Zgusnut „budžetski kalendar”
Neinformisanost i nezainteresovanost
Značajni programi gasifikacije i vodosnabdevanja
Mini-mlekara za poljoprivrednu školu
Tetovaže i draženje Draže
Moramo da pobedimo neprijatelja u sebi
Zamčanjani u zamci birokratije i samovolje
Uticaj bioklime na zdravlje ljudi
Istina u ćorsokaku
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, košarka, fudbal, vaterpolo

PRIPREME ZA DONOŠENJE BUDŽETA OPŠTINE KRALJEVO ZA 2007. GODINU PO NOVIM PROPISIMA - piše Slobodan Rajić
Zgusnut „budžetski kalendar”

   • Pripreme nacrta budžeta opštine Kraljevo za iduću godinu počele sredinom juna, a krajnji rok za usvajanje je 20. decembar ove godine • Aketa o budžetskim prioritetima organizovana i ove godine, uz znatno veći odziv građana, i do sredine avgusta predstoji analiza njenih rezultata • Odgovornost odgovornih da se ne ponovi prošlogodišnji „scenario”, kada odluka o budžetu opštine Kraljevo nije usvojena u propisanom roku

   Planiranje budžeta opštine Kraljevo za narednu, 2007. godinu, već uveliko traje i u skladu je sa novim republičkim propisima u ovoj oblasti. Glavni poslovi tek predstoje. Bitno je da se ispoštuju rokovi koji su sadržani u tzv. „budžetskom kalendaru”, koje propisuje Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije. Ovaj Zakon, kojim je praktično izvršena reforma našeg budžetskog sistema u skladu sa evropskim standardima, donet je 2002. godine. Prošle godine je pretrpeo izvesne izmene i dopune, kojim su pojedine zakonske odredbe razrađene i precizirane. Ono što je najbitnija promena svakako je da budžet za narednu godinu po pravilu mora biti donet u tekućoj godini, što podrazumeva da je i „budžetski kalendar” tome prilagođen i dosta zgusnut i sastoji se iz više precizno određenih „koraka”.

MEMORANDUM KAO OSNOVA
Naime, po rečima Mila Prodanovića, načelnika Odeljenja za privredu i finansije Opštinske uprave u Kraljevu, da bi lokalna samouprava mogla da uđe u proceduru priprema za donošenje budžeta za narednu godinu, prethodno pitanje je donošenje Memoranduma o budžetu koji usvaja Vlada Republike Srbije. Njime se praktično utvrđuju osnovni kriterijumi i merila budžetske, odnosno javne potrošnje u naredne tri godine. Definiše se rast društvenog proizvoda, cena na malo i troškova života, zarada u javnom sektoru, rast tekućih troškova i kapitalnih ulaganja. Tako je budžetskim Memorandumom Vlade Srbije za period 2006-2009. godina, pored ostalog, predviđen realni porast bruto društvenog proizvoda sa pet na sedam odsto, duplo povećanje kapitalnih investicija sa 2,6 na 5,2 odsto, smanjenje inflacije sa 13,5 na 5,4 odsto i smanjenje učešća za plate u javnom sektoru za 9,9 odsto. Naravno, Memorandumom su date i pojedinačne „smernice” lokalnim samoupravama za svaku budžetsku godinu, pa i za 2007, i od njih se i krenulo u pripremi narednog budžeta opštine Kraljevo.
- Na bazi toga pristupilo se prikupljanju podataka od korisnika budžeta, kojima je poslato tzv. „budžetsko pismo” kako da postupaju u formiranju budžeta za narednu godinu. To uputstvo se radi u periodu do 15. juna u nadležnom organu uprave Odeljenju za privredu i finansije. Direktni i indirektni budžetski korisnici su bili obavezni da do sredine jula dostave svoje finansijske planove za narednu godinu. Oni su to već učinili. Sledeći korak je izrada nacrta odluke o budžetu za 2007. godinu, koji je naše Odeljenje dužno da dostavi predsedniku opštine najkasnije do 15. oktobra tekuće godine. Predsednik opštine je, zatim, kao izvršni organ, u obavezi da do 1. novembra utvrdi predlog budžeta za narednu godinu i dostavi ga na razmatranje Skupštini opštine Kraljevo i Ministarstvu za finansije Republike Srbije. Najzad, 20. decembar je krajnji rok do koga naša Skupština opštine (kao i sve ostale) mora da usvoji budžet za 2007. godinu - objašnjava Prodanović.

ANKETIRANjE GRAĐANA
Po njegovim rečima, od prošle godine uvedena je i bitna novina u pripremi budžeta, a to je uključivanje šire javnosti, odnosno građana, u ovaj posao i prikupljanje putem anketiranja njihovih predloga i sugestija o prioritetnim ulaganjima u pojedinim oblastima korišćenja budžeta. Kao i lane, u tom smislu, u drugoj polovini juna ove godine urađen je anketni listić pod radnim naslovom „Naši prioriteti za 2007. godinu”. U njemu su dati osnovni podaci o tome šta je budžet i kako se priprema i koristi i navedene pojedine kategorije u devet oblasti budžetske potrošnje (komunalne delatnosti, saobraćaj, obrazovanje, socijalna zaštita, sport, kultura, zaštita životne sredine, turizam i poljoprivreda), sa prioritetima u okviru svake od njih (od tri do osam po oblasti, ukupno 29), za koje anketirani građani treba da se opredele.
- Za razliku od prošle godine, kada su anketni listići građanima slati putem pošte, u cilju smanjenja troškova, ove godine smo odštampanih 22.000 listića distribuirali uz pomoć učenika osnovnih škola. Popunjeni listići su nam vraćeni do 15. jula i trenutno se nalaze u postupku obrade. I u holu zgrade opštine postavili smo jednu kutiju u koju građani mogu da stavljaju popunjene anketne listiće do kraja ovog meseca. Oni će takođe biti uzeti u obzir. Planom je predviđeno da obrada listića bude završena do 15. avgusta, kako bi dobijeni podaci mogli blagovremeno da se koriste prilikom utvrđivanja nacrta odluke o budžetu opštine za 2007. godinu - ističe Prodanović.
On podseća da je prošle godine štampano takođe 22.000 anketnih listića i da su građani Odeljenju za privredu i finasije vratili oko 3.500 popunjenih listića, u kojima su najviše, kao budžetske prioritete, navodili probleme u saobraćaju (izgradnja mosta) i investicije u osnovnim školama. Ti predlozi su kasnije uzeti u obzir pri izradi budžeta za 2006. godinu. Ove godine, u Odeljenju očekuju znatno veći broj vraćenih popunjenih listića, čak oko 15.000. Nacrt i predlog budžeta opštine su, kako ističe Prodanović, i prošle godine stručne službe uradile blagovremeno, u skladu sa propisanim budžetskim „kalendarom”. Ali, drugo pitanje je zašto kasnije nisu na vreme usvojeni u Skupštini opštine, što zavisi od volje odbornika i odnosa između pojedinih odborničkih grupa. Naravno, niko ne bi želeo da se ponovi prošlogodišnja praksa sa neusvajanjem budžeta opštine Kraljevo u roku i primenom odluke o privremenom finansiranju. To je bilo, kako se i videlo, samo na štetu opštine i građana, a da se „slučaj” ne bi ponovio, svi učesnici u budžetskom planiranju, ali i donošenju odluka, morali bi da obezbede ozbiljan i odgovoran pristup ovoj aktivnosti.

„INTERNET” PREDLOZI
Odeljenje za privredu i finansije na anketnom listiću objavilo je i sajt i intenet-adresu opštine Kraljevo na koje su građani takođe mogli da dostave populjene listiće o budžetskim prioritetima. Na ovaj način „oglasilo” se tridesetak anketiranih građana. Prema rezultatima ankete, dobijenim ovim putem, građani u najvećem broju ukazuju na budžeske prioritete po oblastima: u zaštiti vode za piće (96,5 odsto), izgradnji puteva (86,2 odsto), socijalnoj zaštiti osoba sa posebnim potrebama (67,8 odsto), manifestacijama u kulturi (67,8 odsto), osnovnom obrazovanju (55,5 odsto), izgradnji sportskih terena (57,1 odsto) i edukaciji poljoprivrednika (50 odsto). Anketu kao jedan od oblika pripreme budžeta opštine ovi građani su ocenili u najvećem broju „trojkom” (44,8 odsto) i „četvorkom” (31 odsto), dok je samo jedan od učesnika ovaj metod ocenio nedovoljnom ocenom - „jedinicom”.

ISTRAŽIVANJE CESID-A O ANGAŽOVANJU GRAĐANA U MESNIM ZAJEDNICAMA - piše Slobodan Rajić
Neinformisanost i nezainteresovanost

    • U okviru projekta „Podizanje kapaciteta mesnih samouprava”, Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) realizovao je početkom ove godine istraživanje javnog mnjenja o angažovanju građana u mesnim zajednicama. Istraživanje (anketa) je organizovano na reprezentativnom uzorku od 1.152 punoletna ispitanika, a njegovi rezultati su upravo objaljeni u publikaciji „Korak ka građanima - vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji”. Tema je posebno aktuelna u trenutku kada su zahtevi za decentralizaciju vlasti, kao jednog od najvažnijih preduslova za razvoj neposredne demokratije, sve učestaliji. U ovom i narednom broju našeg lista objavljujemo najinteresantnije delove koji su sadržani u ovoj zanimljivoj studiji

