Manjak odbornika odložio zasedanje
Gradske teme
Neophodna veća efikasnost lokalne vlasti
Biću živi laser!
Hiljadu plovila i deset hiljada razdraganih „mornara“
Jadovno u Volujaku
Penzionerima nikad teže
Novaković - majstor dvojnica
Gradonačelnik Sovič među srbijanskim “domaćinima”
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: fudbal, atletika, biciklizam

NIJE ODRŽANA 21. SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Manjak odbornika odložio zasedanje

   • Vladajuća skupštinska koalicija nije uspela da obezbedi kvorum jer jedan broj njenih odbornika nije došao na sednicu, dok odbornici opozicije nisu hteli da uđu u skupštinsku salu • Prozivkom utvrđeno da je u sali prisutno samo 28 od ukupno 70 odbornika • Ni posle dve pauze i dogovora sa šefovima odborničkih grupa kvorum nije obezbeđen, pa je nastavak zasedanja odložen „na neodređeno vreme“ o čemu će odbornici naknadno biti obavešteni

   Dvadeset prva sednica Skupštine opštine Kraljevo, koja je trebalo da bude održana juče (četvrtak, 29. jun), odložena je zbog nedostatka kvoruma jer zasedanju nije prisustvovalo dovoljno odbornika. Za kvorum je po Statutu opštine potrebno prisustvo većine od ukupno 70 odbornika, koliko Skupština broji, odnosno najmanje 36. Zbog toga je predsednik SO Kraljevo Dejan Milović 21. sednicu odložio, s tim što će o datumu, kako je rekao, „nastavka zasedanja odbornici biti naknadno obavešteni“.
Skupštinsko zasedanje je, inače, započelo uz konstataciju da sednici prisustvuje 39 odbornika, ali je prilikom usvajanja predloga za izmene i dopune dnevnog reda, na reklamaciju Vukomira Mitrovića, šefa odborničke grupe DS, prozivkom utvrđeno da sednici prisustvuje samo 31 odbornik i da nema kvoruma za rad. Posle polučasovne pauze izvršena je nova prozivka i konstatovano da zasedanju prisustvuje ovog puta samo 28 odbornika, pa je predsednik Dejan Milović dao novu pauzu i pozvao šefove odborničkih grupa na dogovor. Dogovor očigledno nije postignut, jer je Milović, po povratku u salu, obavestio prisutne odbornike da se sednica „shodno članu 48. stav 4. Poslovnika o radu odlaže i da će odbornici o nastavku zasedanja biti naknadno obavešteni“.
Inače, iako su bili prisutni u skupštinskom holu, odbornici opozicije (SRS, DS i SPS) nisu ušli u salu jer nisu želeli da prave kvorum vladajućoj koaliciji (DSS, SPO, G 17 plus, DHSS, Nova Srbija i samostalni odbornici „Složno za Kraljevo“) koja očigledno nije uspela da obezbedi kvorum jer jedan broj njenih članova iz raznoraznih razloga nije ni došao na sednicu.
Podsećanja radi, na ovoj sednici Skupštine opštine Kraljevo trebalo bi da bude razmotreno, prema predloženom dnevnom redu, 46 tačaka (ne računajući eventualne usvojene izmene i dopune), među kojima i one o završnom računu za prošlu i rebalansu budžeta opštine za ovu godinu, imenovanju zamenika predsednika opštine, razrešenju i postavljenju načelnika Opštinske uprave, razrešenju i izboru članova Opštinskog veća i predlog Odluke o obrazovanju i određivanju područja mesnih zajednica.


KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO SPS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
„Vladajuća koalicija teško funkcioniše“

   Članovi Opštinskog odbora i odbornici SPS Kraljevo u Skupštini opštine na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare oštro su kritikovali vladajuću lokalnu koaliciju u kraljevačkoj opštini zbog zbog neefikasnosti u ispunjavanju predizbornih obećanja.
   - Očigledno je da ova koalicija veoma teško funkcioniše, veoma teško se dogovara i veoma teško realizuje ono što je kao program usvojeno. Mi nećemo na 21. sednici Skupštine opštine činiti kvorum jer hoćemo da baš vidimo da li ta koalicija ima snagu. Prošli put smo to učinili, ali sada želimo da vidimo i procenimo koliko je ta koalicija sposobna da samostalno funkcioniše - rekao je pored ostalog Sreten Jovanović, predsednik OO SPS Kraljevo.
Inače, SPS u Skupštini opštine ima sedam odbornika. Jedan od njih, Đorđe Pavlović, na pres konferenciji je istakao da je „predsednik opštine toliko toga obećao narodu ali da se ne vidi ispunjavanje tih obećanja“. U SPS-u tvrde da aktuelna opštinska vlast nije ništa učinila kako bi rešila nagomilane probleme u mesnim zajednicama, kao i da je nejasno koliko se odmaklo u projektu izgradnje novog mosta na Ibru. Takođe je postavljeno pitanje zašto nisu izdvojena sredstva za razvoj i podsticanje poljoprivrede u kraljevačkoj opštini.
   S obzirom da je konferencija za novinare održana na Vidovdan, socijalisti su podsetili da je na taj dan, 28. juna 2001. godine, na neustavan način Hagu isporučen Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i SPS-a i „da je od tog datuma Srbija pod stalnim nadzorom i kontrolom međunarodne zajednice“.

GRADSKE TEME

URUČENA POMOĆ POSTRADALIMA OD KLIZIŠTA - piše Slobodan Rajić
Sredstva za izgradnju novih kuća

   Za sanaciju štete od nedavnih klizišta 21-no domaćinstvo sa područja opštine Kraljevo dobilo je pomoć u novcu u ukupnom iznosu od oko 19 miliona dinara i odgovarajuću pomoć u građevinskom materijalu. Sredstva za izgradnju novih kuća obezbedila je Vlada Srbije, a u sredu je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, o tome sa vlasnicima oštećenih kuća iz Ravanice, Stubla i drugih sela kraljevačke opštine potpisao ugovore sa kojima će oni odmah moći da podignu dobijena namenska novčana sredstva sa svojih tekućih računa.
   Sredstva su, inače, na osnovu izvršene procene, odobrena prema broju članova domaćinstava kojima su stambeni objekti oštećeni razornim dejstvom klizišta i kreću se od 600.000 do 1.200.000 dinara po domaćinstvu. Nove kuće će se graditi na terenima koji su, po proceni stručnjaka, bezbedni, odnosno nisu podložni dejstvu novih klizišta.

POČELA IZRADA DUGOROČNE STRATEGIJE RAZVOJA OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Planiranje bez uticaja politike?

   • Uz pomoć švajcarske organizacije MSP biće urađen dugoročni strateški plan razvoja kraljevačke opštine u narednih deset godina koji ne bi zavisio od politike i promena lokalne vlasti • Na Zlatiboru održan seminar o izradi ovog strateškog dokumenta od velikog značaja za Kraljevo, jedne od retkih opština u Srbiji bez dugoročne planske strategije razvoja

   Opština Kraljevo bi iduće godine najzad trebalo da dobije strateški plan dugoročnog razvoja o kojem se dugo priča ali nikako da postane stvarnost. Naime, aktuelne „opštinske strukture“ odlučile su da uz pomoć švajcarske organizacije MSP („Program podrške opštinama“), izrade ovaj strateški dokument koji bi trebalo da definiše kako će izgledati kraljevačka opština kroz deset godina.
Tim povodom prošle sedmice na Zlatiboru je održan četvorodnevni seminar na kojem je 27 predstavnika iz raznih oblasti društvenog života prošlo svojevrsnu obuku i uradilo nacrt ovog strateškog dokumenta. Pored švajcarske organizacije MSP, koja već godinama sarađuje sa opštinom Kraljevo i pomaže razne projekte, održavanje seminara pomogla je Privredna komora Srbije.
- Želimo da napravimo u narednih 12-13 meseci jedan sveobuhvatni plan dugoročnog razvoja opštine Kraljevo. Bolje da to sami uradimo, sa svojim stručnjacima iz raznih oblasti, počevši od mesnih zajednica pa do izvršne vlasti i svih ostalih struktura u lokalnoj samoupravi, nego da platimo nekome njegovu izradu, pa da taj plan kasnije bude neodrživ i neizvodljiv - ističe dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo.
Što je najbitnije iza budućeg dugoročnog strateškog plana razvoja opštine, pored stručnjaka koji bi učestvovali u njegovom koncipiranju, stali bi i svi političari i građani koji bi ga usvojili preko svojih predstavnika u Skupštini opštine i on se ne bi menjao posle svakih izbora i promene lokalne vlasti u Kraljevu.
- Godišnji planovi rada i budžeti opštine bi „izvirali“ iz ovog strateškog plana razvoja, a samim tim smanjiće se i uticaj politike na investicije, odnosno razvoj opštine - kaže mr Jovan Nešović, opštinski menadžer u Kraljevu, jedan od inicijatora i učesnika u izradi ovog projekta.
Inače, opština Kraljevo je jedna od retkih opština u Srbiji te veličine i ekonomske snage koja do sada nije imala niti je pristupila izradi ovakvog planskog dokumenta, kao osnove dugoročnog privrednog i društvenog razvoja na svojoj teritoriji.
Kako naglašavaju organizatori, seminar na Zlatiboru zato je veoma značajan jer predstavlja prvi korak u obuci kadrova i izradi nacrta projekta, a kasnije će biti delegirani učesnici i članovi radnih grupa po oblastima jedinstvenog tima za izradu strateškog plana razvoja opštine kako bi ovaj planski dokument bio što kvalitetniji i praktično primenljiv.

