Veliki događaj za Kraljevo
Nespremnost za „tržišnu utakmicu“
Vojsci vraćamo ugled u svetu
Stranačka dešavanja
Reče Velja: neka bude most - i bi(će) most
Krediti namenski iskorišćeni
Pandemija H5N1 je neminovna, ali kao društvo spremni smo da reagujemo preventivno!
Biće mesta za lekare, sestre i laborante
Kontejneri protiv besa
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, vaterpolo

SVEČANOST POVODOM POČETKA RADOVA NA IZGRADNJI NOVOG MOSTA NA IBRU - piše Slobodan Rajić
Veliki događaj za Kraljevo

   • Novi most na Ibru, paralelan sa postojećim, dužine 190 i širine 12,5 metara, vredan 187 miliona dinara, prema ugovoru sa izvođačem radova „Inter-mostom“, trebalo bi da bude završen do maja iduće godine • Radove na mostu otvorio predsednik opštine Kraljevo dr Mikloš Babić, a govorili francuski ambasador Ig Perne, ministar Velimir Ilić, direktor „Inter-mosta“ Rene Milošević i vladika žički Hrizostom • Svečanosti prisustvovao veliki broj građana i zvaničnika iz lokalne samouprave, okruga i Republike Srbije

   Za Kraljevo će 18. jul 2006. godine svakako biti jedan od najznačajnih dana u istoriji grada jer su toga dana počeli radovi na velikoj investiciji na koju se čekalo pola veka. Toga dana, naime, posle dugih priprema, na svečan način, u prisustvu brojnih građana i gostiju, otvoreni su radovi na izgradnji novog mosta na Ibru.
Novi most na Ibru, paralelno sa postojećim, neposredno i uzvodno od njega, prema projektu, biće dug 190 i širok 12,5 metara, sa dve trake kolovoza i trotoarima. Imaće i dva podzemna pešaka prolaza sa ribničke strane i pristupne saobraćajnice i saobraćaj će se njime i starim mostom odvijati dvosmerno. Ukupna vrednost ove investicije iznosi 187 miliona dinara i sredstva je obezbedila lokalna samouprava, s tim što će 150 miliona biti uplaćeno iz budžeta za ovu, a ostatak iz budžeta opštine Kraljevo za iduću godinu (deo sredstava za pristupne saobraćajnice obezbediće i Republika). Izvođač radova radova je preduzeće „Inter-most“ iz Beograda koje posluje u sastavu „Vinsi konstrukcija“ („VINCI construcion“), jedne od najvećih i najpoznatijih građevinskih korporacija u svetu sa sedištem u Parizu. Prema ugovoru, rok za završetak izgradnje mosta je 240 radnih dana od početka radova i očekuje se da objekat biti pušten u saobraćaj početkom maja iduće godine.

POSLE POLA VEKA
Uz hleb i so kojim su dočekani gosti, zvuke himne „Bože, pravde“, srpsku trobojku koja se viorila na velikom građevinskom kranu, uz aplauze prisutnih građana, radove na novom mostu na Ibru svečano je otvorio dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, koji je tom prilikom pored ostalog istakao:
- Ovo je veliki događaj za Kraljevo. Pedeset godina smo čekali novi most. Napokon se ostvario san svih nas koji smo se igrali na ruševinama starog drvenog mosta i po talasima nemirnog Ibra da ona polovina stanovnika Kraljeva koja živi na levoj obali Ibra bude još jednim mostom povezana sa onom drugom polovinom naših sugrađana koji žive na desnoj obali reke. Očekujemo da već od maja 2007. godine ove saobraćajne gužve koje nas sve iritiraju polako počnu da odlaze u zaborav. Hvala vam što ste došli da proslavimo ovaj veliki dan za Kraljevo i koristim priliku da najavim buduće velike investicije u rešavanju vodosnabdevanja i gasifikaciji i druge infrastrukturne poduhvate koji će Kraljevo vrlo brzo uvesti u red srednje razvijenih opština.
Govoreći na svečanosti, Velimir Ilić, republički ministar za kapitalne investicije, preneo je pozdrave premijera dr Vojislava Koštunice i članova Vlade Srbije i uverenje da će sve što je Kraljevu obećano biti i ispunjeno.
- Most je obećan i obećanje mora da se ispuni, obilaznica je obećana - biće završena. Evo za neki dan biće završeni putevi na Rudnu i u Gokčanici, radi se i put Ravni gaj - Kraljevo, radiće se i stari put Kraljevo - Čačak i niz drugih objekata koje smo dogovorili. Kraljevo mora da krene jer je to grad koji je primio najveći broj izbeglica u Srbiji i mora da mu se pomogne i Vlada Srbije će pomoći. Za koji dan počeće i izgradnja stambenih zgrada iz plana Ujedinjenih nacija prvenstveno za izbeglice i ostale beskućnike. Nastavićemo da radimo i gradimo na ovom području i ako bog da veoma brzo, već smo dali da se radi projekat, gradićemo i jednu traku autoputa Požega-Pojate preko Kraljeva... Želim da izvođači radova budu brzi, efikasni, da most završe na vreme i da ga početkom maja iduće godine pustimo u saobraćaj svi zajedno kao što smo se danas okupili na početku radova. Želim da se zahvalim svima u opštini Kraljevo koji su uložili napor da se proceduralno sve ovo odradi i da ovako budu efikasni i na ostalim investicijama. Želim da Kraljevo ima više političkog jedinstva i da se brojni projekti završe na vreme, a mi ćemo iz Vlade pomoći da se sredstva obezbede - rekao je između ostalog ministar Ilić i najavio nove investicije, pre svega iz Nacionalnog investicionog plana Srbije, posebno u oblasti turizma za koji izgradnja putne infrastrukture i aerodroma Lađevci imaju veliki značaj.

GRAĐENJE BUDUĆNOSTI
Ig Perne, ambasador Republike Francuske u Srbiji, na početku se malo našalio na srpskom jeziku rekavši da posle ministra Ilića nema šta da doda, ali da okupljeni Kraljevčani treba da čuju malo i francuski jezik, a zatim na maternjem jeziku istakao:
- Dragi prijatelji, pre nekoliko dana bio je 14. jul koji je u Francuskoj nacionalni praznik i gradske vlasti u Beogradu su organizovali jednu svečanost kojom smo tradicionalno obeležili francusko-srpsko prijateljstvo. Ali, danas je ovo još veća svečanost jer zajednički gradimo budućnost, a izgraditi jedan most na reci Ibar da bi se spojilo stanovništvo sa jedne i druge obale je nešto veoma značajno. Nadam se da će i svi drugi mostovi na Ibru moći da doprinesu da se stanovništvo spaja. Neka vam je sa srećom, Kraljevčani!
I Rene Milošević, generalni direktor „Inter-mosta“, bio je veoma kratak u izlaganju:
- Želeo bih da se prvo zahvalim na poverenju koje nam je dato. Istovremeno bih želeo da kažem da mi graditelji nismo toliko vični velikim govorima, ali da smo vični da napravimo dobre objekte. Zato ćemo se potruditi kroz ove radove da dobijete jedan lep most koji će krasiti Kraljevo i biti na ponos svih Kraljevčana.
Njegovo preosveštenstvo vladika žički g. Hrizostom rekao je da će Kraljevo najzad dobiti još jedan most koji je veoma potreban i naglasio:
- Nas posebno raduje što će taj most da poveže širom trakom Kraljevo sa manastirom Žičom i ostalim svetom i to upravo kada ove godine manastir Žiča počinje da proslavlja 800 godina svog postojanja. Tim pre je naša radost velika i molimo se Bogu da podari snage, dobre volje i zaštite na radu svim rukovodiocima i radnicima, da nijedan radnik ne bude povređen prilikom ovog vekikog poduhvata. Neka Bog blagoslovi od sada radove i kao što reče ministar Ilić da iduće godine, maja meseca, dođemo da blagoslovimo puštanje u saobraćaj ovog mosta.
Otvaranju radova na novom mostu na Ibru prisustvovali su Zvonko Obradović, državni sekretar odbrane, dr Ljubiša Jovašević, načelnik Raškog upravnog okruga, Dejan Milović, predsednik Skupštine opštine Kraljevo i brojne druge javne ličnosti.
Početak radova protekao je u znaku velikog narodnog veselja, uz zvuke pesme „Stani, stani, Ibar vodo“ u izvođenju kraljevačkog vatrogasnog duvačkog orkestra i narodno kolo u koje su se prisutni spontano uhvatili.

PRIJEM KOD PREDSEDNIKA OPŠTINE
Dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, primio je u svom kabinetu francuskog ambasadora Ig Pernea i upoznao ga sa podacima o kraljevačkoj opštini i trenutnom stanju u njoj. Dr Babić je zatim ambasadoru Perneu uručiio umetničku sliku i knjigu o sv. Jeleni Anžujskoj, u znak sećanja na ovaj datum i nastavka srpsko-francuskog prijateljstva. Dr Miloš Babić uručio je prigodne poklone i ministru Velimiru Iliću i direktoru Inter-mosta“ Reneu Miloševiću.

PODIZVOĐAČI RADOVA IZ KRALJEVA
Po rečima dr Miloša Babića, sa direktorom „Inter-mosta“ postignut je dogovor da svi podizvođači radova na novom mostu na Ibru budu iz Kraljeva „pa će samim tim ovaj most biti jeftiniji jer će se PDV plaćati u našoj opštini“, a od toga će Kraljevo imati i druge ekonomske koristi.

