Kvorum, ali samo za deset tačaka
Najveći poduhvat posle pola veka
Šta je sa životnim problemima Kraljevčana?
Privatizacija „Gvožđara” je primer uspešne privatizacije ne samo za Kraljevo
Pušten u rad spiralni skener
Zarada koja nedostaje
Jezero u kanjonu Ribničke reke?
Svađa zbog nasledstva
Bajkovita lepota uspavanog Celja
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, košarka, fudbal, moto sport

NASTAVLJENA PA OPET PREKINUTA 21. SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Kvorum, ali samo za deset tačaka

   • Odbornici usvojili završni račun budžeta opštine za prošlu i rebalans budžeta opštine za ovu godinu kojim je deo sredstava za plate preusmern u investicije • Odobrena nova tarifa kojom je prevoz putnika na području opštine poskupeo za 8,8 odsto • Data saglasnost na imenovanje Verice Milanović za zamenika predsednika opštine i Ljiljane Negojević za načelnika opštinske uprave u Kraljevu • Zbog ponovnog nedostatka kvoruma sednica prekinuta, nastavak zasedanja danas (petak, 7. jul) u devet sati

   Pre sedam dana zbog nedostatka kvoruma odložena 21. sednica Skupštine opštine Kraljevo, prekjuče, u sredu, 5. jula, nastavljena je, ali ponovo uz velike probleme sa obezbeđivanjem kvoruma, pre svega zbog neslaganja u redovima vladajuće lokalne koalicije uglavnom o predloženim kadrovskim rešenjima. Kvorum je posle sat vremena od zakazanog početka sednice u osam sati i polučasovne pauze ipak obezbeđen i odbornici su uspeli da razmotre deset od tridesetak tačaka usvojenog dnevnog reda i donesu značajne odluke, Zatom je, kvorum ponovo „ispario“, pa je Dejan Milović, predsednik Skupštine opštine, nastavak zasedanja sazvao za danas (petak, 7. jul) sa početkom u devet sati.
Odbornici su najpre usvojili odluku o završnom računu budžeta opštine za prošlu godinu prema kojoj su budžetski prihodi i primanja u 2005. godini ostvareni u ukupnom nominalnom iznosu od 1,22 milijarde dinara, a rashodi (izdaci) u ukupnom iznosu od 1,17 milijardi dinara, tako da je utvrđen budžetski suficit u visini od 45,15 miliona dinara i on će biti prenet u ovu godinu. Inače, ukupan budžetski suficit na računu krajem 2005. iznosio je 162,3 miliona dinara, kao rezultat prenetog suficita iz 2004. godine u iznosu od 118 miliona dinara.

NAJVIŠE OD POREZA
Prema tekstu predloga odluke i datom obrazloženju, u strukturi ostvarenih tekućih prihoda najveće učešće od 63,8 odsto imali su porezi (na dohodak, imovinu i dobra i drugi) i donacije i transferi od drugih nivoa vlasti (iz budžeta Republike Srbije opštini preneto 209, 8 miliona dinara) sa 18,3 odsto, dok su ostali prihodi (od imovine, prodaje dobara i usluga i slično) u prihodima učestvovali sa 17,3 odsto.
Ukupni rashodi budžeta opštine u prošloj godini od 1,17 milijardi dinara realizovani su sa 90,8 odsto, kako je obrazloženo, najviše za kapitalne i druge investicije preko Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“ - 36,6 odsto, zatim za Opštinsku upravu 20,5 odsto i osnovno obrazovanje, društvenu brigu o deci sa po 10,2 odsto. U ostvarivanju prihoda i rashoda budžeta, prema rečima izvestilaca, postupano je po zakonu i trezorskom načinu poslovanja i svi budžetski korisnici su sredstva namenski koristili po utvrđenom planu. Budžetska sredstva su posebno korišćena, kako je naglašeno, za investicije u objekte i opremu, u društvenim delatnostima naročito u osnovnom obrazovanju gde, kako je rečeno, nije bilo škole u kojoj nije ulagano u izgradnju i opremanje učionica, fiskulturnih sala i kabineta za informatiku i druge investicije.
Sa ovakvim ocenama, međutim, nisu se složili odbornici SRS koji su i ovog puta kritikovali način budžetskog planiranja i realizacije, pored ostalog kašnjenje u donošenju završnog računa i neracionalno i nenamensko korišćenje sredstava koja se ubiraju na teret građana opštine a da im se ta sredstva malo vraćaju, konstatujući da se takva praksa nastavlja i da budžet nije bio razvojni već „potrošački“. Oni su stavili i primedbu što republička budžetska inspekcija po njihovim odavno podnetim zahtevima nije izvršila kontrolu budžetskog poslovanja u opštini Kraljevo.

PLATE „U RIKVERC“
Skupština je zatim usvojila odluku o dopunskom budžetu (rebalansu budžeta) opštine za 2006. godinu KOJOM SE se planirana sredstva u iznosu od 6,48 miliona dinara, namenjena za isplatu plata radnicima budžetskih korisnika, preusmeravaju na druge pozicije, pre svega za investicije. Kako je obrazloženo, do ovoga je došlo posle upozorenja iz Ministarstva finansija Republike Srbije da je u tom iznosu „probijen“ okvir predviđene mase za plate i da će, ako se ne dovede u zakonske relacije, Republika obustaviti opštini Kraljevo planirani transfer sredstava iz budžeta Srbije za ovu godinu. Prema usvojenom rebalansu, sredstva od 6,48 miliona dinara preusmeriće se na poziciju „Zgrade i građevinski objekti“ i to za Opštinu milion dinara, za društvenu brigu o deci 2,5 miliona i za Program uređenja građevinskog zemljišta u visini od 2,9 miliona dinara.
U raspravi, odbornici skupštinske opozicije postavili su pitanje zašto nije blagovremeno reagovano na prekoračenje u isplatama zarada budžetskim korisnicima i odgovornosti nadležnih organa i funkcionera u opštini i javnim preduzećima i ustanovama?

POSKUPLjENjE PREVOZA
Odbornici su dali saglasnost i na novu tarifu prevoza putnika u gradskom i prigradskom prevozu na podrčuju opštine Kraljevo kojom su cene ovog prevoza u proseku poskupele za 8,8 odsto, pre svega zbog povećanih troškova poslovanja „Autotransporta“ i drugih prevoznika. Ova tačka je, međutim, bila povod da se od odbornika iz više odborničkih grupa povede rasprava o stanju i uređivanju javnog prevoza putnika uopšte na području opštine (autobuski i taksi prevoz). Posebno je ukazano na nelojalnu konkurenciju i postojanje velikog broja tzv. „divljih“, nelegalnih prevoznika koji na najrentabilnijim linijama „kradu“ putnike „Autotransportu“, nedovoljnu evidenciju i kontrolu ovakvih prevoznika i nedovoljnu aktivnost saobraćajne inspekcije, SUP-a i drugih nadležnih organa u ovoj oblasti.
Odbornici SRS ponovo su postavili pitanje sagledavanja stanja i detaljnog uređivanja taksi prevoza u Kraljevu u kojem, kako su istakli, vlada pravi haos, počev od određivanja taksi stajališta, registracije prevoznika i ispunjavanja zakonskih uslova za vršenje delatnosti. Posebno su ukazali na ponašanje većeg broja taksista od kojih, kako su ustvrdili, mnogi nemaju potrebne kvalifikacije i nekontrolisanom vožnjom po gradu ugrožavaju bezbednost građana, podvukavši čak da pojedini od takvih taksista voze pod uticajem droge i koriste vozila za prenošenje narkotika. Zbog svega toga zatraženo je preduzimanje hitnih mera protiv nesavesnih i nelegalnih taksi prevoznika i da se ova oblast uredi po zakonu.

KADROVSKA POSTAVLjENjA
Na sednici je doneto i više rešenja o kadrovskim postavljenjima na odgovorne dužnosti u opštini. Pre svega, na predlog i uz obrazloženje predsednika opštine dr Miloša Babića, data je saglasnost na rešenje o imenovanju Verice Milanović, diplomiranog pravnika, za zamenika predsednika opštine. Doneto je rešenje o razrešenju Zorana Raspopovića dužnosti načelnika Opštinske uprave u Kraljevu i rešenje o postavljenju Ljiljane nedojević, advokata iz Kraljeva, za novog načelnika Opštinske uprave u Kraljevu. Umesto Avrama Antonijevića za novog člana Izborne komisije opštine Kraljevo imenovan je Dejan Ćajić, diplomirani pravnik iz Stubla, a umesto dr Miloša Babića za novog člana Komisije za Statut i upravu SO Kraljevo imenovan je Srđan Spasojević, diplomirani pravnik iz Kraljeva.
Odbornici su usvojili i Program korišćenja sredstava za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u opštini Kraljevo za 2006. godinu i još nekoliko odluka, a sednica je prekinuta zbog nedostatka kvoruma prilikom razmatranja i usvajanja predloga rešenja na odluku Upravnog odbora JP za stambene usluge u Kraljevu o raspodelu dobiti, donetog u februaru ove godine. U započetoj raspravi o predlogu ovog rešenja odbornici SRS oštro su kritikovali poslovanje JP za stambene usluge „Kraljevo“ tvrdeći da se ono ne bavi osnovnom delatnošću - održavanjem stambenih zgrada i davanjem usluga stanarima, već „sumnjivim“ poslovima, kao što su uzimanje i davanje opštinske imovine u zakup, njenim preprodavanjem, menjačkim i drugim sporednim delatnostima.
Inače, i ovaj deo skupštinskog zasedanja obilovao je brojnim replikama i polemikama odbornika opozicije i „pozicije“, odnosno vladajuće skupštinske većine, uz dosta teških reči i optužbi, koje često nisu bile u vezi sa usvojenim dnevnim redom. U obezbeđivanju kvoruma, pak, pored odbornika SRS i DS, na početku i na kraju zasedanja nisu učestvovali i odbornici SPO i DHSS, kako nezvanično saznajemo, nezadovoljni nekim predloženim kadrovskim rešenjima, ali i drugim pitanjima u međusobnim odnosima sa ostalim članicama vladajuće lokalne koalicije.
Predsednik opštine dr Miloš Babić povukao je iz dnevnog reda više pitanja, dok u dnevni red nije uvršen veliki broj predloga za izmene i dopune koje je dala odbornička grupa SRS, ali i jedan broj predloga koje su dale članice vladajuće koalicije (DSS, SPO). Prema usvojenom dnevnom redu, u nastavku zasedanja trebalo bi da se razmotri još dvadesetak tačaka dnevnog reda, uglavnom iz oblasti urbanizma i kadrovske problematike.


