Deset miliona dinara za nastavak izgradnje
Rekordne proizvodnja i potrošnja
Nekorektno, nepristojno i neprofesionalno
Pouzdani čuvari mira
Još su živa Prokićeva dela
Izmirićemo dugove i povećati proizvodnju
Čuvari prošlosti - za njost i budućnost sadašnjost i budućnost
Kuloarsko-kafanska politika
Iznuđeno priznanje genocidne politike
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, vaterpolo

OPŠTINSKI MENADŽER MR JOVAN NEŠOVIĆ OBIŠAO RADOVE NA HRAMU SVETOG SAVE U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Deset miliona dinara za nastavak izgradnje

   • Trenutno se rade fasada i ograda crkvenog dvorišta, a predstoji izgradnja limenog krova za koji je Vlada Srbije izdvojila sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, kao i za manastir Žiču i Kraljevačko pozorište • Na pres konferenciji izraženo zadovoljstvo trenutnom dinamikom radova i saradnjom opštine Kraljevo, Republike i Eparhije žičke u zaštiti i izgradnji verskih objekatau

   Mr Jovan Nešović, opštinski menadžer, posetio je prošlog utorka radove na hramu Svetog Save u Dositejevoj ulici u Kraljevu. Tom prilikom, mr Nešović je sa starešinstvom hrama i predstavnicima izvođača radova razgovarao o toku radova i planovima dalje izgradnje ovog objekta. Održana je i konferencija za novinare.
Posle istoimenog hrama u Beogradu, ovo je, inače, najveći crkveni hram koji se gradi u Srbiji. Trenutno se rade fasada hrama i obzid, u koji će biti ugrađeno 300.000 cigli, a fasada će biti, poput manastira Žiče, u crvenoj, purpurnoj, kraljevskoj boji. Takođe je u toku izgradnja ograde hramovnog dvorišta (porte) u dužini od 450 metara, visine tri metra, sa prelepom ulaznom kapijom. Donji, betonski deo ograde, biće obložen fasadnim raznobojnim kamenom, u kojem će preovlađivati zeleni kolorit. Očekuje se da do kraja godine bude izvršena i pokrivka hrama limenom, bakarnom konstrukcijom i time zaštićena unutrašnjost hrama u kojoj radovi tek predstoje. Iduće godine, kako je planirano, u porti hrama trebalo bi da bude izgrađen i episkopski i parohijski dom dimenzija 35 puta 15 metara, uredi park u porti crkvenog hrama i izvrše ostali planirani radovi. Ono što je bitno, izvođači radova su iz Kraljeva, jer je ukupna vrednost ove investicije tri miliona evra i ta sredstva će ostati u kraljevačkoj opštini.
- Zadovoljni smo trenutnom dinamikom radova, blagodareći opštini Kraljevo, koja je dozvolila pre svega da se gradi hram Svetog Save ovde i dala nam lokaciju, priložnicima - građanima Kraljeva, koji su dali deo ličnih sredstava, a naročito velikim zadužbinarima ministarstvima kapitalnih investicija i finansija Vlade Srbije. Znači, imamo dvojicu ministara koji su zaista posvetili ozbiljnu pažnju i Kraljevu i hramu Svetog Save, to su Velimir Ilić i Mlađan Dinkić. Blagodareći njima, nadam se da ćemo do kraja godine uspeti da završimo hram sa spoljašnje strane - ističe protojerej Milivoje Starovlah, starešina ovog hrama.
Opštinski menadžer mr Jovan Nešović je, posle obilaska radova, na pres-konferenciji izrazio zadovoljstvo dosadašnjim tokom radova. Zatim je govorio o delovima Nacionalnog investicionog plana koji se odnose na sektor kulture i vera, a koji su promovisani prošle sedmice.
- Iz Nacionalnog investicionog plana Vlada Republike Srbije opredelila je deset miliona dinara i za izgradnju hrama Svetog Save u Kraljevu, prvenstveno za limarske radove. Nama su ti radovi bitni da se zaštiti cela građevinska konstrukcija, da ne bude više prokišnjavanja i da se ostali radovi nesmetano nastave. Znam da ova sredstva nisu dovoljna, jer je od prijave i odobrenja projekta materijal poskupeo, ali očekujem da ćemo i za to naći rešenje sa Vladom Srbije. Veoma je značajno što je ovaj projekat pripremljen i odobren zajedničkom akcijom lokalne samouprave i sveštenstva Žičke eparhije. To je dobar primer kako opština može da sarađuje sa crkvom i da imamo zajedničke koristi. Osim toga, mi smo kao lokalna samouprava veoma zadovoljni i onim što će biti uloženo u manastir Žiču u ovoj i sledećoj godini. To su zaista ogromna sredstva odobrena od Vlade Srbije i iznose 2,275 miliona evra. Očekujem da Žiča sa okolinom bude jedan od najlepših manastira u Srbiji. Očekujem takođe da se dobro organizujemo da ta velika sredstva efikasno iskoristimo. Kod izgradnje hrama Svetog Save to mora biti što pre. Sa sveštenstvom sam razgovarao da već početkom septembra, kada će odobrena sredstva biti operativna, otpočnu radovi na krovu hrama. Takođe sam zadovoljan što je iz Nacionalnog investicionog programa, dela za kulturu, šest miliona dinara opredeljeno za rekonstrukciju Kraljevačkog pozorišta. Očekujem da će sa ona tri miliona koja smo za tu namenu uložili iz budžeta opštine to biti takođe jedan od najlepših ovog puta hramova kulture, ne samo u Kraljevu - istakao je mr Jovan Nešović.
Protođakon Radoš Mladenović rekao je da Kraljevo ima veću „težinu” od drugih gradova, jer je nastalo u dvorištu manastira Žiče, Svetog Save i ostalih svetitelja „koji su omeđili ovaj grad i odredili mu sudbinu”.
- Nažalost, čekalo se ovoliko vremena da se osnivaču, Svetom Savi, ovaj grad oduži hramom. Hvala Bogu, vreme je sazrelo, saborni hram se dovršava, a što je najvažnije, dovršava se sabornim duhom svih koji mogu i osećaju potrebu da ovim načinom oduže dug svesrpskom roditelju našem. Zahvalni smo opštini, ministrima koji su dolazili i osetili značaj hrama ne samo za ovaj grad nego i za utemeljenje ideje samodržavlja u celoj Srbiji... Vrlo su važni i drugi potezi, vrlo je važno graditi mostove i puteve, ali šta će mostovi i putevi ako ne vode do hrama, i čemu život ako ne stremi ka spasenju svih - rekao je protođakon Radoš Mladenović.
Povodom pitanja i primedbi pojedinih Kraljevana o seči drveća u parku, na pres konferenciji je istaknuto da je park „Zelengora” do sada bio neuređen i jedini neosvetljen u gradu, da je drveće zbog radova moralo da bude posečeno, ali da će biti posađeno novo i park će napokon ličiti na park, sa brojnim cvetnim i travnatim alejama, prelepom rasvetom i drugim sadržajima, kao i da će biti otvoren za građane od jutarnje do večernje liturgije.

PISMA ČITALACA
Jubilej Žiče obeležiti i prigodnom spomen-medaljom

   U protreklih 150 godina mnogobrojni jubileji, godišnjice slavnih bitaka i zavičajnih događaja iz istorije Srbije obeleženi su prigodnim građanskim medaljama i spomenicama.
Kao što je opštepoznato, u toku su sveobuhvatne pripreme za veliku proslavu ,,800 godina manastira Žiče".
Predlažem na ovaj način da ,,Ibarske novosti" budu inicijator da nadležni organi Srpske pravoslavne crkve povodom navedenog jubileja ustanove prigodnu spomen-medalju, koja bi uz odgovarajući pisani dokument (diplomu) bila dodeljena zaslužnim pojedincima, organizacijama, udruženjima, ustanovama, a dati mogućnost da i svi oni koji prisustvuju proslavama povodom te godišnjice mogu kupiti tu medalju i imati je kao uspomenu na taj događaj, kolekcionarski eksponat i sl. Prihod od ovako prikupljenih sredstava mogao bi se usmeriti u fond za izgradnju hrama u Kraljevu.
U dosadašnjoj istoriji Srbije manastir Žiča je dva puta, ali posredno (u povodu nekog drugog događaja), poslužio za blazoniranje spomen-medalja:
- prvi put se pojavila 1889. godine na tzv. Vidovdanskoj spomenici ,,Spomenica petstogodišnjice Kosovske bitke" i
- drugi put, isto 1889. godine, na prigodnoj medalji povodom miropomazanja kralja Aleksandra I Obrenovića (u Žiči) ,,Spomenica miropomazanja kralja Aleksandra I".
Ovo je prilika da se ova srpska svetinja prvi put neposredno nađe na odličju - povodom same sebe i svog velikog i značajnog jubileja.
Uveren sam da će se redakcija ,,Ibarskih novosti" saglasiti sa mojom idejom i, objavljivanjem ovog članka, na neki način uputiti predlog starešinstvu manastira Žiče, odnosno nadležnim organima SPC.

VODOVOD - piše Rajko Sarić
Rekordne proizvodnja i potrošnja

    • Letnju sezonu, koja je na izmaku, pored tropskih vrućina obeležila je i rekordna potrošnja vode • Nesavesni građani zalivaju bašte, cveće, trotoare i ulice, pa čak i krovove kuća • Nena-plaćena potraživanja premašila 60 miliona dinara • Za šest meseci ove godine doneto 2.000 rešenja o isključenju dužnika sa mreže

   Snabdevanje vodom u Kraljevu, bar u ovoj godini, moglo bi se oceniti kao redovno. A kako i ne kada je JKP ,,Vodovod” obezbedilo proizvodnju rekordnih 360 l/s, što je dovoljno za gradove sa mnogo većim brojem stanovnika.
Naravno, to važi za gradove u kojima se potrošači prema vodi odnose sa posebnom pažnjom, ne rasipaju je i ne koriste u sasvim nepotrebne svrhe kao što se čini kod nas. Potvrđuje nam to i dipl. građ. inž. Ranko Đekić, tehnički direktor u ,,Vodovodu”, podacima da je ovog leta potrošnja bila iznad svih do sada zabeleženih rekorda.
- I pored gotovo svakodnevnih apela da se voda štedi, građani vodom iz gradskog vodovoda peru automobile, zalivaju cveće i bašte, peru ulice i trotoare, pa čak i krovove kuća hladeći crep od tropskih vrućina. Jedno uključeno crevo smanjuje pritisak vode kod dvadesetak drugih potrošača. Tako, prijava komšije koji zaliva baštu nije cinkarenje, već činjenje dobre usluge i njemu i samom sebi, jer će i jedan i drugi imati dovoljno vode za piće, kupanje, pranje veša i pripremu hrane - smatra direktor Đekić.

