Nacionalni investicioni plan je velika razvojna šansa Kraljeva
Bolje rasporediti pare iz republičke kase
Povećava se broj obolelih od karcinoma
Milenku medalja
Priče o Kosovu kao presedanu su opasno poigravanje regionalnom stabilnošću
Opstrukcija privremenih institucija
Pomoć preduzetnicima početnicima
Kada sami sobom nećemo odgovorno da vladamo, onda dajemo pravo da nama represivno upravljaju
Odlični rezultati „Spinera“
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: boks, fudbal

MR JOVAN NEŠOVIĆ, MENADŽER OPŠTINE KRALJEVO, O DOSADAŠNJEM ANGAŽOVANJU, REZULTATIMA I PLANOVIMA U RADU OVE NOVE LOKALNE INSTITUCIJE - piše Slobodan Rajić
Nacionalni investicioni plan je velika razvojna šansa Kraljeva

   • Gospodine Nešoviću, institucija opštinskog menadžera prvi put je uvedena po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi. Kakva su dosadašnja iskustva u radu te institucije iz Vašeg ugla posmatrano?
- Mislim da je uvođenje institucije opštinskog menadžera bilo dobar potez. Međutim, uvek kada se nešto novo uvodi u praksu, na početku je izuzetno teško. Smatram da će o nečijem radu i kvalitetima rada govoriti vreme. Kad iz ove pozicije pogledam ono što je urađeno za protekle dve i po godine, smatram da je urađeno dosta i zadovoljan sam. Veoma je važno da je institucija opštinskog menadžera zaživela. Druga vrlo značajna stvar je da će morati nešto da se promeni i u Zakonu i u praksi, jer će opštinski menadžer morati da ima stručne ljude koji će mu pomagati u radu. Ako neko očekuje da lokalne samouprave nemaju centre za razvoj, već da je sve to „sručeno” na opštinskog menadžera, koji se jedino naslanja na opštinsku upravu, koja nema iskustva u tim poslovima, onda su rezultati koje sam ja postigao još veći nego da je to bio razrađen sistem. Zbog toga smatram da u narednom periodu, kada se bude menjao Zakon o lokalnoj samoupravi, treba tu instituciju bliže definisati, da opštinski menadžer ima službu koja će mu pomagati i verovatno deo budžeta koji predsednik opštine može da kontroliše.
• U početku Vašeg rada najviše ste se oslanjali na donatore i razne fondove sa strane. U poslednje vreme karakter te donatorske pomoći se promenio. U čemu se sastoji ta promena?
- Svaka lokalna samouprava, pa i menadžer opštine, koji je njen sastavni deo, mora da se osloni na neke „stubove”, odakle može da crpi sredstva za investicije i razvoj opštine. Ta sredstva se mogu dobijati od donatorskih organizacija, međunarodnih fondova, vladinih i nevladinih organizacija koje raspolažu tim sredstvima. Normalno je da je, kada se država izvlačila iz krize i kada je 2004. godine Kraljevo bilo u većoj krizi nego što je sada, bilo i više donatorskih organizacija koje su investirale kako u socijalnu pomoć, tako i u potrebe rešavanja određenih lokalnih komunalnih problema. Razumljivo, kako se opština polako izvlači iz krize, donatora je sve manje. Oni sada prelaze na koncept podrške ekonomskom i strateškom privrednom razvoju opštine. Znači, oni sada pokušavaju da nam pomognu da prepoznamo svoje prednosti, da definišemo svoje strategije i da sami obezbedimo održivi razvoj tih oblasti koje će nam kasnije omogućiti da se opština Kraljevo i cela država samostalno razvijaju. Nema više one vidljive direktne pomoći u infrastrukturi, rekonstrukciji raznih objekata, škola, domova zdravlja, vrtića, već se više ide na tu, kako donatori kažu, „soft komponentu”.
- Što se tiče vladinih fondova, 2004. godine izdašnost tih fondova bila je manja, ove godine znatno veća. Jasno je da smo se mi kao lokalna samouprava spremili i vodili takvu politiku da možemo brzo da konkurišemo i povučemo ta sredstva za naš razvoj. To se najbolje pokazalo kod Nacionalnog investicionog plana (NIP), jer se zaista ispostavilo da smo jedna od najsposobnijih opština, koja je konkurisala sa kvalitetnim projektima i dobila šansu da koristi ogromna sredstva NIP-a za svoj razvoj.
• Pre nego što pređemo na NIP, recite nam kako su u protekle tri godine rasla tzv. „transferna sredstva” opštini Kraljevo iz republičkog budžeta i fondova?
- O tim transferima se odlučivalo na osnovu nekoliko kriterijuma, kao što su veličina opštine, broj stanovnika i razvijenost opštine. Veliki broj izbeglica i raseljenih lica u Kraljevu je bio dodatni uslov da se transferna sredstva više dodele našoj nego drugim opštinama, jer je to objektivna okolnost koju imamo. Normalno je da su, kako se i budžet Republike bolje punio i prihodi bili veći, i ta transferna sredstva bila veća prema svima. Veoma je značajno što su ta sredstva redovna. Svakog prvog u mesecu pare su na našem računu i naša lokalna samouprava može pravilno da ih planira i upotrebi za određena plaćanja u važnim investicijama.
• Na skupštinskim zasedanjima ste isticali da udeo sredstava za investicije u tom budžetskom „kolaču” stalno raste?
- To je imperativ i države, i mora da bude imperativ i lokalne samouprave, i to je imperativ moje partije, i moj!? Uvek sam tvrdio da moramo da na jednoj strani smanjujemo javnu potrošnju, kako se društvo izvlači iz krize, a na drugoj strani da imamo veće investicije i brži razvoj. Bez bržeg razvoja opštine ne možemo napred! Tačno je da smo 2004. godine iz ukupnog budžeta opštine, računajući i sredstva Programa uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta, oko 50 odsto izdvajali za investicije, a isto toliko za javnu potrošnju. Naredne, 2005. godine, već je učešće za investicije poraslo na 58 odsto, da bi u budžetu opštine za 2006. godinu bilo 67 odsto od ukupnog budžeta. To je zaista veliki napredak, da za dve godine imamo takav kvalitativni skok. Ja ću se uvek truditi da taj procenat i u rebalansu budžeta bude zadržan, čak i da se poveća, ako može. Kod nekih stavki još uvek imamo veliku javnu potrošnju. Razgovaraću sa predsednikom opštine da se neki izdaci malo „skrešu”, a da ključne investicije u svim oblastima budžetski pospešimo. Takođe očekujem, a to je vrlo važno u ovom trenutku, da se uradi rebalans budžeta i Programa uređenja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2006. godinu, budući da je septembar, građevinska sezona se privodi kraju, i tamo gde ne mogu sva sredstva da se potroše izvršimo njihovo prelivanje na pozicije gde mogu. Moramo da pravilno utrošimo sva sredstva do kraja 2006. godine i ne očekujem da tu bude problema. Moja želja je da se rebalans završi i do sredine septembra.
• Već ste rekli da je velika razvojna šansa i Kraljeva i Republike Nacionalni investicioni plan koji je donela Vlada Srbije. Kako je Kraljevo prošlo u dobijanju tih sredstava i koliko ste Vi lično tome doprineli?
- Zaista mi je zadovoljstvo i hoću da pohvalim sve ljude koji su učestvovali u predlaganju projekata za Nacionalni investicioni plan. Mislim da smo veoma brzo reagovali i da smo uspeli, za dvadesetak dana koliko smo imali vremena jer se sve brzo dešavalo, da vrlo brzo pripremimo 24 projekta i pošaljemo ih projektnom centru Ministarstva finansija i, kao lokalna samouprava, pratimo njihovo odobravanje. Svi ljudi koji su mogli da pomognu - pomogli su.
- Produkt toga je da je opština Kraljevo dobila mogućnost da potroši više od 30 miliona evra za investicije!? To se do sada nikada nije desilo u ovom gradu. U to sam siguran. Pošto sam ja vodio celu tu „priču” između lokalne samouprave i Ministarstva finansija oko NIP-a, mislim da je to moj najveći profesionalni uspeh. Dobiti 30 miliona evra za opštinu Kraljevo je nešto na čemu će nam zavideti mnoge lokalne samouprave i u okruženju, ali i u celoj Srbiji.
- Mi smo ovim napraviili samo prvi korak. Znači, predlozi projekata su prošli i možemo da povučemo novac. To je bio najteži korak. Sada imamo jedan lakši - da potrošimo dobijene pare. Zato već ovih dana moramo da razgovaramo sa svim institucijama koje su dobile sredstva iz NIP-a da se pripreme za realizaciju, da se urade valjano javne nabavke (tenderi) i sve ono što je zakonom predviđeno i da se ta sredstva potroše kako je planom i predviđeno. Takođe je imperativ, pošto je NIP predviđen do 2011. godine, i potpuno sam ubeđen da mnoge opštine neće uspeti da potroše sve dobijene pare, da mi već sada razmišljamo o novim projektima koje treba da prijavimo do kraja ove godine da bi sledeće, 2007, mogli da uđemo u nove zahteve prema NIP-u. Mislim da smo pokazali da to možemo da radimo i nema nijednog razloga da to ne nastavimo.
