U parlament bi ušle samo četiri stranke
Svi putevi vode do Ministarstva policije
Neko bi trebalo da se leči ili da se opameti
"Turist” zaglavljen u liftu
Vatrogasci otvaraju vrata Evrope
Lopovi haraju grobljima
Najuspešniji aranžman
I medalje i utisak
Feljtoni
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, košarka, fudbal, tenis

ISTRAŽIVANJE CESIDA O POLITIČKIM PODELAMA U SRBIJI - piše Slobodan Rajić
U parlament bi ušle samo četiri stranke

   • Iz istraživanja Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) koje je pod nazivom „Političke podele u Srbiji i percepcija države” sprovedeno u aprilu ove godine, a prezentovano na tribini u Kraljevu, održanoj 16. maja, u ovom broju našeg lista prenosimo treći deo koji se odnosi na formalni i stvarni broj birača, njihovu izbornu orijentaciju, stranačku identifikaciju i najbitnije promene na političkoj sceni Republike Srbije

   Aprilsko istraživanje CeSID-a na reprezentativnom uzorku od 1.488 ispitanika pokazalo je da se formalni i stvarni broj birača u Srbiji dosta razlikuje. Naime, na zvaničnom jedinstvenom biračkom spisku trenutno se nalazi oko 6,5 miliona birača, dok ankete i terenski rad CeSID-a pokazuju da stvarni broj birača iznosi oko 5,5 miliona. Razlozi su brojni, a najvažnije je objasnio jedan od autora istraživanja CeSID-a Srećko Mihailović. Po njegovim rečima, veći broj birača koji se nalaze van zemlje nije u stanju da glasa, pa je tako na poslednjim predsedničkim izborima izborno pravo preko naših ambasada i konzulata iskoristilo samo oko 8.000 građana. Pored toga, veliki broj birača ne stanuje u mestu prebivališta (studenti, terenski radnici) i zbog znatnih troškova prevoza uglavnom ne dolazi na glasanje, pogotovo sa udaljenijih „desticaija”. Tu su zatim boleseni i nepokretni koji takođe najčešće ne glasaju, posebno ako su dosta udaljeni od biračkog mesta, a po pravilu i ne traže od biračkog odbora da glasaju kod kuće.

APSTINENTI
Zabrinjavajući je i podatak o stalnom opadanju izborno orijentisanih građana, apstinenata, onih koji ne izlaze ili izjavljuju da ne bi izašli na raspisane izbore. Njihov procenat pre godinu dana iznosio je 47, u istraživanju novembra 2005. godine 44, a aprila ove godine samo 41 odsto od ukupnog broja birača. Opadanje broja birača koji bi izašli na glasanje rasprostranjeno je među pristalicama svih stranaka, s tim što pristalice SRS i SPS pokazuju relativnu stabilnost, dok je kod izborno orijentisanih pristalica DS i DSS zabeležen znatan pad, u apsolutnim ciframa kod DS-a za oko 170.000, a kod DSS-a za oko 110.000 birača. Najveći pad zabeležen je kod PSS-a, za pet puta. Porast broja pristalica u aprilu 2006. zabeležen je kod Nove Srbije i G 17 plus, a pojavio se i jedan broj pristalica nove stranke - Liberalno demokratske partije (LDP).

PARLAMENTARNE STRANKE
Prema najnovijem CeSID-ovom istraživanju, od 41 odsto izašlih na eventualne izbore ili 2,3 miliona birača, samo četiri stranke mogle bi da računaju na siguran parlamentarni status. To su SRS (885.000 glasova), DS (632.000), SPS (176.000) i DSS (170.500), i one bi dobile ukupno oko 82 odsto glasova. Preostalih 18 odsto birača izjasnilo bi se za stranke koje, ako bi samostalno izašle na izbore, ne bi prešle cenzus od pet odsto i tih 18 odsto glasova bi „propalo” odnosno bilo „poklonjeno” strankama koje prelaze cenzus. Rezultati istraživanja CeSID-a su pokazali da bi u tom trenutku SRS dobila 38 odsto glasova izašlih birača, zatim DS - 28 odsto, DSS i SPS po osam odsto, SPO, G 17 plus, Nova Srbija i LDP po tri odsto, PSS - dva odsto i sve ostale ukupno četiri odsto glasova. Pritom, 33 odsto ili oko 1,8 miliona birača predstavljaju čvrste stranačke pristalice, dok oko 500.000 nije sigurno u svoje stranačko opredeljenje. Najsigurnije su pristalice SRS, SPS i SPO, gde sigurnost prelazi 80 odsto, drugu grupu čine DS, DSS i G 17 plus, dok su sa nižim stepenom sigurnosti NS i LDP, a sa najmanjim trenutno PSS. Naravno, ovo je promenljiva kategorija, na koju pojedini događaji i postupci stranaka i njihovih lidera mogu bitno da utiču i izmene opredeljenje birača - konstatuje CeSID. Ostali građani (59 odsto), potencijalni birači, kažu da su u ovom trenutku neodlučni i da se dvoume za koga bi da glasaju (28 odsto ili 1,5 milion), 22 odsto decidirano tvrdi da neće da izađe na izbore, dok devet odsto (500.000) ne želi da odgovori na pitanje. Bliskost prema nekoj partiji ne znači da bi za nju automatski birači i glasali, a ta razlika je najmanja kod SRS, a potom kod LDP, NS i DS, nešto veća kod SPS, DSS i SPO, a najveća kod PSS.
U svom zaključnoj oceni, kao najvažnije, bitne promene na političkoj sceni Srbije CeSID vidi najpre evidentan trend opadanja izborne participacije birača kao posledicu distanciranja prema političkim strankama, političarima i politici uopšte. Zatim, uočen je pad izbornih pristalica DS i DSS, porast broja pristalica nekih manjih stranaka (NS, G 17 plus i LDP) i stabilna podrška koju imaju SRS I SPS.

BLISKOST
Očito je jačanje koalicionih potencijala SRS i SPS, na jednoj, i DS i DSS na drugoj strani, dok potencijalnu koaliciju između DSS-a i SRS-a nisu podržale izborne pristalice DSS-a. Najzad, prema rezultatima analize, uočavaju se uslovno tri „stranačke familije” (bloka): liberalno-demokratski (DS, LDP, SDP, SPO), socijal-nacionalni (SRS, SPS i delom PSS) i „vladin blok stranaka” (DSS, NS, G 17 plus i, iznenađujuće, deo DS). Za prirodu političke scene Srbije u ovom vremenu bitan je i nalaz o visokoj korelaciji između liberalno-demokratskog i „vladinog” bloka i mala bliskost socijalno-nacionalnog sa „vladinim” i liberalnodemokratskim blokom stranaka.
U raspravi na tribini u Kraljevu, predstavnici CeSID-a konstatovali su i da opredeljivanje birača direktno zavisi od ekonomske i političke situacije, njihovog socijalnog statusa, „koristi” koje lično imaju od neke političke stranke, ali često i od iracionalnih i emotivnih faktora, pa su i češća istraživanja o tome korisna i svojevrstan „putokaz” strankama. Najavili su i novo slično istraživanje krajem leta ove godine.

ODRŽANA DRUGA SEDNICA SAVETA RAŠKOG UPRAVNOG OKRUGA - piše Ivan Rajović
Svi putevi vode do Ministarstva policije

   • Pojedinci se kažnjavaju nepostojećim kaznama, a policija i sudstvo ne opravdavaju svoje postojanje. Zbog svega toga, rekao je Ugljanin, ako se ovako nastavi, građani će biti prinuđeni da lično štite sopstvenu čast i materijalnu i ličnu sigurnost

Drugoj sednici Saveta Raškog upravnog okruga prisustvovali su predsednici opština Kraljevo, Tutin, Novi Pazar i Raška, ali i predstavanici policijskih, sudskih i inspekcijskih organa. Podnoseći izveštaj o kontaktima sa ministarstvima, načelnik RUO dr Ljubiša Jovašević je, pored ostalog, rekao da postoje primedbe predstavnika pojedinih opština da su te veze slabe, da su kontakti neadekvatni, da lokalne samouprave nemaju uvid u mnoge stvari koje se dešavaju, niti ministarstva na adekvatan način reaguju na terenu. To je posebno izraženo u manjim mestima kao što su Tutin, Raška i Vrnjačka Banja, za razliku od Novog Pazara i Kraljeva, koji su veći gradovi, ali je i tu postoji isti problem. Dopisi su poslati i sekretar Saveta je reagovao prema ministarstvima, ali nije stigao ni jedan odgovor. Zato će se pokušati preko Ministarstva za lokalnu samoupravu da se sve to ponovi i zato je načelnik zatražio da se ista tačka ponovo aktivira kako bi se dobile odrešene ruke za dalje aktivnosti. Dr Miloš Babić je rekao kako su pozitivni odgovori stigli jedino iz Ministarstva za kapitalne investicije, koje je najavilo da će pomagati sve što je potrebno za rešavanje problema na teritoriji Kraljeva i Raškog okruga. Tim povodom, Sulejman Ugljanin, predsednik opštine Novi Pazar, rekao je kako je neophodno ostvariti bolje kontakte sa Agencijom za privatizaciju, koja bi naročito u Novom Pazaru mogla da uvede red u ovoj oblasti, gde se gotovo sve događa u veoma mutnim okolnostima.

