Aukcija do kraja godine?
Gradske teme
Politika
Reagovanja na intervju dr Ljubiše Jovaševića
Elektronske lične karte
Penzioneri
Briga za zdravlje građana
Turizam
Feljtoni
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, tenis

OBJAVLJEN PROSPEKT ZA PRIVATIZACIJU JP „IBARSKE NOVOSTI“
Aukcija do kraja godine?

   U dnevnom listu „Politika“ 2. juna objavljen je prospekt Javnog preduzeća za informisanje „Ibarske novosti“ u Kraljevu kojom je pokrenuta inicijativa za privatizaciju ovog preduzeća radi prikupljanja podataka o broju potencijalnih kupaca. Pisma o zainteresovanosti potencijalnih kupaca JP „Ibarske novosti“ potencijalni kupci treba da dostave Agenciji za privatizaciju ili ovom preduzeću u roku od sedam dana i taj rok ističe na dan izlaženja ovog broja našeg lista.
   Prospekt sadrži opšte podatke o preduzeću i njegovoj imovini i pokazatelje iz poslednjih izveštaja o poslovanju. Prema objavljenim podacima, pretežna delatnost preduzeća su radio i televizijske usluge, a pored njih osnovne delatnosti su i izdavanje novina, usluge reklame i propagande, izdavanje knjiga, brošura i muzičkih knjiga. Preduzeće ima 110 zaposlenih radnika, od kojih 25 sa visokom školskom spremom. Raspolaže i sa zemljištem poljoprivrednog karaktera u površini od 3.810 kvadratnih metara i sa dva građevinska objekta sa garažom i prostorijom za smeštaj agregata u ukupnoj površini od 148 „kvadrata“. Kao godina osnivanja Javnog preduzeća naznačena je 1991. jer od tog trenutka se steklo status Javnog preduzeća (iako je list „Ibarske novosti“ osnovan daleke 1947. godine, a pod današnjim imenom posluje od 1953. godine).
   Prema objavljenim podacima, ukupna vrednost imovine 31. decemra 2005. godine iznosila jer 260.187 evra, od toga stalne 193.474, a obrtne 66.713 evra. Ukupne obaveze preduzeća iznosile su 187.099 evra, od toga kratkoročne 176.573, a dugoročne 10.526 evra.
   Naveden je i spisak najznačajnije opreme i „proizvodnih linija“. Tako preduzeće raspolaže sa osam radijskih i TV prijemnika, jedanaest kamera marke „SONY“, 29 računara „PENTIUM 4“, tri putnička vozila marke „FIAT DOBLO ZASTAVA“ i osam mikseta „PANASONIC“.
   Javno preduzeće „Ibarske novosti“ završilo je sa poslovnu 2005. godinu prihodima od 782.853 evra i rashodima od 768.234 evra i pozitivnom finansijskom razlikom (dobit) u iznosu od od oko 14.500 evra.
   Na osnovu propisane procedure, posle objavljivanja prospekta u medijima i roka od sedam dana za potencijalne kupce da dostave pisma o zainteresovanosti za kupovinu 70 odsto društvenog kapitala JP „Ibarske novosti“ Agencija za privatizaciju donosi odluku o metodu prodaje i o tome obaveštava preduzeće u roku od pet dana od isteka roka za prikupljanje pisama o zaintersovanosti. Zbog karakteristika lokalnih medija izvesno je da će Agencija kao metod za privatizaciju odrediti aukciju. JP „Ibarske novosti“ zatim je u obavezi da u roku od četiri meseca uradi program privatizacije koji dostavlja Agenciji. Pošto verifikuje program, Agencija utvrđuje vrednost kapitala koji se prodaje, početnu cenu i visinu investicija. Na osnovu toga Agencija raspisuje javni poziv za aukciju. To su rokovi za dopstavljanje dokumentacije i donošenje odgovarajućih odluka, a kada će biti zakazana aukcija zavisi od Agencije za privatizaciju. Prema procenama nadležnih, u najboljem slučaju proces privatizacije „Ibarskih novosti“ može da bude okončan za oko četiri meseca, ali je realnije očekivati da on neće biti okončan pre kraja ove godine. Inače, po zakonu, krajnji rok za privatizaciju lokalnih elektronskih informativnih medija je do kraja 2007. godine.

GRADSKE TEME

POSLE ,,SASTANKA DOBRIH NAMERA” U KABINETU PREDSEDNIKA OPŠTINE - piše Rajko Sarić
Niža cena zakupa za bašte

   Ako odbornici Skupštine opštine budu prihvatili predlog Opštinskog veća o korekciji cene zakupa letnjih bašti, vlasnici će kvadratni metar zauzeća javne površine plaćati petnaest umesto dosadašnjih dvadeset dinara.
Do ovakvog rezultata došlo se posle sastanka predsednika opštine dr Miloša Babića i vlasnika ugostiteljskih objekata koji svake godine postavljaju letnje bašte. Ugostitelji su izrazili nezadovoljstvo namerom lokalne samouprave da poveća sadašnju cenu zakupa za letnje bašte, koja bi, da je usvojena, bila odmah iza cene koja važi u Beogradu.
- Neprimereno je da u Kraljevu kvadratni metar letnje bašte košta gotovo kao u Beogradu. Svi znamo kakav je standard građana u glavnom gradu, a kakav je ovde, kako posluju tamošnji ugostiteljski objekti, a kako ovi ovde. Zato smo smatrali da cena zakupa ne može biti povećana, već, naprotiv, smanjena - smatra jedan od vlasnika letnje bašte u centralnoj gradskoj ulici ukazujući na problem sa višednevnim padavinama i hladnim danima kada u baštama nema gostiju.
Lokalna samouprava učinila je prvi u nizu koraka kojim se izlazi u susret zahtevu ugostitelja, pa treba očekivati da i ugostitelji učine gest dobre volje i izmire dug po osnovu zakupa letnjih bašti koji je, za dve godine, dostigao 3,5 miliona dinara. U nadležnih inspekcijskih službi je da se naplata potraživanja po ovom osnovu, izvrši prinudnim putem. U inspekciji ukazuju i na činjenicu da pojedini vlasnici letnjih bašti zauzimaju veće javne površine od onih koje su tražili i za koje su obavezni da plate.

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA
Priznanja uspešnim privrednicima


   Promocija Monografije ,,Put ka vrhu" medijske kuće ,,Media-invent" iz Novog Sada održana je preksinoć u Regionalnoj privrednoj komori Kraljevo. Ovom prilikom uručena su i priznanja ,,kapetan Miša Anastasijević" koja se tradicionalno dodeljuju pojedincima i kolektivima za njihov doprinos razvoju i afirmaciji preduzetništva.

   Priznanja su dobila preduzeća Valve Profil, Pošta, Autotransport i Čugo i sinovi, kao i preduzetnici Radojko Janjić, Dragoslav Duškić i Miroslav Tlačinac.

POČASNI KONZUL RADE BAKRAČEVIĆ POSETIO GRADONAČELNIKA KRALJEVA - piše Ivan Rajović
Kraljevački umetnici i privrednici u Mariboru

   • od 14. septembra u Mariboru će biti organizovani "Kraljevački dani", kada će Kraljevčani pokazati Mariborčanima deo svoje kulturne baštine

   Na poziv gradonačelnika Kraljeva dr Miloša Babića u Kraljevo je stigao Rade Bakračević, počasni konzul. U pratnji Rada Bakračevića bio je i Saša Pauković, urednik verskog programa RTV Slovenija.
   Razlog posete je saradnja i još čvršće povezivanje žitelja Kraljeva i Maribora, jer kao što je poznato Kraljevo i Maribor su od 2000 godine ponovo partnerski gradovi.
   Gradonačelnik dr Miloš Babić izjavio je da je za potpunu saradnju sa građanima partnerskog grada Maribora, da će se truditi da ta saradnja bude na još čvršćim osnovama i da će još raditi na tome da poveže kraljevačku i mariborsku privredu. Dr Babić je zamolio počasnog konzula Bakračevića da prenese tople pozdrave gradonačelniku Maribora Borisu Soviču, napominjući da bi želeo da se sa njim što pre sastane da bi mogli da prošire i utvrde saradnju. Takođe je dr Babić pozdravio i sve žitelje Maribora sa kojima Kraljevčane vežu mnoge prijateljske veze još iz drugog svetskog rata, kada su Kraljevčani pružili ruku prijateljstva i od tada su Mariborčani uvek dobrodošli u Kraljevu.
   Konzul Bakračević je obavestio gradonačelnika o pripremama koje se vrše u Mariboru oko organizacije "Kraljevačkih dana", koji će se održati u Mariboru od 14. septembra ove godine, kada će Kraljevčani pokazati Mariborčanima deo svoje kulturne baštine. Na "Kraljevačkim danima" predstaviće se i privrednici Kraljeva.

PREDSTAVNICI USTANOVA I ORGANIZACIJA „JOVO KURSULA“ POSETILI KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Potpisan sporazum o savezu

   Pored Društva za negovanje tradicija srpskog naroda „Jovo Kursula“ i istoimene osnovne škole u Kraljevu, prema dodašnjim saznanjima, u Srbiji postoje najmanje još 15-tak ustanova, udruženja i organizacije pod istim imenom. Krajem prošle sedmice Kraljevo su posetili rukovodstva i članovi jednog broja tih ustanova i organizacija i na inicijativu kraljevačkog Društva „Jovo Kursula“ potpisali sporazum o savezu i međusobnoj saradnji. Izabran je i Upravni odbor novoosnovanog saveza , a za predsednika Milijan Živković iz Kraljeva.
Gosti kraljevačkog društva bili su predstavnici društava i organizacija „Jovo Kursula“ iz Varvarina, Čačka i drugih opština i mesnih zajednica. Tom prilikom, u pratnji domaćina, posetili su manastir Žiču koja ove godine slavi osam vekova postojanja, kasarnu „Jovo Kursula“ u Jarčujku gde su položili cveće na spomenik izginulima u ratovima od 1991-1999. godine i spomenik topu na Ružića brdu. Takođe su posetili grob velikog srpskog junaka Jova Kursule u Cvetkama i na njegov spomenik položili cveće, kao i na spomenik srpskim ratnicima na centralnom gradskom trgu u Kraljevu.
Tokom susreta razgovarano je i o organizovanju budućih zajedničkih akcija čiji je cilj negovanje istorijskih tradicija srpskog naroda.

LAZAC - piše Rajko Sarić
Startovala hladnjača

   U utorak su u Lascu završeni radovi na rekonstrukciji objekta za skladištenje i čuvanje voća. Nosilac projekta je Zemljoradnička zadruga ,,Lazac”, a u okviru ekonomskog programa ,,Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju” (CRDA) donacijom Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i sredstvima zadruge ,,Lazac”.
   Inicijativu za realizaciju ovog, za Lazac, značajnog projekta pokrenuli su sami meštani organizovani u Savet građana koji okuplja meštane oko Zapadne Morave. Projekat je, takođe, dobio punu podršku lokalne vlasti.
   - Najveći problem voćara ovog kraja bio je kako sačuvati svežinu voća dok ne stigne do otkupnih centara ili trgovina. Izgradnjom ovog objekta otklonjen je problem skladištenja do završetka berbe i stvoreni su uslovi za unapređenje ekonomije u Lascu i okolini - kaže Željko Kovinić, član Saveta građana.
   Dobavljač rashladne opreme je firma ,,Nopeh” iz Beograda, a ukupna vrednost objekta je oko 1,3 miliona dinara, od kojih je američki partner obezbedio nešto više od milion dinara.