NOVI KADROVI

Verica Milanović - zamenik predsednika opštine
Verica Milanović rođena je u Kraljevu 1969. godine. Osnovnu i srednju školu završila je u Kraljevu, a Pravni fakultet u Kragujevcu 1996. godine. Po završenom fakultetu zasnovala je radni odnos u DP „Stoteks“ u Kraljevu na poslovima pravnog referenta, a zatim šefa pravne službe. Od marta 1999. godine radi u DD „Granaca“ Kraljevo gde obavlja poslove sekretara preduzeća, pravnika i šefa opšte službe, a od 2000. do 2002. godine bila je konsultant i saradnik Fonda za razvoj Republike Srbije. Trenutno ima deset godina radnog iskustva u struci, pre svega iz oblasti obligacionih odnosa, radnih, krivičnih, parničnih i vaparničnih zastupanja pred trgovinskim, okružnim i opštinskim sudovima. Govori engleski jezik. Udata je ima troje dece. (Podaci iz biografije u predlogu rešenja)


Ljiljana Negojević - novi načelnik Opštinske uprave
Ljiljana Negojević rođena je 1951. godine. Gimnaziju i Pravni fakultet završila je u Nišu. Tokom 1975. i 1976. godine radila je u EI Niš na poslovima međunarodnih ugovora. Od januara 1977. do novembra 1988. godine radila je u GP „Rad“ Vrnjačka Banja kao rukovodilac pravnih poslova, a u periodu od 1979. do 1988. godine kao stručni saradnik i šef Odseka u sekretarijatu za privredu opštine Kraljevo. Od novembra 1988. radi kao advokat. Kao advokat u periodu od 2000. do 2005 godine pružala je pravnu pomoć raseljenim i izbeglim licima u Norveškom savetu za izbeglice i Mreži humanitarnih pravnih kancelarija, a od 2005. godine nastavila da se bavi advokaturom. Posebno se angažovala u zaštiti žena i dece od nasilja. Živi u Kraljevu, udata je i majka troje dece. (Podaci iz biografije u predlogu rešenja)


NEZADOVOLJSTVO OG SPO
   Odbornička grupa SPO u SO Kraljevo posebno je bila nezadovoljna odbijanjem njenog predloga da se u dnevni red uvrsti donošenje zaključka da se u predlog prioriteta uvrsti dodatno finansiranje iz prihoda od privatizacije (devet glasobva „za“ uz 34 „uzdržana“). Kako je Milomir Šljivić istakao sa skupštinske govornice, ovakvim ponašanjem nekih koalicionih partnera može se desiti da opština Kraljevo ostane bez više od 400 miliona dinara za izgradnju i pojačano održavanje putne mreže u opštini Kraljevo koji bi se dobili od privatizacije „Mobtela“ i drugih preduzeća. Prema predlogu OG SPO prioriteti bi bili regionalni i lokalni putevi u lošem stanju kao što su Jarčujak-Goričani, Drakčići-Kaona-Guča, Sirča-Miločaj, Miločaj-Katrga, Samaila-Lazac, Drakčići-Dedevci, Beranovac-Kovanluk, Bogutovac-Lopatnica, Čukojevac-Gledić, Tavnik-Bresnica i drugi, kao i izrada dokumentacije za kraljevačku zaobilaznicu od Magnohroma do Adrana, izgradnju raskrsnice na ukrštanju magistralnog puta M 22 i Ulice Đure Đakovića u Jarčujku („crna tačka“) i nastavak izgradnje Ulice „7. juli“ u Ušću.

POTPISAN UGOVOR ZA IZGRADNJU NOVOG MOSTA U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Najveći poduhvat posle pola veka

   • Ugovor potpisan sa izvođačem radova „Inter-mostom” AD iz Beograda predviđa izgradnju novog mosta na Ibru dužine 190 i širine 12,5 metara uzvodno od postojećeg • Ukupna vrednost investicije 187 miliona dinara • Početak radova planiran za sredinu jula ove godine, a završetak za 240 radnih dana od uvođenja izvođača radova u posao • Investicija od ogromnog značaja za rešavanje saobraćajnog kolapsa iz centra grada prema Ribnici

    Posle završene tenderske i druge zakonom predviđene procedure, u utorak, 4. jula, na svečan način sa firmom „INTER-MOST“ iz Beograda potpisan je ugovor za izgradnju novog mosta na Ibru u Kraljevu. Kako je tom prilikom rečeno, novi most gradiće se paralelno sa postojećim, neposredno i uzvodno od njega. Biće dug 190, a širok 12,5 metara sa trotoarima i imaće i dva podzemna pešačka prolaza sa ribničke strane. Preko dva mosta, kad radovi budu završeni, obezbediće se dvosmerno kretanje vozila, s tim što će starim mostom teći ulazni, a novim izlazni saobraćaj iz centra grada. Ukupna vrednost ove investicije je 187 miliona dinara, od čega je budžetom opštine Kraljevo za radove u ovoj godini obezbeđeno 150 miliona dinara, dok će ostatak biti obezbeđen budžetom za 2007. godinu. Rok za završetak radova je 240 radnih dana od dana uvođenja izvođača u posao. Očekuje se da će radovi početi za desetak dana, sredinom jula, jer je rok za to osam dana od uplate 20 odsto avansa ugovorene cene. Po rečima predstavnika opštine, taj avans je uplaćen sutradan po potpisivanju ugovora.
Ugovor o izgradnji mosta potpisali su u ime opštine Kraljevo kao investitora dr Miloš Babić, predsednik opštine, i Dragiša Spasojević, direktor Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo”, a u ime izvođača radova Rade Milošević, generalni direktor „INTER-MOSTA” AD Beograd. Činu potpisivanja prisustvovali su i dr Ljubiša Jovašević, načelnik Raškog upravnog okruga, i mr Jovan Nešović, opštinski menadžer u Kraljevu.
Prisutnima se najpre obratio dr Ljubiša Jovašević i istakao:
- Ovaj novi most je jedan od najvećih poduhvata u opštini Kraljevo. Zahvaljujući ovoj opštinskoj upravi, ali i nastojanjima prethodnih uprava, direktora JKP i Direkcije grada Kraljeva, taj poduhvat će biti realizovan i danas potpisujemo ugovor. Možda sam i ja „krivac” što je taj most tu gde je, ali želim da podsetim da je 2002/03. dobijena informacija da nisu urađeni ni geološka analiza terena, ni premeravanja, ni eksproprijacija... Ovo je konačan, najjednostavniji posao, najbrži, najefikasniji. Možda će pristupne saobraćajnice predstavljati mali problem, ali će i to biti rešeno.
Zatim je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, ukazao na ogroman značaj ove investicije.
- Ovo je za Kraljevo najveća investicija praktično od Drugog svetskog rata do danas. Nadamo se da će posle ovog na Ibru vrlo brzo nići još novih mostova da nam olakšaju prelaz preko reke koja nas svrstava u gradove na njenim obalama, a trenutno je za nas velika prepreka i pravi nam probleme u saobraćaju, naročito u jutarnjim i popodnevnim časovima prilikom dolaska na posao i odlaska sa posla. Ovu investiciju naša lokalna samouprava finansira sama. Mi smo obezbedili taj novac i odmah ćemo uplatiti avans od 20 odsto da bismo pokazali snažnu želju da se ovaj most završi ako može i pre predviđenog roka. Imaćemo razumevanja za eventualne vremenske nepogode, ali želimo da što pre razrešimo saobraćajni kolaps u gradu. Zato smo na tenderu odabrali najpovoljnijeg izvođača, koji nam garantuje da će most biti završen u roku od 240 radnih dana. Lokalna samouprava se potrudila da do potpisivanja ugovora dođe što brže i nadamo se da će i „INTER-MOST” učiniti sve da što pre automobili i pešaci počnu da prelaze preko novog mosta - rekao je, između ostalog, dr Miloš Babić prilikom potpisivanja ugovora.
   Rade Milošević, generalni direktor „INTER-MOSTA” AD Beograd, zahvalio je dr Babiću i gradu Kraljevu što su im poverili ovako važan projekat i dodao:
- Izvinjavam se što smo malo zakasnili zbog radova na putu, ali to ne znači da ćemo kasniti u izgradnji mosta. Mi smo do sada radili na više projekata u Srbiji. Firma „INTER-MOST” možda vam nije poznata kao neke druge koje ovde postoje decenijama. To je mlada firma, osnovana pre tri godine od vrsnih stručnjaka koji su gradili dosta mostova po Srbiji i svetu, i sada je jedna od najopremljenijih i stručnjacima i mehanizacijom za izvođenje ovakvih objekata. Skoro smo uradili Nemanjinu ulicu u Beogradu, kada niko nije hteo da se uhvati u koštac sa takvim projektom u vremenskim uslovima kada niko ne predviđa da se radi. Nadam se da ćemo i ovde u Kraljevu tako uraditi, jer za Kraljevo je važno da budžet koji je predviđen ne bude probijen, da se rokovi ispoštuju. ,,INTER-MOST” će sigurno ispoštovati sve ono što piše u ugovoru da dobijete jedan lep most kojim će se ponositi i Kraljevo i ,,INTER-MOST”.
A direktor Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo” Dragiša Spasojević ukratko je podsetio da je pre potpisivanja ugovora obavljen veliki posao, da je Skupština opštine odluku o lokaciji i gradnji mosta donela prošle godine, da je projekat završen početkom ove godine, a tenderski postupak započet 30. marta i uz maksimalno poštovanje zakonske procedure okončan 29. juna.
- U program smo uvrstili izgradnju ovog mosta uzvodno od postojećeg kao najjeftiniju i najbržu varijantu. Stalo nam je bilo da posle pola veka dobijemo novi most, jer Kraljevo od 1956. godine nije izgradilo nijedan novi most u gradu. Ovo je najekonomičnije rešenje zato što se most gradi na opštinskom zemljištu i nemamo troškove eksproprijacije, a poboljšaće znatno protok saobraćaja. Paralelno sa radom na obilaznici - veznoj saobraćajnici prema Ratini, radiće se u narednoj godini i rekonstrukcija ulica Dušana Popovića i Žičke, prilaznih ulica ka mostu - rekao je Spasojević i poželeo izvođaču radova da uspešno, kvalitetno i na vreme završi ugovoreni posao.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE POVERENIŠTVA DS KRALJEVO O RADU LOKALNE VLASTI - piše Slobodan Rajić
Šta je sa životnim problemima Kraljevčana?