VRUĆ KROMPIR
Na ovom skupu, na koji su pozvani i predstavnici, opštinski i republički inspektori Raškog okruga i predstavnici prekršajnog organa, bilo je govora o postupanju prekršajnih organa na teritoriji Raškog upravnog okruga po predmetima koji se vode po zahtevima inspekcijskih organa republičkih i opštinskih. Povod za ovu temu je podatak do kojeg se došlo, a koji se zasniva na tome da se odgovornost prebacuje sa jednih na druge, inspektori ističu probleme sa svojim prijavama, na osnovu kojih se često obustavljaju postupci, da se ne donose odgovarajuća rešenja, da se ne kažnjavaju počinioci prekršaja, da se izriču blage kazne, ili da se potpuno obustavljaju postupci zato što stranka ne može da se privede. Cilj je bio da se ovi problemi identifikuju i da se nađe rešenje za njih.
Samo u Novom Pazaru, kako je istakao predsednik opštine Sulejman Ugljanin, izdato je oko 18.000 naredbi za privođenje okrivljenih, ali ništa od toga nije realizovano.
- stradaju uglavnom oni koji su lošeg materijalnog stanja, a minimalna kazna je 400.000 dinara, dok se ,,krupniji" biznismeni uglavnom ,,provlače". Zanimljivo je da je čak i veliki broj ubistava, napada bombama i molotovljevim koktelima, ne računajući divlju gradnju, ostao nerešen, među 25.000 prekršajnih prijava. Pojedinci se kažnjavaju nepostojećim kaznama, a policija i sudstvo ne opravdavaju svoje postojanje. ako se ovako nastavi, građani će biti prinuđeni da lično štite sopstvenu čast i materijalnu i ličnu sigurnost. U Pazaru je divlja gradnja do te mere podivljala da se zida na trotoarima i ulicama, zbog čega mi dođe da raspustim sve inspekcijske organe i da taj novac damo za stipendije, a da inspektore dovodimo iz Raške - rekao je Ugljanin.
U vezi sa tim, on je predložio da ljudi iz sudstva, policije i inspekcija sami sačine predlog za rešenje ovog problema sa kojim bi se išlo prema Vladi.
Ni u Tutinu situacija nije ništa bolja, rekao je predsednik opštine Šemsudin Kučević.
- u ovom gradu jedno rade republički, a drugo opštinski organi, čime je uspostavljen svojevrsni vid dvovlašća. To se događa i u situacijama kada je u pitanju opšta opasnost, i u slučajevima bacanja bombi. počinioci se ne nalaze, a svi prigovori dolaze do Ministarstva policije, gde se sve i završava - istakao je Kučević.
Neophodna je potreba za reformama i saradnjom svih, neophodno je da se pronađu svi primeri, ali i da se slični sastanci organizuju na nivou Vlade kako bi se konačno pomenuti problemi rešili ili bar započelo njihovo rešavanje.

EDI MININI PONOVO U KRALJEVU
Pre dva meseca u Kraljevo je dolazio gospodin Edi Minini, koji se sreo sa direktorima pojedinih naših preduzeća. Edi Minini je u više navrata bio u našem gradu i učestvovao, pored ostalog, u raspodeli humanitarne pomoći. Inače, on je ministar privrede i saobraćaja Tršćanske regije, koja važi za jednu od bogatijih i finansijski potentnijih regija na severu Italije. Ovoga puta je najavio posetu sa bankarima i stručnim timovima koji bi hteli da razgovaraju sa predstavnicima lokalnih samouprava i njihovim direktorima javnih i komunalnih sistema. Oni su, kako je rekao Jovašević, spremni da idu na jako duge kreditne aranžmane do 30 godina, po niskim stopama. plasiraju kapital Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj i daju grejs periode od pet do sedam godina. zainteresovani su za sisteme tipa deponija, toplana, vodosnabdevanja i svega onoga što čini probleme lokalne samouprave, a verovatno i saobraćaja, semafora, pešačkih prelaza. predstavnicima lokalnih samouprava i ekspertima u mestima gde žive preostaje da stupe u kontakt sa načelnikom Raškog okruga, a preko njega stignu i do gospodina Mininija. Da bi došlo do ovog kontakta, neophodno je da se složi i Vlada Srbije, rekao je dr Jovašević.


OPŠTINSKO VEĆE - piše Rajko Sarić
Skuplji gradski prevoz

   • Razmotreni izveštaji o trošenju budžetskih sredstava u prvom tromesečju ove godine • Dato pozitivno mišljenje na zahtev DP ,,Autotransport” kojim se traži povećanje cena gradskog i prigradskog prevoza putnika za 8,85 odsto • usvojeni nacrti odluke uređenja MZ Ratina i generalne regulacije Ušća

   DP ,,Autotransport” je još u februaru zatražilo povećanje cena usluga gradskog i prigradskog saobraćaja za 13,88 odsto. Veće je zauzelo stav da se cene povećaju za 8,85 procenata zbog povećanja cena dizel goriva, autodelova, registracije i osiguranja. Primera radi, zbog stalnog rasta cena dizel goriva, ,,Autotransport” beleži mesečni gubitak od oko dva miliona dinara. Odobreno povećanje cena je u skladu sa politikom projektovanog rasta cena u ovoj godini.
   Članovi Veća usvojili su i Plan uređenja naseljenog mesta Ratina i Plan generalne regulacije Ušća. Odluka o davanju u zakup poslovnog nacionalizovanog prostora odnosi se na prazne lokale gde nisu zaključeni ugovori sa korisnicima. Poslovni prostor daje se u zakup na pet godina ili do donošenja Zakona o denacionalizaciji. Lokale će, svakako, dobiti oni koji na licitaciji daju najpovoljnije ponude.
   Podržan je i zahtev MZ Šumarice da joj se odobri 12.000 dinara za uklanjanje divljih deponija pored magistralnog puta Kraljevo - Kragujevac, a po naredbi nadležnih inspekcijskih službi.
   Tokom prva tri meseca ove godine ostvareno je 19,40 odsto planiranih sredstava ovogodišnjeg budžeta. Najviše sredstava je prikupljeno od poreza na dohodak, dobit, kapitalne dobitke i imovinu. Do kraja marta potrošeno je 239.908.802 dinara. Najviše sredstava, čak 65.134.736 dinara potrošeno je za program urećivanja građevinskog zemljišta, za potrebe opštine otišlo je oko 55.900.000 dinara, a za osnovno obrazovanje 39.079.196 dinara.
Prema izveštaju o trošenju sredstava budžeta opštine Kraljevo, stiče se utisak da se poslovalo domaćinski, jer je u kasi zabeležen suficit od gotovo 45.000.000 dinara.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO DSS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Dodatna sredstva za vodosnabdevanje

   Iz fonda Lutrije srbije, posredstvom Vlade i resornog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, izdvojeno je pet miliona dinara donacije za drugu fazu daljinskog sistema upravljanja vodovodom u Kraljevu, saopšteno je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora Demokratske stranke Srbije. Projekat druge faze daljinskog sistema upravljanja vodovodom u Kraljevu deo je Programa Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo” za 2006. godinu i budžetom opštine je za ovu namenu predviđeno izdvajanje dva miliona dinara. U DSS-u veruju da će dodatna sredstva iz Republike ubrzati rešavanje problema vodosnabdevanja u Kraljevu, „s obzirom na to da lokalna vlast u ovom trenutku ne može da se bavi megalomanskim investicijama”.
Pored toga, na pres konferenciji je najavljeno i da će 10. juna Kraljevo posetiti ministar privrede i saobraćaja italijanske pokrajine Severna Galicija sa grupom bankara. Tom prilikom biće održan sastanak italijanske delegacije sa predsednicima opština kraljevačkog regiona, a glavna tema razgovora biće rešavanje problema vodosnabdevanja i regionalnih deponija.
   - Najavljena je mogućnost dobijanja povoljnih kredita, koje su nam italijanske banke ponudile na rok otplate od trideset godina i sa grejs periodom od sedam godina za izgradnju sistema vodosnabdevanja u Kraljevu - istakla je Biljana Knežević, predsednik Opštinskog odbora DSS Kraljevo.

DR LJUBIŠA JOVAŠEVIĆ, NAČELNIK RAŠKOG UPRAVNOG OKRUGA O NOVINARIMA, OBILAZNICI OKO MATARUŠKE BANJE, OPERACIJI NOGE, STANJU U MEDICINSKOM CENTRU, INVESTICIJAMA - piše Ivan Rajović
Neko bi trebalo da se leči ili da se opameti

   • Ako posmatrate tekst Dušana Stojića u prošlom broju ,,Ibarskih novosti", videćete vrlo dobro gde se apostrofira da sam ja savezni poslanik, i evropski poslanik, i načelnik Okruga, i direktor, i uz to, kako se kaže, ortoped. Sve je to tačno, ali ja sam i univerzitetski nastavnik, doktor medicinskih nauka, simultani prevodilac za engleski jezik, autor sam mnogih stručnih publikacija i ima još dosta toga. Mislim, zaista, načelnik Raškog okruga ima mnogo talenata, ali ne i građevinskih

   • Gospodine Jovaševiću, povod za ovaj razgovor je, pre svega, vaša reakcija u svojstvu načelnika Raškog okruga, na skup novinara u Čačku, na kojem je bilo reči o donošenju Novinarskog kodeksa, ali i, kako tvrdite, na svojevrsnu harangu koja se već mesecima u medijima vodi protiv Vas. Pa, da krenemo redom.
   Priznajem da sam bio vrlo iznenađen kada sam na TV-u video sastanak dva novinarska udruženja u Čačku koja raspravljaju o principima moralnosti i etičnosti u novinarstvu. Iznenađen sam bio jer sam tu, između ostalih, video i dvojicu novinara, od kojih posebno izdvajam gospodina Stojića, koji je prekršio sve principe novinarske etike, ukoliko nešto takvo postoji. Pre svega, postavlja se pitanje kvalifikacije g. Stojića koji je dopisnik ,,Večernjih Novosti"; da li je on kvalifikovano lice ili nije, zatim pitanje o njegovoj političkoj opredeljenosti i nadasve manipulacije novinama i zloupotrebe profesije od koje živi. Tačno je da on živi i od nekih drugih stvari, što bi trebalo da podleže određenim obavezama kao što je plaćanje poreza na prihod građana ili uplate, bilo udruženjima, bilo Socijalnom i penzijskom osiguranju. Ne znam da li g. Stojić to radi, ali znam da već 15 godina dosta vremena provodi popunjavajući svoj kućni budžet takvom vrstom delatnosti. Naravno, to je pohvalno, ali ono što nije pohvalno to je zloupotreba novina kada se napadaju oni građani koji imaju sukob sa njim, čak i oni koji bi mogli da mu budu deo porodice.

