Dobra saradnja sa lokalnom samoupravom
Modernizacija porodilišta
Kad bi Ministarstvo ispoštovalo obećanje
Srbiji se žuri u ligu razvijenih naroda EU
Vidov unuk Vidoje rođen na Vidovdan
Spalićemo i kuću i sebe
Selo
Starija od Žiče
Najvažniji efekat inostranih ulaganja
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, odbojka

MINISTAR PRAVOSUĐA ZORAN STOJKOVIĆ POSETIO KRALJEVO - piše Ivan Rajović
Dobra saradnja sa lokalnom samoupravom

   • U ovom trenutku je najbitnije rešavanje problema prostora za tužioce s obzirom na to da hoću da ih izmestim iz suda jer, po novom Zakonu o krivičnom postupku, oni moraju da imaju prostorije za zadržavanje i oni će biti oni ,,komandanti parade", bar u istražnom postupku, što će biti sasvim u skladu sa svetskom praksom u ovoj oblasti. Tužilac ne može da bude sud, niti da građaninu stvara sliku da je to jedno

   Ministar pravosuđa Zoran Stojković posetio je početkom ove nedelje Kraljevo. Tom prilikom je, u prisustvu načelnika Raškog upravnog okruga dr Ljubiše Jovaševića, razgovarao sa predstavnicima sudstva, pravosuđa uopšte, posebno u našoj opštini, ali i u čitavom regionu. Kako je dr Jovašević rekao, bilo je govora i o problemima za najteža i najčešća krivična dela u koja, kako je nagalasio, spadaju narkomanija, trgovina narkoticima, a bilo je govora i o efikasnosti rada sudova i budućoj organizaciji.
Potom je u prostorijama Raškog upravnog okruga ministar razgovarao sa najvišim predstavnicima lokalne samouprave. Ovom sastanku su, pored načelnika Raškog upravnog okruga, predsednika opštine dr Miloša Babića i predsednika SO Dejana Milovića, prisustvovali i najviši predstavnici lokalne samouprave.
U izjavi za medije ministar Stojković je, pored ostalog, rekao da prilikom svake slične posete praktikuje da razgovara i sa predstavanicima lokalne samouprave, jer dobra saradnja sa lokalnom samoupravom ima i te kakvog značaja, za pravosuđe pre svega.
- Do sada u takvoj komunikaciji nije bilo problema, jer postoji dobra volja u lokalnim samoupravama, pa i u Kraljevu, da se pomogne kako bi se konačno obezbedio valjan, brz, efikasan i kvalitetan rad pravosuđa. Jer, od toga u krajnjoj liniji zavisi funkcionisanje države i život svakog grada. Tako da ni ovde nemamo nikakvih problema, jer postoji apsolutno razumevanje. Razmenimo mišljenja, ukaže mi se koji su problemi, ja ukazujem koji su problemi. U ovom trenutku to je rešavanje problema prostora za tužioce s obzirom na to da hoću da ih izmestim iz suda jer, po novom Zakonu o krivičnom postupku, oni moraju da imaju prostorije za zadržavanje i oni će biti oni ,,komandanti parade", bar u istažnom postupku, što će biti sasvim u skladu sa svetskom praksom u ovoj oblasti. Tužilac ne može da bude sud, niti da građaninu stvara sliku da je to jedno. Međutim, bar do sada nije bilo nikakvih problema, a nadam se da neće ni ubuduće.
Ministar je naročito istakao neophodnost poboljšanja rada i efikasnosti policije i tužilaštva u rešavanju problema narkomanije, a na sudstvu je, potom, kako je rekao, da svoj posao urade onako kako se od njih očekuje, a to znači korektno. Tu se podrazumeva zadatak državnih organa koji moraju da se obračunaju sa nosiocima takve negativne pojave, a ovde postoji apsolutna saglasnost da je lokalna samouprava spremna da izađe u susret u onom delu u kojem ona to može.
- U ovom trenutku je najbitnije obezbediti brži i efikasniji rad u tim postupcima budući da je do sada bio slučaj da se to vuče beskrajno dugo dok ne izgubi svaki smisao, a radi se o opasnim pojavama - naglasio je Stojković.
Na novinarsko pitanje o lustraciji u sudstvu i činjenici da su i na lokalnom nivou pojedini visoki predstavnici pravosudnih organa pripadnici poraženog režima ili deca i te kako poznatih roditelja po svom angažovanju na zaštiti imena i lika S. M. i njegove supruge, ministar je rekao kako mu to nije poznato, ali da će nastojati da se upozna i sa tom problematikom.

SASTANAK SA SUDIJAMA, TUŽIOCIMA I PREDSTAVNICIMA TRGOVINSKOG SUDA - piše Marina Miljković Dabić
Stečajni postupci loše odrađeni

   • Na području koje pokriva Okružni sud u Kraljevu postoji napredak u završavanju i smanjenju broja starih predmeta • Činjenica je da i po selima ima dece koja su narkomani i zbog toga mora sve da se uradi kako bi se ta pošast zaustavila • Građani koji nemaju novca za skupe sudske postupke mogu da se obrate nedavno otvorenom Centru za medijaciju i da vansudskim putem reše svoj problem

   Područje Okružnog suda u Kraljevu, koje pokriva tri opštinska suda: u Kraljevu, Raški i Vrnjačkoj Banji, ima 12 sudija koje su, prema rečima predsednice suda, za prvih šest meseci ove godine znatno premašile kvantitativnu i kvalitativnu normu.
- Orijentaciona norma, u zavisnosti od sudije, ispunjena je od 125 do 190 procenata. Ukinutih odluka je 15 odsto, što najbolje govori o kvalitetu i kvantitetu Okružnog suda - rekla je Biljana Nikolić, predsednik Okružnog suda u Kraljevu.
Prema njenim rečima, svaki opštinski sud sačinio je program rešavanja starih predmeta u cilju smanjenja njihovog broja, a samim tim i sporova koji bi se eventualno vodili pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu zbog neefikasnog suđenja i povrede člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, koja govori o pravu na pravično suđenje. U brzini završavanja predmeta i u smanjenju broja starih predmeta uočava se napredak na području Okružnog suda u Kraljevu, ocenjuje ministar Stojković, ali - da ne bismo došli u situaciji da građani u Strazburu traže da im se presudi u razumnom roku - tome mora da se posveti više pažnje. Kraljevo je specifičan čvor puteva gde je, kaže ministar, porast kriminala i droge još izraženiji, ali da čudi opadanje broja istraga.
- Srbija se prvi put suočava sa činjenicom da i po selima ima dece koja su narkomani. Toga, do sada, nije bilo. Zato smo u dogovoru sa MUP-om da se sve uradi da se ta pošast zaustavi - kaže ministar Stojković.
Jedan od ključnih problema Srbije su loše odrađeni stečajni postupci. Broj pritužbi je nešto smanjen, ali to nisu zadovoljavajući rezultati, kaže Stojković. On je ocenio da predlog za broj sudija koje je sastavio Visoki savet, uzimajući kao kriterijum samo broj predmeta, ipak treba da se sačeka formiranje mreže sudova, jer bi, ako Skupština usvoji ovakav predlog Visokog saveta, Srbija mogla da ostane bez 77 sudova!
- Na Komisiji na reformu pravosuđa doneta je odluka da predlog Visokog saveta pravosuđa ide na Skupštinu samo u delu koji se odnosi na broj sudova za apelacione sudove. Ta odluka mora da se donese da bi apelacioni sudovi, čije zgrade se dovršavaju, bili formirani do 1. septembra 2007. godine - rekao je ministar Stojković.
Sve ostalo treba da sačeka mrežu sudova, kaže ministar pravde. Novi Zakon o organizovanom kriminalu je u završnoj fazi, a Stojković je danas najavio donošenje još nekoliko novih: Zakona o veštacima, o besplatnoj pravnoj pomoći građanima i o DNK registru. Građanima koji nemaju novca za skupe sudske postupke on je poručio da je nedavno otvoren Centar za medijaciju, preko koga građani mogu alternativnim, vansudskim putem, da reše svoj problem.

KRALJEVSKA PORODICA NASTAVLJA DA POMAŽE ZDRAVSTVENOM CENTRU ,,STUDENICA” - piše Rajko Sarić
Modernizacija porodilišta

   • Prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina porodilištu Zdravstvenog centra ,,Studenica” uručili opremu vrednu 20.000 evra • Porođajni stolovi stari trideset godina uskoro će biti zamenjeni novim • Dečjem SOS selu isporučene dve tone hrane, obuća, igračke i bicikli kupljeni u Grčkoj

   Bračni par Karađorđević, princ Aleksandar i princeza Katarina, u ponedeljak je porodilištu ZC ,,Studenica” i Dečjem SOS selu na Beranovcu uručio vrednu humanitarnu pomoć.
Porodilištu ovdašnjeg Zdravstvenog centra kraljevska porodica poklonila je inkubator i topli sto za bebe, opremu vrednu oko 20.000 evra. Neonatolog Tanja Kruševac je istakla da se broj novorođenčadi iz godine u godinu smanjuje, da je ,,bela kuga” uzela svoj danak. Primera radi, pre dve godine u porodilištu je rođeno 1.800 beba, a prošle godine sto beba manje. U pogledu nataliteta, ni ova godina neće doneti ništa novo. Izuzetak je avgust, kada su ,,rode” donele 170 novih sugrađana. I samo porodilište je u nezavidnom položaju, s obzirom na to da ima zastarelu opremu.
- U ovom trenutku hitno je potrebno nabaviti jedan pulsni oksimetar i merač koncentracije kiseonika u inkubatoru. Nedostaju i najmanje tri porođajna stola. Poslednji je nabavljen pre trideset godina - rekla je Tanja Kruševac, što je potvrdila i dr Vesna Veličković, načelnica Ginekološkog odeljenja.
Čulo se takođe i da pojedina oprema dobijena iz raznih donacija nije u funkciji jer nije kompletna, ali se dešava i da tek dobijena oprema prestane da radi već nakon nekoliko dana upotrebe. Princeza Katarina je obećala da će već narednih dana, preko svoje Fondacije i humanitarne organizacije ,,Lajflajn Helas”, koja deluje u Atini, Londonu, Čikagu i Njujorku, nabaviti tri porođajna stola, ali i drugu opremu potrebnu za nesmetan rad porodilišta.