   „Vladajuća koalicija u Kraljevu nema nameru da se bavi bilo kakvim ozbiljnim problemima, već samo kadrovskim pomeranjima, i to je razlog njihovog međusobnog sukoba i blokade rada Skupštine opštine”, rečeno je na konferenciji za novinare Povereništva Demokratske stranke u Kraljevu, održanoj prošlog utorka.
Vukomir Mitrović, šef odborničke grupe DS u Skupštini opštine, istakao je da je za nedostatak kvoruma u Skupštini opštine odgovorna vladajuća koalicija koja se, po njegovom mišljenju, bavi samo kadrovskim, ali ne i životnim pitanjima građana Kraljeva. Tako i na 21. sednicu SO Kraljevo, na kojoj je više od polovine tačaka bilo kadrovsko, prošle sedmice, nezadovoljan kadrovanjem, deo te koalicije nije došao.
- Ako u poslednje tri godine posmatrate tačke dnevnog reda za sve dosadašnje sednice Skupštine, videćete da je više od 50 odsto tačaka bilo posvećeno kadrovskim pitanjima!? Znači, ova vlast se već tri godine bavi kadrovanjem i postavljanjem svojih ljudi u udobne fotelje, na dobra radna mesta sa dobrom platom. A šta je sa Kraljevom, šta je sa građanima Kraljeva? Posledice toga su da i dalje nemamo most, obilaznicu, i dalje nemamo sportsku halu, zatvoreni bazen, nemamo sređenu Milutinovu ulicu, koja se nalazi na tri metra od strogog centra grada. Tu su ljudi platili najskuplje stanove, a kad padne mala kiša, moraju da idu sa ribarskim čizmama iz svog stana. To se odnosi i na Sijaće polje, da ne govorim i o drugim naseljima. Šta je sa Trgom svetog Save, sa vodosnabdevanjem i sistemom „Lopatnica”, sa kojim smo mi počeli još 2002. godine i na tome je stalo? Njih samo interesuje kadrovanje, a ne standard građana, jer je poznato da 50 odsto građana Kraljeva živi na ivici egzistencije, da je više od 20.000 ljudi na tržištu rada. Šta je sa predizbornim obećanjima kada se radi o investiranju u Kraljevu? Govorili su da će dovesti strane investitore. Ja pitam: Navedite mi jednu stranu agenciju ili investitora koji su došli u Kraljevo i započeli neki posao, zaposlili nekoga... Sve što su obećali, od toga nema ništa, ali najgore od svega je što se uopšte ne radi na tome - naglasio je Mitrović.
On je takođe istakao da aktuelna lokalna vlast strancima ne može da pokaže urađenu nijednu stratešku investiciju, već samo „buvljak”, armiju nezaposlenih, najveće administrativne i komunalne takse u Srbiji. „Ako je to brend Kraljeva, a kod ovih otprilike jeste, onda DS u takvim stvarima neće da učestvuje”, kazao je Mitrović, dodavši da DS zna da ima rešenja za postojeće strateške i dnevne probleme Kraljeva i da „vladajuća koalicija treba da sedne i kaže: rešenje su izbori”. On je pokazao i odgovor koji je nadležna služba ženi sa petoro dece iz Ratine poslala: ,,Vi ste premašili bonus rađanja dece, nemate pravo na pomoć!?”
Najstariji odbornik DS u sadašnjoj SO Kraljevo Radomir Marković naveo je kao primer neefikasnosti lokalne vlasti nerešavanje problema građana Boračkog naselja, koji već tri godine mole da im se reše brojni, nagomilani komunalni problemi, ali osim obećanja i „šetanja” od organa do organa nema ništa. Izrečena je i tvrdnja da je Poslovnikom o radu SO Kraljevo propisano da se odbornička pitanja postavljaju pisanim putem, „jer se vladajuća koalicija plaši javnog iznošenja problema građana u direktnom TV prenosu”.
Poverenik DS Ivan Jovanović ukazao je i na veliki uspeh DS na vanrednim izborima u opštinama Kula, Ražanj i Užice, uprkos gruboj antikampanji, kao i da se DS po najnovijim anketama sada sa 30 odsto rejtinga nalazi odmah iza SRS, koja je pala na 36 odsto glasova ispitanika.

GRAĐEVINSKA SEZONA U PUTNOJ PRIVREDI I NA SANACIJI KLIZIŠTA U PUNOM JEKU - POPOVIĆI - MILOČAJ - piše Slobodan Rajić
Kraj mukama za odsečena domaćinstva

   • Pored radova na nasipanju i drugih priprema za asfaltiranje deonice puta od oko 700 metara, u Popovićima će uskoro biti sanirano i klizište po projektu instituta CIP • Projekat sanacije klizišta završen, vrednost radova oko deset miliona dinara • Radove na putu u Popovićima obišao predsednik opštine dr Miloš Babić

Nakon poboljšanja vremenskih prilika, izrade odgovarajućih projekata i drugih priprema, sezona izgradnje puteva i sanacije klizišta u kraljevačkoj opštini konačno je u punom zamahu.
Naime, posle započetih obimnih radova u Adranima, Gokčanici, Dragosinjcima i na drugim deonicama, prošle sedmice započeli su radovi i na deonici puta od Popovića prema Miločaju. Ova deonica zbog klizišta, ali i nedostatka sredstava, nije bila u funkciji, pa je desetak domaćinstava Popovića bilo totalno odsečeno od sveta. Zbog lošeg puta poljoprivrednici nisu mogli da dođu do svojih njiva i da ih obrađuju poljoprivrednom mehanizacijom, a jedan broj učenika koji pohađaju školu u Popovićima morao je da putuje zaobilaznim putevima ili peške po nekoliko kilometara. Kako kažu meštani, stanovnici ovog dela Popovića, da bi došli do Kraljeva, bili su prinuđeni da vozilima putuju zaobilaznim putem i po 10-15 kilometara.
Zato započeti radovi na deonici puta Popovići - Miločaj, iako u dužini od oko 700 metara, za meštane ovog sela imaju ogroman značaj jer je njihovim mukama konačno došao kraj. Prošle sedmice radove na putu u Popovićima obišao je i dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, koji je tokom predizborne kampanje obećao meštanima i sanaciju velikog klizišta koje je ugrozilo jedan broj kuća i školu u ovom selu.
- Pre nekoliko dana dobili smo projekte i za sređivanje klizišta u Popovićima. Vrednost tih radova će biti oko deset miliona dinara. Raspisaćemo tender i nadam se da ćemo uskoro razrešiti i taj problem - istakao je dr Babić prilikom posete gradilištu puta.
    Inače, projekat za sanaciju klizišta u Popovićima uradio je Saobraćajni institut „CIP” iz Beograda, a finansijska sredstva obezbedila je Vlada Republike Srbije.


BORČA - SIRČA - piše S. Rajić
Konačno „izlaz u svet”

   • U zaseoku Borča asfaltiran put u dužini od 1.320 metara po sistemu sufinansiranja • Vrednost radova 2.650.000 dinara, izvođač JKP „Putevi” Kraljevo • Ogroman značaj asfaltiranog puta za selo koje je nekada imalo 72, a danas samo 15 domaćinstava

   Stanovnici zaseoka Borča u Mesnoj zajednici Sirča konačno su dobili „izlaz u svet”. Naime, posle višedecenijskog čekanja, prošle sedmice asfaltiran je put koji od ovog zaseoka vodi prema Sirči i Kraljevu.
Sredstva za asfaltni put u dužini od 1.320 metara obezbedili su zajednički, sistemom sufinansiranja, opština Kraljevo i žitelji ovog dela Mesne zajednice Sirča. Opština je namenski za novi asfalt obezbedila oko dva miliona, a meštani oko 650.000 dinara.
Za Borču je ovaj asfaltni put, kako kažu predstavnici Mesne zajednice i stanovnici Borče, od istorijskog značaja. Posebno su zadovoljni što su ovog puta prevladani uskostranački interesi i što je pobedio opšti interes, pa su konačno na početku 21. veka dobili ono što mnoga druga sela i udaljenija od Kraljeva već odavno imaju - novi asfaltni put.
Od kolikog je značaja ova investicija za selo možda najbolje govori podatak da je Borča nekada imala 72 domaćinstva, a danas ih ima jedva petnaestak. Zbog toga očekuju da sa novoasfaltiranim putem „točak istorije” počne da se okreće u suprotnom smeru i da ljudi, koji su nekada ovde živeli, počnu da se vraćaju na stara ognjišta i u svoj zavičaj. Radove na asfaltiranju puta izvelo je kraljevačko Javno komunalno preduzeće „Putevi”.
- Ove godine smo praktično na početku izgradnje lokalnih nekategorisanih puteva na teritoriji opštine Kraljevo. Ovi radovi se realizuju preko Programa uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta, naravno uz suinvestiranje mesnih zajednica - istakao je Mirko Vuković, direktor JKP „Putevi” Kraljevo.
Stručni nadzor asfaltiranja puta u Borči obavila je Direkcija za planiranje i izgradnju Kraljevo, a po završenim radovima meštanima sada predstoji da urade i odvodne kanale i time zaštite asfaltni put od erozije.