BOLjA ZAŠTITA IZVORIŠTA
,,Vodovod” gazduje nad 450 kilometara vodovodne i 150 kilometara kanalizacione mreže. Redovno se vrši rekonstrukcija, posebno cevovoda, koji je samo u prošloj godini kompletno rekonstruisan u dužini od 20 kilometara, što nije uspelo ni beogradskom vodovodnom preduzeću. I u narednom periodu, kao i proteklih godina, značajnim investicionim ulaganjima biće obezbeđeno urednije snabdevanje potrošača u tzv. višim zonama, kao što su Jarčujak, Beranovac, Panjevac ili Metikoši.
- U saradnji sa Direkcijom za planiranje i izgradnju predstoji izgradnja bustera, odnosno stanica za prepumpavanje vode. One će u nižim zonama smanjiti, a u višim pojačati pritisak. U Žičkom polju gradiće se još dva velika bunara u okviru sanacije ovog izvorišta gde imamo 14 bunara. U Konarevskom polju, gde imamo 12 bunara, izvršena je revitalizacija nekoliko bunara, sređeno je i zaštićeno izvorište, a zaštitni nasip delimično je izgrađen i u Žičkom i u Konarevskom polju. Još neke investicije, koje tek predstoje, odnose se na izvorišta - kaže Đekić i naglašava da se projekat izgradnje odbrambenog nasipa teško može realizovati bez pomoći države, jer Direkcija i pored svih napora nije uspela u eksproprijaciji dve-tri male parcele.
U gradu, posebno u prigradskim naseljima, evidentan je problem odvođenja atmosferskih voda posle obilnih kišnih padavina. O tome tehnički direktor JKP ,,Vodovod” kaže:
- Otpadne vode se odvode glavnim kolektorima i trebalo bi da idu u postrojenje za prečišćavanje u Sijaćem polju, na ušću Ibra u Moravu, koje je delimično izgrađeno još pre dvadesetak godina i u kome se fizičkim tretmanom vode vrši odvajanje taložnih i plivajućih materija i deo aeracije. Zbog nedostatka sredstava, deo postrojenja koji se odnosi na biologiju i hemiju nikada nije urađen. Potrebno je izgraditi potpuno nov objekat za prečišćavanje otpadnih voda u skladu sa novim tehnologijama i pronalascima - kaže direktor Ranko Đekić.

EKOLOZI DIGLI GLAS
Oko problema otpadnih voda, pored ,,Vodovoda”, izjasnili su se i ekolozi i druga društva koja se bave zaštitom životne sredine, tako da treba očekivati da se u budžetu SO, odnosno planu Direkcije za izgradu, nađe i pitanje izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Drugi, takođe značajan problem, ogleda se u tome što su na mnogim mestima odvodi za atmosfersku vodu priključeni na odvode za fekalne vode zbog čega, posebno posle obilnih kiša, dolazi do zagušenja fekalne kanalizacije i vraćanja njenog sadražaja. To je slučaj sa ulicama Cara Lazara i Cara Dušana, gde su svi slivnici priključeni na fekalnu kanalizacionu mrežu iako je u gradu izgrađen separatni sistem odvođenja voda. U nekom ranijem periodu nadležna inspekcija je zabranjivala da se voda sa ulice ili iz olučnjaka sprovodi u fekalni odvod. Danas o tome niko ne vodi računa, a trebalo bi, i na kraju krajeva, moraće, zbog teškoća koje će imati postrojenje za preradu otpadnih voda, kada bude izgrađeno.
- Najveća boljka ,,Vodovoda” jesu nenaplaćena potraživanja koja su premašila dvesta miliona dinara. Dug građana, vlasnika lokala i stambenog prostora iznosi oko 50 miliona, dok je dug privrede premašio 81,3 miliona dinara. To su veoma velika sredstva, ako znamo sa kojim kapacitetom radi naša privreda. Posle brojnih apela i opomena, utužili smo privredne subjekte za dug od 60, a domaćinstva za 19 miliona dinara i samo u ovoj godini doneli 2.000 rešenja za isključenje sa vodovodne mreže. Na nekim mestima naši radnici su bili onemogućeni da isključenje izvrše u dvorištu, pa smo to uradili na ulici, što povećava troškove ponovnog priključenja koji padaju na teret potrošača. Ipak, jedan broj dužnika, po dobijanju rešenja o isključenju, izmirio je deo dugovanja i sklopio sporazum o reprogramu - kaže tehnički direktor JKP ,,Vodovod”, Ranko Đekić.

SPOROST SUDOVA
Tehnički direktor JKP ,,Vodovod” Ranko Đekić kaže da u procesu utuženja dužnika i naplate potraživanja značajnu ulogu igraju sudovi koji su neažurni.
- Dešava se da za istog tuženog, bilo da je privredni subjekt ili građanin, dobijemo rešenje po tužbi iz 2005. godine, a da još nismo dobili rešenje po tužbi koju smo podneli dve godine ranije. U sudu se pravdaju prebukiranošću i malim brojem izvršilaca, ali to nije naš problem. Oni su plaćeni da postupaju po tužbama i neka to i čine - kaže Đekić.

VESELINU SIMONOVIĆU, GLAVNOM I ODGOVORNOM UREDNIKU „BLICA”
Nekorektno, nepristojno i neprofesionalno

   U vašim novinama od četvrtka, 3. avgusta 2006. godine, objavljen je tekst pod naslovom ,,S kupališta u smrt" vašeg dopisnika Dragane Marković. U tekstu, čija je osnovna tema ugroženost meštana nekoliko kraljevačkih naselja ,,bahatim" i ,,suludim" ponašanjem mladih vozača koji ,,jurcaju automobilima" na obližnja kupališta, kao ilustracija teme i dokaz za tvrdnju vašeg dopisnika, poslužila je tragična saobraćajna nesreća u kojoj je život izgubio naš kolega Aleksandar Milutinović. Čitavim tekstom, a naročito nadnaslovom (,,Suluda vožnja do kraljevačkih reka") i podnaslovom (,,Vraćajući se s kupanja preksinoć je poginuo kamerman TV Kraljevo Aleksandar Milutinović. Dok mladi jure automobilima, prepadnuti meštani kriju se po kućama"), tvrdi se da je naš kolega bio jedan od tih mladih neukih, bahatih, suludih vozača, koji ,,meštane drže u zatočeništvu, kao taoce kojima je prekipelo da više sa asfalta kupe pregažene kokoške, pse i mačke". Da li je poruka vašeg dopisnika da je taj naš bahati kolega dobio ono što je tražio?!
Da li je uostalom vaš dopisnik siguran šta je uzrok ove teške saobraćajne nesreće!? Nije! Da li ima izveštaj nadležnih službi koje su utvrdile brzinu kretanja vozila? Nema! Da li je na nesreću uticalo stanje kolovoza, pesak na putu ili betonska šahta koja se nalazi tamo gde nije smela da bude? Možda. Pravi uzrok nesreće izgleda i nije bio mnogo bitan za vašeg dopisnika. Čak se iz teksta može zaključiti da pokojni Milutinović nije imao položen vozački ispit. Ukratko, čitav tekst je neprofesionalan, nekorektan i nepristojan. Duboko je povredio sve one koji su poznavali pokojnog Milutinovića, njegove kolege i prijatelje. A pravi bes izaziva činjenica da je čitav tekst napisan zbog ličnih interesa vašeg dopisnika, koji je jedan od navodno ugroženih meštana. Naš kolega je u čitavoj toj priči kolateralna šteta, sredstvo pomoću kojeg bi se animirala javnost i službe da meštanima, pa i vašem dopisniku, omoguće ,,mirno okruženje”.
Uostalom, Kraljevo je mali grad - palanka, veoma se dobro zna ko je i kakav je bio naš nastradali kolega. A, bogami, dobro se znaju i kvaliteti vašeg dopisnika. I oni profesionalni i oni ljudski. Ako vam je za utehu, poštovane kolege, zbog spornog teksta, koji je objavljen baš na dan sahrane Aleksandra Milutinovića, vaše novine imale su toga dana bolju prodaju u Kraljevu, manju remitendu, dobar poslovni rezultat. Ali, ipak, iskreno vam preporučujem da malo povedete računa i o ugledu koji se teško stiče, a lako gubi. U našem gradu vaš ugled je ovih dana na najnižim granama. Ako ga uopšte više i ima.
Molimo vas da ovaj tekst objavite u svojim novinama. To bi bila potvrda da ste spremni da saslušate i drugu stranu i uvažite drugačije mišljenje. A možda je to i dug prema našem tragično nastradalom kolegi. Procenite sami.
Slavko Janošević
zamenik direktora i glavnog urednika JP ,,Ibarske novosti"

POVODOM SAOPŠTENJA JP ,,IBARSKE NOVOSTI” OBJAVLJENOG U EMISIJI ,,DANAS” TV KRALJEVO
Revolt

   Podržavam vaše saopštenje povodom teksta u ,,Blicu”, bolje reći sramnog teksta u ,,Blicu”. Ta žena bi trebalo da ostavi pero i da više ni jednu jedinu reč ne napiše. Moja prva reakcija na čitanje ,,onoga" u ,,Blicu” bila je prosto rečeno bes, a kada sam došla sebi, sastavila sam im elektronsku poruku u kojoj sam izrazila revolt povodom samog teksta i njihove neprofesionalnosti i neetičnosti da takvo šta uopšte objave. Trebalo bi da se zapitaju da li zaslužuju da više iko kupi i pročita njihove novine. Vaša rečenica na kraju ipak sve govori ,,Kraljevo je mali grad...”. I većina, ako ne i svi, znamo ko je bio Aleksandar.
Tanja

JEDAN DAN SA KRALJEVAČKIM ŽANDARMIMA U KOPNENOJ ZONI BEZBEDNOSTI - piše Dragan Bajović, snimatelj Aleksandar Milutinović
Pouzdani čuvari mira

   • Predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić, predsednik Skupštine opštine Vrnjačka Banja Dane Stanojčić, načelnik Policijske uprave Kraljevo major Bogoljub Živković i predsednik kraljevačkog Opštinskog odbora Nove Srbije Tomislav Ilić posetili su Odred kraljevačke žandarmerije koji je stacioniran duž administrativne linije između Srbije i Kosova i Metohije • Major Bojan Marković, komandant odreda žandarmerije u Kraljevu, bio je naš vodič, ali, pokazalo se kasnije, kada smo već stigli u Bujanovac, i odličan domaćin

   Baza kraljevačkog odreda žandarmerije privremeno je smeštena u objekat ,,Simpa" u Bujanovcu, ali je sama kopnena zona udaljena nekih petnaestak kilomatara prema zapadu. Od Bujanovca do Gnjilana, koje je na Kosovu, ima 32 kilometra.
Posle okrepljenja u bazi, ali samo uz ,,Hebinu" kiselu vodu i sokove, jer ovde alkohola nema, pa čak ni za goste, što se novinarskoj bratiji nije baš svidelo, ukrcavamo se u desetak blindiranih vozila i po najgorem mogućem putu, preko kanala i džombi, kroz albanska naselja i sela putujemo nekih sat i po do jednog od položaja gde se danonoćno, po suncu i kiši, mrazu i snegu, blatu i prašini, pod punom ratnom opremom teškom 30 kilograma, nadgleda granica.
U blindiranom vozilu, koje je pripalo našoj ekipi, neprijatno ja i samo sedeti i voziti se, a kamoli snimati. Snimatelj Aleksnadar Milutinović, u skučenom prostoru ipak pokušava da nešto snimi, u krivinama pada, ponovo se diže i nastavlja sa snimanjem. Nažalost, dva dana kasnije, 1. avgusta, ovaj divni mladić poginuo je u saobraćajnoj nesreći.
Temperutura je oko 45 stepeni, pa vaš reporter, kada smo stigli, iz vozila izlazi potpuno mokar, tako da su morali da ga presvuku u žandarmerijsku majicu.
Kraljavačka žandramerija sada ,,drži" samo Bujanovac. Ranije je kompletna kompnena zona (Bujanovac - Preševo - Medveđa - Kuršumlija) bila pod njenim budnim okom. U poslednjih godinu i po dana, osim jedne oružane provokacije kod Končulja, ovde incidenata nije bilo. Nažalost, kako smo čuli, poginuo je jedan pripadnik žandarmerije, ali ne u borbi, već u saobraćajnoj nesreći. Bezbednost je dobra. Ipak, postoji opasnost od minsko-eksplozivnih sredstava, pa je potrebna velika opreznost prilikom kretanja - vozilom ili pešice, svejedno.