SASTANAK MINISTRA VELIMIRA ILIĆA SA KRALJEVAČKIM PRIVREDNICIMA - piše Slobodan Rajić
Nespremnost za „tržišnu utakmicu“

    U Regionalnoj privrednoj komori u Kraljevu, posle otvaranja radova na novom mostu na Ibru, Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, razgovarao je sa privrednicima sa područja kraljevačkog regiona.
Tom prilikom predsednik Regionalne privredne komore Mladomir Novaković najpre je upoznao ministra Ilića i učesnike razgovora sa aktuelnim podacima o poslovanju privrede kraljevačke opštine i regiona. Pored ostalog, Novaković je izneo podatak da je u prvih pet meseci privreda ovog regiona ostvarila spoljno-trgovinsku razmenu od 29,5 miliona dolara, od čega u uvozu 19 miliona, a u izvozu 10,5 miliona dinara. Po njegovim rečima, to je veliki pad i zabrinjavajući podatak jer je nekada samo jedno veliko preduzeće ostvarivalo izvoz od deset miliona dolara!?

REALNO SAGLEDATI STANjE
Ministar Velimir Ilić u opširnom izlaganju najpre je istakao da je privredna situacija glavna tema u svim opštinama u Srbiji da se moraju realno i jasno sagledati prisutni problemi i dogovoriti načini njihovog rešavanja. Naglasio je da u Srbiji, pa i u Kraljevu, još uvek postoje zastareli, neorganizovani i propali privredni sistemi i preduzeća, bez moderne opreme i tehnologije i pravih stručnjaka koji ne mogu da budu nosioci razvoja. Posebno je kritikovao negativnu kadrovsku selekciju i planiranje, naglasivši da se školski sistem mora prilagoditi zahtevima privrede. Upozorio je i da više ne mogu veštački održavati veliki sistemi i „politička preduzeća“, poput kragujevačke „Zastave“ koju je Republika subvencionirala od 2001. godine do danas sa 700 miliona evra, a „jugo“ danas niko neće da kupi već svi nabavljaju „Škodina“, „Folksfagenova“ i druga inostrana vozila. Umesto takvih propalih društvenih preduzeća, rekao je Ilić, moramo stvoriti i nove moderne industrijske gigante koji će, kao i svuda u svetu, sa sobom „povući“ veliki broj manjih kooperativnih firmi i zaposliti veliki broj radnika.
Neorganizovanost i neopremljenost je razlog, rekao je Ilić, što naša deruštvena i privatna preduzeća nisu u stanju da izdrže međunarodnu konkurenciju i da ravnopravno učestvuju u tržišnoj utakmici na raspisanim tenderima. Po njegovim rečima, zbog toga najveće poslove u Srbiji na tenderima uzimaju inostrane firme. Kao primer naveo je da tri pružna prelaza u opštini Kraljevo, u Mrsaću, Konarevu i Vrbi, ne mogu da izgrade i rampama opreme domaći izvođači radova već se javljaju firme iz Nemačke i Češke i drugih inostranih država, baš kao i za modernizaciju srpskih železnica za koju je obezbeđeno 130 miliona evra.
- Neshvatljivo je da naše, domaće firme daju dva i više puta skuplje ponude za pojedine poslove od inostranih firmi!? Trebaju nam bolja organizacija, dobri programi razvoja i sposobni stručnjaci, da ako ne osposobimo postojeće onda stvorimo nove firme koje će moći da budu konkurentne inostranim i bolje od njih - podvukao je Ilić.

RAZVOJNE ŠANSE
Po njegovim rečima, najveća šansa ovog regiona je u razvoju turizma, posebno planinskog i versko-manastirskog. Izneo je podatak da je Kopaonik prošle godine ostvario profit od oko 400 miliona evra i bio najuspešnije „preduzeće“ u Srbiji, dokazavši da su se uložene investicije u infrastrukturu na ovoj planini vrlo brzo isplatile. Takav razvoj treba omogućiti i Goču i drugim planinama u Srbiji, kao i prelepim srpskim manastirima za koje vlada veliko interesovanje turista. Međutim, upozorio je Ilić, da bi se takav razvoj ostvario mora se graditi kompletna infrastruktura koja će pratiti turističku ponudu i kao loš primer naveo nedostatak restorana u blizini manastira Žiča koji bi mogao da usluži turiste iz 20-tak autobusa koji dođu u posetu ovom manastiru!?
Velika razvojna šansa je i u poljoprivredi, rekao je Ilić, ali ne samo da se grade tovilišta i nabavljaju nove hladnjače koje će ostajati prazne jer nema dovoljno primarne proizvodnje, već da se grade preradni kapaciteti. „U Srbiji južno od Save i Dunava mi nemamo nijednu klaničnu industriju za višu preradu mesa, nemamo više preduzeća kao što su bile „Budimka“, „Srbijanka“ i druga i moramo se opredeliti da gradimo nova“, podvukao je Ilić, predloživši da se na prostoru između Kraljeva i Čačka izgradi moderna klanična industrija po evropskim standardima.
Velimir Ilić je kritikovao i način urbanističkog i privrednog planiranja, navodeći da je, na primer, u opštini Paraćin istovremeno izgrađeno čak 37 benzinskih pumpi koje se sada prodaju jer nisu rentabilne i stambenu izgradnju u centru Kraljeva (kej) i čime je stvorena veća gustina naseljenosti veća nego u Beogradu pa stanovnici žive u nehumanim uslovima i bez mogućnosti da zadovolje osnovne stambene potrebe!?

PRIMEDBE PRIVREDNIKA
Prisutni privrednici izneli su veliki broj problema sa kojima se susreću u praksi,. Pre svega ukazali su na neadekvatnu monetarnu politiku NBS na štetu izvoznika, visok nivo carina koje ne štite domaće proizvođače, skupe kredite sa velikim kamatnim stopama, sporu i komplikovanu administrativnu proceduru u dobijanju raznih dozvola i saglasnosti, još uvek velika poreska zahvatanja i „skupu“ državu, visoku zaduženost naše privrede, građana i države, neorganizovanu i sporu veterinarsku službu i postojanje „crnog“ tržišta ne samo u stočarstvu itd.
Složivši se sa većinom opravdanih primedbi privrednika, ministar Velimir Ilić je zaključio da oni i sami preko svojih strukovnih udruženja pri privrednoj komori moraju da pokreću inicijative i daju predloge za izmene propisa i druge mere u ekonomskoj politici, u saradnji sa Vladom Srbije. Obećao je i da će inicirati dolazak u Kraljevo ministara Mlađana Dinkića, Predraga Bubala i drugih, po dogovoru, sa kojima bi na radnom sastanku privrednici najkonkretnije ragovarali o rešavanju iznetih i ostalih ekonomskih problema.

ZNAČAJ OBILAZNICE
Ministar Velimir Ilić rekao je da je kraljevačka obilaznica najvažnija investicija na ovom području, kako zbog izmeštanja teškog saobraćaja iz centra grada i nesmetanog izvođenja radova na novom mostu u Kraljevu, tako i zbog izgradnje industrijske zone duž te saobrađajnice kao svuda u svetu i kod nas, ali da ne može da shvati da radovi na njoj stoje.
- Zašto tolika neaktivnost? Ja bih predložio: smenite, bre, ljudi, tu Direkciju! Ne mogu da shvatim da zbog 200-300 metara puta oni drže ceo grad kao taoca!? - naglasio je Ilić.
On je objasnio da je neshvatljivo da su radovi na obilaznici zaustavljeni „zbog arheoloških istraživanja kojih su se setili posle 15 godina i nerešenih imovinsko-pravnih odnosa“. Obećao je i da će Vlada Srbije proglasiti brzo opšti interes u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, ali da predlog mora da potekne iz Kraljeva, i da se obilaznica brzo završi.

„POSLOVE VAM UZIMAJU DRUGI“
Ministar Ilić je podvukao da kraljevačka preduzeća nisu sposobna da izdrže trku sa preduzećima iz putne privrede sa strane.
- Trenutno u putnu privredu na području Kraljeva Republika ulaže oko 1,8 milijardi dinara, ali ne mogu da shvatim da Kraljevu malo od toga ostaje, jer vam poslove uzimaju preduzeća sa strane, iz Užica, Beograda, pa i inostranstva. Ne mogu da shvatim da nijedan tender za izgradnju puteva ne dobije neka kraljevačka građevinska firma - upozorio je Ilić i „neshvatljivimm“ nazvao pojedine ponude „domaćih“ kraljevačkih firmi koje su dva i više puta skuplje od onih sa strane, a i „kada se dobiju poslovi oni se izvode neblagovremeno i nedovoljno kvalitetno“.

ZVONKO OBRADOVIĆ, NOVOPOSTAVLJENI DRŽAVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU ODBRANE SRBIJE - piše Slobodan Rajić
Vojsci vraćamo ugled u svetu

