Urbanistički planovi za Ratinu i Ušće
Hronika
Borba za istinu o Srebrenici tek počinje
Mioljub Prvi Pravedni
Draža i četnici u novom svetlu
Paprikaš sa tajnim začinima
Šansa za stotinu roćevićkih neženja
Stotinu šlepera pomoći za ugrožene u domovini
Povratak u prošlost
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, atletika, vaterpolo

ZAVRŠENA DVADESET PRVA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Urbanistički planovi za Ratinu i Ušće

   • Za ova dva naselja usvojeni urbanistički planovi generalne regulacije, dok planovi detaljne regulacije za deo urbanističke zone Kovanluk, „Centar” i „Čibukovac” (druga faza) većinom glasova nisu doneti, jer nisu ispoštovane primedbe građana u javnoj raspravi • Brojne zamerke odbornika načinu urbanističkog planiranja • Imenovani članovi školskih odbora u većem broju osnovnih i srednjih škola u opštini Kraljevo, javnih preduzeća i ustanova, uz polemiku o imenovanju Upravnog odbora Predškolske ustanove „Olga Jovičić Rita” u Kraljevu

   Po mnogo čemu karakteristična, pre svega po velikim problemima u obezbeđivanju kvoruma, 21. sednica Skupštine opštine Kraljevo, konačno je završena u petak, 7. jula, razmatranjem preostalih dvadesetak, od ukupno 37 tačaka dnevnog reda. Završnica skupštinskog zasedanja protekla je u nešto mirnijoj atmosferi i trajala je znatno kraće, jer su na dnevnom redu uglavnom bile tačke iz oblasti urbanizma i kadrovske problematike, koje se po pravilu razmatraju „u paketu”.
Odbornici su većinom glasova usvojili odluku o donošenju Plana opšteg uređenja naseljenog mesta Ratina. Ovim generalnim planom, kako je obrazloženo, obuhvaćen je samo deo naselja Ratina, od 213 hektara, prostor uz magistralni put, u pojasu prosečne širine od oko 500 metara i u dužini od oko 2,3 kilometra. Prema obrazloženju, izrada Plana opšteg uređenja ovog dela Ratine sprovedena je u potpunosti u skladu sa zakonskom procedurom i uz pozitivno mišljenje nadležnih skupštinskih komisija. U Plan su ugrađeni svi već izgrađeni objekti i lokacije za koje su izdate dozvole i urađeni urbanistički projekti. U javnom uvidu u predlog Plana, koji je početkom ove godine trajao mesec dana, primedbu je stavilo samo preduzeće „Trgomen”, jer jedna od planiranih saobraćajnica prelazi preko njegovog objekta u izgradnji, za koju su pribavljena odobrenja. Primedba je prihvaćena, tako da je saobraćajnica prilagođena uslovima na terenu.
Skupština je usvojila i Plan generalne rugulacije Ušća, koji obuhvata 202 hektara u katastarskim opštinama Ušće i Cerje. I predlog ovog urbanističkog dokumenta, prema obrazloženju, urađen je u skladu sa zakonskom procedurom, ali i uz primedbu članova Komisije za planove i Odeljenja za urbanizam Opštinske uprave da javni uvid nije organizovan i održan u samom Ušću. Tokom javnog uvida u predlog Plana u Kraljevu, pri tom, stavljene su dve primedbe. Usvojena je primedba Igora Veljovića iz Ušća, koja se odnosi na predviđanje mogućnosti za uvođenje kablovske televizije, dok nije prihvaćena primedba Josipa Sajevca, koja se odnosi na promenu namene površine i zaštitnog zelenila u stanovanje uz reku Studenicu. Takođe je usvojen Plan detaljne regulacije za izgradnju groblja u Drakčićima.

ZA BOLjE PLANIRANjE
U raspravi o predlozima ovih genaralnih planova, vođenoj „u paketu”, odbornici su stavili brojne primedbe na način urbanističkog planiranja koje sprovodi Direkcija za planiranje i izgradnju „Kraljevo”. Opšta primedba je da se sa generalnim i detaljnim urbanističkim planovima prostora, pre svega svih naseljenih mesta, po pravilu kasni i da se zatim stanje na terenu ugrađuje u planove i time legalizuje tzv. „divlja gradnja”. Odbornik Milan Stevanović (Nova Srbija) oštro je zamerio što Ratina nije infrastrukturno opremljena iako ima brojna privredna preduzeća, što joj se „mnogo uzima, a malo daje”, tako da „nije dobila nijedan asfaltni put, telefonske veze su u očajnom stanju, a i veoma je malo postavljene javne rasvete”. On je istakao da će ovom urbanizacijom građani morati da plaćaju skupe dozvole za izgradnju kuća i drugih objekata, a za uzvrat neće dobiti ništa i da se to stanje mora promeniti u narednom periodu. Odbornici SRS su naglasili da nema mnogo koristi od procedure javnog uvida, da „kad se jednom nešto uradi, posle nema ispravke”, i da se na ovaj način legalizuje „divlja gradnja” na prostoru bez prethodno izgrađenog vodovoda, kanalizacije, saobraćajnica, elektromreže visokog napona i druge infrastrukture. Zatražili su i da Direkcija uradi projekte i planove za sva naseljena mesta, a ne da mesne zajednice same plaćaju izradu često pogrešnih projekata, kao i da se urade planovi za sva seoska groblja i spreči da vlasnici parcela naplaćuju grobna mesta po 200-300 evra.
Ra razliku od ova tri urbanistička plana, odbornici nisu usvojili predložene planove detaljne regulacije dela urbanističkih zona Kovanluk, „Centar” i „Čibukovac” u Kraljevu (druga faza), jer je prevladao stav da prilikom javnog uvida u planove nisu prihvaćene brojne primedbe građana, čak i u vidu peticija, koje se odnose na promenu namene ili neadekvatno planiranje pojedinih urbanističkih zona u ovim gradskim i prigradskim naseljima. Kao najočitiji primer navdene su primedbe građana koje se odnose na naselje „Simkine livade” (Ulica Zelena gora), gde bi se izgradnjom poslovno-stambenih objekata uništio parkig prostor, zelene površine, dečja igrališta i pešačke komunikacije i zatvorila Ulica Tanaska Rajića, kao i da nije predviđeno adekvatno regulisanje više pružnih prelaza u ovom delu Kraljeva.

KADROVSKE PROMENE
I u ovom delu zasedanja odbornici su razmotrili i usvojili više kadrovskih rešenja. Za direktora Doma kulture „Studenica” u Ušću postavljen je Duško Pešić, a zatim je razrešen i imenovan veći broj predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora opštinskih javnih preduzeća i ustanova i školskih odbora u 13 srednjih i osnovnih škola na području opštine. Ove tačke dnevnog reda takođe su razmotrene „u paketu”, ali je stavljena generalna primedba na praksu da pojedinim članovima školskih odbora iz redova saveta roditelja ne prestaje mandat kada im deca završe školu i da se tu daleko ažurnije moraju ponašati nadležne službe i organi u Skupštini opštine i Raškom okrugu, pre svega organi uprave nadležni za prosvetu i prosvetna inspekcija.
Polemika je vođena povodom razrešenja i imenovanja tri člana Upravnog odbora Predškolske ustanove „Olga Jovičić Rita” u Kraljevu. Naime, šef OG SPO Milomir Šljivić ukazao je na problem neizvršavanja pravosnažnih sudskih odluka i mišljenja Prosvetne inspekcije o poništenju konkursa za izbor direktora ove predškolske ustanove. On je predložio da se pri glasanju o UO odbornici uzdrže, a da se formira skupštinska komisija koja će da ispita ovaj slučaj i podnese izveštaj Skupštini. Ovakvom stavu se suprostavio mr Jovan Nešović, šef OG G 17 plus, istakavši da nema razloga da se tri člana Upravnog odbora Predškolske ustanove ne imenuju, da su sudska rešenja o izboru direktora neutemeljena i da eventualna skupštinska komisija treba da sagleda kompletno poslovanje, investicije i druge rezultate u Ustanovi, a ne samo izbor direktora. Posle polemike i rasprave u kojoj je učestvovao još jedan broj odbornika usledilo je najpre usmeno glasanje prema kojem odluka nije doneta (25 „za”, sedam „protiv” i 23 „uzdržana”), da bi na Nešovićev zahtev glasanje obavljeno prozivkom i odluka doneta većinom glasova (26 „za”, sedam „protiv” i 17 „uzdržanih”).

PROMENA NAZIVA ULICE
Na predlog OG DHSS, odbornici su doneli odluku da se bivšoj ulici ,,7. juli”, a sadašnjoj ,,Vojvoda Milić Radović”, promeni naziv u Ulicu ,,Sveti Nikolaj Žički”, imajući u vidu da je još 1936. nosila taj naziv i da su njeni žitelji to tražili peticijom. Zanimljivo je da se nadležna skupštinska komisija nije saglasila sa predlogom OG DHSS, a da na sednici, većinom glasova, nije data reč Draganu Draškoviću, članu Komisije za određivanje naziva ulica, da učestvuje u raspravi.

HRONIKA

PRES KONFERENCIJA DEMOKRATSKE STRANKE U MESNOJ ZAJEDNICI RIBNICA - piše Slobodan Rajić
Dom kulture vratiti graditeljima

    U nastojanju da pomogne u rešavanju aktuelnih problema građana, Poveriništvo Demokratske stranke Kraljevo održalo je u utorak konferenciju za novinare zajedno sa predstavnicima Saveta Mesne zajednice Ribnica. Osnovna tema je bila propadanje dela zgrade Doma kulture u ovom prigradskom naselju sa više od 20.000 stanovnika.
Kako je tom prilikom istaknuto, deo zgrade Doma kulture u Ribnici, čiji je korisnik Zemljoradnička zadruga „Ibar”, već dugi niz godina propada. Prostorije u ovom delu zgrade su ruinirane i ne održavaju se adekvatno.
„Krov prokišnjava, stolarija truli i demontira se, tako da ovaj deo Doma predstavlja pravo ruglo i bruku za Kraljevo. Druga strana zgrade Doma redovno se održava, pravi je kontrast, jer se u nju i dalje ulaže i koristi se kao kulturna i sportska institucija”, naglašeno je na pres konferenciji.
Zadružni, odnosno Dom kulture u Ribnici, inače, po rečima Aleksandra Rudnjanina i ostalih članova Saveta Mesne zajednice, građen je u periodu od 1948. do 1952. godine za potrebe stanovnika Ribnice i gravitirajućih sela i uknjižen je kao opštenarodna imovina. Građen je u potpunosti materijalnim i radnim učešćem svih stanovnika Ribnice, Kovanluka, Kovača i Jovca, uz velike napore, bez mehanizacije i bez učešća opštine. Svaki meštanin bio je obavezan da odradi osam dnevnica na zgradi.
„Dom je šezdesetih godina dat ,,Voćaru” i ZZ ,,Ibar” na korišćenje. Pošto ,,Voćar” više i ne postoji i vidi se kako je loše gazdovao, treba da se vrati građanima koji su ga i gradili, jer Dom nije nacionalizovan da bi se čekao Zakon o denacionalizaciji” - kaže Rudnjanin.
- Mesna zajednica Ribnica želi da spreči dalje propadanje ove zgrade koju su nekada pravili meštani o svom trošku, koja je pripadala njima i koja treba da koristi njihovoj deci. Mesna zajednica je 2005. godine pokrenula sudski postupak za oduzimanje od nesavesnog korisnika i vraćanje ovog dela Doma meštanima. Prvostepenu presudu smo dobili u svoju korist, ali je nažalost presudom Okružnog suda predmet vraćen na ponovno odlučivanje. Ovaj deo Doma tako i dalje propada, dok se mi uplićemo u pravničke zavrzlame - kaže Zoran Minović, predsednik MZ Ribnica.
Po njegovim rečima, MZ Ribnici Dom je neophodan za razvojne planove i aktivnosti. Trenutno je ovde smeštena Mesna organizacija Udruženja penzionera, ali bi u renoviranim prostorijama Doma mogli da se smeste i razni drugi sadržaji za potrebe Mesne zajednice, sportskih klubova kojih u Ribnici ima desetak, Internet kafea, filijale neke banke itd. Tako bi ovaj prostor bio upotpunjen i postao centar Ribnice, na kojem se već nalazi nova pošta, policijska i vatrogasna stanica, Dom kulture, ambulanta, za koju je planirano proširenje...
Inače, po rečima Zorana Minovića, opština ne poklanja dovoljnu pažnju razvoju MZ Ribnica i u nju ulaže daleko manje od stvarnih potreba. Najveći problemi u ovoj mesnoj zajednici su, kako naglašava, loša atmosferska kanalizacija, pogotovo u plavnim delovima naselja Voćareve livade 1 i 2, neasfaltirane ulice i trotoari, nezavršena fekalna kanalizacija i glavni kolektor koji se izliva na ušću reke Ribnice i neorganizovan i neefikasan rad komunalnih službi.
- Demokratska stranka izlazi u susret građanima i pokušava da ukaže na njihove probleme. Kroz našu odborničku grupu u Skupštini opštine i skupštinske komisije trudićemo se da pokrenemo ta pitanja. Na vladajućoj koaliciji je da se potrudi da reši te probleme, pa i ove u MZ Ribnica - istakao je Ivan Jovanović, poverenik DS Kraljevo.

