja, sa početkom u 20 časova u Kraljevačkom pozorištu će biti izvedena predstava ,,Čujte, Srbi, čuvajte se sebe”, po tekstu Arčibalda Rajsa. Ova predstava je, kako kaže dramaturg Duško Anđić, dramski komad sa dva lica. U postupku dramatizacije i priređivanja za scensko izvođenje dramaturg se, najvećim delom, koristio autentičnim, proznim tekstom Arčibalda Rajsa, pisanim u formi publicističke, ispovedno-istorijski-dokumentarne literature. Valja dodati činjenicu da je testamentarna želja autora bila da se ova njegova knjiga, pisana na francuskom jeziku, gotovo neposredno pred smrt, ne objavljuje za njegova života, ,,a posle”, kako je sam autor rekao, ,,ako vlast nađe za potrebno”.
Vlast, ili vlasti, vrlo dosledno su ispoštovale ovu Rajsovu želju. Nisu to ,,našle” za potrebno, pa je knjiga prevedena ugledala svetlo dana celih 65 godina kasnije - 1994. godine, na osamdesetu godišnjicu Rajsovog stupanja na tlo Srbije, kao suca, istražitelja i ratnog izveštača.
U predstavi Pozorišta ,,Ogledalo” iz Beograda, za koju je dramsku obradu i režiju uradio Duško Anđić, igraju prvaci ovog pozorišta: Ljubivoje Tadić, Draginja Mileusnić i Aleksandar Filipović. Premijera je održana 11. marta, posle čega je predstava igrana 16 puta, a ovo je prvo izvođenje Rajsovog teksta izvan Beograda, posle čega sledi gostovanje u Mađarskoj.