MILAN ŠĆEPOVIĆ, ZAMENIK GENERALNOG DIREKTORA „NOVOG GVOŽĐARA” O GODIŠNJOJ SEDNICI SKUPŠTINE AKCIONARA - piše Dragan Vukićević
Privatizacija „Gvožđara” je primer uspešne privatizacije ne samo za Kraljevo

   • „Gvožđar” nije pozitivna firma i neće moći da bude pozitivna još dugo, jer samo po osnovu amortizacije koju nije odradio mora da investira 5-6 miliona evra da bi postojeću imovinu doveo na nivo kakva ona mora da bude po standardima • Do Nove godine treba da se završi transformacija preduzeća kojom će se imovina „Gvožđara” staviti u funkciju da ostvaruje prihod

   Prošlog petka održana je godišnja sednica Skupštine akcionara „Novog Gvođara”, na kojoj je usvojen završni račun za 2005. godinu, na kojoj je 280 akcionara tog preduzeća privatizovanog aprila 2003. godine, imalo priliku da od zamenika generalnog direktora „Novog Gvožđara” Milana Šćepovića dobiju detaljnu informaciju i analizu poslovanja u prošloj godini, ali i o potezima menadžmenta od vlasničke transformacije.
- Pošto smo bili dužni da svakog akcionara ponaosob pozovemo, to je bila idealna prilika da i sve male akcionare upoznam detaljno sa poslovanjem preduzeća, jer zbog puno dezinformacija ljudi su iz neznanja hteli da načine određenu grešku. Moj cilj i interes je da svakog akcionara i ne samo na Skupštini, nego bilo kada može da dođe kod mene i sve što ga zanima iz poslovanja firme može da pogleda i da vidi i da mu objasnim, pa da na osnovu toga akcionar može da ponudi svoje akcije na berzi ili ih čuva verujući da će od toga u skorije vreme imati neku dividendu - kaže Milan Šćepović za „Ibarske novosti” o utiscima sa ovog skupa.
• Gde se „Novi Gvožđar” nalazi posle tri godine od privatizacije, imajući pogotovo u vidu da ste vi iz konzorcijuma kupili firmu sa vekilkim gubicima?
- Prošle su pune tri godine, mi smo otplatili više od osamdeset odsto kupoprodajne cene i podneli smo zahtev Agenciji za privatizaciju da prevremeno otplatimo ostatak rata kako bismo mogli da krenemo u transformaciju. U narednih mesec-dva isplatićemo ostatak duga, nekih 17-18 posto koliko je ostalo, da bismo mogli naše deponovane akcije koje se nalaze kod Agencije za privatizaciju da podignemo od Komisije za hartije od vrednosti i da ih preuzmemo na sebe. Sve obaveze prema Agenciji za privatizaciju smo ispoštovali sto posto, za šta imamo tri izveštaja od kontrole Agencije za privatizaciju, inspekcije rada, finansijske, poreske, revizorske kuće i nadzornog odbora. Tako da imamo potvrdu da je „Gvožđar” odradio, mogu slobodno da kažem, jednu uspešnu privatizaciju, uspešna u smislu što je ta fima proizvodila ogroman minus koji je zaustavljen za šest meseci i firma je počela da „proizvodi” plus. Uposleno je 90 posto kapaciteta i sto odsto radnika, svi su radnici zarađivali svoju platu koja je danas tri puta veća nego što je bila kada smo mi došli. Plata se nekada delila od otuđivanja imovine - proda se jedan lokal, pa tri meseca ima se za plate, dok smo mi plate isplaćivali iz prihoda. Podigli smo zakupe na maksimum, podigli smo trgovinski deo na maksimum. Situacija na tržištu za 2005. godinu se drastično promenila, od prošle godine dolazi do globalizacije u trgovini, dolaze velike inostrane firme sa velikim budžetima, zauzimaju tržište, zauzimaju poziciju svesno imajući prostora za gubitak. I zato moramo biti realni i da zaključimo da „Gvožđar” u svojoj branši više ne može da bude konkurentan, jer su to zauzeli veliki igrači na tržištu. Zbog svega toga „Gvožđar” kreće u transformaciju nakon tri godine, i biće podeljen na manje jedinice koje će biti pripojene uz poslovanje i branše firmi vlasnika firmi koji su kupili „Gvožđar” i nadamo se da ćemo na taj način uspeti da veoma brzo stavimo u punu funkciju samu imovinu „Gvožđara”. Sada je takva situacija da mi ne možemo da nađemo dovoljan broj zakupaca za određene magacinske prostore, kancelarije, lokale, pa smo odlučili, pošto znamo da je zakup najslabiji izvor prihoda, da zatvorimo sve „rupe” i da napravimo da i taj deo firme bude profitabilan. Važno je takođe reći da u tom procesu neće biti oštećen nijedan radnik, nijedan poverilac, nijedan akcionar, ni veliki ni mali, već samo može brže doći do nečega što se zove dobit, dividenda, pozitivno poslovanje. S druge strane, svaki akcionar ima pravo da bude nesaglasan sa ovim, i po zakonu firma je dužna da mu kao nesaglasnom akcionaru isplati akcije po tržišnoj ceni i firma je spremna i za to. Slobodna volja svakog akcionara je da li će pratiti ovu transformaciju ili ne. Ukoliko prati - deliće sudbinu svih nas, ukoliko ne - ima pravo da proda svoje akcije i firma je obavezna da ih otkupi.
• Kakve su bile reakcije malih akcionara na Vaše izlaganje i izveštaj o radu?
- Reakcije 99 posto akcionara su bile povoljne u smislu ,,hvala Bogu da se neko setio da nam ispriča, objasni šta i kako, jer dobijamo stalno pogrešne i delimične informacije". Ja to shvatam i razumem, jer veći deo naših akcionara su penzioneri i nisu u prilici da dođu i da se informišu. Međutim, ima tu malo i zloupotrebe, napravljeno je jedno građansko udruženje koje se zove Udruženje malih akcionara, koje ima dobru nameru da obezbedi malim akcionarima da mogu da prodaju svoje akcije po što višoj ceni, što mi pozdravljamo, ali bojim se da istovremeno male akcionare dovode u zabludu lošim i poluinformacijama, ili prikazivanjem samo jedne strane, a ne kompletnog poslovanja. Zato ću se ja akcionarima obratiti i pisanim putem, tako da ću ih detaljno referisati o svemu što se radi, jer kad čovek ima valjanu informaciju onda je sve lakše. To Udruženje je napravilo nekoliko nekorektnih poteza, obavestilo nas je da ima ozbuljnu ponudu za prodaju akcija po visokoj ceni, pa su nam džentlmenski ponudili da mi kupimo te akcije po toj ceni, a ta cena je bila toliko dobra da smo mi svi iz konzorcijuma bili spremni da prodamo svoje akcije za po dva do tri puta nižoj ceni nego što je ta ponuda bila. Ispostavilo se da je to prazna puška, dezinformacija i lažna ponuda. Da li je njih neko prevario ili su oni pokušali da prevare - ne znam, uglavnom svelo se na to - mi hoćemo da vam prodamo akcije, ali po što višoj ceni. Mi, koji kontrolišemo većinski deo akcija od 88 posto, nemamo interes da otkupljujemo i dalje akcije, ali ako neko ponudi po tržišnoj ceni, koja je istina nestabilna i stalno varira, hteli smo da izđemo u susret, međutim Udruženje je napravilo ugovore sa osam posto akcionara i ne dozvoljava im da mimo Udruženja prodaju akcije. Sada je tim ljudima neophodan novac, i hteli bi da prodaju akcije, ali Udruženje im ne dozvoljava. Istovremeno im uzima dosta novca za članarinu, vođenje računa itd, ljudi se žale, ima dosta reklamacija, jer recimo otvaranje računa ne plaćaju a ljudima uzimaju pare, 300-500 dinara, pa vođenje računa od 200-500 dinara... To Udruženje je napisalo dopis da mi nedomaćinski poslujemo, da se sukobljavamo sa zakonom, pa su nas prijavili i tražili proveru u Agenciji za privatizaciju i od opštinskog javnog tužilaštva. Došla nam je kontrola i oni su bili dobrodošli i zaista nam je drago što su došli i sačinili izveštaje u kojima piše da nema elemenata nezakonitosti, niti za bilo kakvu krivičnu prijavu i elemenata zloupotrebe, ni kršenja poreskih propisa, a Agencija je saopštila da nema elemenata kršenja ugovora, te da smo ispravni sto posto. Dolazak tih kontrola nama iz konzocijuma je dobro došao, jer smo tako uspeli da na osnovu svih kontrola dokažemo ono što smo i tvrdili, a to je da poslujemo potpuno po zakonu i čisto i da pokažemo i nat način da je ovo bila jedna od najuspešnijih privatizacija ne samo u kraljevu, nego i šire, a ujedno i da onima koji su zlonamerno širili priče o nekakvim zloupotrebama da „zatvorimo usta”.
• Da li takvo ponašanje Udruženja čini štetu u redovnom poslovanju „Gvožđara”?
- Možda pravi neki određeni imidž za sebe, ali na poslovanje to ne može da se odrazi. U Kraljevu smo imali veoma mali broj uspešnih privatizacija, a pod tim podrazumevam da je kupljena firma i da je sve po zakonu sprovedeno i da je ljudima bolje danas nego što je bilo ranije, i to sve na realnim i zdravim osnovama. „Gvožđar” je jedna od takvih privatizacija, gde nije bilo niikakvog šikaniranja radnika, a mi smo morali da uručimo svega dva otkaza za ovo vreme i to zbog grubog kršenja radne obaveze. Jedan je alkoholizam, a drugi nedolazak na posao. Radnici koji su otišli iz firme su oni koji su otišli u penziju ili su tražili da odu uz nadoknadu i na njihov zahtev i uz saglasnost sindikata. Jedini smo koji smo uradili pojedinačni i opšti kolektivni ugovor u roku od mesec dana zajedno sa sindikatima, jedini smo koji su izašli na berzu u roku od šest meseci, dakle, sve što smo trebali da uradimo i više od toga mi smo uradili po propisima i jedini smo u Srbiji koji dinara nisu uzeli kao naknadeua rad u upravnom i nadzornom odboru, predsednik skupštine takođe nije naplatio ni dinara, ovde se radilo tri godine zapravo sa jedinstvenim ciljem - da se zaustavi dubioza i da se krene što pre u bolje.
• Dakle, šta je urađeno za ove tri godine?
- Uspeli smo da u roku od šest meseci od jednog minusa od oko 50 hiljada evra tekućeg koji se pravio mesečno, napravimo plus koji je bio oko 20 hiljada evra. Iz tog plusa smo vraćali zatečene dugove koji su bili, gledajući kroz nezavršene sudske procese, oko milion evra. Sve smo uspeli da vratimo, ostali su dugovi Direkciji za gradsko građevinsko zemljište i nešto malo komunalnim preduzećima, što se sanira. Mi nismo imali situaciju otpisa dugova kao neka druga preduzeća. Tu se nije smela praviti razlika. „Fabrici vagona” je oprošten dug od 150 miliona za građevinsko zemljište, a „Gvožđaru” nije moglo desetak miliona koliko je bilo duga. Mi smo dug sveli na sedam miliona i to ćemo da vratimo, ali lokalna samouprava nikada nije pratila Republiku koja je učinila mnogo da pomogne proces privatizacije i privatizovanim firmama kroz razne olakšice, dok lokalna samouprava nikada nije načinila nijedan jedini korak. Kraljevo je bio trgovinski centar u Srbiji, imali smo „Trgopromet”, „Poljopromet”, „Stoteks”, „Papirpromet” - sve republičke jake firme. Svaku tu privatizaciju lokalna samoupparava je trebalo da isprati tako što će da pomogne tu privatizaciju. Tako pomažu svojim građanima, glasačima, ali od toga ništa, nego su nas još i tužili za četiri lokala koje smo mi platili i koji zapošljavaju 50 radnika. I sada smo primorani da vodimo spor na Vrhovnom sudu sa svojom opštinom, što je apsurdno. Nisam protiv denacionalizacije i naknade bivšim vlasnicima, ali nemojte da lokalna samouperava to otežava, to se rešava na republičkom nivou, jer sva imovina je republička, a opština je samo korisnik. Obratili smo se i novom predsedniku opštine zbog razlokanih puteva u industrijskoj zoni gde je srce „Gvožđara” i gde ne može da se priđe ni džipom, a tu su još 75 najzdravijih kraljevačkih firmi koje imaju isti problem. Zatim smo se obratili Direkciji za izgradnju, „Putevima”, koji su nas uputili na predsednika opštine, a od njega još nemamo odgovor. Asfaltiramo svako selo i svaki zaselak, a industrijski deo nije asfaltiran da može privreda da nam funkcioniše. Kojeg god smo stranih partnera doveli - kad je video prilaz rekao bi: „hvala, ljudi, al’ ovo ne može”. Graničimo se sa deponijom, pa bar zbog njih nek asfaltiraju, da bar oni mogu normalno da prolaze.
• Ta četiri lokala su i dalje sporni. Vi ste vlasnici, kupili ste ih, a za njih plaćate opštini kiriju?!
- Sporni lokali su drugostepenom presudom pripali na korišćenje opštini, a određena je i „Gvožđaru” i „Stoteksu” i „Srbiji” kirija. Podneli smo reviziju Vrhovnom sudu, i postupak je u toku, imamo informaciju da je presuđeno u našu korist, da je poništena opštinska odluka. Međutim, sačekaćemo da nas obaveste kako su rešili ovaj spor.
Inače, kiriju ne plaćamo, ali ona teče. Kada se završi proces dobićemo nazad lokale, ali kiriju moramo da platimo što ćemo i učiniti, bez obzira što je to bilo u ugovoru da su lokali u vlasništvu „Gvožđara” i mi smo ih kao i drugi deo firme kupili od Republike.
• Dobro, ko stoji iza takve neobične skupštinske odluke?
- To nam je lično uradio Ljubiša Jovašević i SO Kraljevo, kadar iz 2001. godine, kada je predsednik bio Ljubiša Jovašević i na njegovu inicijativu. To je najverovatnije bila dobra namera u koje se ušlo grlom u jagode, tako da smo mi u Kraljevu jedinstven primer u Srbiji. To rešava zakon o denacionalizaciji koji će biti donet i on će to rešavati linearno za sve, za celu Republiku. Sigurni smo da ćemeo morati da sačekamo taj zakon da bi se konačno rešio taj naš problem.
• Pomenuli ste da predstoji transformacija „Novog Gvožđara”. Šta je suština tog postupka i kakve promene predstoje?
- „Novi Gvožđar” sa svim pravima i obavezama koje ima ostaće i tu će biti zaposleno kompletno knjigovodstvo, računovodstvo i sve zajedničke službe koje služe na održavanju imovine „Gvožđara”. Imovinu ćemo podeliti na sedam delova i staviti u funkciju kroz firme članice konzorcijuma koje su uspele da opstanu u svojim branšama i da ostvaruju prihod i profit. Znači, podelićemo na šest delova, uključujući i radnike koje smo već preveli u neše firme. Od 200 koliko ih je bilo pri privatizaciji, kod nas je 115 radnika. Preduzeće je napustilo njih 60, i to isključivo na njihov zahtev, ili zbog odlaska u penziju. Svu imovini, sve radnike, sva prava i obaveze delimo na šest firmi plus jedan „Gvožđar”, i smatramo da ćemo sve što pre staviti u profitabilnu funkciju, jer smo svi mi iz mkonzorcijumja mnogo napregli matične firme zbog „Gvožđara”. Moralo je mnogo toga da se sredi, nijedan lokal ne bi dobio upotrebnu dozvolu jer su bili do našeg dolaska u katastrofalnom stanju, a zahvaljujući našim investicijama i naporima postali su reprezentativni, tako da smo upravo mi bili primer u gradu kako jedan lokal treba da izgleda, a radili smo sve u interesu radnika, a samim tim i u interesu akcionara.
• Dugove vraćate, ali kada će „Gvožđar” moći da posluje pozitivno, odnosno da donosi prihode?
- „Gvožđar” nije pozitivna firma i neće moći da bude pozitivna još dugo, jer samo po osnovu amortizacije koju nije odradio mora da investira 5-6 miliona evra da bi postojeću imovinu doveo na trenutni nivo kakva ona mora da bude po standardima. Računam da ćemo transformaciju obaviti do Nove godine, podneli smo zahtev Agenciji za privatizaciju, angažovali smo revizorsku kuću, institut i konsultatsku kuću koja će to odraditi i o svemu tome obavestili trgovinski sud u Kraljevu koji je dužan da to prati. Iz ovoga samo može biti koristi za sve, štete sigurni ne može biti. Ovo je skraćeni put da se imovina „Gvožđara” stavi u funkciju i da ostvaruje profit.