POČELI RADOVI NA IZGRADNJI PUTA PEROVAC - GOKČANICA - piše Slobodan Rajić
Asfalt zaustavlja iseljavanje

   • Radovi na asfaltiranju puta u dužini od pet kilometara koštaće oko 80 miliona dinara • Izvođač preduzeće „Putevi“ iz Užica • Predsednik opštine dr Miloš Babić obećao završetak radova do Preobraženja

   Prošle sedmice počeli su završni, pripremni radovi za asfaltiranje puta Perovac - Gokčanica. Izvođač radova je preduzeće „Putevi“ iz Užica, a vrednost investicije osamdeset miliona dinara.
   Predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić posetio je krajem prošle nedelje Gokčanicu i obećao da će radovi biti završeni do Preobraženja (19. avgust).
Neasfaltirani put u dužini od pet kilometara bio je jedan od razloga što je od 1949. godine do sada veliki broj meštana napustio ovo prelepo planinsko selo, odlazeći najpre prema Ušću, a zatrim dalje prema Kraljevu... Ovdašlji žitelji ističu da su do sada mnogi obećavali ali nisu ispunjavali obećanje da će da asfaltiraju put. Samo u proteklih 15 godina, zbog nerešenih ovih i drugih osnovnih komunalnih i životnih problema, oko 150 porodica se iselilo iz Gokčanice, a u selu je ostalo da živi oko 260 domaćinstava. Zbog malog broja dece preti i opasnost da bude zatvorena škola, ali i neki drugi komunalni objekti.
   Gokčaničani su zato više nego zadovoljni što je nova opštinskea vlast u Kraljevu, uz pomoć Republike, konačno počela da realizuje dato obećanje i da i ovo selo najzad dobije asfaltom „izlaz u svet“ koji za njih život znači. To će doprineti, kako kažu, da se zaustavi dalja migracija ovdašnjeg seoskog stanovništva prema gradu i gašenje seoskih domaćinstava, ali i rešavanju privrednih (poljoprivreda), zdravstvenih, prosvetnih, PTT i drugih problema.
- Mi samo ispunjavamo ono što smo obećali ovom narodu ovde - da ćemo ih približiti nama i nas njima - rekao je dr Miloš Babić prilikom obilaska radova na trasi puta.
   Preostali meštani Gokčanice i okolnih sela tvrde da u ovom kraju može lepo da se živi i da će im novi asfaltni put pomoći brži razvoj u svakom pogledu, da ljudi njime više dolaze, a manje odlaze iz sela.

POLITIKA

KONFERENCIJA ZA NOVINARE POVERENIŠTVA DS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Zahtev za smenu ministra policije

   • Ministar Dragan Jočić je najodgovorniji za urušavanje bezbednosnog sistema - ocenjeno na pres konferenciji • Demokratska stranka će konstruktivno učestvovati u donošenju novog Ustava, a najbrži put je ustavotvorna skupština • Za razliku od Vlade Zorana Đinđića, aktuelna Vlada nije u stanju da efikasno rešava socijalne probleme građana i to je uzrok apatije i izborne apstinensije • DS ima strategiju i kadrove za rešavanje svih životnih problema građana

   Povereništvo Demokratske stranke u Kraljevu, na konferenciji za novinare, održanoj u utorak, zatražilo je ostavku ili hitnu smenu Dragana Jočića, ministra unutrašnjih poslova Srbije, zbog njegove odgovornosti za ubistvo svedoka saradnika u sudskom procesu ubicama premijera Zorana Đinđića i još jednog člana Zemunskog klana, ali i ukupnu neefikasnost u borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji.
- Smatramo da je Dragan Jočić od početka svog mandata uradio samo ono najgore tako što je sve funkcionere policije koji su učestvovali u akciji „Sablja“ i koji su profesionalno radili svoj posao smenio i na taj način urušio bezbednosni sistem Srbije koji je i tada bio nedovoljno jak - istakao je Ivan Jovanović, poverenik DS u Kraljevu i podsetio je da je ova stranka pre više od godinu dana pokrenula inicijativu za raspravu o poverenju aktuelnom ministru policije.
Jovanović je dodao i da su poslanici DS učestvovali u raspravi na sednici Skupštine Srbije početkom ove sedmice o prenosu nadležnosti SCG, ali da i ubuduće neće prisustvovati sednicama Skupštine jer je ona „nelegitimna jer ima sedam mandata koji nisu legitimni, zbog čega DS i dalje traži vanredne parlamentarne izbore“. On je takođe inaglasio da premijer Vojislav Koštunica nije ispunio tri obećanja sa početka svog mandata: ulazak u Evropsku uniju, donošenje novog Ustava i opstanak Državne zajednice, ali da, kako se vidi, „nijedno od tih obećanja neće ni ispuniti, pre svega zbog neodlučnosti da se bavi stvarnim problemima, već samo golim opstankom na vlasti“.
Na pres konferenciji je istaknuto i da će DS kao državotvorna stranka „na najkonstruktivniji način učestvovati u donošenju novog Ustava Srbije“, kao pravog okvira za normalan život i put u Evropsku uniju. O tome je opširnije govorio Slaviša Vojinović, naglasivši da put za donošenje Ustava nije jednostavan, ali da je najjednostavniji i najbrži način koji je predložila DS - da to uradi narod preko ustavotvorne skupštine kao u mnogim zemljama u svetu, ali da za to do sada u aktuelnoj vlasti nije bilo iskrene političke volje.
Danijela Miladinović, član Povereništva DS, posebno je podvukla da Vlada Srbije nema kredibilitet da rešava osnovne životne, socijalne probleme građana od kojih se većina bukvalno bori za goli opstanak, bez posla i mogućnosti za normalan život i preživljavanje. Ona je ukazala i na veliko raslojavanje u Republici i sve veću tzv. „beogradizaciju“ Srbije, jer Beograd živi „virtuelni život“ dok je u unutrašnjosti, pa i u Kraljevu, sve degradirano i zato ima sve više apstitenata u političkom životu.
- Zato običan svet ne vodi mnogo računa da li ćemo mi kao političari donositi Ustav, boriti se sa Jočićem, kriminalcima, već se prosto bori da opstane, da plati stan, da plati struju... Vidite i sami kolika su dugovanja i socijalna karta naših ljudi je zaista takva da ova Vlada treba da se stidi. Ako se narod bori sa tim kako se prehraniti i zadovoljiti najosnovnije životne potrebe zaista mu ne padaju na pamet političke teme. Apstinencija je uslovljena jer se više ne veruje nijednoj vladi, jer nijedna ne ispunjava obećanja. Narod je zaista zapao u neku vrstu apatije. Demokratska stranka je definitivno pokazala u vreme Vlade Zorana Đinđića da zna da se bori sa problemima običih građana. Imamo strategiju, imamo plan, imamo mogućnosti i kadrove da te probleme rešimo i što je najvažnije imamo i optimizam. Verujem da će građani to znati da prepoznaju i da izaberu izlaz iz ovog mraka i apatije u kojoj se nalazimo - istakla je Danijela Miladinović, dodajući da je ohrabrujuće što u DS dolazi sve više mladih „jer samo mladost može da prepozna ko ih vodi u Evropsku uniju i bolji, normalniji i srećniji život u budućnosti, ko im otvara perspektivu“.


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST IZ DSS-A KRALJEVO
„Učinićemo sve da srpski narod opstane“

   U saopštenju za javnost, objavljenom 5. juna, Okružni i Opštinski odbor Demokratske stranke Srbije u Kraljevu ističe da je DSS bila stožer onoga što je bilo poznato u našoj istoriji kao Državna zajednica Srbija i Crna Gora prilikom pravljenja Ustavne povelje.
   „Iz tih razloga DSS, iako je podržao postojanje Državne zajednice, saopštava građanima Srbije da je kontuinuitet Državne zajednice prenet na Srbiju, a istovremeno obaveštavamo sve građane Srbije da ćemo uvek pružati podršku Srbima koji žive ne samo u rasejanju, nego i u okolnim zemljama: Makedoniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, a sada Crnoj Gori"


DEMOKRATSKA STRANKA KRALJEVO POVODOM SVETSKOG DANA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
Ponovo formirati resorno ministarstvo

   Povodom, Svetskog dana zaštite životne sredine, Demokratska stranka u Kraljevu objavila je saopštenje za javnost u kojem se kaže:
„Demokratska stranka i njen Odbor za zaštitu životne sredine i održivi razvoj skreću pažnju javnosti na goruću potrebu da se u Srbiji ponovo formira Ministarstvo za životnu sredinu. Problemi u ovoj oblasti, česti akcidenti, havarije u pogonima koji rade sa opasnim materijama, nebriga o prirodnim resursima, nemogućnost primene postojeće zakonske regulative, zaustavljen proces uključenja u evropske integracije, nesposobnost da se odgovori svim zahtevima u ovoj izuzetnoj i za svakog pojedinca važnoj životnoj oblasti, jasno ukazuju na neophodnost uspostavljanja jake institucije koja će se o tome brinuti.
   Jedino jačanjem svesti građana Srbije o problemima i potrebi njihovog rešavanja kao javnim ukazivanjem na neodgovarajuća i nedovoljno izrađena zakonska rešenja, stranka pokušava da doprinese prevazilaženju nagomilanih teškoća i posledica koje su nastale zbog neodgovorne politike u ovoj oblasti“.

INTERVJU DR LJUBIŠE JOVAŠEVIĆA, NAČELNIKA RAŠKOG OKRUGA, KOJI SMO OBJAVILI U PROŠLOM BROJU IZAZVAO JE BROJNA REAGOVANJA POJEDINACA, UDRUŽENJA, ČLANOVA STRANAKA

DR DRAGAN ARSIĆ
Neko stvarno treba da se leči

   Dok sam čitao navodni intervju gospodina Jovaševića u listu ,,Ibarske novosti", osećao sam se kao da čitam ,,Zabavnik", bez ikakvog uzrujavanja, jer je svima jasno da se radi o pokušaju očajnika da zamenom teza, na nedostojan način, neupućenima stvori takav privid da krivca učini pravednikom i obrnuto.
Na njegovu žalost, uveren sam da će najveći broj čitalaca ,,Ibarskih novosti", kao i ja, shvatiti da je sa objavljivanjem ovog navodnog intervjua - Jovašević sam sebi ,,skočio" u stomak.

