Usvojeni izveštaji i planovi javnih preduzeća i ustanova
Politika
Obećavajuća sezona
Markova borba za srećno detinjstvo
Od Amera - ,,domaće šareno”
Srbogorci
Hronika
Našao i vratio dvadeset hiljada evra
Feljtoni
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, atletika

DVADESETA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Usvojeni izveštaji i planovi javnih preduzeća i ustanova

   • Od osam opštinskih javnih preduzeća i jedanaest javnih ustanova u prošloj godini sa gubitkom poslovalo samo JKP „Vodovod” • Za razliku od poslovnih izveštaja za 2005. godinu programi poslovanja JP i JU za 2006. usvojeni bez mnogo rasprave • Odbornici jednoglasno usvojili Odluku o donošenju plana generalne regulacije zaštitne zone kompleksa manastira Žiče

   Odbornici Skupštine opštine Kraljevo, na 20. sednici održanoj 19. maja, sazvanoj na zahtev trećine odbornika, većinom glasova usvojili su izveštaje o poslovanju za prošlu i planove i programe poslovanja opštinskih javnih preduzeća i ustanova za ovu, 2006. godinu. Time je, kako je istaknuto, stvoreni uslovi za njihovo normalno funkcionisanje, a izbegnuta opasnost od mogućeg gubitka planiranih transfernih sredstava za investicije iz republičkog budžeta, kao i eventualno uvođenje privremenih mera. A do svega je moglo doći da sednica nije održana u roku od tri meseca.
Ove dve tačke dnevnog reda, inače, izazvale su burnu raspravu i polemike odbornika vladajuće koalicije i opozicije, uz obilje polemika i replika, za razliku od prve tačke dnevnog reda, u okviru koje je razmatran predlog urbanističkog plana regulacije zaštitne zone manastira Žiče.

MANASTIR POD ZAŠTITOM
Naime, na početku zasedanja odbornici su jednoglasno doneli Odluku o donošenju plana generalne regulacije zaštitne zone kompleksa manastira Žiče. Predlog Odluke je uradila Direkcija za planiranje i izgradnju „Kraljevo”, a posle jednomesečnog javnog uvida i pošto je predlog usvojila skupštinska Komisija za planove i Opštinsko veće našao se i na razmatranju na skupštinskom zasedanju.
Kako je obrazloženo, plan detaljne regulacije kompleksa manastira Žiče obuhvatiće 235,5 hektara, realno je sagledao stanje na terenu, imaće tri zaštitne zone i prvi put će biti zaštićen od bespravne, tzv. „divlje gradnje”. U prvoj zaštitnoj zoni, uz saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, biće dozvoljena samo gradnja za potrebe manastira, i to u autohtonom ambijentalnom srpsko-moravskom stilu sa obaveznim četvorovodnim krovovima, tremovima i materijalima kao što su klasična cigla, kamen i crep. Prihvaćen je i najveći deo ostalih primedbi iz javne rasprave Srpske carske lavre manastira Žiče, koje se odnose na izmeštanje lokacije starog monaškog i svetovnog groblja na primerenu lokaciju, regulisanje saobraćaja, status i razvoj lokacije „Ribnjak” i druge.
U kratkoj raspravi, pored pohvale da je dobro što se prvi put stvara urbanistički okvir za zaštitu manastira i razvoj turizma u ovom delu opštine, stavljene su i primedbe da se sa ovim planom kasni i da je sada donet jer je uslovljen proslavom osam vekova manastira Žiče, kao i da uz odluku ne postoji i plan dislokacije još nekih privrednih objekata, niti su planirana sredstva i način realizacije urbanističkog plana zaštitne zone manastira.

„VODOVOD” SA GUBITKOM
Za razliku od ove, o preostale dve tačke usvojenog dnevnog reda vođena je duga i žustra rasprava, uz puno polemika „pozicije” i opozicije. Posebno o drugoj tački, kada su posle mnogo muka većinom glasova usvojeni izveštaji o poslovanju i radu za 2005. godinu javnih preduzeća i javnih ustanova čiji je osnivač Skupština opština Kraljevo. Prema tekstu usvojenih odluka i datim obrazloženjima, sedam opštinskih javnih preduzeća i jedanaest opštinskih javnih ustanova poslovnu 2005. godinu završilo je pozitivno. Jedino je JKP „Vodovod” prošlogodišnje poslovanje završilo sa gubitkom od 38,7 miliona dinara, kako zbog povećanih troškova i neusklađene cene vode, tako i velikih nenaplaćenih potraživanja od korisnika usluga u iznosu od čak 188 miliona dinara (od privrede 123,5, vlasnika kuća 34,2 i stanara stambenih zgrada 28,6 miliona dinara). Kako je istakao Marko Romčević, direktor „Vodovoda”, najveći dužnici su društvena preduzeća ,,Magnohrom” (58 miliona dinara trenutno), Fabrika vagona (19 miliona) i druga, zbog čega su morala da budu tužena za 75 miliona dinara. Po Romčevićevim rečima, „Vodovod” je prošle godine, uprkos svemu, imao obimne investicije, bakteriološki i hemijski permanentno ispravnu vodu za piće, ali i velike gubitke vode u mreži, čemu će morati da se posveti veća pažnja.
Najviše kritika predloženim izveštajima pojedinih javnih preduzeća uputili su odbornici skupštinske opozicije, pre svega Srpske radikalne stranke, a odnosile su se na kašnjenje u razmatranju, nepoštovanje predviđene procedure (razmatranje „u paketu” umesto pojedinačno), nerealnost u prikazivanju stanja, neracionalno poslovanje i neodgovorno ponašanje pojedinih upravnih odbora i direktora. Više odbornika SRS i SPS-a tražilo je od JKP „Pijaca” da se ukine naplata parkinga vozilima kojima građani sa registrovanim radnjama dolaze da kupuju proizvode na kvantaškoj pijaci. Odbornici vladajuće koalicije odbacili su većinu primedbi, uz ocenu da su javna preduzeća i ustanove u teškim uslovima znatno bolje poslovali nego lane. Za razliku od izveštaja o poslovanju JKP, izveštaji javnih ustanova usvojeni su bez rasprave.
Odbornici su pred kraj sednice, bez mnogo rasprave takođe, potom usvojili programe poslovanja i programe rada za 2006. godinu javnih preduzeća i javnih ustanova čiji je osnivač opština Kraljevo. Time je, kako je obrazloženo, i pored izvesnog zakašnjenja, stvoren pravni osnov za njihovo poslovanje u ovoj godini, posebno za značajne investicije za koje, u suprotnom, ne bi bila obezbeđena transferna sredstva iz budžeta Republike.

STARATELJSTVO
Ova, 20. sednica SO Kraljevo, bila je karakteristična i što je prvi put sazvana na zahtev najmanje trećine odbornika (potpisalo 28 iz G 17 plus, SPO, DHSS, DSS, DS i SPS-a). Takođe, sednici nije prisustvovao dr Miloš Babić, predsednik opštine, koji je pismeno obavestio odbornike da „zbog neodložnih, ranije planiranih obaveza nije u mogućnosti da prisustvuje zasedanju”. To je takođe bio povod za burne polemike i replike, poput ocene Milana Vukovića (DS) koji je pored ostalog rekao „da je sednica totalno promašena i da nama ne da trebaju privremeni organ i finansiranje, nego i starateljstvo, ako se nastavi sa ovakvim ponašanjem”. Iako nije pomenuo Vukovićevo ime, mr Jovan Nešović (G 17 plus) je replicirao ovakvom stavu pored ostalog rečima da „neki mnogo vole privremene organe u Kraljevu koje su svojevremeno pomagali da budu uvedeni”, da „starateljstvo ima jedna partija u Kraljevu” i da zato mora „prvo da sagleda stanje u svom dvorištu”, pa da druge kritikuje.

DISCIPLINOVANJE?
Posle rasprave o predlozima za izmene i dopune dnevnog reda odbornici nisu usvojili predloženi dnevni red u celini jer je bilo 30 glasova „za” i 37 „uzdržanih”. Zbog toga je Dejan Milović, predsednik SO Kraljevo, dao pauzu i pozvao šefove odborničkih grupa na dogovor. Posle toga, u nastavku rada, prozivkom je utvrđeno da sednici prisustvuju 63 odbornika, a za dnevni red u celini (tri tačke) glasalo je 39, uz 11 glasova „protiv” i 13 „uzdržanih”. Inače, na početku nije usvojen nijedan predlog za izmene ili dopune dnevnog reda, od kojih desetak predloga odborničke grupe SRS.

POLITIKA

KONFERENCIJA ZA NOVINARE POVERENIŠTVA DS U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Lokalna vlast ne ispunjava obećanja

   „Opštinski odbor i odbornici Demokratske stranke, kao konstruktivna opozicija, dali su šansu novoizabranom predsedniku opštine i koaliciji na vlasti da za sto dana ispune ono što su obećali građanima na izborima, ne kritikujući ih putem medija. Ali, pošto je taj rok prošao, videli smo da se ništa konkretno ne radi i zato mi građanima Kraljeva ukazujemo da vladajuća koalicija i predsednik opštine očigledno nemaju nikakvu koncepciju za rešavanje problema”, rekao je Vukomir Mitrović, šef odborničke grupe DS u SO Kraljevo, na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare Povereništva te stranke u Kraljevu. On je naveo da se aktuelna vlast u proteklom periodu bavila samo idejama, analizama, projektima, a obećane investicije, kao što su obilaznica, novi most, zaštita izvorišta u Žičkom i Konarevskom polju, kanalizacija u tom delu grada i druge, nije ni započela ni realizovala. „Umesto rešavanja opšteg saobraćajnog kolapsa u gradu, „niču” nove trgovinske tezge po ulicama, zbog čega Kraljevo sve više liči na palanku”, kazao je Mitrović i istakao da Kraljevo na taj način ne može da privuče investitore i poveća zapošljavanje, što je obećano. Pojasnio je i da su „dva člana DS iz najboljih namera potpisala zahtev za sazivanje sednice Skupštine opštine, ali da nisu pravili kvorum”.
   Odbornik DS Milan Vuković istakao je da je „protekla sednica Skupštine opštine bila loša i puna kombinatorike pa je ’neformalna vladajuća koalicija’ u Kraljevu i na ovom skupštinskom zasedanju dobila podršku od SPS kao i u Republici”. Naglasio je i da je zbog flagrantnog kršenja propisa pri izglasavanju dnevnog reda uputila prigovor resornom ministarstvu u Vladi Srbije. Po njegovim rečima, time je „demokratija u Kraljevu pogažena, a to ne dolikuje ovom gradu koji se pre deset godina izborio za pravu demokratiju i bio primer po tome u Srbiji”. „DS će učiniti sve da se taj imidž Kraljeva povrati” - obećao je Vuković, uz ocenu da je opštini Kraljevo potreban i gradski arhitekta, koji bi sa svojim stručnim timom doprineo rešavanju urbanističkih problema.
   - Demokratska stranka se zalagala za očuvanje i uređenje zajedničke države Srbije i Crne Gore, ali su se građani Crne Gore izjasnili za drugačije rešenje. Pošto su se oni na referndumu izjasnili za samostalnu državu, mi tu odluku prihvatamo i potrudićemo se da radvajanje samih država članica prođe na najbolji mogući način i da dobri odnosi između Srbije i Crne Gore i dalje ostanu, zbog građana koji žive i u Srbiji i Crnoj Gori - istakao je Ivan Jovanović, poverenik DS za Kraljevo.
   On je rekao i da se sa promenom Pravilnika o lokalnoj organizaciji DS primenjuje i nov izborni sistem sa neposrednim izborima predsednika i članova opštinskih odbora. Prvi takvi izbori održani su u Rakovici, gde je na osam biračkih mesta 53 odsto članova izabralo novi opštinski odbor. Takav demokratski način izbora biće ubuduće u svim opštinskim odborima DS u Srbiji, pa i u Kraljevu, i na taj način DS će dobiti najbolje kadrove na čelu stranke. Jovanović je naglasio i da je u DS počela naplata članarine, čime se zakonito i uz punu transparentnost uređuje način finansiranja stranke, poput zemalja Evropske unije.
   - Pozivam članove da pisma koja su dobili sa uplatnicama shvate na taj način - rekao je Jovanović.


KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO DHSS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Crnogorci uštedeli troškove Srbiji

   „Politička elita u Crnoj Gori, i vlast i opozicija, organizovala je referendum koji je po svim evropskim uzusima priznat kao normalno, civilizovano izjašnjavanje, i ja ne očekujem nikakve probleme što se tiče toga da bitni faktori koji odlučuju u Evropi i svetu priznaju rezultate referenduma”, istakao je prof. dr Predrag Stojanović, predsednik Opštinskog odbora Demohrišćanske stranke Srbije u Kraljevu, na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare tog Odbora.
   - Žalopojke koje se o tome čuju iz Beograda su nešto što me zabrinjava, ali ne u tolikoj meri, jer mi ne treba više da brinemo crnogorsku brigu. Zabrinjava me to što se vidi da mi nemamo ni glavnu ni rezervnu varijantu za odvajanje Crne Gore od Srbije. U svakom slučaju, čestitamo građanima i jedne i druge do sada, ako smem da kažem, federalne jedinice SCG na nezavisnosti - rekao je prof. Stojanović.
   On je podsetio da je DHSS još pre četiri godine prikupila 120.000 potpisa za referendum u Srbiji, koji još uvek stoje u Skupštini Srbije kao dokaz, ali da je ,,kao stranka zadovoljna što su Crnogorci makar uštedeli troškove referenduma u Srbiji”. Po Stojanovićevim rečima, posle referenduma u Crnoj Gori može da se oceni „da bi ishod referenduma u Srbiji bio sličan i da je jako dobro što ćemo sada da, umesto nefunkcionalne državne zajednice, koja je od početka bila ’mrtvorođenče’, imamo dve nezavisne države koje će pokušati što pre da dođu do Evropske unije”. Pritom je ukazao na „opasnost od izliva emocija povodom referenduma, čime se skupljaju jeftini politički poeni, ali nanosi šteta Srbiji, pa i opštini Kraljevo, u kojoj živi oko 40.000 građana poreklom iz Crne Gore”. On je tim povodom posebno pomenuo izjave ,,čoveka koji ima veze sa grobljima”, Vojislava Koštunicu, Borisa Tadića i njegovog oca, Matiju Bećkovića, i Havijara Solanu, za koga je rekao da je od početka „grobar srpskih interesa”. Naglasivši da „ova Skupština i ova Vlada Srbije nisu dorasle problemima” (Hag, pregovori sa EU, status Kosmeta), Stojanović je rekao i da su Srbiji potrebni novi izbori, ali upozorio i na opasnost da na tim izborima pobede „nacionalno-romantičarske i antireformske snage”, navodeći primer Bugarske, koja je takav ishod ipak na kraju uspela da prevaziđe.
Profesor Stojanović se osvrnuo i na poslednju sednicu Skupštine opštine, čijem je uspešnom održavanju, kako je istakao, konstruktivno doprinela odbornička grupa DHSS, a time sprečene razne „igranke” i omogućen normalan rad opštinskih javnih preduzeća i ustanova. On je apelovao na predsednika opštine dr Miloša Babića da što pre predloži svog zamenika i načelnika Opštinske uprave, koje će DHSS podržati, dok o ostalim načelnicima organa uprave i drugim kadrovskim rešenjima uz po najmanje dva kandidata treba da bude konsultovana i DHSS. To je veoma bitno, kaže Stojanović, jer se kasni sa izgradnjom obilaznice, novog mosta i nekim drugim obećanim investicijama, za koje je iz Republike tokom kampanje obećan još najmanje jedan budžet opštine Kraljevo.
   - Ako se ta predizborna obećanja, koja se konkretno vide samo u Adranima, ne počnu da ispunjavaju za mesec dana, moraćemo drugačije da razgovaramo - upozorio je prof. Stojanović.
   Nedeljko Gizdavić, šef odborničke grupe DHSS, dodao je da je afirmativno što su na poslednjoj sednici Skupštine opštine velikom većinom od po četrdesetak i više glasova, čak i odbornika SRS, izglasani programi i planovi poslovanja 19 javnih preduzeća i ustanova, sprečeno raspuštanje Skupštine, uvođenje privremenih mera i održavanje novih lokalnih izbora, jer bi suprotno bila katastrofa za Kraljevo. Izrazio je uverenje da će se što pre održati i nova sednica SO Kraljevo, jer čeka oko 40 materijala za usvajanje i informisao da za novi most u Kraljevu Komisija za izbor ponuđača radova treba ove sedmice da po hitnom postupku predloži Upravnom odboru Direkcije za planiranje i izgradnju najboljeg izvođača radova.

ODRŽANA SEDAMNAESTA BERZA BANJA U VRNJAČKOJ BANJI - piše Rajko Sarić
Obećavajuća sezona

   • Sedamnaesta Turistička berza banja, u organizaciji Udruženja banjskih i klimatskih mesta Srbije, u saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije, a pod pokroviteljstvom Ministarstva za trgovinu, turizam i usluge, održana je od 22. do 24. maja u Vrnjačkoj Banji • Manifestaciju, na kojoj je učestvovalo 50 banjskih i klimatskih lečilišta i oko 600 agencija i turoperatera, u Kongresnom centru ,,Zvezda”, svečano je otvorio resorni ministar prof. dr Bojan Dimitrijević

   ,,Turistička berza banja predstavlja najveću poslovno-turističku manifestaciju iz oblasti banjskog turizma u našoj zemlji”, rekao je predsednik opštine Vrnjačka Banja i predsednik Skupštine udruženja banja Srbije Rodoljub Džamić.
Izlagači su podeljeni u tri segmenta, a na prvom mestu su ponuda i potražnja za smeštajnim kapacitetima i uslugama banjskih i klimatskih mesta u Srbiji. Banje i klimatska lečilišta na ovaj način predstavljaju ponudu svojih turističkih destinacija, u koju su uključeni zdravstveni centri i specijalne bolnice, hoteli, ugostiteljski objekti, kulturno-istorijski spomenici, manifestacije zabavnog karaktera, sportski objekti i sportske manifestacije i drugo. Kao i ranijih godina, i ove je poseban akcenat stavljen na zdravstveni turizam i njegovo poboljšanje i modernizovanje u banjama Srbije i prilagođavanje modernim evropskim banjskim centrima. Na ovogodišnjoj berzi učestvovalo je 50 banja i klimatskih mesta iz zemlje i inostranstva, lokalnih turističkih organizacija, turoperatera i oko 600 agencija.
Značajan segment ovogodišnje, 17. Turističke Berze banja, predstavljao je Sajam turizma i hotelijerstva, na kome su najpoznatiji proizvođači opreme za hotelijerstvo, sporske opreme, zdrave hrane i kozmetike predstavili svoju ponudu. Na sajmu su se pojavili njellness i hotelske opreme iz Italije, Nemačke i Slovenije.

SUVENIRI I STRATEGIJA
Ni Berza suvenira i domaće radinosti, koja je ove godine okupila oko 200 učesnika iz cele Srbije, nije bila manje značajan segment Berze. Kroz ručno rađene proizvode potencijalnim inoturistima prezentovana je bogata nacionalna tradicija i kultura.
Ministar trgovine, turizma i usluga prof. dr Bojan Dimitrijević i viši savetnik ovog ministarstva Siniša Perić govorili su na temu ,,Strategija razvoja turizma u Srbiji”, ali i o nacrtu Zakona o banjama. Prošla godina je ocenjena kao turistički najberićetnija, čime se isplatilo značajno ulaganje države u osavremenjivanje i obogaćivanje ponude i usluga u hotelima, banjama i klimatskim lečilištima. U Ministarstvu ne kriju uverenje da će i ovogodišnja turistička sezona opravdati očekivanja, jer je Srbija interesantna i bezbedna turistička destinacija, sa bogatim kulturno-istorijskim nasleđem i povoljnim cenama, uz stalno obogaćivanje ponude.
- Banje postaju centri zdravlja i rekreacije, nudeći sve više novih programa koji tretiraju zdrave goste, kroz raznovrsne sadržaje koji oplemenjuju i telo i dušu, kroz tretmane lepote, rekreacije i zabave - rekao je ministar Bojan Dimitrijević, učestvujući u radu okruglog stola koji se bavio privatizacijom i investicijama u banjama.

MATARUŠKA I BOGUTOVAČKA BANjA
DP ,,Mataruška i Bogutovačka Banja” potencijalnim turistima ponudilo je usluge aktivnog odmora kroz rekreaciju radnika, pripremu sportista, kongresni turizam i đačke ekskurzije.
Cene smeštaja u hotelu ,,Termal” (kapaciteta 210 ležaja) su pristupačne domaćem gostu i kreću se od 1.500 do 2.800 dinara u zavisnosti od kategorije sobe. U hotelu ,,Mineral” u Bogutovačkoj Banji (kapaciteta 200 ležaja) tokom ovog leta primenjivaće se cenovnik koji je u rasponu od 1.200 do 2.500 dinara u pansionskom smeštaju, dok bolesnički dan košta od 1.900 do 2.800 dinara.
Ovo poznato prirodno lečilište već godinama je ,,osakaćeno” činjenicom da je Komesarijat za izbeglice Srbije u veliki broj smeštajnih kapaciteta uselio izbeglice iz Bosne i Hrvatske. Danas je na ovaj način zauzeto oko 200 ležajeva.
Svakako, u Mataruškoj i Bogutovačkoj Banji letnji odmor se može provesti i u privatnom smeštaju (kapaciteta oko 2.000 ležaja) po ceni od 200 do 500 dinara (Bogutovačka Banja) i od 300 do 800 dinara (Mataruška Banja), u zavisnosti od kategorije smeštaja.
Kao i ranijih godina, Berzu su pratili brojni domaći i inostrani mediji. Poslovnim ljudima praćenje rada Berze omogućeno je putem video bima, biltena berze, berzanskog radija i kataloga. Iako podaci još nisu sumirani, na ovogodišnjoj Berzi banja bilo je oko 15.000 posetilaca.