- Veoma je važno što smo projekte definisali u svim sektorima predviđenim u okviru NIP-a. Ogromna sredstva će se sliti u putnu privredu, magistralne i regionalne pravce, biće građena obilaznica oko Kraljeva (pet miliona evra), stari put Kraljevo - Čačak, putevi Studenica - Ivanjica, Gradac - Rudno, raskrnica u Jarčujku, Ravni Gaj - Kraljevo, a dobili smo i 1.375.000 evra za lokalne puteve i ulice. Veoma je značajno što je Kraljevo u oblasti stanogradnje dobilo sredstva za izgradnju 292 stana na Ratarskom imanju i nadam se da ćemo napokon završiti tu investiciju koja je započeta pre osam godina. Izuzetno je važno za Kraljevo što smo dobili sredstva za proširenje i infrastrukturno opremanje industrijske zone „Šeovac”, jer nam je cilj da pomognemo privrednicima da lakše posluju. Kad im se obezbedi dobra infrastruktura, to im je najvažniji korak da mogu lakše da privređuju, uvode nove programe i otvaraju nova radna mesta, koja su najveći problem i Kraljeva i države. Za ovih 17 privrednika koji posluju u „Šeovcu” rešićemo goruće probleme, uz pomoć države, da mogu da budu još uspešniji. Ulagaće se u sportske objekte, u sportske sale i terene, rekonstrukciju gradskog bazena itd. - više od 400.000 evra. Skoro milion evra će otići u razvoj komunalne infrastrukture. Značajna sredstva će biti izdvojena za verske objekte, manastir Žiču, hram Svetog Save. Zatim, za Kraljevačko pozorište, za energetiku, obrazovanje, da ne navodim pojedinačno - više od 30 miliona evra biće utrošeno za investicije u našoj opštini. To moramo iskoristiti.
• Da li, osim „Šeovca”, postoji šansa da Kraljevo dobije još neku industrijsku zonu, možda u blizini buduće obilaznice?
- To nije tajna, i ja se zalažem da se industrijska zona pravi u blizini budućeg magistralnog poluautoputa, odnosno kraljevačke obilaznice. To je brza saobraćajnica, a industrijske zone se svuda prave oko takvih saobraćajnica. Zalažem se da se, kada se bude vršila eksproprijacija i otkupljivalo zemljište za obilaznicu, otkupi veća površina i da se negde, gde procene urbanisti da je optimalno, uradi i opremi industrijska zona. Da time učinimo još jedan korak napred, da ponudimo potencijalnim investitorima besplatno infrastrukturno opremljeno zemljište i da budemo opština interesantna investitorima, i domaćima i sa strane, za tzv. „grinfild investicije”. To će značiti otvaranje novih radnih mesta, brži privredni razvoj itd. Pored toga, bitno je da su i dva najveća industrijska giganta privatizovana i da će, kad se Fabrika vagona i ,,Magnohrom” izvuku iz krize, a nadam se da će tako biti, oni imati puno manjih lokalnih firmi-kooperanata, koje će raditi poslove za njih!? Razmislimo samo koliko će tu tek da bude novih investicija i koliko će to novih radnih mesta u malim preduzećima da nam otvori.
• Da se okrenemo zbivanjima u lokalnoj skupštini. Kakav je stav stranke G 17 plus i njene odborničke grupe o odnosima u Skupštini i na čemu ćete insistirati?
- Mi ćemo, kao odbornička grupa, uvek raditi ono što je u interesu opštine Kraljevo. Za nas je potpuno svejedno da li je neko pozicija ili opozicija, podržaćemo svaki predlog koji je u interesu opštine i građana. Tako je bilo do sada i biće i ubuduće. Imali smo određenih problema u vladajućoj koaliciji, ali ih nismo imali sa političkim partijama, već su pojedinci u svojim partijama imali probleme sami sa sobom. Partije sa njima nisu mogle da se izbore, i to je problem tih partija - nije naš. Mi nijednog trenutka nikog nismo ucenjivali, niti ćemo ucenjivati. Nijednog trenutka nismo hteli da napravimo nešto što nije u interesu svih, ali smo morali u svakom trenutku da zaštitimo interese G 17 plus. Nažalost, neki pojedinci ne mogu to da shvate i verovatno će te probleme morati da rešavaju u svojim partijama.
- Ono što ja očekujem od vladajuće koalicije i od svih odbornika u SO Kraljevo jeste da se podrži rebalans budžeta i Programa Direkcije za 2006. godinu i da se donesu sve odluke koje su potrebne da se „povuku” i utroše sredstva iz NIP-a. To zaista nije pitanje pozicije i opozicije. Jer, ako mi na nekim pitanjima budemo ,,zakočili”, onda je to šteta za grad i opštinu. Nije šteta za partije, već za građane. Smatram da niko time ne bi smeo da se igra i očekujem da sve stranke budu toliko ozbiljne da podrže ovo što sam naveo.
- Što se tiče vladajuće koalicije, nju čini pet stranaka, jedna od njih je G 17 plus. Mi želimo da imamo dobre odnose sa svim članicama. Štitićemo svoje, ali nikada nećemo ugrožavati interese drugih. Ako budu hteli da se promeni vladajuća koalicija, mi nemamo ništa protiv. Ako budu hteli da podrže ovo što imamo i što je u interesu građana, i mi ćemo to podržati, tako da od G 17 plus opstanak vladajuće koalicije ne zavisi.
• Da li će se trend dobre saradnje sa Vladom Srbije nastaviti, bez obzira na eventualne promene u Vladi?
- Očekujem da se taj trend nastavi. Mislim da nema nijednog razloga da kvalitetne projekte i iz Kraljeva i iz bilo koje druge opštine Vlada Republike Srbije ne podrži, bez obzira ko bio u njoj. Nemamo razloga da se u ovom trenutku plašimo. Normalno, ako ostane ova konstelacija Vlade Srbije, to će za nas biti bolje, jer je to potpuno uigrana „šema”, komunikacija, između nas iz lokalne samouprave i ministara i resornih ministarstava u Vladi Srbije, i to je kombinacija koja je dobitna za Kraljevo. Moja je želja da to tako ostane. Ako bude nekih promena, prilagodićemo se. Ali, ne očekujem da će biti velikih promena i smatram da ćemo do kraja mandata Vlade, koji se poklapa sa lokalnim izborima u Kraljevu, do kraja 2007. godine, imati tesnu saradnju na realizaciji NIP-a pre svega.
• Koji će biti Vaš prioritet kao opštinskog menadžera u tom periodu?
- U narednom periodu moj prioritet je da se ,,povuku” sva sredstva iz NIP-a koja su do sada odobrena i da se konkuriše i sa novim projektima da se to završi. Drugi prioritet je da polako počnemo da se spremamo tako da možemo da konkurišermo kod fondova Evropske unije, odnosno da, kad Srbija dobije sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, lokalna samouprava u Kraljevu može da konkuriše kod tih fondova. To znači da moramo da uradimo predloge projekata i projektnu dokumentaciju za oblasti koje finansiraju ti fondovi. To su pre svega zaštita životne sredine, infrastrukturni i projekti ekonomskog razvoja. Kad govorimo o zaštiti životne sredine, treba projektovati i započeti izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, buduće deponije, biznis-inkubatora, odnosno tehnoloških parkova. Treće na čemu ću sigurno insistirati je da opština Kraljevo mora da dobije centar za lokalni i regionalni razvoj, jer se definitivno pokazalo da opštine koje ga imaju mnogo brže mogu da ,,odreaguju” i da se razvijaju.
• Kakav je Vaš odgovor na kritike koje su Vam upućivane poslednjih dana iz opozicionih stranaka, posebno iz Demokratske stranke?
- Meni je jasno da su na meti napada uvek oni koji rade i ponosan sam što me napadaju ljudi iz Demokratske stranke i Srpske radikalne stranke. To znači da dobro radim i ja se njima, to sam rekao pre dva dana u TV-emisiji, uopšte neću baviti. Ljudi koji ne rade ništa, koji sede po kafanama i gledaju šta drugi rade, traže manu u tom radu. Ja njih pozivam, naročito ljude iz DS, da izađu i da javno kažu koje su zajedničke investicije imali sa Vladom Srbije 2001, 2002. i 2003. godine, kada su imali apsolutnu vlast u Republici i ovde u lokalu. Hajde da se odmerimo u tome - G 17 plus i DS. Nas nije sramota, a ni mene uopšte nije sramota od onoga što radim. Ponosan sam na ono što radim i želim da javno o tome porazgovaramo, pa neka građani daju svoj sud o tome. Što se tiče SRS, oni su potpuni demagozi i pokušavaju na demagogiji da dođu na vlast i ja im želim mnogo uspeha u tome. Građani će to oceniti na sledećim izborima, a posle njih ćemo videti gde smo, šta smo i kuda ćemo.
- Što se tiče optužbe za Upravni odbor Fabrike vagona, nemam tu šta da dodam. Moje pismo mediji su objavili. Meni je čast i želeo bih da su mnogi dobili tu šansu da budu u UO FV, da pomognu da se jedan takav resurs izvlači iz krize. Ponosan sam na to. Kad sam izabran u UO, već sutradan, odnosno za dva dana, dao sam odgovor da zbog postojanja mogućeg sukoba interesa neću učestvovati u radu UO FV dok obavljam poslove menadžera opštine. Ta priča je za mene završena. Fabrici vagona ću pomoći koliko budem mogao, kao i do sada, ali u radu UO neću učestvovati. Ako neko nije zadovoljan tim odgovorom, predlažem mu da se obrati Odboru za sukob interesa pri republičkom parlamentu. Tamo su pravni stručnjaci, oni će dati preporuku o tome, i ja ću je poštovati.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA DHSS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Bolje rasporediti pare iz republičke kase

   • Obilaznica, uređenje kompleksa manastira Žiče i put Rudno - Ivanjica su od republičkog, a ne samo lokalnog značaja i Vlada Srbije treba više da ih pomogne, upozorili demohrišćani • Prof. dr Predrag Stojanović: „Kraljevo ima niz nerešenih problema i pravi je trenutak da se Republici makar prijavi nekoliko projekata i skrene pažnja šta našoj opštini stvarno treba” • „Priznanja i nagrade opštine Kraljevo treba da budu dodeljeni građanima koji to zaista i zaslužuju, a među njima moraju da se nađu i najuspešniji poljoprivrednici”, istakao najstariji odbornik Blagomir - Kićo Jovanović