Informisanost građana o radu mesne zajednice predstavlja „nultu” tačku, odnosno pretpostavku za učešće u radu organa, ili barem za obraćanje nekom ko na ovom nivou za njih predstavlja „vlast”. Istraživanje CeSID-a je, međutim, pokazalo da čak 63 odsto ispitanika nije uopšte obavešteno o radu saveta i drugih organa i tela mesne zajednice, 24 odsto delimično, a samo 13 odsto smatra da je informisano o njihovom radu. Ovaj podatak govori, pre svega, o činjenici da sami organi u mesnim zajednicama ne rade dovoljno na informisanju građana o svom radu. Dakle, „krivac” za nisku informisanost o radu mesnih zajednica su delom nezainteresovani građani, dok veći deo odgovornosti snose njihovi izabrani predstavici u organima mesne zajednice. Nelogičnost je što bi na ovom najnižem obliku organizovanja i na relativno malom prostoru, uz manji broj stanovnika i veće mogućnosti neposrednog kontakta građana, logično trebalo da omoguće veću informisanost, bez posebnog ulaganja sredstava, vremena i energije. Podatak i da je tri petine poljoprivrednika obaveštenije o radu organa MZ ukazuje na činjenicu da su MZ na seoskom području očigledno aktivnije i da su, zbog manjeg broja žitelja, u njima ljudi upućeniji jedni na druge, međusobno povezani i informisaniji od stanovnika u gradskim mesnim zajednicama.
Malo je verovatno i da će građani učestvovati u političkom i društvenom radu ako smatraju da time ne mogu ništa da promene ili ako misle da „običan čovek” ne treba da se bavi politikom, već da „gleda svoja posla”. Anketa je pokazala da su ispitanici svesni ovog nedostatka, jer 21 odsto smatra da građani treba da budu politički aktivni, 41 odsto da treba da budu bar umereno aktivni, dok 38 odsto ocenjuje da je to pitanje nevažno. Oko dve petine, međutim, procenjuje da je za zajednicu, pa i njih same, politički angažman nebitan, jer se njime ništa ne može promeniti u praksi, i da će sve ostati po starom.
Na pitanje da li „običan čovek” ima priliku da učestvuje u rešavanju problema u MZ, odgovori su gotovo ravnomerno raspoređeni. Tako, trećina odgovara potvrdno, a po toliko i negativno ili da ne zna odgovor. Zabrinjavajuće je da veći broj ispitanika smatra da ne može da utiče na rešavanje problema na nivou „vlasti” koji im je najbliži, takoreći egzistencijalan, dok trećina očigledno nije ništa ni pokušavala da uradi po tom pitanju.
To jasno potvrđuje i odgovor na pitanje „Da li ste i koliko aktivni u radu mesne zajednice?”. Naime, čak 78 procenata anketiranih odgovara da nisu aktivni, 12 odsto da su „malo aktivni”, sedam odsto „osrednje” i samo tri odsto „veoma aktivni”. Najaktivniji su, što je i razumljivo, oni koji su neposredno angažovani u radu saveta i tela mesnih zajednica. Jedan broj iz druge grupe srednje aktivnih povremeno prisustvuje sastanicima u MZ, ali je zabrinjavajuće što je najviše nezainteresovanih, posebno žena i mladih (po 14 odsto).
Istražujući uzroke neaktivnosti građana u radu MZ, aktivisti CeSID-a su najčešće dobili odgovor da ispitanici za to „nemaju vremena” (26 odsto), da „nisu zainteresovani” (23 odsto) ili da „ne mogu ništa da promene i ako se angažuju” (22 odsto), dok 14 odsto navodi neki drugi razlog. Broj onih koji su u ovoj anketi izjavili da su na neki način ipak angažovani (11 odsto) u odnosu na prethodno istraživanje, prepolovljen je. Obeshrabreni i nezainteresovani čine gotovo polovinu ispitanika, a preokupiranost sopstvenim životnim problemima i razočaranost rezultatima su osnovni uzroci neaktivnosti u radu MZ. Od ostalih razloga, stariji, pri tom, kao razlog navode i starost i bolest, mladi školovanje na strani (van MZ), manje obrazovani se osećaju nekompetentnim... Neinteresovanje veće od proseka pokazuju žene, stariji od 60 godina, učenici i studenti, domaćice, nezaposleni i radnici sa malim primanjima...
O nedovoljnom angažmanu i zainteresovanosti građana za rad u mesnim zajednicama ilustrativno govore podaci o njihovom učešću na izborima za savete MZ. Naime, svega 23 odsto anketiranih odgovorilo je da je učestvovalo na ovim izborima, naspram 77 odsto onih koji nisu učestvovali, niti pokazali spremnost da biraju svoje predstavnike u organima mesnih zajednica. Očigledno, iako su im ovi organi teritorijalno najbliži i preko njih rešavaju osnovne komunalne i druge društvene probleme, građani „vlast vide negde drugde”, pa ovim izborima posvećuju najmanju pažnju. U poređenju sa prethodnim nalazom CeSID-a o angažovanju građana, vidi se da je manje od četvrtine ispitane populacije zainteresovano za neki oblik aktivizma, i to je po svoj prilici maksimum u ovom trenutku. To potvrđuje i odgovor na pitanje da li su se sa nekim problemom, idejom ili predlogom obraćali nadležnima u MZ, jer je čak 76 odsto ispitanika odgovorilo negativno, dok su se preostalih 24 odsto ispitanika obraćali jednom ili više puta.
Građani navode brojne probleme sa kojima se suočavaju u radu svoje mesne zajednice, ali i veliku nespremnost da te probleme organizovano, preko njenih organa i tela, zajednički rešavaju. Naime, na pitanje „Da li ste spremni da učestvujete u rešavanju problema u MZ?”, ispitanici su se potpuno ravnopravno podelili na one koji nisu spremni (43 odsto) i one koji su spremni (44 odsto) za takvo učešće, dok je preostalih 13 odsto izrazilo spremnost, ali uz određene uslove.
Sve u svemu, CeSID-ovo istraživanje potvrdilo je ono što je već duže vreme prisutno u radu mesnih zajednica. „Dakle, uprkos opštoj povici na brojne probleme koji nas neposredno okružuju i koje smo, barem na nivou mesne zajednice, u mogućnosti da uz organizovanu akciju rešimo, manje od polovine ljudi spremno je da učestvuje u rešavanju tih problema koje su sami izdvojili kao najveće i čije rešavanje je definitivno prioritet za kvalitetniji život”, konstatuje se u završnoj analizi ovog dela istraživanja CeSID-a o angaživanju građana u radu mesnih zajednica.
Takve ocene i rezultate CeSID-ovog istraživanja pokazala je i situacija u organizovanju i radu mesnih zajednica na području kraljevačke opštine o kojima smo pisali u prethodnim brojevima lista. Iako je to stanje u pojedinim mesnim zajednicama ipak različito, da bi se opšti problem sa nezainteresovanošću i neaktivnošću građana delimično ublažio, predložene su odgovarajuće promene u propisima i odlukama kojima se regulišu načini organizovanja i rada mesnih zajednica. Počev od promene načina izbora organa i smanjenja potrebnog cenzusa (kvoruma) za taj izbor, preko reorganizacije i smanjenja veličine pojedinih mesnih zajednica, pa do profesionalizacije i izmena u načinu rada pojedinih organa ovog oblika lokalne samouprave. Jasno je samo da su i u ovoj oblasti društvenog života hitne promene neophodne.
(Nastavak i kraj u narednom broju)

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA DSS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Značajni programi gasifikacije i vodosnabdevanja

   • Za izgradnju primarne gasovodne mreže sa dva kraka u Kraljevu Vlada Srbije odobrila oko 2,5 miliona evra • Kroz Nacionalni investicioni plan odobrena i još dva važna programa za gasifikaciju i toplifikaciju Kraljeva, a u projekat energetske revitalizacije škola i bolnica uključeni i Zdravstveni centar „Studenica”, Zavod „Agens” u Mataruškoj Banji i Srednja poljoprivredna škola u Kraljevu • Pred zaključivanjem i kreditni aranžman od 7,5 miliona evra sa francuskom bankom za izgradnju „fabrike vode” u Kraljevu pod izuzetno povoljnim uslovima

Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj krajem prošle sedmice, donela je odluku da sa 2.450.000 evra pomogne izgradnju primarne gasovodne mreže u Kraljevu sa dva kraka: jedan iz pravca Čibukovca, preko Jarčujka do Adrana, i drugi od Konareva i Mataruške Banje, preko Gotovca, Žiče i Kovača do Ribnice - istakao je dr Ljubiša Jovašević, načelnik Raškog upravnog okruga, na konferenciji za novinare Opštinskog odbora Demokratske stranke Srbije Kraljevo.
Pored ovoga, na inicijativu OO DSS-a, u okviru Nacionalnog investicionog plana, Vlada Srbije usvojila je još dva programa koji se odnose na energetiku u Kraljevu.
- Drugi program je vezan takođe za izgradnju gasnog prstena, investicija vredna tri miliona evra, a spajaće Kraljevo, Vrnjačku Banju, Trstenik i Kruševac. Realizacija ovog projekta omogućiće da u ovom trenutku najprihvatljiviji energetski izvor sa ekonomskog i ekološkog aspekta bude dostupan u svim godišnjim periodima, pa i u vreme najhladnijih zima. I treći program koji je predložio DSS vezan je za otvaranje kreditnih linija prema vlasnicima privatnih kuća za ugradnju izolacije, zamenu prozora i izgradnju solarnih kolektora za proizvodnju toplote niskog energetskog nivoa. To će biti kreditni aranžman vredan deset miliona evra, beskamatan kredit sa grejs-periodom od tri godine, a ta sredstva vraćanjem preko odgovarajućih fondova ponovo će biti upotrebljena za iste namene, za smanjenje toplotnih gubitaka usled spoljašnjeg rashlađivanja privatnih kuća - objasnio je prof. dr Vladan Karamarković, pomoćnik republičkog ministra za rudarstvo i energetiku Srbije.
Po njegovim rečima, pored programa Vlade, i samo Ministarstvo za energetiku imalo je niz aktivnosti koje se odnose na projekte u kraljevačkoj opštini. Zajedno sa Svetskom bankom realizuje se projekat energetske revitalizacije škola i bolnica. U njega su uključeni Zavod „Agens” u Mataruškoj Banji, u kojem će biti izgrađen novi toplotni izvor, zamenjeni prozori i ugrađena toplotna izolacija kako bi se smanjila potrošnja goriva po jedinici proizvodnje toplote. U okviru ovog programa, predviđena je i energetska revitalizacija Poljoprivredne škole u Kraljevu, kao i kraljevačkog Zdravstvenog centra, za koji je već raspisan tender za ugradnju termostatnih regulacionih ventila. Ministarstvo realizuje i projekat modernizacije daljinskog toplotnog sistema u Srbiji preko nemačke KFE-banke. U projekat su najpre bili uključni samo Novi Sad, Niš i Kragujevac, a od pre mesec dana i Kraljevo, kao četvrti korisnik. Tako će kraljevačka „Toplana” za ovu namenu dobiti 3,75 miliona evra. Sredstva će biti usmerena za izgradnju novih toplotnih izvora, prenos toplote i remont postojećih podstanica u zgradama.
Prof. Karamarković je posebno istakao da se privode kraju aktivnosti na zaključivanju izuzetno povoljnog kreditnog aranžmana vrednog 7,5 miliona evra sa francuskom RŽV-bankom za projekat izrade postrojenja za predfinalni tretman vode („fabrika vode”) i zaštitu izvorišta vodosnabdevanja u Kraljevu. Od ukupno 7,5 miliona evra, 35 odsto bi bila bespovratna sredstva, a na ostatak bi se plaćala kamata od 0,5 do jedan odsto, sa grejs periodom od pet godina i rokom otplate od 25 godina. Ovaj kredit bi već za mesec dana mogao biti operativan, ali to zavisi od kraljevačke lokalne samouprave.
Dr Ljubiša Jovašević je rekao da su ovakvi krediti prvenstveno bili namenjeni frankopanskom području, ali ovog puta su izuzetno odobreni za Srbiju i Kraljevo. Ta aktivnost je započeta na inicijativu gospođe Zore Simović još u vreme kad je bila zamenik republičkog ministra privrede. On je naglasio da bi ovom investicijom bio rešen problem vodosnabdevanja Kraljeva sa ovom populacijom stanovnika u narednih pedeset godina! Podsetio je i da je Skupština opštine u vreme mandata dr Radoslava Jovića donela odluku da se prihvati takav program izgradnje tzv. „fabrike vode”, kao i da se novi „gradonačelnik” Kraljeva dr Miloš Babić složio sa tim projektom.
- Fabrika vode je neophodna bez obzira koje mi rešenje imamo, da li su to izvorišta u Žičkom i Konarevskom polju, da li je to reka Ibar ili reka Lopatnica. Meni je jako žao što su i novinari svojevremeno učestvovali u tome, verovatno pod uticajem fenolnog zagađivanja koja su pretila Kraljevu, pa se stekao utisak da je dovoljno reku Lopatnicu, kao čistu reku, dovesti u Kraljevo, staviti tu vodu u neki rezervoar i onda je deliti građanima. Vodosnabdevanje podrazumeva i obavezni tretman vode! Taj finalni tretman je vrlo bitan, bez njega nema šire upotrebe i konzumacije vode kao namirnice!? U tom smislu, odlučili smo se za ovaj korak, i to je definitivni segment - naglasio je dr Ljubiša Jovašević.
On je podsetio da su, zahvaljujući saradnji sa „Intersosom” i nemačkom vladom, iskopani novi bunari za vodosnabdevanje u Žičkom polju, izgrađene bočne veze sa drugim, postojećim bunarima, koji imaju filtere i tako povećan ukupni kapacitet vodosnabdevanja, kao i da su tokom 2001. godine dobrim delom zamenjene vodovodne cevi u Kraljevu i time smanjeni gubici koji su tada u Karađorđevoj ulici iznosili 29 odsto!?
„I pored toga što meteorološki stručnjaci najvaljuju kišne godine, moramo da budemo spremni za svaku situaciju i ne smemo više dozvoliti ’luksuz’ da ostanemo bez dovoljno vode ili da konzumiramo vodu koja je neispravna”, upozorio je dr Jovašević. Po njegovim rečima, zagađivanje vode u Kraljevu ne dolazi samo sa Kosmeta, već i od nesavesnih zagađivača sa ušćanskog i kraljevačkog područja, neizgrađene kanalizacije u Mataruškoj Banji, neuređenosti Žičke reke radi zaštite bunara od plavljenja... Dva najvažnija zadatka zbog toga su, kaže dr Jovašević, da se zaštite izvorišta vodosnabdevanja, što je već u toku, i da Skupština opštine da saglasnost „gradonačelniku” da sa francuskom bankom, iza koje stoji francuska vlada, potpiše navedeni kreditni aranžman za izgradnju „fabrike vode”.
Na pres konferenciji je ukazano i na druge investicije, koje zajednički finansiraju Vlada Srbije i lokalna samouprava. Pored nabrojanih, i one u putnoj privredi (obilaznica, most), edukaciji građana za sortiranje otpada i u proširenju deponije...
„Samo za gasifikaciju, vodosnabdevanje, toplifikaciju i deponiju, posredstvom Vlade Srbije, Kraljevo treba da dobije više od 15 miliona evra. To je više od ukupne investicije za izgradnju novog mosta, koji je započet. Zato moramo dobro da se organizujemo da ta sredstva upotrebimo”, zaključio je prof. Vladan Karamarković.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST DEMOKRATSKE STRANKE U KRALJEVU
Osuda novih pritisaka na pravosuđe