USLOVI I PLATE
Žandarmi se ovde na žale na plate. Primera radi, vodnik koji je u borbenim redovima ima osnovnu platu 42.000 dinara, a kapetan u logistici, čiji je čin znatno viši, 27.000.
Uslovi u kojima obavljaju svoj posao su vrlo loši. Na jednom od položaja nema ni vode ni struje, pa se povremeno uključuje agregat, a voda za piće se doprema iz Bujanovca. Na drugom pak položaju, gde je pre izvesnog vremena ustanovljena mišja groznica, nemoguće je spavati u kontejnerima upravo zbog miševa, pa su žandarmi prinuđeni da spavaju na kamionima.
Ipak, ovi stameni i vrlo disciplinovani momci svoje zadatke izvršavaju odgovorno i bez bilo kakvog pogovora ili diskusije sa nadređenima.
Sa žandarmima se rastajemo u manastiru Prohoru Pčinjskom koji se nalazi na šumovitim obroncima planine Kozjak na levoj obali Pčinje, 30 km južno od Vranja. Prema predanju, podigao ga je u XI veku vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti Prohoru, koji mu je prorekao da će postati car.
Sa nama je i pukovnik Vučina Janićijević, pomoćnik komandanta Srpske žandarmerije, trenutno rukovodilac OGP-a u Ristovcu, mestu koje je od Bujanovca udaljeno sedam kilometara. Tu su i kraljevački žandarmi, načelnik policijske uprave Kraljevo major Živković, portparol u toj upravi Kristina Nikolić i Tomislav Ilić, predsednik Nove Srbije u Kraljevu.
Posle male peripetije oko snimanja, lično nam vladika vranjski dozvoljava da napravimo nekoliko snimaka. Imali su, kažu, dva dana pre toga nekih problema sa nekom makedonskom televizijskom ekipom.
I tako, na najlepši mogući način, rastankom u srpskoj svetinji, završava se naše druženje sa kraljevačkim žandarmima.

UŠĆE - NEKAD I SAD - piše Ivan Rajović
Još su živa Prokićeva dela

   • Jedan od prvih doseljenika ušća, Lazar P. Prokić, smatrajući da posle smrti o životu čoveka svedoče samo dela, u Ušću, sopstvenim sredstvima i na sopstvenom placu sagradio školu

   Na ušću Studenice u Ibar, u šumovitoj oazi netaknute prirode, smestilo se Ušće. U manastiru Studenici postoji spis u kome se kaže da je 1781. godine manastir kupio vinograd u Ušću od jednog Turčina, što dokazuje da je ušćanska istorija postanka veoma stara.
Broj stanovnika Ušća doskora je bio u stalnom porastu. Pre četrdesetak godina naselje je brojalo 1.200 stanovnika, a danas ih je oko 4.000. Nije reč o porastu nataliteta, već jačanju malih i srednjih preduzeća nakon kraha velikih privrednih sistema. Ušće danas ima izgrađenu vodovodnu i kanalizacionu mrežu, stanicu policije, ambulantu, poštu, banku, asfaltirane i osvetljene ulice i brojne ugostiteljske objekte. Do 1967. godine Ušće je bilo sedište opštine, a od tada ima status mesne zajednice.

OD ČEČINE DO UŠĆA
Na urbaniji izgled mesta, u vreme kada nisu postojali ni moderni putevi, ni rasveta, a ni telefoni, najviše je uticao ugledni trgovac, mehandžija i ktitor, poslanik u Skupštini Srbije u vreme vlade Nikole P. Pašića, Lazar G. Prokić.
Prokić, rođen u Čečini kod Devića u Ivanjici, u Ušće se doselio 1882. godine. Izgradio je više značajnih objekata, među kojima posebno mesto zauzima prva ušćanska škola, koju je poklonio omladini ovdašnjoj, a koja je i danas u funkciji i veoma dobrom stanju.
    Prokićeva unuka, sada osamdeset-šestogodišnja Radmila Stefanović, i praunuk znamenitog ušćanina, Miodrag - Mišo Dugalić, sa neskrivenim ponosom svedoče o životu i delima nadaleko čuvenog pretka.
- Djed Lazar je bio oženjen baba Jelenom, uglednom gospođom iz užičke familije Mićić, sa kojom je izrodio i podigao sinove Miodraga, Veljka, kćerku Zoru, dok je druga kćerka, Juca, umrla u petnaestoj godini. Miodrag je nastavio očevim stopama, ostao je u Ušću i bavio se trgovinom, dok se Veljko otisnuo u Beograd gde je, između dva svetska rata, bio viši finansijski savetnik u Ministarstvu finansija. Kćerka Zora se udala u Kruševac u poznatu porodicu Lazara Ljotića - pripoveda Radmila, sa kojom razgovaramo u kući gde se i mehana nalazila, dok praunuk Mišo pretura po starinskom ormaru tražeći verodostojne dokumente o bitisanju pradedovom.
Lazar je od siromašnih roditelja 1867. godine otišao u Studenicu kod strica, famulusa nadaleko čuvene studeničke škole, kod koga je naučio da čita i piše. Dve godine kasnije, u ortakluku sa jednim trgovcem, u Pridvorici je zakupio mehanu. Nekoliko meseci kasnije, sa istim ortakom, zakupio je novoizgrađenu mehanu u Studenici, u kojoj je radio punih osamanest godina. Zaradivši pristojnu svotu novca, 1883. godine u Ušću je pod jednim krovom podigao veliku kuću i mehanu. Za izgradnju objekta Prokić je prethodno morao da pribavi razne saglasnosti i odobrenja, što govori u prilog činjenici da se i tada u urbanizmu znao red.

POSLANIK I SPISATELj
- Kao uglednog domaćina, meštani sreza Studeničkog 1888. godine Prokića biraju za poslanika. I pored brojnih obaveza koje je imao na poslu, praded Lazar se prihvatio jednog, za njegove uslove, teškog posla - pisanja žitija. Između ostalog, u žitiju stoji njegovo shatanje da čovek posle smrti kao da nije ni postojao. Rodbina ga se seća do godišnjeg pomena, a tada ga zaboravi kao da se ni rađao nije. Da žive - ostaju samo njegova dela - čita Mišo delove žitija pisanog teškom, olovci nesviknutom rukom.
Upravo ovakvo shvatanje života nagnalo je Prokića da nadležnoj vlasti predloži renoviranje mesne sudnice za potrebe škole. Na velikom narodnom zboru predlog je odbijen. Iritiran ovakvim odnosom meštana prema obrazovanju, a shvatajući da bez učenih ljudi nema napretka, Prokić je 1893. počeo da pribavlja saglasnosti nadležnog ministarstva za izgradnju škole sopstvenim sredstvima, na sopstvenom imanju.
- Već 15. juna 1907. godine osveštani su temelji, a 14. oktobra iste godine na velikoj svečanosti osveštana je novosagrađena škola i predata na upravljanje omladini ušćanskoj. Ovaj objekat i danas postoji, u njemu je smeštena mesna zajednica. Povrh toga, Prokić poklanja plac za izgradnju škole u Baljevcu, koja, takođe, i danas postoji. Kada je te iste, 1907. godine, preko puta škole podignuta kafana ,,Planojević”, on se žestoko žalio Ministarstvu prosvete u Beogradu smatrajući da takav objekat ne može da bude u blizini mladih, u blizini dece - kazuje Miodrag - Mišo Dugalić, koji planira da uskoro pokrene i vodenicu potočaru koju je takođe podigao njegov pradeda, tu, nadomak kuće, čije se podrumske prostorije zatvaraju zasunom i ključem pola kilograma teškim.
Inače, pored Prokića, u najstarije porodice u Ušću ubrajaju se još i familije Pandrc, Planojević i Erac.

UJEDINITELJ U VINSKOM BURETU
U svom burnom životu Lazar P. Prokić je imao i tu čast da kralja Aleksandra I Karađorđevića, u vinskom buretu, preveze od Ušća do Kraljeva spasavajući ga tako naoružanih bandi koje su ubijale i pljačkale Ibarskom dolinom, tadašnjim teško prohodnim bespućem. U znak zahvalnosti, Prokić je dobio zahvalnicu, koja i danas postoji sa svim obeležjima kraljevskog dvora. Godine 1886. od kralja Milana Lazar je dobio spomenicu, koju je s ponosom nosio i narodu pokazivao.

PČELARSTVO
Pomor pčela u Mlanči, Studenici i Savovu

   U studeničkom kraju desio se masovni pomor pčela. Pre tri nedelje stiglo je obaveštenje da ispred košnica ima neuobičajeno mnogo mrtvih pčela.
Prvo sam posumnjao na grabež, ali su me obavestili da gužvi oko košnica nije bilo. Znači - nije grabež.
Kolega pčelar Žika Stevanović iz Cerove javlja da se isto dogodilo i u Mlanči i Savovu.
Potražili su odgovor na ovo pitanje i dobili četiri moguće varijante:
• da je u pitanju biljka koja je otrovna, a da je pčele nisu prepoznale. Tu varijantu su odmah odbacili jer pčela prepozna takve biljke;
• da je u pitanju prskanje malina, voća ili krompira, pa je i ta varijanta odbačena jer se u ovim krajevima ne gaji malina, krompir još nije stigao za prskanje, a voće u tim krajevima nikada i ne prskaju;
• sledeća pretpostavka je da je ruža vetrova donela otrove sa krompirišta na Rudnu, gde se više stotina hektara krompira gaji i štiti, ali je najbliži pčelinjak udaljen 10 km, pa se očekuje odgovor struke na ovu pretpostavku i
• moguće je da su ruže vetrova donele otrove čak od pančevačke azotare, na šta struka i nauka treba takođe da pruže odgovor.
Neki pčelari su donosili uzorke u Institut u Ribnici, drugi su se obraćali poljoprivrednoj inspekciji, treći ekološkoj inspekciji. Bilo bi nužno da se ove institucije oglase kako radi pčelara koji su pretrpeli štetu, tako i zbog onih koji su odgovorni za nastanak štete.
Dakle, očekujemo da se oglase ovi organi!
Dragoslav Dugalić

UKRAJINSKI ,,AZOVIMPEKS” ZVANIČNO PREUZEO FABRIKU VAGONA - piše Rajko Sarić
Izmirićemo dugove i povećati proizvodnju

   • Za predsednika Upravnog odbora Fabrike vagona Sergej Budjak, izvršni direktor ,,Azovimpeksa” • Za generalnog direktora novosnovanog Koncerna FV AD Kraljevo imenovan Rodoljub Maričić • Predstoji stabilizacija preduzeća kroz povećanu proizvodnju i zapošljavanje novih radnika

   Ukrajinska Korporacija ISD, odnosno njena firma ,,Azovimpeks”, koja kontroliše metaloprerađivačku industriju ove korporacije, kao vlasnik većinskog paketa akcija Fabrike vagona Kraljevo, 5. avgusta, skupštinom akcionara i izborom Upravnog odbora, zvanično je preuzela ovo kraljevačko preduzeće.
Na skupštini malih akcionara doneta su određena akta, pre svega akt o osnivanju Koncerna FV AD Kraljevo, sa osam zavisnih preduzeća ograničene odgovornosti, sa tendencijom da se u narednom periodu, u skladu sa zakonom, izvrši njihovo prisajedinjenje. Izabran je i novi Upravni odbor, za čijeg predsednika je imenovan Sergej Budjak, izvršni direktor „Azovimpeksa”.