DOKAZI
Ne razumem zašto sada izlazi u javnost sa, za njega bolnim pitanjem kao što je operacija zdrave noge, kada smo mi iz Zdravstvenog centra ,,ubedili" novine da o tome više ne pišu. Ovim ,,intervjuom" samo nas je obavezao da kažemo istinu do kraja, a to je da je gospodin Jovašević operisao zdravu nogu pacijentkinji Ljubinki Stevanović i da za to imamo nepobitne dokaze:
• njegov (Jovaševićev) ambulantni izveštaj,
• ultrazvučni nalaz,
• plan operacije,
• patohistološki nalaz izvađenog dela koštanog materijala i
• nalaz Komisije za unutrašnji stručni nadzor.
Sve ove dokaze predočićemo i sudu u procesu koji gospodin Jovašević najavljuje u svom intervjuu. A, da li će sud ceniti taj slučaj kao lekarsku grešku ili nesavesno lečenje - Videćemo! O pojedinostima, može se razgovarati i sa načelnikom Ortopedskog odeljenja dr Dragišom Kostićem i anesteziologom dr Milošem Babićem.
Istina je i da smo, prema jasnim merilima kvaliteta, u 2005. godini bili prvi na rang-listi svih opštih bolnica u Srbiji, čak za 15 bodova ispred sledeće, po obimu i značaju slične bolnice (u Valjevu), a da je naš Dom zdravlja treći na rang-listi svih domova zdravlja u Srbiji.
Istina je i to da nismo proglašeni najboljom bolnicom samo zbog navedene operacije, i da bih ja kao direktor, pa i svi moji saradnici bili najsrećniji da se tako nešto nije ni dogodilo i dospelo u javnost.
Nisam iznenađen ni negativnim nastupom gospodina Jovaševića u odnosu na primarnu zdravstvenu zaštitu, a posebno u odnosu na novi model funkcionisanja primarne zdravstvene zaštite - ,,Izabrani lekar", koji smo uspešno razvili po ugledu na evropske zdravstvene sisteme i koji je preteča reforme zdravstva Srbije. Ali, zaprepašćen sam Jovaševićevim potpunim nepoznavanjem principa savremenih zdravstvenih sistema!
Takav njegov pristup, zapravo, upozorava na činjenicu da, ukoliko opština preuzme osnivačko pravo nad Domom zdravlja u vreme kada on učestvuje u lokalnoj vlasti - može doći do potpunog urušavanja modela ,,Izabrani lekar", što bi bilo pogubno za korisnike usluga, kao i za zaposlene u Opštoj bolnici. Iz navedenih razloga ja nisam za razdvajanje Zdravstvenog centra, bar za sada. Ali, ne zato što ,,ništa ne znam i nisam upućen u razdruživanje", kako navodi gospodin Jovašević, već iz opreza da će on pokušati da uruši ono što smo gradili pet godina.
Da ,,ništa ne znam" kraljevačka bolnica bila bi u stanju u kakvom je danas ,,Agens" - žalosnom, i ne bih ni bio direktor Zdravstvenog centra - Doma zdravlja i Opšte bolnice koja je prva na rang-listi u Srbiji za šta su, pored mene kao direktora, zaslužni i svi moji saradnici, lekari, medicinske sestre i drugi zaposleni u ovom centru. Za takav rejting potrebno je mnogo znanja, stručnog rada i poznavanja principa medicinske nauke.

POLICIJA
Što se tiče navoda da policija ,,ne izlazi iz Zdravstvenog centra zbog finasijskih malverzacija", izjavljujem sledeće: Mi smo javna ustanova, otvorena za sve, pa i za policiju sa kojom inače imamo dobru saradnju kako bismo, upravo, predupredili bilo kakve malverzacije i korupciju. Ali, pitam se da li je ,,Agens" za policiju - ,,zabranjeni grad"?!
Priča se da bi tu bilo puno posla...
Posebno hoću da napomenem da najveći broj zaposlenih u Zdravstvenom centru radi svoj posao čestito i pošteno, a da prema pojedincima koji krše zakon sprovodimo mere u skladu sa zakonom i u saradnji sa istražnim organima, što je poznato javnosti.
Što se tiče usmeravanja novca u projektu restrukturiranja bolnice, gospodin Jovašević je imao udela koliko i predsednik Ribolovačkog društva ( izvinjavam se gospodinu predsedniku Ribolovačkog društva). Radi se o običnoj lagariji, bez ikakvog smisla.

DONACIJE
Ovaj projekat, vredan više od 3,5 miliona dolara, opredeljen je, naime,još pre dve godine, a na bazi velikog broja analiza koje su uradili konsultatnti Svetske banke i potvrde da smo potpuno kadrovski i organizaciono spremni za restrukturiranje bolnice.
Jovaševićeva izjava kojom se ,,izvinjava" građanima Kraljeva zato što je, tobože, on ,,usmerio" taj novac - samo otkriva njegovo pravo lice. Pa, samo da je mogao, on bi sprečio da u ovaj grad dođe tih 3,5 miliona dolara od kojih milion i po ide za opremu, a čak dva za građevinske radove koje, kao što je poznato, izvode dve firme iz Kraljeva, sa brojnim podizvođačima, takođe kraljevačkim firmama. I, neka sada građani Kraljeva sami procene ko tu unapređuje, a ko unazađuje ovaj grad.

KO JE KOGA DOVEO NA VLAST?
Što se učešća u vlasti tiče smatram da kao direktor ove ustanove imam mnogo veću odgovornost nego vlast, a izjava da me je ,,sindikat doveo na vlast" klasična je zamena teza. Gospodin Jovašević dobro zna ko je njega doveo na vlast (poznato je da ga je Mile Korićanac doveo na mesto predsednika opštine 2000. godine) koju sada zloupotrebljava kroz ko zna koliko funkcija. Ja sam u lokalnoj vlasti vrlo aktivno učestvovao kao odbornik od 1997. do 2000. godine i, čini mi se, dao značajan doprinos opstanku kraljevačkog zdravstvenog sistema.
Poznato je da je iz Gerontološkog centra u Mataruškoj Banji, koji je tada bio pod upravom Miloševićevih pristalica a gde je neko vreme i sam imao uhleblje, gospodin Jovašević pisao saopštenje protiv Koalicije ,,Zajedno", pa je potpuno jasno čiju je stranu tada držao, a čiju drži sada.
Najzad, izbor kandidata za Lekarsku komisiju sprovelo je Srpsko lekarsko društvo tajnim glasanjem, tako da je sa tim izborom imam veze samo utoliko što sam se odazvao glasanju i glasao za najbolje kandidate, za razliku od gospodina Jovaševića koji tvrdi da je bio - neobavešten. Neko bi stvarno trebalo da se leči i, ako uopšte to može - opametiti.
Dr Dragan Arsić
direktor ZC ,,Studenica", Kraljevo

PREDLOG NOVOG ZAKONA U SKUPŠTINSKOJ PROCEDURI
Elektronske lične karte

   Na započetom vanrednom zasedanju Skupštine Srbije trebalo bi da se razmatra i Vladin predlog novog Zakona o ličnoj karti kojim je predviđeno uvođenje elektronskog identifikacionog dokumenta - elektronske lične karte za građane Srbije.
   Obrazac lične karte treba da sadrži prostor za kontaktni mikrokontroler (čip) i prostor za mašinsku čitljivu zonu za potrebe automatskog očitavanja podataka. U tu zonu se, pored podataka koji se vide na ličnoj karti, unose podaci o državljanstvu, prebivalištu i adresi stana i jedinstveni matični brojevi roditelja vlasnika lične karte.
   Za razliku od važeće lične karte, predviđeno je da nova lična karta sadrži i biometrijske podatke koji obedbeđuju pouzdanu potvrdu i proveru identiteta (analiza lica, otisak prsta, potpis i drugo). Pored digitalne fotografije vlasnika isprave, lična karta će sadržati i otisak prsta.
   U obrazloženju predloga Zakona navedeno je da je cilj sprečavanje novih oblika kriminaliteta zahvaljujući bržoj i pouzdanoj identifikaciji osoba. Primenom Zakona biće unapređen i sistem razmene podataka sa međunarodnim subjektima, kao i saradnja sa međunarodnim policijskim organizacijama i bezbednosnim strukturama. Mogućnost falsifikovanja biće maksimalno smanjena. Zakon predviđa uspostavljanje i evidencije o ličnim kartama koja treba da bude bezbednosnim merama zaštićena od neovlašćenog pristupa i korišćenja.
   Prema tekstu predloga Zakona, svi državljani Srbije, stariji od 16 godina, umesto dosadašnjih 18 godina, dužni su da imaju i nose sa sobom ličnu kartu, a data je i mogućnost da je poseduju i deca starija od 10 godina. Predloženim Zakonom takođe je predviđeno smanjenje roka važenja lične karte na pet godina, a deci na dve godine, a izdaje je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Lične karte koje su izdate pre donošenja novog Zakona važiće do roka koji je naveden u ličnoj karti, a najmanje pet godina od dana stupanja na snagu novog Zakona. Predviđeno je da Zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku i da njegova primena počne posle šest meseci.
(BETA)

PENZIONERI

ZABELEŽENO NA KLUPI U PLJAKINOM ŠANCU - piše Rajko Sarić
Ordenom ne mogu da platim lekove

   Sudbine penzionera, po nepisanom pravilu, zvaničnoj državi su bitne samo kada dođe do raspisivanja vanrednih izbora. Tada raznorazni eksperti sve brojnijoj, sve starijoj i zanemarenijoj populaciji nude nove modele za obračun penzija, njihov rast i usklađivanje sa penzijama u okruženju. Kada izbori prođu, obećanja ostanu obećanja.
Tako misli i Obrad Mladenović iz Guberevca. Mladenović je posle ratnog vihora od 1941.-45. godine koji ga je nosio ne samo po celoj Srbiji već i po Bosni, zaposlenje našao u kragujevačkoj ,,Zastavi” gde je, posle 26 godina neprestanog rada dočekao i penzionerske dane.
- Već 32 godine sam penzioner i nikada nije bilo teže. Sa dve i po decenije radnog staža i boračkim dodatkom, mesečna penzija je bednih 10.500 dinara iz dva dela. Dok platim kiriju i lekove ( pre šest meseci sam se razboleo) za život ne ostane ni petoparac, Kćerka, koja je udata u Oplaniće, dovela me u Kraljevo na lečenje u ZC Studenica. - ogorčen je Mladenović kome je pre dve godine preminuo i drugi sin - Umrla mi je i baba, tako da je bolje da nisam živ.
U istom parku, na istoj klupi i sa sličnim problemima, zatičemo Branka Kekerića iz Predola kod Kraljeva. Ovaj kočoperni starac, maskiran velikim slamnatim šeširom, po okončanju Drugog svetskog rata deo svog mladog života dobrovoljno je dao u preduzeću ,,Ivo Lola Ribar” u Sremskoj Mitrovici na dobrovoljnim radnim akcijama.
Kasnije je dobio zaposlenje u Šumskom gazdinstvu kao čuvar šuma.
- Sećam se da su jedno vreme penzije pratile rast plata u privredi. Danas je država odustala od takvog načina obračuna penzije tako da su penzioneri postali puka sirotinja. Mesečno primam dva puta po osam hiljada dinara, dovoljno za lekove, ali za život, za odmor u zasluženoj mirovini, svakako, nije. Za tri leka platio sam oko 340 dinara. Par dana, pa ponovo na pregled, ponovo lekovi, drugi, skuplji - preračunava se Kekerić koji je, svojevremeno, za samopregoran i požrtvovan rad, od Maršala Jugoslavije, dobio orden na koji je, kako kaže, veoma ponosan.
Orden, ma koji bio, ne može da plati lečenje, lekove, stanarinu, komunalije, električnu struju ili porez državi, ali Kekerića najviše nervira zašto nije došlo do smanjenja razlike između najviših i najnižih penzija. Pita - zašto mali broj penzionera ima enormno velika primanja, po nekoliko desetina hiljada dinara, dok drugi, veći broj njih, umesto zarađene penzije prima socijlnu pomoć.