OPREMANJE NEONATALOGIJE
- Deca su naše najveće blago i shodno tome, moramo sve učiniti da naša porodilišta budu opremljena kao porodilišta u zemljama razvijene Evrope. Srbija je deo te Evrope i zato i naše bolnice zaslužuju da idu u korak sa vremenom, zaslužuju bolju opremljenost i bolju zaštitu majki i novorođenčadi - naglasila je princeza Katarina.
Pomoć kraljevačkom porodilištu je deo pomoći vredne 750.000 evra, koja će narednih dana, u okviru projekta opremanja neonatalnih jedinica intenzivne nege, započetog još lanjske godine, biti isporučena zdravstvenim centrima u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu.
Rukovodstvo ZC ,,Studenica”, sa dr Draganom Arsićem na čelu, zahvalilo je na vrednom poklonu, ističući dosadašnje brojne donacije kraljevske porodice, kojima je značajno podignut nivo opremljenosti i poboljšano pružanje usluga zdravstvene zaštite u ovom zdravstvenom centru, kome gravitira oko 130.000 pacijenata. Reči zahvalnosti princezi i prestolonasledniku uputio je i prvi čoveg naše opštine dr Miloš Babić, koji je govorio sa pozicije ,,čoveka u belom”, čoveka koji zna pogubnost nedostatka kvalitetne opreme i, samim tim, zna i vrednost donacije, posebno ako je namenjena najmlađima.
- Po poslednjim podacima Ministarstva zdravlja Srbije, prioritet u opremanju zdravstvenih ustanova su inkubatori, respiratori, defibrilatori i monitori za praćenje životnih funkcija, kao i ambulantna vozila. Što se tiče porodilišta, beba koja se rodi pre vremena mora biti smeštena u inkubator. Zapitajmo se šta bi se desilo da nemamo inkubator - rekao je dr Arsić, ističući vrednost humanog gesta kraljevskog para, koji je imao presudnu ulogu u nabavci i isporuci spiralnog skenera četvrte generacije marke ,,Filips”, vrednog oko 50.000 evra, kojeg je iz Kanade dopremio i instalirao Darko Marinković.

DEČJE SELO
Nakon posete porodilištu kraljevska porodica je obišla Dečje SOS selo na Beranovcu, gde borave deca bez roditeljskog staranja. Direktorka sela Vesna Mraković - Jokanović, prilikom svečanog dočeka gostiju, rekla je da je u ,,ovom trenutku useljeno deset porodičnih kuća, u kojima živi isto toliko SOS mama i 45 mališana”. Kuće nemaju brojeve već nazive po, deci omiljenim, voćkama i drveću.
- Naše najmlađe dete je četvoromesečni Viktor, a najstarija Bojana u oktobru puni 17 godina. Imamo tri porodice sa po šestoro braće i sestara, dve čine biološki srodnici, a u jednoj je šestoro SOS braće i sestara iz tri različite biološke porodice. U odgajanju dece SOS mamama pomaže stručni tim, koji čine psiholog, socijalni radnik, a po potrebi i logoped, specijalisti iz drugih oblasti, učitelji, nastavnici i treneri - rekla je Vesna Mraković -Jokanović, zahvalivši na uručenoj pomoći (oko dve tone hrane i slatkiša, zatim obuće, igračaka i bicikala), dopremljenoj iz Grčke.
Deca su izvela kraći zabavni program, a zatim je kraljevski par posetio jednu od porodičnih kuća u kojoj SOS mama životu uči šestoro mališana.

VEČERA ZA DVOJE
Nastojeći da prikupi novčana sredstva za nabavku što bolje opreme bolničkim ustanovama u Srbiji, Fondacija nj. k. v. princeze Katarine i humanitarna organizacija ,,Lajflajn” nedavno su u Atini organizovali donatorsko veče, na kome su svakog učesnika zamolili da priloži 850.000 dinara (oko 10.000 evra) za večeru za dvoje. Među donatorima koji su dali prilog bila su i četiri ministra Grčke vlade. U toku su nastojanja da se slični humanitarni skupovi održe u Londonu, San Francisku i Palm Biču na Floridi.

KONAČNO POČELA UGRADNJA VEŠTAČKOG KUKA IZ OVOGODIŠNJEG KONTINGENTA - piše Anđelka Milošević
Kad bi Ministarstvo ispoštovalo obećanje

• Do kraja godine biće operisano oko 40 pacijenata • Uskoro novi kontingent endoproteza, obećali iz Ministarstva zdravlja • Lista čekanja formirana da ne bi bilo protekcija i mešetarenja • Uskoro počinje studijska prevencija osteoporoze - najvažnijeg faktora za nastanak oboljenja kuka

   Operacije kuka u kraljevačkoj bolnici rade se od 2001. godine. Tokom prethodnih šest godina operisano je više stotina pacijenata, zapravo ugrađeno je više stotina endoproteza tj. veštačkih kukova, kaže načelnik Službe za ortopediju i traumatologiju doktor Dragiša Kostić. Kraljevačka bolnica se tako ubraja u vodeće centre u Srbiji, u kojima se rade operacije kuka, ali i kolena. Pre nekoliko godina ovu bolnicu posetio je priznati svetski ortoped profesor doktor Mičel Senkop iz Čikaga, koji je našim ortopedima prikazao kako se u svetu rade takozvane minimalno invazivne operacije kuka. Kraljevački ortopedi su već počeli da primenjuju ovu metodu, mada, kako je naglasio doktor Kostić, ne kod svih pacijenata, jer Srbi su gojazan narod, a kod takvih pacijenata ovu metodu je nemoguće primeniti:
- Minimalno invazivna metoda se radi svuda u svetu, najbezbolnija je po pacijenta - manji je ožiljak, brži oporavak, a i finansijske uštede su znatne - objašnjava doktor Kostić.
U našoj bolnici najmlađi pacijent kome je ugrađen veštački kuk imao je 28 godina, a najstariji 94. Endoproteze se ugrađuju čak i deci.
Kako bi se izbegle protekcije i manipulacije, rukovodstvo Zdravstvenog centra ,,Studenica" formiralo je listu čekanja za operaciju kuka.
- Lista je potpuno javna, svako ko se upiše može da vidi na kom mestu se nalazi. Istaknuta je na vratima ortopedske ambulante, kao i na sajtu Ministarstva zdravlja. To nije ,,prosta" lista čekanja, već dinamična, što znači da tegobe diktiraju na kom mestu će se pacijent naći. Ko ima manje tegobe, bez obzira što se ranije prijavio, ne može da bude pri vrhu liste. Komisija, sastavljena od tri lekara, formira listu, pa su tako nemoguća mešetarenja. Napravljena je tako da na njoj nisu istaknuti ime i prezime pacijenta, već šifra i matični broj, zbog diskrecionog prava pacijenta da se ne zna od čega boluje - objasnio je doktor Kostić.
U ovom momentu 230 pacijenata čeka svoj red. U slučaju preloma kuka, pacijent ne čeka operaciju, već ga odmah operišu. U kraljevačkoj bolnici se urade dve do tri operacije sedmično, kaže naš sagovornik.
- Svuda u svetu postoje liste čekanja, pa čak i u najrazvijenijim zemljama - Engleskoj, Nemačkoj, Španiji. Kod njih je zdravstveni sistem uređeniji, a na ovakve operacije pacijenti ipak čekaju i po 2-3 godine - istakao je doktor Kostić.
Do kraja godine u našoj bolnici biće operisano oko 40 pacijenata sa degenerativnim oboljenjima kuka. Međutim, ako Ministarstvo zdravlja ispoštuje obećanje i isporuči još jedan kontingent endoproteza, do sredine naredne godine lista čekanja biće prepolovljena.
Svi pacijenti sa liste čekanja koji budu operisani učestvuju sa 10 odsto vrednosti endoproteze. Ne plaćaju ni operaciju ni materijal, rekao nam je direktor Zdravstvenog centra ,,Studenica" doktor Dragan Arsić. Parcijalna proteza košta 30.000 dinara, cementna oko 80.000, a bescementna i do 150.000 dinara.
- Oni koji ne žele da čekaju tj. žele da budu operisani mimo liste čekanja, plaćaju punu cenu proteze, dok je operacija i za njih besplatna. Proteze nabavljaju preko naše centralne apoteke, jer mi garantujemo kvalitet i nabavljamo ih u skladu za Zakonom o javnim nabavkama, po najpovoljnijim cenama - kaže direktor Arsić.
Rukovodstvo kraljevačke zdravstvene ustanove i Služba ortopedije i traumatologije planiraju studijsku prevenciju osteoporoze, oboljenja koje je najodgovornije za nastanak skoro svih degenerativnih oboljenja kuka, kao i za prelome. Na taj način biće znatno smanjen broj pacijenata koji čekaju na ugradnju veštačkog kuka.

ČEDOMIR JOVANOVIĆ, PREDSEDNIK LIBERALNO DEMOKRATSKE PARTIJE - piše Rajko Sarić
Srbiji se žuri u ligu razvijenih naroda EU

   • Za jačanje radikalizma u Srbiji najviše su krivi DSS, DS i lideri ovih stranaka, Vojislav Koštunica i Boris Tadić. Srbiji je dosta nazadovanja, Srbija želi plasman u ligu razvijenih naroda Evrope