STABILIZACIJA
- Prvi naš zadatak je da u što kraćem roku ugovorimo konkretne poslove koji bi pomogli Fabrici vagona da pokrene proizvodnju. Što se tiče osnovnih, prioritetnih problema koji moraju da se rešavaju u Fabrici, postavili smo sebi zadatak da oni moraju da budu rešeni u periodu od šest do osam meseci. To se odnosi pre svega na osnovne dugove koji postoje prema radnicima i redovnoj isplati njihovih ličnih dohodaka, a zatim i redovno plaćanje svih tekućih obaveza kao što su porezi, doprinosi i socijalni programi koji moraju da se rade po tekućim obavezama - istakao je Sergej Budjak u svom prvom obraćanju akcionarima FV AD Kraljevo.
Predstavnik ukrajinskog ,,Azovimpeksa” istakao je takođe da je svestan teške situacije u kojoj se trenutno nalazi Fabrika vagona, jer rezultati po bilansu preduzeća pokazuju da je iskazala gubitke u iznosu od pet miliona evra. Zbog toga je, po njegovim rečima, jedan od prioriteta da se otplate dugovi koje je kraljevačko preduzeće napravilo u poslednjih petnaest godina. Kako je rekao, plan je da se nastali dugovi otplate u naredne dve godine, prvenstveno kroz proširenje proizvodnje i razvoj koji će zahtevati i zapošljavanje novih radnika.
- Naš zadatak kao glavnog akcionara je povećanje proizvodnje, a kroz povećanje proizvodnje doći će i do zapošljavanja novih radnika. Osnovna delatnost kraljevačke holding kompanije i dalje će biti vagonogradnja - naglasio je Sergej Budjak i dodao da će zajedničkim snagama Fabrika vagona postići stabilan razvoj i dostići nivo poslovanja kakav je imala u svojim najboljim danima, kada je bila jedan od stožera kraljevačke privrede.

OPTIMIZAM
Istog dana održana je i sednica novoizabranog Upravnog odbora na kome je za generalnog direktora imenovan dipl. maš. inž. Rodoljub Maričić, dosadašnji direktor FVK.
- Gospodin Budjak je najavio potpisivanje ugovora za 120 vagona koji bi bili proizvedeni u našim halama za potrebe mađarske železnice. Od 2. avgusta počeo je da teče ugovor za remont 50 vagona za partnera u Iranu, a najverovatnije ćemo potpisati i ugovor za izgradnju 120 vagona za Republiku Kongo - kaže za ,,Ibarske novosti” novoimenovani generalni direktor Koncerna FV AD Kraljevo, Rodoljub Maričić. - Najpre će startovati pogon Livnice, zatim Vagonogradnje, Procesne opreme i Termoplastike. Procesna će najverovatnije za partnera iz Moldavije da radi rekonstrukciju benzinskih pumpi u Bogutovcu i Jagodini. Posebno raduje činjenica da većinski vlasnik akcija, koji je FV kupio sa 200.000 evra, ima jasnu viziju oporavka i razvoja fabrike. Već za ovu godinu, od petogodišnjeg investicionog plana teškog 6.454.000 evra, položena je bankarska garancija na 1.054.000 evra. Ostatak investicija sledi u naredne četiri godine, i to po 1.350.000 godišnje. ,,Novi gazda” je, takođe, naglasio da nema nameru da otpušta radnike, jer je i sadašnjih 850 malo da bi se uspešno realizovali ugovori koji predstoje.
Pored proizvodnih hala, ukrajinski ,,Azovimpeks” je kupio i odmaralište u Buljaricama u Crnoj Gori, zemljište gde su naselja Stara i Nova kolonija, ali i igrališta FK Sloga i RK Metalac, te zgradu stare Tehničke škole. Dakle, kupljeno je sve osim Groblja streljanih 1941, koje je FVK poklonila lokalnoj samoupravi pre zvaničnog ulaska u proces privatizacije. Prema proceni direktora Maričića, neće biti problema da se pitanje rukometnog i fudbalskog igrališta reši po osnovu dugovanja FV AD lokalnim javnim preduzećima, dok bi se pitanje stare Tehničke škole rešilo uz pomoć Republike, odnosno, pojedinih ministarstava.
Kao ,,crna mrlja” u svom ovom preuzimanju nekadašnjeg kraljevačkog i jugoslovenskog giganta ostaje podatak da je novog vlasnika dočekao štrajk zaposlenih zbog neisplaćenog ličnog dohotka. Štrajk je prekinut u utorak tačno u podne.

UPRAVNI ODBOR
Predsednik UO FV AD Kraljevo je Sergej Budjak, izvršni direktor ,,Azovimpeksa”. Članovi UO su: Sergej Smusin i Svjakoslav Serbjuk, pomoćnici direktora za tehničke poslove i investicije, Miloš Filimonović i Žarko Stanić iz beogradskog Storteksa, ovlašćenog zastupnika Korporacije ISD za Eks Jugoslaviju, Rodoljub Maričić, generalni direktor FV AD i Jovan Nešović, opštinski menadžer.

UKRADENA BRONZANA BISTA
Bronzana bista Živana Maričića, koja je godinama stajala na ulazu u Muzej FVK, dvadesetak metara od glavne kapije za ulazak u fabrički krug, ukradena je pre petnaestak dana. U fabrici ističu da je to sramotno, da nema nikakvu političku pozadinu i da se lopov naslućuje.

RADOMIR RISTIĆ, DIREKTOR ISTORIJSKOG ARHIVA U KRALjEVU, O RADU I PLANOVIMA OVE USTANOVE - piše Slobodan Rajić
Čuvari prošlosti - za sadašnjost i budućnost

   • „U Arhivu imamo 16 zaposlenih. Svi stručni radnici položili su stručni ispit iz arhivistike. Nažalost, taj broj je mali, jer nas tek očekuje preuzimanje arhivske građe ,,Magnohroma”, Fabrike vagona, ,,Jasena”, ,,Kablara” i drugih preduzeća koja odlaze u vlasničku transformaciju ili stečaj. To je veća količina građe od one koju mi sada imamo”

   Istorijski arhiv u Kraljevu je osnovan rešenjem Narodnog odbora sreza Kraljevo 27. decembra 1960. godine kao Istorijski arhiv kraljevačkog sreza koji je obuhvatao šest opština (Kraljevo, Vrnjačka Banja, Raška, Novi Pazar, Sjenica i Tutin). Od 1. januara 1964. godine prava i dužnosti osnivača preuzima opština Kraljevo. Od 1980. godine, kada se osniva Istorijski arhiv u Novom Pazaru, područje kraljevačkog Arhiva obuhvata tri opštine (Kraljevo, Vrnjačka Banja i Raška). Pre svega se bavi skupljanjem i obradom arhivske građe i registraturskog materijala nastalih u radu organizacija, organa i pojedinaca. Poslednjih godina ova ustanova doživela je značajne promene i svojevrsnu modernizaciju u obavljanju svoje delatnosti, a predstoje joj i novi izazovi. Radomir Ristić, arhivski savetnik, 32 godine se bavi ovim poslom i od 1977. godine radi u Istorijskom arhivu u Kraljevu, kolektivu sa 16 zaposlenih, čiji je direktor od pre pet godina. Sa njim razgovaramo o trenutnoj organizaciji i radu ove ustanove, koja je do sada dobila niz značajnih priznanja.

• Gospodine Ristiću, kojom arhivskom građom raspolaže Istorijski arhiv u Kraljevu i kako se pojedini subjekti odnose prema obavezi čuvanja i predaji građe vašem Arhivu?
- Nažalost, moram da kažem da ono što je stvarano i stvoreno na ovim prostorima nije sve sačuvano i stiglo u Arhiv. Svuda je pravilo, i bilo bi dobro da nakon propisanog vremena od trideset godina i prestanka operativnosti u organima vlasti, ustanovama i preduzećima, ta dokumentacija pređe u Arhiv na trajno čuvanje. Ona, međutim, u Arhiv nije stigla jer nije „preživela” zbog raznih okolnosti, a u velikom broju slučajeva nije ni predata. Ono što je stiglo u Arhiv sistematizovano je na stručan način u okviru fondova i zbirki. Najviše je arhivske građe koja potiče od organa vlasti, nešto manje iz prosvete, privrede i drugih oblasti. Najstarija naša građa je iz 1837. godine. To su matične knjige krštenih, rođenih, venčanih i umrlih. One su, što se tiče Kraljeva, jedina arhivska građa iz 19. veka. To je jako poražavajuće - da nismo više toga sačuvali. Razlog tome su naša nebriga i okolnost što je ovo područje veliko raskršće i kao takvo bilo je poprište mnogih ratnih sukoba koji su uništavali dokumentaciju. Imamo primere iz Prvog svetskog rata da su u školama okupatorski vojnici podlagali vatru dokumentacijom, ili primer matičnih knjiga iz manastira Žiče, koje su izgorele prilikom bombardovanja 1941. godine. Danas je uglavnom u pitanju nebriga. U preduzećima ili ustanovama više brinu o svemu drugom nego o dokumentaciji. Tek kada treba neko da dokaže radni staž ili neko svoje drugo pravo, priseti se papira.
• Kako je ovaj Arhiv dočekao promene devedesetih godina prošlog veka i kako danas čuva arhivsku građu?
- Kao služba, spremno smo dočekali „prelom” koji se dogodio sa gašenjem samoupravnih interesnih zajednica (SIZ) i društveno-političkih organizacija i reformom srednjih škola. Uspeli smo da preuzmemo njihovu dokumentaciju skoro kompletno, sa malim izuzecima. U poslednjih dvadesetak godina redovno smo upoznavali i upozoravali imaoce na obaveze prema arhivskoj građi, da je čuvaju, sistematizuju i predaju Arhivu na čuvanje kad se za to steknu zakonski uslovi.