MALI AKCIONARI
• Mali akcionari su tražili od vas kao konzorcijuma vlasnika da im ustupite procentualno odgovarajuću imovinu preduzeća. Kakav je vaš komentar?
- Posedovanje akcija ne znači posed imovine već mogućnost upravljanja. Svaki naš zakupac koji nam smanji troškove grejanja, struje, vode, preuzme radnike, dakle za koliko procenata smanji troškove za toliko procenata po tržišnoj ceni može da koristi imovine. Najviše „Gvožđarove” imovine trenutno koristi „Amiga” ali je zato „Amiga” primila 46 radnika „Gvožđara”, i zato je o svom trošku celu halu od 4.000 kvadrata renovirala, uvela struju, vodu, grejanje i osposobila nešto što nikada nije bilo u funkiji. I zahvaljujući upravo „Amigi” mi imamo prihode, jer oni plaćaju zakup za to kroz preuzimanje troškova „Gvožđara”. Mimo toga su i najviše investirali u „Gvožđar”, a da nigde nije prikazano da smo recimo radili dokapitalizaciju, te na taj način umanjili procenat vlasništva malih akcionara iako nam je to zakon dozvoljavao. Od „Gvožđara” niko neće dobiti ništa bez tržišne naknade, niti će je imati.

HUMANOST NA DELU - KRALJEVAČKOM ZDRAVSTVENOM CENTRU IZ KANADE - piše Rajko Sarić
Pušten u rad spiralni skener

   Zdravstveni centar ,,Studenica” dobio je ovih dana, od prijatelja iz Kanade, vrednu donaciju - spiralni skener četvrte generacije marke ,,Filips”. Zahvaljujući ovom poklonu, liste čekanja biće prepolovljene.
   - Sa starim skenerom imali smo ograničene mogućnosti. Puštanjem u rad novodobijenog skenera nivo zdravstvenih usluga biće podignut na znatno viši nivo, moći ćemo da snimamo kičmeni stub i male strukture kao što je srednje uvo, na primer - rekao je dr Dragan Arsić, direktor ZC ,,Studenica”, na konferenciji za novinare upriličenoj ovim povodom.
   Posebne reči zahvalnosti upućene su Darku Marinkoviću, našem sugrađaninu, koji već trinaest godina radi u Kanadi. On ne samo da je obezbedio, već je i dopremio skener, instalirao ga i pustio u rad.
   - Veoma mi je drago što je ceo poduhvat uspešno realizovan. Pošto radim u ,,Filipsu” u Kanadi, ideja za ovakvu donaciju javila se davno. Nakon kontakta sa Ministarstvom zdravlja u Beogradu, došlo se do zaključka da je skener neophodan upravo Kraljevu, gde se radi na skeneru starije generacije, a na pregled se čeka i po mesec i po. Projekat sigurno ne bi uspeo bez velike pomoći naših ljudi u Torontu, a posebno ne bez aktivista humanitarne organizacije princeze Katarine Karađorđević. Sredstva su uglavnom obezbeđivana putem interneta - rekao je Marinković.
   Pregledi će ubuduće biti brži i kvalitetniji, pacijenti će, umesto filmova, kao do sada, sve potrebne snimke, nakon kompjuterskog očitavanja, dobiti na CD-u. Uporedo sa novim, radiće i stari skener.
   Vrednost donacije je velika, budući da je, osim skenera, starog devet godina, ali veoma dobro očuvanog, dobijena i dodatna oprema vredna 50.000 dolara.