SKUPŠTINA OPŠTINSKE ORGANIZACIJE INVALIDA RADA I INVALIDSKIH PENZIONERA
Izabran novi predsednik

   Na nedavno održanoj godišnjoj izbornoj skupštini Opštinske organizacije invalida rada i invalidskih penzionera za novog predsednika izabran je Dragomir Radojević, inače, aktuelni predsednik MO invalidskih penzionera Milakovca i Vitkovca. Takođe su izabrani i novi članovi Skupštine i Izvršnog odbora.
Usvojen je izveštaj o radu za prošlu i plan i program rada za 2006. godinu.
I u narednom periodu vodiće se , stalna briga o najugroženijim i bolesnim penzionerima, a velika pažnja će se posvetiti omasovljenju članstva i nabavci drva, uglja i mesa na odloženo plaćanje. Uspostaviće se svestranija saradnja sa drugim opštinskim organizacijama iz Jagodine, Aranđelovca i Loznice,i organizovati druženja i izleti.
D. Pavlović


KAD NAJSTARIJI SUGRAĐANI ZABORAVE SVE POTEŠKOĆE
Da treće doba bude veselo

   Izleti penzionera, kao što je bio ovaj prvog vikenda u junu 2006. godine, dugo se pamte i prepričavaju • Početkom jula penzioneri Kraljeva prošetaće Šumadijom i posetiti Oplenac, Orašac, Topolu i Aranđelovac

   Iako vreme nije bilo baš naklonjeno izletnicima, ipak put Zlatibora krenuo je pršlog vikenda pun autobus penzionera. I ovoga puta sve je bilo besprekorno. Predsednik Kluba penzionera kraljevačkog ,,Magnohroma" Ilija Ćosić i ovoga puta je bio izvanredan organizator izleta na najstarije sugrađane. Obezbedio je veoma udoban autobus i veoma dobrog i pažljivog vozača Cvetka Živkovića. Sve do Zlatibora, u autobusu se orila pesma potpomognuta veoma nadahnutim harmonikašem Milanom Miločajcem. A šalama i dosetkama Moma, Toma i Milutina nigde kraja.
Posle boravka na Zlatiboru, gde su penzioneri mogli, po sopstvenom izboru, da provedu vreme, u popodnevnim satima se krenulo prema Užicu. A u grad na Đetinji Kraljevčane je čekalo iznenađenje. Kraj autobuske stanice sačekao ih je Milan Pečenčić, predsedni Opštinske organizacije penzionera Užice sa svojim sekretarom i poveo je goste na zajednički ručak u restoran ,,Breza'. A tek u ovom objektu kako je bilo, to je trebalo doživeti. pevalo se i igralo čitava dva sata. Izlet za pamćenje.
   - Nije ovo prvi izlet koji se pamti, bilo ih je na pretek. Već prvog vikenda u julu organizujem izlet za ovo divno društvo i druge koji nam se pridruže na Oplenac, Orašac, Toplou i Aranđelovac gde ćemo imati ručak i veselo druženje, kaže Ilija Ćosić, izvanredan organizator izleta i veselog druženja.
Sl. Daišević

OBELEŽEN 31. MAJ SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
Briga za zdravlje građana

   Zavod za zaštitu zdravlja je zajedno sa Organizacijom Crvenog krsta Kraljeva i Narodnom bibliotekom "Stefan Prvovenčani", a u saradnji sa osnovnim školama, dao svoj skroman doprinos obeležavanju 31. maja , Svetskog dana bez duvanskog dima.
   Održana je tribina za učenike, nastavnike i zdravstvene radnike, izvučene su nagrade na lokalnom nivou za takmičare koji su se prijavili za kampanju Ostavi i pobedi za Raški okrug i radionica sa učenicima V I VI razreda na temu: "Štetnost i posledice pušenja po zdravlje".
   Nagrade po jedan vikend u Studenici dobili su Jasminka Vesović u kategoriji pušača i Miodrag Terzić u kategoriji podržavalaca. Istog dana u Beogradu ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević izvukao je nacionalne pobednike takmičenja. To su pušač Anđelka Radisavljević iz Sremske Mitrovice i nepušač Dragan Bačić iz Smedereva. Oni su nagrađeni sa po 30000 dinara.
   Moto ovogodišnjeg Svetskog dana bez duvanskog dima bila je :Duvan je smrtonosan u svakom obliku i svakoj prikrivenoj formi i ima za cilj da ljude bolje upozna sa postojanjem velikog broja smrtonosnih duvanskih proizvoda, da im pomogne da dobiju tačnu informaciju, skinu masku i kamuflažu sa duvanskog proizvoda i razgolite istinu o starom, novom ili nekom budućem duvanskog proizvodu.
Dr Dragana Tendijera Milićević

FELJTONI

REPORTAŽA IZ HRVATSKE I SLOVENIJE (3) - piše Ivan Rajović
Duhovno okrepljenje u Okrepčevalnici

   Dok se smeštamo za dugačak lepo postavljen sto, primećujem poveliko društvo u istoj prostoriji i za isto tako velikim stolom. To što smo mi privukli njihovu evropejsku ljubopitljivost sasvim je razumljivo, valjda delujemo egzotično, živopisno i mnogo životnije nego svi oni Evropljani koje oni svakodnevno viđaju. Međutim, nije mi jasno šta je to što privlači moju pažnju da ih uporno gledam i pokušavam da zaključim zašto su mi zanimljivi.Nešto mi se ne uklapa u tako omiljenu i svojstvenu kafansku atmosferu. I onda shvatam. Nema povišenih i uzvišenih verbalnih egzibicija, nema psovki, prekornih i omalovažavajućih pogleda, ni ideoloških ubeđivanja.Ovi mladi ljudi kao da su tu da bi ostavili utisak tako željene dosade u kojoj, valjda, žive žitelji Evropske zajednice. Deluje pristojno, ali iz naše perspektive sasvsim nestvarno, sterilno i mučno. I, mada banalno ali interesantno, u čitavom društvu od petnaestak mladih ljudi za kafanskim stolom, niko ne puši. Teško bi se moglo zaključiti da je to sastanak društva za borbu protiv pušenja, ili manekena Novog svetskog poretka. Nešto je drugo posredi.I onda počinjem da shvatam, da ovi ljudi ne puše, bar ne u kafani. . Nedugo potom shvatam da u ovoj zemlji izgleda niko više ne puši, ne samo u zatvorenim zajedničkim prostorijama, već ni na ulici, u parkovima, na kejovima i drugde. Pušenje je ovde, kako se pokazalo, zadovoljstvo od kojeg su svi digli ruke, pa i mi. Kako i gde im mladi puše travu, jednostavno nije moguće objasniti, a puše, kao i mladi drugih evropskih civilizovanih zemalja.

VAŽNO JE SAČUVATI DOSTOJANSTVO
Ljudi koji sede za stolom bez cigareta i živo ćaskaju o ko zna čemu ne deluju ni malo normalno za naše pojmove, štaviše ne mora čovek da bude neki pasionirani ljubitelj ovog poroka da bi mu takva scena mnogo više delovala kao čekaonica u nekoj medicinskoj ustanovi nego mesto gde se tračari, pijanči i dogovaraju sve one bitne stvari od kojih nam život zavisi.
Pitam gazdu Janeza, na srpskom, naravno, da me ceo svet razume, da li je to tačno da je pušenje ovde zabranjeno, a on odgovara, na lošem hrvatskom, s nevericom koja ga je prosto bacila u delirijum, da postoje specijalne prostorije za pušače, mada ih, naglašava, niko ne koristi.
Ljubazno se zahvaljujem i odustajem od srbovanja na pušački način jer mi ne pada na pamet da u sred Slovenije, poput nekog nesrećnog tuberana pušim u nekoj garderobi, na terasi ili magacinu. I pored svega, važno je, ipak, zadržati dostojanstvo, po svaku cenu.
Tu iz gotovo bezazlene razmene mišljenja shvatam da su naši “saučesnici” u ovom gostovanju radikalno orijentisani po srpskom političkom pitanju, a i šire, i to u bitnoj meri menja tok našeg razgovora , ali i međusobnih simpatija.To je već slika prave Srbije, ali to niko od prisutnih ne primećuje, ili ne želi da primeti. Hrana je odlična, naročito su dobre supe koje se ovde konzumiraju u ogromnim količinama i vrstama, od supe sa belim lukom do supe sa pečurkama. Jedino im nedostaje supa od korijenja, ali to je već srpski specijalitet. Glavni obrok nije tako obilan kao kod nas, ali je estetski savršen i ukusan. I pivo je evropsko, a slovenačko, što je sasvim razumljivo. I tu, kod Janeza, prvi put se upoznajemo sa slovenačkim klozetskim čudom. U tom prostoru, nalik zubarskoj ordinaciji, sve funkcioniše samo od sebe, vrata se otvaraju sama, svetla se sama pale i gase, voda sama teče i isključuje se, tako da onome ko se tu zatekne preostaje jedino da se pozabavi sopstvenom fiziološkom potrebom po oprobanom srpskom principu "uđeš, izađeš, i gotovo". Čak se i ne plaća. To je Evropa u kojoj su se naši sunarodnici lepo snašli i žive ne žaleći se. Štaviše, kažu kako je svojevremeno svako ovde dobio deo deonica od prodaje slovenačkih firmi, od kojih su ljudi odmah regulisali stambene probleme, ukoliko su ih imali, kupili kola, svakome od ukućana po jedna, kupili nameštaj, novu garderobu, nove zube i sve ostalo što im je nedostajalo, a ostatak stavili na štednju. Ovde, bar kako se na prvi pogled zaključuje, ljudi žive da bi uživali, igrali tenis, bavili se plivanjem, planinarenjem, posećivali kulturne manifestacije i ispijali svoje omiljene cvičeke. Sve ovde liči na reklamni spot neke nove banke, sve je toliko normalno da Srbin teško može da poveruje da je sve to stvarno. Na ulicama Maribora nema taksija, što me je u jednom trenutku začudilo, a onda sam shvatio da je to sasvim razumljivo u gradu gde svi imaju automobile, neki čak i po više komada. Nema ni saobraćajaca, što se opet da objasniti stepenom lične vozačke kulture po čemu su Slovenci odavno poznati. I tek tada, baveći se ozbiljnije tom sasvim slučajno nametnutom problematikom, zaključujem da tu uopšte nema uniformisanih lica, ni naličja, čak ni čuvara parkinga, nema policajaca, nema čak ni vojnika i oficira, jedina uniformisana lica, reklo bi se, ovde su konobari i, naravno, vatrogasci kojih ovde, kao i gasilnih domova, ima u ogromnim količinama i u svim delovima grada.

