Protiv bolesti i nesreća
Uspešna sanacija štete od klizišta
Gradske teme
Reagovanja na intervju dr Ljubiše Jovaševića
Ničim izazvani, Ljubiše mi moga!
Korak više ka većoj bezbednosti građana
Završena dva projekta
Otkrio svoje korene
Reportaža sa puta po Hrvatskoj i Sloveniji
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, atletika

SVEČANA LITIJA POVODOM TROJICA - SLAVE KRALJEVA
Protiv bolesti i nesreća

   Pedeseti dan posle Vaskrsa i deseti dan po Spasovdanu, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Duhove ili Svetu trojicu. U kraljevačkom hramu posvećenom Svetoj trojici liturgiju je služio vladika žički gospodin Hrizostom uz sasluženje sveštenika eparhije žičke.
Ovaj dan je svetkovanje Svetog trojstva - Oca, Sina i Svetog duha, a u spomen silaska Svetog duha na apostole.
Običaj je da se na ovaj praznik u hramove i domove unose venci sveže zelene trave i cveća, jer kao što zelenilo obnavlja prirodu i život, tako Duh sveti obnavlja ljudske duše.
Računa se da je ovim događajem završeno osnivanje crkve Hristove ili carstva Božjeg na zemlji, pa se ovaj dan smatra i rođendanom Crkve Hristove. Uvek pada u nedelju.
Svete trojice su i slava kraljevačkog sabornog hrama, koji je i posvećen ovom prazniku. Zato su Trojice i slava Kraljeva, koja se obeležava svečanom litijom, obrednom povorkom. Litije su predvodili vladika Hrizostom i predsednik opštine. Po tradiciji, povorka je najpre zastala kod svetog zapisa, obrednog drveta u parku kod Centra Sveti vladika Nikolaj Velimirović, gde je još jednom osveštan zapis.
Sveto drvo ili zapis u osnovnom značenju ima ulogu zaštite jedne lokalne zajednice.
Nakon obilaska zapisa, litije su se uputile Omladinskom ulicom do Trga srpskih ratnika, gde je održan pomen borcima palim u ranijim oslobodilačkim ratovima. Svečana povorka zatim se uputila do opštine i novog spomen obeležja poginulima u ratovima tokom devedesetih. Ulicom cara Dušana i povratkom u crkvenu portu litija je zatvorila ritualni krug, koji simbolično treba da označi zaštitu grada i ljudi od bolesti, nesreće, vremenskih nepogoda i svakog zla. Ispred crkve je na kraju presečen slavski kolač.
Ove godine domaćin slave bio je privrednik Saša Veljović.

„GRADONAČELNIK” KRALJEVA DR MILOŠ BABIĆ POSETIO OPŠTINU TRSTENIK - piše Slobodan Rajić
Uspešna sanacija štete od klizišta

   Ako odbornici Skupštine opštine budu prihvatili predlog Opštinskog veća o korekciji cene zakupa letnjih bašti, vlasnici će kvadratni metar zauzeća javne površine plaćati petnaest umesto dosadašnjih dvadeset dinara.
Do ovakvog rezultata došlo se posle sastanka predsednika opštine dr Miloša Babića i vlasnika ugostiteljskih objekata koji svake godine postavljaju letnje bašte. Ugostitelji su izrazili nezadovoljstvo namerom lokalne samouprave da poveća sadašnju cenu zakupa za letnje bašte, koja bi, da je usvojena, bila odmah iza cene koja važi u Beogradu.
- Neprimereno je da u Kraljevu kvadratni metar letnje bašte košta gotovo kao u Beogradu. Svi znamo kakav je standard građana u glavnom gradu, a kakav je ovde, kako posluju tamošnji ugostiteljski objekti, a kako ovi ovde. Zato smo smatrali da cena zakupa ne može biti povećana, već, naprotiv, smanjena - smatra jedan od vlasnika letnje bašte u centralnoj gradskoj ulici ukazujući na problem sa višednevnim padavinama i hladnim danima kada u baštama nema gostiju.
Lokalna samouprava učinila je prvi u nizu koraka kojim se izlazi u susret zahtevu ugostitelja, pa treba očekivati da i ugostitelji učine gest dobre volje i izmire dug po osnovu zakupa letnjih bašti koji je, za dve godine, dostigao 3,5 miliona dinara. U nadležnih inspekcijskih službi je da se naplata potraživanja po ovom osnovu, izvrši prinudnim putem. U inspekciji ukazuju i na činjenicu da pojedini vlasnici letnjih bašti zauzimaju veće javne površine od onih koje su tražili i za koje su obavezni da plate..

GRADSKE TEME

FABRIKA VAGONA - DVA MESECA POSLE PRIVATIZACIJE - piše Dragan Vukićević
Fabrika i dalje sa pečatom društvenog preduzeća

   • Naši zahtevi nisu ni protiv privatizacije ni protiv poslovodstva, niti novog vlasnika, već su iskljičivo socijalno-ekonomske prirode. Dolaskom do pojedinosti iz kupoprodajnog ugovora, mi samo želimo da radnici budu upoznati sa svojom perspektivom u okviru preduzeća u novim okolnostima vlasništva, a sve u nastojanju da materijalni položaj radnika Fabrike vagona bude u skladu sa ukupnim ambijentom u okruženju, kako bi naše porodice mogle normalno da žive od našeg rada - kaže Dragan Mitrović, novoizabrani predsednik Samostalnog sindikata

   Prošlog četvrtka prekinut je trodnevni štrajk u Fabrici vagona, pošto je dan ranije poslovodstvo isplatilo drugi deo zaostalih plata za mart i akontaciju za aprilsku platu, što je bio i povod da radnici obustave rad. Ovo je ujedno bio prvi štrajk od kad je početkom aprila Fabrika provatizovana.
- Privatizacija se otegla u nedogled, a mi kao društveno preduzeće nemamo kondicije da opstanemo u takvom stanju ni na nebu ni na zemlji, jer je sve oko privatizacije prikriveno velom tajne i posle dva meseca - kaže Dragan Mitrović, predsednik Samostalnog sindikata u Fabrici vagona. - Mi još ne znamo ko je vlasnik Fabrike vagona, nisu nam poznate pojedinosti kupoprodajnog ugovora, a pogotovo nam nije poznat onaj deo ugovora koji se odnosi na minimum prava zaposlenih, na osnovu čega bismo mogli naše porodice i mi da živimo od rada.

NOVA ULOGA SINDIKATA
Mitrović navodi da štrajkački zahtevi ne napuštaju okvire sindikalnog delovanja.
- Naši zahtevi nisu ni protiv privatizacije, ni protiv poslovodstva, ni novog vlasnika, već su iskljičivo socijalno-ekonomske prirode - objašnjava Mitrović. - Dolaskom do pojedinosti iz kupoprodajnog ugovora, samo želimo da radnici budu upoznati sa svojom perspektivom u okviru preduzeća u novim okolnostima vlasništva, a sve u nastojanju da materijalni položaj radnika Fabrike vagona bude u skladu sa ukupnim ambijentom u okruženju, kako bi naše porodice mogle normalno da žive od našeg rada.
Ljubomir Nešović, predsednik štrajkačkog odbora, ističe da poseban problem predstavlja potpuna nepoznanica u vezi sa novim vlasnikom. On navodi da posredstvom Opštinskog veća Saveza samostalnih sindikata u Kraljevu nastoje da stupe u kontakt sa Agencijom za privatizaciju, kako bi ugovorili sastanak, na kome bi dobili sve podatke u vezi sa privatizacijom Fabrike vagona, budući da, kako tvrde naši sagovornici, niko od novih vlasnika još nije došao u Kraljevo da se predstavi radnicima i da Fabrika vagona i dalje u svim dokumentima figurira uz pečat društvenog preduzeća. Prošle sedmice dobili su faks-dopis iz Agencije (potpisao Aleksandar Travica, direktor Centra za tendere), u kome se navodi „da je postupak ispunjenja Ugovora o prodaji kapitala Holding kompanije Fabrika vagona u toku”. U poruci se navodi i da će posle „proglašenja Dana ispunjenja, kopija Ugovora u skladu sa članom Zakona o privatizaciji biti prosleđena ovlašćenom predstavniku sindikata”. Takođe se navodi i da „nema nikakvih razloga za tenzije i da će sve nejasnoće biti razjašnjene”.
Mitrović navodi da su sindikalci u međuvremenu stupili u kontakt sa predstavnicima Agencije i da će sastanak u Beogradu biti održan u nekoliko narednih dana.

VISOKA CENA NEINFORMISANOSTI
Sagovornici „IN”-a ističu da su sa poslovodstvom postigli dogovor prvi put od osnivanja Fabrike vagona o ugovaranju cene rada, što je, kako tvrde, i jedan od prvih zadataka sindikata. Time, navode, uspostavljaju se i nova pravila sindikalnog delovanja.
Ovakav način rada „nametnulo” je novo sindikalno rukovodstvo posle vanrednih izbora sredinom maja i ovo je praktično prva akcija novog rukovodstva.
Do vanrednih sindikalnih izbora, kako kažu, došlo je upravo zbog nezadovoljstva radnika, jer su bili potpuno neinformisani o svim tokovima privatizacije u poslednjih više od godinu dana, pa su postavili pitanje u čijem interesu su njihovi prethodnici radili. U međuvremenu, prethodni predsednik sindikata osnovao je Nezavisni sindikat sa oko 200 radnika, dok je Samostalni sindikat ostao većinski sa oko 650 članova. Da neinformisanost može imati visoku cenu, naši sagovornici ukazuju i na izjavu da ni predsednik Skupštine Holding kompanije u poslednjih godinu dana nije znao ništa više o događajima u vezi sa privatizacijom od svakog drugog radnika. Sve nejasnoće, kako kažu, biće otklonjene najverovatnije iduće sedmice, kada očekuju da će delegacija radnika biti primljena u Agenciji za privatizaciju na razgovor.