   „Demokratska stranka osuđuje nove napade izvršne vlasti na pravosuđe u Srbiji i očigledan pokušaj da se pravosudni sistem stavi pod kontrolu vlade, a sudije i tužioci zastraše smenama.
Slučaj tužiteljke Čolić najočigledniji je primer bahatosti republičkog tužioca i kadrovske čistke politički nepodobnih u pravosuđu. Iako je Visoki savet pravosuđa poništio odluku o suspenziji koju je republički tužilac doneo bez pravnog obrazloženja, republički tužilac Slobodan Janković, u istom danu, ponovo donosi odluku o suspenziji, demonstrirajući tako samovolju i izvrgavajući ruglu odluku najvišeg pravosudnog tela.
Demokratska stranka ponavlja svoju spremnost da učestvuje na sednici Narodne skupštine radi izglasavanja nepoverenja republičkom tužiocu Slobodanu Jankoviću i daje punu podršku Sindikatu pravosuđa u borbi za nezavisno sudstvo.
Ujedno, podsećamo nekadašnje ’glavne borce za reformu pravosuđa’, Ivanu Dulić - Marković i Mlađana Dinkića, da su morali do sada stati u odbranu smenjenih i razrešenih tužilaca i odbranu Specijalnog suda za organizovani kriminal, koje Vlada u kojoj učestvuju i Ministarstvo pravde svesno žele da uruše i demontiraju.”
Poverenik DS u Kraljevu
Ivan Jovanović

OBRAZOVANJE U SLUŽBI RAZVOJA POLJOPRIVREDE I STOČARSTVA - piše Rajko Sarić
Mini-mlekara za poljoprivrednu školu

   • Poljoprivredno-hemijska škola ,,Dr Đorđe Radić” na Ratarskom imanju, pored veterinarske stanice, u avgustu će, sredstvima Evropske agencije, Ministarstva prosvete i lokalne samouprave, otvoriti sopstvenu mini mlekaru. U obrazovanju budućih stručnjaka, potrebnih razvoju poljoprivrede i stočarstva, akcenat stavljen na praktičnu nastavu

Poljoprivredno-hemijska škola ,,Dr Đorđe Radić” u Kraljevu već tri godine nalazi se među deset poljoprivrednih škola u Srbiji uključenih u CARC program, koji zajednički finansiraju Evropska agencija i Ministarstvo prosvete Republike Srbije. Danas ova ugledna obrazovna institucija, koja je u rangu najstarijih u našoj zemlji, školuje buduće poljoprivredne i veterinarske tehničare, prerađivače mleka i pekare, a od ove godine i buduće mesare.
Direktorka škole Svetlana Mladenović Ceca napominje da je povećan broj časova praktične nastave. Time se više pažnje poklanja stručnom osposobljavanju učenika za samostalan rad posle završetka škole.

MEHANIZACIJA I UČILA
- Namera nam je da budući poljoprivredni ili veterinarski tehničari, prerađivači mleka, pekari i mesari, zaista to i budu. Dakle, praktično znanje mora da ima veći značaj od diplome - kaže direktorka, naglašavajući da su, takođe, kao novina, uvedeni maturski i završni ispit. Na njima se obrađuju zadaci iz stručnih kompetencija, a komisiju čine profesori i socijalni partneri.
U okviru drugog zadatka CARC programa, urađeno je dosta na razvoju ljudskih resursa, prilikom čega je veći deo kolektiva stručno usavršen.
- Treći zadatak odnosio se na opremanje škole nastavnim sredstvima kako bi se uspešno realizovala praktična nastava. U okviru tog zadatka, ovih dana u našu školu dopremljen je traktor najnovije generacije. Sa priključnim mašinama (plugom, rotacionom drljačom, balirkom, tanjiračom i cisternom za osoku zapremine 4.000 litara), njegova cena je 45.000 evra - kaže direktorka.
Marko Bažalac, vozač poljoprivredne mehanizacije u PHŠ, ne krije zadovoljstvo zbog novog traktora. Njegova kabina podseća na kabinu putničkog vozila, sa kasetofonom i klima-uređajem.
- Škola je do sada imala osam traktora, dva kombajna, freze i drugu opremu za pripremu i obradu zemlje. Sa novim traktorom biće olakšan rad u polju tokom vrelih letnjih dana - kaže Bažalac.
U školu je ovih dana stigla i kompletna oprema za mini-mlekaru. Projekat se realizuje u saradnji sa lokalnom samoupravom, koja je obezbedila oko dva miliona dinara za izgradnju pogona. Italijanska prema za školsku mini-mlekaru je vredna 146.000 evra. Biće instalirana sledećeg meseca, u prisustvi stručnjaka iz Italije.
Prošle godine PHŠ je opremila i u funkciju stavila veterinarsku stanicu vrednu 5.000 evra. Takođe, prošle godine, kabineti su opremljeni sa 20 računara (tri računara namenjena su izradi nastavnih materijala). Dobijena su i dva lap topa, fotokopir aparat, dva video bima i prateća oprema ukupne vrednosti oko 25.000 evra. Pored toga, rekonstruisani su i podovi, za šta je obezbeđeno 40.000 evra, okrečeni holovi i kabineti i potpuno rekonstuisana krovna konstrukcija.

IZUČAVANjE PRAKSE
Ipak, najviše se ulaže u osposobljavanje učenika. U okviru praktične nastave, učenici prvog, drugog i trećeg razreda, smer poljoprivredni tehničar, bave se uzgojem biljnih kultura, sakupljanjem sena, proizvodnjom rasada i povrća. Veterinarski tehničari, dakle budući stručnjaci koji će se baviti uzgojem, negom i zdravstvenom zaštitom životinja, između ostalog, imaju praksu daleko od bilja, voća i povrća. Dvojicu budućih veterinarskih tehničara, Miloša Milosavljevića iz Žiče i Dušana Borovića iz Trnave kod Čačka, zatičemo na pašnjaku gde, u okviru praktične nastave, napasaju ovce i krave.
- Tokom letnjeg raspusta imamo osam dana praktične nastave, od šest ujutro do šest uveče. U grupi nas je petoro, dvojica izgone stoku na ispašu, a drugi vrše poslove u štali (hrane druge životinje koje škola ima, čiste štalu i drugo). Krave i ovce čuvamo od ujutro do podne, kada ih vraćamo u štalu da ih napojimo. Uveče hranimo teliće, muzemo krave - pričaju Milosavljević i Borović.
Milosavljević kaže da se za poljoprivrednu školu odlučio kako bi nastavio porodičnu tradiciju. Naime, njegovi imaju živinarsku farmu, pa bi za njeno proširenje bilo potrebno znanje jednog veterinarskog tehničara.
Poljoprivredno-hemijska škola, između ostalog, ima 19 krava rase montafon, simentalka i istočno frizijska i nekoliko desetina ovaca vitemborg i sjeničke rase.