I OVOG LETA PROBLEMI SA VODOSNABDEVANJEM U VIŠIM DELOVIMA KRALJEVA - pišu Marijana Kos Radulac i Slobodan Rajić
Bašte „popile” čašu

   Stari problem - nestašica vode u višim delovima Kraljeva - aktuelan je i ovog leta. Naime, uprkos povećanoj i nikad većoj proizvodnji vode koja premašuje kapacitete gradskog vodovoda, u pojedinim delovima Bunjačkog brda, pre svega u Jezerskoj ulici, kao i u naselju Higijenski zavod, slavine u domaćinstvima su često suve. U Jezerskoj ulici nestašica vode traje, kao i ranijih godina, skoro čitavo leto, po rečima ovdašnjih žitelja, od maja do septembra. Na Higijenskom zavodu situacija je nešto povoljnija i nestašice su povremene, s tim što je voda, kada ponovo potekne, mutna i sa izvesnim talogom.
   Zbog svega toga, stanovnici Jezerske ulice i delimično Higijenskog zavoda snalaze se kako znaju i umeju da obezbede vodu za piće i ličnu higijenu. Kako kažu, prošle godine je na Buljačkom brdu svakodnevno bila cisterna sa vodom kako bi se problem ublažio. Ove godine cisterne nema i moraju da idu na najbliže izvore i česme da donose vodu u plastičnoj i drugoj ambalaži. Što je najčudnije, dok ovi ljudi muku muče zbog nestašice vode i žive u nenormalnim uslovima, iako imaju razvijenu vodovodnu mrežu, u Kraljevu proizvodnja vode premašuje norme i iznosi od 330 do 350 litara u sekundi. Po svetskim normativima, to je dovoljno za snabdevanje grada od 200.000 do 300.000 stanovnika. Tehnički direktor JKP „Vodovod” u Kraljevu Ranko Đekić to objašnjava prekomernom i nenamenskom potrošnjom vode u letnjim mesecima.
   - U Kraljevu je ogromna potrošnja vode leti jer svi zalivaju bašte i dvorišta, peru kola... Skoro nam je bila delegacija iz Nemačke i nije mogla da veruje da ovoliki grad troši 350 litara vode u sekundi. Mi vršimo stalnu rekonstrukciju vodovodne mreže. Samo prošle godine zamenili smo više od 20 kilometara vodovodnih cevi. Ne znam da li je još neki vodovod u Srbiji to uradio - kaže Đekić.
   Problem je, dakle, očigledno u prekomernoj potrošnji vode u letnjim mesecima, posebno na periferiji i u prigradskim naseljima, u kojima većina domaćinstava u dvorištima ima povrtnjake koje svakodnevno zaliva. Voda se neracionalno troši i na razne druge načine. Štednja je, zato, neophodna. Treba shavatiti da voda nije skupa, ali samo ako je ima u dovoljnim količinama.

PRES KONFERENCIJA U OPŠTINSKOM ODBORU SPO KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
„Nećemo snositi odgovornost za nesprovođenje zakona!”

   • Mirko Vuković: Na prošlonedeljnoj sednici SO na neprimeren način smenjena su tri člana Upravnog odbora Predškolske ustanove
• Milan Šćepović: Kao građanin, razočaran sam nepoštovanjem zakonitosti, čak i od Skupštine opštine i njenih organa
• Nataša Milić: Zbog neizvršavanja presuda, nadležnim javnim tužilaštvima podnela sam krivične prijave protiv upravnog odbora i aktuelnog direktora Predškolske ustanove

U Opštinskom odboru Srpskog pokreta obnove Kraljevo prekjuče je održana konferencija za novinare, a tema, kako je objasnio Mirko Vuković, predsednik OO SPO Kraljevo, „nije bila političke prirode i o radu SPO kao političke organizacije, već stanje u Predškolskoj ustanovi ’Olga Jovičić Rita’ u Kraljevu, a neposredan povod prošlonedeljna sednica Skupštine opštine, kada je na jedan, najblaže rečeno, neprimeren način došlo do smene tri člana Upravnog odbora Predškolske ustanove”.
- S obzirom na to da mi kao politička stranka nećemo snositi odgovornost za nesprovođenje zakona, a posebno za nesprovođenje izvršnih sudskih odluka, danas smo našim prijateljima ustupili prostor da bi oni izneli svoje mišljenje vezano za rad ove ustanove čiji je osnivač Skupština opštine Kraljevo - istakao je Vuković.
Zatim su o nesprovođenju izvršnih sudskih odluka o poništenju izbora direktora Predškolske ustanove „Olga Jovičić Rita” u Kraljevu govorili Milan Šćepović, razrešeni član Upravnog odbora, dr Dragan Plavšić, član Upravnog odbora te ustanove ispred SO Kraljevo, Nataša Milić, jedan od kandidata za direktora Predškolske ustanove, po čijoj su tužbi donete sudske odluke o poništenju izbora po konkursu, i pravnik Predrag Simović.
Oni su, pored ostalog, podsetili da su po tužbi Nataše Milić donete dve pravosnažne i izvršne sudske presude, kojima je poništena odluka UO o izboru direktora Predškolske ustanove zbog nepoštovanja procedure i naloženo ponavljanje postupka. Po njihovim rečima, posle toga se Upravni odbor PU „Olga Jovičić Rita” nije sastajao više od pola godine, a na kraju je većinom glasova odbio da sprovede pravosnažnu sudsku odluku. Četiri od devet članova UO koji su preglasani (dr Dragan Plavšić, Milan Šćepović, dr Milica Kovačević i Milanka Milanović) napustili su rad UO. Po Šćepovićevim rečima, preglasani članovi UO, o nepoštovanju zakonitosti, nesprovođenju sudskih odluka i svemu drugom što se dešava u PU, obavestili su sve odborničke grupe u SO, načelnika Odeljenja društvenih delatnosti, prosvetnu inspekciju, Komisiju za izbor i imenovanja SO Kraljevo, ostale nadležne organe i medije. Međutim, po tim zahtevima nadležni organi nisu preduzeli efikasne mere, već su „na poslednjoj sednici SO Kraljevo, održanoj 7. jula, čak razrešeni dužnosti Milan Šćepović, dr Milica Kovačević i Zoran Đurović (podneo ostavku) i umesto njih imenovana tri nova člana”.
Dr Dragan Plavšić je iskoristio pres konferenciju da obavesti javnost, kako je rekao, „da više ne želi da učestvuje u radu ovakvog Upravnog odbora koji radi van zakona i ne poštuje nijednu pravosnažnu sudsku presudu”. Milan Šćepović je pored ostalog rekao da „nije imao nikakav interes da bude član UO, osim da kao privrednik sa kolegama pomogne toj instituciji, ali da je kao građanin razočaran nepoštovanjem zakonitosti čak i od Skupštine opštine i njenih organa”. Nataša Milić je između ostalog rekla da su dve izvršne i pravosnažne sudske presude Okružnog suda u Kraljevu u njenu korist konačne (prva od 3. juna 2005, a druga od 7. aprila 2006. godine), da ne postoje mogućnosti daljeg spora pred Vrhovnim ili bilo kojim sudom i da je zbog neizvršavanja presuda podnela krivične prijave protiv Upravnog odbora i aktuelnog direktora Predškolske ustanove nadležnim javnim tužilaštvima. Pravnik Predrag Simović je rekao da su pravno stvari vrlo jasne, da sudske odluke nisu izvršene, i da za to odgovorni treba da snose krivičnu odgovornost, o čemu odlučuje tužilaštvo.
Na novinarsko pitanje šta će SPO preduzeti prema koalicionim partnerima u lokalnoj samoupravi koji nisu ispoštovali njihove zahteve i predloge u vezi sa nezakonitostima u Predškolskoj ustanovi, Milan Vuković je rekao da će tim povodom „biti održana sednica Opštinskog odbora i zauzet definitivni stav”.

U DUHOVNOM CENTRU ,,VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ” PREDSTAVLJENA KNJIGA ,,ZABRANJENA ISTINA O SREBRENICI” - piše Rajko Sarić
Borba za istinu o Srebrenici tek počinje

   U Duhovnom centru ,,Vladika Nikolaj Velimirović”, u utorak je predstavljena knjiga ,,Zabranjena istina o Srebrenici”, autora Aleksandra Pavića, izdavačke kuće ,,Legenda” iz Čačka. Predstavljanje ovog svojevrsnog priručnika zasnovanog isključivo na stranim izvorima, člancima zapadnih novinara i dilomata, počelo je hrišćanskom himnom svima koji su stradali i koji stradaju bilo gde u svetu.
Knjigu je brojnim Kraljevčanima, okupljenim na platou ispred Duhovnog centra, predstavio Vladimir Dimitrijević rekavši da, iako spada među najozbiljnije intelektualace u Srbiji, Aleksandar Pavić doživljava snažnu medijsku blokadu, zbog čega se o njegovom radu u našoj zemlji malo zna.

MEDIJSKI MRAK
Da je Pavić čovek koji nas, sa malih ekrana ili sa stranica žute štampe, svakog dana bombarduje izjavama, ocenama, procenama i zaključcima da smo mi, Srbi, glavni krivci za sve što se desilo i nama i drugima u bivšoj Jugoslaviji, o njemu bi se, svakako, mnogo više znalo, kaže Dimitrijević.
- Kao Srbin koji je kompletno obrazovanje stekao u Americi, Pavić ima preporuke, kvalifikacije i obavezu da kaže reči istine, ma kako one bile bolne, ma kako se i koliko ticale Srba, kao naroda koji je učestvovao u poslednjim ratovima, koji je ubijao i bivao ubijan kao i drugi narodi, a na kraju, okarakterisan kao počinilac genocida. I sam Pavić, na svoj način, učestvovao je u ratu koji se još nije završio, a koji će se završiti tek kad se uspostave granice. Dan-dva po okončanju operacije ,,Srebrenica”, Pavić je, zajedno sa princezom Lindom Karađorđević i dvojicom britanskih parlamentaraca, posetio Srebrenicu i doživeo da izveštaj parlamentaraca u Velikoj Britaniji naiđe na zid ćutanja, jer je iz SAD nametnuta zvanična verzija događanja u Srebrenici. On je, ipak, nastavio svoj nacionalni rad. Dve godine bio je savetnik predsednika Republike Srpske. Danas je na čelu Fondacije princa Tomislava Karađorđevića i osnivač nevladine organizacije koja se bavi zaštitom privatnosti u Srbiji - istakao je Dimitrijević.
Živeći u vremenu teških medijskih laži Pavić je, kaže Dimitrijević, rešio da uradi nešto veoma značajno - da na osnovu zapadnih, objektivnih i nepristrasnih izvora, rekonstruiše zbivanja u Srebrenici.
- Nije mi bio cilj da stvorim kompleks niže vrednosti, kao što to rade navodno nezavisni mediji, prema medijima i diplomatama sa Zapada. Ali, pošto se, u poslednje vreme, kod nas uglavnom ceni i veruje onome što kaže Zapad, da vidimo šta taj Zapad stvarno misli. Dakle, šta misle objektivni novinari i diplomate, objektivni istraživači, a ne zvanična politika koja je o zbivanjima u Srebrenici znala istina i pre nego su se ti događaji desili. Zapadni istraživači ne pišu istinu da bi odbranili Srbe, već zbog potrebe da se istina, i samo istina, sazna - rekao je autor knjige ,,Zabranjena istina o Srebrenici”, Aleksandar Pavić.

ISTINE I LAŽI
Knjiga, na 94 stranice, sadrži tomove prećutane istine, na osnovu koje se gradi buduća slika Balkana na jedan dug vremenski period. Namerno plasiranim pogrešnim izveštajima, Amerika i ceo Zapad, Srbe su predstavili kao čudovišta koja kolju i ubijaju, na kraju i jedu svoje žrtve. Jedna ogromna karikatura u potpuno pogrešnom svetlu predstavlja Srbe, navodnu istinu o srpskom narodu, unapred ih osuđuje. A na drugoj strani ignorište činjenicu da su i ti Srbi, ma kakvi bili, imali svoje, i to ne male žrtve, od istih tih koji se predstavljaju kao žrtve. O Srbima kao lošim momcima do sada je snimljeno više od pedeset filmova, počev od Spilbergovog ,,Mirotvorca”, u kome Srbi navodno kradu atomske bombe da bi izazvali svetsku katastrofu.
- Namera Zapada je da, kroz projekte u koje je uloženo mnogo novca, kod nas stvori kompleks kolektivne krivice. Onaj ko je ubijao decu i nejač, ko je mučio zarobljenike, ma sa koje strane bio, bio, dakle, Srbin, Musliman, Hrvat ili Albanac, treba da bude streljan. No, ovde i nije reč o kažnjavanju zločina i zločinaca, već o nameri da se narod koji je u dvadesetom veku bio žrtva svih ratova, sada iz statusa žrtve prevede u status zločinca. Žrtve, ma čije bile, moraju se poštovati. Knjiga je mali udžbenik istine, odnosno mali udžbenik početka istine o jednom događaju kojim su Srbi predstavljeni genocidnim narodom - rekao je Pavić prisećajući se događaja i izjava stranih diplomata datih odmah po okončanju akcije Vojske Republike Srpske u navodno demilitarizovanoj zoni Srebrenica, koja je poslužila NATO-u da bombarduje bosanske Srbe, da bez ikakvih dokaza, ubicama okarakteriše Karadžića i Mladića, ali i veliki broj drugih političara i oficira. I dok je general Radislav Krstić osuđen na 46 godina robije, dotle je komandant muslimanskih snaga u Srebrenici, koji je naredio spaljivanje nekoliko desetina srpskih sela u Podrinju i ubistvo više od 3.000 Srba, i u tome učestvovao, Naser Orić, nedavno osuđen na sramne dve godine.