AKCIJA OO G 17 PLUS U KRALJEVU PROTIV GOVORA MRŽNJE I ŠOVINIZMA SRS - piše Slobodan Rajić
„Crveni karton za crnu stranku”

   Opštinski odbor G 17 plus u Kraljevu uključio se u jedinstvenu akciju ove stranke kojom je pokrenuta građanska inicijativa da se u redovnom sudskom postupku zabrani rad Srpske radikalne stranke zbog govora mržnje i šovinizma. Povod za ovu akciju su nedavne uvrede i verbalni napad poslanika SRS Zorana Krasića u Skupštini Srbije na šovinističkoj osnovi na Ivanu Dulić-Marković, ministra poljoprivrede. U pokrenutoj građanskoj inicijativi G 17 plus prikuplja potpise da se na osnovu Ustava Srbije, Zakona o političkim organizacijama i Zakona o javnim tužilaštvima pred nadležnim sudom pokrene postupak za zabranu SRS zbog raspirivanja nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Akcija se, osim u Kraljevu, sprovodi u svim gradovima i većim mestima u Srbiji.
   Prikupljanje potpisa građana u Kraljevu za ovu inicijativu, koju je Opštinski odbor G 17 plus započeo prošle subote, trebalo bi da traje do početka iduće sedmice, ali će se, kako ističu, verovatno produžiti. Potpisi se prikupljaju na štandu na Trgu srpskih ratnika svakog dana od „minut do dvanaest” do 16 sati, u prostorijama opštinskog odbora i u mesnim odborima G 17 plus u opštini Kraljevo. Vreme „minut do 12”, kako kažu u OO G 17 plus, simbolično je „jer je krajnje vreme da se stane na put govoru mržnje i šovinizmu SRS”.
   - Cilj akcije koja je nazvana „Crveni karton za crnu stranku” jeste da pokaže kako domaćoj tako i svetskoj javnosti da je većinska Srbija protiv govora mržnje, šovinizma i primitivizma. Posebno nam je drago što od samog početka, pored članova i simpatizera G 17 plus, u akciji učestvuju i predstavnici nevladinih organizacija i demokratski orijentisanih partija - kaže Bojan Radibratović, predsednik OO G 17 plus u Kraljevu.
   Po Radibratovićevim rečima, do srede, 14. juna, peticiju je u Kraljevu potpisalo više od 1.500 građana, u čemu prednjače mladi, ali i sve druge kategorije stanovništva koje smatraju da „sa ovakvim ponašanjem SRS nema evropske budućnosti Srbije, već nas to može samo vratiti unazad“. On kaže i da G 17 plus, pored potpisa, prikuplja i kompletnu dokumentaciju o nezakonitom i šovinističkom ponašanju SRS u poslednjih petnaestak godina, koju će zajedno sa potpisima predati nadležnim pravosudnim organima, od kojih očekuju adekvatnu reakciju i odgovor na pokrenutu inicijativu.



KONFERENCIJA ZA NOVINARE POVERENIŠTVA DS U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Zapostavljeni realni problemi građana

   Demokratska stranka u Kraljevu u ponedeljak je održala sastanak svojih resornih odbora na kojem je razmatrala aktuelnu situaciju na lokalnom i republičkom nivou i ocenila da su rezultati aktuelne vlasti u rešavanju realnih životnih problema građana nezadovoljavajući.
- Smatramo da se aktuelna vlast i na lokalnom i na republičkom nivou ne bavi dovoljno rešavanjem problema građana i da se problemi samo nagomilavaju, a oni uporno govore o nekakvim kadrovskim rešenjima i funkcijama. Oni insistiraju samo ko će gde da se postavi, a nikakve realne probleme ne rešavaju, niti imaju nameru da ih reše. Zato smatramo da su vanredni parlamentarni izbori neizbežni i da će nelegitimna Skupština i Vlada Srbije uskoro da se sruše kao kula od karata - istakao je pored ostalog Ivan Jovanović, poverenik DS u Kraljevu.
Jovanović je posebno ukazao na neke od gorućih problema. DS odlučno zahteva od aktuelne vlasti da prestane sa „reketiranjem” privatnih preduzetnika, malih i srednjih preduzeća i radnji i omogući im da se razvijaju kao jedini zdravi deo privrede koji još uvek funkcioniše i zapošljava nove radnike. Upozorio je da se kampanjama poreske naplate velikih nameta, kao načinom punjenja budžeta, postiže samo suprotan efekat i ta preduzeća sputavaju u daljem razvoju, a mnoga i zatvaraju i prestaju da rade. Danijela Miladinović, član Povereništva DS, posebno je naglasila da država povećava restriktivnu politiku i kazne privatnom sektoru, umesto da bude njegov poslovni partner, jer kompletan javni i državni sektor skoro isključivo živi na plećima privatnika. „Vlada je potpuno otuđena od naroda, dozvolila je da se širi netrpeljivost između radnika privatnog i javnog sektora, umesto da konsultuje timove privatnika u ispravljanju loših zakona koji regulišu ove odnose u privredi”, istakla je Danijela Miladinović.
Predstavnici DS uputili su nadležnim organima u Kraljevu i zahtev da pod hitno reše problem nelegalnih i neregistrovanih linijskih i taksi prevoznika. Na taj način, kako su istakli, neophodno je da se prevoznici i taksisti koji uredno plaćaju doprinose i poreze i imaju potrebne dozvole zaštite od nelojalne konkurencije, ali i građani od „divljih” i nestručnih prevoznika koji često sa neispravnim vozilima ugrožavaju sve učesnike u saobraćaju. Takođe, od opštinskih organa DS traži da reši problem konačnog završetka adaptacije hotela „Turist” u Kraljevu, na kojem su, rešenjem inspekcije, radovi prestali. „Ništa nije učinjeno da se iznađe nekakvo rešenje, a s obzirom na preduzimljivost nadležnih organa, postoji mogućnost da se trenutni ružni izgled hotela sa skelama i tog dela trga zadrži godinama”, upozoreno je na pres konferenciji.


OBELEŽEN DAN 285. VAZDUHOPLOVNE BAZE U LAĐEVCIMA
Visok nivo profesionalne odgovornosti

   Na aerodromu u Lađevcima svečano je obeležen 9. jun, Dan 285. vazduhoplovne brigade. U novim društvenim okolnostima ova brigada je prva jedinica Vojske Srbije koja je svoj Dan obeležila isticanjem zastave Srbije i intoniranjem himne „Bože, pravde”. Otkako je 9. juna 1964. godine formirana, brigada je uspešno izvršavala sve postavljene zadatke u borbeno-pozadinskom i tehničkom obezbeđivanju svih vojnih jedinica koje se nalaze na aerodromu u Lađevcima.
   - Moral sastava i visok nivo profesionalne odgovornosti svih pripadnika garantuje da će ova jedinica i ubuduće adekvatno odgovoriti zahtevima vremena u kome ćemo živeti. Interes vojske i interes ove regije je da aerodrom Lađevci izraste u savremeni mešoviti vojno-civilni aerodrom. Kojom dinamikom će se to realizovati zavisi od materijalne baze našeg društva, a mi smo spremni da svoje znanje i iskustvo stavimo u funkciju zajedničkih interesa - istakao je pored ostalog komandant 285. vazduhoplovne brigade pukovnik Srećko Jeremić, obraćajući se prisutnima na svečanosti.
   Inače, 285. vazduhoplovna baza u Lađevcima za sve vreme svog postojanja izvršavajući radne, odbrambene i druge složene zadatke zaslužila je epitet jedne od najboljih vojnih jedinica u protivvazdušnoj odbrani i čitavoj vojsci naše zemlje. Na svečanosti povodom Dana brigade najboljim vojnicima, oficirima i civilnim licima na službi u vojsci dodeljene su nagrade i priznanja. Svečanosti su prisustvovali gosti iz Raškog i Moravičkog okruga, Garnizona Kraljevo, policije, eparhije žičke, privrednici, mališani iz predškolske ustanove u Kraljevu, kao i penzioneri, bivši pripadnici ove jedinice.


PRIPREME ZA UREĐENJE GROBLJA STRELJANIH OKTOBRA 1941. U KRALJEVU
Projekat završnog uobličavanja

   Kraljevački Narodni muzej prošle godine preuzeo je brigu o uređenju Groblja streljanih oktobra 1941. godine u Kraljevu i nedavno pristupio izradi projekta pod nazivom „Uobličavanje Groblja streljanih oktobra 1941. godine”. U toku je priprema dokumentacije i snimanje situacije na terenu.
Prema rečima Dragana Draškovića, direktora Narodnog muzeja, za projekat uobličavanja Groblja streljanih 1941. godine, koji pored ostalog obuhvata izradu ograde i kapele, dobijena su sredstva od Ministarstva kulture i sporta Srbije i kraljevačke lokalne samouprave.
   Podsećanja radi, izgradnja Groblja streljanih oktobra 1941. u Kraljevu, donedavno poznatog pod nazivom Spomen park, započela je po projektu arhitekte Spasoja Krunića pre 36 godina i ove godine, po njegovom projektu, biće nastavljena u pravoslavnom duhu.
   - U pravoslavnoj crkvenoj arhitekturi moramo istraživati, moramo praviti mala, fina pomeranja, u saglasnosti sa onim što vreme donosi i sa onim što crkva odobrava - istakao je Spasoje Krunić, boraveći ovih dana u Kraljevu.
   Inače, pored Narodnog muzeja, u radove uobličavanja Groblja streljanih oktobra 1941. u Kraljevu uključeni su i Istorijski arhiv, Društvo za zaštitu Groblja „14. oktobar”, Zavičajno društvo „Kraljevo”, Direkcija za planiranje i izgradnju „Kraljevo” i Zavod za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu.
   Kako je iz Narodnog muzeja nagovešteno, ako do 14. oktobra projekat ne bude realizovan, novo arhitektonsko rešenje kompleksa spomen-groblja biće prikazano javnosti na izložbi.