SAVREMENA ZAŠTITA
- Zakon o zaštiti kulturnih dobara i odgovarajuća podzakonska akta precizno su odredili način naše delatnosti. Sve se preuzima putem zapisnika koji se potpisuju sa jedne i druge strane. Kad preuzeta dokumentacija stigne u Arhiv, uvodi se u evidencije koje su zakonom obavezne. To je početak pravne zaštite arhivske građe u Arhivu. Prvo se uvodi u knjigu prijema, zatim u registar arhivske građe, a kasnije se formiraju fondovi ili zbirke koji se uvode u opšti inventar, a potom ide na detaljnije opisivanje i sređivanje. To je stručni posao koji se permanentno obavlja. Arhiv u Kraljevu je došao do nivoa da sve što je kod nas smešteno može brzo da se pronađe. Ako je zahtev precizan i konkretan - za nekoliko minuta. Spremni smo da korisnicima odmah izađemo u susret, bilo naučnim radnicima ili građanima koji često potražuju određena dokumenta da bi ostvarili privatna prava. To radimo uz izuzetnu strogu zaštitu prava privatnosti!
• Koliko je ovaj Arhiv pratio napredak tehnologije, odnosno šta je poslednjih godina rađeno na modernizaciji i osavremenjivanju arhivistike u eri kompjuterizacije?
- Savremena tehnologija je donela novine svuda, pa i u arhivistici. Posle prijema i registracije primljene građe donosimo rešenje o proglašenju određene vrste arhivske građe za kulturno dobro. Kasnije, ako je ona od velikog značaja, takvo rešenje donosi matični Arhiv Srbije, a za građu od izuzetnog značaja Vlada Republike Srbije. Mi imamo takvu arhivsku građu. To su matične knjige krštenih, rođenih, venčanih i umrlih, kojih imamo oko tri stotine. Sve smo ih mikrofilmovali. To radimo da građu zaštitimo kopijom koja je verna originalu i da nam uvek bude dokaz da nešto imamo. Mikrofilmove radimo u originalu i dijazu. Dijaz se daje na korišćenje. Originali knjiga daju se u ruke korisnicima samo izuzetno, jer ih čuvamo od habanja i fizičkog uništavanja. U prošloj godini, uz pomoć Ministarstva kulture, mikrofilmovali smo 55 matičnih knjiga na više od 6.000 mikrosnimaka. Što je veoma bitno, za mikrofilmove znamo da traju više od sto godina i da je to adekvatna zaštita!?
- Digitalizacija je takođe jedan savremeni postupak, pre svega radi lakšeg korišćenja arhivske građe. Digitalna kopija se lako pravi, za nekoliko sekundi, zatim prenosi u kompjuter i pomoću programa za pretraživanje brzo se lista i pronalazi, čak brže nego na mikrofilmu, a pogotovo u originalu. Ali, trajnost digitalnog zapisa još je nepoznata.

U SUSRET KORISNICIMA
- Mi smo 2000. godine napravili kompjuterski program pod nazivom „Matične knjige”, u koji unosimo sve podatke koje sadrže matične knjige. Do sada smo uneli podatke za 19. vek iz kraljevačkih matičnih knjiga. Uneli smo više od 20.000 upisa. Dakle, pošto za 19. vek imamo unete podatke, možemo da brzo i svestrano da pretražujemo. Primera radi, od 1837. do 1900. godine u kraljevačke knjige krštenih upisano je 5.141 dete.
• Ko su najčešći korisnici arhivske građe i kako se ta građa u praksi koristi?
- Zadatak Arhiva je da čuva arhivsku građu da bi ona bila nekome od koristi, a svima je od koristi. Naši korisnici su naučni radnici koji na osnovu arhivske građe rade disertacije, studije i druge naučne radove. Studenti i maturanti pišu diplomske i seminarske radove. Osim toga, imamo korisnike koji koriste građu iz praktičnih razloga. To su pojedinci koji traže određena dokumenta kao dokaz radnog staža, školske spreme, nekog imovinskog ili drugog prava. Korisnici su i ustanove, organi vlasti, preduzeća, koji koriste arhivsku građu u toku svog rada. Krajem juna istekao je rok za prijavljivanje oduzete imovine od 1945. godine. Tada smo u Arhivu imali „opsadno stanje” sa više od hiljadu građana koji su tražili dokumenta o oduzetoj imovini. Ima i mnogo drugih primera.
• Na koji način prezentujete i publikujete arhivsku građu kojom raspolažete?
- To je važan segment u našem radu, da upoznamo javnost sa onim što čuvamo i kolika je vrednost ove građe, i kulturna, i praktična. Nastojimo da popularišemo arhivistiku i arhivsku građu u javnosti organizovanjem raznih izložbi, prezentacijama naučnih radova, literature i časopisa nastalih na osnovu naše arhivske građe.

PROMOCIJE I IZLOŽBE
- Skoro smo imali u Narodnom muzeju u Kraljevu (a sa Narodnim muzejom, Bibliotekom i Zavodom za zaštitu spomenika kulture, bibliotekama u Vrnjačkoj Banji i Raškoj tesno sarađujemo i imamo niz zajedničkih nastupa) predstavljanje knjige „Kraljevo, grad u Srbiji 1918-1941. godine”. To je doktorska disertacija Vladana Virijevića, koju je radio na osnovu arhivske građe iz Arhiva i Muzeja. Ta knjiga na nov način prikazuje istoriju Kraljeva između dva svetska rata.
- Osim toga, zajedno sa Narodnim muzejom izdajemo časopis „Naša prošlost”, koji je postigao zavidan nivo. Nedavno smo od Ministarstva nauke dobili potvrdu da je on od nacionalnog značaja, te se radovi objavljeni u njemu boduju. U časopisu tretiramo lokalnu, ali i opštu istoriju, koju povezujemo sa lokalnom. Nismo zatvoreni i ne želimo da pravimo ekskluzivnost, odnosno veliku istoriju iz male sredine, nego nastojimo da korespondiramo sa vrhom nauke. Tesno sarađujemo sa Filozofskim i ostalim fakultetima u Beogradu, sa Filozofskim fakultetom u Kosovskoj Mitrovici, sa naučnim institutima i pojedinačno sa naučnicima, tako da pravimo neku „kopču” koja je neophodna da bi ono što radimo imalo ozbiljnost i pravu meru. Zajednički smo prošle godine promovisali knjige „Skrivena istorija” i „Zatamnjena prošlost” i imali zapaženu izložbu povodom trideset godina Društva distrofičara u Kraljevu, koju je pratio odgovarajući katalog. Podsetio bih i da smo 2001. godine imali u Muzeju zajedničku izložbu „Kraljevo 1941-1945. godine”, na kojoj smo izložili dokumenta i muzejske predmete, a koju je pored kataloga pratio i stručni skup sa izdatim zbornikom radova. Prošle godine organizovali smo izložbu povodom 200 godina od oslobođenja Karanovca od Turaka itd.
• Na čemu trenutno radite i šta građani mogu da očekuju novo u prezentaciji vaše aktivnosti?
- Sada pripremamo sedmi broj časopisa „Naša prošlost”. Opredelili smo se za to da prvi deo novog broja prati značaj velikog jubileja - 800 godina postojanja manastira Žiče. Nekoliko radova je posvećeno manastiru i zbivanjima oko njega. Radovi su sada kod recenzenata i očekujem da će novi broj izaći iz štampe do kraja oktobra.

PRED NOVIM OBAVEZAMA
• U poslednje vreme dosta ste ulagali u materijalno-finansijsko i kadrovsko opremanje ustanove. Koliko je Arhiv trenutno osposobljen za obavljanje delatnosti i sa kojim se problemima suočava?
- U poređenju sa ostalim arhivima, u okruženju i Republici, mi smo negde u gornjem delu, ka boljim arhivima. Nemamo možda novu zgradu kao što imaju jedan ili dva arhiva, nemamo toliko sredstava i kadrova kao što imaju neki, ali ipak imamo bolji prostor od mnogih. Godine 1982. dobili smo na „starom aerodromu”, u Dositejevoj ulici, zgradu od više od hiljadu kvadrata koja je nekad bila projektovana za fabriku aviona, odnosno za kasarnu. Taj prostor je veoma približan onome što traži arhivistika i ima niz prostorija pogodnih za arhivske depoe, a to je ono što nam je najpotrebnije.
• Iako se arhivistika bavi prošlošću, kakva je njena budućnost u ovom trenutku u Srbiji i Kraljevu?
- Ona svakako ima perspektivu. Očekuju je brojne nove obaveze. Mora da odgovori novim izazovima, novim tehnologijama, te raznim elektronskim, optičkim, digitalnim nosiocima zapisa. I novim koji će naići. Arhivi moraju biti spremni, i stručno i materijalno-tehnički, da te zapise čuvaju i koriste. U razvijenim zemljama arhivistika je uređena na dosta „tvrđi” način, centralizovano, kao jako važna državna služba, sa državnim finansiranjem, savremenom opremom i stalnom edukacijom kadrova. U Engleskoj, na primer, direktor nacionalnog arhiva je u rangu ministra. Arhivi su svuda u svetu čuvari pamćenja sredine za koju su formirani. Verujem da će ti standardi biti primenjeni i kod nas, jer i ovaj Arhiv, od kad je osnovan, stalno ide uzlaznom linijom. Poslednjih godina imamo dobro razumevanje u Opštini i Republici. To još nije idealno i imamo određenih poteškoća, ali nastojimo da se naša organizacija i rad poboljšaju i da uz pomoć matičnog nacionalnog arhiva u Beogradu idemo u korak sa ostalima u našem okruženju. Mi nismo u svetskoj „eliti”, ali nismo ni na kraju.

PORODIČNI RODOSLOVI
Arhivu u Kraljevu često se obraćaju građani iz zemlje i sveta u potrazi za svojim korenima za izradu porodičnih rodoslova. Tako je nedavno pisane i druge podatke o svojim precima pronašao Dragan Milenković, koji živi u Argentini. U kraljevačkom Arhivu u dva navrata boravila je i Ira Udvadija, čija je majka poreklom iz Kraljeva, a danas živi na Sejšelima. Želela je da sazna podatke o rođacima po majčinoj liniji streljanim u Kraljevu 1941. godine. Prošle godine u Kraljevu je boravio Amerikanac Maks Bergholc, koji studira u Torontu i Beogradu, radi prikupljanja podataka za postdiplomski rad o Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji i svestrano koristio građu našeg Arhiva.

U „NOVOM RUHU”
Da bismo bili što pristupačniji korisnicima, Upravni odbor Arhiva je pokrenuo inicijativu da se deo radnih prostorija premesti u zgradu na Trgu svetog Save, gde smo bili do 1982. godine. Nadležni u opštini su nam odobrili zamenu prostorija sa Muzejom u ovoj i zgradi u Dositejevoj ulici. Ovu ruiniranu zgradu na Trgu svetog Save, u kojoj je čak i krov prokišnjavao, kompletno smo renovirali, uz pomoć opštine Kraljevo i Ministarstva kulture, koji su namenski obezbedili 7,5 miliona dinara. Obnovom ove zgrade dobili smo jedno lepo zdanje, približno zgradi Muzeja, koja je preko puta. To je u sklopu ideje da se na ovom mestu formira Trg kulture sa prepoznatljivim objektima, na ponos ovog grada.