INVESTICIJE U SAOBRAĆAJNICE U OPŠTINI KRALJEVO
Asfaltiran put do crkve u Vrdilima

   Krajem prošle sedmice završeno je asfaltiranje deonice puta do seoske crkve Svetog Bogojavljenja u Vrdilima, čime je ostvaren dugogodišnji san meštana devet okolnih sela koja gravitiraju ovom crkvenom hramu. Pored njih, posebnu radost novi asfaltni put do crkvenog hrama u Vrdilima doneo je ovdašnjem proti Predragu Mikoviću koji već četrdeset godina tu službuje. On naglašava da je crkveni hram u Vrdilima i svojevrsni spomenik srpskim ratnicima izginulim u balkanskim i Prvom svetskom ratu iz ovog kraja i da novi asfaltni put ima i tu istorijsku dimenziju.
- Imena oko 480 ratnika iz tih ratova upisana su u našem hramu Svetog Bogojavljenja i zaista je radi njih trebalo asfaltirati ovaj put do crkve jer oni su to zaslužili. Red je bio da se ovaj put davno asfaltira jer su asfaltirani putevi u mnogim okolnim zaseocima, a ovaj put do naše crkve kojoj gravitira veliki broj sela je bio zapostavljen - kaže prota Predrag Miković.
Inače, put je dug oko 700 metara, vrednost investicije je oko 1,8 miliona dinara, sredstva je obezbedila Direkcija puteve Republike Srbije, a izvođač je bilo Preduzeće za puteve „Novi Pazar“. Po rečima, Tomislava Ilića, člana stručnog tima predsednika opštine, ovo je tek prva završena investicija u asfaltiranju seoskih puteva u kraljevačkoj opštini, a u toku su obimni radovi na putevima u Dragosinjcima, Gokčanici i drugim mesnim zajednicama koji će biti asfaltirani do kraja ovogodišnje građevinske sezone.

PRIJAVLJIVANJE ODUZETE IMOVINE
Danas ističe rok

   • Građani kojima je oduzeta imovina posle Drugog svetskog rata prijavu Direkciji za imovinu Republike Srbije mogu da pošalju još danas

   Svi građani kojima je po raznim osnovama oduzeta imovina posle Drugog svetskog rata i njihovi naslednici do petka, 30. juna, moraju da prijave svoju oduzetu imovinu Direkciji za imovinu Republike Srbije. To je obaveza koja proističe iz člana 9. Zakona o prijavljivanju oduzete imovine usvojenog prošle godine u Skupštini Srbije. Drugim rečima, samo oni koji lično podnesu prijavu Direkciji u Beogradu (Gračanička broj 8) ili je pošalju poštom sa današnjim datumom moći će da ostvare pravo na vraćanje oduzete imovine kada Zakon o tome bude donet.
Ono što je bitno, građani ne moraju da uz prijavu odmah podnesu potrebnu dokumentaciju. Trenutno je dovoljno predati ili poslati popunjen obrazac prijave da bi ona bila registrovana u banci podataka Direkcije za imovinu, a neophodnu dokumentaciju mogu da prilože kasnije. Prijava se može nabaviti na sajtu Mreže za restituciju ili u knjižarama. Posle mesec dana od prispeća prijave od Direkcije će dobiti potvrdu da je prijava primljena i registrovana u banci podataka. Potom ulaze u predviđenu proceduru prikupljanja i dostavljanja neophodne dokumentacije. Naslednici vlasnika oduzete imovine, pri tom, imaće i dodatnu obavezu da dokažu svoje nasledstvo i pravo po tom osnovu na vraćanje ili nadoknadu oduzete imovine (izvodi iz matičnih knjiga umrlih i rođenih i drugo).
Zakon o restituciji odnosno povraćaju oduzete imovine samo u Srbiji još nije donet, iako je narodnom inicijativom njegov predlog dostavljen Skupštini Srbije još pre tri godine. Tek pre nekoliko dana podnosioci predloga ovog Zakona dobili su odgovor od Predraga Markovića, predsednika Skupštine Srbije, tako da se očekuje da taj zakonski predlog uskoro uđe u skupštinsku proceduru razmatranja i usvajanja.
Inače, posle Drugog rata imovina je građanima oduzimana po raznim osnovama (fabrike, rudnici, banke, hoteli, stambene zgrade, zemljište...), a više od 90 odsto oduzete imovine je danas u posedu države, pa i imovina na području Kosova i Metohije koje je bar formalno još uvek u sastavu Republike Srbije.

NA VIDOVDAN
Parastos poginulima

   Kod spomen obeležja na trgu Jovana Sarića na Vidovdan je održan parastos poginulima u ratovima od 1991-1999 godine. Opelo su služili sveštenici Žičke eparhije. Porodice poginulih bile su vrlo nezadovoljne što opelu poginulima nije prisustvovao niko od lokalnih zvaničnika. Odlučili su da i svake naredne godine na Vidovdan održe parastos i tako bar oni sačuvaju uspomenu na poginule Kraljevčane.
Jedan broj porodica prisustvovao je opelu koje je u isto vreme služeno u manastiru Studenica.

VOJNICI U KASARNI U RIBNICI POLOŽILI SVEČANU ZAKLETVU
Prvi put pod znamenjima Srbije

   Blizu šest stotina vojnika Garnizona Kraljevo u kasarni u Ribnici prošle subote je prvi put pozdravilo zastavu Srbije i sa zvucima njene himne „Bože, pravde“ položilo svečanu vojničku zakletvu čiji novi tekst glasi „Zaklinjem se čašću i životom da ću braniti Republiku Srbiju“.
Svečanom činu, pored komandanta kasarne, pukovnika Vlatka Vukovića, prisustvovao je i načelnik Uprave za logistiku Generalštaba vojske Srbije, pukovnik Ljubomir Samardžić, koji je vojnicima i njihovim roditeljima, poručio je i da će GŠ učiniti sve da vojnici vojni rok služe u što boljim uslovima.
- Obaveza je starešina iz Garnizona Kraljevo da vam omoguće da savladate obuku, uspešno savladate sve vaše standarde iz obuke i da se živi i zdravi vratite kućama - rekao je pored ostalog načelnik Samardžić.
Vojnicima su polaganje svečane zakletve čestitale starešine ove ugledne vojne jedinice, osnovane pre 49 godina, naglasivši da su se vojnici , iako su imali i drugačiji izbor, ipak opredelili da dolaskom u kasarnu pođu časnim putem slavnih predaka, da se upišu u branioce svoje zemlje i pripreme za njenu odbranu ako ikada zatreba.
Obraćajući se vojnicima i mnogobrojnoj rodbini mladih vojnika, koja je došla da uveliča čin polaganja zakletve, pukovnik Vuković je poželeo da pripadnici jedinice nikada ne dođu u priliku da stečeno znanje primene u praksi.
- Ova jednica ima dugu i bogatu tradiciju, njene starešine su ocenjene najvišim ocenama, pa je, shodno tome, i kvalitet obuke veoma visok. Obuka je teška i složena, traži angažovanje svih, kako mladih vojnika, tako i njihovih starešina. Verujem da pripadnici ove jedinice, stečeno znanje neće morati dokazivati kao što su to činili njihovi preci prelaskom preko Albanije i veličanstvenim pobedama nad daleko nadmoćnijem neprijatelju - naglasio je pukovnik Vlatković.
Većina mladih vojnika nije krila oduševljenje što će biti prva generacija koja će služiti vojni rok u Vojsci Srbije.
Gosti svečanosti u kasarni Ribnici bili su predstavnici komande operativnih snaga 252. oklopne brigade, Odeljenja Ministarstva odbrane, MUP-a i Srpske pravoslavne crkve u Kraljevu.