   Na sednici republičke Vlade, održanoj sredinom prošle sedmice, za državnog sekretara Ministarstva odbrane Srbije postavljen je Kraljevčanin Zvonko Obradović, donedavni poslanik u Skupštini SCG i potpredsednik Izvršnog odbora G 17 plus. Državni sekretar je po rangu odmah iza mesta ministra, i ima karakter zamenika ministra za narodnu odbranu Zorana Stankovića. Kadrovska postavljenja biće uskoro i formalno potvrđena donošenjem novog Zakona o Vladi i ministarstvima Republike Srbije. O svom radu na poslovima odbrane i zadacima na novoj dužnosti Zvonko Obradović je govorio u nedeljnoj emisiji Radio-televizije Srbije „Dozvolite...”, posvećenoj životu i radu u Vojsci Srbije. Iz ovog Obradovićevog izlaganja prenosimo najzanimljivije delove.
- Ukidanjem državne zajednice Srbije i Crne Gore nadležnost nad Ministarstvom odbrane i Vojskom preneta je na Republiku Srbiju. Prema Zakonu koji reguliše rad državne administracije, imamo situaciju da svako ministarstvo ima državnog sekretara koji je u rangu zamenika ministra. Ja sam imao tu čast da kao poslanik predstavljam našu zemlju u šestočlanoj delegaciji u Parlamentarnoj skupštini NATO-a. Imali smo priliku da u jednom vrlo intenzivnom radu, zajedno sa pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske, predstavimo naše programe reformi u ovoj oblasti, da učimo na iskustvima drugih zemalja u tranziciji i da razmenjujemo ta iskustva u procesu međunarodne saradnje. Danas smo svedoci da se dosta odmaklo u reformama naše odbrane i vojske i da im mi, kroz „vojnu diplomatiju”, vraćamo ugled u svetu. Meni je jako važno da sam u poslednjih godinu dana bio deo šireg tima i da sam sa pomoćnicima ministra odbrane radio na reformi odbrane i vojske, u čemu su nam i dalje dobrodošli svi oni koji mogu da pomognu - istakao je Obradović.
O najvažnijim aktuelnim zadacima u radu kao državni sekretar odbrane Srbije Obradović je istakao da je njegov prioritet da organizuje administraciju unutar Ministarstva i uspostavi interresornu saradnju sa drugim ministarstvima u Vladi Srbije.
- Samo po sebi, to je ogroman posao. U ovom trenutku već je u postupku realizacije prikupljanje projekata za Nacionalni investicioni plan. Ministarstvo odbrane radi na tome i vrlo brzo će izaći sa svojim predlozima i projektima. Ovih dana sam se upravo time bavio. To su projekti vredni oko 30 miliona evra, od kojih bi se 11 miliona realizovalo ove godine, a preostalih 19 miliona iduće godine. Uglavnom se radi o modernizaciji i nabavci nove vojne tehnike i opreme, ali i opremanju i unapređenju života i rada pripadnika pre svega Vojske i delom Ministarstva odbrane. Postavljanjem državnog sekretara u Ministarstvu odbrane Vlada Srbije je omogućila da se to interesorno povezivanje nesmetano odvija i pre donošenja novog zakona o ministarstvima. Uveravaju nas da će to biti vrlo brzo i da će se nova ministarstva uklopiti u budžetski sistem Srbije. Važno je da mi imamo strateška opredeljenja sadržana u državnim dokumentima, počev od strateškog pregleda odbrane, do makro-plana koji je usvojila Vlada. To su značajne aktivnosti koje nas očekuju - naglašava Obradović.
On dodaje i da će se državni sekretar odbrane menjati shodno političkim prilikama i okolnostima, ali da je važno šta će sadašnja garnitura ostaviti u nasleđe budućim kadrovima na ovim fukcijama.
- Važno je da oko ovih strateških i reformskih dokumenata ostvarimo što je moguće širu saglasnost političkih i društvenih aktera, s obzirom na mandat i status Vojske, našeg učešća u Partnerstvu za mir, naših obaveza i prava koje smo preuzeli i dokazali da smo spremni i sposobni da budemo ravnopravni partner. Ministarstvo odbrane Republike Srbije i naša Vojska svakodnevno dokazuju da su u stanju da budu faktor stabilnosti u širem regionu. Potrebno je da tim pozitivnim signalima proširimo uticaj na čitavo društvo. Naravno, biće tu i puno problema. Ja ću se truditi da ih rešavam, da idemo u susret njihovom rešavanju, a ne da bežimo od njih. Da se ne bavimo „šminkanjem”, već da znamo strategiju i ciljeve i da u svemu vidimo ljude, to je veoma važno, a ne samo brojke, cifre. Da uzdignute glave uradimo ono što je neophodno. Ne zbog toga što to neko zahteva od nas, već što se to mora uraditi zbog nas samih i društva kome težimo - zaključio je Zvonko Obradović, novopostavljeni državni sekretar u Ministarstvu odbrane Republike Srbije.

SASTANAK PREDSTAVNIKA OPŠTINE KRALJEVO I JP „SRBIJAVODE”
Povećana ulaganja u zaštitu vodotokova

   Na sastanku predstavnika lokalne samouprave u Kraljevu i rukovodstva republičkog Javnog preduzeća „Srbijavode”, održanom krajem prošle sedmice, konstatovano je da je u proteklom periodu učinjeno dosta na sanaciji vodotokova i zaštiti izvorišta vodosnabdevanja na području kraljevačke opštine, ali i da ima još dosta problema u ovoj oblasti koje treba rešiti.
Kako je rečeno, prošle godine JP „Srbijavode” investiralo je 51 milion dinara, a opština 14 miliona dinara u sanaciju i izgradnju zaštitnog nasipa izvorišta vodosnabdevanja u Konarevskom polju. Uređen je potok Milikinac, deo reke Ribnice i Miločajska reka, a uređivanje Žičke reke još traje. U ovoj godini planirana je izgradnja zaštitnog nasipa u Žičkom polju, uređivanje leve obale Ibra u Kraljevu i Mataruškoj Banji, čišćenje reke Gruže i više manjih lokalnih vodotokova, kao i sanacija nasipa u Sijaćem polju. Samo za radove na zaštitnom nasipu u Žičkom polju, koji su planirani do kraja ove godine, predviđeno je oko 50 miliona dinara.
Konstatovano je i da problemi u vodosnabdevanju i zaštiti vodotokova nisu posledica samo poplava, klizišta i drugih elementarnih nepogoda, već i neodgovornog ponašanja i odnosa građana. Kao primer navedena je nekontrolisana eksploatacija šljunka na Moravi i ekološki problemi potoka Čađevac, u koji se izlivaju fekalne vode. Dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, naveo je da su, prema urađenom elaboratu, samo štete od poplava i klizišta na području opštine ovog proleća iznosile 557 miliona dinara.
Dogovoreno je da opština Kraljevo u najkraćem roku uradi projekat uređenja leve obale Ibra duž Karađorđeve ulice, jer urušavanje obale ozbiljno preti ne samo tamošnjim kućama, već i samoj ulici. Naglašeno je i da će ova investicija biti izuzetno velika za kraljevačku opštinu i da je za njenu realizaciju neophodna i pomoć Republike.
Učesnici sastanka su informisani i da se opštini Kraljevo nedavno javilo jedno preduzeće iz Požarevca sa predlogom projekta izgradnje sedam hidroelektrana na Ibru, od Ušća do Bogutovca. Međutim, po mišljenju dr Ljubiše Jovaševića, načelnika Raškog upravnog okruga, takvim potezom smanjio bi se priliv vode u Ibar i okolna izvorišta i time ugrozilo vodosnabdevanje Kraljeva.
- Manja količina vode u Ibru, po oceni stručnjaka, izazvaće nedostatak sile potiska u poljima za vodosnabdevanje tako da će nam voda „bežati”, pa se postavlja pitanje da li ovaj grad treba to da podrži ili ne!? Ja nisam stručnjak za ovu oblast, ali sam slušao one koji to jesu. Zato smatram da ne bi trebalo rizikovati, već dobro razmisliti o svemu - istakao je pored ostalog dr Jovašević.

STRANAČKA DEŠAVANJA

ZAJEDNIČKA PRES KONFERENCIJA OO SPO I OO DHSS KRALJEVO
Sredstva iz Republike ili napuštamo koaliciju

   „Ako se po raznim osnovama iz republičke kase u investicije u kraljevačkoj opštini ne slije oko 800 miliona dinara, Demohrišćanska stranka Srbije napustiće vladajuću lokalnu koaliciju”, rečeno je na zajedničkoj konferenciji za novinare Opštinskog odbora te stranke i Opštinskog odbora Srpskog pokreta obnove, održanoj krajem prošle sedmice.
- Most na Ibru koji počinje da se gradi nije samo interes opštine Kraljevo, već ima regionalni i republički značaj. Zbog toga opštinska vlast u Kraljevu treba da zahteva da se oko 150 miliona dinara za tu investiciju refundira opštini Kraljevo iz republičke kase. Gradski „oci” na tom primeru treba da testiraju republičke ministre, čija je poseta Kraljevu najavljena - istakao je pored ostalog prof. dr Predrag Stojanović, predsednik OO DHSS Kraljevo.
Predstavnici Opštinskog odbora SPO Kraljevo podsetili su da su na nedavnoj sednici Skupštine opštine pokrenuli inicijativu da se opštini Kraljevo od privatizacije „Mobtela” i iz drugih fondova odobre sredstva od oko 400 miliona dinara za revitalizaciju i pojačano održavanje većeg broja regionalnih i lokalnih puteva, ali da taj predlog, voljom koalicionih partnera, nije uvršten u dnevni red sednice, ali da oni ne odustaju od svog predloga.
- Cilj nam je da se iz fonda od privatizacije „Mobtela” znatna sredstva usmere na teritoriju opštine Kraljevo da bismo rešili vrlo važne tačke u oblasti putne infrastrukture. Na taj način opštini Kraljevo bi ostala znatna sredstva u opštinskom budžetu i stvorili bismo jedan višak sredstava za realizaciju drugih važnih projekata u opštini i gradu - rekao je između ostalog Mirko Vuković, predsednik OO SPO Kraljevo.
Demohrišćani smatraju da predsednik opštine dr Miloš Babić treba da „lobira” kod ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, a opštinski menadžer mr Jovan Nešović kod ministra finansija Mlađena Dinkića, da se ta sredstva dodele opštini Kraljevo i tako zaustavi njena stagnacija i ubrza razvoj.
- Koliko znam, Jovan Nešović je član Upravnog odbora „Srbijaputeva” i svojim glasom će direktno odlučivati o tome gde će i koliko ta sredstava biti usmerena i biće odgovoran ako ne uspe da se izbori da najznačajniji deo tih sredstava stigne upravo u kraljevačku opštinu - naglasio je prof. Stojanović.
Ako se očekivanih 800 miliona iz Republike ne dodeli opštini Kraljevo, demohrišćani će napustiti vladajuću lokalnu koaliciju u Skupštini opštine Kraljevo. Isto se može desiti i sa Srpskim pokretom obnove ako se ne usvoji njihova inicijativa - rečeno je na zajedničkoj konferenciji za novinare opštinskih odbora dveju stranaka. Podsećanja radi, DHSS u Skupštini opštine Kraljevo ima pet, a SPO devet odbornika.