IZ KNJIGE „ZABRANJENA ISTINA O SREBRENICI” ALEKSANDRA PAVIĆA (4) - piše Rajko Sarić
Iznuđeno priznanje genocidne politike

   I pored toga što, prema pisanju uglednih stranih medija i diplomata, ne postoje valjani dokazi da je u Srebrenici počinjen genocid, da postoje mnoge nelogičnosti i čiste neistine, Haški tribunal se nije ustezao, niti se usteže, da pojedinim predstavnicima srpskog naroda izrekne najteže zatvorske kazne, dok na drugoj strani, ratne vođe bosanskih muslimana oslobađa optužbi ili im izriče kazne mere kojima se direktno skrnave žrtve.
U knjizi ,,Zabranjena istina o Srebrenici” politikolog Aleksandar Pavić kaže da je prva krupna presuda koju je Tribunal izrekao, a koja je najviše doprinela konstrukciji ,,zvanične verzije” da se u julu 1995. godine u Srebrenici dogodio genocid, jeste presuda generalu VRS Radisavu Krstiću. Zahvaljujući velikoj satanističkoj medijskoj buci oko ove presude, promakla je činjenica da general Krstić nije ni počinio ni naredio bilo kakav zločin, da nije čak ni znao da su se ikakvi zločini desili.

MAKSIMALNA KAZNA SA MINIMALNIM DOKAZIMA
Tara Mekormak, sa Vestminsterskog univerziteta, piše:
- Na suđenju Krstiću ustanovljeno je da Krstić nije znao ništa o bilo kom ubistvu koje je počinjeno i da nije, na bilo koji način, učestvovao. Štaviše, Tribunal je prihvatio činjenicu da je Krstić lično izdao naređenje da se bosansko-muslimanski civili poštede. Njegova presuda zasnovana je na učešću u ,,zločinačkom poduhvatu”, u zauzimanju Srebrenice.
Dakle, suđenje Krstiću je razotkrilo ozbiljne nedostatke u prikazivanju pada Srebrenice kao genocida. Haški tribunal nije bio u stanju da dokaže da je komandant jedinice koja je zauzela Srebrenicu imao ikakvu nameru da počini bilo kakvo ubistvo, niti imao bilo kakvo saznanje o njemu. Uz to, da bi se ubistva svrstala u genocid, Tribunal se odvažio na jednu komplikovanu definiciju genocida koja ne zavisi ni od dokazivanja namere da se počini genocid ni od broja ljudi koji su u stvari pobijeni. Dakle, po ovoj definiciji, ubistvo nekih lica, čak i vojnika usred borbenih dejstava, računa se kao genocid.
Za potrebe Srebreničke istraživačke grupe, profesor međunarodnog prava na Jork univerzitetu Majkl Mendel, u studiji pod naslovom ,,Tribunal to naziva ’genocidom’”, kaže:
- Ako slučaj generala Krstića simboliše bilo šta, onda je to činjenica da se genocid nije desio u Srebrenici. A zaključak Tribunala da jeste može se samo smatrati legalnom formom propagande, kao i još jednim doprinosom sve rasprostranjenijoj slici Tribunala kao nečega što je više ,,političko oruđe”, nego ,,sudska institucija”.
Tvrdnje Tribunala da se u Srebrenici dogodio genocid nisu podržane ni činjenicama koje je on ustanovio ni pravom na koje se pozivao. Čak i zaključak Sudskog veća Tribunala da su ,,snage bosanskih Srba streljale nekoliko hiljada muškaraca bosanskih muslimana, s tim da je ukupan broj žrtava, verovatno između sedam i osam hiljada ”, nije podržan nikakvim eksplicitnim nalazima Tribunala. Broj ekshumiranih tela iznosio je svega 2.028, a Veće je moralo da prizna da je jedan broj poginuo u borbama, čak idući toliko daleko da izjavi da dokazi samo ,,ukazuju” na činjenicu da ,,većina” ubijenih nije stradala u borbama.

IDIOTLUK ARGUMENTACIJA
Pavić citira i profesora Hermana, koji kaže:
- Još jedan od idiotluka u argumentaciji sudija Tribunala glasio je da se genocid desio ako si ubio puno muškaraca u grupi radi smanjenja buduće populacije te grupe, čineći nemogućim njen opstanak u toj oblasti. Naravno, možda hoćeš da ih ubiješ da bi sprečio da oni tebe ubiju u budućnosti, ali sud isuviše dobro poznaje srpsku psihologiju - nemoguće je da je to jedini razlog, mora da postoji neki mnogo mračniji cilj. Rezonovanje Tribunala sadrži u sebi mogućnost po kojoj, uz pomoć tužilaštvu naklonjenog psihologiziranja suda, bilo koji slučaj vezan za ubijanje neprijateljskih vojnika može biti okarakterisan kao genocid.
Genocidom, dakle, neće biti smatrano odobreno ubijanje vojnika, kao u Iraku, u Faludži, ili, recimo, u Krajini, kada su Srbi ubijani na svakom koraku, kada su kolone izbeglica mitraljirane i bombardovane avionima. Nejasno je i to da li su Srbi imali nameru da eliminišu muslimane u celoj Bosni, ili samo u Srebrenici, uz odvajanje sposobnih muškaraca od staraca, žena i dece. Isti ti starci, žene i deca su prevezeni na muslimansku teritoriju u organizaciji VRS, što govori u prilog tezi da nije postojala namera etničkog čišćenja. Tribunal nikada progon 250.000 Srba iz Krajine nije okarakterisao kao genocid, iako su mnoge žene i deca, dakle nejač, ubijeni, a etničko čišćenje primenjeno na mnogo većoj teritoriji od teritorije Srebrenice.
- Tribunal nikada nije pitao zašto genocidni Srbi nisu opkolili gradić pre njegovog zauzimanja, radi sprečavanja bekstva hiljada muškaraca na sigurno, ili zašto su bosanski muslimanski vojnici bili voljni da ostave svoje žene i decu zajedno s dosta ranjenih saboraca na milost i nemilost Srbima, kao što su izostavili da se suoče sa činjenicom da je 10.000 većinom muslimanskih žitelja Zvornika potražilo utočište od građanskog rata u samoj Srbiji - primećuje profesor Herman.
Ovj uvaženi profesor se bavi i iznuđenim priznanjem, po kome su Srbi u RS priznali ,,zvaničnu verziju” genocida. Ali, da li je to baš tako?
- Ali, nisu li bosanski Srbi ,,priznali” da su ubili 8.000 civila? Ovaj stav zapadnih medija samo još jednom dokazuje njihovu servilnost političkim ciljevima njihovih vođa. Bosanski Srbi u stvari jesu izdali Izveštaj o Srebrenici u septembru 2002, ali ga je Pedi Ešdaun odbio zbog toga što nije došao do traženih zaključaka. On je zatim izdejstvovao novi izveštaj tako što je otpustio masu političara i analitičara iz Republike Srpske, uz pretnje upućene Vladi RS, da bi konačno iznudio izveštaj pripremljen od ljudi spremnih da dođu do zvanično odobrenih zaključaka. Ovaj izveštaj, izdat 11. juna 2004. godine, zatim su pozdravili zapadni mediji kao značajna potvrda zvanične verzije - refren je glasio da su bosanski Srbi ,,priznali” masakr, što bi trebalo da je rešilo sve nedoumice.

FORENZIČKI NEDOSTACI
Posle silnih optužbi bez pokrića i nevidljivih satelitskih snimaka, na red je došlo i otkopavanje grobnica. Džonatan Ruper, novinar Bi-Bi-Si-ja daje kratak pregled tih događaja:
Tek je krajem leta 1996. bostonska organizacija ,,Lekari za ljudska prava” počela da istražuje okolinu Srebrenice. Kada su stali sa radom kasno u jesen, bili su našli ukupno oko 200 tela sa različitih lokaliteta...
O tvrdnjama da su bosanski Srbi organizovali akciju prikrivanja masovnih grobnica piše Filip Korvin, nekadašnji najviši zvaničnik UN u BiH u doba pada Srebrenice:
- Dozvolite mi da istaknem koliko je glupo tvrditi, kao što neki čine, da je srpska vojska natovarila stotine žrtava iz Srebrenice u kamione - hladnjače i zatim ih prevezla na neko udaljeno mesto, gde ih je zakopala u masovne grobnice. Gde bi to Srbi našli gorivo za izvođenje takve operacije? Lično se sećam kako je UNPROFOR morao da srpskoj vojsci obezbedi gorivo kako bi povukao tenkove iz zone zabrane u okolini Sarajeva. Srbi, šta god bili njihovi politički ciljevi, nisu imali dovoljno goriva za premeštanje stotine ili hiljade tela bilo gde, ni u hladnjačama ni u bilo kojim drugim kamionima.
Istom temom bavio se i Džonatan Ruper koji u jednom svom članku, između ostalog kaže:
Teorija o prikrivanju je isto tako neverovatna iz raznih, nisko-tehnoloških obzira. Otkopavanje, uklanjanje, prevoz i ponovno sahranjivanje 7.000 tela - ukupne težine oko 500 tona - teško da bi promaklo normalnom ljudskom posmatranju. Nije bilo moguće da Vojska bosanskih Srba odvoji toliko ljudstvo ni opremu za takvu operaciju.
Uostalom da su bosanski Srbi imali ljudstvo, tehniku i dovoljno goriva, tako masovna operacija bila bi snimljena Olbrajtovim satelitima, pa bi ,,uznemirenog zemljišta” bilo mnogo više kao i žrtava koje bi bile otkrivene.
(Kraj)

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

LETNJA ŠKOLA RAČUNARA „INFORMATIKE” - piše Dragan Vukićević
Časovi za početnike i one druge

   • „Informatika” omogućava kompletnu obuku za rad na računarima i bez prethodnog znanja, ali jednovremeno i usavršavanje kompleksnijih računarskih programa za naprednije pojedince • Na kraju svakog ciklusa nastave organizuje se ispit za sticanje certifikata koji se priznaje kao osposobljenost za poslovnu primenu računara u odgovarajućem stepenu

   U udruženju „Informatika” tokom julskog i avgustovskog talasa vrućine bilo je jako živo. Za razliku od desetak sličnih škola na području Kraljeva, instruktori „Informatike” ovog leta održavali su obuku praktično od jutra do ponoći pet dana sedmično. U klimatizovanom, savremeno opremljenom kabinetu sa deset računara ove neprofitne organizacije za širenje informatičkih znanja, u toku je završna obuka čak šest grupa sa oko 60 polaznika.
Naime, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice - povereništvo u Kraljevu, u toku je obuka tri grupe polaznika izbeglih i raseljenih lica, kao i obuka tri grupe radnika ,,Ibarskih novosti”. Za razliku od prvih, koji se prvi put sreću sa „mišom” i tastaturom, novinarima je nešto lakše, budući da je poznavanje rada na računarima za tu profesiju podrazumevajuće, pa u „Informatici” samo usavršavaju dostignuto znanje, ali i znanje rada na računarima višeg nivoa.
Mimo očekivanja, međutim, letnje ferije nisu iskoristili osnovci i srednjoškolci da steknu neophodna znanja iz rada na računarima, pogotovo što im je, kako vreme pokazuje, informatika neophodna ne samo za dalje školovanje, bez čega inače i nema elementarne pismenosti u 21. stoleću, već i za svakodnevni život. Tu priliku, po vrlo pristupačnoj ceni, ipak mogu da nadoknade već krajem avgusta, kada počinje obuka novih polaznika.
- S obzirom na to da smo neprofitna organizacija, svoje troškove izmirujemo kroz članarine i donacije, a informatičko osposobljavanje lica van članstva vršimo po troškovnim cenama. U tom pogledu smo najkurentniji na prostorima Kraljeva - kaže Slavko Miljanović, predsednik Upravnog odbora „Informatike”.