SKUPŠTINA
Povodom 35 godina postojanja Udruženja banja i klimatskih mesta Srbije, održana je 20. Skupština ovog udruženja. Prisustnima se obratio najpre predsednik Udruženja prof. dr Aleksandar Dimić, a govorili su i predsednik Skupštine Udruženja Rodoljub Džamić i član Upravnog odbora Evropskog udruženja banja prof. dr Zeki Karagule.

PRIČA IZ ŽIVOTA JEDNOG PETOGODIŠNJAKA - piše Ivan Rajović
Markova borba za srećno detinjstvo

   • Pre izvesnog vremena u naše dvorište je došao zec, divlji zec, koji nije mogao da stoji na zadnjim nogama. Marko ga je odmah zavoleo, valjda zato što je u njemu video sapatnika u istoj nevolji. Nažalost, zec je posle dva dana uginuo, a taj pritajeni strah od nečeg ružnog vidi se i u očima ovog dečaka, neobično pronicljivog i pametnog, kome su život i borba za sopstveno zdravlje za tako kratko vreme udahnuli zrelost kakva se verovatno nigde ne sreće na licima petogodišnjaka

   Porodica Petrović živi u Žiči, nedaleko od Kraljeva, i gotovo na samoj obali Ibra, u spolja bi se reklo pravom seoskom ambijentu. Majka Marica, domaćica, i Dragoš Petrović, otac zaposlen u ,,Amigi”, imaju jedno žensko dete od sedam godina i petogodišnjeg sina Marka. Žensko dete je potpuno zdravo i već ide u školu. I Marko je, kada se rodio, bio zdrava beba, sve do osmog meseca života, kada su roditelji primetili da ne podiže noge, da je mlitav, da ne može da stoji. Majka Marica ga je odvela kod doktorke Jelene Medarević, koja je malog Marka uputila na pregled kod najboljih stručnjaka ovde i u Beogradu, gde su ga ispitivali i odredili mu dijagnozu - atrofija mišića. Sa svog stručnog stanovišta, kako priča Marica, roditeljima je rečeno da za malog Marka leka nema, da će živeti najduže do druge godine, a on baš danas, u petak, 26. maja, puni petu.
   - Sa njim sam svakog dana. Znam kako diše, kada je gladan, a kada nije. Marko doručkuje, vežba, pošto to sam traži, jer i sa pet godina ima volju i nadu da nije sve izgubljeno - priča majka Marica, a što se i te kako primećuje i nailazi na prihvatanje i odobravanje u njegovim graorastim zenicama, koje natkriljuju guste dugačke trepavice.
   Dešava se da, kada ustane, Marko sav ozaren kaže:
   - Mama, ja sam sanjao da sam stao na svoje noge - priča kroz plač Marica i nastavlja:
   - Pre izvesnog vremena u naše dvorište je došao zec, divlji zec, koji nije mogao da stoji na zadnjim nogama. Marko ga je odmah zavoleo, valjda zato što je u njemu video sapatnika u istoj nevolji.
   Nažalost, zec je posle dva dana uginuo, a taj pritajeni strah od nečeg ružnog vidi se i u očima ovog dečaka, neobično pronicljivog i pametnog, kome su život i borba za sopstveno zdravlje za tako kratko vreme udahnuli zrelost kakva se verovatno nigde ne sreće na licima petogodišnjaka.
   Marko je u psihičkom smislu potpuno zdravo dete, čak i više od toga - on čita, piše, gleda crtane filmove i serije, ali i prepričava sve ono što je video na televiziji. Roditelji, malo u šali, ističu to da odlično zna u pare, domaće i sve ostale. Zna i datum svog rođenja. Međutim, najveća želja mu je da dobije kompjuter. Očekivao je da će se to dogoditi baš danas, na njegov peti rođendan. Nažalost, svi su izgledi da će mu ta želja danas ostati uskraćena, mada smo mu obećali da ćemo učiniti sve da kompjuter uskoro stigne na njegov radni sto, gde će moći da igra omiljene igrice, ali i da preko interneta saznaje mnogo toga interesantnog što je zdravoj deci dostupnije na mnogo prirodnije načine. Ako je kome kompjuter potreban, onda je to mali Marko Petrović. I zato danas, na njegov peti rođendan, pozivamo sve one koji shvataju situaciju, koji imaju i mogu da pomognu da ovom detetu omogućimo da dobije ono do čega mu je stalo, a što za njega u pravom smilu te reči život znači. Bar do onoga dana dok se njegovo zdravstveno stanje ne popravi, jer vera, kao što je poznato, čini čuda. A Markova ljubav prema životu i njegova rešenost da istraje i pobedi u ovoj neravnopravnoj i nepoštenoj borbi je i u njegovim detinjim očima jasno izražena i čvrsta. Zato, dragi Marko, srećan ti rođendan i budi ubeđen da ima dobrih, humanih i osećajnih ljudi koji će učiniti sve da se tvoj san ostvari. A to je najmanje što oni koji se osećaju zdravima mogu da učine za tebe.

O nama samo sa nama

VOCA POMAŽE RAZVOJ STOČARSTVA U SRBIJI - piše Rajko Sarić
Od Amera - ,,domaće šareno”

   U prisustvu Verna Mekginisa, predsednika Upravnog odbora američne nevladine organizacije ACDI/VOCA iz Vašingtona, i Zvezdana Čeperkovića, predsednika Zemljoradničke zadruge ,,Rsovci”, u utorak je seoskim domaćinstvima u Vrnjačkoj Banji isporučeno 125 teladi, rase domaće šareno goveče, radi podsticanja stočarske proizvodnje i jačanja ekonomske moći sela.
   Realizacijom ovog projekta, šezdeset domaćinstava, uglavnom mladih porodica, dobilo je telad dobrog kvaliteta kojim će unaprediti kako rasni sastav stočnog fonda, tako i sopstvene prihode. Ukupna vrednost projekta je 73.500 dolara, od čega je američki partner obezbedio 60.000.
   - Pravo da konkurišu za ovaj projekat imali su poljoprivrednici koji imaju najmanje dva hektara obradivog zemljišta i registrovano poljoprivredno domaćinstvo. Prednost su imali mladi poljoprivrednici bez zaposlenja - kaže Zvezdan Čeperković, predsednik ZZ ,,Rsovci”, koja okuplja većinu poljoprivrednika Vrnjačke Banje.
   Predsedavajući Saveta građana seoskog područja ove opštine Nenad Glavčić kaže da je osnovni kvalitet programa zadržavanje mladih na selu uz perspektivu razvoja domaćinstva.
   - Želimo da što veći broj mladih zadržimo na selu. Zato se trudimo da im obezbedimo što bolji kvalitet života i mogućnost zarade. Pošto se mnoga domaćinstva bave govedarstvom, unapređenje rasnog sastava krava unaprediće stočarsku proizvodnju i poboljšati život na selu - naglašava Glavčić.
Predsednik UO NVO ACDI/VOCA Vern Mekginis, koji i sam ima veliku farmu krupne stoke, kaže da ga raduju pozitivni rezultati projekta ,,Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju”, koji je realizovan uz finansijsku pomoć Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
   - Ove godine projekat Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju se završava, ali ne i dobra saradnja građana SAD i Srbije. Projekat je realizovan u 22 opštine centralne Srbije i imao je karakter ispunjavanja želja samih građana, koji su najpre definisali određene probleme i nedostatke u lokalnoj zajednici, a zatim je, po odabiru određenih projekata, ACDI/VOCA pomogla u njihovoj realizaciji - rekao je Mekginis, naglašavajući da su njega, kao farmera, posebno interesovali projekti unapređenja stočarstva.
   Jedan od korisnika projekta Nebojša Milić iz sela Gračac kaže da je ,,ovo velika pomoć američkog naroda za poljoprivrednike u Vrnjačkoj Banji”.
- Stočarstvom se bavim trideset godina i ovo je prvi put da neko pomaže na ovaj način. Telad su veoma dobrog kvaliteta i nameravam proširenje krda - kaže Milić.
   ACDI/VOCA je u protekle četiri godine, kroz program Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju, u saradnji sa građanima dvadeset dve opštine centralne Srbije, realizovala oko 900 projekata vrednih više od 36.000.000 dolara. U Kraljevu su uspešno realizovana 103 projekta, a u Vrnjačkoj Banji 29. Reč je o raznim projektima, od unapređenja života na selu, kroz asfaltiranje puteva, izgradnju sušara za voće, do izgradnje mostova, pokretanja malog biznisa, obnove i opremanja škola, vrtića i zdravstvenih ustanova u gradskim i prigradskim naseljima.