SUKOB BROJKI
U knjizi se nalaze izveštaji, MKCK i OEBS-a koji dovode u sumnji broj ljudi za koji se tvrdi da su ih streljali bosanski Srbi, izjave samih Muslimana, iz kojih se zaključuje da su politički i vojni vrh BiH u Sarajevu, u dogovoru sa SAD izveli, dobro smišljenu manipulaciju. Njome su dobili zeleno svetlo za vojnu intervenciju, izbacivanje iz političkog života vođa bosanskih Srba i bacanje u senku akcije hrvatskih oružanih snaga, kojom je uništena Republika Srpska Krajina. Citirani su izvodi iz izveštaja uglednih američkih i kanadskih profesora univerziteta, zatim visoki zvaničnici UN, bosansko-muslimanski zvaničnici, kao i delovi izveštaja London Tajmsa, Njujork Tajmsa, Bi-Bi-Si-ja i drugih uticajnih medija. Upravo iz ovih izveštaja nagoveštava se da prava bitka za istinu o Srebrenici tek počinje.
Aleksandar Pavić rođen je u Beogradu 1961. godine. Osnovnu i srednju školu završio je u Čikagu, a Političke nauke diplomirao na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju 1985. godine. Stalni je saradnik vodećeg američkog konzervativnog Internet sajta, WorldNetDaily, kao i sajta za međunarodnu stratešku analizu G2 Intelligence Bulletin. Kod nas je objavljivao članke u ,,Književnim novinama”, ,,Ilustrovanoj politici” i ,,Novoj srpskoj političkoj misli”.

ORIĆEVI „TROFEJI“
- Uistinu, veoma mali deo Srebrenice, onaj središnji, bio je demilitarizovan, što je muslimanskim borcima davalo odrešene ruke da operišu iz prigradskih i drugih obližnjih zona, iz kojih su organizovali ubilačke napade na okolna srpska sela - kaže, analitičkom članku pod naslovom ,,Genocid ili propaganda”, Kristofer Džejms, novinar britanskog ,,Morning stara”, u broju od 11. jula 2005. godine, i dodaje: - Snage zloglasnog muslimanskog komandanta Nasera Orića izazvale su masovno krvoproliće između 1992. i 1995. iz svog uporišta u Srebrenici, masakrirajući najmanje 1.300 srpskih civila i ranjavajući njih nekoliko hiljada.
- Ratni trofeji Nasera Orića nisu okačeni o zid njegovog udobnog stana. Oni su na video-kasetama: spaljene srpske kuće i bezglavi srpski muškarci, sa njihovim patetično zgrčenim telima. ,,Morali smo da upotrebimo hladno oružje te noći”, objašnjava Orić, dok se scene mrtvih muškaraca iskasapljenih noževima smenjuju na njegovom Soni televizoru. Izležavajući se na udobnom kauču, obučen od glave do pete u maskirnu uniformu, sa grbom Armije SAD ponosno prišivenim preko srca, komandant Orić je najžešći momak u ovom muslimamskom gradu tj. Srebrenici, koju je Savet bezbednosti UN proglasio zaštićenom ’bezbednom zonom’ - kaže se, između ostalog, u opširnom članku objavljenom u ,,Vašington postu”, a napravljenom u samoj Srebrenici 16. februara 1994. godine, u vreme kada je Srebrenica bila ,,demilitarizovana”.
(Odlomci iz knjige „Zabranjena istina o Srebrenici)

MIROSLAV LAZANSKI, VOJNO-POLITIČKI KOMENTATOR - piše Dragan Vukićević
Haški sud priznaje jedino zločine Srba!

   • Haški tribunal je usmeren protiv Srba. Za zločine nad Srbima još niko nije odgovarao i nije dobio tu vrstu presude. Osuđeni su neki Bošnjaci, ali za zločine prema Hrvatima, pa i neki Hrvati, ali za zločine protiv muslimana. Za zločine protiv Srba praktično niko osim Nasera Orića nije osuđen, a on je dobio minimalnu kaznu od dve godine

   U utorak je u Potočarima obeležena jedanaestogodišnjica zločina u Srebrenici, a glavna tužiteljica Haškog tribunala Karla Del Ponte još jednom je ponovila neophodnost da se uhapsi general srpski Ratko Mladić zbog navodne komandne odgovornosti za taj zločin 1995. godine. Dan ranije, u ponedeljak, u Hagu je počelo suđenje šestorici visokih policijskih i vojnih funkcionera SR Jugoslavije, optuženih za komandnu odgvornost za ubistvo šiptarskih civila 1998. i 1999. godine na Kosmetu. A nepunu sedmicu ranije, takođe u Hagu, sudsko veće osudilo je jednog od komandanata Armije BiH Nasera Orića na dve godine, zbog, biće, kokošarenja nad srpskom imovinom u zapadnoj Bosni, uprkos brojnim dokumentima koje je srpska strana predala Haškom tribunalu, kojima se nepobitno dokazuje da je Orić neposredno ili po komandnoj poziciji odgovoran za zlostavljanje i smrt više hiljada nedužnih Srba. Istog dana kada je presuda izrečena, Orić je napustio haški kazamat, budući da je u pritvoru proveo više od tri godine i tako „odslužio” svoju kaznu. Del Ponteova je, pak, pred novinarima izrazila čuđenje takvom presudom i najavila da će tužilaštvo bez dvoumljenja da uloži prigovor na odluku sudskog veća.
- Sve to samo pokazuje koliko je Hag ispolitiziran sud, koliko je to mesto gde se pokušava pisanje novije istorije Balkana i gde neke stvari ne mogu da se shvate. Ako je Orić komandovao tom zaštićenom zonom Srebrenica, koja nije trebalo da ima vojsku, a imala je, i ako je imao 128. diviziju pod sobom, diviziju muslimanske vojske, i da je u tom periodu poginulo 3.500 Srba od Travnika pa nadalje, a zna se da je toliko ubijeno, i on dobije dve godine - to je stvarno nepojmljivo - komentariše za „Ibarske novosti” oslobađajuću presudu Oriću vojni komentator „Politike” Miroslav Lazanski. - Biljana Plavšić koja je bila samo član predsedništva u Republici Srpskoj, nije komandovala jedinicama niti imala bilo kakvu ulogu u odlučivanju, osim što se bavila humanitarnom delatnošću, nabavljala hranu i odeću od dijaspore srpske za srpske vojnike u Bosni, za vojsku Republike Srpske, dobije 11 godina. A dobila je, znam, samo zato što nije pristala ni protiv koga da svedoči u Hagu. Nju su iscrpljivali pet dana, Del Ponteova ju je lomila, prisiljavala da pristane da svedoči protiv bilo koga. Da je to učinila, ne bi dobila toliku kaznu. Pošto je to odbila, priznala je da je kriva samo zato da bi sebi olakšala tu vrstu prisustva u Hagu, da se sve što pre završi, jer nema fizičku snagu da izdrži proces u kome se pojavljuju lažni i pravi svedoci i koji bi trajao dve-tri godine. Znači, ona dobije 11 godina, i to žena koja ima 76 godina. A Orić, koji je što kažu mlad, lep i u punoj snazi, dobije samo dve godine - e, onda to pokazuje šta je Hag.
• Da li i ova presuda Oriću potvrđuje ispravnost stanovišta dela javnosti, prema kome je sud u Hagu formiran sa jednim ciljem - da se osude samo Srbi?
- Ako u Hagu jedan Ljimaj bude oslobođen, a jedan Haradinaj pušten, kao fol da se brani sa slobode, pri čemu mu je data mogućnost da se bavi političkim radom i dalje, pa sad imamo Orića, kako srpski narod da uverite da taj Hag jeste mesto gde neko može da dokaže da je nevin ako je Srbin? Ako nije slučajno pokupljen na nekoj pijaci, pa nakon godinu dana ustanove njegov identitet i vrate ga kući i kažu ,,izvinite, malo smo se zajebali”. A čovek ne može ni da ih tuži za oštetu?!
• Da li verujete u iskrenost Karle del Ponte kada kaže da je iznenađena presudom Oriću?
- To je foliranje! Da su oni napisali pravu optužnicu, on ne bi dobio dve godine. Svi koji su pratili suđenje kažu da onako kako je sastavljena optužnica, on nije ni mogao da dobije više od dve godine. Sad se oni žale na nešto što su sami sastavili da bi on dobio upravo dve godina.
• U utorak je obeležena godišnjica zločina u Srebrenici. Istina o tome u potpunosti nije poznata. Da li je moguće da je toliko hiljada ljudi ubijeno mimo borbenih dejstava? Uostalom, logika ratovanja je uništenje neprijateljske žive sile, borbeno-tehničkih sredstava i osvajanje teritorija?
- Da se razumemo: u Srebrenici je bilo zločina, ali ne možete nekoga da zarobite, pa posle da ubijete...
• ...Ali, ratovanje nije isto što i partija šaha? U ratu vlada drugačija logika!
- ... Ako ste zarobili civile, pa čak i protivničke vojnike, po Ženevskoj konvenciji vam ne dozvoljavaju da ih streljate. Naravno, Srebrenica je kompleksan slučaj. Tu se, pre svega, radi o osveti lokalnih Srba lokalnim muslimanima za ono što se desilo par godina ranije. Srebrenica je bila ’95. godine, a ubistva Srba u okolnim selima Kravice itd., bila su nekoliko godina ranije, znači ’92-’93. Ali, činjenica je da je deo muslimana u Srebrenici pod borbom izginuo probijajući se kroz srpska okruženja, deo je uspeo da stigne u Tuzlu, a deo su Srbi zarobili i streljali - što je ratni zločin. Nije genocid, jer da je genocid, onda bi bili streljani svi - i muškarci i žene i deca. Ovako su izabrani samo muškarci, i to godišta koja su vojno sposobna. Ne može se negirati da se u Srebrenici dogodio zločin bez presedana, koji baca ljagu na Srbe u Bosni. I za to se mora odgovarati, i tu nema nikakvog spora. Nikakva ideja, ni srpska, ni muslimanska, ni hrvatska, ne može da pravda ubijanje zarobljenih ljudi, civila, prpadnika druge armije itd. To nemate pravo da uradite, tu su ženevske konvencije koje strogo zabranjuju takvu vrstu ubistava. Prema tome, to je bio zločin. Al’ sad, da li je bio genocid - po svim pokazateljima nije bio. A zašto Hag pokušava da taj događaj inkriminiše kao genocid - e, tu se upravo bojim da je to pokušaj pisanja nove istorije na Balkanu.
• U ponedeljak je počelo suđenje šestorici nekada visokih vojnih i policijskih funkcionera za navodne zločine na Kosmetu. Kako predviđate ishod tog suđenja, s obzirom na dosadašnje presude Srbima?
- Videćemo. Jasno je da je za vreme ratne operacije na Kosovu 1998-1999. bilo stvari koje nisu smele da se dese. Znači da je bilo zločina i prema Albancima, da je bilo zločina prema civilima, da je bilo paljevina kuća, pljački, šikaniranja, ubijanja. To uopšte nije sporno i o tome postoje podaci. Da li je to radila policija ili vojska - to treba da se istraži. Ono gde smo mi zakazali kao država jeste što smo kasno procesuirali te stvari i dozvolili da to ode u Hag. Interesantno je da su tu dovedeni čelni ljudi, kako policije, tako i vojske Jugoslavije, i da verovatno postoji namera da se kroz suđenje tim ljudima, koji su bili na čelu oružanih snaga na Kosovu u to vreme, na neki način krivica za bombarovanje NATO-a stavi u drugi plan. Hag nije procesuirao za rat protiv Jugoslavije 1999. nikoga iz NATO-a, iako je taj napad NATO-a na Jugoslaviju bio protivzakionit, protiv svih konvencija. To je bio ilegalan rat čak i sa stanovišta američkog Kongresa. Međutim, Karla del Ponte nikoga od čelnih ljudi NATO-a nije pozvala u Hag, jer jednostavno ne može. Ona je nešto pokušavala, bila je tamo, onda su joj rekli „koga ćeš ti da prozivaš, znaš ko te plaća”, mislim na to ko plaća taj tribunal u Hagu.
• Međutim, ratni zločini ne zastarevaju. Suđenje NATO-u ipak nije završena priča?
- Zločin ne zastareva. Rat protiv Jugoslavije 1999. bio je zločin i sad posle napada NATO-a došlo je i do humanitarne katastrofe... Ali, to ne oslobađa odgovornosti NATO čelnike koji su u to vreme izvršili tu vrstu agresije na našu zemlju. Naravno, ne oslobađa odgovornosti ni one naše koji su dole ’98. i ’99. činili zločine prema likalnim Albancima. Svi treba da odgovaraju, ali problem je u tome što odgovaraju samo Srbi, a ovi drugi ne.
• Da li je presudom Oriću Haški tribunal i definitivno iskompromitovan?
- Iskompromitovan je još i ranije. I ljudi koji su tamo pritvoreni umiru, vešaju se, umiru od bolesti... Kad pogledate da su čelni bošnjački funkcioneri za logor u Čelebićima praktično dobili minimalne kazne, a taj logor je bilo strašno mučilište Srba, pa kad uzmete i ovu presudu Naseru Orliću i vidite da je Plavšićka dobila 11 godina, onda se zaista pitate o čemu se tu radi. Manje-više svi i znamo o čemu se radi, ali niko neće da kaže javno.
• Da li, dakle, može da se konstatuje da je Haški sud formiran isključivo da bi se osudili jedino Srbi?
- Sve govori da jeste usmereno protiv Srba. Za zločine nad Srbima još niko nije odgovarao i nije dobio tu vrstu presude. Osuđeni su neki Bošnjaci, ali za zločine prema Hrvatima, pa i neki Hrvati, ali za zločine protiv muslimana. Za zločine protiv Srba praktično niko osim Orića nije osuđen, a on je dobio minimalnu kaznu od dve godine.