PREDSEDNICI MESNIH ODBORA DS O AKTUELNOJ SITUACIJI U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Neophodna veća efikasnost lokalne vlasti

   • Skupštinska većina ne ispunjava predizborna obećanja, ocenile kraljevačke demokrate i pozvale građane na saradnju • Propisi u prosveti nedorečeni, izvršne sudske odluke se ne sprovode • Sporno urbanističko rešenje novog mosta na Ibru? • Izbore u mesnim zajednicama odložiti za septembar

   „Demokratska stranka u Kraljevu programski i kadrovski je sposobna da odgovori izazovima vremena i tokom leta nastaviće kako sa stranačkim aktivnostima kroz mesne i resorne odbore, tako i kroz veću komunikaciju sa građanima Kraljeva“, rečeno je na konferenciji za novinare predsednika mesnih odbora DS, održanoj početkom ove sedmice. Ova stranka, kako je rečeno, spremna je da sasluša predloge, sugestije i kritike i poziva sve građane Kraljeva da, bez obzira da li su njeni članovi ili ne, uzmu učešće u radu njenih odbora i tribina, kako bi svojim idejama doprineli bržem razvoju opštine.
   - Mišljenja smo da aktualna skupštinska većina nije odmakla dalje od kadrovske problematike, a kako je na prethodnim izborima na delu bila predizborna koalicija smatramo zaista neprimerenim da i posle pola godine skupštinska većina nije u stanju da realizuje predizborne dogovore o kadrovskim rešenjima. Smatramo da se mora neuporedivo brže i efikasnije reagovati po svim pitanjima od interesa za građane Kraljeva, da se moraju stvoriti neophodni preduslovi i konsenzus po pitanju razvoja grada, investicija i otvaranja novih radnih mesta. Građani Kraljeva, a i DS Kraljeva, kao akter političke scene, žele da znaju da li su pojedina obećanja ispunjena sredstvima budžeta opštine Kraljevo ili Republike, mimo predviđenih iznosa - istakao je Milan Samardžić, predsednik MO DS Čibukovca.
   On je posebno ukazao da je postojeći Zakon o prosveti nedorečen i da veliki problem predstavlja nedonošenje pravilnika koje zakon nalaže. Nedonošenje novih i nepoštovanje starih pravilnika u prosveti zbog toga za rezultat ima donošenje odluka od slučaja do slučaja, zavisno od odnosa poklitičkih snaga i po Samardžićevim rečima „to je loša poruka prosvetnim radnicima, pogotovu što smo svedoci da pojedinci koji su potražili pravdu na sudu bivaju šikanirani, dolazi do grubog kršenja zakona, a u pojedinim slučajevima nisu dovoljne ni dve pravosnažne presude koje ne poštuju ni pomoćnici ministra“. Samardžić je kritikovao i praksu da se prosvetne ustanove, počev od preškolskog pa do srednjeg obrazovanja, finansiraju dvojako, i preko Republike i preko lokalne samouprave, uz ocenu da bi sredstva za prosvetu iz opštinskog budžeta morala da se racionalnije koriste čemu bi u mnogome doprinelo uključivanje većeg broja stručnih ljudi iz ove oblasti.
   Predsednici mesnih odbora DS ukazali su i na dva problema u opštini koja nisu dobro rešena. Zoran Minović, predsednik MO Ribnica, podsetio je da predlog idejnog i arhitektonskog rešenja novog mosta na Ibru nije bio na javnoj raspravi, da je to bila „privilegija“ malog broja „politički usaglašenih lica“, a ne stručnjaka iz oblasti saobraćaja. Po njegovim rečima, zbog toga rešenje sa položajem mosta uzvodno od postojećeg nije dobilo pozitivnu ocenu Insituta za puteve iz Beograd, kao i da je generalnim i detaljnim urbanističkim planom Ribnice bila predviđena nizvodna varijanta mosta.
- Trenutno usvojeno rešenje obuhvata četiri trake samo do početka Ulice Dušana Popovića i po našem mišljenju usko grlo koje je predstavljao stari most samo će biti premešteno na novu lokaciju. Neophodno je da se uradi sveobuhvatno rešenje koje bi išlo do ribničkog mosta i dugoročno zadovoljilo ne samo Ribnicu već i sva naselja sa desene obale Ibra, jer postoji opasnost da i pored ulaganja ogromnih sredstava, ne dobijemo sigurno i dobro rešenje - upozorio je pored ostalog Minović.
Zoran Košanin, predsednik MO DS Grdica-Adrani, rekao je da su izbori novih predsednika i saveta mesnih zajednica trebali da budu održani u maju prošle godine, da je u martu ove urađena nova Odluka o MZ, a da će tek biti razmatrana na sledećoj 21. sednici SO Kraljevo. Pošto bi to značilo da ovi izbori treba da se održe tokom leta, a MZ u praksi uvek imaju uvek problem da obezbede kvorum, to bi značilo da zbog letnjih odmora i radova 10 odsto prisutnih birača ne bi moglo da se obezbedi i da bi ovi izbori propali. Zato DS predlaže da se izbori u MZ pomere za septembar. Ovakvoj oceni pridružili su se i Zoran Minović, Zoran Vranić (MO DS Cvetke) i Verica Anđelković (MO DS Higijenski zavod), uz zahtev da predsednici većih mesnih zajednica zbog velikog obima posla ubuduće budu profesionalci a ne volonteri, ili pak da se velike MZ reorganizuju u više manjih.
Na novinarsko pitanje da li su pregovori o saradnji DS i G 17 plus sa republičkog spušteni na lokalni nivo, odgovoreno je da se još uvek čeka pravljenje okvira za tu saradnju i dogovor na nivou stranačkih „centrala“.

SLAVIŠA PAJKIĆ, U SVETU POZNAT KAO BIBA STRUJA, PRIPREMA TREĆI PODVIG ZA GINISOVU KNJIGU REKORDA - piše Rajko Sarić
Biću živi laser!

   • Slučajno otkrivši neverovatnu moć Biba od ,,ludog komšije”, posle slave stečene u Nemačkoj, Švedskoj i Japanu, postao poznat bioenergetičar. Njegovu moć osetili i najpoznatiji svetski političari

   Slaviša Pajkić, zvani Biba Struja, koji je dva puta ušao u Ginisovu knjigu rekorda, 1983. i 2003. godine, priprema novi podvig sa električnom energijom koji će zapanjiti čitav svet i koji će ga, kako kaže, po treći put uvrstiti među Ginisove rekordere.
- O čemu se radi, neka za sada ostane tajna. Ali, mogu vam reći da pripreme idu u tom pravcu da se u mom telu akumulira toliko snažna energija da mogu na daljinu, poput lasera, upalim neki predmet - kaže Biba Struja, sa kojim razgovaramo u aprtmanu Samačkog hotela u Kraljevu, gde brojnim pacijentima iz Kraljeva i susednih gradova pomaže elektro-bio energijom u lečenju glavobolje, pareza, epilepsije, sinusa, reume, cirkulacije, problema sa kičmom, paralize i niza drugih obolenja.
- Kada sam počeo izučavati bravarski zanat kod privatnika, otkrio sam da mi struja ne može ništa - kazuje Biba crtice sa početka svog života sa strujom. - Dok sam sa kolegom pravio metalnu ogradu, počela je kiša i kada se on naslonio na ogradu, stresla ga je struja. Meni ništa. Dođe još jedan kolega, dohvati se za ogradu i, takođe, doživi udar. Meni opet ništa. Otišao sam tada u radionicu, uzeo dve elektrode i stavio ih u otvore na utičnici. Ništa mi se nije dogodilo. Odvrnuo sam sijalicu i ona je, onako, odvojena od struje, svetlela u mojoj ruci. Sve kolege, koje su tog trenutka bile u radionici, su pobegle. Prijatelji i celo okruženje bili su jedinstveni u zaključku da sam lud - seća se Biba svog prvog kontakta sa 220 volti.
Kod jednog TV mehaničara uhvatio se za transformator od 600 volti i rezultat je ponovo bio isti. Ništa mu se nije dogodilo. Otišao je tada u Italiju, a potom, 1981. u Nemačku gde je javnost više saznala o njegovoj sposobnosti. Radio je program nazvan ,,mađioničar sa strujom”, a posle dve godine uspeva prvi put da uđe u Ginisovu knjigu rekorda.
- Okupilo se bilo mnogo ljudi. Uveli su me u trafo-stanicu i kroz ruke i telo počeli da puštaju struju od nule, pa naviše. Skala se pela na 5.000 volti, zatim na 10.000, 15.000 i, na kraju, na 20.000 volti. Svi prisutni su zanemeli. Oboren je Ginisov rekord. Od tada su mi sva bitna vrata u svetu bila otvorena, obišao sam sve zemlje u Evropi, bio u Japanu i Tokiju. Kada su Japanci videli šta sve mogu, rekli su mi da sam, kojim slučajem, Japanac, bio bi proglašen nacionalnim blagom i stavljen pod zaštitu države - kaže Biba.
Posle dvadeset godina, u glavnom gradu Švedske, odlučuje se na drugi podvig.
- Napunio sam telo strujom, a u rukama sam držao dva metalna predmeta koje sam stavio u vodu. Za minut i 37 sekundi voda se zagrejala do 97 stepeni Celzijusa. Akumuliranom energijom uspeo sam da ispečem viršle nabodene na dve viljuške. Bio je to moj drugi ulazak u Ginisovu knjigu rekorda. Tada sam dobio i prvi značajniji honorar od 6.000 evra - priseća se Biba Struja kod koga su stručnjaci sa VMA ustanovili da ima dva sloja kože manje u odnosu na druge ljude.
Danas se Biba uglavnom bavi lečenjem obolelih, osim ljudi koji su preživeli infarkt, koji imaju ugrađen bajpas i trudnica. Kaže da su njegove usluge koristili i koriste ljudi svih slojeva, svih nacija i boje kože. Bilo je tu i dosta poznatih estradnih zvezda, političara i privrednika, ali i najobičnijih radnika, domaćica i administrativnih radnika. Muškarci su brojniji, brže se, kako Biba kaže, troše, pa im je i potreba za energijom veća.
- Posle nekih zamornih poslova ljudi dođu da im napunim baterije. Često se dešava da žene, iako u godinama, tokom terapije dožive klimaks. Ali, najveće mi je zadovoljstvo kada ljudi osete da im je terapija pomogla, i da hoće da uradim još jednu. Iako sam u Čačku boravio pet meseci, sad kada sam u Kraljevu, imam brojne pacijente iz Čačka. To im je samo trošak više, zato pozivam Kraljevčane, da ako imaju zdravstvene probleme koji su u domenu mojih mogućnosti, da dođu dok sam ovde, a ne da me posle traže u drugim gradovima - kaže Biba koji, kad odmara baterije, odlazi u prirodu gde, se odmori od napornih terapija koje ga iscrpljuju, i gde, poput detektora za metal, pronalazi stare metalne novčiće, zakopane još u davna vremena.