   Politička situacija u Srbiji danas daleko je gora od situacije koju smo imali pred kraj Miloševićeve vladavine. Obistinila su se tako predviđanja LDP-a da sa Vojislavom Koštunicom, Borisom Tadićem i, svakako, njihovim koalicionim partnerima iz SPS-a ne može biti pomaka napred, pomaka ka većoj uposlenosti, ekonomski boljem i stabilnijem životu građana. Koštunica je po svaku cenu zagovarao kontinuitet, kako Jugoslavije, tako i politike svog prethodnika, i žalosno je da Srbija nije dobila samostalnost voljom svojih građana, već voljom velike manjine u Crnoj Gori, kaže Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno demokratske partije, ocenjujući sadašnji politički trenutak u Srbiji.
Parlament Republike Srbije poodavno nema legitimitet, poslanicima se oduzimaju ili vraćaju mandati, već po potrebi, sve u nameri da se prevremeni parlamentarni izbori odlože u nedogled. Ipak, i sama vlast postaje svesna da su prevremeni izbori neminovnost, da Srbija nikada neće ući u Evropsku uniju dok se na njenom čelu nalaze ljudi koji su podržavali i podržavaju politiku socijalista i radikala, koji godinama lažu da neki od haških optuženika nisu u Srbiji i izbegavaju da ih isporuče Tribunalu. Upravo ovih dana na delu su napadi na sve one koji ne misle isto kao Koštunica, a očit primer je napad na Natašu Kandić i pretnje da će ona i još neke hrabre žene biti likvidirane. Naš aktivista u Novom Pazaru je pretučen, u Kraljevu su na našim prostorijama ispisani preteći grafiti, ali LDP je na vanrednim izborima za lokalne organe vlasti u mnogim opštinama u Srbiji osvojila zapažen broj glasova. A pretnje, o kojim govorim, dolaze upravo od ostataka Miloševićevih brigada smrti, brigada čiji pripadnici su ubili Stambolića, ubili premijera Đinđića, novinare Ćuruviju i Pantića i brojne druge ličnosti. Koštunici danas nije dobar ni Ahtisari, a kada je iz njegovih ruku primao nagradu kao navodni lider godine, onda je bio dobar.
LDP nema finansijsku moć, njeni funkcioneri ne obećavaju asfaltiranje svih mogućih magistrala, puteva i puteljaka, ali imaju ugled, imaju jasan pravac delovanja, viziju razvoja lokalnih sredina i Srbije u celini. To je ono što Srbiji treba, to je ono što nam daje nadu da ćemo na vanrednim izborima osvojiti dovoljno glasova da, kao jedina istinska opoziciona partija, u značajnoj meri utičemo na politička dešavanja.
• Zbog toga što ste izjavljivali da će Kosovo najverovatnije dobiti samostalnost, bili ste na meti oštrih kritika. Koliko pratite pregovore u Beču i šta mislite sada, da li je Beograd bliže Prištini ili dalje od nje?
Kada sam govorio da je Kosovo izgubljeno, ne danas, već 1999. godine, bio sam meta pljuvanja i kritike. Nazivan sam izdajnikom. A danas je sve više onih koji me zovu i kažu da sam bio u pravu. Danas to potvrđuje i razvoj događaja. Tok pregovora o statusu Kosova to potvrđuje. Beograd od 1999. godine nema nikakav uticaj na politički život Kosova, osim što svojim delovanjem u jednom broju srpskih sredina izaziva raskol u jedinstvu preostalog srpskog stanovništva. Hrvatska funkcioniše sa vlašću koju čine većinski Hrvati i manjinski Srbi, Bosna funkcioniše sa tročlanim predsedništvom, pa što Kosovo ne bi moglo da funkcioniše sa vlašću većinskih Albanaca i manjinskih Srba. Ali, Beograd ne shvata da se nešto promenilo. Držanjem tenzija daje se legitimitet grupama u albanskom narodu da i dalje terorišu Srbe sprečavajući tako značajniji povratak nekoliko stotina hiljada raseljenih. U Kraljevu ima oko 30.000 - 40.000 tih nevoljnika. Sedam godina oni žive u nadi da će se vratiti. Beograd i dalje obećava povratak, ali ništa ne čini na diplomatskom planu da do toga dođe. Kao što je Milošević izbeglice iz Bosne i Hrvatske koristio u dnevno političke svrhe, tako i Koštunica koristi raseljene sa Kosmeta, koristi njihovu nevolju, radi svoje političke pozicije. Zato i Koštunica i njegovi istomišljenici moraju da odu, moraju da mladima prepuste upravljanje državom. Kosovo će pripasti onima koji u njemu žive.
• Poslednjih dana beleže se neki pomaci u procesu suđenja za ubistvo premijera Đinđića. Poteze su povukli i neki optuženi, ali i sudije.
S vremenom se dolazi do podataka koji upućuju na naredbodavce ubistva premijera Đinđića, što nikako ne odgovara nekim ljudima koji su i danas u vlasti. Ako pogledamo u blisku prošlost, videćemo šta se desilo sa nekim tužiocima, sudijama i drugima koji su uključeni u rad Specijalnog suda. Takozvani zaštićeni svedoci rešeni su da otkriju sve činjenice, imaćemo i svedočenje stručnjaka iz Visbadena. Svojevremeno sam javno optuživao neke ljude da su odgovorni za ubistvo premijera, danas ostajem pri tim optužbama. U međuvremenu, zbog mešanja politike u rad tužilaštva, imamo reorganizaciju mafijaških grupa, koje ponovo seju smrt na beogradskim ulicama. Jedan broj osumnjičenih za učešće u ubistvu premijera nikako da bude uhapšen, navodno se ne zna gde su, a onda, jednog dana, osvanu likvidirani u Beogradu. Isto tako, u poteru za haškim optuženicima uključeni su ljudi koji su donedavno učestvovali u njihovom skrivanju u Srbiji. Ipak, mislim da će građani Srbije saznati pravu istinu o ubistvu prvog demokratskog premijera naše zemlje, da će naredbodavci i organizatori tog zločinačkog poduhvata dobiti zasluženu kaznu.
• Kako se LDP kotira u biračkom telu? Istraživanja pokazuju da ste ispod cenzusa.
Istraživanja to pokazuju. Ali, ta istraživanja su naručena i odnose se na podatke o ukupnom biračkom telu. Naše procene sa terena govore da smo daleko bolje kotirani, da u svojih sto tridesetak odbora u Srbiji delujemo veoma snažno, da se, praktično, već nalazimo u predizbornoj kampanji. Naš rejting pokazaće i rezultati lokalnih izbora koji se održavaju ove nedelje u Novom Pazaru, Sjenici i još nekim gradovima. Upravo zbog stalnog jačanja LDP-a, u vladajućoj koaliciji vlada velika doza straha da će izgubiti vlast mnogo pre redovnih izbora. Nimalo nas nije obeshrabrilo jačanje Nove Srbije u nekim gradovima, pa i u Kraljevu, jer glasovi koje su dobili kandidati ove stranke nisu glasovi LDP-a. To su glasovi nezadovoljnih demokrata, socijalista i radikala, delimično i pristalica Karićeve stranke ,,Snaga Srbije”. LDP je Kraljevu ostala dužna jedan veliki miting, koji ćemo možda već u oktobru organizovati.
O strahu od jačanja LDP-a svedoče i pritisci na naše aktiviste, pisanja grafita preteće sadržine u mnogim gradovima Srbije. I u Kraljevu su pisani preteći grafiti na našim prostorijama. U Kraljevu smo imali i manji zastoj u radu stranke krajem prošle godine, ali brzo smo se oporavili, formirali smo jak opštinski odbor i krenuli u rad na terenu, u animiranje simpatizera i članstva. Moram da se pohvalim da imamo mnogo mladih koji prvi put učestvuju u politici, ali i ljudi koji su deo svog života potrošili na brojne proteste tražeći smenu Miloševićevog režima, a koji su se razočarali kako u rad DS-a, tako i u rad drugih, nekada opozicionih, stranaka. Smatram da će se i DSS i DS obiti o glavu kolaboracija sa socijalistima, ali i sa radikalima. DSS i DS snose svu odgovornost što SRS, zbog svojih neprimerenih ispada, izazivanja i govora međunacionalne mržnje, nije zabranjena, što ni istražni postupak nije pokrenut. Dalje, Srbija se još nije oslobodila balasta mita i korupcije koji su proteklih deceniju - deceniju i po zahvatili posebno zdravstvo, sudstvo, ali i mnoge druge sfere života. Broj nezaposlenih povećava se iz dana u dan, socijalna karta našeg stanovništva sve je gora, a poslanici vladajuće koalicije sebi povećavaju prinadležnosti i horski ponavljaju prazne priče o Nacionalnom investicionom planu, obnavljanju mostova, puteva, pruga, škola i čega sve ne. Kroz DSS, NS i još neke stranke ponovo progovaraju ,,jagnjeće brigade”, koje narodu dele obećanja okupljajući se i orgijajući po saborima i vašarima. Do izbora je ostalo pet minuta i sve napredne snage, predvođene LDP-om, kao jedinom istinskom opozicionom snagom, pripremaju se za završni udarac politici nazadovanja Srbije i Srba kao naroda. Srbiji se iz dana u dan sve više žuri da uđe u ligu demokratski razvijenih naroda Evropske unije.

IZBORI I KOSOVO
   Boraveći u Kraljevu, u utorak veče, lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović najpre je u prostorijama stranke održao kraći sastanak sa užim sastavom Opštinskog odbora, zatim je prošetao centralnim gradskim ulicama i razgovarao sa građanima. Građani su se najviše interesovali za mogućnost raspisivanja prevremenih izbora i za status Kosova i Metohije.

U POSETI ŠESTOČLANOJ PORODICI VRLJANOVIĆ IZ KRALJEVA - piše Rajko Sarić
Vidov unuk Vidoje rođen na Vidovdan

   • Velika mi je želja da imamo žensko dete i radićemo na tome da nam se ta želja ostvari iako za sebe i ovako mogu da kažem da sam srećan i ponosan čovek . Moja najveća ljubav su moja deca, moja najveća radost su oni, svakoga dana oni doprinose mojoj radosti, oni su moja osnovna pokretačka snaga

   Pre oko devet meseci u porodici Vrljanovića rodilo se četvrto muško dete. Otac Ljubomir i majka Dušica ne kriju svoje zadovoljstvo, ali ni nameru da tu stanu. Ljubomir svoje zanimanje slikovito i podugačko definise kao uslučnu delatnost seče i dopremanja tehničke građe i ogrevnog drveta. Posle rudarstva to je svakako jedan od najtežih poslova. To radi od kada je u Kraljevu, to mu je osnovno i glavno zanimanje od kojeg izdržava porodicu. Dušica je već 16 godina na evidenciji Službe za zapošlavanje i tokom tog vremena imala je samo devet meseci staža, tako da je sve svoje radne aktivnosti uglavnom usmerila ka odgoju u vaspitavanju sinova. Oboje su članovi Demokratske starnke, bez funkcija, zbog kako kaže glava porodice, vizije pokojnog Zorana Đinđića kojeg je on smatrao jednim od najpametnijih ljudi koji je nas mogao da približi evropskim standardima jer je imao viziju budućnosti srpskog naroda, da nas približi da živimo kao normalni ljudi Evropljani, Amerikanci, Japanci, Skandinavci...
I ovo dete je rođeno iz ljubavi Ljubomira i Dušice, čija imena nedvosmisleno to nagoveštavaju i potvrđuju, velike ljubavi prema deci što se i iz faktičkog stanja da zaključiti, bez obzira na pol kako tvrdi Ljubomir i naglašava kako su im samo deca bitna budući da su oboje uvereni kako je to najveće bogatstvo koje čovek u ovom životu može da ima, posebno nas uroženih Srba. - Da bi biološki opstali smatram da je to jedini način i podstakao bih mnoge mlade ljude koji su pred ženidbom da ne maštaju o avionima, kamionima, kavijaru i splavovima, već da rade na natalitetu i da prave decu, kaze Ljubomir.