VAŽNI PUTNI PRAVCI
Odbornička grupa SPO na prošloj sednici Skupštine opštine Kraljevo zahtevala je da Skupština uvrsti u dnevni red donošenje zaključka kojim bi se od nadležnih republičkih institucija zatražila odgovarajuća sredstva za potrebe pojačanog održavanja petnaestak regionalnih i lokalnih puteva na području opštine Kraljevo. To su, kako je obrazloženo, značajni putni pravci koji predstavljaju vezu sa magistralnom i regionalnom putnom mrežom. Kao prioriteti su navedeni putevi Jarčujak - Goričani, Drakčići - Kaona, Sirča - Miločaj, Miločaj - Katrga, Adrani - Bapsko Polje, Samaila - Lazac, Drakčići -Bukovica - Dedevci, Beranovac - Kovanluk, Bogutovac - Lopatnica, Čukojevac - Gledić, Tavnik - Bresnica, lokalni putevi L 1004 u Cvetkama i L 1012 u Kovačima. OG SPO je takođe predložila da se zahtevaju sredstva za izradu tehničke dokumentacije za deo kraljevačke obilaznice od ,,Magnohroma” do Adrana, izgradnju raskrnice magistralnog puta i Ulice Đure Đakovića u Jarčujku („crna tačka”) i za nastavak izgradnje Ulice „7. juli” u Ušću.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE POVERENIŠTVA DS KRALJEVO
Neophodni prevremeni izbori

   „Nedavna sednica Skupštine opštine Kraljevo još jednom je pokazala da građani i Demokratska stranka u ovom trenutku ne znaju ko čini skupštinsku većinu u Kraljevu, jer se članice vladajuće koalicije bave samo kadrovskim kombinatorikama i već tri godine ne rešavaju životne probleme u opštini i gradu”, rečeno je na ovonedeljnoj konferenciji za novinare Povereništva Demokratske stranke u Kraljevu.
- Vladajuća koalicija vrši vlast tako što ne poštuje ništa i odgovorna je za teško stanje i u državi i u Kraljevu. Videli smo da su oni u svim predizbornim kampanjama obećavali „kule i gradove”, a ova država i ova opština stoje i tapkaju u mestu. Zbog toga Demokratska stranka smatra da su neophodni prevremeni izbori. Ona očekuje da na tim izborima preuzme vlast i počne da rešava nagomilane probleme, da bolje koristi budžet i unapredi rad opštinske uprave i javnih preduzeća i ustanova - rekao je pored ostalog Ivan Jovanović, poverenik DS za Kraljevo.
On je kao primer neodgovornog i nezakonitog ponašanja vladajuće koalicije posebno ukazao na „krajnje alarmantno stanje” u Predškolskoj ustanovi „Olga Jovičić Rita” u Kraljevu povodom nelegalnog izbora direktora te ustanove.
- I ovog puta zahtevamo od vladajuće koalicije da pod hitno počne da rešava nagomilane probleme i omogući sprovođenje sudskih odluka u toj ustanovi. Na njih već duže vreme, od nelegalnog postavljenja sadašnje direktorke Snežane Mandić, putem peticija, javnog oglašavanja i ličnog obraćanja nadležnim opštinskim strukturama, ukazuju roditelji, radnici i Sindikat te ustanove, političke partije i pojedinci. Ali, svi dosadašnji pokušaji bili su bezuspešni. Imajući u vidu delatnost ustanove, trenutno stanje poremećenih međuljudskih odnosa, vođenje ustanove putem ucena i pretnji, neodržavanje stručnog veća može imati dalekosežne posledice, kako za korisnike usluga, tako i za radnike ustanove - upozorio je Jovanović.
Prema rečima Danijele Miladinović, člana Povereništva, odbornička grupa DS u Skupštini opštine jedina se ponaša kao prava opozicija, jer „u pravljenju kvoruma i odlučivanju, poput republičkog parlamenta, učestvuju i socijalisti, a u izglasavanju pojedinih odluka i srpski radikali”.
- Moramo da se do kraja odredimo prama lokalnoj vladajućoj koaliciji. Mi smo Demokratska stranka i opozicija. Ne želimo da činimo kvorum i glasamo o kadrovskim pitanjima koja prevladavaju u radu vladajuće koalicije, već samo kada su na dnevnom redu odluke od vitalnog značaja za grad i opštinu. Međutim, očigledno je da u vladajućoj koaliciji teško postižu dogovore i da u tome često zloupotrebljavaju DS. Zato želimo da poručimo građanima da mi nećemo u tome učestvovati. Mi građanima nudimo prevremene izbore. Ali oni sami moraju da se pokrenu, da ne čekaju da ih neko digne, da bi ovaj grad konačno izašao iz sivila i beznađa i da mu vratimo lepotu koju je nekad imao i osmeh na lica ljudi - rekla je pored ostalog Danijela Miladinović.
Sa pres konferencije je upućen i poziv delu vladajuće koalicije da se konačno izjasni o svojoj poziciji u vlasti i stanju u Kraljevu.
- Pozivamo Srpski pokret obnove, pre svega, da njegovi članovi, ako su nezadovoljni aktuelnim stanjem u Kraljevu, napuste vladajuću koaliciju i podnesu ostavke u upravnim odborima i na direktorskim mestima u opštinskim javnim preduzećima i ustanovama, a ne da se bave demagogijom - naglasili su Ivan Jovanović i Danijela Miladinović.
Odgovarajući na novinarska pitanja, predstavnici DS-a su rekli da oni „ne žele da budu instrument SPO ili bilo koje druge stranke” koje, kada ne mogu da izglasaju neku odluku, „pljuju” po DS i u njoj traže opravdanja za neuspeh.
„Mi im nudimo prevremene izbore. U njima su moguće koalicije sa svim strankama demokratske opcije, o čemu može da se postigne sporazum” - naglašeno je na pres konferenciji Povereništva DS u Kraljevu.

LETNJI KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Reče Velja: neka bude most - i bi(će) most

U početku beše nebo i grad.
I dizaše se očaj nad gradom.
I onda reče Velja: neka bude most,
i bi(će) most, dan sudnji.
Jev. po Ivanu

Ne znam da li, posle svega što smo propatili, ima još pravih i iskrenih zaljubljenika u ovaj grad. Čak i ako ih ima, sigurno je da je njihov broj mali, neznatan u poređenju sa onima koji nisu tu, a koji bi najviše trebalo da ga vole jer su na njemu, ili bolje rečeno na srozavanju njegovog statusa, profitirali, a onda ga ostavili, odmetnuli se, odskočili visoko i otišli daleko da se više nikada ne vrate i nikada ništa ne učine za njega, mislim grad. Dugačak bi bio spisak koji bi jednoga dana, nadam se, mogao biti objavljen, a na kojem bi se našli svi oni nazovi političari koji više nisu tu jer je vremenom njihov intelektualni nivo prevazišao lokalne atare i vinuo se u vrtlog prestoničkog društvenog života, kako i dolikuje zaslužnim palanačkim mudracima i humanistima. Mnogo je i onih koji nisu imali drugog izbora pa su, ne želeći da vegetiraju u gradu koji se gasi,u vreme masovnog “odliva mozgova” otišli bilo kuda, noseći najlepše uspomene i želju da se jednom možda vrate ili da bar iz daleka nešto korisno učine za svoje Kraljevo. Ima i onih koji su svojim odlaskom učinili dobro i gradu i nama koji smo ostali, jer bi njihov smrad, uz sve ono što nas je gušilo, samo dodatno opteretio osetljive nozdrve već decenijama izmrcvarenog domicilnog življa. Bilo kako bilo, kažem, ovo je grad koji bi trebalo voleti jer on to, svakako, zaslužuje. Jedini problem u njemu su ljudi jer postoje, kao u svim srpskim sredinama, i oni koje, na žalost, ni majka ne može da ljubi, a sa kojima se, sticajem okolnosti mora, na pijaci, u kafani, u opštini, na ulici, kod lekara i na drugim javnim i tajnim okupljalištima socijalnih slučajeva zvanih ljudi . I kako su baš ti ljudi naše najveće bogatstvo, što bi rekao neko, to više uviđamo koliko smo siromašni, koliko smo tanki i koliko su se i oni rođeni kao potencijalno normalna ljudska bića koja obećavaju, u međuvemenu iskvarili, postali samoživi, sebični i zli i kojima je sve, osim ljubavi prema sebi, strano. No i to je, poznato je već, karakteristika ovakvih vremana u kojima niko ni na koga ne misli i u kojima je jedini motiv nagon za preživljavanjem koji je, kao po pravilu, kod najgorih najizraženiji. To bi mogao da bude i jedan od dokaza da posle svih istorijskih zbivanja na planeti sadašnje čovečanstvo čine potomci najgorih. To je i logično, jer potomstvo nisu ni mogli da stvaraju oni koji su stradavali za ljudsko dobro, već baš oni koji su ih tamanili, a potom uživali u blagodetima svoje pohlepe i podmuklosti. I mada zvuči malo paradoksalno, Kraljevo nikada nije bilo lepše, ali ni mnogoljudnije. To bi moglo da znači da još uvek prdestavlja objekat nečije ljubavi, ako ne one romantične, a onda objekat u kojem se može živeti uljudnije nego u nekim drugim sredinama, pogotovu ako se ima svoj lobi, svoje bratstvo ili bilo kakva druga interesna grupa građana, ili seljaka.