   „Obećanih 18 miliona evra, koje bi Kraljevo trebalo da dobije iz republičke kase, pre svega iz Nacionalnog ivesticonog plana, nisu dovoljno isplanirani u interesu naše opštine”, rečeno je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora Demohrišćanske stranke Srbije Kraljevo, održanoj krajem prošle sedmice.
Finansijska sredstva koja bi trebalo da stignu u opštinsku kasu u Kraljevu od Vlade Srbije je informacija koja bi trebalo da obraduje, ali plan kako da se iskoristi taj novac, prema mišljenju demohrišćana, nije u najboljem interesu grada. Istaknuto je da je pet miliona evra za kraljevačku obilaznicu malo, pre svega jer obilaznica nije samo investicija od značaja za Kraljevo, već za celu Republiku, baš kao i put Rudno - Studenica - Ivanjica. Takođe, i pet miliona evra za obnovu i proslavu 800 godina postojanja manastira Žiče, po oceni ove stranke, nije dovoljno, jer i ta investicija ima republički, a ne lokalni karakter.
- To se smatra investicijom opštine Kraljevo zbog toga što je manastir na njenoj teritoriji. To nije u redu. Dakle, to je republička investicija, državna, i tiče se svih građana Republike Srbije pravoslavne veroispovesti - istakao je prof. dr Predrag Stojanović, predsednik OO DHSS Kraljevo.
Prof. Stojanović je podsetio i na niz problema u kraljevačkoj opštini kao što su izmešteni pojedini regionalni centri iz Kraljeva, nezavršeni klinički centar, neizgrađene obećane škole, vodosnabdevanje, nedovoljne investivije za Goč, neregulisan status taksi prevoznika, neredovna uplata sredstava lokalnoj samoupravi iz privatizacije, kao i potrebna saobraćajna studija za Kraljevo na kojoj ova stranka već duže vreme insistira.
- Iz ovih para koje se najavljjuju za opštine Kraljevo ne dobija ništa i ovo je pravi trenutak da se makar prijavi nekoliko projekata koji su ili započeti, ili imaju dokumentaciju, ili se nešto na njima radi, i da se jednostavno skrene pažnja Republici šta Kraljevu stvarno treba - naglasio je prof. Stojanović.
Bilo je reči i o sednici skupštinske Komisije za nagrade i priznanja opštine Kraljevo koja će biti uskoro održana i da među predloženima nema poljoprivrednika.
- Cilj bi morao da nam bude da donesemo odgovarajuće odluke, odnosno da odlučimo da dodelimo prave nagrade i priznanja građanima koji to zbilja i zaslužuju - upozorio je Blagomir Jovanović Kićo, član OO DHSS Kraljevo i najstariji odbornik u Skupštini opštine Kraljevo.
Kako je istaknuto na pres konferenciji, demohrišćani se nadaju da će „ova i druga prijateljska upozorenja čuti najodgovorniji funkcioneri i pojedinci za razvoj Kraljeva”.

ZDRAVSTVO - ZA OPREMANJE ONKOLOŠKIH CENTARA U SRBIJI IZDVOJENO PET MILIONA EVRA
Povećava se broj obolelih od karcinoma

   Predsednik Republičke komisije za onkologiju Nenad Borojević rekao je da u Srbiji svake godine oko 30.000 ljudi dobije neki od malignih tumora i da se na listi obolelih nalazi uvek oko 120.000 ljudi, a to su oni kod kojih je postavljena dijagnoza ili su u toku lečenje i kontrola.
Borojević je na konferenciji za novinare rekao da u svetu oko 10 miliona ljudi svake godine dobije neko od malignih oboljenja i da je na planeti od malignih tumora bolesno 23 miliona osoba.
,,Broj obolelih se povećava. Najveći broj je u razvijenim zemljama, a u našoj sredini broj obolelih se povećava od tri do pet odsto svake godine", rekao je Borojević i dodao da je svaka peta osoba koja u Srbiji umre žrtva malignog tumora. Borojević je izjavio da se uz povećanje broja obolelih u siromašnijim sredinama registruje i povećanje smrtnosti.
U našoj sredini, prema rečima Borojevića, najčešća maligna oboljenja su karcinom pluća, dojke, grlića materice i debelog creva i ta grupa čini polovinu svih pacijenata koja boluju od neke vrste maligne bolesti.
Borojević je izjavio da su uslovi za lečenje obolelih od malignih oboljenja u Srbiji unapređeni, da su pokrenute aktivnosti u oblasti prevencije i ranog otkrivanja i da sledi usvajanje nacionalne strategije i razrada daljeg ulaganja u postojeće resurse i njihovo proširivanje.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević rekao je da su maligne bolesti u Srbiji, sa bolestima srca i krvnih sudova, odgovorne za najveći broj umrlih. Milosavljević je izjavio da je ova godina u znaku unapređenja načina otkrivanja tih bolesti i načina lečenja. Prema rečima Milosavljevića, uveden je red u planiranje, nabavku, distribuciju i potrošnju lekova, nabavljeni su najsavremeniji aparati za radioterapiju, učinjen je značajan korak u decentralizaciji i demetropolizaciji, otvoreno je 25 preventivnih centara u domovima zdravlja. Izjavio je i da će iz Nacionalnog investicionog plana do kraja godine oko pet miliona evra biti uloženo u opremu za pet onkoloških centara u Srbiji.
,,Od početka godine do juna je za citostatsku terapiju potrošeno oko 630 miliona dinara, što je znatno više nego prethodnih godina", rekao je Milosavljević.
Rekao je da će 1. januara 2008. u Srbiji početi nacionalni programi skrininga i da će to biti obaveza.
,,Smanjenje raka pluća može se očekivati isključivo upornom redukcijom broja pušača. Glavni cilj Ministarstva zdravlja je da pušenje duvana učini društveno neprihvatljivim u svakom smislu", rekao je Milosavljević i dodao da se zalaže za povećanje cena cigareta.
Dodao je i da bi 2007. morala da bude godina podizanja svesti kod svakog građanina o značaju izbegavanja rizičnih faktora ponašanja, jačanja zdravih stilova života i skrining programa za rano otkrivanje tumora, da bi bili potpuno izlečivi.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
Neopravdani napadi

   Povodom čestih izjava Ministra za zrdavlje i Ministra za finansije Republike Srbije o povećanju ličnih dohodaka do 40 odsto za zaposlene u zdravstvu, moramo da pojasnimo:
U aprilu lični dohodci su povećani za 5 odsto i u junu za još 2 odsto na bruto iznos ličnih dohodaka. To je sve što su zaposleni u zdravstvu dobili ove godine a to je manje od bilo kakvog minimuma. Zbog sve češćih neopravdanih, verbalnih i fizičkih napada pojedinih građana na radnike ZC Studenica, isprovociranih najavljenim povećanjem naših i onako bednih najamnina, molimo vas da ne podležete takvim političkim izjavama. Sve vaše primedbe za rad i ponašanje zaposlenih možete dostaviti zaštitniku prava pacijenata u zdravstvenom centru. U sklopu već nerealnih i neadekvatno započetih reformi u zdravstvu, čije su negativne posledice osetili zaposleni u stomatološkoj službi, ne otežavjte nam izvršavanje naših radnih obaveza.
Prinuđeni smo da vam se obratimo na ovakav način jer naše poslodavstvo, koje je dužno da nas zaštiti, to ne čini.
Koga se više boje gospoda direktori, gnevnih gospodara ili nezadovoljnih radnika, pokazaće vreme.
Sindikat lekara i farmaceuta
Sindikat medicinskih sestara i tehničara
Sindikat nezdravstvenih radnika
Sindikat zaposlenih u zdravstvu