BOŽJA VOLjA JE IZVRŠNA
Ljubomir je rođen u Hrvatskoj u Novoj Gradišci. Ovde je došao da živi posle terora i najezde režima Franje Tuđmana. Tu je bio i kao vojnik kada je upoznao sadašnju suprugu sa kojojm je 1987. god. zasnovao porodicu, na Vidovdan. U Hrvatskoj su zajedno živeli tri godine i tamo je rođeno dvoje dece. Posle preseljenja u maticu u majku Sbiju, dobili su i treće dete, a u ovom trenutku brojno stanje Vrljanovićevih naslednika se povećalo na četiri sina. Prvi sin Aleksandar je rođen 1988. god, drugi Vidoje koji je ime dobio po dedi Vidu rođen je na Vidovdan 1990, treći Aleksa po pesniku Šantiću rođen je pred samo bombardovanje 1998. i četvrti i najmlađi Stevan koji je ime dobio po pradedi, rođen je 8. januara 2006.Ponosan sam na moju decu, na njihova imena koja su i imena mojih predaka, a sledeće, kako kaže Ljubomir, trebalo bi očekivati sledeće godine, pa kad se rodi. Jer posle rođenja drugog sina i Dušica i Ljubomir su priželjkivali kćerku, čak su joj i ime odabrali - Milica, kako često sada zovu trećeg sina, ali Bog je hteo tako kako je hteo, a to se ponovilo i u narednom slučaju.
Moja porodica u Srbiji živi veoma srećno i zadovoljno. Međutim, država Srbija kojoj se , moram da kažem nažalost, radujem ne doprinosi i ne pomaže meni i mojoj porodici, mada nikada, čak ni u vreme tiranije Miloševićevog režima, nisam tražio pomoć države, ne tražim je ni dan danas, ali voleo bih kada bi država htela da tako mladim ljudima, kao što smo mi sada, pomogne, bar u vidu nekakvog kredita. A ja bih voleo kada bih mogao da kupim jedno staračko napušteno seosko domaćinstvo u Srbiji koja je jedno od najlepših mesta na svetu, pa bih ja do kraja života bio zahvalan toj i takvoj državi jer bih tada uspeo da nađem sebe. Tu bih ja sa svojojom porodicom i svojim sinovima, od kojih je jedan sada već punoletan, pospešio poljoprivrednu proizvodnju u recimo svinjarstvu ili nekoj drugoj oblasti.

OVA DRŽAVA JE DALEKO OD EVROPSKIH NORMI
Na pitanje da li bi svoju decu poslao u neki rat, ako bi ne daj bože do njega došlo, Ljubomir kaže :” Mi znamo da imamo ispisane granice novostvorene države, kada bih znao granice, kad bih znao himnu i kad bih znao za šta bi se moja deca borila onda bi ih poslao, u ovom trenutku mislim da nisam pravio decu za državu i nisam pravio vojnike, već zato što sam ja želeo da se reprodukujem u velikom broju primeraka. Svoju decu izdržavam isključivo od svoga rada, smatram poštenog i dosta napornog ali gledajući zdravu atmosferu koju imam u porodici, gledaući svoju deci i njihovo relativno veselo detinjstvo ja sam ponosan na to i ništa mi nije teško ni jedan jedini dan, niti sat koji provedem radeći za svoju decu ne predstavlja mi nikakav problem. Dvojica starijih sinova su već uključena u posao, pomažu ocu u skladu sa svojim mogućnostima na najtžem poslu koji postoji.Aleksandar ide u Gimnaziju matematičko informatički smer, a drgi- Vidoje završio je prvu godinu automehaničcarskog zanata, treći Aleksa je završio tek prvi razred osmogodišnje skole, a Stevan je za sada beba od sedam meseci. Kad bi ova država imala adekvatne zakone i kad bi se brinula o porodici, kad bi htela roditeljima da olakša izdržavanje dece, smatram, da bi mnogi mladi ljudi odlučili da imaju troje, četvoro i više dece. Međutim, država se do toga još nije ni primalka a daleko od toga da je pokušala da se bar približi evropskim standardima. Primera radi, u dečjim dodacima i zaštiti dece smo iza Evrope i to mnogo mnogo daleko. Smatram da bi to samo jednim zakonom moglo da se reši veoma brzo i ni na čiju štetu, a na dobrobit svih.Ali ova država ništa ne čini, nikakvog pomaka nije napravila za porodice, pogotovu one koje broje više od dvoje , troje i li četvoro dece.
O tome zašto je ideološki organizavan na strani demokrata koji su u opoziciji, a ne recimo kod SPS ili radikala koji bi mnogo više mogli da pomognu njegovoj porodici budući da je njihova briga za narod nadaleko poznata, Vrljanović kaže:-U radikalima nisam zato što su tokom vladavine Slobodana Miloševića, a to je više od deset godina, učestvovali u vlasti. Dakle bili su deo tog režima protiv kojeg sam se ja borio i smatram da se to njihovo ideološko opredeljenje i stranačka strategija nije promenila do današnjeg dana i da još više kao stranka doprinose udaljavanju od evropskih standarda i udaljavanju od načina života kakvim žive svi savremeni i normalni ljudi. Na taj način nikada nećemo ući u evropsku zajednicu što je meni, iskreno rečeno, velika želja da doživim, da putujem Evropom bez granica, bez pasoša i da moja deca, kad porastu i budu zreli ljudi u skladu sa svojim mogućnostima mogu da se osećaju ravnopravnim članovima velike evropske zajendice.

ČEKA SE DEVOJČICA
Velika mi je želja da imamo žensko dete i radićemo na tome da nam se ta želja ostvari iako za sebe i ovako mogu da kažem da sam srećan i ponosan čovek . Moja najveća ljubav su moja dece, moja najveća radost su oni, svakoga dana oni doprinose mojoj radosti, oni su moja osnovna pokretačka snaga. Iskreno se nadam, uz dobre ljude kada jednom dođu na vlast u ovoj državi koja je prebogata zakonima , posebno mislim na DS, da moja deca izrastu u velike ljude koji će doprinositi razvoju društva i sistema na demokratskim principima i ubeđen sam da samo radom možemo da uspemo, da se izborimo protiv komunizma, protiv sadizma i tiranije, da živimo kao normalni ljudi jer smo mi deo Evrope u kojoj smo oduvek bili ali su nas udaljili ne našom voljom, već svojom politikom i svojim režimima, kaže moj sagovornik kojeg ostavljam u dobrom raspoloženju do sledećeg susreta kada ćemo razgovor posvetiti novom petom Vrljanoviću ili će to pak biti devojčica, videćemo uskoro ako je verovati raspoloženim roditeljima, a nema razloga da im ne verujemo bar na osnovu do sada pokazanih dela i iskustva kojim raspolažu.

MAJKA I SIN IZ VITKOVCA IZGUBILI SVAKU NADU - piše Rajko Sarić
Spalićemo i kuću i sebe

   • Vidosava (72) i Dejan (34) iz Vitkovca žive u kući od blata, bez struje i vode, a kupaju se samo kad pada kiša • Vidosava je gotovo potpuno slepa, a Dejana izdaju noge zbog težine od 230 kilograma

   Koliko život može biti surov, teško je znati dok se to ne oseti na vlastitoj koži. Svu surovost ovozemaljskog života najbolje su osetili Vidosava i Dejan Vuković, majka i sin iz Vitkovca. Sedamdesetdvogodišnja Vidosava nije ni sanjala kakvu joj sudbina životnu priču piše kada se pre četrdesetak godina iz Jošaničke Banje udala za Radonju Vukovića, primernog radnika ,,Žitoprometa”. Živelo se kako-tako, skromno, u kućerku, malom, čak skučenom, ali toplom i sigurnom. A onda su krenule nevolje. Radonja je najpre dobio otkaz u preduzeću, a potom, 1986. godine, izgubio život u saobraćajnoj nesreći. Tada su Vukovići, iznemogla majka i teško oboleli sin, ostali sami, bez pomoći, sredstava za život i prijatelja.

OPERACIJA OČIJU I VIŠAK KILOGRAMA
- Ostala sam i bez vida. Dva puta sam preživela operaciju očiju, ali sve je bilo bezuspešno. Danas i u po bela dana jedva nešto mogu da vidim. Više nazirem siluete nego što vidim likove. Ovako slepa, od kuće se udaljavam tek stotinak metara, ne vidim džombe, ne vidim trnjak, a posle ne vidim ni kući da se vratim - počinje više nego tužnu priču Vidosava, majka koja je na svet donela dva deteta, majka koja danas, preživljavajući od muževljeve skromne penzije, nema nadu da će sutra biti bolje.
Da bol u životu bude jači, pobrinula se sudbina, koja je Vidosavi sa ovog sveta odnela kćerku Bosiljku. Umrla je u trideset šestoj godini od tumora na mozgu. Pomoći nije bilo, kaže majka, rukama tražeći stolicu da spusti i delimično odmori oronule kosti sve slabijeg tela.
A sin Dejan, u skromnom životu uknjižio je jedan razred osnovne škole, teško hormonsko oboljenje i 230 kilograma telesne težine.
- Do prodavnice, udaljene oko dva kilometra, pešačim pola dana, a onda tražim nekog ko će bar deo puta da me preveze auotomobilom kako bih do mraka stigao kući. Noge su mi natečene, teško je nositi ovolike kilograme, posebno u ovom bespuću. Ni prevoz nije lako naći, retko se ko odluči slabijim auotomobilom da me poveze. Meni treba neko teretno, a ne putničko vozilo - kazuje Dejan, koji preživljava od skromne socijalne pomoći.
Vukovići žive, ako je to uopšte život, u kući od blata, sagrađenoj pre više od trideset godina, naherenoj, šupljoj sa svake strane. Odnedavno voda nemilice ulazi i kroz bušan krov.
- Majka je gotovo potpuno slepa, a ja ne mogu da se sagnem da pokrpim rupe na zidu koje su napravili životinje i zub vremena. Tokom kišnih dana vodena bujica sa okolnih brda potocima se sliva u ovu zaravan gde je kuća, napada propustljivi zid i nesmetano teče kroz kuću. Pre nekog vremena, godinama šiban gradom i vetrom, popustio je i krov i sada propušta vodu. Ako pada kiša, mi sedimo u kući i držimo kišobrane u rukama. I kišobrani su pocepani, pa i oni prokišnjavaju. Nedavno se umalo nismo zapalili. Radnici ,,Elektrodistribucije” su reagovali i isključili struju. Zbog nepostojanja uslova za ponovno priključenje, sada su tri sijalice, jedini elektrouređaj u našoj kući, mrtve - očajava Dejan, teško se krećući u želji da pokaže brojne badže na zidu kuće i krovu, gomile trulog lišća, kamenja i drugog otpada koji je vodena bujuca unela u kuću i ,,smestila” pored nogara stoletnog ležaja ruiniranog bremenom godina i težinom koja ga noću pritiska.
Dejan važi za pismenog čoveka, iako zna samo štampana slova. I ona mu nisu potrebna u bestragiji kakva je zaselak do kojeg se dolazi samo peške.
Da slika bude potpuno crna, pobrinuo se neko od komšija koji je, pre tri godine, najpre otrovao, a zatim u Vukovića bunar bacio Vidosavinu kozu. Od tada Dejan i Vidosava nemaju vodu.