ODI MI-DOĐI MI
I dok jedni odlaze, drugi dolaze, grad se širi, raste, jača sve moćniji, mada privredno totalno sjeban, njegova duhovonost se menja, kao i njegova filozofija, psihologija, istorija i sve ono što ga čini osobenom urbanom tvorevinom. Ostaju samo građevine kao pozorišne kulise između kojih se po drugom scenariju i sa drugim glumcima igra neka sasvim nova predstava po tekstu koji je sam život ispisao, a u čemu su zdušno učestvovali i pojedinci koji su o životu drugih malo toga znali i za koji uopšte nisu marili.
Lepote ovoga grada, njegove ulice, trgovi, reke, njegov miris na lipov cvet u julu tako ostaju pesnicima, a njegova, reklo bi se političkim rečnikom, infrastruktura u domenu je političara i svih onih koji su umislili da to jesu. I kada smo možda izgubili i poslednju nadu da đe se, pored privatnih zadužbina, dvoraca i poslovnih kompleksa bilo šta kapitalno ovde promeniti na dobrobit svih nas, dogodilo se da su započeli radovi na izgradnji mosta na Ibru, koji će za sva vremena i vidno izmeniti vizuelni identitet našeg Kraljeva. Posle pola veka od kada je preko Ibra izgrađen prvi i jedini most, dobićemo još jedan. To nije samo objekat koji će u mnogome olakšati život u prenatrpanom gradu, već i povod da verujemo kako posle decenija odricanja i stagniranja krećemo ka nečemu što bi trebalo da predstavlja oporavak i napredak. Ovih dana, tačnije u sredu, poznati srpski domaćin i ministar za kapitane investicije Velimir Ilić, u pratnji svojih partijskih sledbenika, visokih opštinskih i okružnih funkcionera, francuskog ambasadora, sveštenstva i što znatiželjnih, a što dokonih građana,svečano je oznaničio početak izgradnje novog mosta na Ibru. To je za ovaj grad još jedan u nizu istorijskih događaja kojima smo u ogromnoj količini, mada različitim povodima i sa različitim značenjem, imali prilike da prisustvujemo, čak i mnogo pre vremana kada se širom ove zemlje sve završavalo uglavnom pre postavljenih rokova. I sada kada su svi rokovi istekli Kraljevo će ponovo, makar i na kratko, početi da liči na sebe iz vremana kada je doživljavalo privredni procvat i kada je sve bilo mnogo, mnogo bolje, lepše i pravednije. Utoliko je ovaj događaj značajan, što uliva nadu da se nešto menja, da ide na bolje, ili bar da se naše gordo propadanje usmerava u suprotnom smeru. Naravno, ma koliki bio, ovaj most je samo kap u moru onoga što bi trebalo uraditi da bi se život u Kraljevu normalizovao, ali koliki je njegov značaj najbolje govore sva ona tridesetogodišnja politička obećanja od kojih je most uvek bio na prvom mestu. I kako god se kome činilo ovi koji su sada na vlasti, sticajem okolnosti, prvi su koji su bar jedno od svojih obećanja počeli da realizuju. Nadajmo se da će i preostala, sve do kraja onog spiska koji je tako lepo zvučao u predizbornoj kampanji. Zanimalo bi nas da vidimo kako će, recimo, novi most izgledati iz aviona koji poleti sa civilnog aerodroma u Lađevcima.
Možda jednoga dana oni koji nikada nisu prestajali da vole ovaj grad budu ponosni na svoju doslednost i upornost. A malo je potrebno da Kraljevo ponovo bude jedan od najlepših gradova u Srbiji, još malo ljubavi, još mnogo para ali i volje da se nešto konkretno u njemu i na njemu uradi. Sad kada je počelo, nikako ne bi trebalo dozvoliti da se sa tim stane, a to bi moglo da znači da smo počeli da izlazimo iz krize. U protivnom i ovaj most nam može poslužiti da sa njega skačemo, da na njemu prosimo, ili sa njega pljuckamo u Ibar proklinjući sudbinu zbog svega što nas je snašlo u gradu i zemlji gde čak i mostovi, za razliku od svih ostalih, razdvajaju, a ne spajaju ljude, jer ljude koji su izgubili svaku nadu teško da nešto može da spaja, pa makar to bio i most. Ovde i sada nada, bar bi trebalo da u to verujemo, još postoji. Ne bi bilo dobro da se i to verovanje, kao mnoga druga do sada, izjalovi.

SA SEDNICE KOMISIJE ZA POLJOPRIVREDU I RAZVOJ SELA SO KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Krediti namenski iskorišćeni

   • Kredite za unapređenje poljoprivredne proizvodnje iz agrarnog budžeta za 2005. godinu dobila 22 poljoprivredna domaćinstva • Ove godine u budžetu opštine za agrar opredeljen veći iznos sredstava i raspisan konkurs za dodelu kredita pod povoljnijim uslovima, u pojedinačnom iznosu do 400.000 dinara i sa rokom vraćanja od 36 meseci

Na 26. sednici, održanoj početkom ove sedmice, Komisija za poljoprivredu i razvoj sela Skupštine opštine Kraljevo usvojila je izveštaj i izvršenoj kontroli korišćenja dodeljenih finansijskih sredstava iz opštinskog budžeta za 2005. godinu. Konstatovano je da su neposrednim uvidom u stanje na terenu dveju radnih grupa Komisije dodeljena sredstva u potpunosti namenski iskorišćena.
Naime, na osnovu Odluke Skupštine o finansijskoj podršci poljoprivrednim proizvođačima i Programa korišćenja sredstava za podsticanje poljoprivredne proizvodnje, Komisija je tokom 2005. godine raspisala tri konkursa za dodelu finansijskih sredstava iz opštinskog budžeta. Po konkursima, ukupno je odobren 31 kredit, od kojih su 22 realizovana. Krediti, u pojedinačnom iznosu od 150.000 do 300.000 dinara, odobreni su registrovanim poljoprivrednim domaćinstvima za razne namene, uglavnom u stočarstvu i voćarstvu. Pre svega za nabavku rasnih goveda (krava muzara i teladi), svinja i ovaca i podizanje novih ili proširenje postojećih zasada jabuka i drugog voća, kao i za proizvodnju ranog povrća u plastenicima.
Članovi Komisije su sa zadovoljstvom ocenili da su povoljne kredite iz agrarnog budžeta namenski iskoristili dobri domaćini koji se sa svojim porodicama tradicionalno bave dugogodišnjom poljoprivrednom proizvodnjom, čija su domaćinstva dobro opremljena objektima i mehanizacijom, a imanja odlično obrađena. „Krediti su otišli u prave ruke i agrarni budžet koji je prvi put opredeljen u Kraljevu u iznosu od šest miliona dinara u potpunosti je opravdao postojanje”, naglašeno je u raspravi na sednici Komisije.
Komisija je donela i odluku o raspisivanju konkursa za dodelu finansijskih sredstava za razvoj poljoprivrede u 2006. godini. Odlukom Skupštine opštine, agrarni budžet u ovoj godini povećan je sa šest na osam miliona dinara, ali su i ta sredstva kako je istaknuto nedovoljna u odnosu na stvarne potrebe u oblasti poljoprivrede. Odbornik Milan Stevanović naveo je da je opština Kragujevac za ovu namenu u 2006. godini izdvojila čak 25 miliona dinara, a opština Vrnjačka Banja, koja je daleko manja, takođe veću sumu nego opština Kraljevo.
Prema konkursu (koji je objavljen danas u našem listu) za dodelu finansijskih sredstava, predviđeni su povoljniji uslovi od prošlogodišnjih. Registrovanim individualnim poljoprivrednim proizvođačima koji ispune uslove, naime, iz agrarnog budžeta biće dodeljeni krediti u visini od 50 odsto vrednosti projekta, a najviše u iznosu od 400.000 dinara po projektu. Pravo učešća na konkursu imaće poljoprivrednici sa prebivalištem u opštini Kraljevo, upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava, koji uz prijavu podnesu odgovarajući projekat i dokaze. Rok vraćanja je produžen sa dve na tri godine, uz „grejs period” od godinu dana od početka korišćenja kredita. Konkurs će biti otvoren (samo) mesec dana imajući u vidu da se sa njegovim raspisivanjem, zbog zakasnelih skupštinskih odluka, dosta kasni, ali će u slučaju nedovoljnog odziva i broja odobrenih kredita, naknadno biti ponovljen.
Predsednik Komisije Dragan Ivanović zahvalio je svim članovima Komisije na jedinstvu i uloženom trudu i istakao da će stvarni agrarni budžet u opštini Kraljevo po raznim osnovama u ovoj godini iznositi oko 10 miliona dinara. U njemu će se, pored fiksnog dela, naći i dodatna finansijska sredstva za organizovanje savetovanja i izložbi, obrazovanje i edukaciju proizvođača, kontrolu zemljišta i proizvoda i druge namene. Dodatna sredtva dobiće se i vraćanjem već odobrenih kredita, koje uskoro treba da počne. Ivanović je obavestio članove Komisije i o dosadašnjem kreditiranju zemljoradnika sa republičkog nivoa, mogućnostima za dobijanje dizel goriva i regresa za veštačko đubrivo i skladištenje pšenice, kao i pripremama opštinskog plana za subvencioniranje proizvodnje i novog republičkog zakona o poljoprivrednom zemljištu. Na sednici je ukazano i na nepostojanje odeljenja ili odseka za poljoprivredu i razoj sela u okviru Opštinske uprave i prihvaćen predlog Milana Stevanovića da, po dogovoru sa direktorom i glavnim i odgovornim urednikom, u „Ibarskim novostima” izlazi specijalno izdanje ili podlistak o poljoprivredi i selu bar tromesečno.