REAGOVANJA NA INTERVJU DR LJUBIŠE JOVAŠEVIĆA

ODGOVOR DRAGANA JANIĆA
O ,,prevođenju”, i još ponečemu

   Mada smo, čini mi se, u ,,Ibarskim novostima” već raspravili mnoge nejasnoće u vezi sa ,,obilaznicom” iz Predloga plana generalne regulacije Mataruške Banje, koja je inače izazvala žestoko protivljenje velikog broja meštana, i brojna druga reagovanja, ali s obzirom na to da sam i u intervjuu g. Ljubiše Jovaševića 2. juna pomenut u istom kontekstu, osećam se i prozvanim i pozvanim da ponovo iznesem nekolike činjenice vezane za tu veoma spornu ,,obilaznicu” i polemiku o njoj.
   Još u januaru (ove godine), u prostorijama SO Kraljevo na javni uvid izložen je ,,Predlog plana generalne regulacije naseljenog mesta Mataruška Banja”, i to - bez prethodnog obaveštavanja građana Mataruške Banje, makar i najobičnijim plakatom. S obzirom na to da je građanima Mataruške Banje potrebno najmanje 100 dinara da autobusom dođu do Kraljeva (što i nisu mali troškovi), i da u zgradi opštinske skupštine pogledaju taj predlog plana (a zima je i inače bila oštra), bio sam prinuđen da opštinske činovnike zamolim da se za građane naše mesne zajednice, pod istim uslovima kao i za sve Kraljevčane, organizuje uvid u plan, uz stručna objašnjenja radnika Direkcije za planiranje i izgradnju po svim primedbama i pitanjima.
   Takvu inicijativu ostvarili smo tek početkom februara, kada je u prostorijama MZ Mataruška Banja ipak bio izložen Predlog plana generalne regulacije, i to pred sam kraj javne rasprave koja je i okončana samo nekoliko dana kasnije - 15. februara. Tada je više građana pojedinačno stavilo svoje primedbe, ali i cela grupa žitelja Ulice Slobodana Stojkovića i susednih ulica ne slažući se sa predloženom ,,obilaznicom”, koja bi od žičkog puta, na ulazu u Banju, trebalo da ide Ulicom Slobodana Stojkovića, zatim Pećinskom ulicom i kroz Mataruško polje sve do Ibarske magistrale u Progorelici. Ta primedba, u pisanoj formi, sa potpisima stotinak građana, potom je u roku i zvanično, znači u redovnoj proceduri, dostavljena Komisiji SO za planove.
Dakle, nije reč ni o kakvoj ,,posebnoj” peticiji, niti o protivljenju celom Generalnom planu, već o sasvim legalnoj i legitimnoj primedbi građana, i to samo protiv te i takve ,,obilaznice”, što, dakle, znači i da gospodin Dušan Stojić nije ,,dovodio ljude koji ne znaju o čemu se radi”, pa ni mene.
Uz to, gospodine Jovševiću, nisam ja prehrambeni artikal da bi mi ,,istekao rok”, kako vi to kažete. Ja sam predsednik Saveta Mesne zajednice u Mataruškoj Banji kome je, tačno je - istekao MANDAT kao i svim drugim predsednicima MZ u našoj opštini, jer izbori u mesnim zajednicama još nisu raspisani.
   A, poznato je, inače, da za vas LjUDI imaju ROK UPOTREBE, sve dotle dok vas ponizno slušaju i dozvoljavaju da manipulišete njima, da ih maltretirate i žedne prevodite preko vode. Valjda je to taj deo vašeg PREVODILAČKOG posla!
   Kažete da sam bivši radnik ,,Agensa” i ,,nesrećni Janić”. Jeste, istina je da sam BIO nesrećan, ponižavan, ogovaran i sprečavan da najbolje što mogu radim svoj posao - i u ,,Agensu” i u Mesnoj zajednici. Znate veoma dobro koliko je koštao projekat renoviranja starog dela ,,Agensa”, za šta sam ja obezbedio pare kao član Saveta ACDI/VOCA, i još mnogo toga. Ali, da ne ispadne da se i ja hvalim.
   Što se tiče nesreće, mislim da ona dolazi zajedno sa vama, g. Jovaševiću, i da mnogi ljudi ispaštaju zbog toga. Gde potrefiste da pored tolikih gradova i banja dođete baš u Matarušku Banju?!
   Često pominjete 16. april kao datum kada je održan ,,neki” sastanak Saveta MZ u Banji. Pa, iako vam je to razjašnjeno, opet mešate ,,babe” i ,,žabe”. Sastanak na koji se pozivate održan je na vašu inicijativu 9. aprila (broj dokumenta je 16), i to dva meseca po isteku roka za javnu raspravu o Predlogu plana generalne regulacije!
   Ovo napominjem zbog toga što sam od Zavoda za zaštitu prirode Srbije dobio USLOVE za zaštitu životne sredine koji se odnose na izradu Plana generalne regulacije Mataruške Banje, a u kojima doslovno piše: ,,Stoga smatramo da se Plan sa projektovanom trasom obilaznice NE MOŽE usvojiti”. Ovaj dokument sam poslao i vama. Ali, te uslove nisam imao onda kada je održavan pomenuti sastanak Saveta, mada sam glasao protiv projektovanja ,,obilaznice” tako kako je bila zamišljena, u profilu od 10 metara.
   Savet je tada većinom glasova zaključio da problem ,,obilaznice” treba da rešava država, kako i reče jedan od članova. Takođe, iako se uporno distancirate izjavama kako vi nemate veze sa ,,obilaznicom”, dobro znate da ste sami tražili da se taj tekst zaključka Saveta MZ izmeni i glasi onako kako ste vi želeli (,,da se Plan usvaja u celosti”), što vam je udovoljeno samo radi ,,mira u kući”. Ali, avaj!
   Vi dobro znate i da se bušotina MB-3, dubine 733 metra, nalazi tačno na projektovanoj ,,obilaznici”, ali ste je, kao duha iz boce, premestili - u - mataruški park!?
   A, kada je u pitanju Lojanik sa geološko-arheološkim nalazištem - praistorijskim rudnikom opala jedinstvenog u Srbiji i na Balkanu i okamenjenom hrastovom šumom, projektujući ,,istinu” ponašate se kao - laik. Za jedno takvo arheološko nalazište kažete da je ,,ispražnjeno i da se ne koristi”. Pa, za Boga miloga, ispada da bi po toj vašoj logici mirne duše trebalo srušiti i Maglič, jer - tamo niko ne stanuje!?
Što se tiče vaše dileme oko ,,opamećivanja ili lečenja”, pristajem da OBOJICA (naravno, jedan po jedan), ODEMO u neku referentnu USTANOVU koja će stvarno da PROCENI ko je za KAKAV TRETMAN!
   Naravno, građani Mataruške Banje zahvalni su vam za doprinos na revitalizaciji Žičke ulice, ali nije jasno zašto se uporno kitite i tuđim perjem? Novi magistralni vodovod kroz Žičku ulicu, naime, izgrađen je sredstvima iz budžetskih rezervi opštine Kraljevo, i to u iznosu od dva miliona dinara, koje je prošlog leta, posle obilaska gradilišta u Banji, opredelio tadašnji predsednik kraljevačke opštine dr Rade Jović, a - ne vi! Štaviše, vi ste se takvoj Jovićevoj odluci još i protivili, pa i to ovaj narod treba da zna!
   Najzad, obaveštavam vas, sve Mataružane i kraljevačku javnost, da sam pre neki dan i od Ministarstva zdravlja dobio obaveštenje da Direkcija za planiranje i izgradnju kao ,,obrađivač” Plana generalne regulacije Mataruške Banje - od ovog ministarstva nije dobila, a ni tražila, USLOVE koji, kako je to i propisano Zakonom o planiranju i izgradnji - moraju biti SASTAVNI deo Plana!

ODGOVOR IVANA RAJOVIĆA, NOVINARA „IBARSKIH NOVOSTI”
Ničim izazvani, Ljubiše mi moga!

   I pored burnih reagovanja, čini mi se očiglednim da je intervju sa načelnikom Raškog oruga dr Ljubišom Jovaševićem, objavljen u pretprošlom broju ovih novina, bio neophodan ovome gradu i da je ispunio svoju svrhu. Pored ostalog, pokazalo se da se svi učesnici u polemici slažu oko jednog - da neko nije normalan i da bi trebalo da se leči. Ova konstatacija dolazi od najuvaženijih i najstručnijih lekara u našem gradu, pa je kao merodavnu valja i prihvatiti. A što se dr Jovaševića tiče, ma koliko ja bio poslušan, nisam član njegove stranke, niti sam ga ja postavio na to mesto, a ni u Savet Evrope, na mesto visokog funkcionera DSS, doktora medicinskih nauka, simultanog prevodioca sa engleskog, komandanta civilne zaštite i šta ja znam čega još. Nisam ja Veliki brat.

„ČAST”
I kao što je više puta ponovljeno u samom tekstu, načelnik je sebi dao za pravo da se oglasi po službenoj dužnosti, kao komandant odbrane grada Kraljeva i ukaže na ono što, po njegovom mišljenju, dodatno i opasno destabilizuje harmonične odnose u našoj sredini, do te mere da će i sud morati da reaguje. Potom je, u skladu sa Zakonom o štampi, svima prozvanima omogućeno da reaguju na njegove izjave, što oni i čine. Onima koji poznaju tehnologiju novinarstva i uređivačke politike nije potrebno objašnjavati kako je i zašto došlo do objavljivanja ovog intervjua. Međutim, neupućeni bi trebalo da znaju. Zar neko misli da sam ja toliko moćan da, čak i kao poslušnik, pišem i objavljujem šta mi je volja? Ko ima prava i sa kakvim podmuklim namerama dozvoljava jednom Jovaševiću, osvedočenom kreatoru jovašluka u Kraljevu, a i šire, operatoru pogrešnih ženskih udova, diktatoru, konfliktnom tipu, uzurpatoru tuđih placeva i ko zna čemu još, da se oglašava u lokalnim novinama u kojima to legalno i legitimno mogu i oni koji ponajmanje imaju moralnog prava da to čine.
Dakle, imajući u vidu o kako se ozbiljnoj stvari radi, pre nego što se pojavio u novinama, tekst intervjua su imali, i nadam se pročitali, odgovorni urednik, direktor i glavni i odgovorni urednik i predsednica Upravnog odbora, čitali su ga i neki novinari, a koliko ja znam, potom i svi zainteresovani, od predsednika MZ Mataruška Banja do predsednika opštine. Sa objavljivanjem ovog teksta, ne znam zašto, čekalo se desetak dana, i kako se nije našao niko ko je imao nešto protiv ili nije imao nikakvog pravnog i etičkog pokrića da spreči njegovo objavljivanje, i pored žarke želje, on se pojavio i u novinama. Zašto je baš meni pripala ta ,,čast" da potpišem ,,sporni" intervju, pitanje je koje bi trebalo uputiti načelniku, a sve što je napisano moglo je da ide i kao autorski tekst, valjda je to jasno. Dosta toga je izgovoreno i na televiziji, ali to nije izazvalo nikakve reakcije, što znači da je ovde u pitanju obračun sa mnom, a ne sa načelnikovim izjavama po službenoj dužnosti. Valjda se i od mene očekivalo da uskliknem s pravednim gnevom i ljubavlju prema nepristrasnom informisanju: ,,Doktore, vrati babi nogu!" To ja, znajući koliko je ljudskih života taj isti doktor spasio, nikada ne bih učinio, bar ne na taj način, i bar dok se o svemu ne pojavi zvaničan dokument kompetentnih stručnjaka.