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Srbogorci

   U nedelju, na Svetog Jovana Bogoslova, dogodilo se ono u šta da nije moguće jedino su verovali Koštunica, akademici Tadić senior i Matija mu Bećković, te, nažalost, i patrijarh srpski. A suprotno njima, najveći dobitnici su Milo neprikosnoveni i prestolonaslednik nam Aca Karađorđević. Ovaj potonji tek će da se nametne, pošto krajem godine, kako vele i najavljuju, Srbija postane još kraća, a, opet, sa, biće, definisanim granicama na poduži period. Do narednog tumbanja po svetu...
Šta nedeljno osamostaljenje Montenegra pokazuje, osim da je i projekat države Solanijum propao? (E, da. Jedan od dva ovonedeljna vica na zadatu temu: Šta je zajedničko za Mađarsku i Srbiju? – ?!. Obe - nemaju more!).
Ergo, aktom osamostaljivanja Crne Gore definitvno je stavljena tačka na zabludu poznatu kao Jugoslavija, koja je obeležila HH stoleće, i ubeđen sam da više nikada neće ni pomisliti na oživljavanje suštine šta je to ime predstavljalo. Tačka je stavljena i na političku avanturu Balkana u poslednjih 16-17 godina, i upravo u tome, u bljesku sveg zla što nas je zalud zapalo u te dve decenije koje su pojeli skakavci, sagledavam suštinu bukvalno nikakve reakcije srpske javnosti na činjenicu da je i Srbija postala u nedelju nezavisna. Umesto da se to dogodilo voljom srpskog naroda u Srbiji s početka devedestih, kada su svi referendumisali o otcepljenju, pa da sva bivša nam braća sa ponudama i buklijom pohode Beli Grad i da u čekaonici strpljivo danima sede očekujući red i poziv za razgovor sa (tada je tako moglo i moralo biti) najmoćnijom državom na Balkanu o budućem savezu, ispalo je da je Srbija samostalnost dobila jer su je svi napuštali. A da nijednog trenutka nije proverena volja srpskog naroda. I sa svim posledicama koje prate takvo psihološko stanje napuštenog đuvegije. Otuda tolika ćutnja u Srbiji kao reakcija na samostalnost. Umesto da je radost i veselje od Horgoša do Dragaša, kako je moglo i moralo biti.
Srbija je, istina, ostala bez još jednog izvora srpstva, i to najizdašnijeg, a vlast (srbijanska) bez alibija da su žrtve neminovne zarad Zajednice. Takođe i Milo ostaje bez svog alibija dosadašnjeg svaljivanja svih problema na Beograd. Obe vlasti (i buduće, naravno) moraju da urede svoje avlije, a problemi tek sada belodano naviru ispod tepiha... Milo, recimo, mada je obezbedio mogućnost da vlada još 16 godina u teoriji, neće smeti i ubuduće u Italiju, a moraće da se suoči sa rasprodajom primorskog pojasa albanskoj mafiji i biznismenima iz Rusije (koji su kapital stekli sa čarapom preko glave)...
Iako će tek sutra uveče (u subotu) da istekne poslednji rok da se definitivno oglasi Referendumska komisija Crne Gore, kada će da uslede i prva priznanja zvanično nezavisne Crne Gore, i kada se još ne zna kada će tim povodom i koji po redu da se oglase i naši, Srbija je trebalo da to učini još u ponedeljak. Time je moglo da se sačuva samopoštovanje u brakorazvodnoj bruci, jer se od početka znalo da taj brak ne valja i da iz njega valja izaći obostrano uzdignuta pogleda. I da je tamošnja glasačka publika rekla „DA” sa svega 40 posto, Srbija je morala da prva pokrene brakorazvodnu parnicu. Jer, mučenje bi se produžilo još tri godine, pošto je mlada (odavno) uprla oči u drugoga (Hrvatsku, da kažeš)...
Nema sumnje da će Crna Gora koliko iduće nedelje da proglasi crnogorski (umesto dosadašnjeg maternjeg) za zvanični jezik, da će da iščisti malo „Gorski vijenac”, te da će Jevrem Brković do jeseni biti predložen za Nobelovu nagradu za književnost, a da će Matiju da izbace iz čitanki... I filmove Živka Nikolića izbaciće iz videoteka kao opus koji je inspirisan u kancelarijama Udbe i Kosa... Jedino čega, ubeđen sam, neće da se odreknu jeste tradicionalna veza Cetinje - Dedinje (sa kratkosilaznim akcentom na „i”).
E, da: i kada malo ovaj razvod „prekrije ruzmarin, snjegovi i šaš” (Bregović) i kada sve dođe na meru normalnosti dobrosusedstva, ubeđen sam da će Milo od Beograda unajmanje da traži i orden, jer su Crnogorci i u HHá stoleću Srbiji doneli samostalnost!
A, u međuvremenu, šta valja glede Montenegrina činiti?
Pre svega - ništa. Ili, barem, tek ponešto. Da iz revolta, recimo, ove godine ne idemo u Sutomore, nego u Vrnjačku Banju ili na Zlatibor. Tek toliko da se ne vidi da smo i u ovom braku ispali rogonje.
Sve države ponikle iz bivše Juge su zaokružile svoj atar. Osim Srbije. Srbija sada mora da se okrene sebi i uređivanju svoga državnog prostora. Za sada, Srbija ima jedino himnu i zastavu, ali ne i granice, Ustav, nerešeno nacionalno pitanje i pitanje državljanstva...
U međuvremenu, jeste li čuli i drugi ovonedeljni hit vic, da i posle odlaska Crne Gore ostaje Zajednica SCG? Neću da ga završim. Nije politički korektno. Pitajte one za stolom do vašeg.

HRONIKA

ISTRAŽIVANjE CeSIDA O POLITIČKIM PODELAMA U SRBIJI - piše Slobodan Rajić
Da li Srbijom vladaju kriminalci i tajkuni?

   • Iz istraživanja Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) koje je pod nazivom „Političke podele u Srbiji i percepcija države” sprovedeno u aprilu ove godine, a prezentovano na tribini u Kraljevu 16. maja, prenosimo drugi deo koji se odnosi na poverenje ispitanika u državne institucije, nosioce i oblik vladavine u društvu i vrednovanje aktivnosti pojedinih aktera u postizanju željenih društvenih promena

   Prema rezultatima CeSID-ovog istraživanja iz aprila ove godine, među jedanaest aktera i institucija sistema poverenje se može podeliti u četiri grupe. Najmanje poverenje među ispitanim građanima Srbije imaju političke stranke i Skupština Srbije, odnosno njeni poslanici. Skupštini i strankama ništa ne veruje između dve petine i polovine građana (40-50 odsto), dok im u znatnoj meri poverenje ukazuje tek svaki četvrti građanin. U drugu grupu spadaju Vlada, njen premijer i civilni akteri - sindikati i NVO, kod kojih je poverenje nešto manje od trećine (33 odsto), a u treću grupu pojedinci i institucije kod kojih je poverenje tek nešto veće od nepoverenja - sudstvo, Evropska unija (39:35 odsto), dok poverenje u predsednika Srbije ima dve petine građana (40 odsto). Četvrtu grupu čini represivni državni aparat, policija i vojska, naročito vojska, u koju je poverenje tri puta veće od nepoverenja. Izgleda da se među građanima Srbije radi o rasprostranjenoj, istina u poslednjoj deceniji opadajućoj, „ljubavi” prema uniformi. Posebno ako se ima u vidu da je najveće poverenje u crkvu, a potom u zdravstvene i obrazovne institucije, što je bilo u ranijim istraživanjima. Po stranačkoj pripadnosti, razumljivo je da pristalice vladajućih stranaka imaju i veće poverenje u državne institucije i obrnuto - pristalice opozicije im iskazuju nepoverenje.
   Na pitanje ko vlada Srbijom, prema dobijenim odgovorima, može se reći da postoji svojevrstan trijumvirat vlasti. U prvoj grupi su oficijelni politički akteri, Vlada (15 odsto), političke stranke (15 odsto) i parlament (tri odsto). Drugu trećinu „vlasti u senci” drže kriminalci (22 odsto) i vlasnici velikih preduzeća, „tajkuni” (osam odsto). Podatak da gotovo četvrtina ispitanih građana smatra da Srbijom vladaju kriminal i kriminalci, što je pojedinačno i najčešći odgovor, zvuči krajnje alarmantno!? On rečito govori o stavu građana o ogromnoj raširenosti kriminala i korupcije i uticaju kriminogenih struktura u Srbiji, kao i o negativnoj oceni prema preduzetim merama o njihovom suzbijanju. Očito je i da za većinu građana kriminal nije samo stvar podzemlja, već i da mnoge političare i privrednike svrstavaju u „kriminalce”. Malu utehu predstavlja da je pre godinu dana stav da „kriminalci vladaju Srbijom” bio za još pet odsto veći. Najzad, da „vlast ne stanuje ovde”, već da je faktička moć odlučivanja u rukama aktera međunarodne zajednice, misli petina građana, što je jasan znak još uvek nezavidne pozicije zemlje. Po stranačkoj pripadnosti, stav o vladavini kriminalaca natprosečno podržavaju pristalice SRS (31 odsto) i apstinenti (27 odsto), a da Srbijom vlada međunarodna zajednica najviše pristalice SPS (46 odsto).
   Generalno nepoverenje u političke stranke i državne institucije i razočaranost efektima promena 2000. godine, očigledno je da su doprineli opadanju prihvatanja stava da je demokratija, uz sve mane, najbolji društveni poredak (41 odsto). Približno petina građana smatra da su nedemokratski režimi efikasniji i bolji od demokratskih (17 odsto), odnosno da je za njih svejedno u kakvom poretku žive (20 odsto). Po stepenu privrženosti demokratiji pristalica stranaka u biračkom telu postoje tri grupe. Prvu čine članovi i pristalice demokratskog bloka, koji demokratiji daju natpolovičnu podršku. U drugu grupu spadaju neodlučni (36:38 odsto) i apstinenti (33:38 odsto odnos demokratija:nedemokratija). Treću grupu čine antidemokratski orijentisani ili ravnodušni prema tipu poretka, a među njima je gotovo tri puta više pristalica SPS (59:22 odsto) i SRS (58:20 odsto), koji prihvataju neki od oblika nedemokratskih modela ili su indiferentni prema tipu poretka (SPS - 28 odsto, SRS - 30 odsto).

PISMA ČITALACA
Ko obmanjuje javnost?

   S obzirom na to da nas je u broju ,,Ibarskih novosti" od 19. maja ove godine, u rubrici ,,Pisma čitalaca", polemišući o predlogu Plana generalne regulacije Mataruške Banje, dr Ljubiša Jovašević, kao načelnik Raškog okruga i naš prvi komšija, apostrofirao i bez neposrednog povoda izvrgao ruglu, molimo Vas da objavite i naš odgovor na tu, najblaže rečeno neumesnu prozivku ,,po pitanju zaobilaznice u Mataruškoj Banji".

1. Jovašević obmanjuje javnost kada kaže da ,,nije tačno da projektovani put ide po lokaciji Lojanik". Projektovana obilaznica ide tačno preko Lojanika kao zaštićene zone na ulazu u Matarušku Banju sa južne strane, ispod okamenjene hrastove šume i praistorijskog rudnika opala jedinstvenog u Srbiji, za čije postojanje, sve do ove polemike, ni mnogi meštani nisu znali, a verovatno ni Jovašević kao naturalizovani Mataružanin. To sasvim jasno i nedvosmisleno piše u dopisu Republičkog zavoda za zaštitu prirode od 11.04. 2006. godine, dostavljenom Direkciji za planiranje i izgradnju SO Kraljevo, a koji su ,,Ibarske novosti" samo doslovno citirale. Dakle, ako iko ,,dezinformiše" javnost, onda je to upravo - Jovašević.
2. Jovašević obmanjuje javnost kada kaže da ,,obilaznica oko Banje nije samo jedna - da postoji severna, ali i južna". Najpre, Mataruška Banja nije Kraljevo, a još manje Beograd, da bi bila izukrštana saobraćajni-cama sa svih strana. Pa, kakva bi to banja bila? Ali, čak i da je tako, prema predloženom planu projektovana je ipak samo jedna stvarna obilaznica - ona ,,severna" kroz Konarevsko polje, koja je sasvim dovoljna da tranzitni saobraćaj, a naročito teške kamione, preusmeri - što dalje od Banje.
,,Južna obilaznica", koja prema planu treba da ide preko Lojanika i tačno preko jedne od tri bušotine lekovite banjske vode (u Ulici Slobodana Stojkovića - bušotina MB 3, duboka 733 metra!), oko čega se i sporimo, uopšte NIJE obilaznica, jer ne prolazi OKO, već - POSRED Mataruške Banje, samo 200-300 metara od banjskog kupatila, parka i hotela. Doduše, možda je to obilaznica, ali - oko Kraljeva ili Konareva! Takva ,,obilaznica", naravno, nikome u Banji nije potrebna.
3. Jovašević obmanjuje javnost kada kaže da je ,,grupa građana od pet porodica iz Banje i ostali doseljeni sa strane, ukupno 100 osoba sa Stojićem i Janjićem na čelu, dala zahtev da se plan ne usvaja, i da Janjić nastupa sam u sklopu MZ". Takav zahtev niko nije ,,dao". Naprotiv. Ali, ako bude potrebno, umesto tih ,,pet porodica sa ukupno 100 osoba" potpisaće se bar petostruko više, i ne samo žitelji Ulice Slobodana Stojkovića i Pećinske ulice do sela Mataruga, već i mnogi drugi Banjčani. I, opet, ne da se plan ne usvoji, već samo da se ne planira besmislena i štetna ,,južna obilaznica", koja može preskupo da košta celu Matarušku Banju.
Najzad, Janić (a ne Janjić) ne nastupa ,,sam u sklopu MZ", niti je to moguće. Janić jeste predsednik Saveta MZ, ali u Savetu ima i onih koji ne misle, a i ne moraju da misle, kao Janić. On je jedino, kao predsednik, taj koji mora da poštuje demokratsku proceduru, pa i da potpiše ono sa čim se lično ne slaže. Jovašević zato obmanjuje javnost kada kaže da je Savet 16. aprila ,,doneo odluku da je ovakav plan idealan". To nije bilo 16. aprila, a i da jeste - nije od značaja, jer sve takve ,,odluke" u vezi s planom mogle su da se donose samo u toku javne rasprave, koja je završena cela dva meseca ranije - još 15. FEBRUARA! Dakle, ako je i od Saveta MZ - kasno je. Osim toga, u demokratskoj javnoj raspravi stav Saveta MZ, po snazi, jednak je stavu bilo kog građanina ponaosob, meštanina ili ,,doseljenika", koji Jovaševiću, izgleda, ponajviše i smetaju.
A, jedino u čemu se slažemo, ako se uopšte slažemo podrazumevajući pod tim minimum istih ili bar približnih kriterijuma, jeste da je ovo zaista vrlo osetljiva materija koja zahteva iznošenje ,,preciznih i tačnih stavova", u čemu je, razume se, i te kako kompetentna Opštinska komisija za planove. Ali, i ta komisija je u međuvremenu ipak prihvatila deo naših sugestija i primedbi, ili se bar nad time ozbiljno zamislila, dok odbornici tek treba da kažu svoje, uvažavajući pre svega ono što kažu najpozvaniji - stručnjaci nadležnih republičkih institucija.
U celoj stvari, naime, za ovu oblast najkompetentniji su Republički zavod za zaštitu prirode i Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine, o čije se stavove Jovašević, nažalost i kao lekar, a s njim i njegovi urbanistički poslušnici koje je on sve doskora nazivao ,,urbanističkom mafijom" - sada zdušno oglušavaju. Ali, ,,jovašluku” će doći kraj.
Dragan Janić i Dušan Stojić "ne i sami u sklopu MZ"