POČELA IZGRADNJA PUTA U ZAKUTI
Asfalt zaustavlja iseljavanje

   Krajem prošle sedmice počeli su pripremni radovi za asfaltiranje deonice puta u selu Zakuti u dužini od četiri kilometra, kao deo ukupne rekonstrukcije magistralnog puta Kraljevo - Kragujevac. Na ovaj način biće realizovan višegodišnji san meštana Zakute, Petropolja i okolnih sela da dobiju asfaltni put, a time i bolji „izlaz u svet”. Radove koje izvodi Preduzeće za puteve „Novi Pazar” su obišli i opštinski čelnici iz Kraljeva.
- Ovaj put će mnogo značiti stanovnicima koji žive u ovom selu. Lokalna samouprava u ovim radovima učestvuje sa skromnim sredstvima, a većinu obezbeđuje Vlada Srbije preko Ministarstva za kapitalne investicije - istakao je između ostalog dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, kojem je asfaltiranje ovog puta bilo jedno od predizbornih obećanja.
Prema rečima mr Jovana Nešovića, opštinskog menadžera u Kraljevu, strategija kraljevačke lokalne samouprave je da svako selo u opštini Kraljevo ima dobar asfaltni put.
- Dobra strana ove lokalne samouprave je da uspešno sarađuje sa republičkim ministarstvima. I ovaj put u Zakuti, dužine četiri kilometra, finansiraće kompletno republičko Javno preduzeće „Putevi Srbije”. Uvek kažem da ta dobra saradnja sa republičkim institucijama štiti i štedi budžet opštini Kraljevo, i to je zaista najveći uspeh ove lokalne samouprave - kaže mr Nešović.
Inače, meštani Zakute ističu da je asfaltiranje ovog puta trebalo da se dogodi mnogo ranije, jer su dva puta prikupljali sredstva za tu namenu, ali da se nadaju da ni sada nije kasno. Posebno su uvereni da će zahvaljujući novom asfaltnom putu, rekonstrukciji elektromreže i drugim komunalnim investicijama u selu, uspeti da zaustave odseljavanje mladih u grad i da će početi da se događaju obrnuti procesi - da se mladi ljudi iz grada sve više vraćaju da žive i rade u selu. Veruju da će novoasfaltiranim putem već ove jeseni njihovi đaci krenuti u školu.

MILANKO ŠEKLER, DIREKTOR VETERINARSKOG SPECIJALISTIČKOG INSTITUTA „KRALJEVO" - piše Dragan Vukićević
Pandemija H5N1 je neminovna, ali kao društvo spremni smo da reagujemo preventivno!

   • Do pandemije ptičjeg gripa svakako će doći, ali kad i gde - to ne možemo da znamo. Ali nikada nismo bili bliži u poslednjih nekoliko decenija i nismo imali boljeg kandidata kao uzročnika za pandemiju. Ovaj virus je perfektan kandidat u odnosu na podatke koje imamo o prethodnim virusima na tom molekularnom nivou. Ovaj poseduje sve osobine koje ga čine vrhunskim kandidatom da to i postigne - kaže Milanko Šekler

Medijski je došlo do prekida interesovanja, pojavile su se interesantnije teme, čini mi se klizišta, poplave, politika svakodnevna i razne državne teme i onda je ptičiji grip pao u medijski zaborav. Što se tiče stručnog dela, apsolutno se radilo istim tempom kao i u ono vreme kada je bilo puno uzoraka - kaže u razgovoru za „Ibarske novosti” direktor Veterinarskog specijalističkog instituta „Kraljevo” Milanko Šekler, odgovarajući na pitanje šta se to promenilo u samoj ustanovi za pola godine i zašto je ona medijska „tutnjava” s početka marta, kada je otkriven virus H5N1, odjednom utihnula.
Sve to vreme mi smo radili na osavremenjavanju dijagnostike. U međuvremenu, nabavljena su dva aparata, usavršena je primena najsavremenije tehnike na molekularnom nivou, dijagnostika influence koja omogućava da se procesuira i obradi mnogo veći broj uzoraka za jedan radni dan. Tako da sad imamo propusnu moć za stotinu uzoraka koji mogu da se urade za dan na mnogo lakši način. Doduše, nešto skuplji, međutim, mnogo precizniji. Sve to na metodi koja treba da napravi trijažu pozitivnih, onda se ti pozitivni dokazuju starom oprobanom metodom izolacije, jer je ona i dalje međunarodno verifikovana. Ovo je pomoćna metoda, koja može povremeno da promaši i da bude pozitivna, a ne negativna, ali ne može da promaši da je nešto negativno ako je pozitivno. Svih ovih meseci radili smo na uvođenju toga, na kupovini reagenasa, bili smo na edukaciji, na obuci, u organizaciji FAO u Budimpešti. To je bio trening i mogu da kažem s ponosom da nismo imali šta novo da naučimo, jer smo sve to znanje već usvojili kao praksu. Ovo vreme posvetili smo edukaciji. U međuvremenu smo dobili i pojačanje, jednog čoveka iz veterinarskog instituta iz Niša. Uzeli smo najkvalitetnijeg čoveka, prešao je kod nas osećajući potrebu da jednoj instituciji koja se razvija pruži doprinos. U ovom periodu svet je radio na projektu Fao. Kao agencija Ujedinjenih nacija, koja je organizovala obilazak referentnih institucija u regionu, bili su i u Kraljevu, i izvršen je inspekcijski nadzor. Dobili smo ubedljivo najviše ocene, generalno, a kao veterinarska služba vrhunske. Mi, kao dijagnostička ustanova, moram to da naglasim, nalazimo se daleko iznad regionalnog proseka.
• Šta je sa ptičjim gripom sada, pošto nije sezona masovne seobe ptica?
- Ptičji grip, kao i svi virusi gripa, jako je osetljiv na temperaturne režime koji vladaju leti u ovom podneblju i samim tim je rizik donekle smanjen. Međutim, Rumunija i Mađarska su primer da to nije pravilo, da i dalje zavisi sve od sprovođenja mera, od ozbiljnosti ljudi i daljeg sprečavanja kontakata između divljih ptica i živine. U Rumuniji je virus ušao u živinu i oni nisu uspeli u startu da ga efikasno suzbiju kao što smo mi u Bajnoj Bašti. Problem Rumunije je što se dnevno pojavljivalo i više od stotinu žarišta i izgubljena je svaka kontrola. Pokazalo se da su imali solidnu dijagnostiku, ali mere koje su posle toga sprovođene su bile loše. A osnovni kamen spoticanja je način plaćanja. Kod nas su preplaćene kokice sa dobrom cenom, brzom isplatom za nedelju dana. Ljudi su bili motivisani da prijave svu živinu da bude ubijena, a ne da kriju. Dok je u Rumuniji plaćanje kasnilo i do pola godine, i ispod tržišne cene, kod nas su ljudi bili motivisani. Posebno oni koji su ekonomski vrlo zavisni i nemaju dovoljno novca nisu imali interes da kriju obolelu živinu. Na taj način je doveden u pitanje prijem Rumunije u Evropsku uniju u ovom roku upravo zbog načina na koji su se borili protiv ptičjeg gripa. To pokazuje generalnu sposobnost našeg društva da reaguje na svaki problem.
• Ptice ne priznaju državne granice, a Rumunija je blizu?
- Naša uprava je preduzela mere zaštite, uključujući i nas. Napravila je odgovarajući program monitoringa, koji obuhvata primenu najsavremenije tehnike, koju sam pomenuo, u svim pograničnim opštinama prema Rumuniji i prema Mađarskoj. Znači, ove nedelje se potpisuje ugovor i taj program će stupiti na snagu. Tako ćemo da pregledamo određeni broj uzoraka svakog meseca na svim kritičnim tačkama u blizini graničnih prelaza, vodenih površina i svih 15 graničnih opština će biti pod nadzorom do kraja godine. To je značajno zato što ova tehnika registruje prisustvo virusa. Za odgovor na prisustvo virusa je potrebno nekoliko nedelja da se pojave simptomi. Prednost ove metode je što registruje prisustvo virusa pre nego što je ikakav virus zaista prisutan. Znači, istog dana kada se životinja inficirala može da se dijagnostikuje prisustvo virusa. To je vrlo značajna mera koja će nam dati sigurnost da makar iz ove zemlje, gde je potvrđeno širenje na domaću živinu, budemo sigurni da neće doći do širenja na našu teritoriju.
Inače, migracije ptica imamo non-stop i one nisu tako vremensko prezizno definisane kao što bismo svi voleli da to bude jasno i uočljivo. Uvek postoje neke vrste koje u pojedinom periodu migiraju i stupaju u kontakt na vodenim površinama s drugim vrstama koje su tu duži period i uvek postoji mogućnost da dođe do kontakata. Bez obzira što se kaže da postoje dve kampanje - jesenja i prolećna, i u međuvremenu ima dosta kontakata.
• Kakva su Vaša predviđanja u očekivanju jesenje seobe ptica - da li će biti više slučajeva ptičjeg gripa nego zimus?
- Očekujemo da će biti više sumnjivih slučajeva, da će biti situacija približna prolećnoj. Naučili smo svoj posao, šta i kako treba da radimo. To će biti mnogo efikasnije i mnogo sigurnije. Ne treba se bojati jer je dijagnostika osavremenjena i formiran je lanac odgovornosti i komandovanja na čelu sa Upravom, koji je vrlo jasno definisan. Oni su radili u međuvremenu i na pripremi plana. To je stalni plan za vanredne situacije, i tu je sve precizno definisano, od brojeva mobilnih telefona, do toga ko je za šta u kom trenutku i na kom rejonu zadužen i odgvoran, tako da ne može da dođe do zabune ko šta treba da uradi.
• U razgovoru pre nekoliko meseci pomenuli ste da je pandemija ptičjeg gripa neminovnost. Da li se u međuvremenu nešto promenilo?
- Do pandemije će svakako doći, ali kad i gde - to ne možemo da znamo. Ali nikada nismo bili bliži u poslednjih nekoliko decenija i nismo imali boljeg kandidata kao uzročnika za pandemiju. Ovaj virus je perfektan kandidat u odnosu na podatke koje imamo o prethodnim virusima na tom molekularnom nivou. Ovaj poseduje sve osobine koje ga čine vrhunskim kandidatom da to i postigne.

STANOVNIŠTVO
• Kako građani treba da se ponašaju očekujući jesenju migraciju ptica?
- Treba da postupaju kao i do sada, uz poštovanje svih mera predostrožnosti. Kod nas nema virusa u domaćoj živini. Građani, posebno na ruralnom području, treba da sprečavaju kontakt ptica sa divljom živinom. To je najvažnije, jer kada H5N1 uđe u živinu na farmama, povećava se mogućnost prelaska i na čoveka.