PROŠLE NEDELJE PO LEPOM I SUNČANOM VREMENU NA IBRU OD MAGLIČA DO KRALJEVA ODRŽAN SEDAMNAESTI VESELI SPUST - piše Rajko Sarić
Hiljadu plovila i deset hiljada razdraganih „mornara“

   Prošle nedelje na Ibru je održan 17. veseli spust. Učestvovalo je više od 10.000 ljubitelja prirode, rečnih brzaka i splavarenja. Još dva - tri dana uoči spusta, na obali Ibra, podno Magliča, 22 kilometra od Kraljeva, ulogorilo oko dve stotine kampera iz svih krajeva Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i drugih republika bivše Jugoslavije. Ipak, najviše učesnika bilo je iz Kraljeva, Beograda, Kikinde, Novog Sada, Kragujevca, Čačka i Kruševca.
Po veoma lepom i toplom vremenu, tačno u 9,00 časova, kapetan regate, predsednik opštine, dr Miloš Babić, u pratnji republičkog ministra za kapitalne investicije, Velimira Velje Ilića, dao je znak za dizanje sidra i Ibrom je zaplovilo više od 1.000 najrazličitijih plovila. Splavarilo se na svemu i svačemu, na velikim čamcima sa oznakom vojske, splavovima ojačanim starim kamionskim gumama, ali i splavovima napravljenim od najobičnijih plastičnih boca.
Prvo odmorište splavari su imali u Bogutovcu, sledio je odmor na Zlatnoj obali, a potom, ručak i okrepljenje u Mataruškoj Banji. Prva plovila u Kraljevo su stigla oko 15,30 časova.
   I pored stalnog apela organizatora Veselog spusta, na sve učesnike manifestacije, da se ne izlažu nepotrebnom riziku, da preduzmu sve mere obezbeđenja kako života tako i plovila, i ovog puta, kao i prošle godine, zabeleženo je više prevrtanja plovila i nekoliko povreda.
   Najteže je prošao Aleksandar Terzić (25) iz Vitanovca koji je skačući sa splava u reku, zadobio tešku povredu vratnog pršljena zbog čega je hitno prebačen na lečenje u Institut na Banjici.

ZAGREVANJE
   U subotu veče, 24. jula, u restoranu ,,Pariz” održano je tradicionalno kapetansko veče. Prošlogodišnji kapetan Veselog spusta, ministar Velimir Ilić, predao je, tom prilikom, majicu i kapetansku kapu ovogodišnjem kapetanu, dr Milošu Babiću. Isto veče na Trgu srpskih ratnika održan je celovečernji koncert Ace Lukasa.

OSAM GODINA OD TRAGEDIJE SRBA U RETIMLJU KOD ORAHOVCA - piše Rajko Sarić
Jadovno u Volujaku

   • Sudbina četrnaest Kostića, kidnapovanih u julu 1998. godine u Retimlju, tek je delimično rasvetljena. Zločinci, iako znani, prepoznati i potvrđeni, još nisu seli na optuženičku klupu

   Retimlje, Opteruša i Zočište kod Orahovca, nekada čista srpska, potom mešovita, već osam godina nisu na srpskoj etničkoj karti sela. Kao trag nekadašnjeg srpskog boravka na tom delu zemaljske kugle ostao je samo manastir Svetih Vrača u Zočištu, teško ranjen, ali još uvek prkosan i inatan. Komšije Albanci su se pobrinuli da 18. jula 1998. godine u ovim selima ne ostane niko - nisu štedeli ni decu, ni starce, pa čak ni bogalje. ništa što podseća na Srbe i njihov viševekovni boravak nije smelo da ostane.

SMRT NA KUĆNOM PRAGU
   Od Kostića u Kraljevu ovih dana srećem Slađanu Kostić koja se nerado priseća tih nesrećnih dana, noći bez meseca, dana bez sunca, bez svetlosti.
- Oko jedan sat posle pola noći Albanci su počeli pucati. Odgovorili su im naši malobrojni i slabo naoružani branioci. Razmena vatre trajala je do pet sati ujutro kada je na kućnom pragu ubijen dever moje svekrve Petre, Anđelko. Branioci su ostali bez municije, pa su napadači potpuno opkolili selo i pozvali nas da predamo oružje. Među napadačima su bile i komšije Albanci koji su nam dovikivali da nam se neće desiti ništa ako položimo oružje. Ali, kada smo to učinili sve su nas zarobili. Ženama je naređeno da sa decom idu prema manastiru Zočište ili u Veliku Hoču, a muškarce su odveli prema Opteruši. Tada sam poslednji put videla supruga Lazara, devera Todora i druge iz familija Kostić, Nikolić i Božanić - priseća se udova Slađana Kostić, koja je tada imala osamnaest i po godina života i jedanaestomesečnu kćerkicu Anđelu u naručju.
U Veliku Hoču se nije moglo, pa su, kao i vekovima kada je srpski narod bio ugnjetavan, proterani, onako u papučama, kaljačama ili bez njih, u pidžami i na brzinu navučenoj košulji, izubijani, krvavi i gladni, spas potražili kod monaha u Zočištu. Dve noći posle toga, na meti terorista našao se i manastir. Usledilo je još jedno zarobljavanje, maltretiranje i ponižavanje, prebacivanje u zgradu nekakve napuštene škole gde su ih pronašli aktivisti Međunarodnog Crvenog krsta i izbavili do Prištine.

RAJKA ŽIVOG ZAPALILI
   Jedan od kolovođa zločina u Retimlju, tridesetšestogodišnji Safet Kabaši iz Opteruše, koga je, nakon deblokade orahovačkih sela, uhapsila srpska policija, izjavio je da je celu akciju osmislio komandant za Mališevo, Jakup Krasnići i da je počela iz sela Dobrodoljane.
- Oko 140 pripadnika OVK, pod komandom Fatmira Ljimaja, Gani Krasnićija, Hisni Kiljaja i mene, zauzelo je Retimlje i Opterušu. Stare žene smo izdvojili i naredili im da se gube iz sela, a devojke i mlađe žene smo zadržali. Ljimaj je tražio da dve od njih silujemo, zbog čega je jedan od zarobljenika, Rajko Nikolić, rekao da smo gori od fašista. Pucao sam u njega, zatim smo ga polili benzinom i zapalili iako je još bio živ. Sve to gledali su Retimljani, među njima i Rajkov sin Cvetko - naveo je Kabaši u opširnoj izjavi srpskim istražnim organima.
Slađana Kostić kaže da joj se čini da je tek po dolasku u Prištinu sagledala veličinu tragedije koja ih je zadesila.
- Ipak, svih ovih godina u meni je tinjala nada da se Lazaru i deveru Todoru, nije desilo najgore. Jednom sam u ,,Blicu” pročitala članak u kome se govori da su neki od kidnapovanih Kostića spaseni. Bila je to gnusna laž autora tog članka. Danas, preživeli Kostići su se razišli širom Srbije, gonjeni potrebom da radimo, zaradimo koru hleba, komad odeće i krov nad glavom, imamo malo vremena za okupljanje i druženje - seća se sagovornica ,,Ibarskih novosti” koja se, iako krhke građe, šibana svim vetrovima i nedaćama, muški bori za svoju i budućnost kćerke Anđele, učenice drugog razreda OŠ ,,Jovo Kursula”.