REFERENCE
Inače, „Informatika" je nastala u cilju produženja aktivnosti (škole računarstva) koja se odvijala od 2000. do 2003. godine u Osnovnoj školi „Jovo Kursula" pod pokroviteljstvom humanitarne organizacije „Un ponte per" („Un ponte per") iz Rima.
Do sredine 2003. godine (pod pokroviteljstvom ,,Un ponte pera"), u okviru 12 tromesečnih nastavnih ciklusa, informatičku obuku u Kraljevu pohađalo je više od 2.500 polaznika različitog starosnog i obrazovnog profila (osnovci i srednjoškolci, studenti, izbegla i raseljena lica, nezaposleni sa evidencije Zavoda za tržište rada, zaposleni u cilju dokvalifikacije ...). U istom periodu održani su uspešni kursevi poslovnog računarstva u Blacu, Kragujevcu i Čačku, gde je obuku pohađalo više od 2.000 polaznika.
Od početka rada škole u sastavu udruženja „Informatika" (juni 2003. godine) pa do danas, kurs informatike različitih nivoa (osnovni - napredni) pohađalo je u školi u Kraljevu više od 1.000 polaznika.
Da je reč o školi računara od renomea potvrđuje i podatak da je, recimo, prošle godine, u saradnji sa sindikatom „Zastave” iz Kragujevca, organizovana informatička obuka 350 radnika. Potom, u saradnji sa Centrom za socijalni rad, izvršena je obuka dve grupe dece bez roditeljskog staranja i dve grupe samohranih majki. Projektom koji je finansirao OKOSP Kraljevo (Oštinski koordinacioni odbor za socijalnu politiku), u saradnji sa Međuopštinskom organizacijom saveza slepih Srbije - Kraljevo, obučeno je, za rad na računaru, 20 polaznika iz grupe slepih i slabovidih lica. U saradnji sa Zavodom za tržište rada iz Kraljeva i Ministarstvom za nauku, tehnologiju i razvoj (sadašnji naziv Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine), besplatno je obučeno više od 200 nezaposlenih lica. Takođe, u saradnji sa sindikatom železničara - Kraljevo, organizovana je obuka za dve grupe radnika Železnice, a za potrebe Veća za prekršaje organizovana je obuka jedne grupe sudija u Kraljevu i dve grupe polaznika u Kragujevcu.

RAČUNARI OD ,,A” DO ,,Š”
Inače, po rečima Miljanovića, „Informatika” omogućava kompletnu obuku rada na računarima i bez prethodnog znanja, ali jednovremeno i usavršavanje kompleksnijih računarskih programa za naprednije pojedince. Tako, prema stepenu poznavanja rada na računarima, „Informatika” i njeni instruktori omogućavaju obuku osnovnog nivoa, koji podrazumeva obradu teksta, tabelarne kalkulacije, elektronske prezentacije, baze podataka, elektronsku komunikaciju (internet), te obuku rada na grafičkim programima (AutoCAD, PhotoShop, Corel...) i multimediju na računarima.
U okviru „srednjeg programa”, osim obuke na višem nivou osnovnog paketa (obrada teksta, tabelarne kalkulacije, elektronske prezentacije, baze podataka, elektronska komunikacija), te višeg stepena rada sa grafičkim programima, ovaj stepen podrazumeva i obuku izrade veb dizajna, aplikativno programiranje i programiranje VBA, VB, VB-net i C++.
Zatim, napredni nivo namenjen je onima koji rad na računarima poznaju vrlo solidno, tako da ovaj stepen obuke podrazumeva viši stepen usavršavanja poznavanja osnovnog paketa (obrada teksta, tabelarne kalkulacije, elektronske prezentacije, baze podataka, elektronska komunikacija), te grafičkih programa (AutoCAD, PhotoShop, Corel...), zatim programiremnje (VBA, VB, VB-net, C++) i viši stepen izrade veb dizajna.
U okviru svojih edukacija, „Informatika” ima i profesionalni nivo obuke za već pomenute programe, koji je namenjen svima koji žele da dostignu najbolje poznavanje rada na računarima.
Osim toga, „Informatika” osigurava i nudi izradu uskonamenskih programa (aplikacije), izdavanje edukativnih uputstava (skripti, knjiga i brošura) za primenu programa, kreiranje i izdavanje edukativnih multimedijalnih uputstava za primenu programa, kreiranje pomoćnih programa (aplikacija), sastavljanje računarskih konfiguracija, održavanje i servisiranje računara i druge poslove u vezi sa računarima i računarskom tehnikom.
Inače, nastava se odvija u moderno opremljenom umreženom kabinetu u klimatizovanoj prostoriji po najnovijim standardima i evropskom (ECDL) konceptu. Nije bez značaja navesti i podatak da se na kraju svakog ciklusa nastave organizuje ispit za sticanje certifikata - diplome škole, koji se priznaje kao osposobljenost za poslovnu primenu računara u odgovarajućem stepenu.



NARODNA BIBLIOTEKA ,,STEFAN PRVOVENČANI" PREDSTAVLJA ZLATU KOCIĆ, PETNAESTOG DOBITNIKA ŽIČKE HRISOVULJE
Dragulj srpske duhovne poezije

   • Najboljima nas uvek čini ljubav (prema čoveku, svetu, Bogu). Revitalizacijom ljubavi u čoveku obnavljaju se i sve druge vrednosti, i sam svet. To i jeste predmet moga pevanja, jer tema opšteg vaskrsenja za nas je nedostižna: pokušavam da se bavim malim vaskrsenjem - duhovnim preporodom pojedinca, oživljavanjem duhovno mrtvog pomoću vere ili ljubavi bližnjeg. Da ukažem na zagluhnutost naših ušiju, jer uslov buđenja je - da se čuje sam poziv ustani. Naša svakodnevica puna je malenih znakova, u kojima se mogu naslutiti velike poruke. I to što svakodnevno upisujemo u prostoru krst ležeći pa ustajući - i to je možda mali obrazac, priprema za neku veliku kosmičku zakonitost koja nam je nedostupna dok smo omeđeni vremenom i prostorom.
Zlata Kocić, Politika, 8.2.2004.

Siđi u srce svoje i naći ćeš u njemu
lestvicu za penjanje u carstvo Božje
Prepodobni Isak Sirin

Žiri za dodelu Žičke hrisovulje (Dejan Aleksić, Miloš Milišić, Živorad Nedeljeković, Goran Petrović i Dragan Hamović, predsednik) na Spasovdan, 1. juna 2006, saopštio je odluku da je ovogodišnji, petnaesti zaredom, laureat ovog značajnog priznanja pesnikinja Zlata Kocić - ,,za modernu liriku koju prožima glas iskoni".
Zlata Kocić - pesnik, prevodilac, esejista - rođena je 1950. u selu Željevo (Svrljig, istočna Srbija):
,,Već u školskim danima same zidine drevnog grada, ostaci Svrljiškog jevanđelja (iz 1279), kao i bezmalo svakodnevni arheološki nalazi, prirodno su podsticali interesovanje za prošlost rodnog kraja. Ali još snažnije delovao je sam jezik, metaforičan, blag i umilan, a ponekad neumoljivo surov, kad treba da imenuje, naglasi, upozori na drugu stranu stvarnosti."
Jezik, pesme, priče, običaji, obredni rituali rodnoga kraja, jevanđeoske priče i sabornost pravoslavlja, kasnije će presudno obeležiti njeno stvaralaštvo:

RABOŠ

Šta nam to preko praga pade:
lako
a istrčasmo u košuljama noćnim?
Baba se krsti: alev konac, mađije,
prag puca, razneće nas vetri.
Otac miluje raonike:
malena brazda, rod golem.
Brat: evo mi strele viline!
Dedina sen sekiru na rame,
polugu na dveri:
jali je staza do vučje jazbine,
jal opet krvnik.
Dom naš podmetnuo prag kao vrat
pa ćuti.
Ćutimo mati i ja.
Ona bi srmu meni u miraz,
a ja umišljam:
vlas pramajke probila humku,
došla da nam iskuša
ne vid i stopalo -
usta koja, sve ređe na okupu,
zaboravljaju gonetanje.