PLJEVLJA - NAJZAGAĐENIJI GRAD NA BALKANU
Da bi osvežili pluća - pale cigaretu

   Pljevlja je, prema zvaničnim podacima, bez sumnje najzagađeniji grad na balkanskim prostorima, a verovatno i šire. Činjenice su i da se ovde od raka umire masovno, kao i da od karcinoma i astme obolevaju čak i deca, često i novorođenčad. Reč je o izrazito zagađenoj životnoj sredini zbog čega je stanovnike ovog područja zahvatila panika pa i očajanje. Valja dodati i otkriće da se ovde beleži i najveći broj samoubistava u odnosu na broj stanovnika, pa je samo u ovoj godini registrovano 11 samoubistava. Razlog su uglavnom teške bolesti i beznađe, a ovih dana anketa Društva za borbu protiv raka o pušenju u Pljevljima je pokazala da ogromna većina stanovnika Pljevalja spada u strasne pušače - rekao je za FoNet sekretar društva Domagoj Žarković. Jedna lokalna crnohumorna šala, koja kruži gradom poslednjih godina, dovoljno ilustruje kakav je vazduh u Pljevljima: kad zimi u Pljevljima nekog pitaju zašto je zapalio cigaretu u magli, ovaj odgovara da je to uradio da bi malo - osvežio pluća!
Najveći apsurd pljevaljske ekološke slike je što najveći zagađivači - termoelektrana i rudnik uglja - uporno ponavljaju da im je briga o ekologiji na prvom mestu iako je iz godine u godinu stanje sve gore. Po nalazima stručnjaka, u Pljevljima tokom zime izgori oko 1,45 miliona tona uglja, od čega oko 90 odsto u termoelektrani.
Stanovništvo sela Zbljevo, koje se nalazi tik iz deponije, preolovljeno je. Po izjavama meštana, u tom selu je za poslednjih 15 godina gotovo polovina žitelja - umrla od raka. Meštanin Slobodan Stanimirović pomalo rezignirano kaže da žiteljima sela više nisu potrebni lekari da bi dali dijagnozu oboljenja.
,,Dovoljno je samo da neko ode kod lekara, mi znamo šta sledi. Odmah ga šalju u Brezovik, odatle na zračenja, polako počinje da opada kosa, a nedugo zatim već se vraća u selo da se spremi sahrana" - s vidljivom tugom priča Stanimirović.
U ovom selu situacija je najozbiljnija jer nekolicina stručnjaka koji su se odlučili da javno progovore tvrde da je pepeo sam po sebi radioaktivan, zbog čega je izvesno da je velika količina pepela na jednom mestu veoma opasna po okolno stanovništvo. Podaci iz zdravstvenog godišnjaka pokazuju da se smrtnost zbog karcinoma u Pljevljima iz godine u godinu povećava. Lekari tvrde da će se tek kroz nekoliko godina pokazati da je vazduh koji se udiše glavni krivac za enormni porast kancerogenih oboljenja u Pljevljima.
Lekar Bogdan Laušević, koji je čitav radni vek posvetio istraživanjima i uzrocima bolesti u pljevaljskom kraju, izjavio nam je da prilikom odlučivanja o mestu gde će se deponovati jalovina iz Rudnika uglja niko u Pljevljima nije vodio računa o dugoročnim posledicama.
,,Na Jagnjilu iznad Pljevalja nekada se stvarala takozvana ,,ruža vetrova", vazdušni front koji je kružio kotlinom i bio neka vrsta ,,promaje". Sada su ,,pluća" grada zatvorena. Duže od 20 godina tu su deponovani milioni kubika jalovine i stvoreno je novo brdo tako da je pljevaljska kotlina potpuno zatvorena. Zbog toga treba ugraditi efikasne gasne i mehaničke filtere na dimnjak termoelektrane" - naglasio je Laušević.
Rezultati istraživanja pljevaljskog pedijatra dr. Veselinke Ječmenice pokazala su da je samo u prošloj godini u Pljevljima zabeležen 30 odsto manji broj dece u školskom i predškolskom uzrastu u odnosu na 1985. godinu.
,,Broj porođaja u Pljevljima od 1975. do 2002. smanjen je tri puta. Godine 1975. registrovano je 1.200 porođaja a 2002, računajući i opštinu Žabljak, registrovana su samo 403 porodjaja. Iz godine u godinu povećava se broj rizičnih trudnoća i broj novorođenčadi sa telesnom masom manjom od 2,5 kilograma. To su nedonoščad i deca rođena u terminu ali po telesnoj težini manja, što faktički znači rizično dete. Indikativni su podaci o naglom porastu respiratornih infekcija uz stalni trend rasta. Na dečjem odeljenju bolnice u Pljevljima 1985. godine od ukupnog broja lečene dece 23 odsto imali su respiratorne probleme dok je 2001. godine na odeljenju 50,3 odsto dece lečeno od respiratornih infekcija. Udeo astme i opstruktivnog bronhitisa takodje je visok. U 1985. godini procenat obolele dece od astme kretao se od tri do pet odsto, dok se sada kreće od 10 do 15 odsto. Ranije se retko registrovala astma kod deteta mlađeg od tri godine, sada je ta granica vidno pomerena naniže sa tri godine na šest meseci" - zaključuje se u izveštaju o istraživanjima dr Veselinke Ječmenice.

NA IZLOŽBI „SRBIJA EXPO 2006” PENZIONERU IZ TAVNIKA DODELJENA NAGRADA „NIKOLA TESLA”
Milenku medalja

   Na izložbi ,,Srbija Expo 2006" stručni žiri je dodelio srebrnu medalju Milenku Radojkoviću za grnčarske posude na električno grejanje.
Ovaj diplomirani inženjer elektrotehnike iz Tavnika ugradio je po sopstvenoj tehnologiji u jedan broj grnčarskog posuđa (pečenjara, sač-crepulja, đuvečara, pržulja za buljone, šerpa za spravljanje kiselog mleka i ibrik za kuvanje vina, rakije i čajeva) električne grejače i sve to pantentirao. U septembarskom broju ,,Glasnika intelektualne svojine" ovaj patent će biti priznat.
   O čemu se zapravo radi?
   Svi navedeni sudovi su dvodelni, unapred pripremljeni i proizvedeni po unapred zadatoj tehničkoj dokumentaciji AXIOME, posebno za svaki sud po želji kupca. Dvodelni sudovi imaju dvojaku ulogu. Unutarnji služe za kuvanje i pečenje, spoljašnji imaju namenu da nose priključni kabl, rotacioni prekidač za uključivanje posude i regulaciju potrebne snage, željene temperature, dužine kuvanja i pečenja. Električno grejanje grnčarskog posuđa pruža veću komfornost od klasičnog, jer je autonomno-nije vezano za stabilan izvor toplote; odabrana temperatura određuje intenzitet i vreme pripreme hrane bez čestog nadgledanja, što korisniku daje slobodno vreme za druge aktivnosti.
   Električno posuđe izrađeno je od prirodnih materijala: gline, vezivnog vatrostalnog cementa, izolacione kamene vune i nema kancerogenih svojstava.
Ovo posuđe, za sada, Milenko prodaje samo kod svoje kuće.

REZULTATI DOSADAŠNJIH PREGOVORA U BEČU; ISTORIČAR DR DUŠAN T. BATAKOVIĆ, SAVETNIK PREDSEDNIKA REPUBLIKE ZA KOSOVO - piše Marina Miljković Dabić
Priče o Kosovu kao presedanu su opasno poigravanje regionalnom stabilnošću

   • Kosmet bi već dobio nezavisnost da u Srbiji nije u oktobru 2000. pobedila demokratska opcija • Albanci su puni lepih obećanja o tome kakva će sve prava i privilegije dati Srbima posle sticanja nezavisnosti, a da pritom nema spremnosti da se ta obećanja opipljivim rešenjima sprovedu u delo