KRIVIČNA PRIJAVA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI
   Sa druge strane, imamo jednu nesrećnu činjenicu da sam ja bio prinuđen, morao da postupim po službenoj dužnosti i podignem krivičnu prijavu u svojstvu komandanta OO Civilne zaštite protiv g. Stojića, a po članu 352 stava 3 KZ RS, upravo zbog jednog primera načina informisanja koje nije bilo korektno, zbog izazivanja javne panike i zbog malicioznog informisanja. Ako posmatrate tekst Dušana Stojića u prošlom broju ,,Ibarskih novosti", videćete vrlo dobro gde se apostrofira da sam ja savezni poslanik, i evropski poslanik, i načelnik Okruga, i direktor, i uz to, kako se kaže, ortoped.
Sve je to tačno, ali ja sam i univerzitetski nastavnik, doktor medicinskih nauka, simultani prevodilac za engleski jezik, autor sam mnogih stručnih publikacija i ima još dosta toga. Međutim, gospodin Stojić nikada nije napisao da je on tehničar poljoprivredne struke, koji nastupa kao novinar, a pri tom ima i nadimak ,,Pepito". Taj nadimak, kako kažu njegovi prijatelji iz SPS-a danas, dobio je kada je neke 1997. godine prvi put, valjda, kupio neko ,,pepito" odelo da bi nosio štafetu Josipu Brozu. O njemu, njegovom prepisivanju članaka iz drugih novina, njegovoj zloupotrebi novinarske profesije zaista više nema šta da se kaže i ja ne bih dalje govorio, a gospodin Stojić i ja ćemo morati da se vidimo zaista na sudu, ali po službenoj dužnosti, a novinari bi trebalo da postave sebi pitanje: gde su granice njihovih istupa? Da li zalaze u prestup, o čemu oni to pišu, na koji način to rade, zašto i kako diktiraju javno mnjenje, zašto favorizuju, konkretno, opet se vraćam na pomenuti tekst, jednu političku stranku, a napadaju sve ostale. Oni navodno znaju šta se događa kod radikala i SPS-a, kod demokrata, oni znaju da postoje neki navodni sukobi u DSS-u, oni govore o nekoj ideologiji koja im je vrlo daleka. Konkretno, kada je gospodin Stojić u pitanju, ta ideologija je uvek bila monopartijska i ideologija autoriteta i on nije daleko pobegao od onoga gde se nalazi, a to je izgleda, pokušaj izveštavanja po principima kafanske politike, po mom mišljenju.
   • U nekim novinama, a i na televizijama, označeni ste kao glavni krivac i inicijator problema u vezi sa Urbanističkim planom Mataruške Banje. Tim povodom ste uputili i dopis uredniku ,,Ibarskih novosti". Kako izgleda Vaše viđenje ovog problema, koji je u velikoj meri uznemirio jedan broj meštana Mataruške Banje?
   Koliko sam ja upoznat, a jesam, 1966. godine je postojao neki Detaljni urbanističi plan Mataruše Banje, 1986. godine ponovo je donesen Plan detaljne regulacije, ali ni on nije zažveo. Došlo je do divlje gradnje i čitava naselja su izgrađena na taj načn. Zatim, 2002. godine, tadašnji Izvrši odbor, dok sam ja bio predsednik SO, doneo je odluku i izdao naredbu Direkciji za izgradnju grada Kraljeva da u roku od šst meseci uradi Detaljni plan, odnosno Generalni plan regulacije naseljenog mesta Mataruša Banja. No, došlo je do toga da je čovek koji je vodio taj predmet umro, čitav posao se odužo i 2006. godine je urađen taj Detaljni plan regulacije.
   Mi smo imali prilike da ga vidimo na javnoj raspravi i tada sam ja, u svojstvu građanina, a ne načelnika RO, dao predlog da se predvidi mesto benzinske stanice, da se odredi parcela za obdanište, jer su pare obezbeđene preko Ministarstva prosvete, da se odredi mesto gde bi bilo parkiralište, odnosno garaže, da se pristupi izradi plana rekonstrukcije parkovskih površina koje su jako zapuštene i da se uredi gradska plaža s obzirom na to da je ona pedesetih godina postajala i bila jako posećena i zaista nepravedno ukinuta. Javna rasprava je prošla i onda se ponovo pojavljuje Stojić, koji okuplja građane i zajedno sa jednom grupom ljudi ogrezlih u alkoholu, kada moram tako da kažem, a neki od njih čak i lečeni zbog toga i pušteni iz bolnice pre potpisivanja, pišu peticiju, oni i njihove porodice, misleći da ide neki put koji bi trebalo da im sruši kuće. Išli su od kuće do kuće i merili, tako da je to ispao neki cik-cak put, budi bog s nama, iako u suštini taj put postoji i trebalo ga je napraviti da bude kružni put, da bi se glavna ulica, čija je rekonstrukcija urađena, pretvorila u popodnevnim časovima u pešačku zonu. To bi bio neki pomoćni put, koliko sam ja obavešten. Ja nisam stručnjak za puteve, ne mogu da ih trasiram, niti to umem. U međuvremenu je Stojić, čija je kuća gore, išao i ubeđivao ljude da to potpišu, konstatovao da se ugrožava izvor mineralne vode koji je u parku, pisao da taj put ugrožava nalazište Lojanik, koje je odavno ispražnjeno jer je pokradeno, ljudi su uzimali okamenjeno drveće iz šume, iako je razlika u nadmorskoj visini trase puta i tog čuvenog Lojnika nekih 80 metara. Onda su počeli da prave harangu, da daju izjave po televiziji, a Stojić je izlazio i govorio kako je načelnik Raškog okruga kriv za to. Mislim, zaista, načelnik Raškog okruga ima mnogo talenata, ali ne i građevinskih. Sa druge strane, sva procedura je prošla i ono što sada radi Stojić, što je ponovo obmanjivanje javnosti, to je opet zloupotreba njegove profesije. On dovodi ljude koji ne znaju o čemu se radi, dovodi čak i predsednika MZ, kojem je rok istekao, koji je bivši radnik Zavoda ,,Agens", gde sam ja direktor, i kojem iz nekih samo njemu znanih razloga, zato što je bivši, ide u prilog da priča priče. Taj nesrećni Janić, koji se takođe pojavio na TV-u, izjavio je da su svi građani protiv tog puta, da bi 16. aprila na sastanku MZ on sam potpiso da MZ insistira na prihvatanju Detaljnog plana, odnosno Generalnog plana regulacije naseljenog mesta Mataruška Banja i to je poslao, a onda je to opet negirao na TV-u. Ja zaista ne znam o čemu se tu radi, neko bi trebalo ili da se leči ili da se opameti.
   Ja sam se izvinio građanima Mataruške Banje, zaista, zato što sam dao sve od sebe da se dobije nova ulica, glavna ulica, da se uradi javna rasveta, da se promene vodovodne i kanalizacione cevi.

NAJTRAGIČNIJE OD SVEGA
   Ali, najtragičnije od svega je to što ni oni koji bi trebalo da vode računa o tom mestu, o parku, oni koji su 20 godina na funkciji direktora Prirodnog lečilišta i odmarališta, koji su doveli do toga da to Lečilište propadne, koji su Banju ukinuli, odjednom brane Matarušku Banju, brane taj park od mene. A postavlja se pitanje šta je uradio gospodin Čubrić, i taj nesrećni Karavesović, šta rade ti radnici koji šetaju po tom parku i kojih nigde nema, a park je u sve gorem stanju. Od jednog prelepog parka, mi danas imamo smetilište. Kažu da su za to krive izbeglice. Nije tačno. Izbeglice se ponašaju onako kakva im je okolina, kao i svi ljudi. Ako vi nešto uređujete i održavate, niko neće da prlja. Ako vi dopuštate da nešto zarasta u korov, da se množe zmije i šetaju psi lutalice, onda će svako da baci hartiju, opušak ili đubre. To je prirodno.
   • Mada važite za jednog od najboljih stručnjaka ortopeda, već mesecima se priča o jednoj Vašoj operaciji gde ste, kako neki tvrde, pacijentkinji operisali pogrešnu nogu. Kako istina o svemu tome izgleda iz vašeg ugla?
   Cela afera je krenula, vrlo interesantno, 9. decembra, a ja ovde moram da kažem neke stvari koje bi javnost trebalo da zna. Dakle, primio sam pacijentkinju koja je imala tegobe u kolenu i posle pregleda zakazao operaciju sumnjajući da se radi o procesu koji može da bude i posledično loš. Posle obrade i prijema na odeljenje, pošto sam ja bio konsultant u toj bolnici, pozvali su me. Ušao sam i zatekao pacijentkinju koja je već bila u spinalnoj anesteziji. Moram da kažem i to da je aktuelni predsednik opštine dr Milan Babić bio anesteziolog tog trenutka i da su bili vođeni pregovori o kandidatu za predsednika opštine, gde sam ja od svih stranaka dobio podršku za kandidata DSS-a, jer sam učestvovao u tim pregovorima, sem od NS, koja se nije oglašavala po tom pitanju. Tog dana, 09.12.2005, pacijentkinja je imala pritisak, po izjavi anesteziloga, viši od 200, pa joj je pritisak oboren na 110/60 ili 90/60. Ja sam je pregledao u prisustvu drugih kolega, jer mi je upravo bio interesantan taj nalaz. Tu je bio i specijalizant, i hteo sam to da mu pokažem. Pacijentkinja je bila na trbuhu, prebacili su je na sto i ja sam pristupio intervenciji, otvorio i našao patološki supstrat koji nije odgovarao kliničkom nalazu, ali je postojao s obzirom na degenerativne promene i na jednoj i na drugoj nozi. Ta egzostoza, koja je tamo postojala, uklonjena je. Iza toga je ispalo da je to navodno bila zdrava noga. Posle podne ja nisam bio tu. U međuvremenu sam obavešten da su pojedini doktori zvali rodbinu, ali da je i pacijentkinja sa jednim doktorom, koji je u svemu tome bio vrlo aktivan, u rođačkim vezama. Predlagali su tužbu i obavestili novinare. Tu je izvesni Miroljub, član Nove demokratije, pozvao novinara Dugalića, koji je obavestio ostale i svog prijatelja Stojića. Ujutru je Dugalić pozvao mene i ja sam mu preneo sve što sam do tada znao, a on je to u subotu objavio u listu ,,Politika". Međutim, iza toga počinje haranga, počinju različite priče i informacije. Javlja se i gospodin Arsić, koji je direktor te bolnice, pa i on drži neke govore iz kojih otprilike proizilazi da sam se ja ilegalno uvukao u operacionu salu, da sam angažovan da radim po ambulanti, a trebalo je da pročita ugovor koji je imao sa mnom. Ja sam potom službeno bio odsutan, iako sam predložio da ja dođem i pregledam i drugu nogu pacijentkinje. Zamolili su me iz Uprave bolnice da ne dolazim, jer je, kako mi je objašnjeno, pacijentkinja ljuta i alergična na mene.