BEZ NAMERE
Dakle, u svemu tome ne postoji nikakva moja namera da bilo šta loše učinim Dušanu Stojiću, niti bilo kome od pomenutih. Dovoljno sam sposoban, to je bar poznato, da sam presavijem tabak i napišem šta mislim, nije mi neophodan čak ni takav intelektualni kapacitet kao što je Jovašević. Uostalom, tokom desetak proteklih godina, valjda je i to poznato, da kada sam bio u prilici da odlučujem, puštao sam u novine najrazličitija mišljenja smatrajući to dostignućem onoga za šta sam se i borio, demokratijom, reklo bi se, a svako ima pravo da argumentima dokaže ili ospori istinitost izrečene tvrdnje.
Međutim, ničim izazvan, reagovanjem ,,Veliki brat" potpisanim u ime Upravnog odbora Književnog kluba oglasio se Miloš Milišić. Trebalo je da prođe čitavih osam godina pa da se ovaj krupnoreki i tankoćutni branitelj novinarske profesije, svoje sabraće, Srbije i srpstva, oglasi u svom omiljenom listu koji je svojevremeno zajedno sa čitavim kolektivom, najgorim mogućim kvalifikacijama preporučio za odstrel od Miloševićevog režima i Šešeljevog ministra informisanja, u vreme kada je to bilo sasvim jednostavno i učiniti.

MUVA I PČELA
Tekst ,,Laži ubojitije od tomahavka" Milišića preporučuje kao perjanicu beščašća u novinarskoj profesiji, a njegovo izvinjenje i pravdanje da je to uradio ,,po nečijem nalogu i zbog svog specifičnog mentalnog zdravlja”, dovoljno govori o tome ko je poslušnik, on ili ja. I pre i posle toga, Milišić se zdušno trudio da sebi, a i svima ostalima, jasno stavi do znanja kako je mnogo profitabilnije biti podrepna muva nego kosmička pčela. Koristim terminologiju Slavka Janoševića, kojeg je Milišić, kao i mnoge druge novinare suočene sa progonom prinudnih i drugih organa i njihovih poslušnika, znao da zaštiti u svojstvu visokog funkcionera najmoćnijih spisateljskih organizacija u Kraljevu. Već sedam godina u Opštinskom sudu mi se sudi po tužbama čelnika bivšeg režima i njihovih poslušnika, a da nikome, pa ni Milišiću, to nije bilo interesantno, čak i kada su mi oduzimali pasoš da ne pobegnem iz države, ovakve kakva je, a za koju su se, kao što je poznato, Milišić i njemu slični zdušno zalagali tokom proteklih godina. Poznato je sa koliko su žara branili oteti predajnik TV Kraljeva od julovaca, koliko su vremena proveli u šetnji sa narodom i oglašavanju sa Milutina. Zbog svega toga sam uveren da je još uvek i u ovakvoj zemlji i sa ovakvom ,,sabraćom” čak i metaforično bolje biti kosmička pčela nego podrepna muva i molim Milišića da nas više ne brani ni od čega.

DALEKOVIDOST
A što se moje knjige ,,Psi će vladati svetom" tiče, a koju on takođe, ne znam zašto, pominje, očigledno je koliko sam bio dalekovid i pre dvadeset pet godina, što, priznajem, nije bilo nimalo teško. Pogotovu ne kada se radi o mom samozvanom sabratu, kojeg ne priznajem, a koji već decenijama sanja jedan te isti san: kao umro Ivan Rajović, a ja mu držim posmrtni govor. A o tome da ,,Veliki brat" posmatra Milišića i njemu slične, iluzorno je govoriti ako se zna ko kakvu ideologiju zastupa, ko šta brani i koga i kako napada. U međuvremenu, taj koji se postavlja iznad Književnog kluba, što će, nadam se, članstvo znati da ceni, zaboravlja ko je osnovao taj Klub, ko je objavio Savremene kraljevačke pisce u šest knjiga, ko je osnovao tradicionalnu kulturnu manifestaciju ,,Dani preobraženja”, koju su kasnije savesni pisci prepustili SPS, i još mnogo toga. Ako onaj gore sve vidi, a vidi, ne bi se trebalo bojati Velikog brata koji je uspeo da uoči, pored mnogo toga ružnog, tek nečije ,,pepito” odelo i štafetu u ruci.

OTKRIVANjE ISTINE
I na kraju, zanimljivo je da oba reagovanja potpisuju, iz potaje, isti ljudi koji su već godinama na čelnim pozicijama u Književnom klubu i takozvanom Aktivu novinara UNS. Nedostaje još samo dopis Uprave estradnih umetnika, pa da se ovaj odijum mržnje kompletira i dobije zadovoljavajuću težinu u očima neukih i neupućenih. Nismo valjda zaboravili da neki od onih koji se potpisuju kao Uprava aktiva UNS baštine reputaciju koju su im svojevremeno priuštile kolege: Milanović, Komrakov, Štula, Lenard, Čukić, Baletić, Brajović i mnogi drugi. Budući da sam, kada je trebalo, radio i uradio nešto na osnivanju Nezavisnog udruženja novinara, čiji sam i član, kvalifikacije pomenutih ne priznajem i ne prihvatam. A sve što je usledilo posle objavljivanja intervjua govori u prilog tome da se ne radi o prikrivanju, već o otkrivanju prave istine koja će, nadam se jednom ipak izaći na videlo, Ljubiše mi moga!

POVODOM DANA MINISTARSTVA OTVORENA NOVOIZGRAĐENA POLICIJSKA STANICA U RIBNICI - piše Rajko Sarić
Korak više ka većoj bezbednosti građana

   Povodom obeležavanja Dana Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i krsne slave policije, u sredu je u Ribnici otvorena novoizgrađena policijska stanica od oko 400 kvadrata, koja će, prema važećoj sistematizaciji, zapošljavati četrdesetak policajaca i drugog osoblja. Svečanosti su, pored ostalih, prisustvovali i policijski general-major Mladen Kuribak, načelnik Uprave policije, zamenik načelnika uprave ITF pukovnik Branko Belić, predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić, predsednik SO Dejan Milović, predstavnici Raškog okruga, SPC - Eparhija žička, bezbednosno-informativne agencije, vojne bezbednosti, žandarmerije, sudstva i tužilaštva, kao i lokalne zajednice i privrednih subjekata. Vrpcu je svečano presekao predsednik opštine, dr Miloš Babić, koji je, u kratkom obraćanju prisutnima, rekao da je otvaranje policijske stanice u Ribnici, kao i Odeljenja policije u Mataruškoj Banji, dan ranije, primer dobre saradnje građana, lokalne samouprave, privrednih subjekata i pripadnika policije.
Babić je rekao da će ovaj dan ostati zabeležen kao dan kojim je učinjen korak više na polju bezbednosti građana i njihove imovine, na opštoj sigurnost svih nas, posebno mladih.
- Na svim neuralgičnim delovima Kraljeva ovakve ustanove su potrebne da bi se svi osećali bezbedno i sigurno. Otvaranjem policijske stanice prestala je potreba građana Ribnice i drugih naselja sa leve obale Ibra, prvenstveno Žiče, Kovača, Ribnice, Beranovca, Vrbe, Ratine i Kamenice, da prelaze most tražeći pomoć i zaštitu od organa reda po bilo kom osnovu - rekao je Babić i dodao da su pripadnici policije proteklih godina postali bliži građanima, bliži narodu, da su se konačno izgubile ,,godine koje su skakavci pojeli”, odnosno godine kada su obični građani zazirali od ljudi u plavom.
On je naglasio da svima nama, i pored svega, nema boljitka ako ne budemo ukazivali na probleme koji se dešavaju u našoj sredini, tim pre što niti imamo rezervno Kraljevo, niti rezervnu Srbiju.
Borba protiv terorizma, organizovanog kriminala i svih drugih oblika narušavanja javne bezbednosti i bezbednosti građana i njihove imovine su prioritet pripadnika policije u Srbiji, pa tako i u Kraljevu, rekao je general-major Mladen Kuribak, koji je načelniku SUP-a Kraljevo i pripadnicima ovog Sekretarijata preneo pozdrave ministra policije Dragana Jočića.
- Prvenstveni zadatak pripadnika policije u narednom periodu je da služe građanima, da im obezbeđuju punu ličnu i imovinsku sigurnost - rekao je Kuribak.
Načelnik Sekretarijata Bogoljub Živković je rekao da je želja, kako MUP-a tako i SUP-a Kraljevo, da otvaranjem ove policijske stanice sve poslove iz svoje nadležnosti učini bržim, efikasnijim, profesionalnijim i zakonitijim.
- Otvaranje ove policijske stanice je dobar primer kako građani i policija zajedno rade na poslovima bezbednosti. Sekretarijat u Kraljevu je prošle godine zabeležio smanjenje broja krivičnih dela za 14 odsto, dok je za pet procenata povećan broj krivičnih dela koja su, brzom akcijom pripadnika policije, rasvetljena - rekao je načelnik Živković i zahvalio privrednicima koji su pomogli da se policijska stanica izgradi i opremi.
Za komandira PS Ribnica postavljen je stariji zastavnik Miroljub Miladinović, a za zamenika poručnik Aleksandar - Aco Tomović.
Načelnik Sekretarijata je svim privrednicima koji su pomogli da se izgrade objeti PS Ribnica i OP Mataruška Banja dodelio prigodne zahvalnice, a svečanost je ulepšana prigodnim kulturno-umetničkim programom.

PRIZNANJA I NAGRADE
Za izuzetno zalaganje i postignute rezultate u radu, načelnik Kraljevačkog SUP-a Bogoljub Živković uvećanjem plate za 20 procenata, nagradio je šesnaest pripadnika ovog SUP-a.
Predsednik opštine dr Miloš Babić je, pak, zahvalnicama i ručnim časovnicima nagradio kapetana Dragomira Petrašinovića, iz Odeljenja kriminalističke policije, mlađeg zastavnika Nenada Ivanovića, komandira OP Mataruška Banja, i poručnika Dragu Bogdanović, šefa Odseka za upravne poslove.