   "Sve što postoji u Srbiji, najlepše je na Kosovu. Najlepše su freske i manastiri, pesma i nošnja, najlepša je priroda. Na svakom koraku su tragovi naše istorije" - kaže istoričar dr Dušan Bataković. Doktorirao je na Sorboni sa temom ,,Francuska i stvaranje parlamentarne demokratije u Srbiji 1830-1914". Predsednik je Veća za demokratske promene. Pet godina bio je ambasador Srbije i Crne Gore u Grčkoj, a diplomatsku karijeru nastaviće u Kanadi. Član Pregovaračkog tima za Kosovo, dr Dušan Bataković je kao savetnik za Kosovo predsednika republike Borisa Tadića. Kao melem zvuče njegova podsećanja da predstavnici Srpske pravoslavne crkve, pre svega vladika bački Irinej, govori da su ,,nekada davno Albanci ginuli kao vojvode braneći srpske manastire, pre svega Dečane i Pećku patrijaršiju". Za čitoce ,,Ibarskih novosti" odgovara na pitanja: šta nam je činiti sada kada takve priče liče na legende, a pregovori gotovo da nemaju izgleda na uspeh? I mogu li Srbi jednom zaista da izvuku tanji kraj...
IN: Koje su osnovne razlike u stavovima beogradskog i prištinskog pregovaračkog tima? Beogradski je - manje od nezavisnosti, više od autonomije, a prištinski - ništa sem nezavisnosti. Može li se na problem gledati tako uprošćeno?
Početne pregovaračke pozicije Beograda i Prištine su veoma udaljene, a tokom sedmomesečnih pregovora o tzv. tehničkim pitanjima (decentralizacija, zaštita crkvene baštine, ekonomska pitanja, prava zajednica), nije došlo do približavanja stavova upravo zato što nema odstupanja od strateških ciljeva na obe strane.
Poznato je da je za Beograd bilo koji oblik nezavisnosti neprihvatljivo rešenje, pa je stoga kosovsko-metohijskim Albancima ponuđena kompromisna formula, više od autonomije - manje od nezavisnosti, kao oblik suštinske autonomije sa širokim ovlašćenjima, koja, međutim, ne zadire u teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Mi smo naglašavali da Srbija nema nameru da upravlja Pokrajinom na način kako je to činjeno do 1999. godine, nudeći jedan novi model saživota, koji podrazumeva jednovremeno široku samoupravu i za tamošnju srpsku zajednicu, saglasno najboljem evropskim rešenjima.
S albanske strane, međutim, nije bilo nikakve kompromisne ponude, nego se sve svelo na modalitete postizanja nezavisnosti. Oni su puni lepih obećanja o tome kakva će sve prava i privilegije dati Srbima, posle sticanja nezavisnosti, a da pritom ni do sada, niti tokom pregovora u Beču, nema spremnosi da se ta obećanja opipljivim rešenjima sprovedu u delo. Stoga je odbijanje albanske strane da se ozbiljnije angažuje u pregovorima, motivisano nepopustljivim stavom o nezavisnosti kao jedinom rešenju.
IN: Svojevremeno ste ocenili da su ,,albanski separatisti, pod Titom, pokušali da reše problem Kosova bez Srba i protiv Srba. Onda je taj isti model pokušao da primeni Milošević protiv Albanaca". Računajući da Srbi ,,sporo pamte, a brzo zaboravljaju", njegova i neke druge partije sada ,,peru ruke" kao da žele da poruče kako je kosovski problem stvoren sa promenom vlasti u Srbiji. Vrede li podsećanja da bi ,,da su se pitali radikali, Kosovo već bilo nezavisno?”
Kosmet bi svakako već dobio nezavisnost da u Srbiji nije u oktobru 2000. pobedila demokratska opcija, čime je otvoren manevarski prostor i za druga, kompromisna rešenja. Miloševićev režim, čije su negativne posledice osećali ne samo Albanci, nego najviše sami Srbi, nije imao održivo rešenje za Kosovo. Međutim, ne može se zaboraviti da problemi oko Kosova nisu počeli 1987, već znatno ranije, i da su upravo kosovski Albanci, pobunom iz 1981, da ne idem dalje u prošlost, započeli rušenje Jugoslavije, iako su tada uživali nezapamćene privilegije kao manjina unutar Srbije i Jugoslavije.
Nažalost, inercija negativne percerpije Srbije, stvorena tokom dvadesetih godina prošlog veka, i dalje je određujući činilac u geopolitičkim planovima uticajnih sila koje imaju veliki, često i odlučujući uticaj na Balkan. Mi, stoga, posebno nastojimo da afirmišemo novu stratešku ulogu Srbije u regionu i da je promovišemo kao stožer stabilnosti u sadašnjosti i budućnosti.
IN: Kažete da ste, imajući u vidu da je zaštita crkava i kulturne baštine na Kosovu Vaša neposredna odgovornost - umereni optimista. Deo albanskih pregovarača sada govori o srpskoj, ne više o kosovskoj baštini. Koliko je to važno za nastavak pregovora?
Jedini opipljivi ustupak albanske strane do sada bilo je priznanje da je srednjovekovna baština na Kosovu i Metohiji srpska, i da priznaju vlasnička i kanonska prava Srpske pravoslavne crkve. Prestalo se, verovatno na pritisak spolja, da se ona proglašava kosovskim nasleđem, bez etničkog predznaka. Mi sada pokušavamo da postignemo sporazum o zaštićenim zonama oko najvažnijih crkava i manastira, kako bi se omogućio normalan život, pre svega živih zajednica, bratstava i sestrinstava, posebno onih u jakom albanskom okruženju u Metohiji. Nema, međutim, još dogovora o povraćaju zemlje crkvi i modalitetima dugoročnih garancija njihove bezbednosti.
IN: Zbog čega je izuzetno važno da se ne razdvajaju pitanja bezbednosti i vlasništva od modela zaštitnih zona na 39 predloženih lokacija koje predstavljaju tri odsto od 1.300 verskih i kulturnih objekata na Kosovu i Metohiji?
Radi se, pre svega, o živim zajednicama, aktivnim crkvama i manastirima (uz nekoliko izuzetaka), a u pojedinim slučajevima i o rojevima crkava, odnosno grupi crkava u određenim sredinama, poput Velike Hoče, Sredske i Sirinićke župe, u broju od 13 do pet crkava. Njihov normalan rad podrazumeva pojačanu bezbednost, pre svega međunarodnih trupa u prvoj fazi, a zatim i na trajnoj osnovi, po sporazumu Beograda i Prištine, kao i povraćaj većeg dela imovine oduzete posle 1945, radi njihove ekonomske održivosti. Bez ta dva elementa neće biti opipljivih garancija da će, na dužu stazu, naša baština biti zaštićena na odgovarajući način. Crkva je spremna da otkupi deo zemlje koja je u posleratnom razdoblju nacionalizovana, a predlagan je i leks specialis da se to ubrzanom procedurom razreši. Nema, međutim, sigurnih jemstava, da će do sporazuma doći.
IN: Upravo posle Vaše diplomatske aktivnosti odlučeno je da se na listu svetske kulturne baštine, pored manastira Dečana, uvrste i Gračanica i Pećka patrijaršija, kao i crkva Bogorodice Ljeviške, koji su objedinjeni pod nazivom ,,Srednjovekovni spomenici na Kosovu". Da li je to što se u njihovom nazivu ne pominje etnička odrednica, kao što je navodno prvobitno bilo planirano, bilo svojevrsna poruka pred prve direktne pregovore u Beču?
Ove spomenike od neprocenjive vrednosti za srpsku kulturu treba ponoviti, kandidovala je Srbija i oni su od jula ove godine spomenici pod zaštitom UNESKA unutar Srbije. U obrazloženjima kandidature je jasno naglašeno da su ih podigli srpski vladari. Čini mi se da je, u datim okolnostima (setite se paljevine Bogorodice Ljeviške u martu 2004) bilo najvažnije da se ovi spomenici međunarodno zaštite, i to je postignuto, a verujte, to nije bilo nimalo jednostavno, pošto za listu svetske baštine ima mnogo kandidovanih spomenika i to sa svih kontinenata. Mislim da nema razloga za zabrinutost, pošto je u međuvremenu i albanski pregovarački tim iz Prištine priznao, tokom međunarodnih rundi pregovora u Beču, da su to srpski spomenici u vlasništvu i u kanonskom poreklu naše, srpske crkve.
IN: Argumenti srpske strane, ma koliko valjani, nisu naišli na veću podršku pregovarača iz Ahtisarijevog tima. Koliko je to posledica činjenice da Srbija nema svoj lobi u Vašingtonu? Kakva je mogla da bude uloga srpskog kokusa?
Negativna percepcija Srbije i dalje je veoma moćno sredstvo koje se protiv nas obilato koristi. Nedovršena saradnja s Haškim tribunalom dodatno slabi naše napore da afirmišrmo demokratske kapacitete Srbije. Lobing je, u tom smislu, izuzetno važan, jer šaljete poruku u najmoćnijoj prestonici sveta, koji su vaši ciljevi i za koju se vrednost zalažete. Srpski kokus je u tom smislu veliki, zaista značajan iskorak. S obzirom na velike prepreke koje se postavljaju našim ciljevima, lobing bi trebalo dodatno pojačati i na drugim nivoima, kako bi se predstavila jasna slika odnosa u Pokrajini, posebno u poslednjih sedam godina kada su Srbi glavne žrtve nesputanog albanskog ekstremizma, a gde postoji i izvesna verska, a ne samo ekstremistička, nacionalistička motivacija.
IN: U medijima cirkulišu razni scenariji razvoja pregovora srpske i albanske strane, pa se tako nedeljama spekulisalo da će Marti Ahtisari, posle nekoliko meseci šatl diplomatije, predložiti i Beogradu i Prištini svoj dokument u kojem bi obe strane mogle da izmene - tek poneki detalj. Jesu li to, zapravo, pokušaji ,,opipavanja" spremnosti na ustupke?
Mi smo svakodnevno suočeni sa različitim scenarijima koji dolaze s raznih strana, u vidu dobronamernih i manje dobronamernih ponuda, od onih koje kažu: ,,zaboravite Kosovo!", do drugih koji predlažu da se svi naši napori fokusiraju na zaštitu srpske zajednice i srpske baštine u Pokrajini. Naša je međutim, pregovaračka platforma jasna, uokvirena mandatom Narodne skupštine: spremni smo za kompromis sa krupnim ustupcima, ako on ne podrazumeva menjanje granica i ugrožavanje našeg državnog suvereniteta. Uostalom, ni u Kontakt grupi, nema, bar ne uvek, pune saglasnosti oko toga kako ići dalje u pregovorima.
IN: Da li država Srbija ima preciznu evidenciju o imovini i privrednim objektima i ulaganjima na KiM?
Određena dokumentacija postoji i ona se dodatno popunjava. To je u nadležnosti Koordinacionog centra za KiM, a građe ima i u drugim ministarstvima. Katastarske knjige, odnosno njihov najveći deo, iznet je iz Pokrajine 1999. Što se društvene i državne imovine tiče, to je u nadležnosti Ekonomskog tima za KiM. Mi sa velikom zabrinutošću pratimo ubrzanu privatizaciju imovine u Pokrajini koju sprovodi UNMIK, a koja ne obuhvata prava ni srpske države, ni prava radnika srpske nacionalnosti (otpuštenih, proteranih itd.) koji su u njima decenijama radili. Jedno od rešenja, ako ne bude međusobnog dogovora u Beču, za šta za sada nema izgleda, jesu žalbe Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu za uzurpiranu državnu, društvenu i privatnu imovinu.
IN: Mogu li Srbi jednom da izvuku tanji kraj?
U našem političkom mentalitetu još uvek preovlađuje pristup lomljenja problema preko kolena, kada se ide na sve ili ništa, što obično završi velikim gubicima. Ostrašćenost bez vizije, tvrdoglavost bez plana, i ogorčenost bez istrajnosti neće doneti očekivane rezultate. Krajnje je vreme da naše nacionalne i državne ciljeve samerimo mogućnostima, sagledamo opcije ozbiljno, odgovorno i kompletno, i da ih onda disciplinovano zastupamo i sprovodimo. Tada će biti moguće da izvučemo tanji kraj. Na tome, uz početne korake koji već daju određene rezultate, treba i dalje uporno raditi.

TEKTONSKO DEJSTVO
• Kako tumačite mišljenja nekih stranih državnika da će ,,rešenje krize u pokrajini biti presedan za rešavanje sličnih situacija u drugim delovima sveta?”
Presedan bi zaista imao tektonsko dejstvo, a njegove posledice osetile bi se, ubrzo, ne samo u Evropi, nego i u Evroaziji. Najteže bi bilo u regionu, jer bi usledila lančana reakcija. Mnogi bi zahtevali da se isti principi primene i u susednim zemljama, gde postoje nerešeni, samo privremeno primireni međuetnički sukobi. Podsećam da su svi ratovi u bivšoj Jugoslaviji počinjali oko pitanja statusa određenih zajednica, da li su većina ili manjina, ili konstitutivni narod. Neprimereno je, dakle, da dojučerašnja manjina dobije pravo na državu, kad već postoji, u susestvu, njena matična država.
Isto tako, ne sme se zaboraviti da su Srbi na Kosovu i Metohiji konstitutivni narod, a ne manjina, kako bi Albanci hteli da ih tretiraju (odnosno da ih degradiraju), i da bez njihove saglasnosti ne može biti promene statusa Pokrajine. Ukupno uzev, priče o Kosovu kao presedanu su opasno poigravanje regionalnom stabilnošću i evropskom budućnošću zapadnog Balkana.