SVE ĆE SE OBJASNITI NA SUDU
   Preživeo sam svašta, bile su tu raznorazne priče, leva noga, desna noga. Na kraju sam ja pacijentkinju primio na rehabilitaciju, pogledao njenu nogu, pogledao drugu nogu, dobio njenu izjavu, izjavu njenog sina i njene snahe, i to se sve nalazi kod mene, spremno je za sud. O tome šta su radili, jer je žena bila ucenjena nalazeći se u bolnici, objasniće se na sudskom procesu.
   Sve je to bilo neukusno. Arsić je izašao i rekao kako je njihova bolnica najbolja, ali je propala zbog te jedne noge. Pritom, ta ista bolnica je imala, koliko se sećam, i neko dete u kanalizaciji, pa vidim da im policija ne izlazi zbog nekih finansijskih malverzacija, mnogi predmeti se nalaze u fiokama tužilaca koji su lični prijatelji pojedinih doktora. I ništa od toga nije bio problem. Nije problem kada se javi sepsa, nije problem kada pacijenta zbog proteze upućuju na VMA, a on se sakrije, izbegavajući na taj način zdravstveni nadzor. Nije problem kada neko ne može da uradi amputaciju iz saobraćajnog udesa, nego izazove sepsu pa pacijenta, navrat-nanos, familija vodi za Beograd, ali je veliki problem otvoriti jednu nogu koja ima degenerativne promene i otvoriti drugu koja ima te iste promene. Postavlja se pitanje šta je ovde problem, o čemu se radi. Gde je ovde hipokrizija, gde su ovde granice lepog ponašanja? Da li je problem kada doktori u bolnici u Kraljevu rade privatno po kućama, drže neke ambulante, kada sve svoje pacijente iz te bolnice upućuju u te kuće, kada rade u nekim uslovima koji nisu sterilni? Naravno, ja to sve znam po funkciji, oni su zaboravili da sam ja načelnik Raškog upravnog okruga, a ovde postoje i neke inspekcije koje se zovu sanitarna, zdravstvena itd.

LEPO ZAMIŠLJENO, IRACIONALNO I OPASNO
   Kuda mi to idemo, koji sistem prihvatamo? Prihvatamo neki anglosaksonski sistem koji je propao u Engleskoj, koji održavaju induski doktori, koji se uvoze, jer su engleski otišli za Ameriku i Kanadu, gde su veće plate. Da li mi to očekujemo da čovek koji ima stenokardiju ne može po šest meseci da dođe do kardiologa zato što lekar opšte prakse ne može da prepozna koje su njegove tegobe, nego misli da ima čir ili histeriju, distoniju neurocirkulatornu. Da li ćemo doživeti da umesto oftamologa oko gleda lekar opšte prakse, a umesto ginekologa da i žene pregleda lekar opšte prakse? Lepo zamišljeno, iracionalno i opasno.

IZVINJENJE GRAĐANIMA KRALJEVA
   • I na keraju, kako Vi, kao stručnjak, političar, predstavnik ove zemlje u Evropi, ali i po službenoj dužnosti, kako sami kažete, vidite nove tokove u zdravstvu, što bi pre svega trebalo da podrazumeva modernizaciju ove najznačajnije oblasti u životu svih građana?
   Želim samo da naglasim da sam vrlo skeptičan prema eksperimentima koji zahvataju sistem organizacije tako senzitivne oblasti kao što je zdravstvo. Lepo je imati kompjutere po ambulantama, ali tekovina sistema koji smo prihvatili krajem sedamdesetih godina podrazumevala je postojanje urgentnih specijalističkih pregleda, što čini mi se danas opšta praksa neće moći da podmiri. Da li je potrebno imati bolnicu sa hiljadama kvadratnih metara hodnika i čekaonica, imati ogroman broj, na primer, pedijatara, a istovremeno ostaviti osnovne škole sa velikim brojem đaka bez pedijatrijskog nadzora? Tačno je da je u toku razdruživanje Zdravstvenog centra, ali mislim da ga sprovode nekompetentni ljudi tipa Dragana Arsića, koji ništa ne zna, koji ni u šta nije upućen, ali koji zna da se do vlasti dolazi preko sindikata.
   Koristim priliku da se izvinim građanima Kraljeva što sam usmerio novac za reorganizaciju Zdravstvenog centra. Nisam predvideo da će u te procese biti umešana sadašnja uprava Zdravstvenog centra. Poslednji izbori za lekarske komore pokazali su brutalnu nameru sa monopolističkim tendencijama zaposlenih u državnoj bolnici, koja je u znatnoj meri privatizovana na jedan nedopušteni način. Ovo je Okrug u kome postoje i drugi gradovi koji moraju da daju svoje predstavnike. Nije se smelo ostaviti Draganu Arsiću ekskluzivno pravo da uskraćivanjem adekvatnih informacija odrađuje poslove postojećim mehanizmima onih za koje postoji opravdana sumnja da su inkriminisani.

MILOŠ RADENKOVIĆ, VLASNIK MR SISTEMA - piše Rajko Sarić
,,Turist” zaglavljen u liftu

   • Završni radovi na rekonstrukciji hotela ,,Turist”, investicije vredne sedam miliona evra, privremeno su obustavljeni odlukom nadležnih inspekcijskih organa zbog izgradnje panoramskog lifta • Kada bude završen, hotel će imati četiri zvezdice i 107 zaposlenih

   Zbog izgradnje panoramskog lifta, ali i problema sa stanarima ztambene zgrade koja se naslanja na hotel ,,Turist”, većinskom vlasniku UTRO ,,Srbija” i izvođaču radova na rekonstrukciji hotela, MR Sistemu, oduzeta je građevinska dozvola.
   Na konferenciji za novinare u pres centru ,,Kvart”, Miloš Radenković, vlasnik MR Sistema, rekao je da ovih dana očekuje rešenje drugostepenog organa koje bi moralo da bude pozitivno, što bi omogućilo da se za mesec i po, najkasnije za dva meseca, radovi na ,,Turistu” izvedu do kraja.
   - Sa pet apartmana i sedamdesetak luksuznih soba, više restorana i banket salom, hotel bi morao da dobije četiri zvezdice i da zaposli 107 radnika. Vrednost svih radova na hotelu iznosi oko sedam miliona evra - rekao je Radenković i pojasnio da nema nameru da izvodi bilo kakve radove na stambenoj zgradi koja se bukvalno naslanja na hotel i da to nije u obavezi kao većinski vlasnik kapitala UTRO ,,Srbija”. Konačnu reč o panoramskom liftu daće stručnjaci.
   - I pored svega, mislim da je šteta saplitati nekoga ko hoće da Kraljevo dobije hotel kakav zaslužuje. A ne da gosti, bilo turisti, bilo poslovni ljudi ili političko-privredne delegacije, odsedaju van grada, jer u gradu nemaju gde. I činjenica da će posao dobiti više od sto radnika, ugostiteljskih zanimanja, takođe nije zanemarljiva u vreme kada grad ima na hiljade nezaposlenih - kaže Radenković i objašnjava da će hotelske prostorije biti povezane sa bioskopom koji će služiti i kao kongresni centar, sa pres centrom, kafeom i prostorom za privatnu televiziju.
   Radenković, čije ime se u medijima poslednjih meseci pominje kao kočnica razvoja preduzeća za prevoz putnika i robe, promet i remont vozila ,,Raketa” iz Užica, kaže da ,,haranga na njega ima političku pozadinu”. Ne precizirajući o kom političaru ili stranci je reč, vlasnik MR Sistema kaže da trenutno nema kontrolu nad preduzećem u kome je većinski vlasnik, koje broji oko 700 radnika i javnim prevozom putnika pokriva sedam opština užičkog regiona.
   - Kao većinski vlasnik izmirio sam sve obaveze prema ,,Raketi”. Dok je preduzeće radilo, zaposleni su imali redovne lične dohotke. Od početka štrajka počinje zaostatak u isplati ličnih primanja, firma je zabeležila poslovni minus od oko sedam miliona evra i 42.000.000 dinara ostalim delovima MR Sistema. Od 41 novog autobusa, ,,Građevinar” je preko lizinga kupio šest i u obavezi je da ih otplaćuje. Ostale autobuse kupila je sama ,,Raketa”, ali je, prema zamisli menadžmenta tog preduzeća, ,,Građevinar” bio u obavezi da ih otplaćuje, da ih snabdeva gorivom, mazivima i rezervnim delovima. Agencija za privatizaciju je potvrdila da je većinski vlasnik ispoštovao sve zakonom predviđene obaveze, pa sad nek rade po svojoj volji, jer smo moji saradnici i ja gotovo linčovani u pokušaju da održimo sastanak sa zaposlenim u ,,Raketi” - kaže Radenković i podseća da je ,,Raketin” putnički saobraćaj proglašen za lidera u konkurenciji brojnih prevoznika, te da nedavno hapšeni Boško Divković nije učinio nikakav prestup, samo je poštovao odluku Upravnog odbora ,,Rakete”.