KUPANJE U TRNJAKU
- Kupamo se samo kad kiša pada. Dejan sakupi nešto vode u posude, a onda se skrivamo po trnjaku i kupamo. Vodu za piće donosimo u flašama jednom nedeljno od jednog komšije, tamo gore, nekoliko stotina metara uzbrdo. Kada sam prijavila trovanje koze, policija je rekla da nije nadležna, a inspekcija nije imala vozilo da izađe na teren. Usledilo je trovanje i druge koze, pa smo ostali i bez mleka. Lani su nam ukrali jare, a svake godine pokradu nam orahe, šljive i ako šta posejemo u bašti - nastavlja Vidosava neverovatnu, ali tužnu priču o međukomšijskim odnosima, konstatujući da bi i na Kosmetu život manje bolan bio.
Sada Vukovići pokretnu imovinu, dve koze i nekoliko kokošaka, noću zatvaraju kod sebe u kuću.
Vidosava dnevno pije deset raznih lekova, Dejan približno toliko. Skromna primanja nisu dovoljna za ovako velike izdatke, o novim odlascima lekaru i ne pomišljaju. Žalbe upućuju i na račun predsednika mesne zajednice, koji brine lične interese, a ne interese građana koji su ga, kako kažu Vukovići, birali.
Dejan se nedavno za pomoć obratio i predsedniku opštine dr Milošu Babiću, kao čoveku koji, kako kaže, ima ugled kod Velimira Ilića i drugih ministara koji su u narodu poznati kao veliki donatori, kao ljudi koje je narod prihvatio i koje ceni.
- Ako neko ima nameru da nam pomogne, mora to da uradi tokom jeseni. Mi ovde zimu da dočekamo ne smemo. Dole u blizini asfalta ima jedna manja kuća na prodaju, vlasnik traži 20.000 evra, a nama ne treba ništa više od dve sobe sa krovom koji ne prokišnjava i vodom u dvorištu. Može se to napraviti i za manje novca. Ako, pak, ne bude pomoći, majka i ja smo rešili da u kuću natrpamo sena, sednemo u njega, pomolimo se Svevišnjem i kresnemo šibicu. Ovako više ne možemo, to je očigledno - odlučnim glasom kaže Dejan, dok majka tiho plače.
Na polasku, Dejan pokušava da me isprati, ali se zamara već posle desetak metara. Majka je već upala u trnjak. Ispraćaju me četiri kučeta nimalo prijateljski raspoložena. Izbivši na brežuljak poviše kuće, okrenem se da još jednom pogledam tragičnu stvarnost Srbije na putu za Evropu. Sin je izvukao majku iz trnjaka i polako je, držeći pod ruku, vodi prema gomili plota i blata, prema ruini zvanoj dom za plakanje.
Ipak, verujem da za Vukoviće ima nade, da će pre prvog snega spavati pod novim krovom i da im šibica neće trebati.

PČELARSTVO
„Američka trulež” u Progorelici

   Na pčelinjaku Milanka Ugrenovića u Progorelici identifikovana je pčelinja kuga, poznatija kao američka trulež. Ni posle nedelju dana od saznanja za ovu vrlo opasnu bolest kod pčela, veterinarska inspekcija u Kraljevu nije reagovala, kaže za ,,Ibarske novosti” Dragoslav Dugalić, jedan od pčelara čiji pčelinjak je ugrožen.
- U neposrednoj blizini mog pčelinjaka nalaze se pčelinjaci Rada Stojića, Milorada i Svetomira Marenovića, Toma Zlatojevića, Branka Radomirovića i drugih pčelara - kaže Dugalić i naglašava:
- U septembru nedostaje redovne pčelarske paše, pa pčele veoma često nasrću na košnice sa oslabelim društvima. Takve su upravo košnice koje je zahvatila pčelinja kuga. U praksi, to znači da se opaka bolest širi munjevitom brzinom i da je svaki dan kašnjenja u preduzimanju mera zaštite nenadoknadiva šteta za pčelare.
Pred zaključenje ovog broja ,,Ibarskih novosti” u Veterinarskoj stanici su nas informisali da su mere na zaštiti pčelinjaka od pčelinje kuge već preduzete.

USKORO SPISAK KLANICA IZVOZNKA MESA U EU
Gde je Kraljevo?

   Novi spisak klanica koje su, po mišljenju naših stručnjaka, spremne i osposobljene za izvoz govedine u Evropsku uniju trebalo bi da bude gotov do kraja meseca, kako je i najavljivano. U Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede nam je potvrđeno da je provera objekata, kandidata za izvoznike, pri kraju. Pripremaju se završne kontrole, a, kako ističu u ovoj upravi, sve se radi u skladu sa strogom procedurom koju je uspostavila Evropska unija.

ZAPOŠLJAVANJE
Najvažniji efekat inostranih ulaganja

   Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić ocenio je da će otvaranje novih radnih mesta biti jedan od najvažnijih efekata zakona o stranim investicijama, koji bi Skupština Srbije trebalo da usvoji u septembru, saopšteno je iz kabineta ministra. Parivodić je u jutarnjem programu RTS rekao da predlog zakona ima podršku dva najveća udruženja stranih investitora u Srbiji - Američke privredne komore i Saveta stranih investitora, koji okupljaju oko 250 preduzeća. Uvođenje institucije ,,jedinstvenog šaltera”, osim na zapošljavanje, uticaće i na smanjenje birokratije i korupcije, dva ključna problema Srbije, dodao je Parivodić.

NARODNA BANKA ČUVA CENOVNU STABILNOST
Inflacija do deset odsto

   Ukupna inflacija u Srbiji do kraja godine biće oko 10 odsto i Narodna banka Srbije će novim monetarnim merama učiniti sve da rast cena koje se formiraju tržišno bude u planiranim okvirima, između sedam i devet odsto, izjavila je u utorak viceguverner NBS Diana Dragutinović. Ona je podsetila da je Monetarni odbor NBS 30. avgusta ove godine usvojio nove principe sprovođenja monetarne politike, prema kojima će ostvarivanje osnovnog cilja - cenovne stabilnosti na tržištu - biti realizovano uz korišćenje referentne kamatne stope centralne banke, kao osnovnog instrumenta.

DEMANTI
Falsifikat!

   Povodom saopštenja ,,Sindikata" Zdravstvenog centra ,,Studenica", koje ste objavili u prošlom broju ,,Ibarskih novosti", molimo vas da obavestite javnost o sledećem:
Tekst saopštenja koji je stigao u vašu redakciju nije potpisao niti pečatom potvrdio bilo koji sindikat, predstavlja običan falsifikat. Naime, jedan od predstavnika Sindikata zloupotrebivši zavodni pečat Zdravstvenog centra obmanuo je vašu redakciju, u cilju promocije izneo je niz neistina zamenom teza, a samim tim uneo nemir među korisnicima naših usluga. Koristimo priliku da obavestimo javnost da su u ovaj Zdravstveni centar Ministarstvo zdravlja i Vlada Republike Srbije kroz više projekata uložili u razvoj zdravstva više od pet miliona evra. Da je prema svim merilima kvaliteta Zdravstveni centar prvi na rang-listi za 2005. godinu i da je lider u razvoju zdravstva, zahvaljujući pre svega velikom broju lekara, medicinskih sestara i tehničara, koji zaslužuju mnogo veće plate nego što imaju. Ubeđen sam da će ministar zdravlja ispuniti svoje obaveze prema zaposlenima i po pitanju ličnih dohodaka do kraja 2006. godine, za šta se lično zalaže poslodavstvo Zdravstvenog centra i učiniće sve da se zarade raspoređuju prema rezultatima, a ne linearno, za šta se zalažu pojedini predstavnici Sindikata.
Na kraju, pitam se gde su bili ti isti predstavnici devedesetih godina, kada je plata bila po 10 maraka, a bolnice prazne i hladne bez lekova i ostalog materijala? Da li su bili uz istinski gnevnog Bojića, ili su se skrivali da se drugi izbore za javnu reč koju oni zloupotrebljavaju?
Direktor ZC ,,Studenica" Kraljevo
dr Dragan Arsić,
dečji hirurg

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NEDOUMICE OKO DIREKTORA ŠKOLA - piše Bojana Milosavljević
Ne mogu da budu ,,večiti"
 
   Kako se bliže (re)izbori najodgovornijih ljudi u vaspitno-obrazovnim ustanovama (školama) u Srbiji, javljaju se i nedoumice oko toga ko može da se kandiduje za rukovodeće mesto. U međuvrmenu, zakon je predvideo obavezno polaganje ,,direktorskog" ispita za onoga ko sedne u fotelju. Tumačenja su, međutim, često pogrešna: izboru za direktora mora da prethodi položeni ispit. Ovo ne stoji, već je predviđeno da kandidat najpre mora da ispuni opšte uslove zakona i konkursa, pa da, ako bude izabran na funkciju direktora, taj poseban ispit polaže u roku od godinu dana.
Jasno je, dakle, da jednom izabran rukovodilac škole ne može i ne mora da ostane ,,doživotni", već u izbornoj godini može i treba da ima i više protivkandidata, spremnih da se podvrgnu toj novini - direktorskom ispitu, kao proveri višestrukih znanja i sposobnosti, pri čemu se akcenat stavlja na, takozvano, menayersko umeće rukovođenja školskim kolektivom.