   

U DOMU ZDRAVLJA NA JESEN ĆE BITI OTVOREN PREVENTIVNI CENTAR
Za poboljšanje kvaliteta života

   Kraljevčki Dom zdravlja jedan je od 24 u Srbiji, koji će na jesen dobiti Preventivni centar. Evropska agencija za rekonstrukciju i konsultantska firma EPOS, koji finansiraju ceo projekat, već su za budući centar obezbedili deo medicinske opreme, kao i terensko vozilo za mobilnu ekipu. Preventivni centar imaće stacionarni deo i mobilnu jedinicu za rad na terenu. U Preventivnom centru, jednom do dva put nedeljno, naizmenično radiće svi lekari opšte medicine, ginekolozi, stomatolozi, onkolozi, psiholog, kao i patronažne sestre. Privremene prostorije biĆe u školskom dispanzeru, gde se nalazi savetovalište za mlade. Kada budu završeni građevinski radovi u Zdravstvenom centru Studenica, Preventivni centar imaće trajni smeštaj u podrumu Poliklinike, u nekadašnjim prostorijama Hitne službe. Cilj ovog projekta tj. rada Preventivnog centra jesu suzbijanje i prevencija bolesti od kojih stanovništvo naše opštine najviše boluje, kaže dr Rada Novaković, rukovodilac budućeg ,,Preventivnog centra". To su na prvom mestu kardiovaskulatne bolesti, zatim maligne i bolesti nervnog sistema i dijabetesa. kako naša zemlja, kada je reč o preventivi, mnogo zaostaje za zapadnoevropskim zemljama, gde je prosečni životni vek 83. (a kod nas 64 godine) tako će jedan od prioriteta biti i aktivnosti usmerene na poboljšanje kvaliteta života i samim tim njegovog produženja.

SVAKODNEVICA - piše Rajko Sarić
Kontejneri protiv besa

   • Prošle godine u Kraljevu uništeno ili pokradeno oko 370 saobraćajnih znakova, tridesetak kontejnera i veći broj korpi za otpatke, što je lokalnu zajednici koštalo više od sedam miliona dinara

Iživljavanje pojedinih sugrađana nad javnim dobrima pojava je koja u Kraljevu uzima sve više maha. Nema dana a da na ulici ne primetite polomljene korpe za odlaganje smeća, kontejner sa koga su netragom odneti točkovi ili koji je potpuno spaljen. Isto je sa saobraćajnim znacima, bilo u gradu, bilo u selu. Zbog toga se iz budžeta opštine veliki deo novca, planiranog za nastavak komunalnog opremanja grada, izdvaja najpre za saniranje šteta i kvarova, dok se u nove investicije ulaže onoliko novca koliko preostane.
Samo prošle godine, u gradskoj zoni, Direkcija za planiranje i izgradnju finansirala je postavljanje 371 novog saobraćajnog znaka, što je koštalo oko 6,6 miliona dinara. Devedeset posto znakova, kaže Nenad Nerić, stručni saradnik u Direkciji, ukradeno je ili namerno uništeno.
- Kradu sve vrste znakova. Posebno je opasna krađa znakova upozorenja, čime se izaziva opšta opasnost za učesnike u saobraćaju - kaže Nerić i dodaje da najviše saobraćajnih znakova bude ukradeno na seoskim putevima.
- Prošle godine na ulicama i parkiralištima u gradu postavljeno je 236 novih saobraćajnih znakova i urađena kompletna horizontalna signalizacija. Dosta je rađeno i na održavanju semafora, za šta je potrošeno nešto više od 6,1 milion dinara. Na putevima lokalnog karaktera postavljeno je 135 saobraćajnih znakova vrednosti 526.000 dinara - pojašnjava Nerić.
U zavisnosti od vrste i veličine, jedan saobraćajni znak košta oko 9.800 dinara (bez PDV-a), iskop rupe 2.700 dinara, izlivanje stope 500 dinara, pa postavljanje i montaža... Ogledala koja se postavljaju na opasnim raskrsnicama koštaju 14.385 dinara, a samo postavljanje zahteva dodatnih 2.800 dinara. Jedno takvo ogledalo namerno je uništeno u Jarčujku.
Svi smo bili svedoci prošlogodišnje velike akcije JKP ,,Čistoća” u okviru koje su postavljene brojne korpe za otpatke, novi kontejneri, a u parkovima nove klupe za sedenje. Danas je slika, kako na ulicama tako i u parkovima, sumorna.
- Potpuno je uništeno tridesetak kontejnera, a sa daleko većeg broja su poskidani točkići. Nabavka jednog kontejnera košta 24.000 do 25.000 dinara. Prošle godine za nabavku korpi za otpatke potrošeno je oko 400.000 dinara. Danas je mali broj korpi u funkciji, ili su spljoštene ili polomljene. Mnoge su jednostavno nestale - kaže Goran Trifunović, šef komunalne higijene u ,,Čistoći”.
I vlasnici samostalnih radnji, koji su po zakonu dužni da nabave korpe i kontejnere za odlaganje smeća, to ne čine. Prema Trifunovićevim podacima, ovu zakonsku obavezu izvršava tek dva odsto preduzetnika.
Svemu ovome treba dodati i polomljene tobogane, košarkaške table pokidane lance na ljuljaškama u gradskim parkovima, zbog kojih grad ima velike troškove. Kako sprečiti bespotrebno rasipanje teško prikupljenog budžeta?

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

KONCERT STJEPKA GUTA - piše Verica Nikolić
Vrhunski džez

   Stjepko Gut je jedan od najcenjenijih džez muzičara sa naših prostora. Na koncertu održanom prošlog petka publika je mogla da uživa u zvucima standardnog džeza, bibapa i brodvejskog standarda.
Sa Stjepkog Gutom nastupili su muzičari sa Akademije u Gracu - Milan Stanisavljević (klavir), Dušan Simović (kontrabas) i Aleksandar Cvetković (bubnjevi) iz Kraljeva, koji je prema rečima Stjepka Guta, veoma talentovan mladi muzičar. Najmlađi član ovog džez sastava je Luka Ignjatović, saksofonista iz Beograda.
Stjepko Gut je završio Muzičku akademiju u Beogradu, Akademiju za džez u Bernu i konzervatorijum u Bostonu. Održao je brojne koncerte sa svetskim bendovima i ima dvadesetak snimljenih ploča. Živi u Njujorku, Gracu i Beogradu.



INKLUZIVNO OBRAZOVANJE
Kako učiti iz različitosti

   U OŠ ,,Dimitrije Tucović" u Kraljevu održan je trodnevni seminar ,,Izgradnja savezništva za inkluzivno obrazovanje" u okviru projekta ,,Inkluzivno obrazovanje - od prakse ka politici" Fonda za otvoreno društvo. Seminar je koncipirao i realizovao CIP, Centar za interaktivnu pedagogiju, koji ima dugogodišnju praksu realizacije raznih oblika edukacija.
Ciljevi seminara su bili:
- senzitivizacija mreže inkluzivnog obrazovanja
- formiranje, jačanje i širenje mreže nosilaca promena u oblasti inkluzivnog obrazovanja
- analiza statusa marginalizovanih grupa
- analiza potreba učenika, prosvetnih radnika i obrazovnih institucija u oblasti inkluzivnog obrazovanja.
Model inkluzije pruža svakoj zajednici priliku da podstiče razvoj cele zajednice, tako što će svaki njen član biti poštovan i uvažen. To ne podrazumeva izjednačavanje svih ljudi, već uvažavanje različitosti svakog pojedinca, kojem se pruža mogućnost odlučivanja i preuzimanja odgovornosti za sopstveni život. U skladu sa ovakvim tumačenjima dosta se menja i rečnik koji se koristi kada su u pitanju osobe kojima je potrebna posebna podrška; termin - deca sa posebnim potrebama nije adekvatan jer svi imamo iste potrebe samo su načini zadovoljavanja potreba različiti. Inkluzija je učenje kako živeti sa različitošću i kako učiti iz različitosti.
Inkluzivno obrazovanje je sistem obrazovanja u kome se svi učenici kojima je potrebna dodatna podrška upisuju u redovnu nastavu i obližnje škole i obezbeđuju im se uslovi, podrška i školovanje zasnovano na njihovim mogućnostima i potrebama. To predstavlja veliku dobit za grupe i porodice koje ne participiraju dovoljno u društvu, a to su deca, mladi i odrasli:
- sa invaliditetom
- sa hroničnim bolestima
- Romi (posebno devojčice i žene)
- izbegla i interno raseljena lica (IRL)
- koji žive u ruralnim krajevima.
Najveća dobit seminara je što su se na javnom mestu našli predstavnici različitih interesnih grupa: roditelji dece kojima je potrebna posebna podrška, nastavnici, defektolozi, pedagozi, predstavnici Ministarstva prosvete, Odeljenja društvenih delatnosti, Razvojnog savetovališta, Kluba za hendikepiranu decu, Romskog udruženja ,,Ruke prijateljstva". Bili smo u prilici da se bavimo i raznim preprekama inkluzivnog obrazovanja kao što su:
- nedostatak znanja među nastavnicima, decom i njihovim porodicama (o deci sa invaliditetom, Romima...)
- stereotipi i predrasude prema svima koji su drugačiji od nas
- nedostatak specijalizovane podrške nastavnom kadru
- nepostojanje zakonskih mehanizama za primenu zakona koji bi se angažovao za inkluzivno obrazovanje.
Da bi prevazišli kulturu žaljenja i pokazali da uprkos svim problemima možemo nešto konstruktivno da uradimo napravljen je Akcioni plan koji ima cilj da svaka interesna grupa da svoj doprinos u promociji i implementaciji inkluzivnog obrazovanja.
Jedna od glavnih aktivnosti je i informisanje šire javnosti. Sve dok smo ćutljiva većina i dok mislimo da su takve stvari daleko od nas i da se dešavaju drugim ljudima, nećemo moći da preuzmemo odgovornost i pokrenemo šire lokalne akcije.
Vesna Šaponjić
prosvetni savetnik