POMAŽU OTAC I MAJKA
   U tome joj, kako kaže, najviše pomažu roditelji, otac Todor i majka Milojka Božanić.
Godinama je Slađa, poput stotina drugih majki, supruga, dece i kumova, očekivala glas o sudbini Lazara, njenog muža a Anđelinog tate čiji lik zapamtila nije. Čekala, osluškivala, u štampi tražila. Ali, sve uzalud.
- Prošle godine u Volujaku, u pećini dubokoj nekoliko stotina metara, pronađena je masovna grobnica sa nekoliko posmrtnih ostataka muških osoba. Odmah se posumnjalo da je reč o žiteljima Retimlja. Usledila je identifikacija DNK analizom. Među identifikovanim se nalaze posmrtni ostaci mog supruga i devera - kaže Slađana prisećajući se jezivih detalja hladne i dubojke pećine koju je posetila.
Ona nema precizne podatke o broju identifikovanih niti kada će njihovi posmrtni ostaci biti predati rodbini. Samo zna da je iz Reimlja i Opteruše oteto 14 muških glava porodice Kostić: Todor, Lazar, Miodrag, Svetislav, Srećko, Mladen, Nebojša, Dimitrije, Vekoslav, Ljubomir, Vitomir, Saško, Jugoslav i Živko. Zarobljeni su, takođe, i Rajko i Cvetko Nikolić, Božidar, Novica, Mladen i Nemanja Božanić, Srećko Simić, Spasoje i Predrag Burdžić i Spasoje Bandić.
Crna marama majke Petre i njen vapaj: ,,Gde su mi sinovi?”, obišla je zemaljsku kuglu, naterala na plač sve normalne, pa i one manje zle. Ali za zločine do sada niko nije odgovarao.
   - Kao laiku za pravo, ali svesnoj da se za zločin mora odgovarati, nije mi jasno zašto je Srbija, odnosno, njeni političari, dozvolila da se iz zatvora puste svi uhapšeni teroristi. Nije mi, takođe, jasno, kako to da niko od njih nije uhapšen i sproveden u Hag gde su zatvoreni toliki Srbi. Ako su Srbi počinili neki zločin neka odgovaraju, ali i nad njima su činjeni zločini, pa niko ni dana zatvora odležano nije. Šta se dešava, nije mi jasno - pita Slađana u želji da nekada dobije odgovor.
A, do tada, vodiće računa o Anđeli, jedinom živom tragu zajedništva nje i Lazara.


KOŠTUNICA U GRAČANICI NA VIDOVDAN
Kosovo zauvek deo Srbije

   -Nema boljeg i važnijeg mesta od Gračanice da se ponovi ono što svaki Srbin mora da zna - Kosovo je uvek bilo i zauvek će biti deo Srbije, poručio je danas srpski premijer Vojislav Koštunica sa obeležavanja Vidovdana u manastiru Gračanica.
Prenoseći Srbima sa Kosova da je sav srpski narod sa njima, Koštunica je istakao da nikad niko nije više bio u pravu i stajao na čvršćem pravnom stanovištu od onoga na kome stoji Srbija u raspravama koje se vode oko budućnosti Kosova.
"Sa ovog mesta, na Vidovdan, iz Gračanice, prilika je da objavimo svetu šta Srbija hoće... Srbija hoće pravdu, pravo i mir. Narod koji hoće pravdu, pravo i mir, hoće da razgovara, hoće da se dogovori, hoće kompromis, hoće istorijski pravična rešenja za Kosovo i Metohiju, pre svega i iznad svega", rekao je on.
On je ukazao da Gračanica svedoči o tome "ko smo mi, kako smo nastali, šta je to Vidovdan, kako se rađala Srbija", a da je istina da danas Srbi u njoj ne bi mogli da se pomole Bogu i poklone senima svojih velikih predaka da ih ne štiti vojska i ne čuvaju tenkovi.
"I ja se pitam - da li ima nekog mesta u Evropi u kojem se nešto slično na početku 21. veka, dešava i sme da se desi", zapitao je Koštunica.
Uz isticanje da je Kosovo u srpskom narodu druga reč za pravdu, pravo i slobodu, on je rekao da je Gračanica "Srbija istine", a "istina je jača od svakog zla, od svakog nasilja".
"Gračnaica nas ne samo podseća, Gračanica nas i uči; ne samo podseća šta smo bili, već i ono što moramo biti zbog onog što smo bili, i to ćemo biti ako budemo istrajni, ako budemo neodustajni, ako budemo razložni i, naravno, ako budemo složni", poručio je Koštunica.

IZBORNA SKUPŠTINA OPŠTINSKE ORGANIZACIJE PENZIONERA KRALJEVA - piše Rajko Sarić
Penzionerima nikad teže

   Zbog ozbiljnih finansijskih teškoća, država je nastojala da izmenom propisa u oblasti penzionog osiguranja vrši restrikciju, umanjenje, pa čak i ukidanje pojedinih prava iz oblasti socijalnog osiguranja. Timotije Timo Nikolić, dosadašnji predsednik, ponovo izabran na ovu dužnost
- Ovom prilikom potrebno jenaglasiti da je period od 2002. godine do sada najrestriktivniji kada je reč o materijalnom položaju penzionera u Srbiji, samim tim i u Kraljevu. Zbog ozbiljnih finansijskih teškoća, država je nastojala da izmenom propisa u oblasti penzionog osiguranja vrši restrikciju, umanjenje, pa, čak i ukidanje pojedinih prava iz oblasti socijalnog osiguranja - rekao je Timotije Timo Nikolić, predsednik Opštinske organizacije penzionera u Kraljevu, na redovnoj Izbornoj skupštini ove organizacije, podnoseći izveštaj o proteklom četvorogodišnjem radu.
Nikolić je podsetio da je najveći udar na materijalni položaj penzionera predstavljalo ukidanje tzv. ,,švajcarske formule” za usklađivanje penzija što je, kako reče, bila prava katastrofa jer sada najniža penzija iznosi 2.580 dinara. Zbog toga je za 30 procenata smanjen odnos prosečne zarade i prosečne penzije u Srbiji.

OGREV I MESO NA RECKU
Da bi se koliko-toliko ublažio materijalni položaj penzionera, Opštinska organizacija penzionera u Kraljevu se angažovala na nabavci ogrevnog drveta i uglja pod povoljnim uslovima, nabavci svežeg junećeg i pilećeg mesa, ali i pozajmicama u novcu za kojim vlada veliko interesovanje.
- Za nabavku ogrevnog drveta prijavilo se 3.143 penzionera kojima je isporučeno 18.244 kubika drveta. Samo u ovoj godini, zaključno sa majom, upisano je 686 penzionera za 4.852 kubna metra drveta zašta je potrebno obezbediti 12.000.000 dinara. Za nabavku uglja upisano je 585 penzionera kojima je isporučeno 1.857 tona uglja. U ovoj godini već je upusan 71 penzioner za nabavku uglja pod našim, veoma povoljnim, uslovima. Takođe, za nabavku svežeg junećeg i pilećeg mesa bilo je zainteresovano 710 penzionera kojima je isporučeno 9.614 kilograma mesa - rekao je Nikolić i podvukao da je oko 3.400 penzionera koristilo pomoć u vidu novčane pozajmice u iznosu od 5.000 dinara sa rokom vraćanja od četiri meseca. U ovu svrhu isplaćeno je 9,3 miliona dinara što je još jedan pokazatelj nezavidnog položaja naših penzionera.

ČORBA PO NIŽOJ TARIFI
Vredna pomena su, svakako, penzionerska druženja na izletima i ekskurzijama u kojima je učestvovalo bezmalo 4.000 penzionera. Usloge Dnevnog boravka, gde se, pored druženja, po povoljnim cenama mogu poručiti sva bezalkoholna pića i kuvana jela, koristi 4.885 penzionera. Samo ove godine usluge Dnevnog boravka svakog dana koristi oko 200 penzionera, članova OOP.
Za predsednika Opštinske organizacije penzionera u Kraljevu, za naredni četvorogodišnji mandat, jednoglasno je izabran Timotije Nikolić, koji tu funkciju i sada obavlja. Za zamenika predsednika izabrana je Živka Manojlović, a za sekretara Milomir Đoković. Skupštini su prisustvovale brojne zvanice među kojima je dr Jovan Krkobabić, prvi čovek penzionerske organizacije Srbije ali i Stranke penzionera, verovatno najbrojnije političke organizacije u našoj zemlji.
Na području OOP ima 25.169 penzionera iz sva četiri fonda penzijsko invalidskog osiguranja.