NASTAVAK RADOVA NA ZAVRŠETKU DEONICE PUTA KAMENICA - GOČ
Konačno bolji uslovi za saobraćaj

   Prošle godine rekonstruisana je deonica puta Kamenica - Goč u dužini od 8,5 kilometara. To je sa 80 miliona dinara finansirala Direkcija za puteve Republike Srbije. Ali, zbog problema sa izmeštanjem PTT-kabla, jedan deo ovog puta tada nije završen.
Radovi na rekonstrukciji i asfaltiranju tog dela puta su nedavno nastavljeni. Obuhvataju kilometar i po puta iznad Kamenice i 300 metara puta ispod ovog sela u vikend-naselju. Sastoje se od postavljanja kompletnog kolovoznog zastora i sistema za odvodnjavanje. Takođe, put koji je do sada bio širok 4,3 metra biće proširen na 5,5 metara. Time će biti omogućeni veći kvalitet i bezbednost u saobraćaju.
Gradilište na novoj deonici puta prema Goču u sredu je posetio i dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, sa saradnicima.
- Imali smo problema prošle godine sa izmeštanjem PTT-kabla na ovom delu puta. Ove godine smo od ,,Telekoma” dobili odobrenje da taj kabal ostane tu gde jeste, jer je dobro zakopan i neće smetati odvijanju saobraćaja, odnosno put neđe smetati PTT-instalacijama. Ovo je opet poklon Vlade Srbije i Ministarstva za kapitalne investicije, jer se radovi kompletno finansiraju od „naših” republičkih para - istakao je dr Babić prilikom obilaska gradilišta.
Vrednost radova na deonici puta od kilometar i po je 26 miliona dinara, a na delu od 300 metara - dva miliona dinara. Republička Direkcija za puteve Srbije sredstva za rekonstrukciju ove preostale deonice regionalnog puta Kamenica - Goč izdvojila je iz fonda za pojačano održavanje puteva zbog pogoršanih karakteristika kolovoza.
Izvođač radova je preduzeće za puteve AD ,,Novi Pazar”. Kako su njegovi predstavnici prilikom posete gradilištu informisali dr Babića, potrudiće se da u narednih nekoliko nedelja svi planirani poslovi budu kvalitetno završeni. Time će se i ovaj deo puta Kamenica - Goč, koji je, naročito u zimskom periodu, predstavljao svojevrsnu „crnu tačku”, biti konačno rekonstruisan. Tako će Kraljevčani i njihovi gosti u predstojećoj zimskoj turističkoj sezoni, ali i tokom čitave godine, imati znatno bolje uslove da stignu do svoje najbliže i najlepše planine.

LETNJI KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Tetovaže i draženje Draže

   • Draža je, poznato je to, pobegao zajedno sa Nemcima, pa su ga uhvatili na nekoj plaži u Argentini kako se zajebava sa južnoameričkim lepoticama o državnom trošku. Onda su ga priveli ovde da mu pošteno sude, a potom ga pošteno streljali i najpoštenije, i u skladu sa srpskim običajima, uklonili da se ni do danas ne zna gde je. Imajući sve to u vidu, kao i fanatizam sa kojim omatorela deca komunizma brane svoje ideale i privilegije kojih su se na taj način domogli, sasvim je jasno zašto je Draža tako tragično završio i zašto mu se ni grob ne zna, ukoliko uopšte postoji

Samo što smo se otreznili od ošamućenosti izazvane omamljivim mirisom procvetalih kraljevačkih lipa i lipica, pošto nam zlatni hrastovi u Omladinskoj još nisu procvetali, samo što smo došli sebi od bančenja pored kamena temeljca za novi most i uspešne prodaje pojedinih biviših giganata, a tropske vrućine, baš kao i dobar deo razvijenog sveta, ponovo nas baciše u komatozno stanje. I dok drugi skraćuju radno vreme ne bi li radno sposobnom ljudstvu koliko-toliko produžili rok upotrebe, kod nas se o tome i ne razmišlja. Nema odmora dok traje obnova, poznata je krilatica sa kojom smo naučili da živimo sve dok se ne obnovimo, makar i na nebesima.
A žega čini svoje, topi sve oko sebe, relativno zdrave ljude dovodi u stanje nemoćne letargije, a teške bolesnike odvodi kojekude i, prosto rečeno, u potpunosti parališe život dokazano vrednih i radnih Kraljevčana i Kraljevčanki, kojima samo posao fali da bi to i dokazali.
Ipak, žega ima i svoje pozitivne strane. Nenormalna vrćina naterala je sve da se do maksimuma ogole, odnosno razgolite, pokazujući i najskrivenije delove svojih telesa onima kojima je još do gledanja. Tako smo saznali da Kraljevo, pored mnogih turističkih atrakcija, obiluje lepim mladim, a i starijim, ženama koje je Bog raskošno obdario po svim delovima fizičkog bića.

ŠETAJUĆI LETNJI EKSPONATI
Već prezasićeni napadnim isticanjem golih damskih pupkova, sa sićušnim biserom ili bez njega, pasivni i aktivniji voajeri sad imaju izuzetnu priliku da napasaju izgladnele oči i ostalim atributima ženstvenosti svojih sugrađanki. Istovremeno, lako se da primetiti da je sve više mladih žena koje negde imaju i nešto istetovirano, što je postalo jako kul, rekli bi klinci. Svetski hit. Poput požara raste broj šetajućih eksponata koji na butini, bedru, iznad guze, pored dojke, na mišici ili bilo kojem drugom prikladnom mestu imaju šaru u vidu leptirića, zmaja, lista, laste, pitona ili čega već. Za razliku od njih, muškarci uglavnom preferiraju ime voljene u srcu probodenom harpunom ili metkom iz utoke, cvet na vratu ili neku istorijsku ličnost na mišici.
Kako tehnologija napreduje, zaljubljeni će uskoro moći da razmene svoje tetovirane face utiskujući ih u kožu na pojedinim mestima i pateći ili uživajući u njihovoj estetskoj transformaciji u skladu sa daljim razvojem emotivne veze. A dometi tehnologije ulepšavanja koji su doprineli do sada nezamislivom oblikovanju brada, brkova i kosmatih delova muških lobanja, spustili su se nešto niže i postali pravi hit u ukrašavanju bujne vegetacije venerinih brežuljaka. I nikoga ko ima običaj da gura nos tamo gde mu je, ili nije, mesto ne bi trebalo da iznenadi ako umesto poznatog trouglastog žbuna svoje voljene ugleda musave brčiće Adolfa Hiće, razbarušene mustaće druga Džugašvilija, Cobetovu ćubicu, balavi perčin Tarasa Buljbe ili pak bezlični pejzaž ala Bubalo ili Teli Savalas.

   U skladu s tim moglo bi se očekivati da pored kukastih krstova koji su već uveliko hit i na koje se opasno pale perverzni političari i birački apstinenti, lepše polovine svoja međunožja počnu da ukrašavaju i prepoznatljivim vizuelnim mustrama aktuelnih istorijskih ličnosti. Zamislite samo fazone u stilu ,,Bidžin razdeljak", ,,Bakijev zuluf", ,,Vučelina loknica", ,,Dinkićev čuperak", ,,Kokijeva šiška", ,,Karićev neobrijani brk" i tome slično. Da ne pominjem neke bradice koje će svakako, tamo gde treba, nositi mlade političke aktivistkinje.

POTRAGA ZA MRTVIM ČIČOM
E, dok se sve to dešava pred našim očima, opet se zaoštrava sukob oko Čiče, koga su mnogi patriotski orijentisani Srbi davno urezali u svoju kožu i ispod nje, i čiji je tetovirani lik svojevremeno izazvao pravu revoluciju u domaćoj i stranoj (čitaj Hrvatskoj) javnosti. Ni 60 godina nije bilo dovoljno da se pojedinci prizovu pameti i da prihvate istorijske činjenice onakvima kakve one jesu. Jedni nameravaju da prekopaju svako mesto gde bi mogao da bude Dražin grob, a drugi i dalje tvrde da su četnici predvođeni Čičom klali sve što se zaklati moglo, Hrvate, muslimane, Srbe, same sebe i sve ostalo što se zaklati moglo, osim Nemaca sa kojima su sarađivali. I to tvrde oni koji se ponose time što su svoje najbolje drugove streljali zbog ukradene šljive, šala, rukavice, usranih gaća ili neke slične gluposti. To su valjda isti oni koji posle rata od četnika nisu mogli da se usele u dedinjske vile. To su ti lepotani koji su decu slali na Sremski front, a svoje najbolje drugove na Goli otok.
Draža je, poznato je to, pobegao zajedno sa Nemcima, pa su ga uhvatili na nekoj plaži u Argentini kako se zajebava sa južnoameričkim lepoticama o državnom trošku. Onda su ga priveli ovde da mu pošteno sude, a potom ga pošteno streljali i najpoštenije, i u skladu sa srpskim običajima, uklonili da se ni do danas ne zna gde je.
I ma koliko ovi zanesenjaci i dalje pokušavali da brane postulate svoje fanatične zabludelosti, vreme je pokazalo da prava istina uvek nađe načina da se obznani i prikaže. Srećom, ili na žalost, Srbi su ponovo postali ono što jesu sa svim onim obeležjima koja jedan narod mora da ima. A među tim atributima i nosiocima srpske ideje jedno od najznačajnijih mesta pripadaće i đeneralu Draži. Imajući sve to u vidu, kao i fanatizam sa kojim omatorela deca komunizma brane svoje ideale i privilegije kojih su se na taj način domogli, sasvim je jasno zašto je Draža tako tragično završio i zašto mu se ni grob ne zna, ako uopšte postoji. Nekima će se znati, i grob i sve ono što su za života činili, ali bi za nas mnogo bolje bilo da ne znamo, kako bismo konačno mogli da živimo u zemlji i sa sunarodnicima koji gledaju unapred, ka Evropi, a ne unazad i u sve ono što bi i dalje moglo da nas razdvaja. Što se Draže tiče, kakav god da je bio, bio je pravi predstavnik srpskog roda, to je vreme pokazalo, u pozitivnom ili negativnom smilu, kako se kome sviđa. A to je dovoljno da mu mesto bude tamo gde i pripada u srpskoj istoriji, i na trgovima, naravno, u bronzi.

REAGOVANJE ČITALACA
Nova „istina” amnestira četnička nedela

   Ne mogu da ne reagujem na tekst objavljen u listu ,,Ibarske novosti" 14. jula 2006. godine, sa Tribine ,,Istina o Đeneralu", pod naslovom ,,Draža i četnici u novom svetlu".
Teze koje su na pomenutoj Tribini izneli urednici navedenih časopisa Samardžić i Nešić, u potpunoj su suprotnosti sa istinom koja je, ne samo istorijski, već i u praksi u realnom životu - potvrđena. Preporučuje se na početku navedenog teksta u vašem listu da istoričari ocenjuju ono što su navedeni urednici naglavačke, netačno i krajnje pristrasno i neobjektivno postavili. To bi praktično značilo zamajavanje nauke oko činjenica koje nisu sporne i koje su istorijski naučno dokazane. Dokazano je da je četnički pokret Draže Mihailovića tokom četvorogodišnjeg rata ne samo sarađivao sa okupatorom, već je naoružavan i pomagan svim potrebnim sredstvima u borbi protiv Narodnooslobodilačkog i partizanskog pokreta.
To što oni čine ne samo da predstavlja uvredu, već i najveću sramotu, ne samo za partizanski narodnooslobodilački pokret, već i za srpski narod. Takve besmislice iznose Nešić i Samardžić da su četničke vojne operacije dale veliki doprinos pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu. Njihove tvrdnje da su sve bitke u Drugom svetskom ratu vodili i dobili četnici, a da su partizani prisvojili njihove pobede, predstavlja pljuvanje po srpskom narodu i njegovom doprinosu pobedi nad fašizmom. Dobro je poznato da je partizanski i narodnooslobodilački pokret izašao sa armijom od osamsto hiljada boraca, koji su rame uz rame sa saveznicima zadali odlučujući udarac nemačkom okupatoru. Četnici Draže Mihailovića su i u toj situaciji, naoružavajući se od Nemaca, pokušali da se obračunaju sa narodnooslobodilačkom vojskom i partizanskim pokretom. Kada to nisu uspeli, mnoge četničke jedinice su se sa Nemcima i ustašama povukle ka zapadu, gde im je zadat odlučujući udarac, kao i njihovim okupatorskim saveznicima i drugim kvislinzima.