FELJTONI

REPORTAŽA IZ HRVATSKE I SLOVENIJE (1) - piše Ivan Rajović
Lijepa njihova u našim očima

   Posle svega što nam se dešavalo čovek jednostavno ne zna kako da reaguje na poziv da se upusti u avanturu i krene na put u Evropu, pa makar taj poziv bio upućen sa dokazano najboljim namerama i makar ta Evropa bila i nama nekada bratska Republika Slovenija. To se dogodilo i nama. Na poziv Srpskog kulturnog društva Maribor sa koleginicom Marinom Miljković - Dabić i kolegom Draganom Bajovićem trebalo je da za Đurđevdan otputujemo u Maribor i Ljubljanu i, kako je planirano, nastupimo na tribinama i pesničkim, književnim i novinarskim tekstovima bivšoj braći i Srbima koji tamo žive predstavimo kulturni domet Srbije danas, u meri primerenoj našim profesionalnim i kreativnim mogućnostima. Pohvalno, nema šta. Bilo je takvih gostovanja i ranije, mada u sasvim drugačijim okolnostima. Tada su Kraljevo i Maribor bili bratski gradovi, ma šta to danas značilo onima u čijim je glavama zaborav potisnuo ovaj, bez obzira koliko izveštačen i svesno utemeljen, period našeg suživota pod J. B. Titom. Međutim, danas je to nešto sasvim drugo, pa je i izazov utoliko veći, a znatiželja raspaljuje neobuzdanu strast za putovanjem godinama sputavanu u granice države donedavno poznate kao Dva oka u glavi.

NAPUŠTAJUĆI BEOGRADSKI PAŠALUK
Ka Sloveniji krećemo sa dvoja kola. U jednim, opštinskim, Hadži Momo Bakračević sa vozačem Tikom, a u drugima Marina, Bajović i ja. Vozi nas mladi Milan, koga nam je, kao i folksvagen, za ovu priliku ustupio direktor Apotekarske ustanove Miki Majstorović. I mada smo svi saglasni da je vozilo sasvim u skladu sa našim potrebama i statusom, daleko od opštinskih funkcionera, Milan tvrdi da se radi o najobičnijem kršu, bar kada je u pitanju vozni park pomenute ustanove. Ne žalimo se, čak ni zbog klime koje nema. Uostalom, klima je svuda oko nas, čak i u opštinskoj aždaji od opela. Ipak se jednoglasno saglašavamo da idući put naš grad reprezentujemo u boljem svetlu, na četiri modernija točka, kako i dolikuje kraljevskom gradu.
Do Beograda putujemo autoputom, uzgred razgovarajući o onome šta nas čeka kad pređemo granicu, a da niko nema ni predstavu o tome šta nas zapravo čeka u zemlji koja nam je, koliko do juče, bila najveći neprijatelj u novijoj istoriji. Ne znam zašto, ali nemam takav osećaj da putujemo u druge države i da bi trebalo pokazati pasoš već na izlasku iz Beogradskog pašaluka, pri ulasku u Hrvatsku, a potom i Sloveniju. To mi deluje smešno. Neki ne misle tako, možda opravdano, i strepe od nečega što bi moglo da nam se dogodi na teritoriji zemlje sa kojom je prethodni režim donedavno bio u ratu, što je ostavilo nezalečive posledice koje se i danas osećaju, kod nekoga više, a kod nekoga manje. I mada smo još u Srbiji, već od Beograda prema Hrvatskoj, na putu i oko njega, oseća se dah neke modernije civilizacije, bar u odnosu na potpuno nerazvijenu unutrašnjost Šumadije, odakle mi dolazimo.

GRANICA
Na graničnom prelazu Batrovci gradi se punom parom, sa naše strane. Stiče se utisak da će to biti jedno od onih mesta gde će se carinici obe, sada samostalne države, iživljavati do besvesti svlačeći do gola potencijalne švercere pri ulasku na tuđu teritoriju. Pažnju mi, sasvim slučajno, privlače carinici sa naše strane, u kaki uniformama sa amblemima na rukavima, na kojima piše Savezna Republika Jugoslavija. U jednom trenutku mi više nije jasno gde smo, odakle dolazimo, kuda smo se zaputili i ko su čiji graničari. Zona međugraničnog sumraka sa neizbrisivim tragovima nekadašnjeg zajedništva. Ali, nije ni bitno, shvatam da je to još i najmanji košmar kroz koji smo svi skupa prošli u tek nedavno definitivno okončanom razbraćivanju i stvaranju sopstvenih nacionalnih država. I mada su se neki pribojavali da će nas hrvatski carinici, kao prvi odbrambeni bedem Lijepe njihove, prvo obrijati, potom detaljno pretražiti, propitati, zverski izmaltretirati i na kraju vratiti na Ravnu goru ili neko drugo četničko istorijsko spomen obeležje, ništa od toga. Vrlo ljubazno, kao da su naši, žele nam dobrodošlicu u Hrvatsku, na čistom hrvatskom jeziku. Da čovek ne poveruje, Hrvati, a sasvim normalni i uljudni ljudi. No, možda je to samo varka dok ne uđemo dublje u njihovu teritoriju. Svestan sam da su novinarske fizionomije na svim meridijanima i graničnim prelazima karakteristične i prepoznatljive, da ne ličimo ni u ludilu na tajkune, ljute nacionaliste, turbo biznismene, dilere i šta ti ja znam kakav sve granični i pogranični šljam. Ipak, i pored toga, ovakav prijem deluje malo preterano, bar za nas koji dolazimo iz grada gde i šalterski službenici imaju izraz lica ostrvljenog uništitelja svega ljudskog u stranci zvanoj ljudsko biće, da ne pominjem sekače struje, toplovoda, vodovoda i drugih monopolističkih energenata.

SRPSKA SOLIDARNOST NA AUTOCESTI
Krš od našeg folcike halapljivo guta kilometre tek očvrslog hrvatskog asfalta brzinom od oko 130 na sat, bez klime, kao što rekoh. Autoput, a sada Autocesta, nekadašnjeg bratstva i jedinstva, još se dovršava i šminka, ali već sada je očigledno da je to put budućnosti i, kako smo zaključili, prava kovačnica para, za Hrvate, naravno. Jurimo neprekidnom, pravom i širokom asfaltnom pistom razvučenom kroz pitomu, ali pustu slavonsku ravnicu. Tu i tamo pokoji šumarak sa gustim rastinjem. Zaključujemo da Srbi, i pored dobre volje, nisu uspeli da baš sve balvane izvuku iz Hrvatske. Ili su u međuvremenu izrasla nova, posleratna stabla, ko će ga znati. Pokušavamo da uočimo posledice rata i ratnih razaranja, ali nam to ne polazi za rukom. Ipak, čini se da se miris baruta, krvi i suza još oseća u vazduhu i da se, i pored uloženog truda, ne može izbeći. To je valjda to arhetipsko osećanje u ljudskoj svesti. Tek toponimi na putokazima vraćaju u sećanje rečnik obostrane ratnohuškačke propagande. Na putu nam se srdačno i na razne načine javljaju sunarodnici koji nas prepoznaju po tablicama, a i po vremešnosti našeg vozila. Čak i za one iz Makedonije i Republike Srpske mi dolazimo iz daleke prošlosti, osvedočeni istorijski likovi nebeskog naroda. Dirljiva nacionalistička, odnosno nacionalna srpska solidarnost na hrvatskoj autocesti, puna nostalgije, kao da se mimoilazimo na Aljasci ili na Tibetu. I začudo, nigde nikoga da nas pogleda mrko, da nam uvaljuje kruh umesto hleba, da nas tera da odajemo počast šahovnici ili da nam kamenuje folciku. Kakvi su ovo Hrvati, pitamo se u sebi. Oni koji su očekivali da će u Hrvatskoj videti živog ustašu, ne veruju svojim očima - nigde ustaše, kao što nema ni četnika na srpskoj strani, bar ne pored puta. A put, zvani cesta, prolazi daleko od naseljenih mesta, možda zato što to tako mora i što je u skladu sa evropskim standardima, ili da bi se onemogućio bilo kakav kontakt putnika u tranzitu sa domicilnim stanovništvtom. Kada sam kasnije razmišljao o tome, shvatio sam da je, svesno ili ne, tako ipak bolje, jer još sve rane nisu zaceljene, a i psihopata ima na svim stranama. Preostaje nam jedino da posle dvadeset godina, a neki i prvi put u životu, kako se pokazalo, posmatramo Lijepu njihovu iz neposredne blizine, štaviše - iz nje same. Fantastično, utoliko što se koliko juče to nije dalo ni zamisliti, niti je bilo kojem Srbijancu, Srbinu, Srbendi ili Crnogorcu padalo na pamet da eksperimentiše svojom hrabrošću, ili ludošću i krene na ili u Zagreb. Naravno, u kolima slušamo HRT 1 i 2 (hrvatski radio, za neupućene) i zaista se stiče utisak da je čovek u inostranstvu, čudnom inostranstvu gde ljudi imaju potpuno iste probleme kao i mi i pokušavaju da ih objasne i reše jezikom koji je gotovo identičan našem, jer se ovde, posle svojevremene jezičke euforije, originalni hrvatski izrazi kao okolotrbušni pantalodržač, svjetlomična udruga, zrnojed, zrakomlat i tome slično, osim nježnika, koriste samo u krajnjoj nacionalističkoj nuždi.