ZAJEDNIŠTVO NA DELU
Sa takvim utiscima odlazimo na prenoćište u naš sada već omiljeni Gasilni dom gde nas čeka zajedničko kupatilo, zajednički NjC, i zajedničke sobe.Ubedljiv, mada malo neobičan primer zajedništva na kojem smo došli da ponovo zdušno radimo.
Budimo se i obavljajući sve jutarnje higijenske radnje imam neodoljiv utisak povratka u prošlost, u tom prostoru koji je nekada poslužio u militarističke svrhe, i to u gradu nadomak kojeg sam pre tridesetak godina služio vojni rok. Domaćini nas požuruju, ne toliko zbog obaveza koje imamo, već zbog sopstvene gotovo preterane gostoljubivosti.To mesto gde idemo, kako nam je koleginica Marina iz svog prethodnog iskustva objasnila, zove se Okrepčevalnica. U više navrata pokušavamo da upamtimo ovaj zanimljiv naziv, ali nikome od nas, ne znam zašto, to ne polazi za rukom i Marina nas uporno ispravlja ne bi li nam utuvila u glave taj originalni i inspirativni naziv kafane koji jasno asocira na okrepljenje posustalog srpskog gosta izmučenog slovenačkom gostoljubivošću i beskrajnim srdačnim kafanskim razgovorima. Kao pandan tome, razmišljam,trebalo bi da postoji i nešto što bi se zvalo Oždrljekovalnica, posle čega bi, čovek, normalno, odlazio u Okrepčevalnicu praćen zbunjenim pogledima gasilnika, koji se kod nas zovu vatrogasci. A njihov učinak se ovde jasno vidi. U krugu naše gasilne rezidencije nema ničega što bi moglo biti šljam, ni pikavca, ni ptičje kake, samo plavo nebo nad i zelena do perfekcije podšišana trava pod nama. Sve to već deluje kao kolektivna higijenska psihoza, pogotovu za nas koji dolazimo iz zemlje gde ogromnih količina različitog đubreta nećemo moći da se oslobodimo za narednih pedeset godina.
U Okrepčevalnici, u koju smo ušli sa neobičnim uzbuđenjem i očekivanjem nečeg neobičnog i, dakako, okrepljujućeg, dočekuje nas vlasnica koja je mnogo više od očekivanja. Plavoko žensko biće malo čudno podsečene plave kose deluje nestvarno i na prvi pogled pleni pažnju svih, ali ne u smislu fascinantne ženske lepote pred kojom zastaje dah, mada joj i te ženske karakteristike ni malo ne nedostaje. Majda, valjda s tako zove, obara čoveka s nogu svojim glasom, gestikulacijom, smehom, svakim gestom i kompletnom pojavom. Čitav glumački ansambl u jednoj ženi, moglo bi se reći, ili najsvestranije žensko biće koje sama ja video. I mada je usluga i ovde savršena, mislim da shvatam zašto se ovo mesto zove Okrepčevalnica- to je zbog vlasnice čija pojava, i sve ono što uz to ide, deluje zaista okrepljujuće. Mnogi su odmah zažalili što Maribor nije bar nekoliko stotina kilometara bliže Srbiji, ali su se i zakleli da će što skorije ponovo doći na ovo svojevrsno duhovno okrepljenje.

USPUT ZABELEŽENO - piše Dragan Bajović
Ovde čovek nije potreban

   Utisci sa auto-puta-ceste "Bratstvo-jedinstvo" i naknadna mala prepiska sa prijateljem Kraljevčaninom koji živi u Otavi, Kanada
U Sloveniji sam sročio jedan naslov:"Ovde čovek nije potreban". Na to su me navela samo dva detalja:
• posle upotrebe klozeta ne moraš da povlačiš vodu, poteče sama
• ako baš želiš da tokom noći izađeš iz hotelske sobe, svetlo se pali samo.
Naravno, na takve sam slučajeve naletao i mnogo godina ranije i u Sloveniji i drugim zemljama, npr. u Austriji i Nemačkoj. Slovenci sada imaju osam puta veće zarade od ovdašnjih. Pre 15 godina, kada smo bili "svi zajedno" u SFRJ, imali su samo tri puta veće plate. Svi su raspoloženi, niko se ne uzbuđuje niti se nešto nervira, gradovi čisti, naročito Maribor.
Celje bih već izdvojio kao grad muzej gde nema saobraćajne gužve, niti se baš svuda mogu voziti automobili. U tom mestu se u vreme našeg kratkog boravka, siguran sam da je to bilo slučajno, dogodila tuča između žene i muža, ali vrlo diskretna. On je, nesrećnik, pokušavao da joj nešto objasni, ali je ona počela baš žestoko da ga udara. Kada već policija nije intervenisala, nismo hteli ni mi. A bilo bi i uvredljivo da ga spasavamo od ljutite žene. On se, uostalom (pametniji popušta), povukao sa mesta okršaja.
"Ovde čovek nije potreban"! To svakako jeste dvosmislen naslov. Odmah bi se, uostalom, pomislilo, da je tamo sve dehumanizovano. Naši bi Srbi rekli: "Je..š njihove desetostruko veće zarade, kada ne mogu sami ni vodu u klozetu da povuku za sobom. čak ne stignu da provere šta su to iz sebe izbacili".
Išli smo, i vratili se, preko Hrvatske. Negdašnji autoput "Bratstvo-jedinstvo" Hrvati su tako udesili da je svakog vozača sramota da vozi brzinom manjom od 160 km/sat, iako je, naravno, najveća dozvoljena brzina 130 km. na sat. Povratak je bio baš zanimljiv. Na tom autoputu, valjda je to zahtev Evropske unije, sve su pumpe uniformne, čak i u Srbiji, na onih pedesetak kilometara pred graničnim prelazom koji se zove Batrovci. Svraćali smo i na slovenačku i na hrvatsku i, o, tragedije, na srpsku pumpu. Pumpe imaju benzin, samousluge, restorane, klozete. Sve su iste. U samouslugama su svi proizvodi na istom mestu. Kada smo već u Sloveniji videli gde je pivo, znali smo da ćemo ga na istom mestu pronaći i u Hravtskoj i Srbiji. Klozete takođe. Klozeti su, inače, pod video nadzorom. U srpskom, međutim, makar ih snimao i sam Tijanić, direktor Javnog televizijskog servisa RTS, od pet lavaboa samo je jedan imao ispravnu slavinu. Ostale su bile ili odnete ili uništene. Onda, tu su i kutije sa papirnatim ubrusima iz kojih moj saputnik Rajović, uz pomoć još jednog čoveka, nije uspeo da izvuče ništa. Zanimljivo je da ubrusi vire, ali ih niko ne može izvući. Rajovićev pomagač u izvlačenju, jedan baš fini gospodin, rekao bih čak da je Srbin, vrlo je pocrveneo i skandalizovao se. Rekao je: " Zar je ovo moguće ".
Onda sam ja pokušao da napravim šalu rekavši da su kamere falusno uskraćeni pojedini Srbi pokidali, pa sada niko ne zna ko je odneo ili uništio slavine i kutije sa ubrusima. Pokušaj je, kod nekih, bar kod onih koji misle da imaju pristojna spolovila, uspeo. Te se tako izvukosmo iz srpskog klozeta.

IMPLOZIJA
pročitao sam tvoj izveštaj, prijatelju, i samo kratko da ti napišem
Mi smo jedan problematičan narod bez kolektivnog sistema vrednosti, bez kolektivne svesti, i bez kolektivne savesti. Niko ni u šta ne veruje, ni zvanično, ni nezvanično. Zakoni, religija, elementarna ljudskost - čini mi se da je sve potrošeno.
Svi kradu, svi lažu, svi obmanjuju. A kolektivno se to zove - snalaženje.
Svet će nas ograditi bodljikavom žicom i visokim zidovima, da se naš haos ne prelije na drugu stranu.
A koliko nas ima i kako živimo, nestaćemo za stotinu godina - u trenu (s istorijskog gledišta): prvo ćemo se poubijati, već se sada živi kraće, mladi nemaju ni gde, ni kada, ni s kim da se zdravo reprodukuju, ...To se zove implozija - konvergiramo nuli...
Retki su izuzeci. Toliko su retki da su nestvarni! Oni ne mogu da preokrenu situaciju...
Otava, Kanada

BRANKO BAĆOVIĆ, PESNIK
Srbin u Sloveniji

   Branko Baćović je Srbin koji već godinama živi u Sloveniji, baveći se isključivo umetničkim radom u različitim oblastima.Trenutno, radi kao grafički dizajner … Pesme je počeo još u detinjstvu da piše, a ozbiljnije se posvetio tom "načinu izražavanja" u malo zrelijem obliku, od 1999. godine.
Svoj umetnički izraz je artikulsao, kako kroz pesme, tako i kroz psihofotografike … Do sada je izdao dve četvorojezične (srp/slo/eng/nem) knjige pesama i grafika i imao nekoliko samostalnih izložbi u Ljubljani, Mariboru i Beogradu.
Neke pesme su, pored već dve pomenute knjige, objavljene u još nekoliko književnih zbirki. Sada priprema izdavanje treće knjige (ljubavno-erotskog karaktera), koja je, po njegovom mišljenju najzrelije ostvarenje do sada.
U knjizi će objaviti oko 40-tak pesama i fotogafija, takođe na 4 jezika, među kojima su i pesme koje ovom prilikom objavljujemo.

Iz zbirke pesama Unlimited Love & Sex Transformation
***
Uhvati me!
Kao divlju životinju.
Juri me.
Zgrabi me!
Želim da me stigneš,
da me sateraš na ivicu.
Da pošalješ pse na mene.
Da mi počupaš svu dlaku.
Da me otkopčaš i stisneš.
Prikuješ, bičuješ, mučiš,
iznuriš, rastrgneš,
iživljavaš se ...
Poljupcima, nežnošću, dobrotom,
milinom, lepotom, vrlinama,
blagošću, ispravnošću, odlučnošću,
odgovornošću, pažnjom, radošću,
smehom, bliskošću, toplinom,
humorom, pameću, spretnošću,
osećanjima, maženjem ...
Nezaboravom.
U nacionalnom parku
ljubavi.
***
Iluzija bledi u susret neprijatelju,
pokretaču ništavila.
Onoga što budi trulež ...
uspavanog bekstva ...
od propasti razloga,
smrti izazova.
Koji otvara prostore sadašnjosti,
i stavlja ti vatu na krajeve eksera.
Ubrzava ritam
dotičući najosetljivije delove,
budeći tajfune, zaspale horde,
učmalu hrabrost,
zaostavštinu milion rodova.
Sastrugana prljavština
pada oko stopala,
bežeći od sapunice
u najskrivenije rupe.
Poljupci su jaki.
Graške znoja oko utabanih staza.
Probijaju koprene i ližu oklop
sa kože željne ulja, sluzi i katarze.
Oslobađanja
od sopstvenog kaveza, mučilišta.
željnog popišane močvare i
ustajalog đubreta.
Svetlost na kraju pećin
ispada iz očnih duplji.
Lepo je do srži i boli.
Glave nam ne pucaju više ...
a udovi su nam popadali
po obroncima kreveta.