KAME
Poznato je da su četnici Draže Mihailovića više zla naneli narodnooslobodilačkom pokretu i od samog okupatora. Oni su, ne birajući način i vreme, za račun okupatora progonili partizanske jedinice i činili zločine svom narodu na najsvirepiji način. Brojni su primeri gde su četnici preko svojih udarnih snaga, crnih trojki, u crno zavili na hiljade srpskih porodica. Oni su bili pravi dželati, koji su kamama, kao što rade dželati, ubijali nedužne sunarodnike. Brojni su primeri njihovih nedela i pokolja. Navešću primer pomoravskih opština Paraćina, Ćuprije i Jagodine, gde je za jednu noć zaklano šezdeset najuglednijih građana, kao i sela Vranića, gde je zaklano sedamdeset pet građana svih uzrasta. Pored navedenih, ima hiljade nedela i pokolja koje su činili po Srbiji. Ovakva zlodela ravnogoraca, kako pokušavaju da preimenuju četništvo, kako bi ih predstavili patriotama i nekako zaboravili zloglasno četničko zvanje i njihove koljačke kame. Sve ovo i brojna druga zla četničkog pokreta pod komandom njihovog ,,Čiče" Nešić i Samardžić prenebregoše i proglasiše ih oslobodiocima, a narodnooslobodilački pokret - dželatima. Jadna je Srbija i srpski narod dok imaju takve sledbenike izdajničke četničke ideologije. Oni su, nažalost, pretpostavljam mlađi ljudi i, rođeni, odrasli i školovani pod najpovoljnijim uslovima u socijalizmu pod komunističkom ideologijom, koja ih je i dovela do položaja i zvanja koja imaju.

SRAMNI ZAKON
Njima sada smeta i narodnooslobodilački pokret i najhumaniji sistem koji je taj pokret uspostavio, pa ga nazivaju dželatima i pored toga što mu se ceo svet divio, a saveznici u Drugom svetskom ratu priznali za ravnopravnog partnera. Oni izražavaju nezadovoljstvo što su tek sada priznata i izjednačena prava, kako kažu, ravnogoraca sa pravima partizanskih boraca koje nazivaju dželatima. Ovakvom njihovom stavu i stavu pojedinih stranaka suvišan je svaki komentar.
Uprkos nedelima koja su četnici činili protiv svog naroda, Vuk Drašković i njegova stranka uporno ga slave. Njihovim zalaganjem uspeli su da većinom glasova poslanika DOS-a, i uz podršku radikala, donesu navedeni sramni zakon, kojim se četnici i koljači izjednačavaju sa partizanskim borcima.

SRBI NAJVEĆE ŽRTVE
Razlog zašto se još uvek taj zakon ne primenjuje verovatno je u tome što je teško naći ruku i u ovakvoj Srbiji, koja će potpisati rešenje kojim se omogućava ostvarivanje boračkih prava onima koji su sarađivali sa okupatorom i činili pokolje nad svojim narodom.
U skorijoj prošlosti svedoci smo najvećih međunacionalnih i etničkih sukoba u kojima su opet Srbi bili najveće žrtve. Gde god su se Srbi organizovali za odbranu, proglašavani su četnicima, kao najvećim zlom proizišlim iz srpskog naroda. Zato shvatimo jednom za svagda, da je četništvo zlo proizašlo iz srpskog naroda i oslobodimo se tog zla za svagda.
Spasoje Popadić

BOJAN VASIĆ, PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA SAVEZA STUDENATA UNIVERZITETA U PRIŠTINI SA SEDIŠTEM U KOSOVSKOJ MITROVICI - piše Ivan Rajović
Moramo da pobedimo neprijatelja u sebi

   Bojan Vasić je predsednik Upravnog odbora Saveza studenata Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici i predsednik Saveza studenata Pravnog fakulteta. Rođen je i živi u Zvečanu. Bojan je jedan od organizatora i realizatora projekta gostovanja stranih studenata na Kosovu i Metohiji, u okviru kojeg je organizovano i gostovanje kraljevačkog tetra ,,Sunce" u Domu kulture ,,Trepča" u Zvečanu.
• Šta je, zapravo, to što se u ovom trenutku događa na Kosovu ili, bolje rečeno, u Kosovskoj Mitrovici, a tiče se studenata, odnosno mladih ljudi iz svih krajeva sveta?
Ovo je projekat koji u celom regionu organizuje Akademska trening organizacija iz Amsterdama. Oni ovakve projekte, letnje kurseve, letnje kampove, škole ili univerzitete, zavisi kako gde to zovu, organizuju u celom regionu. Glavni cilj ovog kursa u Kosovskoj Mitrovici jeste edukacija studenata i upoznavanje i stvaranje veza naših studenata sa studentima iz inostranstva. Kurs traje od 16. do 28. jula. Pohađa ga stotinu studenata, od čega je 60 naših, sa Univerziteta u Prištini, čije je sedište sada u Kosovskoj Mitrovici, dvadeset iz celog regiona i dvadeset sa univerziteta Zapadne Evrope. Program je koncipiran tako da je organizovno pet kurseva sa različitim temama. Studenti su podeljeni u pet grupa tako da po dvadeset studenata pohađa jedan kurs.
• Kakva je uloga vašeg Univerziteta budući da su, kako si rekao, Holanđani organizatori čitavog projekta?
Savez studenata Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici je ravnopravan partner u ovom projektu. Mi smo preuzeli na sebe obavezu da uradimo promociju celog programa, što smo i učinili tri meseca pre početka kursa. Preuzeli smo, takođe, obavezu da učestvujemo u selektiranju studenata koji će da pohađaju kurs. Naša obaveza je bila i organizacija rekreacionog programa za studente u ovih 12-13, dana koliko će studenti biti u Kosovskoj Mitrovici.
• Otkud Teatar “Sunce” iz Kraljeva u Zvečanu tokom pomenutog projekta?
Gostovanje Tetra ,,Sunce" je samo jedan segment u tom programu. Osim toga, pripremili smo i niz drugih aktivnosti, pored žurki, nekoliko ekskurzija i jedno kulturno-umetničko veče. Tako će, pre svega, strani studenti imati priliku da se upoznaju sa našom kulturom i da vide kako sve to izgleda da bi mogli da imaju neku predstavu o tome, jer većina njih je prvi put u Srbiji, a samim tim i u ovom delu naše zemlje. Organizovaćemo im i ekskurziju do jezera Gazivode. Najvažniji segment je organizacija posete manastirima Pećkoj patrijaršiji i Visokim Dečanima. Tu će imati priliku da vide nešto što predstavlja blago srpskog naroda, ali odnedavno i blago čitavog čovečanstva. Na putu do tamo moći će da vide kakva je zapravo situacija ovde bila u bliskoj prošlosti, a kakva je sada. Mislim da za to imaju priliku i boravkom u Mitrovici, a posebno na putu do Peći i Dečana. Takođe, biće im omogućeno da vide šta nama znače Visoki Dečani i Pećka patrijaršija. Pogotovu studentima iz Zapadne Evrope, kojima je teško objasniti tu dimenziju ili tu vrstu osećanja koju mi imamo prema ovim srpskim svetinjama. Oni stvari uglavnom gledaju sa neke realne tačke gledišta i sa neke materijalne strane. Mi pokušavamo da im iz drugog ugla objasnimo šta nama znače manastiri u kojima su nastale naše prve škole, bolnice, biblioteke...
Biće tu još aktivnosti, a sve sa ciljem da se studenti druže, da se upoznaju i da stvore kontakte koji neće biti od danas do sutra, već će trajati mnogo duže. Važnost ovog događaja je u tome što će studenti iz iniostranstva moći da vide realnu sliku Kosova i Metohije, što do sada nisu imali prilike. Zapravo, malo njih ima bilo kakve informacije o Kosovu i Metohiji. Čak se desilo da je jedna studentkinja, umesto da dođe u Kosovsku Mitrovicu, otišla u Sremsku, a onda se javila otuda i rekla kako je stigla na odredište, ali da tamo nema nikakvog hotela. Toliko o tome koliko oni znaju o ovom delu Srbije. To je jedan mali korak u širenju istine odavde. Ali, imajući u vidu da smo mi studenti protagonisti jedne takve misije, mislim da bi trebalo mnogo da znači i da je za nas to veliki korak. Ako ovaj kurs (za sada sve ide po planu) uspe - takvi kursevi će biti organizovani svake godine, naravno sa drugom grupom studenata.

SRBI U MODERNIM GETIMA
• Kako bi ti čitaocima u unutrašnjosti objasnio situaciju na Kosovu danas, a da to bude neki objektivan pogled na stvari, iz tvog ugla?
Situacija na Kosovu i Metohiji je prilično različita. Imamo jednu situaciju na severu, a sasvim drugačiju - tragičnu, južno od Ibra. Svako može da vidi ono što ovaj južni deo Srbije ima, a što nemaju drugi regioni u svetu. Pre svega, to je velika kulturna riznica. Kada bi znali, ljudi bi mogli bezgranično da se napajaju tom duhovnošću koja odavde zrači. Međutim, sa druge strane, mogli bi da vide jednu vrlo tragičnu sliku. U poslednje dve godine, od kada sam ja u Savezu studenata Univerziteta, imali smo bar dvadesetak poseta stranih studentskih organizacija. Pored toga što ih odvedemo u Peć, Gračanicu, Dečane, obično ih dovedemo i ovde, da vide zvečansku kulu, jer ne možemo da ih odvedemo u Novo brdo da vide srednjovekovni grad. Obavezno im organizujemo i posetu Kosovskoj Vitini, Goraždevcu i sličnim mestima, u kojima Srbi žive u modernim getima, kako bi oni na licu mesta mogli da vide šta je istina o Kosovu.