LETNJI KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Mioljub Prvi Pravedni

   • Ovih dana srpsko pravosuđe je konačno odlučilo da bude na visini svog istorijskog i moralnog zadatka i saopšti svekolikom narodu gde smo, sa kim i kakvim vođama decenijama živeli, ako se to životom zove • Označen je i organizator svih organizatora za počinjene zločine, ali i kolektivni dugogodišnji zločin prema sopstvenom narodu

   Tu, pre neki dan, nađem se sasvim slučajno, kao što to biva u ovim tranzicionim vremenima u kojima je sve nepredvidljivo, sa jednim od najviđenijih medicinskih stručnjaka u našem gradu. Namerno neću da kažem kojim, jer to uopšte nije bitno za ovu priču. Uglavnom, nije ortoped, dečji hirurg, onkolog, niti pedijatar, a, daleko bilo, ni neuropsihijatar. Dakle, zaključite sami. Razgovaramo tako o koječemu, jer se ovde samo o koječemu i može razgovarati, i u jednom trenutku on mi kaže: ,,Znaš, bre, sve češće se pitam da li sam ja lud, ili su svi oko mene ludi?" Dopala mi se ta dilema. Veoma. Tim više što imam isti problem sa kojim ne mogu nikako da izađem na kraj. Znači, nisam jedini koji je dospeo u priču o ,,carevom novom perju", zaključujem zadovoljno. I mada nisam bogzna kakav stručnjak za problematiku srbijanske psihopatologije na početku trećeg milenijuma, a u vreme tranzicije, sveopšte privatizacije i još koječega, utešno mu kažem da je ovo drugo izvesnije. Iz ličnog iskustva sa najrazličitijim normalnim, abnormalnim i inim likovima mogu pouzdano da tvrdim kako postoje oni, u ogromnoj manjini, koji su zabrinuti za svoje mentalno zdravlje, i oni drugi, u ogromnoj većini, koji o tome ne razmišljaju, ili su ubeđeni da to tako treba, da su na pravom putu i da je njihovo psihičko stanje sasvim OK. To bi se moglo nazvati kliničkom slikom Kraljeva danas, ali i čitave Srbije. Oni koji su još relativno čitavi, pribojavaju se da nisu pukli, a oni koji su davno i definitivno pukli, misle da su čitavi. I ko je sad tu u pravu?

LEPE SU JOŠ JEDINO LjUDSKE FIZIONOMIJE
Dobar deo svog radnog vremena moj sagovornik, sa kojim je mnogo ugodnije sedeti za kafanskim, nego za hirurškim stolom, provodi, kako sam kaže, u krvi , gnoju i govnima, i želja mu je da kada podigne pogled sa operacionog stola, posle neke teške operacije, bar vidi nešto lepo. Nažalost, lepog je ovde malo, ili ga uopšte i nema, osim u pojednim ljudskim fizionomijama. A to je, valjda, samo jedan od povoda za onu dilemu sa početka ovog teksta. Zato, kaže ovaj vrhunski stručnjak koji se nije dao vezati u lance bilo koje vodeće ili opozicione takozvane političke organizacije, ili stranke, aktivno razmišlja da sa porodicom ,,zapali preko grane” u trulu Evropsku uniju ne bi li svoje najbolje godine, a i one koje mu tek predstoje, proživeo u skladu sa svojom stručnošću i rezultatima svoga rada. Sasvim razumljivo. A kada, i ako nam, odu on i njemu slični, onda možemo očekivati da će ovdašnji oboleli narod operisati drvoseče, stolari, metaloglodači ili, u boljoj varijanti, kasapini i kasapinke, u skladu sa aktuelnim srpskim novogovorom i faktičkim stanjem.
I to je jedan od onih razloga koji nas, valjda, posle svega što nam se desilo, i još nam se dešava, tera da pogledamo oko sebe, ako smo još sposobni za to, i konstatujemo koliko je u ovom gradu ostalo ljudi koji još uvek nešto vrede u skladu sa osvedočenim i dobro nam znanim karakteristikama po kojima se ljudi još uvek svrstavaju u jednu od najmanje tri važeće kategorije: dobri, rđavi, zli.
Možda budemo zadovoljni ovim eksperimentom, mada se bojim da ćemo pre sa paničnim strahom zaključiti da je ostalo dramatično malo onih za koje se sa sigurnošću može garantovati da su čestiti, budući da ovde poštenje u do sada praktikovanom smislu više kao kategorija ne postoji. Dakle, o političarima nećemo, ali hajde da pogledamo kako stvari stoje u zdravstvu, sudstvu, prosveti, novinarstvu, da bar na prste nabrojimo te ljude sa kojima bi se, zlu ne trebalo, moglo računati. Siguran sam da ćemo svi skupa biti razočarani. Ljudskost i humanist više ne stanuju ovde, reklo bi se.

ISTA STVAR U NOVOM PAKOVANjU
U skladu sa tim razmišljam kako se ovih dana srpsko pravosuđe konačno odlučilo da bude na visini svog istorijskog i moralnog zadatka i saopšti svekolikom narodu gde smo, sa kim i kakvim vođama decenijama živeli, ako se to životom zove. Označen je i organizator svih organizatora za počinjene zločine, ali i kolektivni dugogodišnji zločin prema sopstvenom narodu. Zar to ne znači da bi i organizatori na nižim nivoima, podrepaši, ulizice, čankolizi, satrapi i svi oni koji su živeli kao bubrezi u loju verno služeći organizatoru svih organizatora trebalo da budu locirani, prozvani, identifikovani i lustrirani? Ili će svi oni koji su dobro znali šta rade, a to rade i dalje, imati tretman zabludele dečice koja su se sticajem okolnosti našla tu gde su se našla. Vođa je žigosan, posthumno nažalost, a masa njegovih neuspešnih klonova, življih nego ikad, i dalje pokušava da upravlja našim životima. I dalje oni optužuju, umesto da odavno budu optuženi i sankcionisani onako kako su i zaslužili. Da stvar bude dramatičnija, ovlaš bačenim pogledom po rukovodećoj strukturi lako je ustanoviti da se na gotovo svim bitnim mestima nalaze kadrovi bivšeg režima, neki preobučeni, neki još uvek u svojim istim šinjelima, čak i oni koji su ogoljni do koske. Čini se da je jedini nepodoban u ovoj zemlji zamenik javnog tužioca Mioljub Vitorović, koji je svoj obraz osvetlao, za razliku od mnogih drugih. Sada kada već imamo i zvaničnu informaciju Tužilaštva nezavisne Srbije o tome ko je ko i šta je šta, zar ne bi trebalo konačno zaključiti ko je ovde dobar, ko rđav, a ko zao, pa makar se to nazivalo i lustracijom? Ili će nas, kao što rekoh, u nedostatku jednog Klinta Istvuda, stručnjaka za rešavanje dileme o dobrima, rđavima i još gorima, operisati metaloglodači ili kasapini i kasapinke, ako uopše budu imali šta da nam operišu, bar kada je unutrašnjost lobanje u pitanju.

TRIBINA ,,ISTINA O ĐENERALU” - piše Rajko Sarić
Draža i četnici u novom svetlu

   Tribina ,,Istina o Đeneralu” održana je u subotu veče u kraljevačkom Muzeju. Jeromonah Jovan Ćulibrk, dr Srđan Trifković, istoričar iz SAD, Milosav Samardžić, urednik časopisa ,,Pogledi”, i Branimir Nešić, urednih časopisa ,,Dveri Srpske”, pokušali su, sa distance od 60 godina, da pojasne zašto je Broz naredio da se đeneral Mihailović, posle jednog montiranog sudskog procesa, pogubi i sahrani na mestu koje je i danas tajna.
Teze koje su izneli Nešić i Samardžić umnogome su suprotne istoriji koja se pisala i učila u vreme Titove Jugoslavije. Ako prihvatimo da istoriju pišu pobednici, onda takva ,,istina” ne mora da bude stopostotno tačna. Zato su izlaganja Nešića i Samaryića možda pre povod istoričarima da sa naučne strane ocene njihove teze, a manje uvreda pripadnicima partizanskog pokreta. Šta su na tribini Nešić i Samaryić tvrdili?
Đeneral Dragoljub - Draža Mihailović, prvi ustanik u okupiranoj Evropi u Drugom svetskom ratu i vođa Trećeg srpskog ustanka, ličnost je koja, svakako, srpskom narodu može da služi na ponos. Prosto je neverovatno da jedan takav kapital, kakav nema nijedan drugi evropski narod, još uvek držimo nekako po strani, kako od domaće, tako i svetske javnosti. Kada je cela Evropa bila na kolenima, kada su mnogi evropski narodi sarađivali sa novim svetskim poretkom oličenim, dakako, u liku Adolfa Hitlera, jedan srpski pukovnik nije priznao kapitulaciju svoje vojske i staje u odbranu časti porobljene Evrope. Njegove vojne operacije i srpski prkos i stradanje daju veliki doprinos pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu. Isti ti saveznici, pak, u nekim zemljama, na primer u Grčkoj, pomažu u pobedi antikomunističkih snaga, dok u Srbiji dovode na vlast komuniste, žrtvujući tako svog najvećeg vojnog saveznika, Ravnogorski pokret i, tada već, đenerala Dražu. Koja je to krivica ovog čoveka i kako je tragično završio njegov život?

,,KOMUNISTI NADMAŠILI NACISTE”
Nešić i Samaryić tvrde da su sve bitke u Drugom svetskom ratu vodili i dobili četnici, a da su partizani, poput statista, samo pokupili kajmak uz pomoć savezničkih trupa 1945. godine i da su komunisti tokom rata, i godinama po njegovom okončanju, u zemljama u kojima su došli na vlast, u raznim čistkama ubili više od sto miliona ljudi, odnosno pet puta više nego nacisti.
Zbog istine i pravde, preduslov svake tranzicije moralo bi biti raščišćavanje sa komunističkim nasleđem i obelodanjivanje zbirnih rezultata njegovog katastrofalnog višedecenijskog vladanja, smatraju Samardžić i Nešić.
- Posebna pažnja mora da bude posvećena komunističkim zločinima nad srpskim narodom, a koji do dana današnjeg nisu razotkriveni, niti su brojne žrtve masovnih grobnica sahranjene kako dolikuje hrišćanskom čeljadetu. Od toga, bar za sada, nema ništa. Nema ni spomenika žrtvama iako je to učinjeno u svim zemljama Evrope. Nema ni otvaranja arhiva ni tajnih policijskih dosijea. Nema ni vraćanja otete imovine. Učinjen je tek korak na polju rehabilitacije protivnika tadašnjeg režima, odnosno Ravnogorskog pokreta. I to ide veoma traljavo jer su u Srbiji i danas na vlasti komunisti, samo u nešto izmenjenom obliku. Nije pravo da tranzicija počne od nule, a ne od minusa koji su Srbima napravili komunisti u onom svom vremenu. Koje, po svemu sudeći, još uvek traje - smatra Nešić.

GDE JE GROB
Simbolički gledano, najveća žrtva Titovog režima je čovek čiji se grob ni danas ne zna, kao što se ne znaju ni grobovi mnogih njegovih saradnika. Šezdesetogodišnjica od streljanja Srpskog Čiče pravi je, ali i konačan povod, da se postavi pitanje i dobije tačan odgovor gde je njegov grob i otkrije istina o montiranom sudskom procesu u organizaciji komunista. Mnogo je razloga zašto je istina o stradanju Čiče bitna, procenjuje Milosav Samardžić. Najpre, kaže on, Čiča je simbol vernosti Bogu, svom narodu, otadžbini i kralju. Čiča je izgubio glavu, ali nijedan od pomenutih simbola nije izdao, nije okaljao obraz ni otadžbini ni kralju, ali ni saveznicima koji su mu okrenuli leđa u najgorem mogućem trenutku.
- Trebalo je da prođe 60 godina pa da se Srbi zapitaju kako bi se postavio neki drugi evropski narod da je iz njegovih redova ponikao prvi ustanik okupirane Evrope. U trenutku kada je većina evropskih država potpuno slomljena, kada su mnoge svoje regularne jedinice stavljale u službu Trećeg rajha, Srbija rađa pukovnika Mihailovića, koji na Ravnoj gori diže ustanak i stvara prvu slobodnu teritoriju. Opravdano je, stoga, što u današnje vreme, u naprednom delu srpstva, postoji snažna doza ljutnje i tuge što ni posle 2000. i sloma režima koji je direktni naslednik komunističkog totalitarizma istina o Draži leži pod tepihom, a njegovi sledbenici bivaju ,,izjednačeni sa partizanima”, odnosno sa dželatom! To samo pokazuje i dokazuje da je Srbija jedinstvena, ne samo u Evropi, već i svetu. Ovo tim pre što potomci učesnika NOB-a i NOP-a, začaureni u foteljama administracije, po tom ,,izjednačavanju”, imaju obavezu da izdaju rešenje o priznanju boračkog prava i prava na penziju. E, baš zato još nijedno takvo rešenje nije ugledalo svetlo dana. Vlast, ova današnja, ima obavezu i zadatak da narodu kaže punu istinu o smrti đenerala Draže, da kaže istinu o mestu gde je sahranjen - kaže Samardžić.