NASILJE U PORODICI (3) - piše Dalibor Dimitrijević
Novi projekat u Kraljevu

   U Kraljevu se ovim problemom bavi "FENOMENA", novoosnovana ženska grupa. Jedna od prvih aktivnosti vezano za ovu problematiku će biti terensko istraživanje u gradu i prigradskim naseljima. Istraživanje o nasilju u porodici u Kraljevu bi trebalo da obezbedi podatke koji su vrlo potrebni i nikada do sada nisu bili prikupljeni, sređeni niti objavljivani od strane zvaničnih institucija.
Takođe, "FENOMENA" je pripremila projekat pod nazivom "Pretvorimo ćutanje u reči i delo" sa italijanskom asocijacijom "TAVOLO TRENTINO CON LA SERBIA" će realizovati projekat u okviru kojeg je predviđena medijska kampanja koja će promovisati novi Porodični zakon i mogućnosti koje on pruža vezano za problematiku o kojoj govorimo. Takođe, putem medija će biti poslat i apel da nasilje nije privatna stvar i da mora da prestane. Sam projekat je sačinjen iz nekoliko segmenata a još jedan bitan za problem nasilja u porodici je i pokretanje telefona za pomoć ženama žrtvama nasilja. Putem određenog telefonskog broja biće pružana psihološka i pravna pomoć. Organizacija Mladi pravnici Srbije - kraljevački ogranak će, u saradnji sa pomenutom ženskom grupom, realizovati segment koji se tiče pravne pomoći. Projekat očekuje svoju realizaciju u julu/avgustu kada će sve Kraljevčanke i Kraljevčani putem medija biti obavešteni o pomenutim i ostalim aktivnostima projekta.
U međuvremenu je dobro znati sledeće podatke dobijene iz, na početku teksta, pomenutog dokumenta Anti-trafiking centra:
- U jednoj od najsveobuhvatnijih internacionalnih studija (studija Levinson, 1988, koja je proučavala rasprostranjenost različitih formi porodičnog nasilja u 14 društava Saharske Afrike, 10 sa Srednjeg istoka, 7 iz Evrope (uključujući Srbiju), 17 iz Severne i 16 iz Južne Amerike, 13 iz Okeanije i 14 azijskih zajednica, tako što su antropolozi živeli sa porodicama i neposredno posmatrali njihov porodični život) utvrđeno je da je od svih oblika nasilja u porodici najčešće zlostavljanje supruge (pojavljuje se u 84,5% ispitanih kultura). U 70 odsto slučajeva nasilje se ispoljava kada je suprug trezan, u 9 odsto kada je u pijanom stanju, a u 5,6 procenata podjednako kada je pijan i kada je trezan. Rezultati ove studije su pokazali da je glavni razlog nasilja u čak 45,5 odsto kultura sumnja u vernost supruge odnosno ljubomora, i da se u 46,6 odsto proučavanih kultura nasilje nad ženom okončava smrću ili ozbiljnim povredama.
- U Srbiji skoro svaka druga žena (46,1%) trpi neki oblik psihičkog zlostavljanja, a svaka treća (30,6%) je žrtva nasilja u porodici, pokazuje trogodišnji izveštaj Autonomnog ženskog centra objavljen 2003. godine pod nazivom "Ne želim više da živim u strahu".
- Prema istraživanju Viktimološkog društva Srbije (objavljeno 2002. Godine - "Porodično nasilje u Srbiji", urednica Dr Vesna Nikolić - Ristanović), u svim oblicima nasilja, 63,5 odsto slučajeva psihičkog nasilja, 72,8 odsto pretnji, 74,8 odsto fizičkog nasilja, 75 odsto upotrebe oružja i 88,5 odsto seksualnog nasilja, nasilnik je najčešće muž ili partner.
- Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije, NjHO Multi-country Study on Njomen's Health and Domestic Violence against Njomen (intervjuisano je 24.000 žena, podaci sakupljeni 2002, a publikovani 2004. godine; izveštaj pokriva 15 gradova i deset zemalja: Bangladeš, Brazil, Etiopiju, Japan, Peru, Namibiju, Samou, Srbiju i Crnu Goru, Tajland i Tanzaniju) pokazuje da je 1998. godine ovaj vid nasilja bio glavni uzrok smrti žena između 15 i 44 godina starosti.
- Prema studiji u Srbiji i Crnoj Gori, koju je za Svetsku zdravstvenu organizaciju uradio Autonomni ženski centar, znak za uzbunu je činjenica da se 78 odsto žena za pomoć nije obratilo nijednoj instituciji.
Kraj
(Autor je prof. ETŠ u Kraljevu i predsednik ogranka MPS Kraljevo)

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

SUZANA SAJIĆ, KOREPETITOR U MUZIČKOJ ŠKOLI „ STEVAN MOKRANJAC“ U KRALJEVU - piše Bojana Milosavljević
Kad je klavir - orkestar

   Kviz pitanje za široke narodne mase moglo bi da glasi: ko je ili šta je - korepetitor? Naravno da masa te "mase" ne bi imala pojma o čemu je reč. Delimično objašnjenje mogla bi da pruži muzički "naobrazovana" publika, ona koja zdušno aplaudira, čim nastupi sekunda pauze tokom izvođenja nekog komada. Korepetitor je onaj diskretan lik koji prvi izlazi na scenu, dijagonalom odmereno grabi ka klaviru, smireno seda i… događaj može da počne. Odmah pošto ga sustigne drugi lik sa instrumentom u rukama i stane publici na crtu. Šalu na stranu, tada se oseti neraskidiva sloga takvog dueta.
U Kraljevu od Suzane Sajić, korepetitora u Muzičkoj školi "Stevan Mokranjac," niko ne može da ispriča lepšu priču o vrednosti klavira i njegovoj harmoniji sa drugim instrumentima i, naravno, glasom. Ona taj posao radi već dve decenije i, po svoj prilici, namerava i doživotno. Suzana je bila đak a sada i nastavnik u "Stevanu Mokranjcu." Između toga u Beogradu je završila klavirski odsek u istoimenoj srednjoj školi, u klasi čuvenog profesora Zorke Marković, a potom na FMU upisala smer muzička pedagogija. Studije je prekinula i vratila se u Kraljevo, na poziv bivše uprave muzičke škole, u kojoj 80 - tih i kasnijih godina nije bilo dovoljno nastavnog kadra (danas je situacija sasvim drugačija - prim. nov). Suzana je počela da radi septembra 1984. godine, kao nastavnik klavira. Danas ima lepu satisfakciju - mnogi njeni bivši učenici sada su profesori u "Mokranjcu." Pošto je, kako kaže, u duši svirač, spontano je počela da se bavi i poslovima korepetitora, odnosno klavirskom saradnjom i svi su brzo shvatili da joj to dobro ide, da je to čak njen skriveni talenat i da u korepeticiji može više da pruži. Usput su se događale dobre stvari: u Kraljevo su se vraćali bivši đaci kao profesori klavira i dobijali svoje klase. Suzana više nije bila obavezna da i dalje pomaže klavirskom odseku, pa se okrenula novom poslu, smatrajući da se zaista bavi muzikom.
U čemu je ta nova (stara) radna obaveza posebna - pitam u uvodu razgovora Suzanu Sajić, a koji je u njenom tonalitetu zaista bio nadahnut.
- Ja se sa učenicima družim, od prvog razreda osnovne do kraja srednje škole. Posle njihovih prijemnih ispita na akademijama, naše druženje se ne završava. Oni mi se često javljaju, pozivaju me da odsviramo neki koncert tamog de studiraju i u našem gradu, tako da se ta saradnja produžava. Čak i kada završe studije, opet budemo saradnici na muzičkim scenama."
Raspitujući se kod znalaca o definiciji profesije korepetitora, dobila sam, u najkraćem, odgovor da je on, u neku ruku, čitav orkestar. Naime, korepetitor izvodi delo tako prekomponovano da gotovo sam zamenjuje veliki sastav, a u prvi plan stavlja solistu - gudača, duvača ili pevača. Suzana daje i lepšu i potpuniju definiciju ovog zvanja:
- Kada na prvom času upoznam dete, ono je mali solista koji mora da se uklopi u muziku koju ja donesem. Za njega je to potpuno nepoznat teren. Moje je da ga naučim da muziku stvaramo zajedno, a ona ne sme da bude statična, dosadna, da mi imamo različite misli. Naprotiv, moramo da mislimo u istom pravcu. To je ovaj moj deo posla u stvaranju muzike. Posle onoga što je dete odradilo sa profesorom, dolazim ja i dajem mu sveukupan i konačan utisak kako interpretacija treba da izgleda. Deca su mala, ne poznaju dovoljnu muziku i ne mogu ni da je upoznaju koliko je ja znam. Zato moram da ih potaknem da svu svoju skrivenu muzikalnost iskažu, a na samom takmičenju uvek budem korak ispred da bi se dete što bolje "otvorilo." Note su iste, ali svi mi opet drugačije sviramo. U svemu tome jedino bitno je da "dotaknemo" publiku."

NA SCENI - OTAC I MAJKA
Jasno je da Suzana na svaki čas mora da dođe pripremljena, ali i voljna da brižljivo promatra učenika, bilo da ga sprema za završni ispit, takmičenje ili koncert. Ne čudi onda tolika bliskost sa malim solistima, koja potraje godinama. Ovaj mukotrpan rad, zavisno od uzrasta deteta, njegovih sposobnosti i obima programa, traje od mesec dana do pola godine. Toliko je potrebno da korepetitor i izvođač upoznaju partituru i naviknu se jedno na drugo.
Ovaj posao je veoma iscrpljujući u našoj muzičkoj školi. Đaka je mnogo, isto toliko i takmičenja, a korepeticijom se, osim nastavnice Sajić, bavi još i njen stariji kolega Slobodan Novaković.
Kako na javnom nastupu, dakle, sceni, komuniciraš sa solistom i ima li tu stresnih i nepredvidljivih situacija?
- Imam običaj da, kada izlazimo na scenu, kažem deci, posebno manjoj: "Smiri se. I ja imam tremu. Gledaj u mene, ja sam ti sada otac i majka." Tako i jeste, tako i bude. Kada dete izađe na scenu, od sve potpore na svetu, ostaje mu samo - moja. To njima mnogo znači. Tada prirodno osećam veću odgovornost, jer dete se ocenjuje samo za svoj deo posla, a ja moram da vodim računa o njegovom i svom muziciranju, da "pokrivam" sve greške koje se dese."
Pitam Suzanu da li o svojoj tremi deci govori tek da ih uteši ili je i ona svaki put pod stresom. Potvrđuje da je baš tako, posebno kada ima i takmičare od pet godina ("Sve uradimo, spremimo i odjednom, pred sam izlazak na scenu, dete stane i neće da se pojavi, neće da svira. Kaže:"Hoću sutra." Muke imamo da ih privolimo, ali sa par utešnih i ohrabrujućih rečenica to uspe.") Takvih doživljaja, u kojima najednom izmakne kontrola, bilo je u Suzaninoj karijeri,ali bez nekih posledica za takmičare. Jedan koncertni gaf, međutim, ostao joj je nezaboravan: greška kojoj je prethodilo "zlato."
Pre nekih desetak godina na završnici Prvog međunarodnog takmičenja "Petar Konjović" u Beogradu, Suzana je korepetiror današnjoj koleginici, profesoru flaute Vanji Azanjac. Ona je tada, kao mlađa srednjoškolka, osvojila "apsolutnu prvu nagradu" i, kao velika zvezda takmičenja, izlazi na završni koncert. Obe su oduševljene i počastvovane već time što su u dvorani Kolarac, pred publikom koja muziku zna u prste, pred velikim međunarodnim žirijem, kamerama velikih televizija… Odgovornost obeju je ogromna u toj napeto svečanoj atmosferi, kakvu mnogi za čitavu karijeru ne dožive:
-Vanja vrlo tešku kompoziciju svira božanstveno - priseća se Suzana - Trema sasvim nestaje, obe uživamo, sviramo i više od onoga što smo navežbale, prave kreacije. Duvači, inače, uvek sviraju iz nota, to je njima kao neki popust, jer se smatra da su, zbog vrste instrumenta, već dodatno izloženi većem naporu. Naravno da i oni partituru znaju napamet, ali, eto, note su pred njima, za svaku sigurnost. U jednom momentu, krajičkom oka vidim da Vanja, koja do tada takođe svira napamet, spušta pogled na note i u trenutku ne zna gde je. Gleda u nepoznate note i munjevito preskače moje dve strane notnog teksta i kreće od potpuno nove teme, vođena samo muzikom, jer je svesna da joj sada zapis nije od pomoći. Taj prelaz je tako fin, vešt i lak, da niko nije primetio, čak ni njen profesor flaute. A ja jednim ležernim pokretom okrećem te svoje dve strane i počinjem od istog mesta. I opet niko ne zna i ne primećuje grešku, koja se nije otkrila ni na snimku koji sam kasnije preslušala."
Epilog je bio divan: do kraja kompozicije obe su se nauživale, flautistkinja je dobila gromoglasan aplauz, imala čak i nekoliko "biseva." Ali, posle svega, obe su klonule od strahovite treme zbog pomisli šta je tada sve moglo da se dogodi ("Rekla sam joj samo: Dete, ti si veliki umetnik, kad si naočigled pola Beograda mogla tako da se snađeš").
Samo ljubav prema profesiji i ogromna energija čine Suzanu Sajić tako posvećenom onome što radi. Tu je, naravno, i okolnost da ima okruženje sebi sličnih. Ima i zamora, tolikog da se nekada pita šta joj sve to treba, posebno kada nastupi višemesečna takmičarska sezona. Rad, putovanja i trema tada prilično iscrpljuju. Čak i deo godišnjeg odmora Suzana žrtvuje zarad klavira: pohađa seminare, majstorske kurseve i klase. Pitam je da li je fer kada posle nastupa svu slavu "pokupi" solista, a ne i korepetitor, odnosno pratilac za klavirom? Smeje se od srca. O nečemu takvom ona i ne razmišlja:
- Zaista mi ne smeta. Uvek ostane pisani trag u školskim izveštajima i tu se vidi trud svakog ponaosob. Ime korepetitora često omaškom izostane sa plakata, iz programa nekog koncerta. Navikla sam na to i ne očekujem tapšanja po ramenu i hvalospeve. Moja je satisfakcija kada detetu prokrčim put do pohvale, aplauza, nagrade, osećaja da je svoj zadatak odlično izvršilo.
Tako sam i sama bila vaspitavana kao đak i to sada naročito volim da prenesem starijim učenicima: to da im je najveća nagrada ako imaju priliku da sviraju pred publikom i dobiju aplauz. Možda sam neskromna utoliko što mislim da imam delić zasluge kada moji učenici upišu fakultete, završavaju sa uspehom, sećaju me se i nekad me pozovu da sviramo. Odazovem se uvek kada sam u prilici."