SLOVENAČKO-NEMAČKA DELEGACIJA POKLONILA KRALJEVU SPECIJALNO VATROGASNO VOZILO - piše Slobodan Rajić
Vatrogasci otvaraju vrata Evrope

   • Specijalno vozilo sa automehaničkim lestvama namenjeno gašenju požara na većim visinama, vredno oko 300.000 evra, dar nemačkog grada Marburga, povećaće protivpožarnu bezbednost u Kraljevu • Upotreba vozila uspešno demonstrirana u Ulici vojvode Stepe • Na prijemu u opštini Kraljevo, uz reči zahvalnosti i razmenu poklona, gosti i domaćini dogovorili proširenje partnerske saradnje

   Dobrovoljno vatrogasno društvo u Kraljevu od ove sedmice bogatije je za još jedno vozilo namenjeno gašenju požara na visinama do trideset metara. Vozilo je poklon nemačkog grada Marburga i posredstvom slovenačkog Maribora dopremljeno je u Kraljevo u utorak prilikom posete slovenačko-nemačke delegacije opštini Kraljevo. Poseduje specijalnu nadgradnju sa automehaničkim lestvama i po proceni vredno je oko 300.000 evra. Kako će, zlu ne trebalo, izgledati gašenje požara na visokim zgradama do 14 spratova uz pomoć poklonjenog vozila demonstrirano je u Ulici vojvode Stepe. Potom je njegove ključeve kolegama iz Kraljeva svečano predao Maks Lešnik, predsednik Vatrogasnog saveza Maribora.
- Kraljevo sa svojim vatrogasnim društvom sada ulazi u red retkih gradova u Srbiji koje ima jedno ovakvo kvalitetno i vredno vozilo, čime se povećava protivpožarna bezbednost na višim spratovima. Ovo vozilo će biti predato na korišćenje profesionalnoj vatrogasnoj jedinici SUP-a Kraljevo, ali će naše društvo i dalje ostati njegov vlasnik i naše ekipe će biti obučene da pružaju adekvatne usluge građanstvu - istakao je Miroslav Milićević, predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva Kraljevo.
Prvog dana posete Kraljevu slovenačko-nemačku delegaciju i predstavnike Vatrogasnog saveza Srbije primili su čelnici Raškog okruga i opštine Kraljevo sa saradnicima. Tom prilikom Slobodan Stojanović, komandant Civilne zaštite Maribora, preneo je pozdrave Borisa Soviča, gradonačelnika Maribora, i konstatovao da je Sovičeva ideja da preko Maribora i Kraljevo sarađuje sa evropskim gradovima sa kojima Slovenija ima prijateljske, partnerske odnose, na najbolji način rezultirala ovom donacijom, kojom, uz one prethodne, može da se opremi čitava jedna vatrogasna brigada.
- Vatrogasci iz Marburga odlučili su da sva svoja vatrogasna vozila, koja po njihovim propisima posle određenog broja godina izlaze iz upotrebe, iako su ispravna i sa malo pređenih kilometara, budu poklonjena vatrogascima iz Kraljeva i Srbije. Veoma sam zadovoljan da je naša saradnja svakim danom sve kvalitetnija, tako da se taj most Maribor - Kraljevo sada proširio na most Marburg - Maribor - Kraljevo u približnoj dužini od oko 2.000 kilometara - rekao je Slobodan Stojanović.
Goste iz Maribora i Marburga, na čijem je čelu bio Gerhard Majstner, glavni vatrogasni inspektor u tom gradu, i visoku delegaciju Vatrogasnog saveza Srbije primili su čelnici Raškog okruga i opštine Kraljevo. Pozdravljajući goste, dr Ljubiša Jovašević, načelnik Raškog okruga, zahvalio je na najnovijim poklonu i podsetio na više ranijih donacija iz Maribora i Slovenije, uz očekivanje da ta saradnja bude još plodnija.
- Evo, pomogli ste nam da se upoznamo i sa ljudima iz Marburga. Na taj i druge načine otvarate nam vrata Evropske unije i to se posebno ceni u ovom gradu u kojem ste uvek dobrodošli - naglasio je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, pozdravljajući goste iz Maribora, ukazavši i na tradicionalne istorijske veze dva nekada bratska, a sada partnerska grada.
„Vatrogasci su uvek solidarni ma kojim jezikom govorili”, istakao je Hadži Momo Bakračević, osnivač „Prijateljstva za sva vremena”, podsetivši na nedavni zajednički maturski ples za Ginisovu knjigu rekorda i druge oblike saradnje i najavivši skoru posetu članova AMD „Kingsi” iz Kraljeva Sloveniji. Tokom susreta gosti i domaćini razmenili su prigodne poklone i najavili nastavak i proširenje saradnje na svim poljima.
Inače, članovi DVD Kraljevo prijatelje iz Maribora i Marburga ugostili su tokom posete na najbolji mogući način, razmenivši istovremeno i međusobna iskustva u radu.

TEMA O KOJOJ SE SA PUNO JEDA MESECIMA PRIČA U KRALJEVU - piše Marko Slavković
Lopovi haraju grobljima

   • Kradljivci sa grobova u Kraljevu odnose bukvalno sve vrste cveća: zasađeno, prirodno u buketima, veštačko, skupoceno od svile, čak i vazne, ali odnose i sveće i kućice za sveće • Građani su ozlojeđeni i traže hitno rešenje, a odgovorni kažu da je teško kontrolisati dešavanja na skoro dvadeset pet hiljada grobova • Cvećarska mafija aktivna i na seoskim grobljima

   Nema dana a da na kraljevačkim grobljima, barem sa desetine grobova, ne bude ukrade ponešto što je rodbina ostavila u znak žalosti za pokojnicima. Na meti lopova je, pre svega, cveće, ali i sve drugo što takozvana cvećarska mafija zatekne na grobovima. Ta istina već mesecima dovodi do očaja mnoge Kraljevčane, i s puno jeda se pitaju: kako zaustaviti lopove koji haraju grobljima? U Upravi groblja shvataju da je to, zaista, veliki problem, i ističu da oni u potpunosti razumeju revolt građana. U tom smislu, čine sve što je u njihovoj moći da lopovima stanu na put, ali su rezultati slabi zato što je očigledno da se radi o organizovanoj mafiji, i zato što, još uvek, ne postoji plaćeni čuvar. A samo na Starom groblju, ima više od sedamnaest hiljada grobova. I na Novom groblju ima nekoliko hiljada grobova, koji su, takođe, nezaštićeni od mafije.

NA VUKA POVIKA...
Jedino ljudi bez srca i duše ne znaju šta je to žal za najmilijima i koliko je teška svaka suza. Pa, ko to krade sa grobova? Obično se misli da su to dobro verzirani pojedinci iz romske sredine. Međutim, sve su češća uverenja da se ovde radi o onoj narodnoj ,,Na vuka povika, a lisice meso jedu”. Drugim rečima, rodbine pokojnika sve više veruju da se sa grobova krade organizovano i da ukradeno završava u okolnim gradovima, gde se preprodaje. A krade se, bukvalno, sve što se zatekne na grobovima, naročito cveće. Od nekoliko Kraljevčana, koji su uređivali grobna mesta svojih pokojnika na Starom groblju, saznali smo da lopovi kradu sa korenom već zasađeno cveće, odnose prirodno cveće u buketima, uzimaju veštačko, naročito skupoceno cveće od svile, kradu čak i vazne, ali ne ostavljaju ni sveće, pa ni kućice za sveće. Sa svakim novim danom lopovi rodbini nekog od pokojnika donesu novo razočaranje i tugu, samim tim što su sa grobova pokrali ponešto od njihovih znakova žalosti ili pijeteta. Desilo se tako, nedavno, da jedna ožalošćena majka nije više mogla da izdrži bol zbog stalne krađe cveća sa sinovljevog groba, pa je organizovala porodičnu zasedu. Jedan od grobara nam priča da su, posle izvesnog vremena, zatekli neku ženu - lopova, ali da se ona pravdala da je, navodno, došla da pokojniku zapali sveću. Nisu joj poverovali, i nisu mogli da se uzdrže...

ČUVARI, VIDEO NADZOR ILI NEŠTO TREĆE
Jedna ožalošćena meštanka Miločaja priča da se cvećarska mafija preselila i na seoska groblja. Na grobu njenog bliskog rođaka, na primer, polomili su mermernu vaznu pokušavjući da iz nje izvuku skupoceno cveće od svile. Time su kradljivci napravili veliku štetu i, istovremeno, dvostruko rastužili rodbinu. I nije samo taj slučaj.
Ni radnicima na groblju nije lako. Uvređena i puna jeda rodbina često oštricu protesta upire na njih, zahtevajući njihovu veću budnost. Zaboravlja se, međutim, da se krađe najčešće dešavaju rano ujutro i predveče, kad radnicima na održavanju groblja nije radno vreme. A i da jeste, svako od njih ima drugi konkretan zadatak, koji ne podrazumeva praćenje sumnjivih osoba. A i da jeste, kada radnik priđe bliže sumnjivom, on se sagne, prekrsti se i zapali sveću. I tu je kraj i sumnji i praćenju. Drugo, groblja se prostiru na nekoliko hektara, pa je potrebno dosta vremena samo da se obiđu. Pa, gde je rešenje?
Građani predlažu da se postave čuvari groblja, pa makar ih, delimično, finansirali uz godišnju zakupninu grobnog mesta. Predlažu i postavljanje video nadzora na nekoliko mesta, što se u nekim gradovima već radi, a što ima i psihološki efekat. Građani, sa kojima smo razgovarali, saglasni su da učestvuju i u iznalaženju neke treće mogućnosti, samo da se pitanje cvećarske mafije i lopovluka na grobljima konačno reši.


KAD LOPOVI NE BIRAJU
Kradu rasadu, oluke, veš...