SUSRET SA DOBITNICIMA PRIZNANJA ZADRUŽNOG SAVEZA SRBIJE - piše Rajko Sarić
Zadrugarstvo ima perspektivu

   U ponedeljak, 19. juna, u Privrednoj komori Srbije, najuspešnijim u trideset oblasti poljoprivrede i razvoja sela, dodeljene su povelje i zlatne plakete Zadružnog saveza Srbije, za doprinos u razvoju zadrugarstva i medijskoj popularizaciji poljopriverede kao veoma važnog segmenta života u zemlji ,,gunja i opanka”.
   Među dobitnicima ovog, svake pažnje vrednog priznanja, koje se dodeljuje već četrdeset godina, su i Vekoslav Savić, diplomirani inženjer poljoprivrede i stočarstva i Sonja Cvetković novinar u Televiziji Kraljevo.
   - Plakete i povelje, tradicionalno svake godine, dobijaju najbolji poljoprivrednici, najbolji stručnjaci kao i novinari koji su u protekloj godini najviše radili na popularizaciji razvoja poljoprivrede i sela u celini - kaže Vekoslav Savić koji punih sedamanest godina radi u Zavodu za poljoprivredu ,,Ibar” u Kraljevu koji pokriva područje pet opština Raškog upravnog okruga.
U Kraljevu postoji Regionalni zadružni savez Raškog, Moravičkog i Rasinskog okruga koji, kao i društvo u celini, prolazi veoma težak period. SAmim tim i zemljoradničke zadruge i zadrugari su u teškom položaju, mnogi bi rekli nezavidnom, ali, srećom, sa svim pokazateljima oporavka, stabilizacije stanja i kretanja napred.
   - I pred svih nedaća, mora se naglasiti, da zadrugarstvo ima dosta dobrih rezultata, ostvarenih u proteklom periodu, a ovih dana se očekuje donošenje novog Zakona o zemljoradničkim zadrugama, zadrugarstvu i imovini zadrugara. Beleži se osnivanje novih zadruga, ali bez nekog velikog kapitala. Uglavnom su to zadruge koje su usko specijalizovane zbog krize i spornosti njihove imovine. Novim zakonom znaće se mesto zadruge kako bi poljoprivrednici, koji zadrugu osećaju kao svoju drugu kuću, na vreme mogli dobiti repromaterijal, semena i ostalo što im je potrebno za setvo, a po regresiranim cenama. Isto tako, potrebno je da se poljoprivrednicima omogući siguran i profitabilan plasman proizvoda jer samo profitabilan zadrugar je zadovoljan zadrugar. ako imamo takve zadrugare onda nema bojazni od smanjenja setvenih površina i oranica zaraslih u korov - kaže Savić naglašavajući da bez pomoći struke, ali i porodice, ne bi mogao ostvariti rezultate koji su ga nominovali za priznanje Zadružnog saveza..
   Sonja Cvetković koja koja u TV Kraljevo priprema emisiju ,,Nauka u službi poljoprivrede”, ove godine je takođe dobila povelju i zlatnu plaketu Zadružnog saveza Srbije.
   - U 2005. godini u poljoprivrednoj proizvodnji zabeležen je zavidan rast čime je u budžetu Srbije učestvovala sa 19,7 odsto, što znači da je došlo do intenzivnije poljoprivredne proizvodnje i pored tvrdnje skeptika da se od poljoprirede ne može živeti. Nagrada za mene predstavlja motiv da u narednom periodu, odnosno poljoprivrednoj sezoni, još više uložim sebe na promociji i edukaciji savremenih dostignuća u svim oblastima poljoprivrede. Naravno, ja samo posredujem između naših poljoprivrednih proizvođača i stručnjaka raznih oblasti poljoprivrede. Manji poljoprivredni proizvođači, a takvih je u ovom delu Srbije najviše, u narednom periodu jasno će znati kako i šta mogu izneti na pijacu, s obzirom da smo na putu ka Evropskoj uniji, gde važe neki standardi i pravila kojih svi moraju da se pridržavaju. Srednji peoizvođači još uvek su u kandžama prekupaca koji diktiraju cenu i kupe ,,kajmak” - kaže Sonja naglašavajući da bi rezultati njenog rada bili daleko manji da se u pripremi i realizaciji brojnih emisija nije angažovao veći broj radnika Televizije Kraljevo.

REPORTAŽA IZ HRVATSKE I SLOVENIJE (6) - piše Ivan Rajović
Gradonačelnik Sovič među srbijanskim “domaćinima”

   Književno veče u toj "Poročnoj dvorani" mariborske skupštine biće za sve učesnike jedan od onih događaja koji doživotno ostaju u sećanju. Čak i ako nas, i pored sugestivnog predstavljanja Radeta Bakračevića, ne doživljavaju kao šlag na torti srpske intelektualne elite, što mi iskreno rečeno i nismo, sigurno je da nas sa izuzetnim interesovanjem prihvataju kao autentične predstavnike naroda o kojem stariji imaju pozitivno mišljenje, a mladi znaju relativno malo i ne baš preterano pozitivno, kao i naši o njima. Sve je to proizvod političkih okolnosti koje su nam dobro poznate. Zbog toga je , za razliku od onih domaćih književnih skupova, stereotipnih i dosadnih do mučnine, ovo prava duhovna svetkovina u kojoj svi učestvujemo i u kojoj sve izgovoreno, svaki gest i svaki pogled, imaju svoje značenje i svrhu.
Dragan Bajović čita svoje Zapise iz gipsa koje je pisao tokom NATO bombardovanja. Slušaju ga pažljivo. Ne mogu ni da pretpostavim šta mogu da misle ali je očigledno da je utisak prisutnih snažan, do neverice. Naročito kada se radi o delu u kojem se govori o bombadovanju zgrade u Aberdarevoj. Meni sadržina poznatog teksta u ovom ambijentu i pred ovim, ratom ne toliko oštećenim ljudima, deluje odvratno i ponižavajuće, ali dokumentaristički snažno i objektivno. To gađenje ne može da ublaži ni činjenica da ste sve vreme bili protiv režima koji je za sve to odgovoran. Stid me je što je to Srbija kakve bi se i trebalo stideti.
Marina govori o novinarskoj profesiji iz ugla jednog srpskog novinara. Lepo, tečno i sadržajno potkrepljujući svoju diskusiju citatima mudraca, teoretičara i novinara. Iz svega bi se dalo zaključiti, što je i tačno, da u Srbiji ništa nije kao u drugim zemljama, a pogotovu ne kao u onima koje iz petnih žila nastoje da što brže uspostave pravila Evropske unije u svim oblastima, pa i u novinarstvu. Ipak, a možda baš i zbog toga, naša koleginica Marina se dokazuje kao pravi profesionalac i poznavalac materije o kojoj govori, što prisutni nagrađuju iskrenim aplauzom, a mi zadovoljnim odobravanjem.
Svoje vreme koristim da im pročitam tekst iz knjige "Zabeleške iz bezumlja", o Slovencima koji dolaze u Srbiju i ponovnom uspostavljanju pokidanih prijateljskih odnosa. Čini mi se da im se to dopalo, mada se u jednom delu pominju čak i "bečki konjušari" ali u pozitivnom smislu. Naravno, koristim priliku da im pročitam i pesmu o Nikoli Tesli, tek da stavim do znanja onima koji to ne znaju s kim imaju posla.
U zanosu svog pesničkog nadahnuća, naš “saučesnik” Blagoje Baković recituje svoje pesme sa političkim prizvukom što ostavlja upečatljiv utisak na Srbe ovde prisutne, naročito ako se zna da se sve to dešava na samo nekoliko dana pred Referendum u Crnoj Gori i da Baković nastupa sa kravatom na kojoj piše NE ( samostalnoj Crnoj Gori). Nebojša Kuzmanović , načelnik Službe društvenih delatnosti u Bačkoj Palanci, domaćinima deli vredne poklone u vidu knjiga, i to je kraj.