ENERGIJA MUZIKE
Korepeticija je mukotrpan posao, pa se malo ko iz muzičkog sveta grabi za ovu vrstu pedagoškog rada. Stalno mora da se radi i vežba, mnogo je literature pisane za klavir kao prateći instrument. Suzana mora prva da savlada partituru i da pripremljena izađe pred učenika sa kojim vežba za ispit, takmičenje ili koncert. Otuda tih njenih mnogo stotina, ili hiljadu ili ko zna koliko javnih nastupa. Posle toliko godina nije joj žao što se potpuno posvećuje svojoj "školskoj deci," jer ih tako oseća i doživljava. Misli, pak, da je deo pažnje uskratila svojoj kćerki Jovani, danas studentu violine u Novom Sadu. I to sa Jovanom je posebna priča. Suzana, naime, nije smatrala da je "pod obavezno" da se i njeno dete bavi muzikom, ali se dogodilo da je sama Jovana našla svoj putokaz:
- Porasla je u normalnoj porodičnoj atmosferi, u kojoj se slušala svakojaka dobra muzika, najviše klasična. Po nekim našim merilima, bila je prestarela za upis u muzičku školu, ali jednom, dok sam sa koleginicom radila njen diplomski ispit, svakodnevno i satima u našem stanu, Jovana počne da primećuje da naš rad odmiče, pa čak i da nas povremeno ocenjuje. Posle nekoliko meseci ona mi kaže da želi da svira violinu. Nisam to uzela za ozbiljno, jer mi je bilo prirodnije da, ako baš hoće, svira klavir, kad ga već imamo, a i ja sam tu, ali ona, kao vrlo živahno dete, nipošto nije volela da sedi. Tada sam joj samo odgovorila "dobro" i poslala je u drugu sobu."
Suzana se prevarila u proceni da je Jovana poželala violinu tek onako. Naprotiv, iz dana u dan podsećala je roditelje na obećanje da će joj nabaviti instrument. I tako je sve počelo, a Sajići sada čekaju da im kćerka diplomira. Mama se nije libila da joj predoči sve izazove, lepote, ali i tegobe bavljenja muzikom, primenjujući upravo svoje vaspitanje iz roditeljske kuće i učeničko iskustvo. U zamenu za podršku, zahtevala je odgovornost i ozbiljnost. Tako su se prema Suzani ophodili tata i mama, Ferdinand - None i Jelena Bartulović. Osim njihove, imala je i potporu svoje drage profesorke Zorke Marković, koja je odnegovala plejadu vrsnih umetnika i ima svoju odrednicu u muzičkoj enciklopediji:
- Ona je bila vrlo ambiciozna - priča Suzana - u smislu programa koje je zadavala, ali nije sebe štedela. Pred jedno savezno takmičenje u Ljubljani, u ondanjoj, velikoj Jugoslaviji, ja se razbolim i bilo je pitanje hoću li uopšte otići. Ali profesorka, već tada stara, dođe u Kraljevo u sedam sati ujutro. Sedele smo za klavirom punih deset sati. To se dogodilo nekoliko puta. Roditelji su mi samo kazali: Vidiš, ako može profesorka, možeš i ti."
Suzana je na tom takmičenju osvojila prvu nagradu, ali nju i ostale pominje samo uzgred. Mnogo blistaviji pečat nosi iskustvo koje je imala sa svojom profesorkom ("Nepogrešivo je znala do koje granice može da optereti učenika i znala je da kaže: "Mnogo si radila, sada nedelju dana ne moraš ni da pogledaš klavir"). Danas su životne okolnosti svima nama drugačije, deca su pod većom presijom, nego što je bila Suzanina generacija. Ona sve to posmatra sa promišljenošću veoma zrele i marljive osobe, posvećene deci i mladima, koji se priklanjaju muzici kao životnom opredeljenju:
- Ako su deca prenapregnuta, upućuju odraslima signale da su na izmaku snaga. Moje kolege i ja takve apele dobro uočavamo, ali nisam sigurna da i svi roditelji to opažaju. Poneki su, naprosto, ambiciozniji i od deteta i od profesora. Detetu treba dopustiti da ima i druge potrebe i želje, da se odmori od muzike koju toliko voli."


KRALJEVAČKO POZORIŠTE GOSTOVALO U ČAČANSKOM DOMU KULTURE - piše Rajko Sarić
,,Kraljevski čabare” pred Čačanima

   • Osmo po redu izvođenje ,,Kealjevskog čabarea”, Kraljevačkog pozorišta izvedeno je u čačanskom Domu kulture pred više stotina, uglavnom mladih ljubitelja pozorišta

   Čačanska, uglavnom mlada, publika, imala je u utorak veče priliku da vidi predstavu ,,Kraljevski čabare”, u režiji Miloša Dražovića, a po tekstu novinara i pesnika Ivana Rajovića. U predstavi, koja je na momente urnebesna, sa dosta ironije i pitanja, učestvuje gotovo ceo ansambl Kraljevačkog pozorišta.
   Umetnost postavke prožeta je opštim duhom, dnevnim politikanstvom i uverenjem da tako dalje ne može, da je narod dovoljno pročitao pojedince koji danas, a po ugledu na vladare iz ranije naše prošlosti, imaju nameru da nam ponovo smeste ličnu omču vlasti uz isticanje naše burne, ,,junačke”, uvek krvave, istorijske prošlosti. Zato, mislim, da će se mnogi saplesti o ,,busen” koji se ne vidi, ali koji, poput mača sudbine, preti da saplete ne samo Markovog Šarca, ukoliko ga pomoćni radnik ne ukloni (igra ga Vladan Slavković). Iz tog rasprostrtog urnebesnog ćilima, kroz projekciju sećanja i ukazivanja, kako kaže sam tekstopisac, polazi nastojanje da identifikujemo sebe, kao osnovu sa koje se iz stvarnosti otvara ne tako izvesna budućnost.
   Autor ,,Kraljevskog čabarea” ne pristaje na tabloidizaciju stvarnosti i banalizovanje privatno - javnog života i kolektivnog izjednačavanja, već kroz satirični ton razotkriva manipulacije svake vrste, od odnegovanog indimizma do stanja šoka. Osmo izvođenje ,,Kraljevskog čabarea” pokazalo je njegovo puno prihvatanje kod glumaca koji su predstavu odigrali u punom zanosu, sa mnogo elana i energije. Kuriozitet nastupa Kraljevačkog pozorišta u čačanskom Domu kulture je i prisustvo predsednika opštine Kraljevo, dr Miloša Babića sa suprugom, direktora Turističke organizacije Kraljevo, Radojke Savić, kompletne uprave gostujućeg pozorišta na čelu sa upravnicom Aleksandrom Kovačević.



NA FESTIVALU POP MUZIKE U VRNJAČKOJ BANJI - piše Ivan Rajović
Nagrada za najbolji aranžman

   Pesma "Kasno je" u izvođenju Mirne Košanin, na tek završenom Festivalu popularne muzike u Vrnjačkoj Banji, osvojila je nagradu za najbolji aranžman za koji je bio zadužen Ivan Lekić (Studio "Ton"). Tekst i muziku za ovu pesmu radio je Dušan Popović, a prateće vokale Nevena Jelić. Dvadesetogodišnja Kraljevčanka Mirna Košanin zablistala je punim sjajem na bini i svojim izgledom, a pre svega izvođenjem opravdala osvojenu nagradu. Sa Mirnom je na sceni plesao Aksentije Tošić, član Plesnog kluba "Bazileus" iz Kraljeva, a koreografiju za ovaj nastup radio je Vasilije Kljajević, instruktor pomenutog kluba.
   Iako je nagrada osvojena samo za aranžman, celokupni scenski nastup i Mirnino izođenje ove nagrađene kompozicije ostali su zapaženi. Pozitivne kritike o svemu pomenutom došle su i od strane poznatih imena naše estrade među kojima je i, sada već prava zvezda, Marija Šerifović.
   Naša predstavnica na ovom takmičenju nosila je haljinu sa preko 1000 kristalnih ukrasa što samo pokazuje koliko je truda čitava ekipa ljljidi pridala čitavom ovom događaju u nameri da nastup Mirne Košanin bude profesionalan.