NOVI OBRAZOVNI CENTAR
Zakon o policiji, koji je na snagu stupio 24. septembra prošle godine, predstavlja osnovu celokupne reforme policije Republike Srbije i do sada je puno urađeno na njegovoj implementaciji. Od većih zadatak ostao je izbor direktora policije, sve drugo je, moglo bi se reći, završeno - rekao je general-major Mladen Kuribak u izjavi za ,,Ibarske novosti”.
U okviru reforme policije, kaže Kuribak, osnovu predstavlja reforma školstva, što podrazumeva da će viša i visoka škola policije preći u jednu ustanovu.
- već 2007. godine imaćemo novi obrazovni centar u Sremskoj Kamenici, gde će se školovati polaznici od 18 do 27 godina starosti. Do sada su polaznika bili od 14 do 18 godina. Mislim da će to predstavljati novi kvalitet policije.
Policija je preduzimala i preduzima sve mere na rasvetljavanju najtežih krivičnih dela, prvenstveno ubistava, koja su potresala javnost. Nedavno je i sam ministar poručio da je dosta prolivanja krvi na ulicama gradova u Srbiji i zato smatram da će mnoga od nerasvetljenih ubistava biti rasvetljena i da će sigurnost građana u Raškom okrugu, a tako i u Kraljevu, biti potpuna, onakva kakvu građani očekuju - naglasio je general Kuribak.

DONATORSKA POMOĆ ŠVAJCARSKIH AGENCIJA SDC I MSP KRALJEVU
Završena dva projekta

   • Za adaptaciju i opremanje Osnovne škole u Godačici Švajcarci uložili 138.000, a za izgradnju sportske hale na Goču 79.000 švajcarskih franaka • Započeta saradnja sa švajcarskom organizacijom MSP u drugoj fazi podrazumeva projekte u oblasti vodosnabdevanja, razvrstavanja komunalnog otpada, izrade strateškog plana razvoja opštine i unapređenja opštinske administracije

   Zahvaljujući saradnji švajcarske agencije SDC i opštine Kraljevo adaptirana je i dograđena osnovna škola u Godačici i izgrađena sportska hale na Goču. Krajem prošle sedmice predstavnici dve strane inaugurisali su na svečan način ova dva završena projekta.
Uz pomoć švajcarske agencije SDC opština Kraljevo obezbedila je 138.000 švajcarskih franaka za izgradnju tri učionice, kabineta za informatiku i mokrog čvora u školi u Godačici. Time su znatno poboljšani uslovi za izvođenje nastavnog procesa u ovoj školi. Pored toga, prema rečima direktora i zaposlenih u školi u Godačici, u planu je i da se uredi školsko dvorište. Za tu investiciju urađeno je idejno rešenje, kojim je predviđeno asfaltiranje prilaza, rekonstrukcija travnatih terena, izgradnja letnje učionice sa nadstrešnicom.. Ukupna vrednost planiranih radova je oko 200.000 evra, a preduslov je prethodna izgradnja drenažnih kanala i kišne kanalizacije.
U saradnji sa SDC-om opština Kraljevo takođe je uspešno okončala izgradnju sportske hale na Goču i tako znatno poboljšala i uslove za razvoj sportsko-rekreativnog turizma na ovoj planini. Donatori iz Švajcarske su u ovaj projekat investirali 79.000 švajcarskih franaka.
Saradnja opštine Kraljevo sa švajcarskim donatorskim agencijama traje od 1990. godine. Do sada je u razne projekte uloženo tri miliona franaka.
- Samo je švajcarski MSP („Program za podršku opštinama”) od 2002. godine do danas uložio oko 610.000 švajcarskih franaka, a opština Kraljevo oko 500.000 švajcarskih franaka u zajedničke projekte. Znači, samo zajednički projekti sa MSP-om su do sada bili vredni oko 1,1 milion švajcarskih franaka - ističe mr Jovan Nešović, opštinski menadžer u Kraljevu.
Predstavnici MSP-a takođe su zadovoljni dosadašnjom saradnjom sa lokalnom samoupravom u Kraljevu, jer, kako kažu, ,,ne postoje značajnije prepreke u primeni značajnijih projekata, kapacitet lokalne administracije je na većem nivou i s obzirom na to da se Srbija sada kreće ka EU, što je veliki izazov, na tome će se i dalje raditi, kako bi ta administracija što bolje služila građanima”.
Na značaj ove saradnje prilikom posete objektima u Godačici i na Goču ukazao je i „prvi čovek opštine Kraljevo”, naglasivši da je Švajcarska puno pomogla u promeni političkog stava Evrope prema Srbiji.
- Švajcarska je zaista bila jedna od onih zemalja koja je razumela patnje srpskog naroda u svim ovim godinama. Nije to razumevanje toliko bitno u uloženom novcu, koliko je bitna ta toplina sa kojom ovi ljudi nama pomažu i bez uslovljavanja to i dalje velikodušno čine - istakao je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo.
MSP, inače, planira da u drugoj fazi pomoći Kraljevu od 2005. do 2007. godine realizuje nekoliko važnih projekata, među kojima su i sistem daljinske kontrole i nadzora vodosnabdevanja, edukacija građana o primarnom razvrstavanju otpada, izrada strateškog plana razvoja opštine i unapređenje funkcionisanja opštinske administracije.

REPORTAŽA IZ HRVATSKE I SLOVENIJE (4) - piše Ivan Rajović
Vinova loza zvana trta

   Gostovanje u Sloveniji ne bi imalo smisla da nismo posetili kancelariju Srpskog kulturnog društva na čiji poziv smo i otputovali u ovu nekada bratsku nam republiku, a sada jednu od najbogatijih zemalja Evropske zajednice. Put ka odredištu koristimo za razgledanje grada suočavajući se sa, ružno je priznati, detaljima koje smo uglavnom gledali na TV. Ne zbog gluposti ili primitivizma, već zbog poznatih političkih okolnosti i respekta koji je bivši režim imao u svetu. Petnaest godina u ludilu izgubljenog života dovoljno je da se čovek i pred nečim što je običnom svetu sasvim normalno oseća popišano i neutešno osakaćeno, kao pravi kreten.
   Nadvožnjakom iznad puta prolazi voz. Takav ovde još nije viđen. - Deco, vidite voz, kažem saputnicima pokazujući prstom prema nebu, kao u filmu "Bliski susret treće vrste". I svi gledaju zaustavljajući dah, to čudo od tehnlogije koje brzo, bešumno i elegantno vijuga između zemlje i neba. Divan osećaj povratka u detinjstvo i čarima železnice, bila ona prava ili igračka. Jer i pored toga što stanujem tik pored pruge čini mi se da su prošle decenije a da nisam video voz, pa je ovo izuzetna prilika da to učinim. I automobili na ulicama, bez crnogorskih tablica na zastarelim i odrtavelim nekada moćnim mašinama zvučnih imena deluju svemirski ili, pre bi se reklo, ljupko poput igračaka, što ovde zapravo i jesu. Radi se o modelima kakvi se u Srbiji, koliko znam, mogu videti samo na sajmu. U toj raskoši šarenih metaliziranih simbola lakoće življenja zapažamo jednog juga, a nešto kasnije i peglicu. Nemamo objašnjenje za ovu pojavu , osim ako se ne radi o nekakvim egzibicionistima ili poznatim srpskim inadžijama.Valjda je suvišno zaključivati da ovde kola nema samo onaj ko neće da ih ima ili je totalni idiot, a u Evropu se sa idiotima ne može, pa i oni moraju da voze.
   Prolazimo kroz industrijski deo grada koji je prosto preplavljen lepo uređenim firmama koje tako izvana odišu nečim što asocira na prave kovačnice novca, bez obzira šta se u njima proizvodilo.

CRKVA
   Usput, na predlog i insistiranje naših domaćina posećujemo crkvu, pre bi se reklo bogomolju smeštenu u nekoj neobičnoj zgradi na spratu do kojeg se stiže uskim metalnim stepenicama. Koristimo priliku da se fotografišemo sa sveštenikom koji se sprema da u još nedovršenoj ali izuzetno lepo uređenoj crkvi održi jednu od prvih službi. Stižu i vernici, Srbi, naravno iz svih krajeva gde Srbi živi, a čini se da ih ovde najviše ima iz Republike Srpske.
U pratnji našeg domaćina, počasnog konzula Radeta Bakračevića stižemo u jedan od mirnijih i lepših, reklo bi se stambenih delova grada Maribora, gde su smeštene prostorije Kulturnog srpskog društva. Tu nas dočekuje predsednik Miloš Rusić, po starom srpskom običaju. Prostorije su kompletno i lepo opremljene sa karakterističnim i na svakom mestu istaknutim znamenjima, simbolima i drugim odličjima naroda i kulture kojoj korisnici pripadaju. Reklo bi se da tu ništa ne nedostaje, čak ni domaće srpske ljute rakije. Srbi, ili Srbovi, kako kaže naš prijatelj i kolega Anton Petelinšek urednik RTV Maribor, su se ovde dobro snašli, čak i kada je u pitanju organizovanje kulturnog i duhovnog života koji, kao što je poznato, imaju svrhu da sačuvaju istoriju, tradiciju i identitet naroda i pojedinaca. Brojni časopisi "Kontakt", "Mostovi" i najava "Štajerske skupnosti" kao i mnogi kulturni programi, među kojima i naše gostovanje govore da Srbima ovde ne samo da niko ne smeta, već za to dobijaju i adekvatnu novčanu pomoć. Tu odlučujemo da Marina, Bajović i ja, u svojstvu novinara, obiđemo grad i zajedno sa snimateljima TV Maribor na njihovu preporuku i po našem izboru snimimo ono što je najlepše u ovom gradu za našu televiziju. To je izuzetna prilika da se upoznamo sa znamenitostima Maribora, ali i da iz bliza kontaktiramo sa Mariborčanima koji se pokazuju kao izuzetno ljubazni i predusretljivi ljudi. Naravno, zanima nas njihovo mišljenje o odnosima srpskog i slovenačkog naroda posle svega što nam se proteklih godina dešavalo. Da li zato što su Mariborčani koji sa Kraljevčanima imaju specifične odnose tek naši sagovornici reaguju dosta emotivno i sa dosta nostalgije ističući da bi prijateljsvo trebalo sačuvati po svaku cenu i da je suviše toga zajedničkog među žiteljima oba grada da bi to moglo da se zaboravi i nestane.
   Šetamo glavnim gradskim trgom na kojem se nalazi specifični spomenik gubavcima, a na trgu tezge na kojima okolni meštani prodaju svoje proizvode, med, lekovite biljke i različite medikamente kućne medicine. Posmatramo mostove na Dravi i na čistom srpskom jeziku razgovaramo sa labudovima koji plove uz obalu i gledaju nas ljubopitljivo kao da razumeju svaku reč. Marina ih fotografiše, a ja nju pored njih sa ogromnim mostom u pozadini. Naši prijatelji snimatelji nam sugerišu da posetimo nešto što je ušlo u Ginisovu knjigu rekorda, vinovu lozu koju ovde zovu trta, a koja je, kako i na tabli piše, najstarija loza koja i dan danas rađa i od koje se dobijaju vino i lozovača. Na žalost, kuća oko koje se obmotala loza zvana trta je zatvorena i u njoj nikoga nema ko bi nam ponudio neki od dokaza da se iz nje i dalje da nešto iscediti. Zato sedamo za sto u obližnjem lokalu na otvorenom i pijemo sjajno slovenačko Zlatorog laško pivo o trošku naših vodiča i novopečenih prijatelja, posmatramo Dravu, mostove na njoj i panoramu starog grada Maribora koji iz tog ugla i u takvom raspoloženju deluje zaista veličanstveno.