OSVRT NA ,,VESELI SPUST” - piše Rajko Sarić
Zarada koja nedostaje

   Znate li onaj, već decenijama prepričavani, vic o Čarapanu koji je prodavao povrće na nudističkoj plaži? Vic sa ekonomskom porukom, koji se završava pitanjem: ,,Ma, gledam odakle ćeš da mi platiš!?”
   Da li i Kraljevčani već sedamnaest godina na sličan način procenjuju učesnike ,,Veselog spusta”, koji pod Maglič dođu sa minimumom stvari i maksimumom hrane i pića, pa im je usput teško uzeti koju paru? Uglavnom, ,,Veseli spust” Kraljevčanima još uvek ne donosi zaradu (iako se slične manifestacije u drugim gradovima odavno organizuju da bi se učesnicima ,,uzelo” što više para). Tako je bilo i ove godine.
   Kamere su zabeležile splavarenje i zabavu nekoliko hiljada učesnika, ne samo iz Kraljeva, i ne samo iz Srbije, već iz velikog broja drugih gradova i zemalja iz okruženja. Domaćin bi posle ovakve manifestacije trebalo da zadovoljno trlja ruke. Tako, bar, rade u Guči posle Sabora trubača ili u Novom Sadu posle ,,Egzita”. Posle ,,Veselog spusta” u Kraljevu retko ko ima razloga da bude zadovoljan. Poneko se, pre, drži za glavu.
   Naime, manifestacija za koju se zna daleko van granica Srbije, koja, što na splavovima i čamcima, što na obalama Ibra, okuplja na hiljade ljubitelja prirode, i to uglavnom mladih, zaslužuje mnogo studioznije osmišljavanje od sadašnjeg, što bi donelo i solidnu finansijsku dobit. Ruku na srce, poslednjih godina nešto je i urađeno - ispod Magliča je sagrađen kajakaški dom, očišćen prostor za kampovanje. Ove godine, za dodatnih 700.000 dinara od SO Kraljevo, izgrađen je i mokri čvor sa četiri wc-a i dva kupatila. Predstoji postavljanje tuševa, ali - dogodine. Do ovih objekata, koji su na ,,startu” ,,Veselog spusta”, ove godine dovedena je kvalitetna voda. Da li je to dovoljno da se bar pokriju troškovi, koji nisu mali?
   Za čišćenje korita Ibra, u okviru priprema za spust, zatim obuku i angažovanje ronilaca, štampanje propagandnog materijala, vojnički pasulj za sve učesnike manifestacije i izložbu sportske opreme, preko Turističke organizacije Kraljevo, potrošeno je 700.000 dinara (lanjske godine u istu svrhu potrošeno je 143.000 dinara više). Kajak klub je izdao osam čamaca, od kojih su neki oštećeni, što je trošak više. Takođe, zvanično, u talasima Ibra tragično je završila jedna ,,motorola” vredna 27.500 dinara, ali i dve trube nepoznate vrednosti. Organizator je još pre samog starta zabeležio peh jer su mu na izložbi sportske opreme na Trgu srpskih ratnika ukradena četiri šatora ukupne vrednosti 48.000 dinara.
Koliko je koštalo kapetansko veče i ko je i koliko platio koncert Ace Lukasa - ne zna se.
   A prihodi? Ni ove godine, kao ni ranijih, prostor za kampovanje nije naplaćivan. U Guči, na Saboru trubača, svi bez izuzetka plaćaju sve, od parkiranja bicikla do kiselog kupusa i ve-cea. Tek da se zna. Zvanični podaci kažu da je prodato 815 ulaznica, po ceni od 200 dinara, ali je na vojničkom pasulju u Mataruškoj Banji bilo pet stotina ljudi više. Od poznatih sponzora, evidentirane su banke - Komercijalna sa 100.000 dinara i Inteza sa 50.000 dinara.
Da li je to zaista sve na čemu može da se zaradi? Imamo li od koga da ,,prepišemo”?
   Zvanično, jedan učesnik manifestacije, usled sopstvene nepažnje, teško je povređen i nalazi se na oporavku. Nezvanično, međutim, povređenih je bilo mnogo više, kako zbog nepažnje, tako i zbog prekomernog konzumiranja alkohola.

JOŠ JEDNO PRIZNANJE ETNOKUĆI IZ MILOČAJA
,,Potkovici” srebrno odličje

   • Etnokuća “Potkovica” ovih dana osvojila još jedno značajno priznanje • Među petnaest najboljih restorana Srbije, odlukom žirija, novinara, umetnika i poznavalaca kulinarskih veština, plasirala se na drugo mesto

   Žiri novinara, umetnika i poznavalaca kulinarskih veština ustanovio je priznanje ,,Petnaest najboljih restorana u Srbiji”. Završni takmičarski dan bio je 24. jun, grad Beograd, a mesto događaja restoran ,,Šešir moj” na Skadarliji. U najužem krugu našao se i poznati restoran - Etnokuća ,,Potkovica” iz Miločaja, vlasništvo Svetislava - Cvela Pavlovića.
   - Žiri, na čijem je čelu bio dr Ljubomir Pfaf, na osnovu prijava Turističkih saveza iz gradova Srbije, posetio je sve restorane. Naši gosti su bili u vreme Berze banja u Vrnjačkoj Banji - kaže vlasnik Etnokuće Svetislav Pavlović Cvele.
   Komisija je obišla Etnokuću ,,Potkovica” i izvršila bodovanje. Bodovali su se enterijer i eksterijer, potom bašta, način spremanja i vrsta hrane, kao i njeno serviranje. Visoke ocene bile su i prohodnost na završnu priredbu u Skadarliji. Sve se događalo u kući Đure Jakšića.
- U žiriju su bili glumac Aljoša Vučković i novinar Radovan Brankov. Sudeći po njihovim reakcijama pre proglašenja pobednika, mogli smo naslutiti da je naš plasman dosta visok - kaže Danijela, supruga vlasnika ,,Potkovice”, koja je u narodnoj nošnji takođe izazvala veliku pažnju.
Na kraju, prvo mesto i ,,Zlatnu Desetku” osvojio je restoran ,,Šešir moj”, drugo je pripalo ,,Potkovici”, a treće restoranu ,,Beška” iz istoimenog mesta u Vojvodini.
   - Veliki je to uspeh jer je konkurencija bila velika. Mi smo žiri zadivili domaćom projom, kraljevačkim sirom i kajmakom, rolovanom slaninom sa suvim šljivama, čobanskim krompirom, duvan čvarcima, suvim mesom, kupusom iz zemljanog lonca i pitom pirinčarom - nabrojao je Cvele.
   Bez muzike se, naravno, nije moglo. Sa kraljevačke strane, doajen frule Miljojko Đoković je spletom pesama i kola iz Šumadije digao na noge oduševljene Beograđane. Za kraj, obavezna violina i tamburaši restorana ,,Šešir moj”. Za 120 učesnika iz 15 restorana Srbije bio je to nazaboravni takmičarski boravak u glavnom gradu.

VAJAT U PRIPREMI
Etnokuća ne može bez vajata.
- Sada i to pripremamo. Da se putnici namernici odmore od dugog puta - kaže Cvele.
Kraj vajata su i sportski tereni. Za ,,odmor” od obilnog i kvalitetnog ručka.

KAKO REŠITI PROBLEM PLAŽE U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Jezero u kanjonu Ribničke reke?

   • Pre više od 30 godina urađen projekat za izgradnju brane na Ribničkoj reci i stvaranje veštačkog jezera u njenom kanjonu u dužini od 12 kilometara, sa čistom, planinskom vodom, koji bi bio pravo stecište za kupače, sportiste i ribolovce • „Uložena sredstva bi se brzo isplatila, a Kraljevo bi nadomak grada dobilo još jednu turističku atrakciju”, tvrdi Miša Milenković, predsednik SK „Goč”