NIJE SVE ONAKO KAKO PRENOSE MEDIJI
• Dokle seže njihovo poznavanje ovog dela Srbije i koliko su zainteresovani za pravu istinu o situaciji na Kosovu?
Malo njih zna nešto o Kosovu, neki nisu ni zainteresovani da znaju, a dosta njih ima predrasude, jer su dobili samo jednu stranu priče plasirane preko medija još 1999. godine i kasnije. Posle posete mogu da shvate da nije sve onako kako su oni mislili. To nama mnogo znači, kad možemo da imamo jednu tako časnu misiju da preko studenata koji dolaze ovde možemo da širimo pravu istinu o Kosovu i Metohiji.
Ovde, to mogu da tvrdim, i pored svega, nema razloga za strah, pre svega u severnom delu Kosova i Metohije. Ovde je srpsko stanovništvo kompaktno, ljudi su krajnje prijatni, a ja sam u to imao prilike da se uverim zato što radim za nekoliko agencija koje se bave istraživanjem javnog mnjenja. Verujte mi da su ljudi, uprkos svemu što se dešavalo, širokog srca. Ovde ljudi još uvek imaju dušu, naročito oni koji žive na selu. Kada se to vidi i doživi, onda je to jedan veliki izvor energije koji vas tera da ostanete ovde i da se borite da ostanete i živite među takvim ljudima.
• Kosovska Mitrovica je, sticajem okolnosti, postala pravi univerzitetski grad?
Mitrovica jeste Univerzitetski grad jer je ovde smešten Prištinski univerzitet. Po nekim zvaničnim procenama, Univerzitet ima ukupno oko 11.000 studenata, a u Mitrovici studira oko 6.000. Grad je tokom godine prilično živ, ima dosta mladih ljudi i atmosfera je sasvim drugačija nego ranije kada Univerzitet nije bio tu. Energiju koju nosi toliki broj mladih ljudi trebalo bi iskoristiti u prave svrhe, a mislim da je ovo što mi radimo tokom ovih 12 dana prava svrha. Studenti sa našeg Univerziteta, koji učestvuju na ovim kursevima, na neki način predstavljaju svoju državu i svoj narod, jer su oni 12 dana sa mladim ljudima iz drugih zemalja. Sigurno je da nema boljih predstavnika jednog naroda od omladine koja je svesna svog identiteta i svoje uloge u procesima koji su važni za društvo, a i za samu zemlju.

KOSOVO U NAMA
• Kakva bi bila tvoja poruka svima onima koji su zabrinuti za sudbinu Kosova i srpskog naroda ovde?
Ja pokušavam, a i veći broj mladih ovde, da u malim stvarima pronađem ono što mladi u Beogradu, Novom Sadu i drugim većim gradovima pronalaze u nekim krupnim stvarima. Sigurno da nama mnogo toga nedostaje, pogotovu u ovim godinama. Ali, trudimo se da svakog dana pronađemo neki izvor zadovoljstva i da se ponašamo i živimo kao svi normalni mladi ljudi u svetu. Mislim da bismo mi, kada govorimo o ovako važnom pitanju kao što je status Kosova i Metohije, trebalo da imamo na umu jednu stvar: da bi trebalo da pobedimo neprijatelja u sebi. Jer, ako mi ne budemo izgubili Kosovo u nama, koje je deo nas i deo našeg bića, onda ga ne možemo izgubiti ni na bilo koji drugi način. Samo se nadam da se to neće desiti, da nećemo mi, kao pripadnici srpskog naroda, izgubiti Kosovo iz nas. Mislim da bismo svi u narednih šest meseci trebalo da damo svoj dorinos očuvanju kolevke našeg kolektivnog duhovnog identiteta. Svi moramo da imamo na umu samo jedno - onako kako se budemo ponašali narednih šest meseci, tako će nas pamtiti sve potonje generacije; kako se budemo odredili prema tome što bi trebalo da se dogodi - to će nam biti trajno određenje. Zato bi sada trebalo da damo sve od sebe da nikako ne napravimo pogrešana korak, jer onda teško da ima puta za neki povratak.

STRAŠNA I NEZAMISLIVA IDEJA
• U toku su pregovori o konačnom statusu Kosova, što u velikoj meri može, bez obzira kako se budu završili, da iskomplikuje sadašnje stanje koje, kako se čini, i nije tako loše? Kako ti gledaš na to?
To je jedna tako strašna zamisao da ja jednostavno ne mogu da zamislim šta će biti. Bećković je rekao da je Kosovo najskuplja srpska reč, ali ja se sa tim ne bih složio. Kosovo je nešto što nije na prodaju, nešto što nema cenu. Mislim da bismo mi prema ovom važnom nacionalnom pitanju trebalo da se odnosimo odgovorno. Ovde na severu Kosova i Metohije narod prilično normalno živi. Ljudi koji dođu iz unutrašnjosti Srbije, ili spolja, mogu da zaključe kako se ovde u nekom delu možda i bolje živi, imajući u vidu koliko su neki delovi u unutrašnjosti Srbije siromašni i koliko je industrija nerazvijena. Ali kada se ovde provede neko vreme, a i kada se izdešavaju neke stvari, onda vidite u stvari da zaista postoji tenzija i da ljudi stvarno strepe za svoju budućnost. Ima tu dosta mladih ljudi koji bi trebalo već da planiraju budućnost i da je planiraju ovde. Ali, vrlo je teško ovde planirati nešto što bi trebalo da se dogodi u nekoj daljoj budućnosti kada nas, eto, već za šest meseci očekuje nešto što suštinski može da nam promeni sudbinu, a to je status Kosova i Metohije, za koji se još ne zna kakav će biti.

BOGUTOVAC SA OKOLINOM ODSEČEN OD SVETA - piše Ivan Rajović
Zamčanjani u zamci birokratije i samovolje

   • Zamčanje je u Prvom svetskom ratu dalo dosta boraca koji su izginuli za ovu zemlju, ali ga niko posle toga, a ni danas, nije video. Rade Pantović danas ima sedamdeset godina, a bio je deset godina mlađi kada je organizovao komšije i svakodnevno ih svojim kombijem vozio na proteste pred Milutinom gde su se, zajedno sa hiljadama Kraljevčana i meštana okolnih sela, izborili za promene od kojih, kako se pokazalo, kao ni mnogi drugi, nisu videli ni najmanju korist. Za sve to vreme, u pojedinim selima iz kojih su aktuelni opštinski funkcioneri i po drugi put asfaltiraju puteve, a Zamčanje tone u blato

   Na području Bogutovca, pored Ibra, nalazi se živopisno selo Zamčanje, koje je tokom vremena postalo pravo izletište zaljubljenika u prirodu, a uz malo truda i volje moglo bi da postane i prava turistička destinacija. Na prvi pogled neobično ime Zamčanje je, kako kaže predanje, dobilo po tome što je ovde bio izuzetno razvijen lov zamkama. Od momenta kada je pripojeno bogutovačkoj komuni, dok su još komunisti bili na vlasti, kako kaže Rade Pantović, Zamčani su i sami upali u zamku lokalnih interesa i samovolje opštinskih moćnika. Izolovani su od svega i nikakvu pomoć nemaju, kako od Bogutovca, tako ni od bilo koga drugog. Osim Bogom datih prirodnih lepota, imaju jedan most koji je rešenjem zabranjen za upotrebu pre nekoliko godina, ali niko ništa ne preduzima da se on osposobi. A most je u tako očajnom stanju da predstavlja pravo građevinsko čudo u smislu da nešto do te mere trulo i zarđalo, na čemu nijedna daska, ekser niti sajla nisu zdravi, još može i da visi. Osim toga, a u skladu sa ovim građevinskim čudom, i put od Zamčanja do Mataruške Banje je u vrlo lošem stanju, ali ni tu niko ništa ne preduzima, kako se, valjda, ne bi narušio neolitski izgled čitavog krajolika.

BOGUTOVAČKA KOMUNA POGUBNA PO ZAMČANE
A Zamčanje je nekada bilo veoma naseljeno i mesto na glasu, tim pre što se istorijat ovog naselja vezuje za nastanak manastira Žiče ili nešto malo kasnije. Dok su pripadali Mataruškoj Banji, Zamčanjani su išli tamo i obavljali sve neophodne administrativne i druge poslove. I tako sve dok ih nisu prebacili u Bogutovačku komunu. A onda je sve stalo, ako je uopše ovde nešto i počinjalo. Zamčanjani danas nemaju telefone, nemaju puteve. I ako im ovaj most koji je potpuno dotrajao i nije za korišćenje uskoro ne poprave, moraće do prve prodavnice da pešače šest kilometara lošim putem, makadamom, kao u vreme Turaka.
- Imamo predsednika mesne zajednice. Ali, on ništa ne preduzima, ne planira i nikakva nam sredstva ne daje. Na sastanke ne dolazi, tako da ne možemo ni da se dogovorimo sa njim oko toga kako da svoje probleme rešimo, žali se moj sagovornik i nastavlja:
- Nešto sredstava od donacije je bilo, ali je on to, izgleda, zloupotrebio i preusmerio za potrebe Mataruške Banje, što nije namenski. Govorilo se i o tome da se i Bogutovačka reka kanališe jednim delom, ali ni od toga nije bilo ništa. Mi smo poštu sa dvadeset brojeva u Bogutovcu imali kada to nije imalo ni edno od okolnih mesta, čak ni Ušće, ni Baljevac. Međutim, i to su razgrabili komunisti koji su tada bili na vlasti. Tada je jedino neki Filipović dobio telefon, a da nije bio komunista. Ja sam podnosio zahtev još pre dvedeset i više godina, ali nisam bio podoban, jer nisam bio član SKJ, i nisam mogao da dobijem telefon. Tako smo, praktično, bez telefona, a na magistrali i na početku trećeg milenijuma. I pošta koju imamo u Bogutovcu nalazi se u privatnoj kući, a zgrada postoji, postoje kablovi i centrala sa oko 500 brojeva. To se nikome ne daje i trebalo bi prazgovarati sa direktorom Pošte da se vidi šta je to u pitanju pa se ti brojevi ne daju zainteresovanima.
Ovde u Bogutovcu, a i u Zamčanju, TV Kraljevo se ne vidi, pa su ovi ljudi potpuno odsečeni od sveta sa kojim su im jedina veza ,,Ibarske novosti", koje uredno stižu u lokalnu prodavnicu, gde se i prodaju.

BOJKOT PAVKOVIĆEVOG MOSTA
Rade kaže da je svojevremeno postojao i problem Lopatnice, ali se ona odvojila od MZ. Bogutovac i Lopatničani su odmah dobili telefone, kontejnere i još koješta. A na Bogutovac je, kao što je dobro poznato, tokom bombardovanja palo oko 140 projektila i mnogo toga je tada bilo porušeno, za šta su kasnije sredstva mogla da se dobiju za obnovu. Međutim, tvrdi Rade, očigledno je da nismo imali predsednika MZ koji je bio spreman da na tome radi. Ja sam išao u opštinu, u Direkciju i kod predsednika Veća mesnih zajednica, ali sam uvek dobijao negativne odgovore. Zahtevali su da dođem sa predsednikom MZ, čija je to, kako su mi objašnjavali, dužnost. Ništa od svega toga.
Od Generalštaba ili, bolje rečeno, od Pavkovića, Zamčanjani su preko neke veze dobili konstrukciju za most na Ibru, čak i najbolje vojne stručnjake koji su došli na lice mesta sa namerom da im pomognu da postave taj most. Od njih su tada zahtevali da postave samo oslonce, a da sve ostalo obave oni i da most visoke nosivosti za pet dana bude u funkciji.
- Tadašnji načelnik Raškog okruga Mile Korićanac tim povodom nije hteo ni da me primi, niti da razgovara o tome. Ni sa ostalim opštinarima nisam uspeo da nađem zajednički jezik i da postavimo taj most koji nam je Pavković dao - kaže Rade.
- Na sve strane se rade putevi, mi nemamo ništa, a ovde u Zamčanje naročito subotom dolazi na stotine kupača, kampera i pecaroša tako da je ovo mesto postalo pravo izletište Kraljevčana. I svi se žale na loš put. A postojeći most, takav kakav je, ne koriste samo meštani Zamčanja, već i ribolovci, lovci ,,Srbijašuma”, planinari koji idu na Stolove i mnogi drugi.
- Mislim da ne bi trebalo samo Omladinska ulica da se gradi, već i putevi u okolnim mestima. U protivnom, odgovorni bi trebalo bar da nam podele po jedne gumene čizme godišnje, kako bismo mogli nesmetano da gazimo blato u kojem živimo. Ja bih za sada samo zamolio nadležne u opštini da izađu na teren i sve to malo pogledaju i preduzmu nešto, jer ovo mesto može uz malo ulaganja da postane jedno od najlepših izletišta u okolini Kraljeva.