"okrepĆEVAPnica"
   Poštovani g. Rajović, nadam se da me se sjećate iz Ljubljane sa one književne večeri u Vodnikovoj domaciji. Branko Baćović mi je javio da ste stavili njegove dvije pjesmice u Ibarske novine, pa sam išla pogledati i baš je simpatično. Usput sam pročitala i feljton koji vi pišete. Baš mi se sviđa. Vrlo spontano i poetično. Nego, kad vas je toliko očarala ona okrepčevalnica (a i zbunilo njeno ime), baš sam se sjetila da sam ja jučer bila u jednoj ćevapdžinici kod nas u Ljubljani koja se ne može zvati kao u Bosni (odakle su vlasnici) nego su izmislili novi izraz po uzoru na okrepčevalnicu (kojih je u Sloveniji ogromno). Tako su se uspješno poigrali s tom riječi i osoblju na njihovim pregačama ispred naziva te kuće (HARAMBAŠA), stoji "okrepĆEVAPnica". Takav duhoviti poseg u slovensku riječ mi se strašno svidio! Toliko od mene. Hvala vam za iscprno izvještavanje sa puta po Sloveniji.
Lijep sunčan pozdrav iz Ljubljane,
Neda Galijaš

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PROMOCIJA KNJIGE ZORANA JANJIĆA ,,TIŠINA U ABERDAREVOJ” - piše Ivan Rajović
Radnici RTS-a svesno žrtvovani

   • ,,Tišina u Aberdarevoj" istovremeno je i tišina u Srbiji kako o ovom događaju, tako i o svemu ostalom što se ovde događalo. Ova knjiga je još jedan pokušaj koji će, verovatno, uroditi plodom, da se sa ćutanjem prestane i da svako dobije ono što zaslužuje

   Knjiga ,,Tišina u Aberdarevoj", Zorana Janjića, koju je objavio beogradski Dangraf, predstavljena je u sali Kraljevačkog pozorišta. Knjiga je, kako je rečeno na promociji, posvećena žrtvama NATO bombardovanja RTS. Ona, zapravo, predstavlja rezultat dugogodišnje istrage koju su paralelno sa zvaničnim organima vodili članovi prodica poginulih radnika RTS.
Istovremeno, knjiga je svojevrsni dosije na osnovu kojeg se zaključuje da je 16 radnika RTS svesno žrtvovano kako bi to, u trenutku kada je to režimu Slobodana Miloševića odgovaralo, bilo iskorišćeno u propagandne svrhe.
Kako je rekla Žanka Stojanović, majka jednog od poginulih i žena koja se tokom prethodnih godina najviše zauzela da javnosti predoči punu istinu o ovom zločinu tadašnjih vlasti, ti ljudi nisu žrtvovani, već su ih ubili NATO i Milošević, Milanović i ostali.
Porodice poginulih su tokom sedam godina od ovog događaja stvarale jedinstvenu arhivu od dokumenata, činjenica i svedočanstava očevidaca. Sve to sabrano na jednom mestu nedvosmisleno potvrđuje da su rukovodstvo RTS, najviši državni vrh i Vojska znali da će zgrada biti bombardovana.
- Svi su bili tu - rekla je kraljevačka profesorka u penziji Nataša Kovačević, učesnik u ovoj promociji i bivša Janjićeva profesorka - i čekali su da zgrada bude bombardovana, pa da to snime u propagandne svrhe kako bi svet ustao i kazao: ,,Evo šta tamo radimo civilima. Oni su bili svesno žrtvovani, što je jedan od najgorih priloga istoriji beščašća.
Govoreći o ovoj knjizi, Janko Baljak, autor filma ,,Anatomija bola", na istu temu, rekao je kako je njegov film zapravo bio krik protiv zaborava, a da je knjiga ,,Tišina u Aberdarevoj" optužnica sa dokazima i da će zahvaljujući autoru Zoranu Janjiću u Srbiji prestati tišina koja prati ovaj zločin.
Knjiga, kako je rekao autor, važna je ne kao svedočanstvo, već kao model na osnovu kojeg se može rasvetliti ponašanje pravosuđa u mnogim procesima koji traju i dan-danas.
- I ako se ne pokrenu sudski procesi protiv svih zločinaca koji i dalje ćute, svi ćemo znati ko su krivci - rekao je novinar Miroslav Bojčić - čime je ova knjiga za njih svojevrstan sud.
Bilo je to veče na kojem je dobrim povodom obnovljeno sećanje na vreme koje nikako ne može biti zaboravljeno i sve ono što se tad, a i posle toga, događalo. Tome u prilog ide i izrečena konstatacija da su od svih onih kreatora naše nesrećne sudbine gotovo svi osim Dragoljuba Milanovića na slobodi i da šetaju ulicama zajedno sa nevinima i onima koji su njihovom ,,zaslugom" izgubili svoje najmilije. U samoj knjizi, naglasio je Janjić, koja je svojevrsni mozaik događaja koji jedni druge objašnjavaju i rasvetljavaju, postoje nepobitni dokazi na osnovu kojih bi istog trenutka bar 40, a i mnogo više, bivših i sadašnjih zvaničnika moglo biti uhapšeno, ali što kompetentni organi iz samo njima znanih razloga ne čine. Knjiga je, kako je rečeno, izdavački poduhvat Dangrafa, ali i autora koji je gotovo dve godine radio na njoj u nameri da čitavom svetu pokaže pravo lice Miloševićevog režima, ali i da se na neki način oduži svesno žrtvovanim radnicima RTS, od kojih je neke, kao što je Žankin sin Predrag, i poznavao. Na promociji, kojoj je prisustvovao veliki broj Kraljevčana, evidentan je bio izostanak svih onih javnih radnika, intelektualaca i novinara koji su u vreme događaja koje knjiga opisuje svesno ili nesvesno razmišljali i radili u skladu sa tada vladajućom ideologijom, a koji danas, u skladu sa izrečenom konstatacijom, mirno šetaju ulicama i obavljaju poslove koje su radili i tada, svi osim Dragoljuba Milanovića koji je, kako se pokazalo, dovoljno veliki ustupak tadašnjih i sadašnjih vlasti da se istina ne sazna, a krivci ne gone. ,,Tišina u Aberdarevoj" istovremeno je i tišina u Srbiji kako o ovom događaju, tako i o svemu ostalom što se ovde događalo. Ova knjiga je još jedan pokušaj koji će, verovatno, uroditi plodom, da se sa ćutanjem prestane i da svako dobije ono što zaslužuje, nažalost osim nevino stradalih koji još mogu dobiti jedinu satisfakciju kažnjavanjem krivaca za svoju smrt i u sećanju svojih najmilijih i naroda kojem pripadaju.



PRIMERI: OSNOVNA ŠKOLA "BRAĆA VILOTIJEVIĆ" NEGUJE TALENTE - piše Bojana Milosavljević
Romanopisac iz đačke klupe

   • Nataša Podgorac, od danas svršeni učenik sedmog razreda OŠ "Braća Vilotijević," sa 13 godina napisala svoj prvi roman, pod nazivom "Druga dimenzija" • Kada je ovaj književni poduhvat obznanjen, Škola se zdušno prihvatila uloge izdavača • Roman iz štampe izašao 9. maja, na Dan ovog kolektiva

   Gest radnika Škole "Braća Vilotijević" prema svojoj učenici Nataši Podgorac, koja je u 13. godini napisala svoj prvi roman, vredan je svake pohvale i pažnje. Ceneći nesporan talenat i volju ove devojčice, u "Braći Vilotijević" su učinili sve da njen veliki književni pokušaj, naučno - fantastični roman "Druga dimenzija," ugleda svetlost dana i, dakle, postane prava pravcata knjiga, primamljivog sadržaja i izgleda. Za svakog koga mami i priziva "belina hartije," jedan usamljenički, mukotrpan, a neizvesan posao, kakav je pisanje, ostvarenje sna zove se - objavljenja knjiga.
   Nataša je danas možda jedini pisac tako mladog uzrasta u čitavoj Srbiji, a, verovatno, i šire. Štaviše, nije poznato da je iko njenih godina u bližoj prošlosti izveo takav podvig - napisao pravi roman, sa svim zakonitostima te književne forme, a u zamašnom obimu od oko četiri stotine strana. I da se u tom velikom izazovu držao vrlo sigurno i vešto. Otuda i ne čudi što je ceo kolektiv Osnovne škole "Braća Vilotijević" stao iza tog podviga.
Prvi koji mi je skrenuo pažnju na ovaj svojevrsni fenomen kod nas, bio je nastavnik matematike i razredni starešina darovite devojčice, Saša Vasiljević. I zaista, na kojoj god sam stranici otvorila tu knjigu, satkanu od bujne, slikovite mašte i humanističke simbolike, nisam mogla da ne opazim pravu veštinu u gradnji likova, događaja, dijaloga, postojanu dinamiku, dobar stil i - zadivljujuću pismenost, sa kojom se ponekad muče i odrasle literate. Priča za sebe je kako je uprava Škole reagovala na moju želju da u ovom broju lista promovišem njihovu Natašu. Sekretar Slađana Davidović je agilno, brzo i vrlo precizno ugovorila razgovor za novine, što je u trenutku (kada sam iskazala želju za njim) bilo malo komplikovano, jer Nataša zbog bolesti dan ranije nije došla u Školu.