OD KAPITULACIJE DO RAVNE GORE
Pojava jednog pukovnika, Draže Mihailovića, koji nije hteo da se preda opšteomrznutom neprijatelju, već se sa grupom vernih podoficira i vojnika povukao u planine zapadne Srbije - najbuntovnijeg dela Srbije - došla je u pravo vreme da spontana narodna raspoloženja dobiju i jedan organizovan okvir koji bi omogućio veću efikasnost. Istovremeno je u drugim gradovima u Srbiji došlo do okupljanja četničkih jedinica i njihovog stavljanja pod komandu pojedinih oficira jugoslovenske vojske kao jedine legalne vojne organizacije u Srbiji. Sve druge vojne organizacije mogu se i moraju nazvati bandama. Tako su se i ponašale, kažu učesnici tribine koja je izazvala veliku pažnju kraljevačke javnosti, poštovalaca dela i lika slavnog Čiče.
Kapitulacija jugoslovenske vojske zatekla je pukovnika Mihailovića na položaju načelnika štaba motorizovanih odeljenja Četvrte armije u Doboju u Bosni. U času objave kapitulacije, pukovnik Mihailović je doneo odluku da se probija u pravcu Istočne Bosne i Srbije, jer se nadao da tamo još postoji organizovan front, kako bi se priključio regularnim trupama. U putu se sukobio sa jakim nemačkim jedinicama koje su, posle žestoke borbe, razbile Dražinu grupu i zarobile komandanta tenkovskog odreda, kapetana Ljubišu Terzića, dok su Draža i major Miodrag Palošević, komandant Prvog bataljona jurišne divizije, bili prinuđeni na povlačenje u brda. Pukovnik Mihailović je, 8. maja 1941. godine, stigao na Ravnu goru, na obroncima Suvobora, gde je formirao prvu gerilsku jedinicu, ne samo u Srbiji, već u Evropi, koja je bila spremna da prihvati borbu sa Nemcima. U to vreme ustaše još nisu činile zločine nad Srbima, a komunistička organizovana pobuna nije postojala.
- I pored svih problema, koji su se prvenstveno ticali vojničkog organizovanja, povezivanja i naoružavanja grupa rasutih po šumama, već 28. maja jedna nemačka motorizovana kolona sukobljava se sa delom tenkovskog četničkog odreda pod komandom majora Paloševića. Zadovoljni prokrčenjem puta, Nemci i ne pomišljaju na poteru za gerilcima. Slede akcije Gestapoa u Beogradu, uhapšeno je više pripadnika četničkog pokreta, a u Užičkoj Požegi javno su obešena četvorica podoficira srpske vojske. Naravno, o ovim stradanjima komunisti nisu nikada pisali, ali su pisali o 7. julu i akciji svojih članova u Beloj Crkvi, kada su pucali ne na Nemce, već na srpske žandarme. U Srbiji je ustanak planuo u zapadnim delovima upravo zbog toga što je tu uporište četnika bilo najsnažnije. Četnici najpre zauzimaju Užice, nad kojim upravu, po ranijem dogovoru, predaju partizanima. Padaju, zatim, Užička Požega i Čačak, a 30. septembra četnici i partizani zajedno zauzimaju Gornji Milanovac. U Podrižu četnici potpukovnika Veselina Misita zaizumaju Loznicu i Banju Koviljaču, gde zarobljavaju nekoliko stotina Nemaca. Za sve ovo vreme partizani nisu organizovali nijednu akciju. Draža Mihailović i Tito održali su dva sastanka, u Struganiku i Brajićima, u blizini Ravne gore, a razgovaralo se o ustrojstvu vlasti na slobodnoj teritoriji. I dok su četnici smatrali da treba poštovati sistem opštinskih vlasti, dotle su partizani nametali političke funkcije u vidu narodno-oslobodilačkih odbora - kaže Samardžić.

DRAŽA IMA PRIORITET
Kada je bilo jasno da predstoji slom fašizma, Britanci, SAD i druge savezničke zemlje, da bi sklopile mir sa Rusima, podržavaju Tita i njegove partizane, dok Dražini četnici bivaju proglašeni neprijateljem broj jedan. Tokom celog rata partizani su uglavnom najveće snage usmeravali na borbu sa četnicima, a ne sa Nemcima. Slom Ravnogorskog pokreta imao je prioritet, što je rezultiralo strašnom odmazdom svih jedinica, ali i porodica, koje su podržavale ravnogorce.
Treba očekivati da već ove godine nepravda prema Draži bude ispravljena, da pripadnici Ravnogorskog pokreta dobiju zaslužene penzije, ali da to ne znači izjednačavanje sa partizanima. Izjednačavanja ne može biti. Narodni borac ostaje borac, a dželat ne može biti ništa drugo do dželat.

ZAVRŠENA PRVA UŠĆANSKA ,,KROMPIRIJADA” - piše Dragan Blagojević
Paprikaš sa tajnim začinima

   Solanum tuberosum, poznatiji kao krompir, potiče iz visoravni Južne Amerike, gde su ga upotrebljavali u ishrani više od 7.000 godina. Španski istraživači su ga u 16. veku doneli u Evropu. Nema zapisa kada je stigao u Srbiju, ali ostaće upamćeno da je 7. i 8. jula 2006. godine održana prva ,,Krompirijada" u Ušću na Ibru.
,,Krompirijada” u slavu krompira, koga s razlogom nazivaju drugi hleb, jer je odhranio i spasio čovečanstvo od gladi u mnogim situacijama. Krompir je nezamenljiv u ishrani. Krompir je izvor ugljenih hidrata, koji su najbolji izvor energije za organizam. Takođe, ima vlakna koja olakšavaju digestivne procese. Bogat je vitaminom C i kalijumom, koji su neophodni pri velikim naporima organizma.
Dvodnevna ,,Krompirijada” bila je pravi festival jela od krompira po sopstvenom izboru i kreaciji kuvara, ali i obaveznog krompirpaprikaša. Svi takmičari su imali tajne u pripremanju različitih posnih ili drugih jela od krompira. Šta je ko koristio od začina, ostaće tajna, jer većina kuvara kaže da je ključ u začinima.
Zbog toga, tročlanom žiriju nije bilo nimalo lako da odabere najbolja jela od krompira, i da proglasi najbolje kuvare. Takmičilo se 15 kuvara iz ušćanskog kraja, Raške, Kraljeva, Miločaja i Mrčajevaca.
U kategoriji ,,Celo Ušće kuva kromir", pobedio je restoran ,,Tri lipe kod Nade". Zasluženom srebrnom medaljom okitile su se kuvarice restorana ,,Fontana”, a po oceni žirija, treće mesto i bronzanu medalju osvojio je restoran ,,Jadran”.
,,Krompirijada” je imala i disciplinu pripremanja jela od krompira na više načina, po sopstvenom izboru. Ravnopravno prvo mesto i zlatne medalje dobili su restoran ,,Sunce” iz Kraljeva i Etnokuća ,,Potkovica iz Miločaja”. Srebrne medalje osvojili su restoran ,,Jadran” i kafe ,,Ključ” iz Ušća, dok je treće mesto osvojio restoran ,,Tri lipe kod Nade".
Drugog dana ,,Krompirijade” svi takmičari su imali zadatak da pripreme krompir paprikaš. Posetioci ove manifestacije mogli su besplatno da gustiraju krompir paprikaše koji su pripremani, kuvani i krčkani na različite načine, uz punu kreativnost i dovitljivost, kao i kuvarsku snalažljivost.
Žiriju nije bilo lako da odabere najbolji. Ipak, Milica i Milun Tošić iz Mrčajevaca, predstavnici ,,Kupusijade”, pobedili su na ,,Krompirijadi” kao najbolji majstori krompir paprikaša. Drugo mesto je osvojila Etnokuća ,,Potkovica” iz Miločaja, a treće, ,,Strina i sinovci" iz Ušća. Po odluci žirija, sveukupni pobednik ,,Krompirijade” je četvoročlana učenička ekipa odeljenja ugostiteljske škole iz Raške.
Organizatori ,,Krompirijade” dodelili su i diplome najboljim proizvođačima krompira iz ovog kraja. To su Milan Martić i Nenad Ladolež sa Rudna.
Organizatori prve ,,Krompirijade”, Dom kulture iz Ušća, Mesna zajednica Ušće i Turist Fontana, uspeli su da na ovu turističko-kulinarsku manifestaciju dovedu brojne pevačke grupe i kulturno-umetnička društva iz više mesta Srbije. Prvog dana sve takmičare i goste zabavljao je i trubački orkestar Radiše Vitezovića iz Tubića kod Kosjerića.
,,Krompirijada” nije bila samo takmičenje kuvara u pripremanju jela od krompira. ,,Krompirijada” je bila i ostaće velika zabava za sve meštane ušćanskog kraja. Pored zabavnog programa, održana su i sportska takmičenja, a poseban magnet za publiku bio je tradicionalni turnir u malom fudbalu. U finalnoj utakmici sastali su se Turist Fontana i Trgovina Petrović.
U regularnom toku utakmica je završena rezultatom 2:2, a posle izvođenja penala uspešnija je bila ekipa Trgovine Petrović, što je bio povod da se titula proslavlja do ranih jutarnjih sati.

PETROVDANSKI SABOR U ROĆEVIĆIMA - piše Rajko Sarić
Šansa za stotinu roćevićkih neženja

   Na Petrovdan, 12. jula, u Roćevićima je održan tradicionalni Sabor. Zbog netačne informacije koju je danima emitovala jedna ovdašnja televizija, ovogodišnji Sabor okupio je daleko manje gostiju nego lanjske godine. Ipak, nekoliko šatri i sve kafane, a njih u Roćevićima ima na svakom koraku, bile su pune. Miris pečenja, mlade prasetine, jagnjetine, ali i piletina ,,raznog uzrasta”.
Predsednik MZ Petar Pero Urošević ističe da je Sabor odvajkada bio simbol ljubavi i druženja, okupljanja omladine iz Roćevića, Lopatnice, Kaone, Vrdila i drugih mesta. Kao rezultat ovakvih druženja broj momaka ove godine u Roćevićima smanjen je za četiri. Sada ih je okruglo sto. Koleginica konstatuje: ,,To je raj za žene!?”
- I pored zlonamernog obmanjivanja javnosti da se sabor ove godine odlaže, i ove godine okupio se narod da nastavi tradiciju - kaže predsednik Urošević, a sedamdeset sedmogodišnji Milovan Simović se seća prvih saborovanja još pre Prvog svetskog rata.
- U improvizovanim šatrama, osvetljenim lampama karbitušama, uglavnom se točilo pivo i domaća rakija. Pivo se točilo iz ,,četvrtaka”, burenceta od 25 litara, na drvenu slavinu poznatiju kao ,,šajtov”. Saborovalo se sve do kraja Drugog svetskog rata kada su komunisti, sabor najpre zabranili, a zatim odobrili za 25. maj, na Titov rođendan. Pre pet - šest godina, Petrovdan je ponovo odabran za saborovanje - priseća se Simović.
Sarajlija dr Branko Stakić redovno posećuje sabor u Roćevićima. Ove godine je, kaže, primetna slabija poseta, da li zbog sve veće nemaštine ili zbog nekog drugog razloga, nebitno je.
- Sabor je oduvek za Srbe značio mnogo na planu druženja, okupljanja porodica i prijatelja. U vremenu u kome živimo sabori su mesto i gde se sreću poslovni partneri, gde se, uz pesmu i igru, u opuštenoj atmosferi, završi poneki manji posao - kaže Stakić.
Pod najvećom šatrom vlasnika Srba Milojevića iz Čačka, gostuje orkestar Novice Negovanovića. Peva Novica kao mladić, pomažu mu kolege i koleginice, estradni umetnici od imena i glasa.
- Dok platim zakup placa, brojno osoblje, piće i pečenje, teško da će biti zarade. Godinama dolazim u Roćeviće, bilo da izdam šatru ili ne, ali ove godine poseta je drastično slabija nego prošle godine. - kao da se preslišava gazda Srbo budno motreći na osoblje da li prati potrebe gostiju, kojih nije da nema.
Kolege iz televizije snimile su, zaključuju, dovoljno materijala. Vreme je da se krene. Centralna i jedina ulica zakrčena je što ljudima, što automobilima. Parkiranje na livadi košta 100 i 200 dinara, zavisi od udaljenosti od asfalta i broja travom skrivenih rupa. Tu, u centru livade ringišpili, mali i veliki.
Usput, pažnju nam privlači živa muzika iz restorana ,,Duša”. Pevačice Mirjana i Sanja, uz lep glas imaju i odličan stas, pa je teško naći slobodno mesto.