Iz knjige Gnezdo i kupola

Nakon što je završila Gimnaziju u Knjaževcu, Zlata Kocić upisuje Filološki fakultet u Beogradu (grupa za slavistiku). Prvih deset godina posle studija radila je kao profesor Druge beogradske gimnazije, a zatim prelazi u ,,Nolit”, gde i danas radi kao urednik. Autor je pesničkih knjiga: Klopka za senku (Prosveta, Beograd, 1982), Oro oko grotla (Književne novine, Beograd, 1990), Rebro (Nolit, Beograd, 1993), Gnezdo i kupola (SKZ, Beograd, 1995), Polog (Prosveta, Beograd, 1999), Vazdušne freske (Narodna knjiga, Beograd, 1999), Lazareve lestve (Gutenbergova galaksija, Beograd, 2003), kao i dramskih-poetskih dela: Prokletije (koautorstvo, Radio Beograd, 1992), Rub (Beograd, 1996) i Dobro jutro, vode! (Treći program Radio Beograda, 1997).
,,Pesnički dar Zlate Kocić prirodno ukršta elemente mitskog i narodnog stvaralaštva s tradicionalnim i avangardnim, izlivajući se u nove, moderne oblike. Uprkos čestom - i suverenom - smenjivanju ritmova, kao i neumornom razgrtanju zvučnih jezičkih kodova, ovaj pesnički glas ostaje prepoznatljiv pre svega kao zgusnut, a pitak poetski govor, uzletan i bogat smislom."
Kako je primetio Miodrag Pavlović, knjige pesama i pesničkih refleksija Zlate Kocić predstavljaju značajan doprinos našoj književnoj kulturi poslednjeg, decenijskog razdoblja, a pesnikinja se obrela u kolu naših velikana Laze Kostića, Momčila Nastasijevića i možda još nekog od nadahnutih pesnika poslednjih decenija:
,,Odana duhovnom posvećenju jezika, ona je svoju darovitost nagnala da služi zasnivanju sopstvenog pesničkog vidilaštva. U ritmički neočekivanim obrtima ona je izrezbarila korito za protok svoje pesničke reke."
Pa ipak, pred nama nije virtuozno propinjanje, već ,,prava duhovnost, obelodanjena u Lazarevim lestvama, nalazi svoje sagovornike u odblescima dnevnih i istorijskih događaja, u ravnicama našeg svakodnevlja, i u visinama natčulnim i prevashodno umnim".
Poseban deo pregnuća Zlate Kocić predstavljaju prevodi i prepevi. Tako su njenim trudom u srpskom jeziku zazvučali stihovi Ljermontova, Tjutčeva, Lomonosova, Njekrasova, Bunjina, Ane Ahmatove, Marine Cvetajeve, Borisa Pasternaka. Kao zasebne knjige, ili u antologijama i periodici, objavljivani su njeni prepevi Brodskog, Mandeljštama, Hlebnjikova, a Zlata Kocić je kao prevodilac potpisala i takva remek-dela kao što su Boris Godunov Aleksandra Puškina i Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova.
Izdvojen segment prevodilaštva Zlate Kocić predstavlja njen rad na bogaćenju naše duhovne literature, osobito one namenjene najmlađim čitaocima. Tako su u izdanju Svetigore, Izdavačke ustanove mitropolije Crnogorsko-primorske, objavljeni njeni prevodi više naslova: Zlatno detinjstvo, Život i čuda Svetog Nikole, Četiri želje, Prva ispovest.
Takođe, Zlata Kocić je na ruski prevela Slovo ljubve Despota Stefana Lazarevića i S Hristom netremice Miodraga Pavlovića, a za štampu je priredila izbor iz poezije Miodraga Pavlovića - Posvećene pesme i zbornik Pojte i utrojte - Hilandar i Sveta gora u poetskim zapisima od Svetog Save do danas.
Za ovako bogat stvaralački rad, usledila su brojna priznanja. Zlata Kocić je dobitnik nagrada: Đura Daničić, Jovan Maksimović, Fedor, Nolit, Rade Drainac, Gordana Todorović, Zmajeve nagrade.
Danas, Zlata Kocić živi u Beogradu, u tročlanoj, pesničkoj porodici, a nedeljom i praznicima, kao član hora Pokrovske crkve, kroz liturgijsko pojanje razotkriva još jedan svoj dar.

ROD

Sečivo došljaka sa druma
ne srubi voćke u korenu
no tik ispod krune.
Stablo, u živi kolac obraćeno,
zatrese odrečno
nabodenom glavom.
I najtanju žilicu otpusti zemlja -
prohodaše
glave berača, pa niz drum
kojim su i tela krenula u zbegove
da zbiraju rod sa kolja.

Iz grozdastih tragova
sad krošnje i kosovi.
Načičkani zru plodovi i dečaci.
Bereš i ne znaš
da li prskaju breskve
ili kaplje
iz grkljana. Iz knjige Gnezdo i kupola

NA JEDNOJ NOZI

Na okrunjenom dimnjaku - roda. Bez zavežljaja? Ko još očekuje dar iz njenog kljuna?
Ili nam se priviđa, kao i dimnjak, kroz praskozorje i zbeg? Dok se uspinjemo u dan kao na stub. Dan Alimpija Stolpnika, po starom kalendaru. Po starom i novom, dan zimski; ali ne zna se, unezveren je zupčanik vremena.
Ako odleti odmah, odneće i krov, kuću, planetu. Kad bi je Roden uhvatio, šakama! Neki Roden Meštrović, meštanin kalendara večnog, čuvar stuba. Senke čuvar, uspravljene, s jajetom umesto glave. Igle čuvar: poprečni presek stuba sveo se na tačku. Ali dovoljnu da primi sav naš rod, ako do nje uzleti.
Namahala se krila tražeći sunčane krajeve. Natumarala se duša skučenim kalendarima. Nahodala se štaka potukača i begunca - sad stoji, čeka novi Izlazak.
Sav moj rod - na jednoj nozi.

Iz knjige Polog

KRŠTENA KOŠULjA
Blagoslovena mati veze košuljicu. Ukrašava prsa. Ukršta uspravnu crtu, da hodaš, i vodopravnu, da legneš. Kao što je legao Lazar, pa ustao, na poziv. Kad dođeš, prepoznaćeš tu pokrsticu, i tačku u njenom srcu. Tu ćeš spustiti glavu. Ako je nekad odvoje od tela, da ume da je pronađe, poput svetle glave Lazareve. Ako se odvoji od prsa materinih i od same sebe - da ume da se vrati.
Ne u grudima, dakle, no u glavi da nosiš srce - svoje i srce pokrstice. Vavek da ostaneš biberče, koje će se lako smestiti u svaku tačku ukrštajnu. Ali da si velik toliko da možeš uprtiti svaku raskrsnicu na koju naiđeš... Eto takva te košulja čeka.

Iz knjige Polog

Lazar je svako od nas, i svi smo zajedno Lazar. Prema hebrejskom, Lazar znači Bog pomaže. Ako čuvamo naš starinski pozdrav (Pomaže Bog!), čuvamo i svakodnevno podsećanje na vaskrsenje Lazarevo, na izlivanje Božjeg čovekoljublja na nas. Kao i sećanje na drugog, ubogog Lazara, koji stiče večni život za razliku od sebičnog bogataša (ovo je i metafora o duhovnom bogatstvu koje znači život samo ako se deli sa drugima).
Zlata Kocić, Politika, 8.2.2004.

Tekst priredila:
Ana Gvozdenović
Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani", Kraljevo



OD SUTRA U VRNJAČKOJ BANJI TRIDESETI FESTIVAL FILMSKOG SCENARIJA - piše Bojana Milosavljević
Na programu sedam filmova

   • Prestižna smotra sineasta iz Srbije i širokog okruženja, posvećena ključnom segmentu sedme umetnosti - scenariju - ovoga meseca odvija se u Vrnjačkoj Banji trideseti put • Festival koji je sadašnjim značajem prevazišao najsmelija početna očekivanja, trajaće do srede, 16. avgusta, a u četiri programa biće prikazano čak 30 filmskih ostvarenja • Projekcije počinju od sutra i odvijaju se paralelno na letnjoj pozornici i u bioskopskoj sali

   Poklonicima filmske umetnosti i publici predstojećeg Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji svakako će najzanimljiviji biti ,,takmičarski program" ove smotre u kojem se za nagrade nadmeću scenaristi sedam filmova: Sutra ujutro, Krojačeva tajna, Sinovci, Šejtanov ratnik, Potera za Sreć(k)om, Aporia i Sedam i po.
U posebnom programu ,,studentskih filmova", čiji je selektor Vuk Pavlović, nazvanom Mladi lavovi, prikazivaće se devet filmova koje potpisuju akademci sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i BK Akademije. Treći program festivala (,,Istok je tamo") prezentuje šest filmova prikazivanih na međunarodnoj smotri u Visbadenu (Nemačka). Ovaj izbor reprezentuje selekciju posvećenu istočnoevropskom filmu, a Ivan Karl je za Vrnjačku Banju odabrao autore iz Mađarske, Nemačke, Rusije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Bugarske.

POSEBAN PROGRAM ZA JUBILEJ
,,Bolja prošlost" (ili ,,Istorija je učiteljica života") četvrti je program ovogodišnjeg, jubilarnog, Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. On je u celosti i posvećen ovom velikom ,,okruglom" datumu. U njemu je, pored ostalog, pet filova iz isto toliko bivših jugoslovenskih republika, koji su u prošlosti učestvovali na ovoj smotri. Kao svojevrstan omaž jednoj od najznačajnijih akcija u istoriji Festivala ,,Zabranjeni bez zabrane" (reč je o cenzuri vlasti), biće prikazan film Mlad i zdrav kao ruža Jovana Jovanovića, iz 1971. godine. Druga ekskluziva stiže iz trezora Jugoslovenske kinoteke - ostvarenje iz 1911. godine - Trke na Banjici.
Jedanaesti put tokom Festivala radiće ,,Letnja škola filmske dramaturgije - Slobodan Stojanović". Ona okuplja studente ovdašnjih umetničkih akademija, a moderator je Srđan Koljević. Tema, takođe tradicionalnog, simpozijuma, naslovljenog ,,Misliti, raspravljati i pisati o filmu" posvećena je jubilarnom Festivalu. Učestvovaće dvadesetak sineasta sa Dinkom Tucakovićem kao moderatorom. Četvrtu godinu zaredom organizuje se i seminar za filmske kritičare. Domaćima i njihovim kolegama iz okruženja, pretežno sa prostora bivše Jugoslavije, ovoga puta pridružjuju se i nemački filmski kritičari, inače gosti Festivala. Ovu jedinstvenu ,,radionicu mišljenja" predvodiće Borislav Anđelić.
Publika i, naravno, takmičari na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji sa nestrpljenjem će očekivati ocene i odluke žirija koji ovoga puta radi u sastavu: Aleksandar Davić, scenarista i reditelj, Đorđe Milosavljević, scenarista i reditelj, Miomir Stamenković, reditelj, mr Radenko Ranković, redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti i Vladan Matijević, književnik.
Pokrovitelji ove velike manifestacije su Ministarstvo kulture Republike Srbije i opština Vrnjačka Banja, uz pomoć brojnih privrednih i medijskih sponzora.


SABOR ,,PROĐOH LEVAČ, PROĐOH ŠUMADIJU"
Milena iz Žiče najlepša saborica

   Tradicionalni Sabor narodnog stvaralaštva Srbije pod imenom ,,Prođoh Levač, prođoh Šumadiju", trideset sedmi put, održan je prošlog vikenda u Kaleniću.
   Na letnjoj pozornici Sabora učestvovalo je dvadeset kulturno-umetničkih društava, pevačkih grupa, solista i instrumentalista iz Ivanjice, Rače, Knića, Topole, Velike Plane, Ljubića, Žiče, Kruševca, Negotina, Trstenika, Jagodine, Ćićevca, Gornjeg Milanovca, Aranđelovca, Kosjerića, Plandišta i Rekovca.
Na kraju Sabora izabran je ,,naj brk", zatim devojka sa najdužim pletenicama i kosom, najlepša devojka saborica i najbolje očuvana muška i ženska narodna nošnja. Za najlepšu saboricu proglašena je Milena Đurađević, član KUD-a ,,Žiča" iz Žiče. Članovi ovog kulturno-umetničkog društva izveli su zapažen program. Muška grupa pevača izvela je pesmu ,,Suvo drvo, nema lada", ženska pevačka grupa pesmu ,,Sa planine Mile sađe", muški duet Dragiša Milojević i Mirko Županjac pesmu ,,Oj, Jelice, Jelo moja" i Borivoje Popović, kao instrumentalista na dvojnicama, pesmu ,,Oj, Moravo" i kolo ,,Zlatiborske dvojnice".
   Iduće godine manifestacija ,,Prođoh Levač, prođoh Šumadiju" biće u znaku 600 godina manastira Kalenića, značajne srpske svetinje.

   • Za novog prvoligaša ugovore potpisale Danijela Bačulov, kapiten Tamara Bajić i Jelena Milovanović, paraf stavio i trener Milomir Tasić • Do 20. avgusta u Kraljevu, potom sledi odlazak na Goč, pa - utakmice