FANTASTIKA I SAVREMENA BAJKA
Kada se već dogodio, "razgovor ugodni" sa mladom Natašom Podgorac i njenom nastavnicom srpskog jezika, Draganom Zindović, potrajao je lepih sat vremena. To samo znači da je atmosfera, što se sagovornika tiče, bila zaista nadahnuta. Nataša se, najpre, skromno predstavila, ali nije, na primer, kazala da je skroz odličan đak, a na pitanje da li joj je maternji jezik najdraži predmet, precizirala je da je on to u onom književnom delu. Rekla je da su joj omiljeni pisci naučno - fantastične literature, pa otuda i njeno opredeljenje za ovaj žanr. Sledeće pitanje odnosilo se na nastanak samog romana i sve oko njega: koliko dugo ga je pisala, da li je taj posao tajila, koliko je u sebe verovala:
- Pisala sam ga godinu dana, pomoću komjutera - priča Nataša - Samo par mojih drugarica i, naravno, roditelji znali su šta radim. Oni su me od početka podržavali. Nekada bih napisala svega nekoliko redova, drugoga dana po desetak strana. To, znate, zavisi od inspiracije. Onda sam tajnu otkrila nastavnici koja mi je predavala u šestom razredu, a ona je to rekla današnjoj nastavnici Dragani Zindović, koja je prva pročitala rukopis."
Oko svega ostalog pobrinuli su se u Školi. Nastavnica Dragana priznaje da je u prvi mah bila "zatečena" obimom i vrstom romana:
- Neko vreme sam odlagala čitanje, jer mi žanr nije blizak - kaže - a onda sam najzad otvorila rukopis i vrlo se iznenadila. Roman je imao sve elemente ove forme. U suštini je naučno - fantastičan, ali, po meni, on je i vrsta savremene bajke. Otkrila sam da Nataša ima zrela i celovita zapažanja, pa sada mogu i da je citiram."
Gospođa Zindović, vrlo iskusan i podsticajan prosvetni radnik, svoja prva zapažanja prenela je upravi Škole. Zaista, šteta bi bilo da rukopis romana ostane samo "u rukopisu," kao ogled jednog talentovanog učenika. Ovo obrazloženje bilo je više nego dovoljno. Direktor Škole, Slavica Simović, u trenutku je odlučila da rukopis mora, po svaku cenu, da bude pretočen u knjigu. Rečeno - učinjeno.
- Škola je roman štampala od nekih svojih sredstava, znate - kaže nastavnica Zindović, tonom koji prikriva skromnost, a, u stvari, znači voljno odricanje svih zaposlenih, jer u prosveti danas ne cvetaju ruže - Objavili smo ga u uobičajenom tiražu od trista primeraka. A sve je to bilo u roku od nekih deset dana, u velikoj žurbi, početkom maja, kada već imamo maturu. Želeli smo da bude objavljen za Dan škole, 9. maja i svi su se mnogo potrudili."
Rezultat je bio očigledan. Osim što je nastavnica po drugi put pročitala rukopis, kako bi izvršila korekturu i lekturu ("Tu nije bilo mnogo posla, uglavnom oko interpunkcije, tačnije zareza"), sve od sebe dali su i grafičari: oni koji su "prelamali" roman i ilustrovali korice. Čini se da je tih desetak užurbanih majskih dana cela Škola živela za roman "Druga dimenzija," svoje učenice Nataše Podgorac, koji zaista, onako ukoričen, izgleda impresivno. Neopisiv doživljaj uobličenog rukopisa može da ima samo neko ko je prošao kroz sva ta stvaralačka iskušenja.
Nataši (namerno ne kažem - "književniku" ili slično, jer novinari ponekad neprimereno preteruju sa epitetima i atributima, a to nije pedagoški) postavljam pitanje - šta i kuda dalje? Devojčica čiji je prvi literarni pokušaj bio ambiciozan i uspešan odgovara skromno, ali i iznenađujuće :
- Nameravam da naredne godine konkurišem za filiološko odeljenje Gimnazije u Kraljevu. Osim toga, već sam završila drugi roman, koji je takođe naučnofantastičan, a čija radnja se dešava osam hiljada godina posle događaja iz prvog romana."
E, ovde, bogami, tek ima da bude posla za pravog i iskusnog književnog kritičara, pa i nekog većeg izdavača. Mogu da zamislim face članova konkursne komisije dogodine u Gimnaziji, ako Nataša uz prijavu i svedočanstva priloži i primerak svog romana. Buduće opredeljenje ona pojašnjava namerom da, možda, bude prevodilac. U svakom pogledu, to je odlična kombinacija: da bi neko prevodio sa stranog jezika, najpre mora savršeno da poznaje maternji. Nataša je na dobrom putu.
Pitam nastavnicu Draganu Zindović, više u provokativnoj šali, da li Nataša kod nje odgovara za ocenu, onako, što se kaže, klasično:
- Naravno da ne - odvraća - ali ni ostali. U mlađem uzrastu, a kada je književnost u pitanju, deca ne mogu da dođu do pravih saznanja i zaključaka bez pomoći nastavnika. Ja lično volim njihove književne pokušaje. Kada mi neko dete pokaže svoju pesmu ili priču, ako je dobra - ja je čuvam godinama. Žao mi je da bacim."
Uz učeničku biografiju Nataše Podgorac još ovaj podatak: prošli mesec baš joj se posrećio i dogodilo se da joj je nastavnica odjednom saopštila dve divne vesti: da je apsolutni pobednik Okružnog takmičenja iz srpskog jezika i da joj njena škola objavljuje prvu knjigu. Nije mi poznato da je ijedan nastavni kolektiv na ovakav način udostojio talenat, volju i trud svoga učenika. Nataša će ovaj izuzetan gest, sigurna sam, zapamtiti za ceo život.



EPILOG ŠTRAJKA PROSVETARA U KRALJEVU
Za jedan neodržan čas - jedna i po kazna

   Škole u Kraljevu, članice Unije SPRS, prošle srede stupile su u štrajk zbog oduzetih zarada za april. Časovi su trajali 30 minuta.
   Naime, svakom članu Unije SPRS koji je bio u štrajku odbijeno je u proseku po 1.500 dinara za pet izgubljenih časova tokom aprilskog štrajka.
- Rukovodstvo Sindikata obrazovanja Kraljevo održalo je sastanak sa načelnikom školskih uprava Kraljevo Nenadom Slavkovićem, koji je obećao da će pokušatai da izgladi spor u Ministartsvu prosvete, u cilju da se novac vrati štrajkačima - kaže Živko Pešić, predsednik Sindikata obrazovanja Kraljevo, naglašavajući da ne postoji metodologija po kojoj direktori treba da obračunaju odbitak zarade u slučaju štrajka.
   On navodi da su pojedini direktori škola prilikom obračuna odbitaka, na svaki neodržani čas računali pola časa pripreme nastavnika za čas koji se obavlja kod kuće.
   - Šta bi bilo kada bi i nastavnici, prilikom upisivanja jednog neopravdanog izostanka učeniku, upisali još pola neopravdanog časa za njegov rad kod kuće? - konstatuje Pešić.
   Prema njegovim rečima, u devet beogradskih škola događa se isto. Forum beogradskih gimnazija je pretnjom štrajkom uspeo da se odbijene zarade u Osmoj beogradskoj gimnaziji vrate, ali posle toga usledilo je oduzimanje od zarada u drugim gimnazijama.
Na dan početka štrajka, prošle srede, Unija SPRS u Kraljevu održala je sastanak Predsedništva na kome je analizirana novonastala situacija i doneta odluka o daljim aktivnostima.



NOVE KNJIGE NAŠIH AUTORA - piše Ivan Rajović
,,Aićne i osorne priče" Nenada Đurišića

   • Mislim da je ovo samo nagoveštaj mojih doživljavanja pri čitanju ove knjige. Ima ovde i veće dubine, i predela do kojih ja nisam dopro. Ali i ovo do čega jesam stigao u odgonetanju dovoljno je da knjigu preporučim pažljivom i radoznalom čitaocu, kaže Dimitrije Jovanović