ŠKOLSKI KALENDAR
Tri nedelje raspusta

   Ministarstvo prosvete i sporta donelo je Pravilnik o kalendaru obrazovno-vaspitnog rada u osnovnim i srednjim školama za ovu školsku godinu. Prema planu, prvo polugodište završava se 29. decembra, a zimski raspust traje od 3. do 19. januara. Prolećni raspust planiran je u aprilu. Neradni dani u prvom polugodištu su 2. i 3. novembar. Školski praznici, Sveti Sava i Vidovdan, praznuju se radno.
Drugo polugodište u osnovnim i srednjim školama Srbije završava se 22. juna. Maturanti gimnazija raspustiće se 25. maja, a učenici završnih razreda srednjih stručnih škola (zanatska i četvorogodišnja zanimanja) - završavaju 1. juna.
Školski kalendar predvideo je još neke neradne dane, koji pripadaju članovima verskih zajednica. Tako učenici pravoslavci imaju pravo na slobodan prvi dan krsne slave, a sa katolicima i prvi dan Božića, odnosno uskršnje praznike. Vernici islamske zajednice, kao i jevrejske, takođe mogu da praznuju po jedan dan svojih najznačajnijih praznika.
Kraj septembra i prvi deo oktobra predviđen je (tradicionalno) za đačke ekskurzije. O tome školski organi odlučuju samostalno, ali u predviđenim vremenskim okvirima. Trajanje ekskurzija i njihove destinacije uslovljeni su uzrastom učenika i načelnim (zakonskim) ciljevima i sadržajima ovakvih đačkih putovanja.



LIKOVNI ŽIVOT - piše Dragan Bajović
Jovana otvorila jesenju sezonu

   U Galeriji likovnih umetnika ,,Vladisav Maržik” u Kraljevu početkom nedelje otvorena je izložba slika Jovane Bajović. Ova mlada umetnica predstavlja se kraljevačkoj likovnoj publici sa tridesetak slika rađenih u tehnici ulje na platnu.
- Nekoliko platna, uglavnom apstraktnih motiva, kao i autoportret slikarke, govore da je reč o autorki koja ima ideju i zavidnu sposobnost vladanja slikarskim tehnikama. Ta dela su izvedena znalački i umešno, kao da se radi o zrelom slikaru za koga više u slikarskom umeću nema tajni - rekao je, otvarajući izložbu, pesnik i novinar Miloš Milišić.
Otvaranju izložbe prisustvovao je, za ovo doba godine, neubičajeno veliki broj posetilaca, među kojima je bio i predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić.
Jovana Bajović rođena je 1977. godine u Beogradu. Na Fakultetu primenjenih umetnosti diplomirala je na odseku Zidno slikarstvo u klasi profesora Slobodana Đuričkovića. Do sada je samostalno izlagala u Beogradu, Miločeru i na Svetom Stefanu.
Ovom izložbom, koja u Galeriji ,,Maržik” ostaje do 17. septembra, kraljevačko Udruženje likovnih umetnika otvorilo je jesenju sezonu.



REPORTAŽA SA PUTA PO KOSOVU, GDE SU ČLANOVI TEATRA „SUNCE” IZVELI PREDSTAVU „DON KIHOT” - piše Ivan Rajović
Kraljevački Don Kihot zazvečao u Zvečanu

   • Članovi kraljevačkog Teatra ,,Suce", potpomognuti jednim novinarom i delom rukovodstva, krenuli su jednog (pre)toplog letnjeg dana na Kosovo, ili bolje rečeno, u Zvečan. Cilj ovog nesvakidašnjeg putovanja bio je da se u Domu kulture u Zvečanu odigra predstava ,,Don Kihot", na predlog i poziv rukovodstva studenata Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici

   Zašto baš Don Kihot, nije lako objasniti, pre svega zato što je do ovog gostovanja došlo i zahvaljujući kontaktima koje je Saša Atanasov, upravnik Teatra ,,Sunce”, ostvario sa određenim ljudima, ali i zato što je ,,Sunce" u svom repertoaru imalo i predstavu o nenadmašnom, neuništivom i nadaleko poznatom borcu za pravdu, čiji se lik, a i delo, lako daju inkorporirati ili zamisliti u trenutku kada se pregovara o sudbini Kosova i Metohije, što je sve do sada, od kada postoje Srbi, bila srpska teritorija, a što nije sporno. Bitno je reći i to da je ovo gostovanje zapravo samo jedan od programa koji su naši studenti organizovali za svoje mlade kolege i koleginice iz Evrope, koji su se tu nalazili u svojevrsnom kampu koji je organizovala Holandska organizacija, o čemu je bilo govora u jednom od prošlih brojeva ,,Ibarskih novosti". Cilj gostovanja mladih Evropljana jeste njihova edukacija i pokušaj da im se situacija na Kosovu približi, odnosno da stvore objektivnu sliku o onome što se tamo događa.

ODMOR SA RUDARIMA
Nevelika grupa u nevelikom vozilu zvanom kombi krenula je tačno u podne ne bi li na vreme stigla na odredište. Raspoloženje među mladim glumcima bilo je na zavidnom nivou, možda čak i malo preterano. Razlog tome je, verovaatno, i određena doza neizvesnosti, a slobodno se može reći i nelagodnosti, pa i straha, kod pojedinaca koji su, kako su nam kasnije saopštili, upozoreni da budu oprezni, budići da na osnovu svega onoga što naši ljudi, a ovde se radi o roditeljima mladih glumaca, znaju - putovanje ka Kosovu nije baš nešto čemu bi trebalo pristupati olako. I tako, krećemo, puni očekivanja i bez bilo kakve predstave o tome šta nas čeka i bilo kakve mogućnosti da upravljamo tokom događaja. Već u Baljevcu pravimo pauzu. Tu nas, po dogovoru, čekaju direktor ,,Ibarskih rudnika” Milinko Košanin i predsednik Sindikata Goran Nikolić, koji su izrazili želju da, eto, i na taj način što će članove ove svojevrsne ekspedicije počastiti osveženjem u lokalnom restoranu, daju svoj doprinos čitavom poduhvatu. Lep gest! Svi su zadovoljni i zahvalni, a kratki predah na putu ka Kosovu pretvorio se u pravi kulturni događaj. Nastavljamo putovanje sa lepim utiscima i osećanjem da to što radimo ima smisla, a da ima i onih koji to vide i znaju da vrednuju.

GRANICA SA SOPSTVENOM POKRAJINOM
Ono što se s nestrpljenjem očekuje jeste granični prelaz, pogotovu u svesti onih koji nikada nisu bili na Kosovu, a takvih je većina. Čak i oni koji su nekada davno prolazili ovuda priznaju da je osećanje sasvim drugačije. Naravno, nekada se tuda prolazilo a da niko nigde u podsvesti nije nosio zebnju da to može biti zemlja koja ne pripada Srbiji. Sad je ta zebnja uveliko prisutna kod svih, pa se sasvim drugim očima gleda na lepotu koja nas okružuje, nažalost, kao na nešto što se lako može izgubiti. A kada nešto gubimo, tek onda postajemo svesni i vrednosti koju je posedovalo. Vrednost onoga što vidimo, svi smo saglasni, ne može se proceniti, niti materijalizovati, ali se ni tuga što to možemo izgubiti ne može opisati, kao ni bes zbog gluposti koje su do svega toga i dovele. No, naša misija je kulturna, ako je u ovoj zemlji uopšte moguće da bilo šta bude potpuno očišćeno od nekih primesa koje bi se mogle smatrati politikom. Uostalom, po ko zna koji put je potrebno ponoviti da je ovde sve politika, s tim što bi i u tome ipak trebalo imati mere. Svi se slažemo s tim i to u trenutku kada dolazimo do punkta na kojem nas dočekuju uniformisani ljudi, poznatiji kao policajci. Srdačni su, čak i više nego što bi to trebalo da bude po P(ravilu) S(lužbe), dakle prijateljski raspoloženi. Kroz smeh razmenjujemo nekoliko rečenica i krećemo dalje ka punktu na kojem bi trebalo da nas čekaju neki drugi ljudi, za razliku od ovih za koje se ispostavilo da su naši, čak i suviše. Ponovo stajemo, valjda na nečemu, ili pred nečim, što bi trebalo da predstavlja novouspostavljenu granicu Srbije sa sopstvenom Autonomnom Pokrajinom. U takvim okolnostima nemoguće je predvideti reakcije carinskih organa, tim više ako se zna kakvi se sve tipovi smucaju ovim putem i sa kakvim sadržajima u prtljažnicima i ostalim otvorima svojih automobila.

SUSRET SA PRIPADNIKOM KFOR-A
Samo nekoliko trenutaka ranije videli smo benzinsku pumpu na kojoj su nedavno šiptarski zlikovci ubili dvojicu radnika. Ipak, ni na tom punktu nam se ne dešava ništa neprijatno, ako je to neko uopšte očekivao. Tu razgovaram sa tipom u uniformi neke međunarodne organizacije koji prosto zrači srdačnošću, kao da je posle dužeg vremana video drage rođake. Kažem mu da nemamo ništa za carinjenje, da je to što vidi glumačka družina koja ide u Zvečan da igra ,,Don Kihota”. Ne sumnjam u to da tip zna ko je Don Kihot, da se ne radi o nekom srpskom nacionalisti. Naravno da zna. Smeje se sa odobravanjem pokušavajući da osmotri unutrašnjost našeg kombija. Slika koja mu se pruža iz te pozicije verovatno deluje zanimljivo. Pokušavam da mu objasnim kako to što vidi nije trupa klasičnog, već alternativnog pozorišta.
,,Da, i delujete atraktivno”, kaže on sa nekim čudnim, pitomim osmehom, kao neko ko bi nam se rado pridružio i krenuo u donkihotovski obračun sa vetrenjačama, umesto da na 35 Celzijusovih dragocene sate kratkotrajnog života otaljava na nečemu što niko živi i ne zna šta je, a trebalo bi da bude nekakva granica. Nastavljamo put prepričavajući susret sa carinikom i osmatrajući okolinu sa sve izraženijim neprijatnim osećanjem besmisla u kojem se nalazimo. Vukman Rakočević je sve to najemotivnije doživeo. Prvi put je na Kosovu, a emocije se nižu, rastu i nadolaze, od Kosovskog boja pa do pregovora u Beču, preko osećanja lepote i bogatstva koje je suludom politikom definitivno izgubljeno ili nikada više neće biti ono što je moglo i trebalo da bude. Sve na Kosovu je samo jedna velika tuga pomešana sa nekim iskonskim, urođenim osećanjem da je to nešto što je sastavni deo svakog ljudskog bića koje se oseća Srbinom. Oseća se to, eto, i kada čovek prvi put dođe na Kosovo, kao u slučaju našeg dragog Vukmana.
I tako krenusmo dalje do raskrsnice za manastir Banjsku, gde nas je čekao naš domaćin, a od tog trenutka i vodič - Bojan Vasić. Bojan je predsednik Studentske organizacije i jedan od glavnih ,,krivaca” što smo mi tu gde jesmo. Penjemo se polako uskim lošim putem strepeći pomalo hoće li naše vozilo uspeti da izdrži uspon ili ćemo morati da ga ostavimo negde kraj puta i put nastavimo pešice.