IZ KNJIGE „ZABRANJENA ISTINA O SREBRENICI” ALEKSANDRA PAVIĆA (1) - piše Rajko Sarić
Najveći trijumf propagande

   Srebrenica i njena istina, koja je od samog početka obavijena maglom, a koja je imala presudan uticaj na tok mnogih zbivanja od sredine 1995. godine do sada, koja je na optuženičku klupu stavila mnoge srpske glave, a Srbe proglasila genocidnim narodom, zaslužuju mnogo pažnje, sagledavanje činjenica iz raznih uglova, a ne samo one koje odgovaraju kreatorima svetske politike. Priča o Srebrenici, dakle, važna je prvo za žrtve i njihove porodice, za porodice nestalih, kao i za one koji su nevino optuženi. Ona je, čini se ipak, više interesantna za Srbe jer ih ,,lažirana istina”, odnosno, ,,zvanična verzija” događaja u Srebrenici, politički direktno pogađa. Upravo zbog toga u javnosti je veliku pažnju izazvala knjiga koju je izdala ,,Legenda” iz Čačka ,,Zabranjena istina o Srebrenici”, uglednog politikologa Aleksandra Pavića, čoveka koji je u Srebrenici bio dan-dva po okončanju akcije pripadnika VRS na zauzimanju ovog grada, koji je u to vreme imao status zaštićene, demilitarizovane zone.
Za građu ove knjige, Pavić je uzeo strane izvore, one koji u prvom trenutku, pa ni sada, nisu progutali zvaničnu verziju događaja, izvore čije tvrdnje, svakako, imaju, i moraju da imaju, težinu koja prevazilazi regionalni karakter.
Tako Edvard Herman, profesor na jednom od najboljih svetskih univerziteta, američkom Univerzitetu Pensilvanija, i vođa Srebreničke istraživačke grupe, u zaključku članka ,,Politika srebreničkog masakra”, ovako vidi ,,zvaničnu verziju”:
- ,,Srebrenički masakr” predstavlja najveći trijumf propagande u balkanskim ratovima. Neke druge tvrdnje i otvorene laži odigrale su svoju ulogu u balkanskim sukobima ali, dok su neke dale svoj skroman doprinos propagandnom repertoaru uprkos tome što su kasnije pobijene (Račak, Markale, srpsko odbijanje da se potpiše sporazum u Rambujeu, 250.000 poginulih Bosanaca, cilj stvaranja Velike Srbije kao motorne snage koja je pokretala balkanske ratove), srebrenički masakr ostaje nedostižan u svojoj simboličkoj moći. To je simbol srpskog zla i muslimanskog statusa žrtve, kao i pravednosti zapadnog rasturanja Jugoslavije i intervencije na više nivoa, uključujući i bombardovanje i kolonijalnu okupaciju Bosne i Hercegovine i Kosova.
Međutim, veza između ovog trijumfa propagande i istine i pravde je nepostojeća. Nepovezanost s istinom simbolizovana je činjenicom da je izvorna procena od 8.000, uključujući i 5.000 ,,nestalih” (po svim izveštajima sa terena, kao i Međunarodnog crvenog krsta), koji su napustili Srebrenicu u pravcu teritorije pod kontrolom bosanskih muslimana, zadržana čak i pošto je ubrzo utvrđeno da ih je nekoliko hiljada stiglo do odredišta, dok je dodatnih nekoliko hiljada poginulo u borbama”.
Stela Džatras, američki kolumnista i supruga američkog pukovnika i diplomate u penziji, u svom članku ,,Srebrenica - šifra za ućutkivanje kritičara američke politike na Balkanu”, za poznati američki libertarijanski i antiratni sajt, ovako karakteriše svrhu kampanje laži o Srebrenici:
- Srebrenica jednako je holokaust. Srebrenica jednako je genocid. Srebrenica jednako je etničko čišćenje. I, pošto se sada diskredituju tvrdnje o masovnim grobnicama i genocidu na Kosovu, postoji li bolji način da se nastavi s demonizacijom Srba nego da se američki narod podseća na Srebrenicu? Jer ima još nezavršenog posla u rasparčavanju Jugoslavije, putem amputacije Crne Gore, Sandžaka i Vojvodine. Zver Novog svetskog poretka neće biti zadovoljna dok ne napuni želudac, a to zahteva da američki narod prihvati sledeću intervenciju NATO-a na Balkanu; međutim, američki narod mora ponovo da bude pripremljen da prihvati dodatne vojne akcije, kao što je prihvatio 78 dana bacanja bombi na jedan nedužan narod. Oni moraju da budu istrenirani da ponovo zaključe: ,,Srbi su to i zaslužili!”
U detaljnoj analizi srebreničkog fenomena za britanski Internet sajt ,,Spajkd”, pod nazivom ,,Kako je Srebrenica postala poučna priča”?, Tara Mekormak, postdiplomac na Vestminsterskom univerzitetu u Londonu, konstatuje:
- Od Kosova 1999. do Konga 2005. Srebrenica se ističe kao konačni dokaz da je Zapad moralno obavezan da vojno interveniše u konfliktnim situacijama. Džek Strou je branio zapadnu intervenciju u Makedoniji 2001. koristeći Srebrenicu kao primer šta se dešava kada se Zapad ustručava da interveniše. Liberalni komentator Dejvid Aronovič je upotrebio isti argument da bi opravdao svoju podršku vojnoj akciji u Iraku. Govoreći o 60 kongoanskih vojnika koje su ubili vojnici UN, general UN Patrik Kamert je iznosio argumente u korist snažne vojne intervencije, zbog ,,lekcija iz Srebrenice, Somalije i Ruande”.
I australijanski analitičar Gali Hasan, u članku ,,Sećajući se Srebrenice, razmišljajući o Faludži”, kaže da je srebrenički masakr bio samo propagandna pobeda u ratu koji SAD - NATO vode protiv Jugoslavije, da je upravo taj masakr poslužio za intervenciju NATO-a na strani muslimana sa ciljem razbijanja Jugoslavije i kolonizacije Bosne i Kosova.

MUSLIMANSKA „NAMEŠTALJKA”
Portugalski oficir Karlos Martines Branko bio je jedan od glavnih UN-ovih posmatrača na terenu u Srebrenici tokom jula 1995. Kasnije je predavao na Institutu Evropskog univerziteta u Italiji. Branko je 4. marta 1998. preneo svoje viđenje srebreničkih događaja na jednom Internet sajtu pri Državnom Univerzitetu Njujorka u Bufalu, što je ubrzo preuzeto od strane drugih sajtova, poput Carevog novog odela, tako da sada čini nezaobilazno štivo za sve Internet istraživače prave istine o Srebrenici. Govoreći o prividnim vojnim nelogičnostima vezanim za pad Srebrenice, on piše:
,,...muslimanske snage nisu čak ni pokušale da iskoriste svoju prednost u teškoj artiljeriji koja je bila pod kontrolom snaga Ujedinjenih nacija, iako su u to vreme imale sve razloge za to...
Nedostatak vojnog odgovora je u jasnoj suprotnosti s ofanzivnim stavom koji je karakterisao snage odbrane u ranijim opsadnim situacijama, kada bi one obično izvele žestoke napade na srpska sela u okolini enklave, izazivajući velike žrtve među srpskim civilima.
Međutim, u ovoj situaciji, s obzirom na medijsku pažnju koncentrisanu na ovaj prostor, vojnička odbrana enklave bi razotkrila stvarno stanje u zonama bezbednosti i pokazala da te zone nikada nisu ni bile stvarno demilitarizovane, kako se tvrdilo, već su bile utočište za dobro naoružane vojne jedinice. Vojni otpor bi doveo u opasnost sliku ’žrtve’ koja je tako pažljivo građena, i za koju su muslimani smatrali da je neophodno da se održi."
Ukratko rečeno, proizilazi da je deo muslimanskih snaga izveo klasičnu ,,nameštaljku", i to na račun sopstvenog civilnog stanovništva. Eto šta kaže Izveštaj Generalnog sekretara UN pod naslovom ,,Pad Srebrenice", od 15. novembra 1999. godine:
,,Neki preživeli članovi srebreničke delegacije izjavili su da je predsednik Izetbegović takođe rekao da je saznao da je NATO intervencija u Bosni i Hercegovini moguća, ali da bi mogla da se desi jedino kada bi Srbi upali u Srebrenicu i ubili bar 5.000 ljudi. Predsednik Izetbegović je kategorički demantovao da je tako nešto rekao."
A što se tiče vrednosti bilo čega što je Izetbegović izgovorio tokom rata, o tome možda najbolje svedoči njemu prijateljski nastrojen a nama dobro poznat i nešto manje ,,prijateljski" nastrojeni Bernar Kušner, kome se, kako prenosi u svojoj nedavno objavljenoj autobiografiji ,,Ratnici mira", Izetbegović na samrti ispovedio:
,,Nije bilo nikakavih logora smrti, koliko god da su ta mesta bila užasna... Mislio sam da će moji navodi izazvati bombardovanje (protiv Srba)."
Znači, do zuba naoružane muslimanske snage, koje su tokom prethodnog vremena upotrebljavale tzv. zaštićenu zonu u Srebrenici za bazu iz koje su napadale okolna srpska sela i činile svirepe pokolje nad civilima, odjednom rešavaju da se povuku pred relativno malobrojnim srpskim snagama, napuštajući utočište koje je lako moglo da se brani, i koje je UN uzeo pod svoje ,,pokroviteljstvo".
Kako objasniti takvu ,,velikodušnost" - osim u svetlu potrebe da se od ,,pada" Srebrenice najzad napravi povod za stranu intervenciju, s unapred određenim ,,minimalnim" brojem ,,žrtava" neophodnim da se stvar opravda - a usput i skrene pažnja s istinskog zločina etničkog čišćenja Republike Srpske Krajine koji je predstojao, a koji je, međutim, spadao među ,,zvanično odobrene" vojne akcije.