REPORTAŽA IZ HRVATSKE I SLOVENIJE (8) - piše Ivan Rajović
Povratak u prošlost

   Iz Celja putujemo ka Ljubljani, gde bi trebalo da u Vodnikovoj domaciji održimo književno veče koje su organizovali članovi ,,Srpskog kulturnog društva” iz glavnog grada Slovenije. Planovi su nam obimni i, kako se pokazalo, neostvarljivi. A čak smo išli dotle da osmislimo odlazak do Zidanog Mosta, toponima za koji je moguće vezati čitav spektar značenja iz različitih perioda i različitim povodima. Nažalost, mnogo vremena smo izgubili u galeriji našeg zemljaka Lišanina, a imamo i ,,obavezu" da se kao novinari malo upoznamo i sa načinom života u glavnom gradu Slovenije. Očigledno je da je sve to nemoguće izvesti za tako kratko vreme i zato odustajemo.
Na ulasku u Ljubljanu dočekuje nas naš domaćin Petar Končar, koji je i predsednik pomenutog društva. Petar nas vodi izvan grada u, reklo bi se, pravi srpski ambijent, sa pravim srpskim prasećim pečenjem, koje se pred našim očima skida sa vatre, i svim onim što uz to ide. Ovo srpsko seoce na periferiji Ljubljane deluje dosta skromno, čak i suviše. Ali, koliko shvatam, to i nije samo ambijent za odmor, već se tu nešto i uzgaja. Naših ljudi je mnogo i oni dolaze i sedaju za naš sto ljubopitljivi koliko i mi, a možda i više. Razgovor o politici je uobičajena i sasvim normalna srpska stvar, pa i mi pretresamo sve što se da pretresti u ovoj oblasti. Još jednom, po ko zna koji put, postajem svestan činjenice da koliko god ima Srba, toliko ima i uglova gledanja na bilo šta. Ono što je najsmešnije jeste saznanje da koliko god čovek ozbiljno govorio o našoj sveukupnoj situaciji, to nikako ne dolazi do svesti sagovornika. U boljoj varijanti to bude protumačeno kao vic ili kao posledica alkoholnih isparenja. Način na koji mi živimo i preživljavamo, što je očigledno, nikome jednostavno nije shvatljiv. Nije ni nama, i zato se i ne trudim da srpskim Slovencima, ili obrnuto, objasnim kako mi uspevamo da preživimo sa platama kakve imamo, a koje i takve kakve su ne primamo na vreme. Nije stvar u tome što sit gladnom ne veruje, nego u tome što ni gladan više ni samome sebi ne veruje. A ovakve isposvesti samo doprinose da ti upropaste dan i uživanje u životu nad kojim se nadvijaju neizbežne haške poternice. Naravno, tek po pitanju unutrašnje i spoljne politike shvatam ono što sam odavno znao, koliko se mi Srbi razlikujemo, koliko su nam interesi drugačiji i do koje mere će nas i dalje povezivati samo to saznanje da pripadamo istom narodu. Ljudi koji ovde žive i koji su nas dočekali uz sve moguće počasti i uvažavanje uglavnom su Srbi iz Bosne. I ma koliko mi bili deo istog naroda, pogledi na stvari, čak i one koje su od suštinskog značaja, sasvim su različiti. Dodamo li tome stavove raseljenih sa Kosova i Metohije, onih koji su trbuhom za kruhom krenuli iz Šumadije ili iz južnih delova drage nam domovine, Vojvodine ili šta ja znam odakle, dobićemo takav galimatijas srpskih nacionalnih interesa u kojem niko živi ne bi mogao da se snađe. No, i to je jedna od naših specifičnosti koje se tek na strani jasno daju primetiti. Zato sve manje uviđam svrhu da o bilo čemu razgovaram, a na hiljade varijanti srbijanskog patriotizma mi je preko glave. Čini mi se da su koreni naše nesreće mogo dublji nego što to nama izgleda. Mi nismo uspeli da svoju raznolikost podvedemo pod nešto što bi se moglo nazvati nacionalnim interesom. Naprotiv, došli smo do stadijuma u kojem svaki pripadnik ovog naroda ima svoj pogled na određenu situaciju, svoje tumačenje istorijskih dogaćaja i sopstveno viđenje izlaska iz krize, ako se mi uopšte i nalazimo u bilo kakvoj krizi.

KNjIŽEVNO VEČE U VODNIKOVOJ DOMACIJI
Sve to naročito dolazi do izražaja na književnoj večeri u prepunoj sali pomenute Vodnikove domacije, što je, kako sam shvatio, središte kulturnih aktivnosti Srba u Ljubljani. Prostor je sasvim pristojan, a publika odaje utisak ljudi koji znaju zbog čega su tu. Nažalost, moji saučesnici u programu koriste i ovu priliku za političke manipulacije i afirmaciju sopstvene stranke čija mi se ideologija nimalo ne sviđa, kao ni činjenica da sam tu sa njima. Trudim se koliko mogu da veče u pravom smislu bude književno, ali uzalud. Onda se odlučujem da im kažem sve ono što mislim, o razlici između slovenačkog i srpskog standarda, o krivcima za sve ono što se i nama i njima dogodilo, o mogućim varijantama za spas srpskog naroda, u matici pre svega. Moji ,,prijatelji" radikali pokušavaju da me utišaju u ovom nastupu iskrene ispovesti, što je dovoljan razlog da demonstrativno napustim skup i izađem ispred pomenutog zdanja, zajedno sa jednim brojem učesnika koji su se pokazali kao moji istomišljenici i sledbenici. Uzgred mi saopštavaju da je među prisutnima veliki broj bivših visokih oficira iz Bosne, kojima se valjda sve to nije dopalo i kojima je mnogo bolje ,,legla" radikalska retorika. Ne sumnjam u to, kao ni u opasku da su ovi ljudi naoružani i da je sam Bog zna kako izbegnut sukob širih razmera. To je još jedan dokaz da, kada su Srbi u pitanju, čovek mora da bude oprezan i da za svakog Srbina u datom trenutku i na datom mestu ima istinu koja je samo njemu primerena. To mi malo kvari utisak kao što se i analiziranjem cirkusa gubi magija. Što više nešto upoznajete, uviđate i njegove negativne strane, ali to je zapravo objektivna slika koja je na prvi pogled uvek mnogo lepša. No, tu upoznajemo i nekoliko sjajnih ljudi, pesnika, profesora kao što su Neda Galijaš, Milan, profesor Kljajić, tu je i moj stari prijatelj Slobodad Dodić. Svi skupa odlazimo na zajedničku večeru usred Ljubljane, koliko sam shvatio, ali u lokalu u kojem se nude svi srpski nacionalni specijaliteti. Zahvaljujući kulturi i tradiciji koju mi imamo, čovek nigde ne može da se oseća potpuno otuđeno, uvek postoji nešto što podseća na otadžbinu, makar to bio i onaj specijalitet poznat kao ,,devojački san" ili tako nekako.

POVRATAK U DOMOVINU
Noćimo izvan grada u nekom privatnom pansionu, gde upoznajemo nove ljude i gde se po ko zna koji put susrećemo sa svim onim blagodetima civilizovanog života kao što je neograničena količina tople vode za tuširanje, slavine koje sve same rade, vrata koja se sama otvaraju i zatvaraju i mnogo toga drugog zbog čega jednostavno dolazim do zaključka da u jednom takvom ambijentu čovek uopšte i nije potreban. I pre nego što krenemo nazad odlučujemo da svratimo i sagledamo unutrašnjost Merkatora. Pristajem, mada me u suštini to i ne zanima previše. Ima drugih sadržaja koje bih radije video, ali vremena nema, a ja sam u manjini. Ovo zdanje i spolja, a naročito iznutra, deluje impresivno, i to je još jedna od onih tačaka na kojoj čovek jednostavno prestane da se čudi i stvari jednostavno doživljava onakvima kakve one jesu. Kako objasniti više od dvesta metara dug špalir kasirki koje uredno sede za kasama, a iza kojih je beskrajno širok prostor ispunjen rafovima na kojima ima svega, od srpskih dnevnih novina do ptičjeg mleka. Nije mi bilo potrebno ni jedno ni drugo. I od svega što sam video najviše me je uzbudilo izuzetno lepo urađeno izdanje Šekspirovog Hamleta i savršeno lepo i nežno urađena knjiga pesama mog omiljenog pesnika Tomaža Šalamuna, na maternjem jeziku. Bilo je to jedino što sam poželeo da ponesem sa ovog putovanja. Nažalost - nisam, iz sasvim razumljivih razloga. I tek tu i u takvoj situaciji čovek shvati svu bedu života u kojem se nalazimo, ili bar neki od nas.
Vraćamo se još jednim od onih puteva koji je valjda sasvim u skladu sa svim zahtevima Evropske zajednice i koji više podseća na pistu za avione. Svraćamo, naravno, na benzinske pumpe da predahnemo i obavimo neophodne fiziološke radnje pod, kako smo odmah shvatili, budnim okom svevideće kamere. Perverzno, ali korisno. Čini mi se da ima i onih narcisoidnih korisnika koji više puta idu za vrlo kratko vreme. Valjda vole da se slikaju u neobičnim pozama.
Približavanje granici ovoga puta ne doživljavamo kao olakšanje ili radost. Naprotiv. Težak je i bolan osećaj kada se čovek nimalo ne raduje povratku u domovinu, jer se zapravo vraća u prošlost, daleku prošlost iz koje i odlazak nekoliko stotina kilometara daleko deluje kao putovanje u budućnost koja, ma koliko bila savršena, stereotipna, na momente dosadna i mučna, ipak nudi specifični pogled na ljudsko dostojanstvo i ljudskiji odnos čoveka prema samome sebi, ali i prema drugima.
(kraj)

REKTOR TEHNIČKOG FAKULTETA IZ GRACA PROF. DR HANS SINKEL - priredio Ivan Rajović
Grac će preko Maribora uspostaviti saradnju sa Kraljevom

   • Mogu da vas obavestim da ću kroz nekoliko meseci posetiti Beograd i uspostaviti odnose sa njihovim Tehničkim fakultetom. Sa Univerzitetom Novi Sad već sarađujemo na području hemije. Predviđam da naša saradnja može da se proširi i na Kraljevo

   U Gracu, glavnom gradu austrijske Štajerske, 7. juli je bio veliki dan. Na Tehničkom fakultetu je održana proslava u čast 150 godina rođenja velikog pronalazača i genija Nikole Tesle. Svečanosti, koje se mesec dana održavaju po svim delovima ovog austrijskog grada, posvećene su Nikoli Tesli i vremenu (tri godine) koje je proveo studirajući u Gracu. Austrijanci su sabrali mnogo dokumenata iz celog sveta, koji govore o liku i delu velikog naučnika. Dobar deo dokumentacije stavio im je na raspolaganje Muzej Nikole Tesle iz Beograda i, naravno, njegov direktor Branimir Jovanović, koji je pružao veliku stručnu pomoć. U organizaciji ovog značajnog događaja veliki doprinos pružila je generalni konzul Srbije u Gracu gospođa Asanović Todorović.
Vrhunac proslave bio je u petak, 7. jul, kada je rektor Tehničkog univerziteta iz Graca, prof. dr Hans Sinkel, najvećem austrijskom tehničkom laboratorijumu dao ime po velikom naučniku Nikoli Tesli. Tom svečanom činu prisustvovalo je 150 doktora nauka iz Austrije, Slovenije, Srbije, Hrvatske i drugih zemalja, kao i članovi diplomatskog kora iz Hrvatske, ambasador prof. dr Zoran Jašić, i Srbije, generalni konzul Sonja Asanović Todorović i vicekonzul Vera Vukičević, kao i ambasadori drugih zemalja.
Bila je to prilika da Rade Bakračević, počasni konzul Kraljeva u Mariboru i osnivač Društva Štajerska zajednica, napravi intervju za RTV Kraljevo i ,,Ibarske novosti” sa rektorom Tehničkog fakulteta iz Graca, glavnim organizatorom ,,Teslinih dana” u Gracu. Ovaj intervju je posvećen životu, delu i vremenu koje je proveo u Gracu oca elektrotehnike, Nikole Tesle.
Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu kod Gospića (Vojna granica, tadašnja Austrija, danas Republika Hrvatska). Umro je u Americi 07.01.1943. godine. Nikola je bio sin Milutina Tesle i Georgine - Đuke Mandić. Tesla je patentirao oko 700 izuma u Americi i zemljama širom sveta. Godine 1891. dobio je američko državljanstvo.

VRHUNSKI NAUČNIK
Rade Bakračević: U ime RTV Kraljeva, slovenačke revije KONTAKT i kraljevačkog nedeljnika ,,Ibarske novosti”, zahvaljujem što ste pristali na ovaj intervju koji će obavestiti gledaoce i čitaoce iz Slovenije i Srbije o aktivnostima koje Univerzitet iz Graca sprovodi povodom 150 godina od rođenja velikog naučnika Nikole Tesle. On se školovao u Hrvatskoj, Austriji i, kasnije, Austrougarskoj monarhiji. Posle završene Realne gimnazije u Karlovcu odlazi u Grac 1875. godine, gde studira na Politehničkoj školi do 1878. godine. Molim Vas, gospodine profesore Sinkel, da nam nešto kažete o Gracu iz vremena kada je Nikola Tesla studirao u njemu i kada je Grac okupljao vrhunske kulturne i naučne kapacitete iz svih država jugoistočne Evrope.
Prof. dr Hans Sinkel: Poznato je de je Nikola Tesla sedamdesetih godina 19. veka studirao tri godine u Gracu. Grac je bio tada, kao i danas, grad u kome se sučeljavalo mnogo različitih kultura. Grad u kome su se susretali ljudi sa svih strana sveta, da bi u Gracu studirali. Tadašnja tehnička visoka škola je bila, kao sada ponovo, dobra naučna ustanova, koja je počela da se razvija već za vreme Erchercog Johana.
Rade Bakračević: O Nikoli Tesli mogli bismo da govorimo danima. To danas nije naš cilj. Želimo da našim televizijskim gledaocima i čitaocima predstavimo trogodišnje aktivnosti ovog velikog svetskog naučnika u Gracu, a koje su, nažalost, mnogim ljudima širom sveta malo poznate. Mnogi govore da njegov školski uspeh u Gracu nije bio najbolji i da je zbog toga morao da napusti Grac i početkom januara 1880. ode u Prag da nastavi studije. Molimo Vas, da nam Vi predstavite istinu o životu Nikole Tesle u Gracu.
Prof. dr Hans Sinkel: Nikola Tesla je bio vrhunski naučnik, možemo da kažemo još više, bio je genije. I kao kod svih genija, i kod njega su godine studiranja bile veoma različite. Prve dve godine studija imao je natprosečne rezultate, da bi se u trećoj godini studiranja, mogli bismo da kažemo, previše opustio, zbog čega je otišao u Prag, zatim u Budimpeštu, i kasnije u Pariz. Odlazi preko okeana u Ameriku, gde je njegova karijera istinski počela. To je tipičan životni put naučnika kao što je bio Nikola Tesla.
Rade Bakračević: Na vašem Univerzitetu je pre nekoliko dana otvorena izložba o životu i radu pronalazača Nikole Tesle. Interesuje nas ko je idejni tvorac ove izložbe koja podseća na velikog naučnika rođenog pre 150 godina. Šta izložba, u stvari, znači za univerzitetski Grac? Da li će na taj način vreme koje je proveo Nikola Tesla na studijama u Gracu i neke njegove ovdašnje aktivnosti, koje nam nisu dobro poznate, još više osvetliti ovog velikog naučnika i van stručnih krugova u Americi i Evropi?
Prof. dr Hans Sinkel: Naučni institut kao što je Tehnički univerzitet u Gracu živi u prvom redu od rezultata rada svog veoma sposobnog naučnog kadra. Tako je bilo nekada, tako je sada i biće i ubuduće. Zato želimo da ovom društvu pokažemo naš rad ovakvim i sličnim izložbama. Želimo da javnost upoznamo sa rezultatima dela naših stručnjaka koji tu rade, jer od tog društva živimo i za njega radimo. Ovakva izložba, kao današnja, pokazuje mnogo o tome šta radimo u ovakvim ustanovama. Ujedno, ona znači zahvalnost društvu koje naše delo finansira. Naravno da na ovaj način prikazujemo Nikolu Teslu kao vrhunskog naučnika.
Rade Bakračević: Američka revija ,,Lajf” ubraja Nikolu Teslu među 100 najznačajnijih ljudi u poslednjih 1.000 godina. Njegovo slavno ime uklesano je u ,,Holu slave” u Vašingtonu, među pedeset najzaslužnijih ljudi naše planete. Šta Vi mislite o tome?
Prof. dr Hans Sinkel: Sa naučnim radom Nikole Tesle počinje nova epoha tehničke nauke. Obrtno magnetno polje, naizmenične struje visokog napona i visokih frekvencija i kompletni sistem proizvodnje i distribucije električne energije i ostale inovacije, svrstale su ga među najznačajnije osobe 19. veka, a možda i dužeg perioda.
Rade Bakračević: Vama je verovatno poznato da je Grac partnerski grad slovenačkog Maribora, koji je partnerski grad srpskog grada Kraljeva. Prema logici da je ,,partner mog partnera i moj partner”, dolazimo do zaključka da je i Kraljevo partnerski grad vašeg Graca. U Kraljevu postoji nekoliko fakulteta. Ima li kod vas dobre volje da odgovorni ljudi sa kraljevačkih fakulteta posete vaš Univerzitet i dogovore se o nekoj vrsti saradnje? Interesuje nas i Vaše mišljenje o nekim drugim vidovima saradnje Graca sa Kraljevom?