ĐURĐEVDAN PORED DRAVE
Čini se da su svi zadovoljni, i više od toga. I ono što je najbitnije, program je imao svoju svrhu i smisao, ni traga od onog mučnog oseđanja kada se i učesnici i prisutni gosti nemo pitaju: šta je to što im se dešava i čemu to zapravo služi? Posle uobičajenog koktela razilazimo se srdačno, oni svojim kućama, valjda, a mi na obalu reke Drave gde bi trebalo da se održi centralna proslava Đurđevdana uz učešće mnogobrojnih KUD-ova i solista iz Republike Srpske.
Ni veče pored Drave nije ništa manje uzbudljivo od svega što nam se od samog početka događalo u Mariboru. Sve upućuje na to da je čitav ovaj lepi grad u znaku srpske kulture i tradicije. Dokaz tome je i restoran na kojem transparentno piše "Marina" i pred kojim fotografišemo našu Marinu, za uspomenu na ovaj svojevrsni omaž. Prostor pored reke ispunjen je mladim Srbijancima i Srbijankama u narodnim nošnjama, a sa razglasa se čuje karakteristična i nadaleko poznata srpska muzika. Sve je, dakle, ovde i za ovu priliku u znaku Srbije, osim Laškog piva i gradonačelnika Maribora gospodina Borisa Soviča koji nas je udostojio svog prisustva, zajedno sa svojom trogodišnjom kćerkom Irenom. Vrlo simpatičan tip, čije prisustvo ovde ima veliki značaj za nas, a naročito za naše domaćine, Srbe u Mariboru koji o Soviču imaju izuzetno lepo mišljenje. Pozdravljamo se i koristim priliku da mu prenesem pozdrave nekih od naših najviših lokalnih zvaničnika, a onda sedamo za jedan od beskrajno dugih i po srpskom običaju obogaćenih stolova. Mala Irena sedi između mene i svog oca. Sipam joj sok i milujem je po glavi jer me dete sve vreme gleda netremice i ljubopitljivo. Pretpostavljam zbog brade. Možda misli da sam Deda Mraz jer, koliko sam primetio, u Sloveniji, osim što ljudi ne puše na javnim mestima, ne nose ni brade. Fini ljudi. A i žene, takođe. Mada, kako sam kasnije uspeo da saznam, one koje nisu baš toliko fine, u estetskom smislu, a materijalno su dobrostojeće, uglavnom se udaju za Srbijance koji na taj način obezbeđuju svoj status, doprinoseći istovremeno vitalnosti i poboljšanju vizuelnog identiteta ovog dela slovenačke populacije i učvršćujući poljuljane bratske odnose među narodima. Tako su i bratstvo i jedinstvo neprekidno na delu i sigurno da još zadugo to niko neće moći da spreči. Napritiv, ovo bi moglo da se shvati i kao predlog svima onima kojima je dosta tranzicije i srpskog inata prema sam Bog zna čemu. Gospodin Sovič prati program i, reklo bi se, da mu se sviđa, ili to bar vešto glumi. Meni se to, iskreno rečeno, ne dopada naročito, ali to smo mi, tako bar kažu, odnosno pevaju : "Anterija i opanci, po tome se znaju Srbijanci".

"SLUČAJ" PETELINŠEK
Jednostavano rečeno , Antonio Toni Petelinšek je glavni i odgovorni urednik RTV Maribor. Ova kuća je samo deo, zapravo dopisništo, RTV Slovenije sa sedištem u Ljubljani. Toni je više puta boravio u Kraljevu i voli ovaj grad, a sad je samo jedan od naših srdačnih domaćina koji je odlučio da nam pokaže unutrašnjost ovog medijskog giganta, ali i neke od zanimljivosti Maribora i okoline. Sama zgrada već spolja deluje impresivno, kao i sve ostalo što se ovde da videti. Ulazimo i ne mogu da ne priznam da pored zbunjenosti i čuđenja ne osećam zavist. Krivo mi je što i mi nemamo nešto slično i što kod nas tretman prema ovoj profesiji nije bar približan onom koji joj se ovde pridaje. A ovde su novinari mali bogovi, a ovo je njihov Olimp sa kojeg se oglašavaju i obaveštavaju narod. Sve, od portira, preko kancelarija i studija do klozeta vekovima je ispred tehnologije koju mi koristimo. I atmosfera među ljudima je za naše uslove nezamisliva, radna ali srdačna, opuštena i gotovo zabavna. Svi ovi ljudi, ali i ostali na drugim mestima, podsećaju me na decu, jer svi poput dece rade uživajući u onome što čine. Sve je ovde zabava, radost življenja i komunikacije sa ljudima. Razlog je jednostavan, ovde ljudi mesečno zarađuju više nego mi za godinu dana. Zato im je zabavno, a zadovoljni osmesi im neprekidno titraju na licima, isto koliko i nama grč brige za egzistencijalnim statusom ili, prosto rečeno, održanjem golog života.

SLOVENSKA BISTRICA
Tokom obilaska zgrade ulazimo u jedan od radijskih studija i naš domaćin, dobroćudni i nasmejani Petelinšek, poziva nas da sednemo za dugačak studijski pult načičkan mikrofonima, a potom i da stavimo slušalice. Onda, bez ikakvog dogovora, daje toncu znak, počinje sa uvodom i mi shvatamo da smo uživo u programu Radio Maribora. Ne znamo da li je u pitanju iznenađenje ili uverenje da se radi o profesionalcima kojima u sličnim prilikama nikakva priprema nije potrebna. I kao što se od nas, valjda, očekivalo, Marina, Bajo i ja prihvatamo izazov i učestvujemo u njemu, srpski spretno i profesionalno. Toni u uvodu pokazuje izuzeteno poznavanje decenijskih veza između Kraljeva i Maribora, čija godišnjica, kako je objasnio, pada baš na taj dan. O tome i mnogim drugim stvarima koje nas spajaju pričamo pred otvorenim mikrofonima, on na slovenačkom, a mi na srpskom jeziku. Nema prevodioca, ni prevoda, i to je ono što ovom događaju, koji teče besprekorno, daje draž nečeg lepog, uzvišenog i moćnog. I tako više od pola sata razgovora na koji, tek kasnije shvatam, da smo se dogovarali, teško da bi neko pristao.
Potom odlazimo u Slovensku Bistricu, na pivo, ali i da Toni obiđe svog sina i da nam, uzgred, pokaže, kako je objasnio, jedno od slovenačkih sela. Bistrica je nekih stotinak kilometara daleko od Maribora, ali pokazalo se da je to ovde i po ovakvim putevima tek pola sata vožnje. Mesto je možda malo, mali grad reklo bi se, koji oni nazivaju selom. Ali tu prestajem da čudim bilo čemu i sve prihvatam kao činjenice koje mi deluju već pomalo dosadno, uglađeno i šablonski. Osećam da mi jako nedostaje jedno od onih pravih srpskih sela gde namernik ispred lokalne prodavnice sa lokalnim alkosima , sedeći na gajbi, može da popije zamagljenog "jelenka".

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NA VIDOVDAN U SKUPŠTINI OPŠTINE KRALJEVO - piše Bojana Milosavljević
Prijem za učenike generacije

   U opštini Kraljevo u sredu je upriličena svojevrsna svečanost u čast ovogodišnjih najboljih učenika osnovnih i srednjih škola, kao i onih koji su na republičkim takmičenjima osvojili jedno od tri priznanja. Doktor Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, organizovao je prijem za 44 najbolja učenika i svakome od njih uručio prigodan poklon:
   - Želimo da nagradimo učenike generacije - rekao je dr Babić - jer su u školi i na takmičenjima pokazali zavidno znanje i tako doprineli da Kraljevo bude ono što jeste - jedan od naprednijih gradova u Srbiji. I ubuduće će lokalna uprava ceniti svaki rad i doprinos poboljšanju imiya našeg grada."
   Slavodobitnici su bili iz 29 osnovnih i 10 srednjih škola. Nagrađeni su školskim enciklopedijama i vrednim knjigama, a u svojim izjavama listom su izrazili zadovoljstvo što se grad setio i njih. Takođe su bili jednodušni u stavu da im je ovakav znak pažnje veliki podsticaj za budućnost.



UPIS U SREDNJE ŠKOLE
Juče i danas - spisak želja

   • U ponedeljak su, prema Konkursu za upis u srednje škole, objavljeni (sada i zvanični) rezultati kvalifikacionih ispita sa područja opštine Kraljevo • Od juče ovaj veliki posao za novu generaciju srednjoškolaca ulazi u završnicu, ispisivanjem tako zvane "liste želja," a preostalo je još da svaki polaznik dobije mesto u željenom obrazovnom profilu i, posle toga, preda dokumenta za upis u izabranu školu • Junski upisni rok okončava se u prvoj dekadi jula

   Prema podacima iz Školske uprave u Kraljevu, za kvalifikacione ispite iz srpskog jezika i matematike bilo je prijavljeno 1236 svršenih osnovaca, iz 21 škole sa područja naše opštine. Na testu iz oba predmeta pojavilo se 1214 kandidata. Zanimljivo je da su test iz srpskog jezika položili svi učenici, dok samo dva nisu zadovoljila na kvalifikacionom ispitu iz matematike. Iz oba predmeta uslov za uspeh bio je - po jedan bod najmanje. Sve ovo uz podatak da je Konkursom predviđeno oko dve stotine više slobodnih mesta nego što je bilo kandidata za škole četvrtog stepena obrazovanja.
Juče i danas svršeni osmaci koji su položili testove popunjavaju u bivšim školama liste želja. Pravilno popunjene, vrlo su bitne za buduće srednjoškolce, kako ponovo upozoravaju iz Ministarstva prosvete i sporta. Konačan izbor ipak će zavisiti od broja bodova osvojenih na kvalifikacionim ispitima i uspeha iz osnovne škole. U listu želja učenici upisuju šifru obrazovnog profila koja mora da bude ispravna, jer računar ne prepoznaje druge oznake. Odeljenski starešina i roditelji moraju da je provere, a osim njih potpisuje je i direktor škole. Iz Ministarstva se ponavlja savet učenicima da listu popune sa što više želja, čak do 20, a da na prva tri mesta navedu ono što bi najviše želeli da upišu. Na taj način obezbeđuju sigurnost upisa željenog zanimanja, osim u sredinama gde ima malo srednjih škola, pa je izbor želja sužen.
Inače, liste želja su jedan od završnih postupaka u upisnom roku, koji se u celosti završava 8. odnosno 10. jula.