UZALUDNO NASTOJANJE VLADE SRBIJE DA POMOGNE SRBIMA DA SE VRATE NA VEKOVNA OGNJIŠTA - piše Rajko Sarić
Opstrukcija privremenih institucija

   Zbog činjenice da se za Kosovo uvek vredelo boriti, a što je i obaveza svih srpskih generacija, kako bi se sačuvala duhovnost, kultura, tradicija i samosvest, kao simbol postojanosti u budućnosti, ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije Velimir Ilić i predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković - Ivić krajem februara ove godine potpisali su protokol o pomoći u rešavanju stambenih problema interno raseljenih na Kosmetu. Projekat, u okviru koga će biti izgrađeno 70 kuća između Novog Badovca i Gračanice i sistem za vodosnabdevanje u Novom Badovcu, vredan je oko 115.000.000 dinara, potvrdio je za ,,Ibarske novosti” Svetislav Aritonović, koordinator ,,Nove Srbije” za Kosovo i Metohiju. Izgradnjom pomenutih 70 porodičnih kuća delimično će biti rešieno pitanje smeštaja srpskih porodica koje su ostale bez krova nad glavom u rušilačkom nasilju Albanaca 17. marta 2004. godine, kada je ubijeno 18, a proterano 4.000 Srba i spaljeno 35 manastira i crkava nemerljive istorijske i kulturne vrednosti.
Načelnik Kosovksog okruga Srđan Vasić kaže da je Vlada Srbije opredelila sva potrebna sredstva, ali da kosovske privremene institucije opstruišu projekat iz čisto političkih razloga.
- Već mesecima odugovlače sa izdavanjem građevinskih dozvola, kako za izgradnju kuća, tako i za vodovodnu mrežu. Nastojali smo, i još uvek to činimo, kod međunarodnih predstavnika da pre zime dibijemo potrebne dozvole kako bi izgradnja bila započeta. Ali, i tu sve ide sporo, međunarodni predstavnici uglavnom idu na ruku volji i politici Albanaca i pored toga što im je, navodno, prioritet multietničko Kosovo - kaže Vasić.
Kosovski okrug obuhvata delove opština Podujevo, Obilić, Kosovo Polje, Uroševac, Kačanik, Štrpce, ukupno deset opština sa oko 37.000 Srba, koji su u proteklih sedam godina pretrpeli neviđeno velike pritiske, maltretiranja i fizičke napade, ali su ostali i opstali uprkos svemu. I pored izjava pojedinih predstavnika međunarodne zajednice kojima je status Kosova već rešen, prema kojima je ono ili nezavisno ili sa visokim stepenom nezavisnosti, bez uticaja Beograda, preostali Srbi su uvereni da još ništa nije rešeno, da će pregovori trajati mnogo duže od najavljenog.
- Izjave poput Ahtisarijeve su zlonamerne i unose nemir kod preostalih Srba, a jačaju agresivnost kod Albanaca. Svedoci smo da se posle takvih izjava Srbi uvek nađu na meti terorista. Poslednji događaji u Kosovskoj Mitrovici potvrđuju ovakvo stanovište i prava je sreća što posledice tog čina nisu bile tragičnije. Svi na Kosovu pažljivo prate tok pregovora o konačnom statusu pokrajine. Sramotno je što međunarodna zajednica kao medijator u tim pregovorima pred srpski pregovarački tim dovodi dokazane ratne zločince, ljude koji su organizovali veliki broj ubistava srpskih vojnika i policajaca, progon i ubistva srpskih civila - kaže Srđan Vasić ne krijući očekivanje da će kosovske privremene institucije ipak pre zime izdati potrebne dozvole za izgradnju kuća srpskim beskućnicima.

RAZLIČITI STAVOVI O PRIVATIZACIJI
Ekonomski deo državnog tima za pregovore o budućem statusu Kosova danas je, zajedno sa koordinatorima tima Slobodanom Samard žićem i Leonom Kojenom, razgovarao sa ekspertskom delegacijom kancelarije izaslanika UN Martija Ahtisarija o imovinskim pitanjima, pitanju dugova i privatizaciji, izjavio je FoNetu šef tima Nenad Popović.
On je rekao da je sastanak bio pripremni za sledeću rundu pregovora o ekonomskim pitanjima, koja bi trebalo da bude održana u Beču, ali još nije određen datum održavanja.
,,Nemamo velikih prinicipijelnih razlika oko dugova, jer je usaglašavanje dugotrajan proces, ali smo imali potpuno različite pozicije, isto kao i na pregovorima u Beču, o pitanju privatizacije, jer UNOSEK tvrdi da oni nemaju mandat za zaustavljanje privatizacija", rekao je on.
Popović je podsetio da je stav Srbije da bi moratorijum na privatizaciju bio jedino pošteno rešenje, koje bi uzelo u obzir sve ono što je ulagano u proteklih 40-50 godina naKosovu.
Bez dobre i poštene privatizacije teško da možemo da razgovaramo o ekonomskom razvoju, a bez ekonomskog razvoja teško mozzemo da budemo sigurni da će Srbi da ostanu na Kosovu, rekao je Popović i dodao da je to ,,veliki problem, koji u narednim pregovorima moramo da rešavamo".

HAJDI STIRAP, STRUČNJAK ZA ZAKONODAVNA PITANJA
Vreme ne radi za nezavisnost

   Ako odluka o nezavisnosti Kosova ne bude doneta do kraja ove godine, postoji mogućnost da se odloži do daljeg ili da uopšte ne bude doneta, izjavila je stručnjak za zakonodavna pitanja i bivši viši spoljnopolitički savetnik lidera većine u Predstavničkom domu Kongresa Dika Armija, Hajdi Stirap.
,,Mislim da javnosti nisu u potpunosti dostupne promene koje se naziru u političkim krugovima u Vašingtonu u pogledu Kosova. Tokom posete raško-prizrenskog vladike Artemija i delegacije Srpske pravoslavne crkve shvatila sam da je Vašington daleko otvoreniji prema gledištima srpske strane nego što se to moglo očekivati", rekla je Stirap u razgovoru za ,,Glas Amerike”.
,,U razgovorima sa članovima Kongresa i njihovim osobljem i drugim političarima, koji su bili usredsređeni na situaciju na Kosovu i njegov budući status, primetila sam da je sa velikim ineresovanjem praćeno izlaganje vladike Artemija o aktuelnoj situaciji na Kosovu. U fokusu interesovanja su bili terorizam, organizovani kriminal, teško stanje srpskog življa, povratak izbeglica i uništene crkve".
Stirap je ocenila da se stav srpskog političkog establišmenta ogleda u doslednosti aktivnog zalaganja za svoju poziciju, odnosno da je odgovor na nezavisnost Kosova - jednostavno ne - i da bi se, kako mnogi tvrde, amputacijom te pokrajine prekršile norme međunarodnog prava i stvorio opasan presedan sa daleko-sežnim posledicama.
,,Drugo, mislim da u Srbiji nema razloga za pesimizam, odnosno za debatu o nametnutoj nezavisnosti Kosova kao neizbežnoj soluciji, jer su takve tvrdnje više u domenu neke propagande nego realnosti. Najzad, pregovori su u toku, a, po mom mišljenju, međunarodna zajednica bi vrlo nerado prišla složenom i neizvesnom procesu nametanja rešenja.
I treće, mislim takođe da nastojanja vladike Artemija, koji će ponovo posetiti Vašington idućeg meseca, treba podržati, pošto je on pokazao značajne rezultate tokom svojih ranijih poseta i otvorio oči mnogim sagovornicima o onome što se stvarno događa na Kosovu."
,,U vezi sa statusom Kosova, dve stvari su ključne: prvo, to se pitanje još razmatra i sve više dolazi do izražaja mišljenje da nezavisno Kosovo pod eventualnim islamističkim uticajem ne bi bilo u interesu Amerike.
Drugo, vreme ne ide u prilog konceptu nezavisnosti, te otuda insistiranje nekih krugova da se pitanje statusa reši što pre, odnosno do kraja ove godine.
Naime, ako odluka o nezavisnosti ne bude doneta do kraja ove godine, postoji mogućnost da se odloži do daljeg ili da uopšte ne bude doneta."
,,Ne verujem da će konačni status Kosova biti rešen do kraja ove godine, osim ako bude nametnut. U načelu, ne verujem u nametnuta rešenja, a takvo saznanje bi moglo da pospeši prave pregovore sa, nadam se, obostrano zadovoljavajućim ishodom - kako za Srbe, tako iza Albance", ocenila je stručnjak za zakonodavna pitanja i bivši savetnik lidera većine u Predstavničkom domu Kongresa Hajdi Stirap.

U KRALJEVU PREDSTAVLJEN PROJEKAT „VIRTUELNI BIZNIS INKUBATOR”
Pomoć preduzetnicima početnicima

   • Početnicima u započinjanju sopstvenog biznisa Centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i organizacija „Help” pomagaće u obavljanju knjigovodstvenih, planskih, markentinških i drugih poslova, a pet najuspešnijih firmi dobiće i konkretniju podršku u započinjanju i razvoju sopstvenog biznisa • Projekat podržali lokalna samouprava i Regionalna privredna komora u Kraljevu

   Predstavljanje projekta „Virtuelni biznis inkubator”, krajem prošle sedmice u Regionalnoj privrednoj komori u Kraljevu, zajednički su organizovali Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i međunarodna organizacija „Help”.
Ovaj projekat, kako je tom prilikom istaknuto, trebalo bi da stručno i organizaciono pomogne razvoj preduzetništva, a obuhvata, kako već postojeće firme koje su u skorije vreme započele poslovanje, tako i nove i buduće firme sa područja kraljevačke opštine, kao i one koje su prošle kroz Program smanjenja siromaštva kroz projekat započinjanja sopstvenog biznisa i socijalno-ekonomske integracije izbeglih i raseljenih lica organizacije „Help”.
Značaj ovog projekta je utoliko veći s obzirom na to da u Kraljevu još uvek nema tzv. „Biznis inkubatora” koji, osim tehničke pomoći onima koji započinju da se bave biznisom, obezbeđuje i poslovni prostor. Zbog toga su u Regionalnom centru za razvoj malih i srednjih preduzeća u ovom gradu odlučili da preduzetnicima početnicima pruže svu drugu neophodnu stručnu pomoću u svojim kancelarijama na prvom spratu Regionalne privredne komore Kraljevo.
Kako u ovom Centru kažu, „ovaj pilot-pojekat, koji nema sopstvenu zgradu i izvor finansiranja početnog biznisa, preduzetnicima treba da omogući neku vrstu nadgradnje i sve vrste stručne, nefinansijske pomoći u započinjanju sopstvene proizvodnje i usluga”. Tako će početnici u sferi biznisa sa područja Kraljeva u Centru moći da dobiju sve što im je potrebno u oblasti knjigovodstva, zaključivanja ugovora, marketinga, plasmana proizvoda i usluga, izrade biznis-plana i dobijanja kredita u bankama. Pet najuspešnijih firmi, osim toga, proći će i kroz tzv. „Mentoring servis”, a to je „posebna vrsta usluge koja će trajati po oko mesec dana i kroz koju će se svakoj od preduzetničkih firmi pojedinačno stručno pomagati u rešavanju svih konkretnih problema sa kojima se susreću u započinjanju i razvojanju poslovanja”.
Projekat „Virtuelni biznis inkubator”, koji će trajati do kraja 2007. godine, podržali su lokalna samouprava i Regionalna privredna komora u Kraljevu.