STARI REVOLUCIONAR
Rade Pantović iz Bogutovca, odnosno iz Zamčanja, danas ima tačno 70 godina i jedan je od ljudi koji su svojevremeno dali najveći doprinos u pravljenju postojećeg mosta, pre 35 godina. Danas samo on i još, kako kaže, dvojica sa fićama, svojim automobilom prelaze preko mosta koji svakoga časa može da se sruči u Ibar. A most je u takvom stanju da se ni pešak koji iole drži do sopstvenog života ne bi upustio u avanturu prelaska na drugu stranu.
Rade je bio neko vreme član MZ, ali nije mogao da se izbori za interes meštana sa desne strane Ibra koji su oduvek bili u nekom podređenom položaju. A Zamčanje je u Prvom svetskom ratu dalo dosta boraca, koji su izginuli za ovu zemlju, ali ga niko posle toga nije video, kao što ga ni danas ne vidi. Rade danas ima sedamdeset godina, a bio je deset godina mlađi kada je organizovao svoje komšije i svakodnevno ih svojim kombijem vozio na proteste pred Milutinom gde su se, zajedno sa hiljadama Kraljevčana i meštana okolnih sela, izborili za promene od kojih, kako se pokazalo, kao ni mnogi drugi, nisu videli ni najmanju korist. Za sve to vreme, u pojedinim selima iz kojih su aktuelni opštinski funkcioneri i po drugi put asfaltiraju puteve, a Zamčanje tone u blato. Gde je tu pravda, pita sebe i druge Rade Pantović.

AKCIJA OPŠTINSKE ORGANIZACIJE CRVENOG KRSTA
„Tvojih pet minuta - nečiji ceo život”

   Institut za transfuziju krvi Srbije, u saradnji sa Crvenim krstom Kraljevo, organizovao je u sredu akciju prikupljanja krvi od dobrovoljnih davalaca. U prostorijama Doma društvenih organizacija prikupljeno je trideset devet boca krvi. Među davaocima najbrojniji su bili pripadnici žandarmerije.

CRNOGORSKI FOND ZA ZDRAVSTVO TVRDI
Dovoljna zdravstvena knjižica

   Turisti iz Srbije, koji letuju na crnogorskom primorju a potrebna im je hitna lekarska pomoć, mogu da odu na pregled i da se leče u svim javnim zdravstvenim ustanovama na teritoriji Crne Gore samo na osnovu zdravstvene knjižice koju je overio srpski Fond za zdravstvo, potvrđeno je za FoNet u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
Kako tvrde u crnogorskom Fondu za zdravstvo, u pregovorima za usaglašavanje sporazuma o socijalnom osiguranju između Srbije i Crne Gore iznet je izričit stav Podgorice da će osiguranicima iz Srbije na osnovu overene zdravstvene knjižice biti pružena zdravstvena zaštita tokom privremenog boravka u Crnoj Gori do zaključenja ovog sporazuma, kojim će precizno biti definisani dalji postupci i procedure.
Nejasno je zbog čega srpsko Ministarstvo zdravlja otežava ostvarivanje zdravstvene zaštite na cnrogorskoj teritoriji svojim osiguranicima u trenutku kada se sporazum o socijalnom osiguranju još usaglašava, kad je u toku turistička sezona i mnogi građani Srbije su već na odmoru u Crnoj Gori, a niti znaju, niti su u mogućnosti da ispoštuju sugerisanu proceduru, naglašavaju u crnogorskom Fondu za zdravstveno osiguranje.

IZ KNJIGE „ZABRANJENA ISTINA O SREBRENICI” ALEKSANDRA PAVIĆA (2) - piše Rajko Sarić
Istina u ćorsokaku

   Da li se od srpskih vlasti, ali i vlasti u Bosni i Hercegovini, može očekivati da zauzmu odgovoran stav prema ,,gresima” iz bliže prošlosti, ako se ima u vidu namera krojača svetske političke scene i uticaja da, prema sopstvenom nahođenju, vidi i svetu obelodani istinu, koja, po svemu sudeći, nema mnogo veze sa pravom istinom. Motiva za negiranje, opravdanje, pa čak i hvalisanje zločina, uvek ima, dok je osećanje kolektivne krivice i stida poznato malom broju građana. Namera Zapada je da se samo Srbi osete krivim za sve što se desilo u Brozovoj Jugoslaviji. O jednom takvom događaju, o događaju koji je presudio u korist Zapada, u korist muslimanske strane u građanskom ratu u BiH, o ,,zločinu u Srebrenici”, govori politikolog Aleksandar Pavić u svojoj knjizi ,,Zabranjena istina o Srebrenici”. Pavić je godinama sakupljao građu oslanjajući se prvenstveno na izveštaje stranih medija, diplomata i humanitarnih organizacija koji su imali hrabrosti da se odupru jednostranom konstruisanju događaja u Srebrenici koji ne odgovarajuju istini, a koji su od žrtve napravili dželata, a od dželata ,,jagnje bestijalno preklano”.
Pre nego što vidimo kakva su prva zapadna svedočanstva o onome šta se desilo u Srebrenici nakon njenog pada, šta su preneli zapadni izvori, da steknemo i mali uvid u to kako je, za potrebe uspešne predstave, deo muslimanskih snaga iz Srebrenice postupao sa sopstvenim narodom, u tradiciji Ulice Vase Miskina i Markala 1 i 2, kaže Pavić u svojoj knjizi i citira deo veoma zanimljivog svedočenja Ibrana Mustafića:
- ...Kada je kolona koja je pokušavala da se izvuče iz Srebrenice presečena napola, ekipa privilegovanih, koju sam ranije pomenuo i koja je imala dozvolu da napusti enklavu, jednostano je nastavila dalje, pritom bacajući letke iza sebe...
Ko je bacao letke i šta je na njima pisalo?
- Ostavili su iza sebe znakove na kojima je pisalo da je teren miniran da bi, što je više moguće, zbunili narod koji ih je pratio. Razgovarao sam sa puno ljudi koji su izašli iz Srebrenice bez povreda i koji nisu pripadali toj ekipi; kada su mi ispričali šta se usput dešavalo, razbesneo sam se...
Mustafićeve navode o pometnji među narodom koji se povlačio iz Srebrenice, međusobnim sukobima i lutanju po minskim poljima potvrđuju i dva zapadna izvora. Tako Džonatan Ruper prenosi:
- I holandski mirovni kontingent u Srebrenici, i obaveštajni oficiri britanskih specijalnih jedinica SAS, koji su se nalazili u gradu kada je pao, bili su svedoci ogorčenih borbi između samih muslimana u Srebrenici kratko vreme pre nego što su Srbi ušli u grad. Svedočanstva sugerišu da ih je možda oko 100 poginulo, i da su njihova tela ostavljena tamo gde su pala. Takođe postoje izveštaji da je znatan broj muslimana poginuo prelazeći minska polja koja je njihova strana postavila.
Ruper dalje kaže:
- ...nekih 30 stranih novinara je posetilo oblast Srebrenice ubrzo posle njenog pada. Nijedan nije objavio bilo kakvu potvrdu optužbi o masovnim ubijanjima, a jedan od njih, Žak Merlino iz francuske televizije Antena 2, izvestio je da nije pronašao ništa.
Ovaj uvaženi hroničar srebreničkih zbivanja navodi i podatke iz poverljive elektronske pošte u koju je imao uvid.
- Jedan bivši zvaničnik američkog Stejt departmenta, koji je zadržao bliske veze s bivšim kolegama na vrlo visokim nivoima, napisao je tokom 1997. da mu je rečeno da Odsek za južno-centralnu Evropu Obaveštajnog biroa Stejt departmenta ’nije video ništa, ponavljam ništa, što bi potvrdilo navode iz štampe’. On je dodao da je osoba koja mu je ovo prenela imala pristup najpoverljivijim informacijama i da bi ,,morala da zna za postojanje bilo kakve vrste te informacije”.
U knjizi ,,Krstaški pohod budala: Jugoslavija, NATO i zapadne zablude”, objavljenoj 2002. godine, novinar i autor Dajana Džonson opisuje haos koji je vladao u Srebrenici u to vreme:
- Neki su hteli da se predaju, ali je većina odlučila da se probije kroz srpske linije i da pobegne. Po svim svedočenjima, ovaj haos se dodatno umnožio prilikom dugog povlačenja. Dešavali su se ludački prizori, u kojima su zbunjeni vojnici upadali u srpske zasede, poneki put uzvraćajući vatru, ponekad pucajući jedni u druge ili čak izvršavajući samoubistva.
Ali, ove istinite priče nisu imale efekta jer je u svet lansirana priča o masakru, čime su zaglušeni svi dobronamerni apeli za utvrđivanje istine. No, na sreću, postojali su i izveštači koji su se bavili ne propagandom, već činjenicama. Jedan od prvih takvih izveštaja sa terena stigao je od holandskog kapetana Shutena, koji je kao oficir UN boravio u Bratuncu u vreme ,,masakra”. On je holandskom listu ,,Het paro”, 27. jula 1995. godine posvedočio:
- Svi papagajski ponavljaju reči drugih, ali niko ne pokazuje čvrste dokaze. Primećujem da u Holandiji ljudi žele da po svaku cenu dokažu da je genocid počinjen... Ako je bilo egzekucija, Srbi su ih onda prokleto dobro sakrili. Zato ja ništa od toga ne verujem. Dan posle pada Srebrenice, 13. jula, stigao sam u Bratunac i tamo ostao osam dana. Mogao sam da idem kud god sam hteo. Imao sam svu pomoć na raspolaganju; nigde me nisu zaustavljali.
Dakle, iz svega rečenog se može zaključiti da relevantnih svedoka srpskih zločina u Srebrenici nije bilo, iako su rane i sećanja tih julskih dana 1995. godine bili najsvežiji, dakle i najistinitiji. Svedoka nema, jer je istina sasvim drugačija, jer obiluje dokazima koji nedvosmisleno govore da je zavera o Srebrenici napravljena daleko od Srba, daleko od komandnog položaja i Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Masovna ubistva civila, muslimanskih civila, moraju biti razotkrivena, zločinci kažnjeni, baš kao što moraju biti kažnjeni i zločinci koji su spalili i masakrirali žitelje Kravice, Podravanja, Gnione, Blječeva i drugih mesta u Podrinju. Odnosno, Klintonova administracija, koja je donela ,,presudu i pre suđenja”, napravila je scenario koji će kad-tad pasti u vodu.