KRALJEVAČKO POZORIŠTE NA KRAJU SEZONE
Uspeh vredan poštovanja

   • U pripremi je veliki projekat saradnje sa kolegama iz Liona i drugih gradova u Francuskoj, a ideja je da u čitavu predstavu budu uključena i četiri francuska glumca čime bi trebalo da se francuskoj publici pokaže da jezik ne mora i ne sme da bude barijera • Primer "Malog princa" je dokaz da dobrim i upornim radom sa mladim glumcima možemo dobiti i te kako dobar potencijal glumaca koj će se posle studija u Beogradu vratiti i raditi u našem pozorištu, naglašeno je na konferenciji za novinare

   Na konferenciji za novinare koja je održana povodom završetka još jedne uspešne sezone Kraljevačkog pozorišta direktorka Aleksandra Kovačević nije krila svoje zadovoljstvo potpunim uspehom, ali i najnovijim, tek okončanim gostovanjem u Makedoniji gde se sa predstavom "Patka" gostovalo u strumičkom i kumanovskom pozorištu. Ona je rekla kako su obe predstave propraćene sjajno uz veoma lepe reakcije publike, kritike i makedonskih teatrologa. Osim toga, bez obzira na veoma skromna sredstva Pozorište uspeva da repertoar potkrepi novim premijerama, kako na maloj tako i na velikoj sceni. Pre mesec dana bila je premijera jedne kabaretske predstave koja je rađena po tekstu Ivana Rajovića, a u režiji Miloša Dražovića. Ovih dana je započet i rad na novoj predstavi kojom će biti otvorena sezona 1. oktobra, a u pitanju je "Zla žena" Jovana Sterije Popovića koju režira Milena Pavlović.
   Tokom protekle sezone dogodio se i veliki broj veoma značajnih gostovanja eminentnih glumaca iz pozorišta čitave zemlje i Makedonije. Kraljevačko pozorište, kako je naglasila direktorka Aleksandra Kovačević, u proseku nedeljno ima od 15-20 programa, što dečjih predstava, a što sopstvenih programa i gostovanja.

ŠKOLA GLUME "SCENA"
   Biljana Kostantinović, glumica i vođa škole glume "Scena" je sa velikim zadovoljstvom istakla kako već punih šest godina ova škola glume radi u okviru Kraljevačkog pozorišta i trenutno broji preko 30 stalnih članova uzrasta od prvog razreda osnovne škole do 4 razreda srednje škole. Radi se o deci koja su već prošla neku vrstu edukacije i potpuno su osposobljena za rad na sceni. U sezoni 2005-2006. god. ostvarene su tri premijere, a predstava "Neću i tačka" rađena po tekstu Gordane Timotijević do sada odigrana više od dvadeset puta. Rad od godinu i po dana sa decom, kako je rekla Biljana, urodio je lepim plodom - premijerom "Malog princa" koji je rađen godinu i po dana, koliko je bilo neophodno da deca shvate čitavu filozofiju koju nosi sam tekst ali i da se privole na rad. Asistent u režiji ove predstave i onaj ko je osmislio izvanredne kostime je Stefan Savković.U pripremi je i veliki projekat saradnje sa kolegama iz Liona i drugih gradova u Francuskoj, a ideja je da u čitavu predstavu budu uključena i četiri francuska glumca čime bi trebalo da se francuskoj publici pokaže da jezik ne mora i ne sme da bude barijera. Zapravo , baš primer "Malog princa" je dokaz da dobrim i upornim radom sa mladim glumcima možemo dobiti i te kako dobar potencijal glumaca koj će se posle studija u Beogradu vratiti i raditi u našem pozorištu, naglasila je Biljana.
   Vukman Rakočević, šef tehnike, podsetio je na oktobar mesec prošle godine kada je završena prva faza rekonstrukcije pozorišta, što se dogodilo posle ravno 23 godine. Pozorište sada izgleda sasvim pristojno, mada radovi još nisu završeni i tokom leta će uslediti druga faza rekonstrukcije. Rakočević se javno zahvalio opštinskim vlastima, koji su shvatili značaj potpune rekonstrukcije pozorišta.

"ZLA ŽENA" OTVARA SEZONU
   Ana Jerotijević je najavila novu premijeru predstave "Zla žena" za koju su probe započete još u maju i biće nastavljene sve do septembra, kada će se raditi kostimi i scenografija. Ovom predstavom biće otvorena naredna sezona. U ovoj predstavi, rađenoj po tekstu Jovana Sterije Popovića, koju režira Milena Pavlović, igraju Jovana Terzin, Vukman Rakočević, Vladan Slavković, Milena Jeftović, Predrag Pavlović i Ana Jerotijević. Kostime će i za ovu predstavu raditi Stefan Savković. I Ana se zahvalila ljudima koji su, kako je rekla, imali sluha za sve ovo što se dešavalo i što se dešava u pozorištu.

SRPSKA LIGA - ZAPAD,
Rezultati 33. kola:
Sloga - Rudar 2:0 (1:0)
Loznica - Metalac KV 4:2 (3:0)

Rezultati 34. kola:
Metalac - Železničar 4:0
Mladost (L) - Sloga 2:1 (1:0)



KK SLOGA SOSIETE ŽENERAL NA VELIKOJ PAUZI IZMEĐU DVE SEZONE - piše Zoran Bačarević
Trener, uprava i ekipa do jula

   • U odnosu na minulu sezonu situacija u klubu je relativno mirnija, bar zbog ugovora sa sponzorom do kraja godine

    Neuobičajeno živo i ,,masovno" bilo je prvog radnog dana ove nedelje na treningu starijeg kraljevačkog prvoligaša kojim se rukovodio Bojan Despotović, pomoćni trener KK Sloga u minuloj sezoni. Prvog aprila (nije prvoaprilska šala) Sloga je bukvalno u poslednjem kolu obezbedila prvoligaški status za narednu sezonu pobedom u Kruševcu a u klubu su, posle svega, ostala petorica iz te ekipe: bajić, Đorđević, Atanacković, Vlašković i Mitić. Tu su i ,,povratnici" iz Trstenika Trtić i Garović kao i veći broj juniora, generacija momaka rođenih od 1987. do 1989. godine koji kucaju na vrata prve, seniorske, ekipe. Na pomenutom treningu bilo je i nekoliko igrača na probi, uglavnom iz Prve B i republičkih liga.
   Ništa novo kada je u pitanju Sloga (i ne samo ona u srpskoj košarci) jer je po završetku sezone iz Kraljeva otišla praktično kompletna prva postava iz minule sezone u Sinalko našoj ligi. Posle ,,odrađenog posla" odnosno isteka ugovora iz Sloge su otišli Đurković, Razić, Božović, Duvnjak, Mijajlović, a takođe i šef stručnog štaba Miodrag Kadija, koji je u drugom delu prvenstva na trenerskoj klupi zamenio Sašu Pavlović. I naknadno angažovani plejmejker, Slovenac Ervin Dragšić, takođe je napustio Kraljevo, ali još dva kola pre završetka Sinalko naše lige.
   Naredne jeseni Slogu očekuju nova iskušenja u najvišem domaćem košarkaškom rangu koji će, naravno, biti bez crnogorskih klubova. To naravno ne isključuje mogućnost da Sloga SŽ u narednom prelaznom roku angažuje igrače ia Crne Gore, pa i šefa stručnog štaba, pošto je ovo mesto praktično upražnjeno odlaskom Kadije posle ,,obavljenog posla", opstanka u domaćoj košarkaškoj eliti. taj posao će pasti ,,na pleća"novom rukovodstvu kluba pošto se u narednoj nedelji očekuje održavanje Skupštine kluba i izbor najužeg rukovodstva, uključujući i onog operativnog, koji treba da kompletira igrački pogon za narednu sezonu kako bi one tradicionalne ,,bazične pripreme" počela po ustaljenom redosledu - početkom jula. Za sada je izvesno da se neće menjati generalni sponzor kluba - Sosijete Ženeral banka koja je ugovorom vezana do januara naredne godine - sa izgledima da se on produži na obostrano zadovoljstvo.

MIJAJLOVIĆ I DOGODINE?
U povećoj grupi igrača koji su ovog proleća napustili Kraljevo je i standardni centar Sloge Saša Mijajlović (212/26 godina). Da li će i iduće sezone u dresu Sloge na istoj poziciji igrati još jedan Mijajlović? Na treningu u ponedeljak, bio je i Miloš Mijajlović (211/40 godina) koji je trenirao u dresu niškog Ergonoma a prošle sezone nastupao u kraljgujevačkom B ligašu. Ili je “Vučko” rekao zbogom aktivnom igranju...



SPORTSKI CENTAR ,,IBAR" IZ KRALJEVA U 2006. GODINI
Deset miliona za kapitalne investicije

Za zaštitu korita i farbanje Gradskog bazaena četir, renoviranje svlačionica u Hali sportova pet, a za ,,revitalizaciju" parketa (Hale sportova) milion dinara

   Odbornici SO Kraljevo na majskom zasedanju, između ostalog, usvojili su izveštaje o radu i programe rada za tekuću godinu javnih preduzeća i ustanova a među njima i Ustanova za fizičku kulturu Sportskog centra ,,Ibar". Odbornici su, bez rasprave, podržali odluku Upravnog odbora SC ,,Ibar" kojim će ova ustanova, pored redovnog održavanja svojih objekata i vođenja knjigovodstva za 40 klubova i saveza, u ovoj godini imati ,,kapitalnih investicija" u vrednosti oko 10 milona dinara.
   Hala sportova, otvorena krajem 1974. godine, ušla je u četvrtu deceniju ,,eksploatacije" , u tom periodu imala je više ,,investicionih zahteva". Najvažniji su bili ,,proširenje" košarkaškog trenera na uštrb tribina i smanjenja broja gledalaca, adaptacija službenih prostorija i tolaeta za gledaoce. Ove godine (sezone) na red dolazi renoviranje svlačionica i dogranja novih kako bi brojne ekipe koje koriste ovaj objekat za prvenstvene utakmice i treninga dobile iole pristojne uslove. Za ovaj posao izdvojiće se polovina sredstava predviđenih za investiciono održavanje u 2006. godini-tačnije pet miliona dinara.
Konačno, SC ,,Ibar" će ovog leta izvršiti još jedno renoviranje parketa u Hali sportova. Neprekidnom eksploatacijom sedam dana u nedelji parket je ove sezone već u ,,kritičnom stanju", u toku godine uklonjene su i sve reklame pa je njegova obnova i ,,presvlačenje" postala neophodna, makar i zbog vizuelnog doživljaja. U tu svrhu uložiće se milion dinara i tako zaokružiti suma od deset miliona dinara planirano u ovoj godini za ova tri najveća posla u održavanju sportskih objekata kojima ,,gazduje" SC ,,Ibar" iz Kraljeva.
   Podsećanja radi, ova tri projekta trebalo je da se realizuju u prošloj kalendarskoj i poslovnoj godini, SC ,,Ibar" poseduje kompletnu dokumentaciju za ove zamašne poslove a valja verovati da neće biti ,,preneti" u narednu. Tim pre su Gradski bazen i svlačionice u Hali sportova u veoma lošem stanju.

BAZEN KAO PRIORITET
   Prva i velika investicija biće u Gradski bazen, izgrađen pre četvrt veka na kome se, pored sezonskog kupanja Kraljevčana odvijaju takmičenja u vaterpolu i plivanju. Farbanje i zaštita korita Gradskog bazena i zamena aluminijumskog dna novim koštaće oko četiri miliona dinara. Ovaj posao je prioritetan jer sezona kupanja počinje već 15. jula a mesec dana kasnije svoje utakmice (prvenstvene) na Gradskom bazenu igraće vaterpolisti PVK ,,Kraljevo".