SAOPŠTENJE MINISTARSTVA ZA FINANSIJE
Poslodavci oslobođeni poreza na zaradu

   U cilju podsticanja zapošljavanja, Ministarstvo finansija donelo je nove pravilnike prema kojima će poslodavci od 1. septembra 2006. godine biti oslobođeni plaćanja poreza na zaradu u trajanju od tri godine ako zaposle pripravnike mlađe od 30 godina, kao i osobe sa invaliditetom.
Iste olakšice, ali u trajanju od dve godine, imaće poslodavci koji zaposle lica od 30 godina, kao i osobe starije od 45 odnosno 50 godina, koje su najmanje šest meseci evidentirane kao nezaposlena lica u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Na taj način fiskalno opterećenje zarada za novozaposlene mlade radnike biće znatno smanjeno, i to na neto zaradu sa dosadašnjih 73,1 odsto na 24,7 odsto.
Takođe, Ministarstvo finansija, u saradnji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ministarstva zdravlja, poslodavce je oslobodilo plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za pomenute kategorije građana.

SAVEZNO TAKMIČENJE U AVIOMAKETARSTVU
Odlični rezultati „Spinera“

   Maketarski klub ,,Roda" iz Pančeva organizovao je prošle subote savezno takmičenje u aviomaketarstvu, pod nazivom ,,I Roda kup". Ovaj novoosnovani maketarski klub se već u startu odlučio da forsira najmlađe kategorije maketara, tako da je ovo takmičenje dobilo novu dimenziju.
Na takmičenju je učestvovalo 55 maketara, koji su izložili 157 maketa aviona i istorijskih minijatura. To je zavidan broj učesnika, uzimajući u obzir da je sezona godišnjih odmora.
Maketari kraljevačkog maketarskog kluba ,,Spiner" su i ovog puta, po tradiciji, postigli zavidne rezultate, osvojivši skoro trećinu svih medalja.
Najuspešniji takmičar prvenstva je Aleksandar Kostadinović, koji je osvojio prva mesta u kategorijama bez svoje kategorije, kao i u generalnom plasmanu istorijskih minijatura, dok je drugi bio u kategoriji 1:48 yet. Nebojša Mirković je bio najuspešniji u kategoriji helikopteri, drugo mesto je osvojio u kategoriji 1:72 džet, a treće u generalnom plasmanu vazduhoplova. Sretenka Đurić je bila najbolja u kategoriji 1:144. Najmlađi takmičar Bogoljub Minić je u izuzetno jakoj konkurenciji pionira osvojio drugo mesto u kategoriji pioniri yet i pioniri oklop.
Domaćini iz Pančeva su sjajno organizovali takmičenje i nijednog trenutka se nije moglo primetiti da im je ovo prvi put.
Sledeća smotra maketara je sredinom septembra u Senti.

KUD ,,BRVENICA" OBELEŽILO ČETVRT VEKA RADA
Rado viđeni na svim značajnijim festivalima

   U Brvenici je prošlog vikenda obeležena dvadesetpetogodišnjica postojanja i rada istoimenog Kulturno-umetničkog društva i 60 godina narodnog stvaralaštva u ovom kraju.
U prelepom ambijentu, scenski izuzetno uređenom, smenjivale su se pesme, igre, narodni običaji, zvuci harmonike, starih instrumenata i bogato šarenilo narodne nošnje. Na početku je prikazan film ,,Žubor", o nastanku i razvoju narodnog stvaralaštva u ovom kraju i brojnim gostovanjima Društva na svim značajnim smotrama u Srbiji i inostranstvu.
U bogatom kulturno-umetničkom programu učestvovali su članovi Kulturno-umetničkog društva ,,Brvenica", od najmlađih do veterana, i kao gosti KUD ,,Studenica" iz Ušća, mešovite pevačke grupe iz Oplanića, Ribnice, Žiče i Jošaničke Banje.

NALIČJE SABORA TRUBAČA
Alkotest na izlazu iz Guče

   Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da će, tokom održavanja Sabora trubača u Guči, na više kontrolnih mesta u bližoj i široj okolini tog mesta, obavljati alkotestiranje vozača, posebno pri izlazu iz Guče, uz doslednu primenu sankcija i isključenja iz saobraćaja.
Saobraćajna policija će do završetka Sabora, 3. septembra, 24 sata u toku dana pojačano nadzirati saobraćaj u Guči, na prilaznim putevima i na svimsaobraćajnicama koje gravitiraju prema tom mestu na području Beograda, Valjeva, Užica, Kraljeva i Kragujevca.
Policijska kontrola biće pre svega usmerena na omogućavanje protoka saobraćaja, a na svim prilaznim putevima pojačano će se kontrolisati brzina kretanja vozila, poštovanje pravila preticanja i ispunjenost opštih uslova za učešće u saobraćaju, najavio je MUP.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

POČELA ŠKOLSKA GODINA - piše Bojana Milosavljević
Novi “đački uranak”

   - U prvi razred osnovnih škola na području kraljevačke opštine danas krenulo manje od 1400 učenika. Za 1520 svršenih osnovaca konkurom je bilo predviđeno nešto više od 1600 mesta u srednjoškolskim klupama. Dve od ukupno devet srednjih škola imaju “manjak” po jedno odeljenje trogodišnjeg profila. U pripremni razred polazi i oko 1300 mališana sa teritorije naše opštine

   Pouzdani podaci o polaznicima u osnovnu školu biće poznati sredinom meseca, kada sve škole dostave spiskove novoupisanih učenika. Za sada je izvesno da je broj prvaka u svim školama naše opštine manji od 1400, ili - ispod proseka ranijih godina, kako saopštavaju iz Školske uprave u Kraljevu. Na ovakvu statistiku u dobroj meri i alarmantno utiče “bela kuga,” a očit primer je mesto (gradić) Ušće. Naime, danas u njemu prvi put u školu polazi samo 29 đaka, dok je prošle i ranijih godina upisivan i dvostruko veći broj polaznika. Dogodine će prvačića u kraljevačkoj opštini biti i manje nego ovoga septembra, jer je za (obavezan) pripremni razred Predškolska ustanova “Olga Jovičić Rita” već organizovala nastavu za 1300 budućih učenika.

STARIJI VOLE “UGODNA” ZANIMANJA
U srednjim školama još uvek traje “seoba” polaznika, iako je drugi upisni rok završen još 10 jula. Za 1520 svršenih osnovaca iz Kraljeva konkursom je bilo predviđeno više od 1600 mesta u devet srednjih škola sa područja naše opštine, pa je znatan broj klupa ostao kao dobra ponuda i učenicima iz okolnih mesta i gradova. I ove godine se potvrdio višegodišnji “trend” starijih đaka (i roditelja) o sklonosti ka “ugodnijim” zanimanjima. Gimnaziju, Ekonomsku, Medicinsku i Elektro-saobraćajnu tehničku školu još u prvom roku “preplavili” su kandidati i one su sasvim popunjene, prema konkursnoj kvoti i sa maksimalnim brojem učenika u odeljenju. Isti slučaj bio je nešto ranije i sa umetničkim školama, Muzičkom i Likovnom, izuzev što je u prvoj upisano nekoliko učenika manje nego proteklih godina.
Poljoprivredno - hemijska škola i Mašinsko - tehnička radnu godinu počinju sa po jednim odeljenjem manje. U njima, naime, nije bilo interesovanja za trogodišnja (zanatska) zanimanja pojedinih profila. Istovremeno, Šumarska škola ima sva odeljenja na broju, iako su neka nepotpunog sastava, odnosno sa manjim brojem učenika.
Nova školska godina postaje obaveza i za oko 1300 kraljevačkih mališana predškolskog uzrasta. Šestogodišnjaci su obuhvaćeni programom pripremnog rada za polazak u prvi razred iduće godine, u trajanju od najmanje šest meseci. Iako kasne planovi i programi, ovaj zaostatak ne znači ništa, jer njihova (pred)školska godina može da počne i kasnije. Bitan je ukupan fond časova. Na 17 mesta u kraljevačkoj opštini vaspitači Predškolske ustanove već mogu da nesmetano izvode nastavu, ali u nekim selima im je rad, za sada, onemogućen, zbog nedostatka ili neuređenosti prostora, iako su i tu obezbeđeni i kadar i nastavna sredstva. Ovaj problem moraju da rešavaju same mesne zajednice, čak i tamo gde su predškolci malobrojni. Naime, samo u slučaju da je na jednom području prijavljeno manje od 5 budućih prvaka, oni će pripremni razred pohađati u Izdvojenom odeljenju matične škole i u takvim okolnostima nastavu izvodi učitelj. Sa grupom većom od pet polaznika, pak, radiće vaspitač kraljevačke Predškolske ustanove.