MANASTIR BANJSKA USRED VIKEND NASELJA
Priroda je bujna, mada reklo bi se da čitav krajolik deluje dosta zapušteno. Naš vodič koji, kako se pokazalo, odlično poznaje ovaj deo naše zemlje budući da je tu i rođen, kaže kako je oko pomenutog manastira izgrađen veliki broj vikendica. Svojevremeno su ih gradili komunistički funkcioneri, srpski, ali i šiptarski. Valjda zbog toga što je ovaj kraj bogat lekovitim vodama. Ne znamo od čega leče, ali je očigledno da na mentalno zdralje ne deluju, bar naših vikendaša, ako se ima u vidu šta je posle bilo.
Sam manastir deluje dosta neobično, opkoljen zidinama koje su još i u najboljem stanju. Ono što se unutra da videti uglavnom su nadograđene ruševine koje ni u estetskom, a ni u bilo kojem drugom smislu ne predstavljaju nešto naročito, niti ostavljaju utisak na posmatrača, pogotovu ne na onoga ko o ovom manastiru nema bar neka najosnovnija znanja, a takvih je ipak malo, ne samo u našoj ekspediciji, već uopšte. Ulazimo u unutrašnjost crkve koja se nimalo ne razlikuje od mnogih drugih. Posle izvesnog vremena svoje pažnje nas je udostojio i otac Stefan, starešina manastira, koji je imao u gostima neku delegaciju. Upravnik Teatra Saša Atanasov mu uručuje poklon, ikonu koju su mu poslali sveštenici iz kraljevačkog hrama Svetog Save. Otac Stefan nam govori o dugoj i teškoj prošlosti manastira, posle čega čovek ima sasvim drugačiji odnos, kako prema sačuvanim zidinama, tako i prema čitavom mestu na kojem se nalazi, ali i prema čitavoj istoriji sopstvenog naroda koja je na ovim prostorima nastajala i doživela svoje najviše domete. U tom trenutku kao da se negde iz podsvesti, iz onog što je arhetip u ljudskoj svesti, pojavlju i kralj Milutin, i car Dušan i sve one silne velmože na koje se tokom prethodnih decenija gotovo potpuno i nepravedno zaboravilo, a koji se, kako se sve više pokazuje, otimaju zaboravu i polako u kolektivnoj srpskoj svesti zauzimaju mesta koja im i pripadaju. Pozdravljamo se sa ocem Stefanom, koji obećava da će se uveče pojaviti na predstavi. Zvečan je vrlo blizu i posle samo nekoliko minuta vožnje skrećemo sa glavnog puta koji, kako nam je objašnjeno, vodi pravo u albanski deo Mitrovice, pravo ,,mečki na rupu”, i ulazimo u relativno malo mesto u kojem se život za to doba dana odvija sasvim normalno. Iz ranijih iskustava, a i na osnovu utisaka stvorenih iz medija, očekujem da će se sve zbog čega smo tu odigrati u nekom jadnom prostoru, nalik našim dobro znanim seoskim domovima kulture. Ništa od toga. Dom kulture Trepča u Zvečanu je dosta davno napravljen i to tako što su rudari sami učestovali u njegovoj izgradnji, dobrovoljnim radom. Zbog toga sama zgrada spolja i ne deluje nešto reprezentativno. Tim više se čovek začudi onom što vidi unutra, a što je zaista sala koja bi mogla da se nađe u bilo kojem gradu u svetu. Sve je tu urađeno po najmodernijim svetskim kriterijumima, od sedišta do osvetljenja i klimatizacije, i prilagođeno svim namenama za koje jedan ovakav prostor može da posluži.

“MOJA ZEMLJA JE SLOBODNA”
Predstava ostavlja jak utisak na publiku u kojoj je veliki broj stranih studenata, zbog kojih je sve ovo i upriličeno. Posebno je zanimljivo što Don Kihot, kojeg glumi Zoran Savković Džeri, svoj neveliki tekst govori paralelno, na engleskom i na srpskom jeziku. I mada je to tako osmišljeno kako bi oni koji ne znaju naš jezik mogli da shvate o čemu se zapravo radi, deluje sasvim normalno, pogotovu u ovoj sredini u kojoj se i u svakodnevnom životu ljudi koriste svim onim jezicima koje znaju i kojima smisao onoga što žele da kažu pokušavaju da dobace svom sagovorniku iz ko zna kojeg kraja sveta. Tako i naš Don Kihot postaje svojevrsni akter kosovske drame. Naročit ustisak ostavlja usklik glavnog junaka, koji sa velelepne pozornice dvojezično poručuje ,,Moja zemlja je slobodna". To ovde i u ovim uslovima ima posebno značenje, a tu poruku svako shvata onako kako misli da bi trebalo. Meni deluje tužno i zakasnelo, ali ipak izuzetno efektno. Uglavnom, veče je uspelo, mnogo više nego što smo se nadali i što smo mogli da očekujemo. Reklo bi se da su svi oduševljeni, a ovim ljudima nije potrebno mnogo da bi doživeli ushićenje. U taj Dom, kako smo saznali, i pored odličnih uslova, gosti iz Srbije i Beograda retko dolaze. Kažu da je bio glumac Marko Nikolić i pevačica Ana Stanić, niko više. Oduševljeni Dragoljub Radibratović, direktor Doma, čestita, zadovoljan je i kaže kako bi mu bilo drago da svakog meseca kraljevačko ,,Sunce" obasjava Zvečan. Mislim da niko nema ništa protiv, i nema, tako da je već dogovoreno da što skorije na istom mestu bude odigrana još jedna predstava. Dok razgovaramo na terasi Doma, pridružuje nam se i otac Stefan, koji ne krije oduševljenje onim što je video. Tu je na neki način našoj kulturnoj misiji kraj, sledi večera u nekom, kako su nam objasnili, etno restoranu, ali tek pošto obiđemo Mitrovicu, što je bila naša ideja sa kojom su se naši domaćini saglasili.
A Kosovska Mitrovica je lep grad. Ono što je ovde zanimljivo jeste da čovek uvek ima neko predubeđenje sa kojim kasnije, na licu mesta, mora da se oprosti, jer ništa nije onako kako bi se na osnovu postojećih informacija ili tuđih izjava očekivalo. Ovde svako sve doživljava lično i o svemu mora da donosi sopstveni sud. U predvečerje toplog julskog dana Mitrovica diše punim plućima velikog i lepo uređenog grada sa svim onim hiljadama ljudi koji su izašli na ulice u nekom ritualu koji ima za cilj da pokaže masovnost i snagu preostalih pripadnika srpskog naroda. Reklo bi se da su svi na ulicama, žene, starci, deca i svi idu nekuda. Mladi su na ulici ili u mnogobrojnim kafićima i kafanama iz kojih se čuje muzika, kao i u bilo kojem srpskom gradu u Srbiji. Prodavnice su pune moderne robe, a na ulicama automobili deluju dosta solidno za naše uslove. Onaj koji je očekivao bedu, strah, očaj i beznađe silno će se iznenaditi. Ovo mesto je jedna od trenutno najsrpskijih naseobina na planeti, ne samo zato što je etnički čista, već zato što se ovde oseća onaj karakteristični srpski inat, ali i ponos, heroizam reklo bi se. Jer, tamo sa druge strane mosta su oni koji bi da sve to bude njihovo. Ovi ljudi ovde predstavljaju bedem odbrane srpstva od albanskih osvajača.

MOST MRŽNJE NA RECI IBAR
Poseta Kosovskoj Mitrovici nikako ne može biti potpuna ako čovek ne vidi most koji deli grad na dva dela - severni i južni, ali i koji deli Srbe od Albanaca na dve etnički sasvim očišćene i konfrontirane grupacije. Most čuvaju pripadnici KFOR-a i namera da prošetamo do sredine, da se fotografišemo na onoj tački koja predstavlja tačku razdvajanja, i pored najbolje volje i hrabrosti, ne može nam biti ispunjena, kaže jedan od vojnika. ,,Ne moramo baš da ih provociramo”, dodaje on. I nećemo. Snimke za uspomenu pravimo na početku mosta. Nedaleko od nas, veliki broj ljudi koji stoje ili sede ispunjava prostor na obali Ibra i na početku mosta. To okupljanje, to sedenje ili stajanje i gledanje tamo na drugu stranu verovatno im predstavlja svojevrstan vid neke njihove borbe, nekog ustanovljenog običaja koji se samo ovde može videti, a koji opet može da znači i svojevrsnu masovnu stražu ili bedem pred potencijalnim osvajačima kojima se ne sme verovati. Ne može pažljivi posmatrač a da ne oseti kako je mržnja prema onima tamo prosto opipljiva, kao i onih tamo prema ovima ovamo, kao da se čuje kako zveči u vazduhu sa ove i one strane mosta. Ipak, sve to unosi neku živost u ovaj grad, a Srbe čini jedinstvenim i upućenim jedne na druge. A da je Kosovska Mitrovica u pravom smislu grad nalik svim ostalim modernim gradovima govori i to što je, kako nam ne baš sa velikim oduševljenjem saopštavaju naši domaćini, ovde izuzetno veliki broj registrovanih mladih narkomana. Da čovek ne poveruje, ali tako je. Nemaju ovi ljudi ni mnogo lepih reči za one svoje sunarodnike koji su prodali zemlju Albancima i otišli za Srbiju ostavljajući njih na milost i nemilost Albancima, ali i mnogim drugim pojedincima i grupacijama koje imaju neke svoje interese na ovoj teritoriji.