   Kraljevčani i ovog sparnog leta muku muče sa gradskom plažom koja je neuređena, prljava i neugledna. Čini se da na prostoru od mosta do Kajak kluba, popularno nazvanog „Pod obalom”, nikada nije bilo manje kupača!? Nije ni čudo, jer je plaža prepuna plastičnih flaša i ostale „ambalaže”, staklene srče po betonskim pločama i drugih otpadaka, pa više liči na smetlište nego na gradsko kupalište. Ne postoje ni tuševi ili ispravne česme sa pijaćom vodom, a automobili ovuda slobodno špartaju, dižući nesnošljivu prašinu koja guši retke kupače i ribolovce. I ono malo zabavnih igrališta za decu već je dobrim delom uništeno, klupe i kante za smeće polomljene, a sportski tereni nedovoljnog kapaciteta i opremljenosti da prime sve mlade koji bi da se bave rekreacijom ili takmičenjima. Osim toga, zbog izlivanja fekalne i kišne kanalizacije i drugih otpadnih voda uzvodno i na samoj plaži, voda u Ibru je sumnjivog kvaliteta za malobrojne kupače, ne samo na gradskoj plaži, već i na onoj pored Mirine česme i drugim „destinacijama”, duž obala reke. Što je najgore, posetioci „gradske plaže” tvrde da ovde svakodnevno nalaze po 10-15 špriceva, za koje sumnjaju da ih noću koriste narkomani koji ovde nalaze svoj „raj”. Slična je situacija i sa nešto udaljenijim plažama na Moravi, čija je voda takođe dobrim delom zagađena, a obale potpuno neuređene. Pored toga, trenutno jedini gradski bazen je prebukiran, a ni dnevna cena ulaznica za višečlane porodice nije baš zanemarljiva. Kako onda mnogobrojni Kraljevani da u ovim letnjim sparnim danima nađu svoj kutak za kupanje i osveženje na nekoj od svoje tri reke? Da li im preostaje da samo sanjaju ili u praksi ipak postoji neko realno rešenje?
U takvoj situaciji aktuelna postaje ideja za novo gradsko kupalište, koja za Kraljevčane i nije tako nova, ali i neostvariva. Naime, jedan broj Kraljevčana, posebno onih motorizovanih, kao nekada, koriste leto za odlazak na kupanje na Ribničku i Kameničku reku, čije su vode mnogo čistije, ali takođe neuređene. Zbog toga, uviđajući problem nepostojanja prave gradske plaže sa čistom vodom i za masovno korišćenje, Miša Milenković, predsednik Smučarskog kluba „Goč”, podseća na ideju o novom gradskom kupalištu, koja se pojavila pre više decenija, a koja je više puta bezuspešno obnavljana, jer nije bilo razumevanja kod gradskih vlasti koje su se često smenjivale.
- Predlažemo da se na prostoru Zmajevca i kanjona Ribničke reke izgradi novo veštačko jezero, koje bi bilo pravo gradsko kupalište Kraljeva. Još pre više od 30 godina urađen je projekat za izgradnju rečne brane na ovoj lokaciji visine 15 metara. Time bi se stvorilo veštačko jezero u dužini od 12 kilometara uzvodno od brane sa dubinom vode od 15 do jednog metra. Pošto je to kamenit i nenaseljeni deo kanjona, takvo rešenje nikome ne bi smetalo. To bi bio ogroman rezervoar čiste planinske vode, za razliku od zagađene vode Ibra. Na taj način, uz mala ulaganja, dobili bismo jedno pravo kupalište i izletište za Kraljevo. Osim toga, na obalama duž 12 kiliometara novog jezera mogla bi da se na ekonomskim principima izgradi kompletna infrastruktura sa raznim sportsko-rekreativnim, ugostiteljsko-turističkim i zabavnim sadržajima... Jezero bi se, naravno, poribilo i koristilo i mnogobrojnim ribolovcima za pecanje i sportska takmičenja. Na njemu bi mogla da se održavaju i takmičenja u plivanju, skokovima u vodu, kajaku i kanuu na mirnim vodama, a pored jezera mogli bi da se izgrade i tereni za male sportove (odbojka, košarka, mali fudbal, tenis) - kaže Miša Milenković, apelujući na sadašnje opštinske vlasti i stručnjake, pre svega iz Direkcije za planiranje i izgradnju, da ozbiljno razmotre ovaj predlog.
Naravno, za realizaciju ideje o alternativnom gradskom kupalištu, tu nadomak Kraljeva, na 5-6 kilometara, potrebna su i odgovarajuća finansijska sredstva. Imajući, međutim, u vidu pre svega ekološke prednosti (čista voda) ove alternative, ali i koliko se svake godine izdvaja novca za čišćenje i uređivanje sadašnje „gradske plaže” na Ibru, sigurno je da bi se uložena sredstva brzo isplatila i, što je najvažnije, Kraljevo bi trajno dobilo još jednu pravu turističku atrakciju.

PROJEKAT I ZA „ŠLUS”
- Smučarski klub „Goč” uradio je pre desetak godina projekat preko preduzeća „Zapadna Morava” (projektant inž. Batalo) za izgradnju manjeg kupališta na Sokoljskoj reci, na mestu zvanom „Šlus”, ispod uspinjače na Goču. Po projektu, korito Sokoljske reke, koja je jedna od najčistijih, u dužini od stotinak metara bilo bi obloženo kamenim pločama i napravljeno kaskadno kupalište. To nije velika investicija, a tako bi mnogobrojni posetioci koji leti dolaze ovde za vodu dobili još jedno manje kupalište i prijatno mesto za odmor, dnevni boravak i rekreaciju - kaže Miša Milenković.

REPORTAŽA IZ HRVATSKE I SLOVENIJE (7) - piše Ivan Rajović
Bajkovita lepota uspavanog Celja

   Priča o Mariboru nikako ne bi bila objektivna i potpuna kada, pored svih dragih ljudi kao što su Rade Bakračević, Miloš Rusić i svi oni koji su nam pravili društvo tokom našeg boravka, ne bih pomenuo i Slobodana Stojanovića, našeg zvaničnog domaćina, koji je sticajem okolnosti i čest gost našeg grada. Rekao sam već da je Maribor raskošan grad prepun istorijskih znamenitosti, privredni i kulturni centar, grad mladih i relativno, za naše uslove, zadovoljnih ljudi. Stari Maribior je i grad muzej, u kojem gotovo svaki objekat ili ulica predstavljaju pravu turističku atrakciju. Uz sve to, on je i urbana naseobina sa neobično velikim brojem gasilnih, na srpskom vatrogasnih, domova, što je nama veoma čudno, a njima toliko normalno da bi svako pitanje zašto je to tako bilo neumesno. Zato smo prihvatili činjenicu o gasilnim domovima kao neminovnost, do te mere da smo bez pogovora pristali i da odsednemo u jednom od njih. E, upravnik tog gasilnog doma je Slobodan Stojanović, simpatičan tip, srdačan, lepih manira i u svakom pogledu pravi srpski predstavnik u Evropi. Slobo se baš tih dana spremao za put u Kraljevo, gde je trebalo da dopremi neke protivpožarne merdevine, kakve, kako nam je stručno objasnio, nemaju čak ni Mariborčani. Nisam baš ukapirao zašto ih nama poklanjaju ako ih oni nemaju, ali tu novu evropsku logiku, čak i ako je donacija vatrogasnih merdevina u pitanju, nama srpskim patriotama različitih provenijencija nije baš lako da savaladamo. Zato je najpametnije opet ćutati.

KRANjSKE KOBASICE U GASILNOM DOMU
Dan pre našeg odlaska iz Maribora Slobo nam je, kao što je prethodno i obećao, u prostorijama gasilnog doma, koji se pokazao kao multimedijalni objekat sa bezgraničnim brojem umetničkih i ostalih sadržaja, priredio takav doručak da ćemo ga pamtiti sve do ponovnog gostovanja u ovom objektu, ako ga bude. Od svih đakonija kojima smo bili obasuti svakako bi trebalo pomenuti vratovinu spremljenu na neki specifičan način da se jednostavano topi u ustima, pogotovu sa pivom. Kranjske kobasice ne bi trebalo pominjati jer bi to bilo isto kao da se vratite iz Sjenice, a da vam nisu ponudili sjenički sir, ako su vam uopšte nešto ponudili. Hoću da kažem da se to smatra toliko obaveznim da bi teško bilo izbeći ovaj nacionalni brend, čak i ako bi neko hteo. To bi se čak moglo smatrati i uvredom, a mi nikako nismo hteli da ostavimo loš utisak na svoje domaćine. No, to je već stvar gostoprimstva, kojem se nema šta prigovoriti, naprotiv. Jedino što me je malo iznenadilo jeste to što sam očekivao da i ovi naši Slovenci, kao Nemci i drugi već osvedočeni Evropljani, uglavnom kljucaju neke makrobiotičke semenke, grickaju čips i piju koka-kolu. Srećom, u ovoj oblasti su nam sasvim blizu. Sa Slobom razmenjujemo prigodne poklone u njegovom ofisu, koji podseća na muzejski prostor nekoga ko je u ovu zemlju, mislim Srbiju, bezgranično zaljubljen. I ja bih bio da sam nekoliko stotina kilometara dalje ka severu. Veliki broj slika, najrazličitijih ukrasa, predmeta i svega onoga što čoveka asocira na domovinu. Kako je to lepa stvar, mislim, voleti Srbiju, a živeti u Sloveniji. Mislim, ali ne govorim. Pored svih tradicionalnih srpskih obeležja kojima je prekriven gotovo svaki pedalj radnog prostora upravnika mariborskih vatrogasaca Slobo nam ,,priznaje” da redovno čita naše novine preko interneta, što mi prihvatamo ne krijući zadovoljstvo.

KLOŠAR U SRED RASKOŠI
Taj pretposlednji dan boravka u Mariboru, na insistiranje našeg prijatelja Petelinšeka, koristimo i da obiđemo jedan od najvećih tržnih centara u Sloveniji, a svakako najveći u Mariboru. Ovo zdanje me i nije nešto naročito impresioniralo, kao velikog protivnika potrošačkog društva. Iskreno rečeno, od te bezgranične količine svega i svačega nisam primetio da mi je bilo šta naročito potrebno, a pojedine sitnice koje sam i mogao da ponesem kao poklon bile su toliko skupe da se to nikako nije isplatilo. Zato sedamo za sto u ogromnoh holu prilagođenom tim namenama, pijemo pivo i posmatramo narod. Ljubitelji šopinga, njih na hiljade, defiluju pored nas noseći hrpe najrazličitijih artikala, kao da im je stigla humanitarna pomoć iz Kopenhagena ili nekog drugog grada gde živi neki njihov veliki humanista. Zarad koncentracije, opuštenosti i racionalne razmene dobara za tolare ili evre, i ovde je moguće ostaviti nervozne klince na čuvanje specijalizovanim službama, pa se neopterećeni parovi mogu do fanatizma prepustiti kupovini, razgledanju, uživanju u metežu, a koliko sam shvatio, i nekim drugim intimnijim aktivnostima. Ipak, čitav taj svet, nekako otuđen, sa nekim nedefinisanim bezličnim i bezosećajnim izrazima na licima, kao da je to aktuelan modni trend, ide za nekim svojim ciljem, ako ga uopšte ima, ili se to samo tako čini. Ovde, gde verovatno ima mnogo i gostiju sa strane, izgleda da niko nikoga ne poznaje, što je i karakteristika velikih gradova. Prosto me je zapanjilo da i nas niko nije prepoznao, među tolikom masom sveta. Premoreni kupovinom ljudi prave pauzu, tek da se malo okrepe, kafom, sokovima i, eventualno, pomfritom, salatom ili keksom. Svi su lako i lepo obučeni u danu koji je zaista topao, čak i preterano za bilo koje doba godine. I ovde gde dnevno prodefiluje na desetine hiljada raznolikih potrošača svih boja, oblika, veroispovesti, nacija i ostalih karakteristika koje ih razlikuju ili spajaju, higijena je besprekorna, što se naročito vidi u javnim klozetima. Temperatura je primerena potrošačkom ljudskom biću sa posebnim potrebama u datom trenutku, a takva kod nas nije ni u najelitnijim javnim ustanovama. Da li je potrebno reći da je muzika sastavni deo besplatne upotrebe klonje, da je sve besprekorno čisto, do te mere da dobronamerni, a ni zlobni posmatrač na podu, zidu, tavanici ili sanitarnim posudama ne može da vidi ni stidnu dlaku, a ne ostavljene produkte fizioloških potreba svojih prethodnika.
U takvom ambijentu velelepnog tržnog centra u kojem sve liči na grandioznu izložbu kulturnih dostignuća ljudskog roda, pažnju mi privlači tip koji se nimalo ne uklapa u sve to, ali ni u bilo šta drugo. Visoka, riđe brade na reklo bi se inteligentnom licu, sa kapom na glavi, u primetno otrcanim patikama i sa zimskim kaputom na sebi, ova kreatura liči na otelotvorenje negacije potrošačkog društva i svega onoga čime se Evropa diči. Prolazi pored nas i ja hvatam njegov pogled. Verovatno da ni mi njemu ne delujemo kao ljudi koji pripadaju mestu gde se troše pare u pozamašnim količinama na stvari koje nisu baš neophodne za preživljavanje. Tip ide polako posred dvorane držeći u ruci jednu od onih šoljica u koju staje tek toliko kafe da pokrije dno. Spreda, pri dnu njegovog teškog zimskog kaputa svetle letnje boje, primećujem poderotinu u obliku pravougaonika. Neobična rupa na neobičnom odevnom predmetu u zemlji gde sve blista od raskoši i bogatstva. Siguran sam da je tip mogao da dobije mnogo bolji kaput da je pokucao na bilo koja vrata u Mariboru. No, možda je i to jedan od vidova ispoljavanja ljudskih sloboda, ma koliko to drugima bilo neobično. Jer, teško je poverovati da i ovde odbegli ludaci sa pravougaonim rupama na peševima zimskih kaputa slobodno šetaju na više od trideset stepeni u hladu.