NASILJE U PORODICI (1) - piše Dalibor Dimitrijević
Pretvorimo reči u dela

   ,,Nasilje u porodici je najrasprostranjeniji oblik nasilja nad ženama u svetu, i s obzirom na različite vidove ispoljavanja (fizičko, psihičko, seksualno, ekonomsko), povređuje ili ugrožava osnovna ljudska prava i slobode: pravo na život i zdravlje, pravo na polnu i seksualnu slobodu, pravo na privatnost, psihičku i ekonomsku sigurnost. Zvanične statistike u većini zemalja ne pružaju podatke o stvarnoj rasprostranjenosti nasilja koje se ispoljava nad ženama. Ali, zahvaljujući interesovanju i istraživanjima naučnica feministkinja i aktivističkim radom ženskih grupa, došlo se do saznanja da je viktimizacija žena u današnje vreme veoma rasprostranjena'', kaže se u uvodu dokumenta ,,Podaci o nasilju nad ženama - studije i istraživanja", koji je pripremio Anti-trafiking centar iz Beograda.
Nasilje u porodici ima jako stare korene i duboko je prisutno u našoj svakodnevici. Ono datira još iz antičkog vremena, kada je pater familias imao prava da odlučuje o životu i smrti članova svoje porodice, kada su države smatrale da su odnosi u porodici privatna stvar i kada nije bilo društvene volje da se prepozna i obračuna sa ovim vidom nasilja. Pater familiasi postoje danas i u našem društvu. Njihovo ponašanje je prepoznato kao problem tek nedavno, i to zbog utemeljenog verovanja da su odnosi unutar porodice privatna stvar. Nasilje u porodici je deo jedne šire teme i celine koju nazivamo diskriminacijom i na kom polju, uz Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon protiv diskriminacije, možemo se sa uspehom nositi sa problemima o kojima govorimo.
Do 2002. godine i stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakona Republike Srbije kojim je inkriminisano nasilje u porodici, teško da bi se moglo govoriti o posebnom interesovanju države za ovaj problem. Istraživanje posvećeno ovom problemu je pokazalo da preovlađuje stav da je reč o manje važnom obliku nasilja koje bi trebalo rešavati u okviru službi za socijalni rad, savetovališta ili medicinskih tretmana. Organi krivičnog gonjenja i sud svoju ulogu vide u reagovanju na teške forme ispoljavanja nasilja, a dodatni problemi su nesaradnja žrtve i njeno odbijanje da se pridruži gonjenju, menjanje iskaza (ne zaboravimo odredbu u ZKP-u da su dužnosti svedočenja oslobođeni bračni drug okrivljenog, srodnici itd.)

NASILjEM PROTIV NASILjA
Strah i nezadovoljstvo prisutni kod žrtava nasilja (često u odnosu na one od kojih su očekivali zaštitu) dovode do toga da one same posegnu za nasiljem kako bi rešile problem. Naime, dve trećine žena, koje su pored starih i dece najčešće žrtve nasilja u porodici, koje su izvršile ubistvo svojih partnera, bile su kritičnom prilikom preplavljene intenzivnim strahom za svoj ili integritet svoje dece. Pod pritiskom organizacija koje su se bavile ovim problemom i neophodnosti da se društveno reaguje na nasilje u porodici, došlo je i do izmena na krivično-pravnom polju, kao i do donošenja Porodičnog zakona, koji se bavi i ovim pitanjem.
Izmenama KZRS i donošenjem Krivičnog zakonika u čl. 194. je predviđeno kao krivično delo nasilje u porodici kojim se naglašava društvena opasnost navedenog protivpravnog ponašanja. Naročito ako imamo u vidu da se postupak pokreće po službenoj dužnosti, čime je izbegnut strah od ponovnog nasilja zbog podnošenja privatne tužbe, i intencija države da se ozbiljno i delotvorno pozabavi rešavanjem ovog pitanja. Lakšem otkrivanju ovog krivičnog dela doprinosi i obaveza svakog da prijavi krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Obaveza se odnosi i na službena lica za sve teže oblike navedenog krivičnog dela, a čije nepoštovanje dovodi do izlaganja krivičnoj odgovornosti za krivično delo ,,neprijavljivanje krivičnog dela ili učinioca''.
Pitanje koje se javilo kod tumačenja nove inkriminacije o tome da li je potrebno postojanje jednog ili više akata nasilja dalo je tumačenje čl. 194, koje upotrebljava trajni glagol ,,povređuje ili ugrožava''. To u praksi znači da će javni tužilac reagovati ako postoji kontinuitet nasilja, najčešće putem uvida u ranije protivpravno ponašanje učinioca (prekršaji protiv javnog reda i mira, lake, teške telesne povrede, nasilničko ponašanje) - kad se radi o lakšim oblicima nasilja, a po pravilu će reagovati - kad se radi o težim oblicima nasilja.
(nastaviće se)

FELJTON: „TRAGANJA I BELEŠKE“ - NIKOLA TESLA SVETSKI GENIJE (8) - piše: Milomir Slavković
Umro je siromašan i usamljen

   Za Teslina skupa istraživanja bila su potrebna velika materijalna sredstva, a prihod koji je stizao od Vestinghausove kompanije bio je nedovoljan. Posle požara u laboratoriji, 15. marta 1895. godine potpisan je memorandum o osnivanju kompanije pod imenom ,,Nikola Tesla".
Tesli je obezbeđena nova laboratorija u ulici Ist Hjuston 46-48, na drugom i trećem spratu zgrade.
Do kraja 1895. godine Tesla je uspeo da obnovi svoju laboratoriju i da, uprkos velikom gubitku, nastavi sa eksperimentima i istraživanjem.

BEŽIČNO UPRAVLJANJE
Tesla je istraživao i bežični prenos električne energije, radio-telegrafiju i mehaničke oscilacije. U Njujorškoj luci, na opšte zaprepašćenje okupljenog sveta, demonstrirao je bežično upravljanje, tako što je pritiskom na taster preko malog radio-prijemnika i antene uspeo da pošalje komande do brodića koji je napravio specijalno za ovu priliku. Daljinskim upravljanjem je kontrolisao kretanje brodića, pa su sumnjičavi posmatrači, ne verujući svojim očima, pod vodom tražili kablove. Tesla je tada izjavio:
,,Došao sam do otkrića koje će značiti početak nove ere u nauci. Pomoću radio-talasa upravljaću brodom koji će bez posade zaploviti Atlantikom. Želim da pokažem da je, koliko god izgledalo neverovatno, moguće konstruisati automat koji će imati vlastiti razum".
Ovim je najavio svoju novu ,,rasu" robota, onih koji će koristiti čoveku.
,,Ja pod svojom rasom robota podrazumevam korisne aparate i mašine koji će zameniti težak čovekov fizički rad i napor".
Patent bežičnog upravljanja Tesli je priznat tek pošto se glavni patentni inženjer uverio u istinitost naučnikovih tvrdnji u patentnoj prijavi.
Tesla je opis ovog patenta završio rečima:
,,Izum koji sam napravio biće mnogostruko koristan".
Naveo je da će ga koristiti za brodarenje, u saobraćaju, za uspostavljanje komunikacija i u druge naučne, tehničke i komercijalne namene. Međutim, naglasio je da ,,ovaj izum može da bude najefikasniji kod ratnih veština i naoružanja". U šta smo se, od tada, mnogo puta uverili.
Pošto je aprila 1898. godine započet špansko-američki rat za podelu kolonija, proizvođači oružja shvatili su da radio-upravljanje može da se iskoristi u ratne svrhe za proizvodnju daljinski vođenih torpeda. Tesla je tada imao novu ideju: da krene u proučavanje uređaja i mašina koje imaju sopstvenu pamet.
Pronalazač Mesner, koji je imao gotovo 200 patenata u oblasti radio-tehnike i radio-upravljanja na daljinu, u svojoj knjizi pod nazivom ,,Iz ranije istorije radio-upravljanja", objavljenoj 1964. godine, odao je priznanje Tesli kao utemeljivaču radio-upravljanja na daljinu.

POSLEDNJI DANI
Poslednje dane života Tesla je proživeo u oskudici, usamljen i zaboravljen, u hotelskom apartmanu broj 3327 na 33. spratu hotela ,,Njujorker" u Njujorku. Jedini koji su ga redovno obilazili bili su njegov sestrić Sava Kosanović i književnik slovenačkog porekla Luj Adamič. Nikola je 4. januara 1943. godine otišao iz sobe do svoje kancelarije da bi izvršio neki eksperiment, pošto je bio dosta slab i iscrpljen i osetio bol u grudima, prekinuo je eksperimente, vratio se u hotel, odbivši pomoć lekara. Dva dana niko mu nije ulazio u sobu, jer je on to tako hteo, a onda je sobarica ušla ne osvrćući se na zabrane i zatekla preminulog naučnika. To je bilo na Božić, 7. januara 1943. godine.
Gradonačelnik Njujorka pročitao je preko radija 10. januara:
,,Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi što su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje sve veće...
jula 1957. godine, gospođa Šarlota Mjužar, sekretarica Teslinog sestrića Save Kosanovića, donela je Teslinu urnu u Beli grad, Muzeju Nikole Tesle, na večno počivalište. Njegov drugi dolazak u ovaj grad bio je povratak zauvek.
Septembra 1943. godine porinut je u Americi brod koji je dobio ime Nikola Tesla.
Tamne oblake koji su sada natkrilili njegovo nebo zablesnuo bi poneki događaj i uneo svetlosti u naša sećanja Tesline prošlosti. To su priznanja koja su velikom zaslugom dobijena: Američka akademija nauka ga je izabrala za svog redovnog člana 1907. godine; bečki Politehnički institut dodelio mu je 1908. godine zvanje počasnog doktora nauka, kao i Beogradski i Zagrebački univerzitet 1926. godine. Univerziteti i visoke škole u Pragu, Gracu, Bukureštu, Grenoblu, Sofiji proglasili su ga takođe za svog počasnog doktora nauka. Bilo je i mnogo medalja i ordena koje je dobio.
Međutim, jugoslovenska vlada je jedva uspela da nagovori staroga Teslu da primi državnu mesečnu penziju od šest stotina dolara, 1935. godine.
U martu 1937. godine Nikola Tesla izabran je za redovnog člana Srpske akademije nauka.