ŠTAJERSKA ZAJEDNICA
Prof. dr Hans Sinkel: Naš Tehnički univerzitet iz Graca je otvoren za međunarodnu saradnju i naročito je usmeren na Jugoistočnu Evropu. Trudimo se da što više sarađujemo sa susednim univerzitetima. Mogu da vas obavestim da ću kroz nekoliko meseci posetiti Beograd i uspostaviti odnose sa njihovim Tehničkim fakultetom. Sa Univerzitetom Novi Sad već sarađujemo na području hemije. Predviđam da naša saradnja može da se proširi i na Kraljevo.
Rade Bakračević: Ove godine je u slovenačkom Mariboru ustanovljeno Internacionalno kulturno društvo ,,Štajerska zajednica”, čiji je najvažniji cilj povezivanje stanovnika austrijske i slovenačke Štajerske pokrajine i uopšte svih ljudi dobre volje koji pozitivno gledaju na saradnju ljudi bez obzira na nacionalnu pripadnost. Društvo je već na početku veoma aktivno. Do sada je izvelo, veoma uspešno, dve velike akcije - ,,Festival šaha Grac 2006” u Gracu i susret poznatih književnika i novinara u Mariboru. Pred društvom su veliki projekti u narednom periodu. Vi školujete mlade ljude, koji će sutra zauzeti odgovorna radna mesta po celom svetu. Kakav savet biste dali članovima društva ,,Štajerska zajednica” da biste svojim aktivnostima što bolje približili ljude različitih narodnosti i kultura?
Prof. dr Hans Sinkel: Raduje me da ste ustanovili Internacionalno kulturno društvo ,,Štajerska zajednica”. Ubeđen sam da će aktivnosti tog društva ne samo pomagati da se ljudi iz raznih država bolje razumeju među sobom, već da će ubrzati naučni, kulturni i tehnički razvoj ovih dveju država. Ubeđen sam da je to veoma pozitivna inicijativa; da je to izgradnja mosta između dve susedne i prijateljske države Slovenije i Austrije, da je to inicijativa koju moramo svi da podržimo i podupremo.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

SLIKA NAŠE SLIKARKE U AMERIČKOJ AMBASADI - piše Ivan Rajović
Američki san Gordane Mihailović

   • Goca je pozvana na prijem u Ambasadu povodom Dana nezavisnosti SAD, zajedno sa svim uvaženim zvanicama iz najviših krugova političkog i društvenog života. To je za nju, pored svega što je za kratko vreme doživela, i te kako značajan događaj i iskustvo koje se ne dešava svima i na koje se ne može uticati, ni kvalitetom, ni vezama, niti na bilo koji drugi način. I to je, bar u slučaju naše slikarke, nešto što se može protumačiti jedino kao dobro nam poznati ali svima nedostižni "američki san". Goci se, eto, sticajem okolnosti, taj san ostvario

   Nedavno, ili tačnije 4. jula na dan nezavisnosti SAD kraljevačka slikarka Gordana Mihailović bila je gost Majkla Polta, ambasadora Amerike u Beogradu. To je završnica, odnosno nastavak, zanimljive priče o jednoj slici i njenoj autorki, koja je započela mnogo ranije. Priča o slici koja je delimično bila završen još u novembru, a koja je, kako se pokazalo, postala neki vid Gordanine saradnje sa Američkom ambasadom. Ipak, Goca skromno naglašava da je završena slika zapravo zajednički rad, ako se ima u vidu da su Amerikanci bili vrlo zahtevni i tražili da na sliku koja je po Gocinim kriterijumima već bila gotova, ubaci detalje za koje su oni smatrali da bi trebalo da se tu nađu, kako bi čitavo delo bilo u funkciji koja mu je i namenjena.
Do realizacije odnosno posla sa Američkom ambasadom došlo je sasvim slučajno. Gordana, kao što je dobro poznato kraljevačkim poštovaocima likovne umetnosti, živi od svojih slika, dakle isključivo od umetnosti. U jednom trenutku došla je na ideju da aktivno razmišlja o tome kako da proda svaku seriju slika koju uradi jer joj je to, praktično, pored zadovoljstva i jedini izvor prihoda. Zahvaljujući novoj tehnologiji došla je na ideju da to radi uz pomoć kompjutera, elektronskom poštom. Svoje radove u adekvatnom formatu slala je na ovaj način onima za koje je smatrala da bi za njih mogli biti zainteresovani, i na taj način je mnogo firmi i banaka "opremila" svojim slikama. A onda se jednoga dana odlučila da to isto pokuša i sa Ambasadom Amerike u Beogradu.

NEVEROVATNA SLUČAJNOST
-Tog momenta, priča Gordana, to mi se učinilo kao dobra ideja, mada uopšte nisam znala kako će to sve na kraju da se završi jer mnogo puta se događalo da oni kojima sam slala poruke slične sadržine to nisu ni otvarali, ili nisu bili zainteresovani. Ovoga puta, kako mi je posle objašnjeno, dogodilo se da su baš tog dana u Ambasadi razgovarali o tome kako im je potreban neki rad određenog formata i tematski specifično obrađen. Dogodilo se da je to što sam ja poslala, i ne znajući, zapravo bilo uglavnom ono što su oni i tražili. Odmah su mi odgovorili i saopštili da su baš tog dana o tome razgovarali.Teško je bilo poverovati da je nešto takvo u životu moguće, ali to je sreća, odnosno slučajnost u koju čovek teško može da poveruje, ali to je tako. Imajući u vidu kako teško živim Bog me je pogledao, zaključila sam, posle svega toga i onda sam otišla u Ambasadu, uz svu neophodnu proceduru koja me je iznenadila, ali što je neophodno i važi za sve ostale goste, a što je za mene još jedno zanimljivo i značajno iskustvo, kaže Gordana.
Što se same slike tiče, ona je nastala na osnovu ideje koju je Goca odavno nosila u sebi. Zapravo želela je da uradi sliku ogromnog formata što je i najavli pre oko godinu dana u intervjuu "Ibarskim novostima". To je i uradila, i sliku je držala u holu SO budući, da ona u bilo koji drugi prostor nije mogla da stane. Kada su Amerikanci videli Gocino delo zaključili su da ono uglavnom ispunjava njihove postavljene zahteve s tim što bi moglo da se dopuni još nekim detaljima.
-To je slika koja nije namenjena da stoji u rezidenciji amabasade nego će, "visiti" kako mi je rečeno, širom Srbije u svim njihovim predstavništvima i organizacijama. Ona će, zapravo na svim tim mestima stajati u pozadini kao prateći deo svih njihovih aktivnosti, kaže Gordana i dodaje:

ČOVEK JE NAJDIVNIJA STVAR U KOSMOSU
-Moja ideja je bila da pošaljem preko te slike poruku kako je čovek nešto najznačajnije, najlepše, najsvetije u kosmosu i njima se ta ideja dopala ali su mi otvoreno stavili do znanja da bi tu trebalo da budu smešteni i likovi američke istorije. Zapravo, slika je po njihovim shvatanjima trebalo da pokazuje saradnju i prožimanje srpske i američke kulture i istorije, ali i saradnju na svim poljima. Na slici dominira lik Nikole Tesle koji zapravo i jeste ono što na najbolji način najčvršće povezuje dva naroda. Tako na slici Tesla stoji izmeću Džordža Vašingtona i Svetog Save, što sve skupa, uz mnoštvo detalja koji su ukomponovani u sliku, nosi određenu simboliku koju nije teško dokučiti ali koju, opet, svako na svoj način može da tumači. Odnosno, svaki od tih simbola je deo onoga što oni rade.
Sam ambasador gospodin Polt, kako je Gordani bilo saopšteno, jednostavno je bio oduševljen slikom do te mere da je konstatovao kako naša slikarka za svoje delo nije adekvatno plaćena, međutim insistirao je na tome da je upozna i Goca je pozvana na prijem u Ambasadu povodom Dana nezavisnosti SAD, zajedno sa svim uvaženim zvanicama iz najviših krugova političkog i društvenog života. To je za nju, pored svega što je za kratko vreme doživela, i te kako značajan događaj i iskustvo koje se ne dešava svima i na koje se ne može uticati, ni kvalitetom, ni vezama, niti na bilo koji drugi način. I to je, bar u slučaju naše slikarke, nešto što se može protumačiti jedino kao dobro nam poznati ali svima nedostižni "američki san". Goci se, eto, sticajem okolnosti, taj san ostvario.



„LJUBAVNICI“ - NOVI ROMAN JASMINE ANE RAKITIĆ
Dug put, a ustvari krug

   Jasmina Ana Rakitić svoj novi roman ,,Ljubavnici" prestavila je Kraljevčanima u utorak veče.
Glavni junaci romana ,,Ljubavnici" su Hana i Nikola. Njihova ljubavna priča prikazana je kroz dve sudbine koje paralelno teku u Njujorku i Beogradu. ,,Pošli smo na put, put je bio dug, a nismo znali da je bio krig"- glavni je moto ovog romana Jasmine Ane.
Jasmina Ana rođena je u Raški. Završila je Prvani fakultet. Objavila je tri romana ,,Ukus poroka", ,,Snegovi Kopaonika" i ,,Parenje jelena' za koji je dobila nagradu Zlatni bestseler. Autor je i knjige priča ,,Srbi kao ljubavnici" i razgovora pod nazivom ,,Srbi za koje se molim i Srpkinje o kojima se priča". Spada u red najčitanijih savremenih srpskih pisaca. Osim pisanja bavi se i novinarstvom.


SVEČANOST U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI „OLGA JOVIČIĆ RITA“ U KRALJEVU
Vrtić sa dvadeset zvezdica

   • Vrtić „Patar Pan” na Higijenskom zavodu izgrađen po standardima Evropske unije sredstvima lokalne samouprave, vrednost investicije petnaest miliona dinara • U objektu sa najsavremenijom opremom, na 435 kvadrata, biće smešteno 150 dece u dve jaslene i tri vaspitne grupe

   Kraljevo je posle četvrt veka najzad dobilo novi dečji vrtić. Naime, u ponedeljak, 10. jula, u naselju Higijenski zavod na svečan način otvoren je novoizgrađeni dečji vrtić „Petar Pan”. Osim mališana i njihovih vaspitača, svečanosti su prisustvovala i deca iz vrtića „Poletarac” i mnogobrojni ugledni gosti. Otvaranje je obeleženo maštovitim kulturno-zabavnim programom.
Izgradnja novog vrtića „Petar Pan” finansirana je sredstvima lokalne samouprave u Kraljevu i koštala je oko 15 miliona dinara. Vrtić ima ukupno 435 kvadratnih metara i dvorište od 29 ari, sa parkom i mini-igralištem, i najsavremeniju opremu za smeštaj i boravak dece predškolskog uzrasta. Izvođač radova bila je firma „Aki-komerc” iz Čačka, specijalizovana između ostalog i za izgradnju ovakvih montažnih objekata.
- Veliko mi je zadovoljstvo što danas otvaramo jedan od najmodernijih vrtića u našem gradu. Želeo bih da i svi ostali vrtići uskoro po standardu stignu ovaj, na čemu će naša lokalna samouprava sigurno puno raditi - rekao je između ostalog dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, na svečanosti otvaranja vrtića.
Zadovoljstvo što je ova investicija u okviru Predškolske ustanove „Olga Jovičić Rita” konačno realizovana i time bar delimično ublažen problem smeštaja najmlađeih Kraljevčana nije krio ni mr Jovan Nešović, opštinski menadžer, koji je na svečan način otvorio ovaj objekat.
- Zaista sam srećan što danas, posle 25 godina, u Kraljevu otvaramo novi vrtić. To je veliki uspeh i poslovnog rukovodstva Predškolske ustanove „Olga Jovičić Rita” i naše lokalne samouprave. Nadam se da ćemo ispuniti ono što smo i obećali pre tri godine - da do 2008. godine u Kraljevu neće nedostajati mesta za smeštaj dece predškolskog uzrasta - rekao je pored ostalog mr Nešović.
U novoizgrađenom vrtiću „Petar Pan” u naselju „Higijenski zavod” boraviće 150 dece raspoređene u dve jaslene i tri vaspitne grupe i imaće najbolje uslove za dnevni boravak, igru i vaspitanje.
- Ovo je svetski vrtić za dečje duše. Nadam se da će i duše njihovih roditelja, koji će ovo da čuvaju kao svoje, biti isto tako čiste, vedre i nasmejane - istakla je Snežana Mandić, direktor Predškolske ustanove „Olga Jovičić Rita” u Kraljevu posle svečanosti.
Inače, na jesen bi u dvorištu ovog vrtića trebalo da počne izgradnja igrališta, koju će finansirati „Rajfajzen banka” u Kraljevu.