   • Sve je više takozvanih banalnih krađa koje policija evidentira, rasvetljava uzgredno, a lopova sudski gone oštećeni građani

   Kad je kriza, ni lopovi nisu baš probirljivi. Krade se šta se ukrasti može, a primer za to je nedavna krađa u plasteniku Miloša Blagojevića iz Konareva.
Njemu je, nedavno, po svoj prilici u jutarnjim satima, dok još i poljoprivrednici spavaju, lopov ,,prpvalio" u omanji plastenik, koji je on podigao da bi gajio rano povrće samo za svoje potrebe. Lopov je pažljivo čupao struk po struk paprike, (odneo stotinak) i još ,,pride" dvadesetak strukova paradajza. Pričinio mu je štetu od oko dve stotine dinara. Pošto su biljke bile tek u cvetu, meta lopova, dakle, nije bilo povrće, već samo rasad, koji je najverovatnije već presadio u svoj staklenik.
-Nije važno, kupiću drugi - kaže Bogojević - ali razmišljam da za lopove u plasteniku ostavim dve stotine dinara, nek za sebe kupe, samo da ja opet, po ovoj vrućini, ne moram da sadim...
Bogojević krađu nije prijavio policiji, jer mala je šteta, a i sam se pita ko bi se angažovao da ovakve lopove pronađe. Istina, policija ima nevolja sa sve više takozvanih banalnih krađa, koje se evidentiraju na prijavu oštećenog.
Iz evidencije SUP-a u ovom mesecu beležimo da je, primera radi, u kraljevačkoj Pljakinoj ulici, ukradena mešalica za beton, pošto je prethodno presečen ,,zakatančen" lanac. Krade se i ostala tehnička roba iz kuće, stanova i automobila... Pored kasetofona, CD plejera, TV aparata, mobilnih telefona, recimo, u selu Metikošima kod Kraljeva 1. maja je iz jedne kuće ukradena veš-mašina, a u Vrnjačkoj Banji koji dan kasnije, iz kuće jednog Vrnjačkog troja vrata, 12 kvadrata pločica, bojler od 80 litara.
Tako je, takođe u maju, obijena jedna pijačna tezga i odneta veća količina raznog veša, od običnih do ,,seksi" modela, a ima primera da je veš kraden i sa žica, gde se opran sušio.

KULSKA BANKA PRIHVATILA PONUDU OTP BANKE
Najuspešniji aranžman

   Na konferenciji za štampu, održanoj 18. maja, zvanično je potvrđeno prihvatanje ponude OTP banke iz Budimpešte koja se obavezala da će kupovinom minimum 67 odsto akcija Kulske banke a.d. postati većinski vlasnik.
Imajući u vidu cenu koju je OTP banka ponudila, a koja podrazumeva iznos od oko 119 miliona evra za 67 odsto akcija, odnosno 177 miliona evra za svih 100 odsto akcija, može se reći da je ovaj poslovni aranžman jedan od najuspešnijih u Vojvodini, u poslednjih 10 godina.

SRBIJA
OTP banka u Srbiji već poseduje Nišku banku NIŠ, dok je kupovina Cepter banke Beograd u završnoj fazi. Planirano je da sve tri banke, Niška, Cepter i Kulska banka, budu objedinjene u jednu banku, a da njeno sedište bude u Novom Sadu, u centrali današnje Kulske banke. Učešće ovih banaka na domaćem bankarskom tržištu trenutno je tri odsto, dok planovi za Srbiju u narednih nekoliko godina predviđaju osvajanje pet odsto tržišta.

SVET
OTP banka je najveća mađarska banka i jedna od najuspešnijih banaka u regionu Jugoistočne Evrope sa ukupnom vrednošću aktive od 20 milijardi evra, ima 954 filijala i pored Mađarske prisutna je i u Slovačkoj, Hrvatskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Srbiji, opslužujući ukupno 9,5 miliona klijenata.

U SLICI I REČI
Srušilo se stogodišnje stablo

   Prošlog petka, oko 9 časova, u Karađorđevoj ulici, preko puta Okružnog suda, palo je ogromno stogodišnje stablo, koje je već godinama predstavljalo problem od kojeg se strepelo i koje je već jednom prilikom potkresano i dovedeno u red kako bi ipak bilo sačuvano. Ovoga puta, samo od sebe, usled starosti i, kako se pokazalo, sasvim trulog korena, drvo se jednostavno nakrenulo na jednu stranu i palo na ulicu preko jednog tek postavljenog kioska i prtljažnika taksija koji je tek primio mušteriju. Kompetentni organi su odmah izašli na uviđaj, kako bi se utvrdila krivica odgovornih za ovaj događaj koji je, srećom, prošao bez žrtava. Jedinu učesnik u ovom incidentu bila je prodavačica u kiosku koja je samo nekoliko minuta posle nesreće bila u takvom šoku da za ,,Ibarske novosti” nije uspela da kaže ništa o ovom slučaju, čak ni svoje ime.

FELJTONI

REPORTAŽA IZ HRVATSKE I SLOVENIJE (2) - piše Ivan Rajović
Prenoćište u Gasilnom domu

   I tako, a i zbog svega toga, slušajući u kolima najzvaničnije i najmoćnije hrvatske radio stanice svojim prefinjenim, tananim srbijanskim sluhom, uspevam sa čistog hrvatskog da ukapiram kako ovde sve vreme, isključivo, bezuslovno,dramatično, ultimativno i kako god hoćete, poručuju svojim sunarodnicima da se svi interesi i napori podrede tome da Hrvatska već 2006. god. uđe u EU. Koliko usspevam da shvatim, a dobro mi ide, ni za gotovinu, kusur, čekove ni sitniš više ih nije briga i nema tog časnika ili nečasnika koji će ih sprečiti da ostvare svoj naum. E, tu se potpuno razlikuju od nas. Mi još uvek smatramo da nam to nije neophodno i zdušno se bavimo mladićima, čičama i drugim nacionalanim veličinama, po cenu da nas Evropa nikada ne uzme u svoje majčinsko naručje.
   Kroz prozor, negde u daljini, kao na dlanu vidimo panoramu grada za koji sa putokaza saznajemo da je Zagreb. Nemamo prilike da mu osetimo dušu, a ni on našu. Možda je tako i bolje, mada sam ja insistirao da svratimo u neku gradsku kavanu i popijemo po kavu, Frankovu, dapače. Međutim, zbog nesporazuma sa saputnicima iz Vojvodine kasnimo tri sata i moja namera postaje neostvarljiva. A tako sam želeo da vidim Zagreb, da vidim bar na kratko i uživo Hrvate i Hrvatice, a da nisu carinici. Nastavljamo dalje sve više svesni činjenice da čitava Lijepa njihova to zaista i jeste i da podseća na veliko gradilište kapitalnih objekata po najvišim evropskim standardima.To se naročito primećuje kako se približavamo Sloveniji. Jer zanimljivo je da se čak i u Hrvatskoj tehnološki i ukupni civilizacijski naporedak vidno razlikuje kada se ide ka severu, ka još jednoj i nekada zajedničkoj bratskoj republici-Sloveniji.U jednom trenutku imam osećaj da smo u sred ogromnog gradilišta gde se čitava brda oko Krapine probijaju odvojenim dvosmernim tunelima, kao da su od plastelina. Čak i tako nedovršeni ti tuneli deluju kao scenografija za naučnofantastični film, pogotovu nama koji već 15 godina nismo videli voz. Ipak, mora se priznati da mi dolazimo iz nekog sasvim drugog sveta, iz sveta u koji, osim što ga je rušio, ostatak tog prvog sveta nije uložio ni približno kao u obnavljanje Hrvatske. A tamo, sada već samo iza granične rampe-Evropa. Štaviše, jedna od šest najuspešnijih članica Evropske unije-dežela Slovenija.

RAVNODUŠNI CARINICI
Na granici sa bezbroj prelaza opet slična slika, mada smo očekivali da se slovenački carinici malo detaljnije pozabave nama, imajući u vidu reputaciju koja nas prati van granica naše domovine, oni to ne čine. Puštaju nas da prođemo kao da smo njihovi, štaviše gotovo da nam ne pridaju nikakav značaj što bi čak moglo da se protumači i kao uvreda vizuelnog i svakog drugog integriteta ličnosti, makar ona bila i srpska. Ali, to je Evropa. Ovde ljudi prelaze granice samo sa ličnom kartom, a i to tek onako, da se ispoštuje forma. Ni nalik na Mehov krš ili neki drugi granični prelaz u Srbiji, ali to zato i jeste Evropa, valjda. Prvi susret sa Slovenijom ne deluje ni malo spektakularno, bar sa te strane sa koje smo mi ušli. Naš mladi vozač Milan, koji je obišao mnogo zemalja, ali ne i ovu, i kojem sam tokom vožnje pričao o svojim utiscima o ovoj uređenoj državi lepih i širokih puteva kakvu je pamtim već pune tri decenije, mršti se na prizore oko Ptuja i drugih pograničnih mesta. Kaže kako tu ni za šta na svetu ne bi živeo. Ne bih ni ja. Ovaj deo u velikoj meri podseća na Sloveniju kakva je bila pre nego što je postala ovo što jeste, muzej na otvorenom na neki način gde se, bar na prvi pogled ne živi po modernim principima. Ali, da se zaključiti da nema ni konjušara, ni bečkih, a ni bilo kojih drugih, a kako više odmičemo ka Mariboru tako se i dah modernog sveta oseća u vazduhu, ali i miris laškog piva, ili mi se to samo čini.