ZABORAVLJEN
U knjizi ,,Čarobnjak" (Njizard), objavljenoj u Njujorku 1996. godine, koju Američka akademija za napredne nauke vrlo preporučuje, autor Mark Šifer nedvosmisleno razbija iluziju da savremena civilizacija i dalje sledi Teslu i njegovo delo.
,,Dok je Tesla bio živ, njegova slava je trajala najviše zbog njegove sposobnosti da stimuliše medije. Međutim, posle njegove smrti nacija (američka) i svet bili su zaokupljeni drugim hitnim stvarima - ratom i obnovom, međunarodnim političkim prestrojavanjima - pa su Teslina slava i priznanja gotovo isparila. Samo nekoliko ličnosti u SAD i u međunarodnoj naučnoj zajednici i nepromenjeno poštovanje i obožavanje Srba i svih Jugoslovena u svetu - čuvaju njegovo ime živim".

REČ AUTORA
Moja ,,Traganja i beleške" nastale su iz biografija - srpski velikani nauke od Milutina Tasića, feljtona ,,Nikola Tesla kosmički genije" - Politika, decembar 2005. i januar 2006. godine, knjige biografije ,,Nikola Tesla" od Koste Dimitrijevića i članaka objavljenih u našoj štampi (,,Glasu javnosti", ,,Večernjim novostima”, ,,Politici" i dr.).
Zahvaljujem na saradnji radnicima Biblioteke ,,Stefan Prvovenčani", odeljenju periodike, i radakciji lista ,,Elektrosrbija".
(KRAJ)

ČAROBNJAK SVETLOSTI
U želji da dostojno obeleži 150 godina od rođenja slavnog naučnika Nikole Tesle, univerzalnog genija poput Arhimeda i Leonarda da Vinčija, Ibarske novosti" objavljuju "Traganja i beleške" - Nikola Tesla svetski genije, čiji je autor Slavković Milomir, profesor elektrotehnike u penziji.
   Ove beleške su posvećene životu, delu i vremenu Srbina iz Like, čarobnjaka svetlosti, oca elektrotehnike, predhodnika savremene elektronike, Nikole Tesle, čije je slavno ime uklesano u "Holu slave" Vašingtona, među pedeset najzaslužnijih ljudi naše planete Zemlje.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NA POZIV SRPSKOG KULTURNOG DRUŠTVA I DRUŠTVA KNJIŽEVNIKA MARIBORA KRALJEVAČKI NOVINARI ZA ĐURĐEVDAN BORAVILI U SLOVENIJI - piše Dragan Bajović
Kraljevo je već u Evropi!

   • Pošto je Maribor u partnerskim odnosima sa još najmanje desetak evropskih gradova, po konvenciji koju je potpisalo sa njima, i Kraljevo je automatski partner sa tim gradovima. Kraljevo je, dakle, tvrde mariborski čelnici, već u Evropi. Ali, kako bi naša ugledna pesnikinja Desanka Maksimović rekla, ,,Gračanice, kad bismo te bar u nebo mogli vazneti", tako bi i Kraljevo neko morao da istrgne odavde i da ga jednostavno prenese u Evropu

Srpsko kulturno društvo i Društvo književnika iz Maribora bili su domaćini piscima i novinarima iz Srbije od 12. do 15. maja u Mariboru i Ljubljani.
Spiritus movens ovog događaja svakako je Rade Bakračević, počasni konzul Kraljeva u Mariboru. Zato su, možda, Kraljevčani bili u većini: novinari Marina Miljković - Dabić i Dragan Bajović i pesnik i novinar Ivan Rajović.
Tu su još bili pesnik Blagoje Baković iz Vrbasa i pesnik i filozof Nebojša Kuzmanović iz Bačke Palanke.
Ali, još jedan je Kraljevčanin bio u ekipi - Hadži Momir Bakračević, predsednik društva ,,Prijateljstvo za nova vremena".
Glavni nastup dogodio se 12. maja u Svečanoj sali opštine Maribor. Pomislio bi neko da srpski pisci i novinari nisu zanimljivi mariborskoj publici. Međutim, sala je bila ispunjena do poslednjeg mesta, a bilo je i onih koji su stajali. U publici je viđena i Lidija Kodrič, legenda jugoslovenske zabavne muzike, a tu su bile i Marjeta Preželj, savetnik u Ministarstvu kulture Slovenije, koje je podržalo ovaj događaj, i Melita Cimerman, zamenica mariborskog župana. Da pojasnimo, župan je čovek koji je na čelu grada, dakle kao kod nas predsednik opštine ili gradonačelnik.
Rade Bakračević, koji decenijama već živi u Sloveniji, počasni je konzul Kraljeva u Mariboru, predsednik nedavno osnovanog Internacionalnog kulturnog društva ,,Štajerska zajednica", urednik časopisa ,,Kontakt" i ,,Mostovi", neumoran pregalac da se veze između Srbije i, nadasve, Kraljeva sa Evropom što pre ostvare. Kraljevo je, značajno zahvaljujući i njemu, ponovo postalo partner Mariboru. (Nekada su to bili bratski gradovi). Ali, pošto je Maribor u partnerskim odnosima sa još najmanje desetak evropskih gradova, po konvenciji koju je potpisao sa njima, i Kraljevo je automatski partner sa tim gradovima. Kraljevo je, dakle, tvrde mariborski čelnici, već u Evropi. Ali, kako bi naša ugledna pesnikinja Desanka Maksimović rekla, ,,Gračanice, kad bismo te bar u nebo mogli vazneti", tako bi i Kraljevo neko morao da istrgne odavde i da ga jednostavno prenese u Evropu.

IMAM GA Konačno! Da li sam sad sretna? Ipak je to velika stvar dobiti njega. Pa još mi je u kući, sa mnom. Ne moram trčati okolo, da bih se sastala s njim na određenim mjestima. On je kod mene. Samo moj. Sa mnom živi i spava. Samo je šutljiv. Ali puno napravi. Jači je od mene. A i to što napravi me nekad ljuti. Ne razumijem ga uvijek. U zadnje vrijeme me stalno pobjeđuje. To me izluđuje. Radi neke stvari za koje ne znam zašto ih radi. Ne objasni mi sve, pa ne znam što misli. Dobro, ne moram ni ja sve znati. Ali opet, onda ne znam gdje sam i zašto tako. Sve se mora razjasniti. Kad tad. Pa i sa njim. Mojim kompjuterom. (Neda Galijaš)

Učesnike književno-novinarske večeri u Svečanoj sali opštine Maribor predstavljao je Marjan Pungartnik, jedan od viđenijih slovenačkih pisaca. Bio je, posle studija novinarstva u Ljubljani, jedno vreme asistent na tom fakultetu, a kasnije na Univerzi u Mariboru vođa Marksističog centra. Bio je urednik kulturne rubrike u listu ,,Komunist". Literaturom je počeo da se bavi još u gimnazijskim danima i do sada je objavio više pesničkih i dramskih dela.
Dva dana kasnije, u okviru redovnih delatnosti u organizaciji Kulturnog društva ,,Srpska kulturna zajednica”, uz finansijsku pomoć ,,Javnog Sklada za kulturne delatnosti" Republike Slovenije, održano je književno veče u rodnoj kući Valentina Vodnika, prvog slovenačkog pesnika.
Te večeri nastupilo je i četvoro pesnika koji žive u Sloveniji, a pišu na srpskom. Bilo je predviđeno da to bude takmičenje pesnika, a da u žiriju sede pesnici i novinari iz Srbije, čime bi bila ostvarena potpuna nepristrasnost. Međutim, zbog malog broja prijavljenih, do žiriranja nije došlo. Da su pesme bile rangirane, Neda Galijaš bi za pesmu ,,Imam ga" sigurno dobila visoku ocenu.
Predsednik ,,Srpske kulturne zajednice" Petar Končar bio je domaćin u Ljubljani.
Jedan od organizatora, Internacionalna ,,Štajerska zajednica", čiji je predsednik Rade Bakračević, na sastanku u Gracu, u Austriji, koji je počeo pre nego što su njihovi gosti stigli nazad, zaključio je da su pisci i novinari iz Srbije vrlo uspešno nastupili i odlučio da ,,Štajerska zajednica" pozove ove, kako piše u izveštaju sa sastanka, vrsne kulturne radnike da na jesen posete glavni grad austrijske Štajerske, Grac, i da budu gosti ,,Štajerske zajednice". Tom prilikom bi gosti bili predstavljeni u više austrijskih i u slovenačkim gradovima Mariboru, Celju i Ljubljani.


MILOŠ RUSIĆ, PREDSEDNIK SRPSKOG KULTURNOG DRUŠTVA U MARIBORU
Veliki i lep gest Kraljevčana

   ,,Dragi prijatelji iz Srbije, Kraljeva, Vojvodine, Vrbasa i Bačke Palanke, vašim dolaskom ovde u Sloveniju, odnosno Maribor, napravili ste veliki i lep gest tako što ste predstavili slovenačkoj javnosti i srpskom narodu koji ovde živi jedan deo kulture, jedan deo književnog i novinarskog stvaralaštva i rada, jedan deo života u Srbiji. Zaista, veliki odjek je bio ovde u Mariboru, kako među Slovencima, tako i među Srbima, među političarima i kulturnim radnicima. Vi možda i ne znate ko je sve sedeo u publici na vašem predstavljanju. Bilo je tu i doktora, pisaca, Slovenaca, bila je sekretarica Ministarstva za kulturu, zamenica gradonačelnika. Bilo je više od 50 Slovenaca na vašoj književnoj večeri, a još više na onom drugom veselom skupu kojem je prisustvovao i gradonačelnik Boris Sovič.
Vi ste ovom prilikom još jednom dokazali da srpski i slovenački narod zaista nemaju nikakvih barijera i prepreka, a najmanje potrebe da bi bili jedni protiv drugih. Zato želim da prenesete ove poruke, koliko se da, u ime srpskog naroda ovde i u ime Srpskog kulturnog društva, čiji sam ja predsednik. Tako i u ime Slovenaca mogu da potvrdim da ste dobrodošli i da će ovakvih susreta biti još. Uostalom, očekujemo dane Kraljeva i Niša u Mariboru na jesen. Tako da i tada dokažemo da mi ovde živimo lepo, da se ova država prema nama odnosi majčinski, a ne maćehinski. Budite mi dobro, pozdravite naše Kraljevčane i lepo se vozite, prvo u Ljubljanu, gde vas sa nestrpljenjem očekuju, a posle i za Srbiju, sa utiscima koje ćete odneti odavde, a koji će, nadam se, biti nezaboravni.”