Mlađi kraljevački košarkaški prvoligaš ipak je gotovo kompletirao seniorski pogon za predstojeću sezonu. Novi ,,dekan" Kraljevčana Radenko Varagić, 31. jula, kada će izvršiti letnju prozivku pred početak priprema, na raspolaganju će imati petnaestak košarkaša.
Posle odlaska kvarteta iskusnih prvotimaca (Marković, Trivunović, Đokić i Avramović) vernost klubu su produžili Dimitrijević i Mirković, a tu su i starosedeoci Mijajlović, Milašinović, Habuš, Knežević i Novaković. Konačno, proradila je Ibarska magistrala, ali u suprotnom smeru Kraljevo - Beograd. Iz prestonce u redove Mašinca stigao je nekadašnji igrač Sloge Nikola Memedović. Rođeni Kraljevčanin među ,,studente" dolazi iz Crvene zvezde, potpisao je četvorogodišnji ugovor, a potpis na četvorogodišnju vernost Mašincu stavio je i njegov vršnjak Slaven Čupković. Reč je o dvojici najtalentovanijih košarkaša iz kraljevačkog kraja rođenih 1988. godine, koji treba da talenat potvrde na elitnom domaćem takmičenju.

ČEKA SE CENTAR
Generalni sekretar Mašinca Dragovan Pantelić ne krije zadovoljstvo zbog obavljenog posla u ovom prelaznom roku.
- Klupska tradicija je da angažuje igrače na duži rok, tako da gro ekipe sačuvamo na završetku jedne, a pred početak sledeće takmičarske sezone. Ovog leta obezbedili smo ostanak Dimitrijevića i Mirkovića, angažovali smo, posle osam sezona, Nikolu Razića, a oporavio se od povrede i Nikola Novaković, koji je odsustvovao sa parketa u većem delu prošle sezone. Iz naše filijale Ribnice, koja je uspešno okončala prvu sezonu u B diviziji, računamo na visokog centra Nemanju Arsića (214) i Marka Karapandžića, koji su se kalili u drugom po snazi košarkaškom rangu. Priliku da se nametnu Varagiću i steknu status ,,brucoša" u Mašincu imaće i Marko Peković i Nenad Stojanović. Praktično imamo ekipu za predstojeću sezonu, a u prilici smo da do njenog početka anagažujemo samo igrače na deficitarnim pozicijama. U ovom slučaju to je jedan klasičan centar - zaključuje prvi operativac Mašinaca.

KUDA ,,TEČE" RIBNICA?
Od pre nekoliko sezona ,,filijala" Mašinca, KK Ribnica, postala je aktuelna ovog leta i pored toga što je obezbedila opstanak u Prvoj B ligi. Ta aktuelnost je vezana za razmišljanje u klubu da Ribnicu ,,izmesti" u neki drugi grad. Problem su uslovi za rad u B ligašu iz Kraljeva i nedostatku termina u Hali sportova za redovne treninge. Ekipa Ribnice će u narednu sezonu ući sa mladim igračima, uglavnom juniorima, pa će novajlije Memedović i Čupković sigurno imati punu minutažu. O eventualnom prelasku KK Ribnica u neki drugi grad gde će imati bolje uslove tek treba da se donese konačna odluka, a za sada su u ,,igri" Prijepolje, Lazarevac i Zrenjanin, pomalo je zagonetan gen. sek. mašinca Dragovan Pantelić.



NA SEDNICI DIREKTORIJUMA SINALKO NAŠE LIGE - piše Zoran Bačarević
Milašinović predsednik

   Predsednik Udruženja klubova Sinalko Naše lige od ponedeljka je Zoran Milašinović, dugogodišnji košarkaški poslanik iz Kraljeva, osnivač i dugogodišnji direktor Košarkaškog kluba Mašinac. Ovu odluku su jednoglasno doneli članovi Direktorijuma Sinalko Naše lige, a na ovoj funkciji zamenio je Danila Mitrovića iz podgoričke Budućnosti.
   Ovogodišnja Sinalko Naša liga počeće 14. oktobra, a poslednje kolo prve faze takmičenja igra se 31. marta 2007. godine. Na sednici Direktorijuma izvučeni su takmičarski brojevi, pa je tako Mašinac dobio broj 2, a Sloga Sosijete Ženeral broj 8. Tako će se u 1. kolu 14. oktobra u Čačku igrati večiti komšijski derbi Borac - Sloga SŽ, dok će u Kraljevu na premijernoj utakmici u novoj sezoni Mašinac dočekati Zdravlje iz Leskovca.



ATLETSKE NOVOSTI
Za Teslu - 150 metara

   Atletičari AK Kraljevo na simboličan način obeležili su 150 godina od rođenja Nikole Tesle. Na dan rođenja velikog naučnika, u ponedeljak, 10. jula, organizovali su takmkičenje u samo jednoj disciplini - trka na 150 metara. Ova trka (deonica) inače se retko trči, jer nije u olimpijskom programu i na ostalim prvenstvima, a koristi se za pripremu takmičara u tzv. produženom sprintu (200, 300 i 400 metara).
Na nadmetanju se pojavilo dvadesetak takmičara AK Kraljevo, održane su tri trke na ovoj deonici i apsolutno finale. Kod devojaka, najuspešnija je bila Katarina Kojić (22,3 sekunde), a kod dečaka Nikola Bošković sa rezultatom 19,9 sekundi.


VATERPOLO: SUTRA POČINJE PRVENSTVO U DRUGOJ LIGI - piše Stole Petković
Optimizam - stigla pojačanja

   Do početka prvenstva u Drugoj vaterpolo ligi ostalo je nešto više od mesec dana, a utisak je da je u PVK Kraljevo sve spremno za početak. To su na brifingu za novinare potvrdili i ljudi iz same vrhuške kluba.
- Ekipa već duže vreme ima kontinuirane treninge. To je tako već punih 11 godina, koliko klub postoji. Momci sve izdržavaju, a mi iz rukovodstva kluba trudimo se da im obezbedimo što bolje uslove za rad. Naravno, to ne bismo mogli bez ljudi koji nam nesebično pomažu. Tu mislim na hotele ,,Brezu” u Vrnjačkoj Banji i ,,Termal” u Mataruškoj Banji - kaže Dane Lukić, predsednik kluba.
Zatvoreni bazen je tema broj jedan. Sa takvim objektom svakako bi porasle i ambicije kluba.
- Imamo papire i razumevanje Skupštine opštine, samo je važno da dođemo do generalnog projekta. Ostaje da sve to uspešno privedemo kraju, jer je to jasna kontura naših želja, ali i opredeljenje grada - dodaje Lukić.
Novi bazen bi se gradio kraj već postojećeg otvorenog. Zauzimao bi prostor od uzdužne ivice sadašnjeg plivališta do obale Keja. Do tada će se, ipak, igrati na postojećem igralištu - bazenu.
- Radili smo veoma dobro. Ekipa je pojačana u međuvremenu. Ni u jednoj ligi nisam želeo da budem samo starter. Tako je i sada. Osvojili smo u prošloj sezoni prvo mesto u Srpskoj ligi, što to ne bismo uradili i u Drugoj diviziji. Za tako nešto ipak je potreban kontinuiran rad, dakle bazen pod hitno - ističe Tomislav Ćirić, trener ekipe.
U međuvremenu došla su četiri igrača. To su Beograđani Žarko Nikolić, Aleksandar Milićević i Pavle Ivanović i mladi reprezentativac iz Kikinde Miroslav Rančić, od kojeg se u klubu mnogo očekuje.
Termini odigravanja utakmica su subota i nedelja od 20 časova na Gradskom bazenu. PVK Kraljevo je domaćin u prva dva susreta sutra sa Paraćinom i u nedelju sa Rasinom. Potom slede dva gostovanja.

ŠKOLA PLIVANJA
Uporedo sa treninzima, na Gradskom bazenu, u organizaciji kluba, radi i škola plivanja.
- Do sada je, iako nije bilo reklame u javnim glasilima, broj polaznika gotovo popunjen. Ipak, ostalo je još mesta za zainteresovane. Termini su od 10 do 11, 18 do 19 i od 19 do 20 časova - kaže potpredsednik kluba Momčilo Đorđević.



UZ JOŠ JEDAN START VATERPOLISTA KRALJEVA U DRUGOJ LIGI - piše Zoran Bačarević
Zatvoreni bazen za elitni rang?

   • Prihvaćen idejni projekat zatvorenog bazena na Ibarskom keju, predstoji izrada glavnog

   Vaterpolisti Kraljeva u utorak su imali poslednju probu pred subotnji start u Drugoj vaterpolo ligi sa valjevskim Valisom. Susret je, naravno, odigran na Gradskom bazenu, ,,otvorenog" tipa, na kojem će se igrati i predstojeće ligaške utakmice. Osnovan pre 11 godina PVK ,,Kraljevo" je inicijator izgradnje još jednog bazena na Ibarskom keju, a nedavno usvojeni idejni projekat (Atelje AL iz Novog Sela kod Vrnjačke Banje), tzv. zimski bazen, postavio bi tik uz postojeći, izgrađen početkom osamdesetih godina prošlog veka. Poslednjih godina 20. veka postojala je ideja da se postojeći bazen pored Ibra pokrije i tako stvore uslovi za plivačke sportove i uopšte plivanje i u zimskom periodu.
   Idejni projekat novog bazena predviđa objekat koji bi počinjao par metara od postojećeg, a gradio bi se u četiri nivoa sa ulazom odnosno izlazom na Ibarskom keju, sa leve strane novoizgrađene gradske terase. Pored plivališta olimpijskih razmera (35 h 25 metara) zatvoreni bazen bi imao niz pratećih sportskih sadržaja (teretanu, fitnes salu, saunu), dok bi se na tribine moglo smestiti oko 300 gledalaca.
   Vaterpolo plivački klub Kraljevo je glavni inicijator ovog, za kraljevačke prilike, velikog sportsko-rekreativnog objekta, jer bi ga koristili svi građani Kraljeva preostalih deset meseci u godini pošto kupališna sezona na postojećem Gradskom bazenu traje oko dva meseca. U PVK Kraljevo ističu da očekuju izuzetnu pomoć SO Kraljevo, koja bi rebalansom budžeta trebalo da izdvoji novac za izradu glavnog projekta. Predsednik kluba dr Dane Lukić naglašava da je sređena kompletna ,,papirologija", uključujući i ,,famoznu vodoprivrednu saglasnost", a da veliku ulogu u izgradnji bazena treba da ima i SC ,,Ibar", koji gazduje postojećim i koji je vlasnik zemljišta na kome će se graditi novi. Tek izradom projekta znaće se i vrednost budućeg zatvorenog bazena odnosno cena njegove izgradnje. U međuvremenu, vaterpolisti Kraljeva će, ako uđu u viši rang, utakmice kao domaćin igrati u Nišu, Beogradu ili Kruševcu...


ODRŽANA KONFERENCIJA KLKUBOVA FS RAŠKOG OKRUGA - piše Stole Petković
U okrugu ništa novo

   Delegati fudbalskih klubova članova Okružne fudbalske lige održali su polugodišnju Konferenciju posvećenu protekloj trci za bodove, ali i onome što ih čeka u narednom prvenstvu. Na okupu 13 delegata (nisu bili Ibar (Mataruška Banja), Borac (Vraneši) i Radnik (Ušće).
Sve je bilo u prijateljskom tonu baš kao i većina utakmica koje su svojevremeno izazivale svakojake reakcije. Naime, govorilo se (a bili smo i svedoci) o mečevima koji nisu odisali baš preteranim zalagnjem i gde je uvek ,,dolazio” dojavljivani rezultat. No, to je sada prošlost. Bilo i ne ponovilo se. Novo prvenstvo počinje 19. avgusta, a za predsednika Komferencije izabran je Miroslav Binićanin, FK Mladost - Oplanići.


ŠAH: DEČJA OLIMPIJADA
Maksimilijan u društvu velikana

    Kadetski prvak države Maksimilijan Bošković (11 godina), nastupio je za drugi trim Srbije na Dečjoj olimpijadi u Novom Sadu. Bila je to odlična prilika da se mladi Kraljevčanin nađe u društvu šahovskih velikana, jer su promoteri bili bivši svetski prvak Anatolij Karpov i naš velemajstor - šahovski publicista Dimitrije Bjelica.
U konkurenciji dvadeset ekipa najuspešnija je bila reprezentacija Turske, dok je ekipa mladog Kraljevčanina osvojila peto mesto.
- Posebnu zahvalnost dugujem ,,Eko farmu” i gospodinu Miroljubu Baltiću, koji su mi omogućili odlazak u Novi Sad - kaže Maksimilijan.
Već početkom septembra mladi član ŠK Sloga Amiga nastupiće na kadetskom prvenstvu Evrope u Herceg Novom.