U ediciji ,,Zaustavljeni rukopisi" izašla je ovih dana, kao autorsko izdanje, knjiga Aićne i osorne priče, profesora u penziji Nenada Đrišića.
Nenad Đurišić je rođen 1953. godine u naseljeničkoj porodici u selu Zlokućanima, gde je između dva svetska rata bila opština sa oko dvadeset srpskih sela i više od pet stotina naseljeničkih domaćinstava. Sada nema opštine, ni srpskih sela, niti naseljeničkih domaćinstava. Jedini trag da je nekada bilo najveće srpsko selo Belodrimlja njegovo jeste okraćeno albanizovano ime Zlokućan.
Završio je Učiteljsku školu u Prizrenu, Filološki fakultet u Beogradu. Službovao je u Srezu pećkom do 1966. godine, a od tada do odlaska u penziju u Kraljevu, gde još provodi penzionerske dane u krugu svoje porodice.
Đurišić pripada generaciji metohijskih intelektualaca koji se nisu mirili sa smišljenim programom progona naseljenika iz Metohije, koji je započeo 1941. godine prividno zaustavljen 1945, a intenziviran 1966. i nadalje. Pisanjem je počeo da se bavi još u Učiteljskoj školi, pišući pretežno poeziju. Kasnije se opredelio za prozu objavljujući u književnim revijama i dnevnoj štampi pripovetke iz narodnog života. Obimnije rukopise proznih dela bio je ometen da izdaje. Odnedavno ih objavljuje pod zajedničkim nazivom Zaustavljeni rukopisi (ovo je sedma knjiga).
Dosad je objavio knjige: Evo ti pouke iz prve ruke (pesme za decu, 1973) Zelenokosi (lirske pesme, 1997), Ožiljci (roman, 1998), Metohijska trilogija (povesti, 1999), Belodrimci (proza, 2001), Nuna (roman, 2001), Otimanje od zatira (roman, 2003). U pripremi su Grešne veze i zbirka pesama Izazovnice.
Kako u predgovoru za ovu knjigu kaže filozof i recenzent pomenutog dela Dimitrije Jovanović, ,,pred nama je nova knjiga Nenada Đurišića, iz ciklusa Zaustavljeni rukopisi. Kao i prethodne knjige iz ovog ciklusa, i ova knjiga je jezikom, lokalitetom događanja kao i prethodne knjige ovog autora vezana za Metohiju.
Reč izrečena u ovim pripivetkama tvrda je i odsečna kao i ljudi koji je izgovaraju. Surovi život stvara ljude teške reči, reči iza koje stoji namera da se ta reč i održi.
Mnogo puta reč je nedorečena. Ali sluti. Preti. Učini se da reč reži. Nemaju dobru nameru ljudi sa takvim rečima. Njih bi se trebalo bojati. Mora se poznavati čovek koji takvu reč izgovara. Ako ne znaš čoveka, olako ga shvatiš. Posprdno. Nasmeješ se tamo gde nije za smejanje. Potceniš pogled. Ne snađeš se u trenutku. Pomislim, dok sam sa likovima iz knjige, kako je sa njima oči u oči. I mislim, ne idi među te ljude ako si mekan. Nećeš preživeti. Ne idi među te ljude ako nisi trpeljiv i strpljiv. Boj se olako izgovorene reči, pogrešnog pogleda.
Ne počinji razgovor ako ne znaš šta ćeš reći. Ćuti. Ćuti i pusti ljude da pričaju. Tako domaći. Misliš, lakše je njima sa samima sobom. A nije. Nije ni sa sobom ni sa svojima. Nije lako tako živeti. Na oprezu. Na merki. Na merki i odmerki. I ma koliko merio i odmerio, nikada nisi ni domerio ni odmerio.
A nisu ljudi sve sam prijatelj do prijatelja. Nisu. Ljudi su i neprijatelji, i strani i domaći neprijatelji. Neprijatelja je uvek više. Njega se ne boj. Za njega znaš i o njemu znaš. I znaš ko je i zašto je došao. Ako mu ne možeš nauditi, pomoći mu nemoj. A gledaj da opstaneš, da pretekneš. I obraz čuvaj. Bez njega ti nije! Ni međ ljude, ni sa sobom.
Pomisliš, ljudi su ovi samo za brigu i sumnju. Za strah i sebe i drugima. Ali nije tako. Slutiš, a autor ovih priča, daje ti nagoveštajem, mogućnost, ako si ga razumeo, da shvatiš. Ljudi su to, bre! Ljudine. I za sebe i za druge. Jeste muka. Ali je to život. Bojao ga se, ne bojao ga se, bio težak ili pretežak, živeti ga moraš. I ne možeš sam.
Ljubavne su ovo priče. Ali i ljubav je ovde drugačija. Osorna. Ne daje mnogo. Uglavnom traži i uzima. Zadobija. Do žene je važno doći. I mora se pri tome biti strpljiv. Ne sme se nagliti i prenagliti. Postoji vreme za čekanje. Poček. Ali ne valja ni prečekati. Dogodi se čoveku. Prikasni. Ne proceni. Kao što se ne sme prenaglilti, ni zakasniti se ne sme.
A baš te ljubavne priče, ljubavni prilaz i odstup, daju novu dimenziju pričama Nenada Đurišića. Zaokružuju priču o čoveku. Osvetljavaju i onu stranu života koja je u prethodnim knjigama samo slućena. Nagoveštena.
Mislim da je ovo samo nagoveštaj mojih doživljavanja pri čitanju ove knjige. Ima ovde i veće dubine, i predela do kojih ja nisam dopro. Ali i ovo do čega jesam stigao u odgonetanju dovoljno je da knjigu preporučim pažljivom i radoznalom čitaocu”, kaže Dimitrije Jovanović.



PREMIJERA U KRALJEVAČKOM POZORIŠTU
,,Vitez slinavog nosa"

   Dečja scena ,,Pinokio", koja radi u okviru kraljevačkog Tetra ,,Sunce", u utorak u 19.30 časova u Kraljevačkom pozorištu odigraće premijerno predstavu ,,Vitez slinavog nosa". Ova predstava je rađena po istoimenoj knjizi kraljevačkog pesnika i novinara Ivana Rajovića, a predstavu je na scenu postavio Zoran Savković Džeri.
   U predstavi učestvuje dvadesetak dečaka i devojčica glumaca, jedan dečak koji je sada četvrti razred, svi ostali su od petog do osmog, i dve devojčice koje su sada prva godina srednje škole. Zanimljivo je da svi oni kompletan tekst znaju napamet. Likovi su interesantni, a radi se o kraljevstvu u kojem je jedan kralj malo ,,šalabrc", a ni kraljica nije ništa bolja. Dva viteza dolaze da pomognu narodu i bivaju proglašeni dvorskim ludama da bi tek na kraju postali mudri narodni učitelji. Predstava se završava unisonom konstatacijom svih učesnika: ,,Uvek može lepše i bolje", a čitav tekst ima dosta dodirnih tačaka sa situacijom u kojoj se mi nalazimo, kaže Savković.
   Predstava će biti prikazivana u Kraljevačkom pozorištu, ali će ići na gostovanja po drugim gradovima, a učestvovaće i na takmičenjima dečjih pozorišta Srbije, a možda i u inostranstvu.
   U ovoj predstavi, kako kaže Savković, koja ima neosporno i određenu političku konotaciju, mada dosta nevino i na dečji način saopštenu, mnogi ozbiljniji gledaoci će moći da prepoznaju galeriju likova iz našeg realnog života, negativnih, ali i onih koji imaju najbolje ljudske osobine, pa makar oni bili i Vitez Slinavog Nosa i njegov brat Vitez Prljavog Uva.



PROŠLE NEDELJE U KRALJEVAČKOM POZORIŠTU - piše Dragan Bajović
Milena Magdalena o pozitivnom mišljenju

   • Milena je prisutnima približila svoje moći, ali i ono ka čemu je sada potpuno okrenuta, a to je borba za uspostavljanje svetskog duhovnog mira i širenje pozitivnih vibracija i pozitivne energije među ljudima. To je, kako je naglasila, neophodno činiti u čitavom svetu, ali ponajviše u Srbiji, imajući u vidu šta je sve ovaj narod preživeo tokom prethodnih godina

   U sali Kraljevačkog pozorišta prošle nedelje je održano predavanje Hadži Milene Marije Magdalene o Pozitivnom mišljenju. ,,Domaćin" ovog za Kraljevo neuobičajenog ezoteričnog skupa bio je pesnik i novinar Ivan Rajović, a izuzetno interesovanje, pored velikog broja građana, pokazao je i predsednik opštine dr Miloš Babić sa svojom suprugom.
   Naša sugrađanka Hadži Milena Marija Magdalena, kako je na početku programa objasnio Rajović, po profesiji je akademski slikar i već četrdeset godina živi u Nemačkoj, u Gelzenkirhenu. Zahvaljujući, verovatno, genetskoj predodređenosti, ali i teškom detinjstvu, rano je u sebi i svojoj psihologiji otkrila nešto što se u to vreme smatralo neobičnom i paranormalnom pojavom, koja joj je omogućavala da svet i ono što se događa u njemu posmatra i tumači na samo sebi svojstven način, da predvidi određene događaje, da kontaktira sa onima koji više nisu tu, i još mnogo toga, ali i da u sebi sakuplja i odašilja pozitivnu energiju, toliko retku u ovim vremenima. Tek u Nemačkoj, u kontaktima sa sebi sličnim medijumima, Milena je naišla na pravu satisfakciju svojih sposobnosti i na veliko poštovanje i uvažavanje, čime je uspela da se vine u sam vrh svetske ezoterije. O tome postoje brojne publikacije, novinski tekstovi i video materijali koji svedoče o Mileninim ,,natprirodnim" moćima i kontaktima sa vrhunskim svetskim ezoteričarima. Danas, kako je objasnio Rajović, zahvaljujući ponajviše našem Nikoli Tesli, mnogo toga što se nekada smatralo zabludom, obmanom lakovernih i šarlatanstvom, dobilo je naučno priznanje i potpuno je prihvaćeno u najširim društvenim krugovima, naročito u obaveštajnim službama najmoćnijih svetskih sila. Baveći se ,,onostranim" u ljudskoj svesti, Milena je zahvaljujući svojoj reputaciji i čvrstom verovanju u ono što radi, pozvana da od 29. aprila do 2. maja prisustvuje kongresu ezoteričara u Diseldorfu koji su organizovali Bruno Vinterberger iz Švajcarske i Nemac Diter Virgovski.
   U sklopu tribine prikazan je i film sa kongresa koji prati tok čitave manifestacije, od otvaranja, preko nastupa operskih pevača Marka Foksa i Anđelike Tomi, pevača Mosara, organizatora Kongresa Bruna i intervjua M. M. Magdalene sa Diterom Virgovskim. Na filmu su zabeleženi i za naše prilike jedinstveni i neponovljivi nastupi grupe ,,Ton Ton" sa pevačicom Hamonom Diara iz Senegala, grupe ,,Kalli" iz Meksika, koja izvodi igru mira nestalih Asteka, zatim grupe ,,Zamba Zamba" iz Brazila, koja na specifičan način dočarava životnu energiju kroz igru zambe. Šamanka Kašinas Kutenai je pokazala ritualni ulazak novih članova u Indijanski savez medicinara.
   Govoreći na temu ,,Ko sam ja i šta mislim", odnosno kako davati i primati pozitivnu energiju, Milena je prisutnima približila svoje moći, ali i ono ka čemu je sada potpuno okrenuta, a to je borba za uspostavljanje svetskog duhovnog mira i širenje pozitivnih vibracija i pozitivne energije među ljudima. To je, kako je naglasila, neophodno neprestano činiti u čitavom svetu, ali ponajviše u Srbiji, imajući u vidu šta je sve ovaj narod preživeo tokom prethodnih godina.
   Predavanje je naišlo na veliko razumevanje, odobravanje i podršku prisutnih, a Milena je i na samoj tribini u jednom trenutku demonstrirala način prenosa pozitivne energije na sve prisutne, što se pokazalo kao vrlo efektno i sasvim delotvorno, a što su i svi učesnici u eksperimentu potvrdili.
Obraćajući se prisutnima, dr Miloš Babić, kao veliki poštovalac onoga što Milena radi, naveo je nekoliko svojih ličnih iskustava u kojima su Milenine sposobnosti došle do punog izražaja, zbog čega će, kako je rekao, do kraja života biti njen prijatelj i podržavati sve ono što ona radi. Družeći se već godinama sa bračnim parom Kovačević, Milenom i njenim suprugom Branislavom, dr Babić je rekao kako je, znajući šta i kako rade, srećan grad i ljudi u njemu koji imaju takve ljude u svojoj sredini. U znak zahvalnosti za podršku prvog čoveka opštine, Milena je zvanično dr Babiću uručila ,,Manifest mira", koji je usvojen na kongresu u Diseldorfu.