MESINGANA PLOČA
U Maribor ulazimo na kratko i to na samu periferiju grada, a onda putujemo ka mestu gde nam je obezbeđen smeštaj. Prateći naše vodiče stižemo do neobične građevine smeštene u živopisnom ambijentu, na uzvišenju, samo nekoliko kilometara daleko od grada. Kažu da je to vatrogasni, Slovenci ga zovu gasilni dom. A ovaj je, kako smo odmah saznali, jedinstven po tome što predstavlja spomenik novije slovenačke istorije. Baš tu, o čemu svedoči i veliki kamen sa mesinganom pločom i tekstom, tačno pre 15 godina odigrali su se ključni događaju koji su nešto kasnije doveli do slovenačke samostalnosti. Zanimljivio je to da je direktor ovog istorijskog mesta naš čovek Slobodan Stojanović. Ipak, mada malo zbunjeni, odlučujemo da o samom događaju i onome što piše na tabli ne govorimo previše, bar ne sa našeg stanovišta budući da to, verovatno ne bi bilo baš naročito pozitivno pa bi naš boravak ovde već od samog početka mogao da bude opterećen nacionalističkim ili nekim drugim konfrontirajućim prizvukom, a to nam, a ni njima, nije cilj. I pored toga, kako nam saopštava naš domaćin u gasilnom domu, koliko sutra obeležava se petnaestogodišnjica ove svojevrsne slovenačke revolucije i baš tu se očekuje da dođe lično predsednik Drnovšek sa svojom svitom, ali i predstavnici italijanske i nekih drugih vojski. Spoj mnogih čudnih okolnosti koje je teško protumačiti, a još teže shvatiti kao puku slučajnost. Još ne znamo da li su predvideli i naše pojavljivanje na mitingu ili prigodnoj svečanosti povodom jubileja, mada me ništa ne bi iznenadilo, i dok se to ne reši prihvatamo poziv domaćina i odlazimo u restoran na otvorenom da se po prvi put okrepimo brendiranim slovenačkim Laškim pivom. U međuvremenu stižu još dvojica učesnika u najavljenim programima, Nebojša Kuzmanović, načelnik službe društvenih delatnosti iz Bačke Palanke, i poznati pesnik Blagoje Baković rođen u Vrbasu, a već dugogodišnji žitelj Vrbasa. To i ne bi bilo toliko bitno u ovom trenutku da se posle našeg dogovora o izbegavanju bilo kakvih komentaraa koji bi mogli da raspale nacionalne strasti Baković nije pojavio sa u tom trenutku u Crnoj Gori vrlo aktuelnom kravatom na kojoj je pisalo NE!, ali i sa kapama i ostalim propagandnim materijalom pripremljenim za referendum u tada još našoj zajedničkoj državi. U prvom trenutku mislim da je to samo gest koji bi trebalo da u prvom trenutku ostavi šaljiv utisak na naše domaćine, ali iz raazgovora mada kroz šalu shtvatam da je čovek ozbiljno rešio da u otcepljenu Sloveniju unese bar deo mitingaške referendumske euforije i jasno i glasno pokaže Slovencima, a i našim ljudima tamo, da je jedan od onih koji su za zajedničku državu. Znajući koliko to Slovence zanima pokušavam još jednom da ga odvratim od unošenja politike u međunarodne susrete na najvišem kulturnom nivou, ali bez uspeha. Onda pribegavam novoj varijanti odvraćanja od nošenja unionističke kravate po Mariboru ubeđujući Blagoja da i pored najbolje volje Slovenci verovatno ne kapiraju čemu služi njegov tamnoplavi ukrasni detalj sa neobičnim slovima, a pogotovu šta ona znače. On ne veruje i zato na licu mesta isprobavamo značenje onog NE! i najpribližniji odgovor koji smo dobili je Hidro elektrana. To je zato što Slovenci govore hrvatskim, a ne srpskim jezikom, a ova istorijska poruka je napisana na čistom crnogorskom sa cetinjskim akcentom i to sa sve uskličnikom. Eto, otuda ta i tolika zabuna. No, Blagoje ne odustaje od borbe za zajedničku državu, a ja prestrajem da ga odvraćam od uzaludnosti tog posla među Slovencima, bar za to veče. Smeštaju nas po dvojicu u sobe u kojima verovatno spavaju vatrogasci, tamo zvani gasilci i samo koleginica Marina Miljković Dabić dobija apartman sa sve kupatilom i ostalim pogodnostima. U našim sobama nema ničega, osim nužnog nameštaja, a nema ni vatrogasaca. Zapravo, smeštaj je sasvim solidan i niko se ne žali, tim pre što, kako sam već rekao, čitav objekat sa okolinom odiše istorijskim značajem. Posle kraćih priprema, izlazimo i krećemo na večeru predvođeni našim domaćinom i počasnim konzulom Kraljeva u Mariboru Radetom Bakračevićem. Kako nam je objašnjeno večera je zakazana u elitnom restoranu kod Janeza. Neverovatno, ali sve u Sloveniji mora biti kod Janeza, ponekad bi se dalo zaključiti da se sve što je muško u ovoj zemlji zove Janez. A to i nije tako daleko od istine jer nam gazda lokala izlazi u susret i prilikom upoznavanja izgovara svoje ime. Janez, naravno, zaključujem sa ushićenjem koje je teško objasniti, nema pojma zbog čega.

NASILJE U PORODICI (2) - piše Dalibor Dimitrijević
Mali broj procesa pred sudovima

   • ,,Nasilje u porodici je najrasprostranjeniji oblik nasilja nad ženama u svetu, i s obzirom na različite vidove ispoljavanja (fizičko, psihičko, seksualno, ekonomsko), povređuje ili ugrožava osnovna ljudska prava i slobode: pravo na život i zdravlje, pravo na polnu i seksualnu slobodu, pravo na privatnost, psihičku i ekonomsku sigurnost. Zvanične statistike u većini zemalja ne pružaju podatke o stvarnoj rasprostranjenosti nasilja koje se ispoljava nad ženama. Ali, zahvaljujući interesovanju i istraživanjima naučnica feministkinja i aktivističkim radom ženskih grupa, došlo se do saznanja da je viktimizacija žena u današnje vreme veoma rasprostranjena'', kaže se u uvodu dokumenta ,,Podaci o nasilju nad ženama - studije i istraživanja", koji je pripremio Anti-trafiking centar iz Beograda

   U Kraljevu je 2005. godine Opštinskom javnom tužilaštvu podneta 41 krivična prijava zbog nasilja u porodici. Od njih je pred sudovima procesuiran manji broj, a osuđujućom presudom se završilo svega par slučajeva. Jedno su zvanične brojke, i one su u velikoj nesrazmeri sa ,,crnim brojkama", te svakako zvanični podaci ne korespondiraju sa realnim stanjem stvari.
   Na pitanje ko se smatra članom porodice, odgovor daje Porodični zakon u čl. 197, koji određuje širok krug lica koji mogu tražiti građansko pravnu zaštitu od nasilja u porodici: supružnici ili bivši supržnici, deca, roditelji i ostali krvni srodnici, lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, lica koja vezuje hraniteljstvo, koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu, vanbračni ili bivši vanbračni partneri, lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu. Određuje i šta se smatra nasiljem u porodici: nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede; izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu; prisiljavanje na seksualni odnos; navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem; ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima; vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.
   Protiv nasilnika se mogu i odrediti mere zaštite koje mogu biti: izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti; zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice; zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice; mere mogu trajati godinu dana uz mogućnost njihovog produženja dok traju razlozi koji su doveli do njihovog određivanja.
   Osnovni korak na širem društvenom planu, kada je u pitanju problem nasilja u porodici, učinjen je. Ono sto sledi je razbijanje stereotipa, edukacija građana, kao i uža specijalizacija na tom polju organa gonjenja (policije i tužilaštva), kao i sudova i centara za socijalni rad, sve u cilju postizanja spremnosti da se obračunamo sa ovim problemom.
(nastaviće se)

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ARČIBALD RAJS U KRALJEVU - piše Ivan Rajović
Dajte šansu poštenju i vrlinama

   • Priča je svedočanstvo Arčibalda Rajsa o jednom vremenu. Ona je u toj meri lična što se Arčibald Rajs našao u jednoj maloj razdaljini između svoje životne sreće i svoje najveće nesreće. Sreća se ogleda u tome što je u toku Prvog svetskog rata, kako kaže, prepoznao jedan ceo narod i prisvojio ga, opredelio se da živi u Srbiji. I velika nesreća što je postao svedok velikih neprilika u kojima se srpski narod našao deset godina posle rata

   - Pošlo nam je za rukom da dobar deo toga uradimo i privedemo kraju predstavu koja se zove ,,Čujte, Srbi, čuvajte se sebe", po autentičnom naslovu knjige koju je napisao Arčibald Rajs 1928. godine - rekao je Duško Anđić, dramaturg, na konferenciji za novinare koja je povodom gostovanja Teatra ,,Ogledalo” organizovana u Kraljevačkom pozorištu.
- Delo je napisano na francuskom jeziku, sa amanetom da se ne prevodi pre njegove smrti. Rajs je umro za dva meseca i ostalo je na tadašnjoj vladi Srbije odnosno Jugoslavije da tu knjigu obelodani i da je narod pročita. Ali, to se dogodilo tek 65 godina kasnije, kada je prvi put prevedena. Zanimljivo je da je prošlo toliko godina na ovim našim prostorima, da se promenila 51 vlada, a da nijedna nije našla za shodno da tu knjigu prevede. To je bio dobar i intrigantan razlog da se mi pozabavimo tim poslom i da je pokažemo javnosti. Ono što je nas, pre svega, zanimalo jeste to što ona pruža da se napravi dramatizacija teksta, jedan policijsko-socijalni izveštaj. Ali, nije pisana kao pozorišno štivo, pa nas je interesovalo do koje mere pozorište može da uđe u tako živu, zanimljivu materiju, koja nas se tiče i dan-danas. Čini se da nam je to pošlo za rukom i da smo ostvarili taj uslovni intervju, taj tok šou, koji radi mlada novinarka iz našeg vremena i naše svakodnevice sa čovekom koji je već odavno mrtav i koji je iz prošlog veka. Ta spona je proradila, gledaoci osećaju da se ne radi samo o Rajsovom vremenu, da se radi i o našem vremenu, pa je to bio razlog više da predstavu pokažemo - rekao je Anđić.

NIŠTA SE NIJE PROMENILO U SRBIJI
Draginja Mileusnić, kojoj je na početku bilo neverovatno da razgovara sa čovekom koji više nije živ, ali da razgovara iz pozicije današnjeg vremena i da se prema njemu odnosi kao da je čovek prisutan tog trena i da zapravo nikada nije umro, o svojoj ulozi je rekla:
- Drago mi je što sam došla u Kraljevo, budući da sam odavde i da je moj početak vezan za ovu scenu. Ovo je bilo interesantno, jer je bilo nešto sasvim novo što sam imala prilike da radim u svojoj kratkoj karijeri, a to je spoj pozorišta i televizije, jer publika može da prati predstavu na dva medija, direktno na sceni i iza nas u toku predstave. To je spoj dva vremena i Duško je tu svoju ideju ambiciozno sproveo do kraja. To je priča koja se vrti u krug, koja pokazuje da se ništa nije promenilo od tada do danas, i zato priča i funkcioniše u nemogućim okolnostima.