PISMO POČASNOG KONZULA IZ MARIBORA
Ponosim se „svojim” novinarima i piscima

   • Imao sam sreću da sam odabrao tri vrsna novinara iz Kraljeva, koji su pokazali da su prava ,,Zlatna pera" srpskog novinarstva
• Novinari su, pored analize trenutnog stanja književnosti i uopšte literature u Srbiji, predstavili, na neki način, i stanje duha srpskog naroda koji ovih petnaest godina živi u nemogućim uslovima • Zadovoljan sam njihovim dolaskom

   Internacionalno kulturno društvo ,,Štajerska zajednica" iz Maribora zajedno sa ,,Srpskim kulturnim društvom” Maribora i ,,Mariborskim literarnim društvom” organizovali su književno veče, koje će u kulturnim krugovima Maribora ostati dugo u sećanju. Svečana dvorana protokola Gradske opštine Maribor bila je premala da primi mnogobrojne ljubitelje govorne reči iz cele Štajerske, koji su želeli da prisustvuju književnoj večeri. Kao nosilac projekta, predsednik ,,Štajerske zajednice" i počasni konzul Kraljeva, pozvao sam u Maribor sledeće književnike i novinare iz Srbije: pesnika Blagoja Bakovića iz Vrbasa, mr Nebojšu Kuzmanovića iz Bačke Palanke, Dragana Bajovića, novinara i urednika, novinarku Marinu Miljković - Dabić i književnika i novinara Ivana Rajovića, svi iz Kraljeva. Književno veče je veoma profesionalno i kvalitetno vodio slovenački književnik Marjan Pungartnik. Srpske književnike i novinare su pozdravili Marjeta Preželj, predstavnica Ministarstva RS za kulturu, Melita Cimerman, predstavnica Gradske opštine Maribor, Miloš Rusić, predsednik SKD ,,Maribor”, i ja, u svojstvu počasnog konzula i vođe projekta.
Posle svega, veoma sam ponosan na goste koje sam pozvao u Sloveniju da predstave književnost srpskih pisaca. Imao sam sreću da sam odabrao tri vrsna novinara iz Kraljeva, koji su pokazali da su prava ,,Zlatna pera" srpskog novinarstva. Novinari su, pored analize trenutnog stanja književnosti i uopšte literature u Srbiji, predstavili, na neki način, i stanje duha srpskog naroda koji ovih petnaest godina živi u nemogućim uslovima. Zadovoljan sam njihovim dolaskom. Takođe sam iskoristio priliku, pošto sam ove poznate književnike i novinare doveo u Sloveniju, da posle uspešnog nastupa u Mariboru organizujem i njihovo predstavljanje Ljubljančanima, koji su ih takođe sa veseljem primili. O dolasku srpskih književnika i novinara u Maribor i Ljubljanu pisali su skoro svi slovenački časopisi.
U Ljubljani su bili gosti društva ,,Srpska kulturna zajednica" i njihovog predsednika Petra Končara.
S poštovanjem,
Rade Bakračević,
počasni konzul Kraljeva u Mariboru


NA REPUBLIČKOJ SMOTRI NAUKE, TEHNIKE I TEHNOLOGIJE - piše Marko Slavković
Izvanredan uspeh kraljevačkih osnovaca

   • Oni su u konkurenciji više od četiri stotine talentovanih učenika osnovnih i srednjih škola iz cele Srbije osvojili ukupno osamnaest medalja: po sedam zlatnih i srebrnih i četiri bronzane!

Povodom obeležavanja sto pedeset godina od rođenja Nikole Tesle i šezdeset godina postojanja i rada Narodne tehnike Srbije, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i zaštitu životne sredine organizovalo je prošle subote u Beogradu republičko takmičenje talentovanih učenika osnovnih i srednjih škola iz oblasti nauke, tehnike i tehnologije, pod nazivom ,,Korak u novi milenijum”. Kraljevo je na toj smotri znanja predstavljalo tridesetoro učenika osnovnih škola, članova Narodne tehnike, podeljenih u dve ekipe. Sa njima je bilo i dvanaest mentora, stručnjaka iz trinaest zastupljenih oblasti: informatike, svetlosti i svetlosne energije, elektrotehnike i energetike, mašinske tehnike, arhitekture, građevinarstva i urbanizma, tehničko-tehnoloških sistema i novih tehnologija, automatizacije i robotike, telekomunikacija, ekologije, poljoprivredne tehnike, kino i video tehnike, izložbenih radova (mašinske tehnike, arhitekture i brodomodelarstva).
Kraljevački osnovci su u konkurenciji ne samo svojih vršnjaka, već i srednjoškolaca iz Srbije, osvojili čak osamnaest medalja: sedam zlatnih, sedam srebrnih i četiri bronzane! Zlatne medalje su osvojili: Marija Balšić, iz oblasti elektrotehnike i energetike; Dragiša Obradović, iz mašinske tehnike; Nikola Paunović, iz ekologije; Marija Đurović, iz kino i video stvaralaštva; Andrijana Baštonin, iz arhitekture i građevinarstva - izlagački deo; Ivan Bojović, iz arhitekture i građevinarstva - takmičarski deo i Anđelka Đeković, iz oblasti telekomunikacija.
Srebrne medalje osvojili su: Ivan Tanasijević, iz oblasti svetlosti i svetlosne energije; Aleksandar Buzduš, iz elektrotehnike i energetike; Mladen Jakšić, iz telekomunikacija; Branko Veljović iz ekologije; Milan Stanić, iz izlagačkog dela mašinske tehnike; Marko Jovanović, iz automatizacije i robotike i Nevena Gočobija, iz oblasti arhitekture i građevinarstva.
Osvajači bronzanih medalja su: Milica Savić, iz oblasti kino i video stvaralaštva; Branko Gajović, iz mašinske tehnike; Milan Ostraćanin, iz informatike i Lazar Tomović, iz oblasti fotografskog stvaralaštva.
Inače, kraljevačkim osnovcima put na ovako važno takmičenje organizovali su Narodna tehnika, Savez inženjera i tehničara opštine i Udruženje nastavnika tehničkog obrazovanja iz Kraljeva.


NA FESTIVALU POP MUZIKE U VRNJAČKOJ BANJI PEVAĆE I JEDNA KRALJEVČANKA - piše Ivan Rajović
Nemirni duh Mirne Košanin

   • Mirna je još kao dete počela da peva i da nastupa na dečjim festivalima. Pevala je čak i u legendarnim Rimama Lidije Spaski. Nažalost, nije se baš mnogo vezivala za muziku jer, kako kaže, nije imala podršku onih od kojih joj je bila neophodna, zato je odlučila da se izvesno vreme bavi plesom. Onda joj se najednom ta želja ponovo javila i ona je odlučila da joj ovoga puta udovolji, rešila je da zapeva na nekom festivalu

U Vrnjačkoj Banji se 2. i 3. juna održava Festival pop muzike, na kojem će učestvovati veliki broj poznatih izvođača, među kojima su Verica Šerifović, Maja Nikolić, ali i dosta debitanata. Kao gosti u ovom muzičkom hepeningu nastupiće i Željko Joksimović, Jelena Tomašević, Maja Odžaklijevska i Ognjen Radivojević.
Kraljevo će na ovom takmičenju predstavljati Mirna Košanin, mlada pevačica kojoj je ovo prvi put da učestvuje na jednom ovako velikom i za nju izizetno značajnom takmičenju.
Tim povodom Mirna za naš list kaže da joj je odavno želja bila da se pojavi na nekom festivalu, a dogodilo se da je na istu ideju došao i Ivan Lakić, vlasnik Studija Ton u Kraljevu, koji joj je predložio da bi u tom pravcu trebalo i nešto konkretno da urade.
- Kada me je čuo, moj glas je nazvao festivalskim glasićem i rekao da ne smem da propustim priliku da se pojavim na ovom festivalu u Vrnjačkoj Banji. U saradnji sa Dušanom Popovićem Tilkom iz Vranja napravljena je jedna lepa, lagana balada u pop maniru, koja se našla među 130 prijavljenih, a potom i među 30 onih koje su ušle u najuži izbor, odnosno u takmičarski deo.
Koreografiju za scenski nastup naše predstavnice uradila je Aleksandra Popović sa svojom grupom ,,Bazileus", haljinu joj je uradila modna stilistkinja Olja Bošnjaković, za šminku je zadužena Bojana Popović, a za frizuru Aleksandar, čije ime dovoljno govori koliko se važnosti pridaje izgledu i scenskom nastupu naše predstavnice. Što se bine tiče, ako je verovati organizatorima, ona će biti jedna od najboljih i najvećih koje su do sada viđene kod nas.
Inače, Mirna je još kao dete počela da peva i da nastupa na dečjim festivalima. Pevala je čak i u legendarnim Rimama Lidije Spaski. Nažalost, nije se baš mnogo vezivala za muziku jer, kako kaže, nije imala podršku onih od kojih joj je bila neophodna. Zato je odlučila da se izvesno vreme bavi plesom. Onda joj se najednom ta želja ponovo javila i ona je odlučila da joj ovoga puta udovolji, rešila je da zapeva na nekom festivalu.
- Važno je da se nešto želi i to će se kad-tad ostvariti - kaže ova mlada pevačica, koju za ovaj nastup uvežbava lično Maja Odžaklijevska.
Šta očekuje od svog nastupa?
- Želim da vidim kakav je osećaj biti na jednom takvom festivalu. Nadam se da će me neko zapaziti i da ću ostaviti dobar utisak na publiku, a potom ćemo videti da li će i koliko pesma biti slušana.
Uglavnom, Mirna Košanin je jedna od retkih pevačica iz Kraljeva koja će se okušati u ovoj vrsti muzike i koja će, želela to ili ne, predstavljati Kraljevo i sve nas na ovom festivalu. A to je dovoljan razlog da joj poželimo mnogo sreće i uspeha, naravno.
Mirna već sada razmišlja i o učešću na festivalu u Zrenjaninu, za koji je sama napisala i komponovala pesmu koju će izvesti.
Osim svega pomenutog i činjenice da trenutno radi sa Kruna bendom iz Kraljeva, Mirna se bavi slikarstvom. Kaže kako slika motive tamnih boja, kad je nervozna, i to su pretežno ulja na platnu i pasteli. To su prevashodno proizvodi jakih osećanja koja ona pokušava da prenese na platno ili papir u apstraktnom ili nadrealističkom maniru. Piše i tekstove, kao i svaka svestrana mlada žena u ovom vremenu.



FONDACIJA PROF. DR M. MINOVIĆ
Petorici apsolvenata uručene prigodne nagrade

   Na svečanoj sednici ,,Fondacije prof. dr M. Minović", održanoj u subotu, petorici studenata uručene su prigodne nagrade. Po pet stotina evra dobili su Vladimir Stojanović, apsolvent na Mašinskom fakultetu u Kraljevu; Vladimir Savić, apsolvent na ETF-u u Beogradu; Milan Mitrović, apsolvent na ETF-u u Nišu; Aleksandar Rašović, apsolvent na ETF-u u Beogradu i Ivan Žarković, apsolvent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Pored izabranih apsolvenata, na svečanoj sednici bila je i njihova rodbina, zatim članovi Upravnog odbora Fondacije i veći broj građana. Kao gosti, prisustvovali su i Mladen Novaković, predsednik Privredne komore; prof. Milomir Gašić, dekan Mašinskog fakulteta; prof. Siniša Ranđić, predstavnik Tehničkog fakulteta u Čačku; Stevo Radoičić, sekretar Zadružnog saveza; delegat pravoslavne crkve Eparhije Žičke đakon Radoš Mladenović i Dragan Ađančić, sekretar Privredne komore za stočarstvo. Tom prilikom, predsednik Fondacije gospodin Minović govorio je na temu ,,Velika Nemačka i mala Srbija", a zatim je usledila diskusija o pravcima daljeg rada Fondacije.

Bič volej za ,,Veseli sput”