OSUDA PRE PRESUDE
Paralelno sa ,,presudom” koju je izrekla administracije Bila Klintona, već krajem jula 1995. godine dignuta je i optužnica Haškog tribunala protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića, a bez ikakvih dokaza. No, bez obzira na to, postignuto je ono što se htelo. To najbolje potvrđuju reči Ričarda Holbruka u izjavi za Bi-Bi-Si:
- Shvatio sam da je Tribunal za ratne zločine vrlo dragoceno oruđe. Upotrebili smo ga da bi isključili dva najtraženija ratna zločinca u Evropi iz Dejtonskog procesa i upotrebili smo ga da opravdamo sve što je usledilo.
Deceniju posle, početkom 2005. godine, dr Dik Shunurd iz holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju je izjavio da je ,,bilo nemoguće tokom naših istraživanja u Bosni da nađemo bilo koga ko je bio svedok masovnih ubistava ili ko bi govorio o sudbini nestalih muškaraca”.
To, međutim, nikako nije sprečilo Haški tribunal i medije koji su mu naklonjeni da nastave sa svojim nečasnim poslom - proizvodnjom i distribucijom laži.

IGRA BROJKAMA
Džonatan Ruper je napisao:
- ...do prve nedelje u avgustu 1995. godine 35.632 ljudi je registrovano od strane Svetske zdravstvene organizacije i bosanske Vlade kao raseljena lica iz srebreničke zaštićene zone - drugim rečima, kao preživeli iz Srebrenice. Crveni krst je takođe video i zabeležio da se ,,nekoliko hiljada” naoružanih muslimanskih muškaraca iz Srebrenice bezbedno povuklo iza muslimanskih linija... da bi zatim bili prekomandovani na druga ratišta ,,bez obaveštavanja njihovih porodica”. A, kao što je gore navedeno, oko 700 vojnika iz Srebrenice je stiglo do Žepe, da bi potom bezbedno izašli iz tog grada posle njegovog pada u srpske ruke poslednje nedelje jula 1995. Dakle, ukupno je bilo najmanje 38 - 39.000 preživelih iz Srebrenice - što je cifra koja se precizno podudara sa procenama o broju ljudi u Srebrenici od strane glavnih humanitarnih organizacija iz vremena pre njenog pada”.
U daljoj analizi postsrebreničkih dešavanja Ruper konstatuje:
- Da je 7.300 ljudi iz Srebrenice zbilja masakrirano, populacija unutar zaštićene zone pre pada u srpske ruke morala je da broji znatno preko 46.000 - što je cifra koja daleko prevazilazi bilo koju verodostojnu procenu napravljenu u to vreme.
Da postoji nesklad oko plasiranih brojki, svedoče i zbivanja tokom prvih posleratnih izbora u Bosni 1996. godine.
- Ukazao sam OEBS-u da se ili desila masovna izborna prevara ili da je skoro polovina ljudi na spisku nestalih Međunarodnog crvenog krsta još uvek živa. OEBS mi je na kraju odgovorio da su birački spiskovi zaključani u magacinima i da nisu u mogućnosti da stvar istraže! - kaže Džonatan Ruper razotkrivajući činjenicu da je u Srebrenici glasalo oko 3.000 ljudi čija imena se nalaze na spisku ,,srebreničkih žrtava”.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

U MANASTIRU STUDENICI ODRŽANA PETNAESTA LETNJA DUHOVNA AKADEMIJA - piše Dragan Bajović
Uz duhovnu muziku mladi postaju bolji

   Pre petnaest godina održana je prva letnja duhovna akademija, čiji su osnivači urednik u RTS muzikolog Snežana Nikolojavić, akedemik Dimitrije Stefanović i počivši koordinator Muzičke omladine Srbije Miodrag Pavlović.
Koncept koji je prve godine ustanovljen ostao je do danas: horsko pevanje nadgrađuju predavanja, liturgijsko pojanje, portreti kompozitora i koncerti gostujućih horovova. Ove godine uvedena je jedna novina: Genadij Dmitrijak, ruski dirigent koji već treću godinu diriguje horom polaznika, imao je predavanja za dirigente. Meću četiri dirigenta, bila je i Dunja Marinković iz Kraljeva, dirigent hora pri crkvi Svetog Save.
Genadij Dmitrijak, roćen u Beču 1947. godine, stekao je obrazovanje horskog dirigenta na Institutu ,,Gnjesin” u Moskvi, a na Konzervatorijumu ,,Čajkovski” završio je simfonijsko i opersko dirigovanje. Od 1973. godine do danas predaje na Institutu ,,Gnjesin”, gde je dirigent simfonijskog i horskog odeljenja. U međuvremenu je imao niz zaduženja kao dirigent značajnih ansambala u Rusiji i na Kubi, gde je predavao na Umetničkom institutu. Repertaor Genadija Dmitrijaka je izuzetno širok i obuhvata horsku i duhovnu muziku, simfonijska dela i veliki broj opera. Godine 1991. osnovao je kapelu ,,Moskovski Kremlj”, čiji je umetnički direktor i dirigent i sa kojom nastupa u najvećim salama Mokve i drugih ruskih gradova, zatim u Austriji, Nemačkoj, Holandiji, Španiji, Italiji, Kubi, Litvaniji, Poljskoj, Francuskoj i Švajcarskoj. Dmitrijak je prvi strani dirigent koji vodi, evo već treću godinu, Hor polaznika na Letnjoj duhovnoj akademiji Muzičke omladine Srbije.
U Horu polaznika bilo je pevača iz pedeset gradoca Srbije. Katarina Veškovac iz Kruševca kaže da je prvi put na Akademiji i da će i svake sledeće godine da dolazi. Njen nešto stariji drug Predrag Nedeljković iz Kraljeva, koji je već završio Muzičku akademiju na FMU u Beogradu, na odseku za klarinet, ovde je već treći put i smatra da su manastir Studenica i Radoslavljeva priprata, gde se održavaju koncerti, pravo i jedino mesto za pravoslavnu muziku i da, bez obzira što je već akademski muzičar, na svakoj od akademija nauči nešto novo.
Akademik Dimitrije Stefanović, čuveni naš horski dirigent, još od prvog dana Studeničke letnje muzičke akademije, učesnik je ovih susreta i jedan od najzaslužnijih za uspeh Akademije. On za ,,Ibarske novosti” kaže da mladež ovde, u Studenici, pevajući duhovne pesme postaje bolja.
Na završnom koncertu izvedena su dela Rimskog-Korsakova, Kornelija Stankovića, Stevana Mokranjca i drugih kompozitora, a Radoslavljeva priprata Bogorodičine crkve, u kojoj je koncert održan ionako dobroj interpretaciji dodala je, zahvaljujući odličnoj akustici, još bolji kvalitet.



NOVA KNJIGA
,,Emir Kusturica, kult margine"

   Promocija knjige ,,Emir Kusturica, kult margine", autora Gorana Gocića, održana je prošlog četrvrtka u kraljevačkoj Biblioteci. Ovo je jedina monografija o Kusturici u svetu, koju je sam režiser autorizovao.
,,Emir Kusturica, kult margine" je prva monografija o jugoslovenskom sineasti koja je 2002. godine objavljena na engleskom području. Iako je kritički nastrojena prema angloameričkom konceptu filma, ova knjiga je postigla zavidan uspeh. Ugledni engleski kritičar Filip Frenc ju je svrstao među pet najboljih filmskih knjiga.
Knjiga sadrži dve stotine fotografija, od kojih veći broj do sada nije objavljen. Nastala je kroz razgovor autora sa režiserom.
Autor razrađuje niz oblasti od ideologije, estetike, istorije i kulturoloških studija, obraćajući se kako specijalistima, tako i širokoj čitalačkoj publici. Srpsko prošireno izdanje obuhvata pet poglavlja.



VEČE ROKENROLA U ,,STATUSU"
Podmladak oduševio posetioce

   U kafeu ,,Status" već dokazani kraljevački rok muzičari, Capo - bas gitara, Trepko - solo gitara i Boban Mandril - solo gitara, organizovali su veče rokenrola. Potmognuti mladim snagama (Cipi - klavijature, Peca - bubanj, i solisti Tijana i Labo), izveli su najpoznatije rokenrol melodije i svirkom oduševili veliki broj posetilaca. Posebne ovacije doživeo je jedanaestogodišnji Danilo, naše gore list, koji živi u Švedskoj.
Zadovoljan onim što je čuo i video, predsednik opštine dr Miloš Babić najavio je da će se ovaj orkestar Kraljevčanima uskoro predstaviti i na Trgu srpskih ratnika. Na koncertu su svirale i grupe ,,Jež" i ,,Džem".


ŽERAR ŠARIJE POSETIO KRALJEVO - piše Ivan Rajović
Potvrda da sam Evropljanin

   Boraveći u Kraljevu, gospodin Žerar Šarije, zamenik predsednika francuske opštine Sen Foa, posetio je Kancelariju ,,Prijateljstvo za nova vremena". Od prošle godine i on je postao član ove kraljevačke organizacije, koja ima za cilj obnavljanje partnerskih odnosa sa nekadašnjim bratskim gradovima i uspostavljanje veza sa svim gradovima na planeti čiji predstavnici imaju iste potrebe i namere. Tom prilikom predsednik ,,Prijateljstva" Hadži Momir Bakračević je gospodinu Šarijeu poklonio uramljenu fotografiju sa Maturskog plesa u Kraljevu, kojim je i naš grad ušao u Ginisovu knjigu rekorda, čiji je autor Milisav Radovanović, fotoreporter ,,Ibarskih novosti". Žerar Šarije je u izjavi za naš list, pored ostalog, rekao:
- Moje mišljenje u vezi sa tim da budem član ,,Prijateljstva za nova vremena", jedne od organizacija zbratimljenih gradova, svakako da znači potvrđivanje mojih uverenja o jednoj evropskoj ideji, jer sve opštine koje sam ovde video, faktički pripadaju Evropi. Naša opština Sen Foa je takođe veoma angažovana u međunarodnim kulturnim razmenama, jer smo mi zbratimljeni sa nemačkim gradom Limburgom i engleskim gradom Ričvildom, a od prošle godine imamo potpisano službeno partnerstvo sa Kraljevom.
Mi zapravo imamo razmene sa svim zemljama Evrope: Portugalom, Španijim, Italijom, Irskom, Grčkom, Rumunijom, Bugarskom, Mađarskom, Poljskom, a odnedavno i sa Srbijom, preko Kraljeva. Biti ovde, za mene je još jedna potvrda da sam Evropljanin.

Trenerska klinika u Kraljevu

USPEH SE DALEKO ČUJE - piše Stole Petković