OBAVEŠTENJE ZA RODITELJE
Odlaže se početak rada predškolskih grupa

   Predškolska ustanova ,,Olga Jovičić Rita" obaveštava roditelje dece sa područja Kamenice, Beranovca, Lasca, Bukovice, Dedevaca, Vrdila, Zakute, Milavčića, Milakovca, Šumarica, Popovića, Gledića, Ravanice, Studenice (Mlanča, Orlja Glava, Rudno) i Tavnika, koja su upisana u pripremni i predškolski program, da školska godina neće početi 1. septembra, zbog nedostatka materijalno-tehničkih uslova za održavanje nastave.
Roditelji će o datumu početka školske godine biti naknadno obavešteni.



PREDSEDNIK OPŠTINE POSETIO RADOVE NA IZGRADNJI FISKULTURNE SALE U VRBI - piše Slobodan Rajić
Velika ulaganja u školske objekte

   • Radovi na izgradnji fiskulturne sale u Vrbi do kraja godine, a predstoji i druga faza izgradnje sportske hale u Ušću, rekonstrukcija učionica, nastavničkih kancelarija i druge školske infrastrukture • U Srednjoj ponjoprivrednoj školi gradi se mini-mlekara, a uskoro će biti završen projekat izgradnje nove zgrade Srednje medicinske škole u Kraljevu • Za rekonstrukciju i dogradnju školskih objekata iz budžeta opštine biće izdvojeno oko milion evra, a značajnim sredstvima investicije u obrazovanju u Kraljevu pomažu i Republika i donatori

„Uoči početka nove školske godine iz opštinskog budžeta u Kraljevu biće izdvojena značajna sredstva od oko milion evra za rekonstrukciju i izgradnju školskih objekata, a deo investicija pomoći će i Republika i donatori” - izjavio je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, prilikom obilaska radova na izgradnji nove fiskulturne sale u Vrbi.
Kako je istakao dr Babić, pored fiskulturnih sala, rekonstrukcija učionica, nastavničkih kancelarija, mokrih čvorova i holova, ovi najčešći investicioni radovi na podugačkom spisku za ovu godinu ili su već izvedeni ili su u planu. Po pravilu, kaže dr Babić, „rekonstruišu se i dograđuju stariji školski objekti, njihove zgrade i enterijeri, i to je imperativ za lokalnu samoupravu”. Jedan od takvih objekata je i školska fiskulturna sala u Vrbi za đake i meštane, čiju izgradnju je predsednik posetio prošle sedmice.
- Vrednost ovih radova, do sada, jeste 14.720.000 dinara, od kojih je 4.720.000 dinara izdvojila lokalna samouprava, a deset miliona dinara Vlada Republike Srbije. Nadam se da ćemo do kraja ove kalendarske godine ovu salu u Vrbi završiti i otvoriti za korišćenje - rekao je dr Babić.
Inače, osim školske fiskulturne sale u Vrbi, gde su u toku unutrašnji radovi, izgradnja krova i potpornih zidova, u planu su i rekonstrukcije sportskih sala u osnovnim školama u Sirči, „Vuk Karadžić” u Ribnici, za koju se dobijaju i sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, i školi u Ušću. Za temelje sportske hale u Ušću izdvojeno je oko 3,5 miliona dinara, a u toku je tender za drugu fazu izgradnje.
U kraljevačkim srednjim školama za izgradnju sanitarnog čvora u Ekonomsko-trgovačkoj školi u Kraljevu izdvojeno je oko 850.000 dinara, a u Poljoprivrednoj su, osim rekonstrukcije holova, pri kraju radovi na izgradnji mini-mlekare.
- To je donacija italijanske vlade, koja nam daje postrojenje za mini-mlekaru, a vrednost opreme i radova je oko dva miliona dinara. U toku su i obimni radovi u Srednjoj mašinskoj školi na rekonstrukciji nastavničkih kancelarija u vrednosti oko 1,2 miliona dinara - kaže dr Babić.
Inače, nova adresa Umetničke škole u Kraljevu je Dom društvenih organizacija, a dr Babić je najavio i velika ulaganja u rekonstrukciju Muzičke škole u Kraljevu, koja je pravi rasadnik talenata, kao i da se očekuje skori završetak projekta za novu zgradu Srednje medicinske škole u Kraljevu. Po njegovim rečima, „ulaganja u materijalno-tehničko opremanje u osnovnom i srednjem obrazovanju u Kraljevu su neminovna i velika, a svi eventualni problemi u toj aktivnosti biće rešavani u hodu”.



OBAVEŠTENJE IZ „AUTOTRANSPORTA”
Popust za mesečne karte

   ,,Autotransport" Kraljevo obaveštava sve đake i studente da je počela prodaja mesečnih karata za prevoz, za narednu školsku 2006/2007. godinu.
- Redovni đaci koji kupe mesečnu kartu u pretplati imaju popust od 50 odsto.
- Studenti za međugradske relacije imaju popust 50 odsto na cenu karte i za povratnu kartu.
- Putnici koji kupe mesečnu kartu u pretplati imaju popust 40 procenata, a za povratnu kartu 20 odsto.
Mesečna karta važi za neograničeni broj vožnji na datoj relaciji u toku meseca.


PREDSTAVLJENA KNJIGA ,,SLOBODAN JOVANOVIĆ - ŽIVOT I DELO”
Politička rehabilitacija jednog od najvećih srpskih umova

   Knjiga ,,Slobodan Jovanović - život i delo”, kojom izdavač Srpska liberalna stranka pokušava da doprinese političkoj rehabilitaciji jednog od najvećih srpskih umova Slobodana Jovanovića, predstavljena je u Udruženju književnika Srbije.
Cilj knjige je da se na novi način osvetli i vrednuje njegova izuzetna intelektualnost, skromna ličnost i bogato značajno naučno delo, ukaže na nepravdu koja mu je naneta i do danas nije otklonjena.
Ona ujedno treba da pomogne da se konačno realizuje inicijativa o političkoj rehabilitaciji Slobodana Jovanovića, na koju sud još nije reagovao, što je sramno i tragično, rečeno je na veoma posećenom skupu u kući srpskih pisaca u Francuskoj 7.
Knjiga sadrži širok raspon tekstova - bibliografiju radova Jovanovića objavljenih u inostranstvu, gde je do kraja života živeo kao izgnanik, govore i napise u mnogobrojnim člancima i sa velikog broja komemorativnih skupova održanih u najznačajnijim naučnim institucijama u inostranstvu povodom njegove smrti.
Tu je i Jovanovićev testament, nekoliko njegovih radova, kao i desetine onih koji su drugi intelektualci napisali o bogatom stvaralaštvu jednog od najvećih srpskih pravnika uoči Drugog svetskog rata, dugogodišnjem profesoru Pravnog fakulteta, odakle je uoči rata otišao u penziju. Veliki istoričar i književnik, Jovanović je za vreme Drugog svetskog rata bio predsednik kraljevske vlade u izbeglištvu u Londonu.
Jovanovića je komunistička vlast 1947. godine proglasila državnim neprijateljem, iako je dokazano bio veliki patriota, i u njegovom odsustvu donela presudu o 20 godina zatvora, o oduzimanju svih građanskih prava, konfiskaciji velike imovine i zabrani povratka u zemlju, podsetio je jedan od priređivača knjige Aleksandar Nedić. On je napomenuo da je Srpska liberalna stranka odavno podnela tužbu kojom od sadašnjih vlasti traži da se ta odluka ukine.
Prema oceni akademika Koste Čavoškog Jovanović je delovanjem u inostranstvu dokazao potpunu predanost svom narodu, gde je bio prepoznat njegov izražen nacionalni integritet. Jovanovićev patriotizam i njegova privrženost svojoj zemlji su se, međutim, malo cenili u Srbiji, primetio je Čavoški. On je vrlo slikovito predočio Jovanovićev životni i naučni portret, završivši izlaganje citirajuci Mihiza - ,,Daj bože da se narod vrati svom velikanu”.
U sličnom tonu govorio je i prof. dr Ognjen Adum, a prof. dr Jovica Trkulja je ukazao na paradokse koji se ogledaju u činjenici da je Jovanović ,,bez sumnje, najveći među velikanima srpske kulture”, čija su dela više od pola veka izbačena iz biblioteka tako da se o njima malo zna u njegovoj zemlji.
Trkulja je ocenio da je presuda o Jovanoviću kao državnom neprijatelju doneta na našu najveću sramotu, da su, čak 1981. godine spaljivana njegova dela odlukom Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda, koji je 1985. godine zabranio i štampanje njegovih dela, a 1989. rečeno da nije prikladno da se štampaju knjige Slobodana Jovanovića. On je podsetio da su u Srbiji prvi put tek 1991. godine, u izdanju BIGZ-a, objavljena ne sabrana, već izabrana dela našeg velikana.
Na Pravnom fakultetu je tek prošle godine, u jednom amfiteatru, otkrivena bista Slobodana Jovanovića, a prvi okrugli sto o njegovom liku i delu održan je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti pre devet godina. Profesor Trkulja je izrazio nadu da će drugo izdanje ove knjige biti u boljoj varijanti, ali i da prvo čitaocima može pruštiti uvid u to šta se sve zbivalo u životu Slobodana Jovanovića, kao i to šta se sve preduzima da bi bio rehabilitovan.
Urednik i voditelj tribine Dušan Cicvara pročitao je Jovanovićevu testamentarnu poruku, a potom i pismo UKS-a Srpskoj liberalnoj strnci, kojim se pridružuje njihovoj inicijativi za rahabilitaciju Slobodana Jovanovića, koju su potpisali mnogobrojni akademici, profesori Univerziteta, intelektualci, ministri u aktuelnoj vladi, novinari i umetnici.