IZMEĐU ŽIVOTNE SREĆE I NAJVEĆE NESREĆE
Ljubivoje Tadić, tumač glavne uloge, naglasio je kako posle šest godina pozorište ,,Ogledalo" nastupa u svojoj novoj fazi takođe sa tekstom za koji se može reći da pripada angažovanom teatru, koji nije prvenstveno dramski, ali u kome su hteli da nađu dramske osnove i, naravno, vezu sa današnjim vremenom.
- Priča je svedočanstvo Arčibalda Rajsa o jednom vremenu. Ona je u toj meri lična što se Arčibald Rajs našao u jednoj maloj razdaljini između svoje životne sreće i svoje najveće nesreće. Sreća se ogleda u tome što je u toku Prvog svetskog rata, kako kaže, prepoznao jedan ceo narod i prisvojio ga. Opredelio se da živi u Srbiji i Prvi svetski rat provede sa srpskom vojskom, da posle ostane u Srbiji iz ljubavi prema srpskom narodu. I drugo, velika nesreća, pošto je postao svedok velikih neprilika u kojima se srpski narod našao deset godina posle rata kada je i napisao svoju ispovest koja će postati njegov testament ,,Čujte, Srbi, čuvajte se sebe". On govori o ljubavi, o vrlinama i manama srpskog čoveka koje je on upoznao i kaže nešto što je veoma bitno i za nas danas, nudi jedno rešenje koje se može nazvati uopštenim, rešenjem koje nije rešenje, a to je da je istina rešenje i da se ne sme skrivati, kad-tad će izaći na videlo, a vreme njenog pomračenja mnogi koriste za mutne radnje koje donose sve veće zlo. Ako uzmemo u obzir da je tekst pisan 1928. i šta se sve događalo u poslednjih 80 godina, dajemo Rajsu duboko za pravo. Pogotovu kad on u tom skrivanju istine poseže za svojim prijateljstvom sa srpskim narodom i kaže ,,pravi prijatelj nije onaj koji vam laska, već onaj koji vam kaže celu istinu". Dolazimo do mnogih njegovih teza koje su veoma slične sadašnjem vremenu, što je bio jedan od motiva da se prihvatimo ovog teksta koji je veoma težak, koji je Duško uobličio u jednu veoma uspešnu predstavu. Druga tema je Rajsova poslednja ispovest, gde on zagovara jednu vrstu potreba za Srbe, a to je ,,dajte šansu poštenju i svojim vrlinama, dajte šansu za jedan stvarni novi početak". Taj stvarni početak koji Rajs zagovara mi nismo imali i za njega nismo bili spremni tokom svih ovih 70-80 godina, zato nam se i događa ovo što nam se događa. Poruka sa kojom želimo da publika izađe sa naše predstave jeste pre svega poruka ohrabrenja i nade. Ohrabrenja da postoji čovek koji je svoj život posvetio srpskom narodu. Neki periodi u našoj istoriji su bili slični, da su prolazili, da su dolazili novi, da možda stvarno te nade ima.
Ono što je gorka činjenica je da se Rajs tek poslednjih 12 godina čita i u Srbiji, a neka njegova velika dela su nepoznata srpskom narodu. Srbi su spremni da prave mit od onih koji za to nemaju nikakvih zasluga. S druge strane, Rajsa su procenili i stavili na ono mesto koje on zaista zaslužuje. Ovo je prva predstava koja se pravi, a da je posvećena Arčibaldu Rajsu. Bilo je ljudi i iz kulture i umetnosti koji su bili protiv ove knjige - rekao je Tadić na kraju.


U ČAČANSKOM DOMU KULTURE
Autorsko veče Ivana Rajovića

   U sklopu književnog i dramskog programa Doma kulture u Čačku 6. juna (utorak) u 19.30 časova biće održano autorsko veče književnika i novinara Ivana Rajovića. U okviru programa, pored predstavljanja pesničkog dela i najnovije Rajovićeve knjige ,,Zabeleške iz bezumlja", biće odigrana i predstava ,,Kraljevski čabare", rađena po Rajovićevom tekstu, a u kojoj učestvuje gotovo čitav ansambl Kraljevačkog pozorišta. U pitanju je, kako stoji u najavi, satirični pogled na aktuelna dešavanja u Srbiji, protkan pesmom i igrom.
Ovo multimedijalno književno veče, kako kažu organizatori, organizovano je po zamisli urednice književnih programa Doma kulture Milkice Miletić. Ima za cilj da ,,pobegne" od sličnih stereotipnih dešavanja koja su odavno izgubila svoju publiku i smisao u novim društveno-političkim okolnostima, ali i da ponovo uspostavi dobrim delom pokidane kulturne veze između Čačka i Kraljeva. Slični programi su već organizovani u čačanskom Domu kulture, gde su u multimedijalnim odnosima korišćeni muzički, filmski, pesnički i drugi sadržaji. Ovo je prvi put da je program ispunjen pesničkim i književnim tekstovima, ali i čitavom predstavom, koja će biti odigrana pred čačanskom publikom.
Rajović je do sada objavio sedam pesničkih knjiga, dve knjige za decu, tri knjige dokumentarističke proze i bezbroj novinskih tekstova u lokalnim i dnevnim novinama i domaćim i stranim časopisima, a autor je i dva dramska teksta po kojima su urađene predstave u izvođenju Kraljevačkog pozorišta i teatra ,,Sunce" iz Kraljeva. Dobitnik je nagrade ,,Stražilovo”, za najbolju pesničku knjigu i niza priznanja za novinarski i književni rad.



JEDNOGLASNA ODLUKA ŽIRIJA
Hrisovulja Zlati Kocić

   Žiri za dodelu Žičke hrisovulje, u sastavu Dejan Aleksić, Miloš Milišić, Živorad Nedeljković, Goran Petrović i Dragan Hamović (predsednik), na sednici održanoj na Spasovdan, 1. juna 2006. godine u Kraljevu, jednoglasno je doneo odluku da dobitnica Žičke hrisovulje za 2006. godinu bude pesnikinja Zlata Kocić ,,za modernu liriku koju prožima glas iskoni".
Zlata Kocić, kako se, pored ostalog, kaže u obrazloženju, bez sumnje pripada redu pesnika čije delo zaslužuje velike i ugledne nagrade, kao što je Žička Hrisovulja. One je, istina, nisu mimoilazile, ali će njen pesnički opus, svakako, tek biti vrednovan.
Čuveni srpski pesnik Miodrag Pavlović kaže da pesnički dar Zlate Kocić prirodno ukršta elemente mitskog i narodnog stvaralaštva s tradicionalnim i avangardnim, izlivajući se u nove moderne oblike.
,,Uprkos čestom i suverenom smenjivanju ritmova", kaže Pavlović, ,,kao i neumornom razgrtanju zvučnih jezičkih kodova, ovaj pesnički glas ostaje prepoznatljiv pre svega kao zgusnut, a pitak poetski govor, uzletan i bogat smislom".
Zlata Kocić je rođena 1950. godine u okolini Svrljiga. Gimnaziju je završila u Knjaževcu, a Filološki fakultet u Beogradu. Desetak godina je radila kao professor Druge beogradske gimnazije, a nakon toga prelazi u poznato beogradsko izdavačko preduzeće ,,Nolit", gde i danas radi, kao urednik. Živi u Beogradu u troč-lanoj pesničkoj porodici.
Zlata Kocić je do sada objavila knjige pesama: Klopka za senku, Oro oko grotla, Rebro, Gnezdo i kupola, Polog, Vazdušne freske, Lazareve lestve. Autor je tri dramska poetska dela: Prokletije, Rub, Dobro jutro, vodo i knjige Rtanjska svetala (o poeziji Miodraga Pavlovića).
Prevodila je ruske pesnike: Ljermontova, Njekrasova, Bunjina, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Brodskog, Voznesenjskog, Buriča i druge. Dobitnica je nagrada: Đura Daničić, Jovan Maksimović, Fedor, Nolit, Rade Drainac i Gordana Todorović.



REPUBLIČKO TAKMIČENJE ELEKTROTEHNIČKIH ŠKOLA SRBIJE
Kraljevčani treći

   Učenici kraljevačke ESTŠ ,,Nikola Tesla" osvojili su treće mesto na ovogodišnjem Republičkom takmičenju elektrotehničkih škola Srbije. Pojedinačno, najbolje rezultate ostvarili su Mihajlo Božović, koji je iz elektronike I i II osvojio drugo mesto, zatim Stefan Andrić, kome je pripalo treće mesto iz osnova elektrotehnike I i Miloš Stojnić, koji je osvojio peto mesto iz osnova elektrotehnike II. U ukupnom plasmanu prvo mesto je pripalo Elektrotehničkoj školi ,,Nikola Tesla" iz Beograda, a drugo Elektrotehničkoj školi ,,Mihajlo Pupin" iz Novog Sada.
   Domaćin ovogodišnjeg takmičenja bila je ESTŠ ,,Nikola Tesla" iz Kraljeva. Učestvovalo je više od dve stotine učenika iz 35 škola.



SMOTRA DEČJEG NARODNOG STVARALAŠTVA SRBIJE
Mladost zadojena tradicijom

   Na ovogodišnjoj smotri dečjeg narodnog stvaralaštva Srbije u Ratini učestvovalo je oko 800 dece. Učesnike je primio dr Miloš Babić, nakon čega su razdragani mališani na centralnom kraljevačkom trgu odigrali zajedničko „šareno kolo”.



DEČJI MAJSKI LIKOVNI SALON
Crteži posvećeni jubileju Žiče

   Na ovogodišnjem Salonu izloženo je 183 rada iz 13 osnovnih škola. Nagradu Salona ,,Milorad Mihajlović" petočlani žiri dodelio je Andriji Krcunoviću iz OŠ ,,Četvrti kraljevački bataljon" za pastel ,,Žički zvonik". Još sedam ravnopravnih nagrada poneli su Vukašin Đorđević, Ivana Đorđević, Anja Veselinović, Anđa Petrović i Ivana Rumenić, učenici OŠ ,,Četvrti kraljevački bataljon", kao i Đorđe Marinković iz OŠ ,,Svetozar Marković" i Nikola Jauković iz OŠ ,,Sveti Sava". Za najbolji izbor radova žiri je nagradio Tatjanu Pljakić, nastavnika OŠ ,,Četvrti kraljevački bataljon". Izložba je postavljena u galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu i biće otvorena do 20. juna.