PUT DO LjUBLjANE PREKO CELjA
Još jednu noć provodimo u našem gasilnom domu, a onda se spremamo za put u Ljubljanu, gde nas čekaju da održimo još jedno književno veče u Vodnikovoj domaciji. Naravno, pre odlaska svraćamo u Okrepčevalnicu, radujući se unapred susretu, makar bio i oproštajni, sa vlasnicom Majdom, o kojoj je već bilo reči u ovoj reportaži. Nažalost, Majda tog dana, a bila je nedelja, nije radila, pa je i naše okrepljenje, i pored besprekorne usluge, proteklo bez onog duhovnog sastojka koji nam je svima i te kako nedostajao. Nismo uspeli ni da je fotografišemo. Možda je tako i bolje, jer ta Majda verovatno predstavlja redak primerak ljudskog bića koje do te mere zrači svojom srdačnošću da prosto pleni sve one koji su u njenoj blizini. Možda bi trebalo da se posveti nekom dobrotvornom radu, drugačijem od okrepljivanja posustalih vatrogasaca i putnika namernika.
Malo razočarani krećemo ka Celju gde nas, po dogovoru, čeka Mihailo Lišanin, Kraljevčanin koji u centru ovog grada ima privatnu galeriju dečjih radova, koje je izlagao u gradovima mnogih država i stekao zavidnu reputaciju galeriste i organizatora dečjih slikarskih takmičenja. I budući da je nedelja, nešto blizu podneva, ovaj grad zatičemo u nekoj omamljenoj uspavanosti. Na ulicama tek po koji prolaznik koji se uputio sam bog zna kuda, jer osim nas i po kojeg revnosnog goluba ne primećujemo nikoga s kim bi čovek mogao da kontaktira. Celje deluje kao grad u kojem se ne živi, koji postoji samo zbog toga da bi se uživalo u njegovoj bajkovitoj lepoti, skladu zgrada i ulica, zadivljujućoj čistoći i miru koji remete jedino naši glasovi. Shvatamo to tek kada primetimo da se otvaraju prozori i ljubopitljivi pogledi nas osmotre kao retke primerke inteligentnih bića koja narušavaju njihovo uobičajeno letargično nedeljno pre podne. Ne znam šta misle, ali me je malo sramota. Ipak, ne mogu da svoje oduševljenje Celjem ne podelim sa nekim, i priznajem da bih rado živeo ovde. Lišanina pronalazimo relativno lako i posle srdačnog susreta i gostovanja u njegovoj galeriji, gde nas poslužuje rakijom iz Lasca, krećemo ka Ljubljani. Pokušavam da u sebi sakupim i sačuvam što više utisaka, zaklinjući se da ću se jednoga dana vratiti jer se osećam zaista prijatno, kao da sam u nekom ranijem životu već bio tu i da me za Celje vežu lepe uspomene. Možda je tako i bilo, ko zna?

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

UPIS U SREDNJE ŠKOLE - piše Bojana Milosavljević
Sve se završava u sredu

   Bezmalo mesec dana trajala je ovogodišnja ,,upisna groznica" za svršene osnovce koji nameravaju da nastave školovanje u nekoj od četvorogodišnjih škola. Posle kvalifikacionih ispita iz dva glavna predmeta, kandidati koji su testove položili popunjavali su šifre za liste želja. Matične (osnovne) škole ove podatke su prosleđivale u centralnu bazu podataka Ministarstva prosvete Srbije, uz obavezu da ih, po povratku, još jednom provere i tek tada konačno proslede opet Ministarstvu.
Danas, a najkasnije sutra u jutarnjim satima, budući srednjoškolci iz Kraljeva znaće da li su dobili željeno mesto u školi za koju su se čvrsto opredelili ili će morati da prihvate neko od alternativnih (budućih) zanimanja. Konačna lista polaznika, formirana na osnovu školskog uspeha i osvojenih bodova sa kvalifikacionih ispita, biće svakako dramatična završnica upisnog roka za decu i roditelje, jer je izvesno da neće baš svaki maturant najesen sesti u klupu željene škole. Sve ovo i pored činjenice da je broj slobodnih mesta i ove godine bio nešto veći od broja svršenih osnovaca. ,,Opet će da bude suza" - rekao je saosećajno i rezignirano jedan zvaničnik Školske uprave u Kraljevu, komentarišući samu završnicu upisa.
Sutra i u ponedeljak bivši osnovci upisuju se u nove škole. U nedelju će, pak, biti formirana druga lista (od preostalih) želja, kao poslednja šansa onima koji nisu dobili mesto za zanimanje koje najviše priželjkuju. Posle ponovnog rangiranja, upis u srednje škole završava se u sredu, 12. jula.



SAOPŠTENJE
Dovršenje Groblja streljanih

   Na sastanku kraljevačkih urbanista, predstavnika Zavičajnog društva i Društva groblja streljanih 14. oktobra 1941. godine u Kraljevu, direktora Muzeja i kulturnih institucija, predstavnika Opštine i Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo, sa autorom projektovanog rešenja groblja streljanih, profesorom Spasojem - Pajom Krunićem iz Beograda, definisano je sledeće:
- Uži i širi deo kompleksa Groblja streljanih ,,14. oktobar" u Kraljevu u radnoj verziji, a zaključeno je da treba uraditi geodetska snimanja i utvrditi geodetske podloge.
- Obezbediti geodetske snimke podzemnih instalacija kompleksa groblja, a pre svega za kišne i atmosferske vode, kako bi se kanalisale pri većim padavinama, zatim aktivirao kanalizacioni sistem sa odvodom otpadnih voda iz javnih ve-cea i skloništa, te spoljne rasvete, vodovoda, PTT instalacija i druge tehničke regulative za kompletnu infrastrukturu groblja.
- U načelu je definisan kompleks gradskog groblja na ,,Barutani", Detaljni urbanistički plan tog dela naseljenog mesta Grdička kosa, sa projektovanjem kružne saobraćajnice i jednosmerne Blažićeve ulice prema gradskom groblju na ,,Barutani", kao i eksproprijacija po utvrđivanju opšteg interesa za uklanjanje objekata pri ograđivanju groblja.
- Jednoglasno je zaključeno da se pristupi izradi Detaljnog regulacionog plana i Glavnog projekta za dovršenje izgradnje i ograđivanje Groblja streljanih - užeg dela kompleksa, i to kvalitetnijom ogradom, a širi deo, kada se steknu uslovi i obezbedi finansiranje, pošumiti i oplemeniti pristojnom i prilagođenom ambijenu Groblja streljanih.
- Osnovana je zajednička komisija za obeležavanje 65. godina od streljanja nedužnih ljudi u Kraljevu oktobra 1941. godine, iznad amfiteatra planirana je izgradnja obeležja streljanim ženama sa dr Milevom Karajović, čiju hrabrost i odvažnost pri streljanju koju je pokazala prema nemačkim fašistima treba trajno i na dostojanstven način obeležiti, sa jarbolima za zastave iznad groblja i tog obeležja streljanih žena, i to: zastava Republike Srbije, opštine Kraljevo i Groblja streljanih ,,14. oktobar" u Kraljevu.
- Dogovoreno je da za obeležavanje 14. oktobra organizujemo izložbu - projektnih rešenja, tipa ograde groblja, maketu budućeg kompleksa sa svim planiranim objektima, spomen koloseku i železničkom vagonu kao sećanju na streljane fabrikante i železničare, sa poboljšanim održavanjem JKP ,,Čistoća" i uređenjem kako pristoji spomen obeležju.
- Pozabaviti se programom uređenja Ulice oktobarskih žrtava, pored gradskog groblja do Groblja streljanih, pasarelom i pristupom od ,,Eletrodistribu-cije” do i preko pasarele do groblja.
Upravni odbor Zavičajnog i društva
Groblja streljanih u Kraljevu

KRALJEVAČKI KOŠARKAŠKI PRVOLIGAŠI NA ODMORU DO KRAJA JULA