MAŠINSKI FAKULTET U KRALJEVU
Sve popularniji među brucošima

   Poslednjih godina Mašinski fakultet u Kraljevu, član kragujevačkog Univerziteta i jedna od retkih srpskih visokoškolskih ustanova sa programima studija usklađenim sa Bolonjskom deklaracijom, postaje sve privlačniji za svršene srednjoškolce. Tako je za junski upisni rok već prijavljeno 80 odsto, odnosno 72 kandidata od ukupne upisne kvote (90 brucoša za buyet i 20 samofinansirajućih).
   Pošto je podsetio na opšta konkursna pravila, koja podrazumevaju i kvalifikacioni ispit iz matematike, prof. Dr Milomir Gašić, dekan Fakulteta, napomenuo je da će svi studenti koji se upišu, a nisu sa područja opštine Kraljevo, imati obezbeđen smeštaj u Studentskom domu koji je u neposrednoj blizini Fakulteta. Potencijalni brucoši juče su polagali kvalifikacioni ispit, a konačna rang lista biće objavljena u ponedeljak. Posle toga sledi upis - od 11. do 15. jula. Drugi upisni rok je početkom septembra.



LETNJI KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Žuto pile i gola zadnjica

   Uglavnom, konačno su svi saglasni oko jednog, ništa nije onako kako nam se čini da jeste i zato "u se i u svoje d..e", kako kaže narodna mudrost. I , ako vam je do saveta, pazite i ne pokazujte svoje dupe bez velike nužde, koja u Srbiji i nije tako retka pojava!
   Trebalo je da prođe punih desetak dana da se povratim od šoka i sednem da napišem ovaj neponovljivi komentar. Nisam mogao da prežalim što zbog zauzetosti oko traženja nagradnih kodova ispod pivskih čepova nisam stigao da odem na Ušće, poznato izletište srpskih patriota, i prisustvujem koncertu nacionalne ikone Ce-ce. Svestan sam da bi to u Srbiji trebalo proglasiti najvećim prestupom, izdajom nacionalnih interesa i petokolonaškim neprijateljskim delovanjem u cilju rušenja poslednjeg bastiona srpske kulture, tradicije i duhovonosti, za šta bi pravu kaznu tek trebalo ustanoviti, ali šta mogu? Na žalost, a budući da je ova vrhunska estradna umetnica poslednja stvar na svetu kojom bih se bavio, nisam nešto imao prilike da se detaljnije upoznam sa komentarima posle još jednog muzičkog spektakla u kojem je, kako sam sasvim slučajno saznao, učestovalo nekoliko stotina hiljada raspamećenih od sreće poštovalaca lika, dela, a i tela vlasnice "Obilića" i još koječega. I kako kažu objektivni komentatori, ti isti, mislim fanovi, u svoj svojoj masovnosti i egzaltaciji, šibani gromovima i zasipani kukavičjim jajima sa veličanstvene pozornice, prosto su pali u delirijum pri izvedbi "žutog pileta" ili tako nekako, pesme koju je naša nacionalna junakinja NO. 1. posvetila svom pokojnom mužu, jednom od onih srpskih junaka koji će neminovno i zauvek ostati upisan u srpskoj istoriji na prelasku iz drugog u treći milenijum, ( na srpskom- Cecenijum). Sasvim razumljivo, bar mi smo oduvek poznati po tome da ne zaboravljamo svoje junake, niti dozvoljavamo da iz nacionalnog sećanja izbledi bilo šta što je vredno, a kamoli jedna takva grandiozna ličnost kao što je dreser i predvodnik srpskih tigrova. Uostalom, ovu dičnu srpsku junačinu, kojoj se danas peva iz stotine hiljada grla, upamtiće za sva vremena i svi oni koji danas žive oko nas u svojim državama, čime on postaje internacionalna veličina, mit, moglo bi se reći, koji će trajati sve dok bude Ce-ce i Marine Tucaković, a možda i posle toga.

SRPSKA AFRODITA
Imajući u vidu gde smo stigli i kako nam je, sasvim je razumljiv fanatizam s kojim Cecini obožavaoci svršavaju masovno po zelenoj travi legendarnog Ušća uz pesmu koja, verovatno, mora da dira u najosetljiviji nerv srpskog patriotskog bića.
Pretpostavljam da je za ovu priliku i svojevrsni turbo IN MEMORIAM prikladno obučena prva dama srpske muzičke scene odavala utisak raskoši, moći, umetničkog nadahnuća i sreće koju su joj životne okolnosti prosto nametnule. Nisu sve pevačice, ma koliko lepe bile, imale tu mogućnost da se udaju za branitelja Srbije i srpstva koji j već za života ušao u legendu.
Zračeći na ovom istorijskom umetničkom hepeningu neopisivom energijom, silikonski dopunjena i oplemenjena na pojedinim delovima tela, Ceca mora da je izgledala kao srpska Afrodita, bar spreda, a verovatno i iznutra. Što se zadnjeg dela tiče, to je sasvim druga priča. A dogodilo se da u svom pevačkom zanosu i onako oskudno odenuta umetnica potpuno zabezeknutim snimateljima, svesno ili nesvesno, pokaže i svoju zadnjicu. A pokazati guzu kamerama znači pokazati je celom svetu, od Ušća pa sve do Žitišta, a to znači i svom voljenom narodu. I mada Ceca nije jedina, a ni prva, koja je svojim obožavaocima, sledbenicima ali i apstinentima u svim političkim radnjama, pokazala svoje dupe, ovo je događaj koji je definitivno šokirao već posustali i od svih ostavljeni deo nebeskog naroda, daleko teži od katastrofalnog poraza od onih flamingosa ili gaučosa, jebem li ga.

NIŠTA NIJE ONAKO KAKO IZGLEDA
Naravno, u demokratiji kakvu smo dobili svako ima pravo da svoje dupe nosi kako i gde mu se sviđa i da ga pokazuje kome god mu se prohte, da u njega ušpricava štagod ga je volja, silikon ili neke druge supstance. Ali ovaj događaj ima sasvim drugačije i po naciju poražavajuće značenje. Iz svih aspekata sagledano dalo bi se očekivati da prva i jedna od najbogatijih srpskih dama prednjači svojom negovanom pojavom u celini, ali i u pojedinostima. Gledano spreda, to bi se i moglo zaključiti, a zašto Ceca nije poradila i na svojoj guzi bar, koliko na sikama i usnama, pitanje je koje neizostavno zaslužuje sledeće vanredno zasedanje Pašićevog parlamenta. Zašto? Valjda zato što je Cecina, za te godine sasvim prirodna, guza neprirodno podeljena tangama, poslednja stvar na svetu koja bi me zanimala dok traje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Međutim, mislim da je i ovo što se dogodilo prava slika Srbije u kojoj ništa nije onako kako izgleda. I koliko god odgovorni pokušavali da nam upumpavanjem silikonskih tumačenja u naše tužne svakodnevice ulepšaju život stvarnost se ipak otkrije pri najmanjem dašku objektivnog pogleda, a ta stvarnost, čak i u tangama, deluje nekako testasto, mlohavo, celulitom protkano i tužno za pogledati. I tek mi je sada postalo jasno zašto Ceca nacionale. Neka nam je Bog poživi, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što je, za razliku od drugih, svima javno pokazala dupe, pa kako im se svidi. A, kako se pokazalo, niko nije savršen, pa ni Ceca. I sada, mišljenja su podeljena, jedni smatraju da ju je, misle na guzu, trebalo podrvći silikonskoj kuru ili tretmanu, dok drugi smatraju da je tu nekada moćnu guzu za ovu priliku trebalo ubaciti u bokserice ili bermude, a nikako je prepustiti sveotkrivajućoj moći tangi. Uglavnom, konačno su svi saglasni oko jednog, ništa nije onako kako nam se čini da jeste i zato "u se i u svoje d..e", kako kaže narodna mudrost. I , ako vam je do saveta, pazite i ne pokazujte svoje dupe bez velike nužde, koja u Srbiji i nije tako retka pojava.



JUČE U HENDIKEP CENTRU
Otvorena Druga gradska likovna kolonija

   Juče je u prostorijama Hendikep centra u Kraljevu zvanično otvorena Druga gradska likovna kolonija. Na ovom pravom slikarskom hepeningu ovoga puta učestvuju 23 slikara od kojih 10 domaćih, odnosno kraljevačkih, a 13 sa strane. Važno je pomenuti da je ovo jedna od retko kvalitetnih kolonija na kojoj će ove godine učestvovati 17 akademskih umetnika. Kolonija, koja je osmišljena kao gradska, budući da se održava u sred grada, trajaće četiri dana, a slikari su obavezni da za to vreme urade bar po dve slike koje ostaju organizatoru. Izložba radova sa Likovne kolonije održaće se najverovatnije u septembru, kada slike budu i adekvatno opremljene.