LAJANJE NA ZVEZDE
Pozdravljamo se sa svojim domaćinima i krećemo natrag uz obećanje da ćemo se uskoro vratiti. Ni u povratku nismo imali problema sa carinicima u rođenoj zemlji. Na drugom punktu izlazimo iz vozila i razgovaramo sa mladim uniformisanim ljudima koji daleko posle ponoći obavljaju svoj posao na ovom nimalo prijatnom mestu. Srdačni su, i pored toga. Čini se da čitavog dana srećemo samo raspoložene, tolerantne i srdačne ljude, kako naše, tako i one koji su ovde došli iz čitavog sveta. Neobičan neki dan. Ipak, tek kada smo stigli na ,,našu” teritoriju, mnogi su odahnuli. To najslikovitije potvrđuje još jedan izlazak iz vozila, poradi sebe, i uzdah olakšanja pod nebom koje je tako nisko i tako osuto zvezdama kao nigde drugde, što izuzetno moćno deluje na sve nas. Posmatramo nebo, uživamo u grozdovima zvezda koji se prosto prepliću i češu jedni o druge tako da je čitavo nebo preplavljeno svetlošću bezbrojnih svetlećih tela stopljenih u jedan svetleći nebeski pokrivač. Utisak je neopisiv i nekome pada na pamet lajanje na zvezde, kao čin olakšanja i zadovoljstva uspešno i dobro obavljenim poslom. Niko se ne protivi i nekoliko trenutaka potom iz gotovo svih grla put neba, a i širom ovog dela puste srpske teritorije, odjekuje lavež. Mladalačka i glumačka ludost kojom se na najbolji način izražava olakšanje, sreća i dobro raspoloženje.

SRPSKA SVETINJA U RUŠEVINAMA
Manastir, čiji ostaci postoje, iz temelja je podigao kralj Milutin. Međutim, čitavo mesto je od izuzetnog značaja za srpsku istoriju i kulturu jer datira još iz DžIII veka, kada je njegov otac kralj Uroš I Sopoćanski podigao episkopsku crkvu.
Ono što se danas vidi od velelepnog manastira Banjske samo je deo negdašnjeg manastirskog kompleksa crkve koja već 1530. biva u ruševinama. Kako su putopisci zbeležili, to je bila glavna mauzolejna crkva do kralja Milutina, jedna od 42 njegove zadužbine. po ugledu na Studenicu, podignuta je tako da je bila puna kamene plastike, što se vidi i po ostacima koji su do danas sačuvani.
Arhiepiskop Danilo se brinuo o tome da građevina bude podignuta 1316. godine. Završena je za četiri godine, ceo ogromni kompleks sa svim pratećim prostorijama, odnosno konacima manastirske crkve. Još tada je bila poznata kao Banjska zbog banjskih toplih voda. Kralj Milutin je tu podigao i prostorije za svoj boravak, od čega je sačuvan samo prozor starog kompleksa, a ostalo je porušeno. Unutra ima samo malo ostataka fresaka na svodu ispod kupole (koja nije originalna), a crkva je u jedno vreme tursko bila pretvorena u džamiju, a jedan manji kompleks i tursku tvrđavu. Ništa nije sačuvano iz riznice, osim iz grobnice carice Teodore, majke cara Dušana, dva prstena koji se nalaze u muzeju u Beogradu, ostalo je samo nešto malo keramike i ništa više, pošto je crkva bila urušena. Sadašnji ikonostas je iz DžIDž veka. Čudotvorno telo svetog kralja Milutina bilo je ovde sve do DžV veka, kada je iz Trepče preneseno u Sofiju i bilo je hodočasničko mesto, posle toga je zapustelo i u ratu, naročito između Austrije i Turske, porušeno.
Sadašnji izgled crkve je iz 1939. godine kada je ona, praktično, samo zaštićena od daljeg propadanja i dalje čeka pravu rekonstrukciju.

Hala sportova. Gledalaca 1.500. Sudije: Dimovski (Kraljevo), Aćimović (Čačak).
Sloga Sosijete Ženeral: Tomašević 9 (3-3), Dašić 2, Trtić, Jaćović, Gemaljević 5 (4-3), Marković 5, Atanasovski, Bajić 8 (1-0), Kovačević, Mitić 7 (3-1), Vučićević, Bojović 15 (7-7), Otović.
Partizan: Tepić 6 (2-1), Bogdanović 3, Stojačić, Kecman 10 (4-3), Bakić 13 (2-2), Radovanović, Borovnjak 4, Tapušković 5, Veličković 8 (3-3), Zeković 2, Peković 10 (2-2), Đurković.
Na otvaranju košarkaške sezone u kraljevačkoj Hali sportova pred velikim brojem ljubitelja basketa Partizan je savladao Slogu. Beograđani su već na samom početku imali prednost od devet poena (16:9), ali su do kraja povog dela igre domaćini uspeli da uspostave ravnotežu. U 3. minutu nastavka Bajić je uspeo da najpre izjednači rezultat, a posle naizmeničnog smenjivanja u vođstvu tri minuta pre odlaska na ,,veliki odmor” isti igrač je zakucavanjem doveo Slogu u prvo vođstvo (25:23).
Partizan nastavak utakmice počinje najboljom postavom iz prvog poluvremana, ali ni to nije bilo dovoljno da se parira razogranim igračima trenera Miloša Pejića. Igrom je odskakao plej Mitić kod domaćina, a Bakić u timu crno-belih. Ipak, u poslednjoj četvrtini sve je došlo na svoje mesto. Partizan igra angažovanije, naročito u odbrani. Tako su igrači Sloge prve poene postigli tek istekom četvrtog minuta poslednje dekade susreta. Kecman i drugovi su koristili neefikasnost domaćina i zabeležili pobedu, iako u svojim redovima nisu imali Tripkovića i Perovića, koji su igrali na svetskom prvenstvu u Japanu.
Sloga zaslužuje pohvale tim pre što se radi o jednoj novoj ekipi koja je tek u fazi uigravanja. Uostalom, ovo je bila tek prva u nizu provera do početka prvenstva u Prvoj ligi.

Sloga - Hemofarm 68:85 (15:16, 14:26, 25:15, 14:28)
   Hala sportova. Gledalaca 800. Sudije: Dimovski, Marišić, Nešković (svi Kraljevo)
Sloga: Tomašević 6, Dašić 3, Trtić, Jaćović 2, Gemaljević 6, Marković 11, Atansovski, Bajić 5, Kovačević 8, Mitić 10, Vučićević 4, Bojovoić 13, Otović.
Hemofarm: Savović 7, Bakoić 6, M. Marković, Joksimović 13, Šuput 8, S,. Marković 5, Jereminov, Rakić 21, Marjanović, Radinović 2, Vukosavljević 15, Borisov 8
Hemofarm je ostvartio pobedu ubedljivijom igrom u samom finišu susreta. Naime, tri minuta pre kraja susreta Sloga je čak imala i minimalno vođstvo (66:65). Potom su gosyti napravili seriju od 11:0 a u finišu susreta junoše iz tabora belih koji su kročili na teren nisu mogli da poariraju iskusnim igračima iz Vršca.
U timu gostiju solidni su bili Rakić, Vuikosavljević i Joksimović dok su u Slogi bolji od ostalih bili Markovbić, Mitić i Bojović.



KOŠARKA - PRIJATELJSKE UTAKMICE
Pobeda i poraz Mašinca

   U okviru priprema za predstojeći start u Sinalko našoj ligi, košarkaši Mašinca su prošlog vikenda gostovali u Beogradu i odigrali dve utakmice sa tamošnjim klubovima. U meču sa OKK Beogradom Mašinac je zabeležio pobedu od 65:60. Kod pobednika najuspešniji je bio Uroš Mirković koji je posdtigao 21 poen, dok su Habuš i Knežević postigli po 12. U susretu sa Beovukom (B liga) Mašinac je poražen rezultatom 75:79 (Milašinović 17, Razić 16 koševa).



SRPSKA LIGA - ZAPAD - piše Stole Petković
Dva minimalca, šest bodova!

   Kraljevački srpskoligaši imali su lepo fudbalsko popodne u prekjučerašnjem vanrednom kolu.
Sloga je na Gradskom stadionu bila bolja od užičke Slobode, rezultat 1:0. Strelac za kraljevačke bele bio je Marić u 42. minutu. Sloga je pre postignutog pogotka imala i nekoliko izglednih prilika a za to vreme gosti su delovali bezopasno.
Na stadionu kod ložionice takođe je minimalac bio dovoljan za osvajanje tri boda. metalac je golom Lekića u 63. minutu savladao solidnu ekipu Sloge iz Požege. Lekić je tokom susreta priopustio da realizuje dve stoprocentne prilike za gol a gosti su prvi udarac na gol Vulićeviuća uputitili u 68. minutu kada je Bradonjić uputio udarac sa ivice šesnaesterca. U narednom kolu Sloga odlazi Takovu a Metalac dočekuje kragujevački Radnički.

PROŠLE NEDELjE
Sloga (P) - Sloga (K) 0:1, Jedinstvo (Ub) - Metalac 3:1



ŠUMADIJSKA ZONA - piše Stole Petković
Hajduci u trećoj brzini

   Hajduk - Šumadija (A) 2:0 (0:0)
Jarčujak. Stadion FK Hajduk. Gledalaca 200. Sudija: Vladimir Mirčetić (Kragujevac) 6,5. Strelci: 1:0 D. Marković u 75. (jedanaesterac), 2:0 Đurić u 88. minutu. Ž0uti kartoni: Radovanović i Vesić (Šumadija), Cvijetić (Hajduk).
Hajduk: Štavljanin -, Gazikalović 6,5, Lišanin 7, Cvijetić 6,5, Đurić 7, Blažeski 7, I. Marković 6,5, Slović 6 (Tašić 6,5), Mojsilović 6 (Ranković -), D. Markovć 7,5, Jovanović 6,5 (Jokić -).
Šumadija: Radovanović 6, Petrović 7, Jaćimović 6, Rajković 6,5, Ješić 6, Milanović 6 (Vesić -), Dragutinović 7, Danilović 6,5, Katanić 6 (Pavić 6), Savić 6,5 (Mijatović 6), Simeunović 6.
Igrač utakmice: Dejan Marković (Hajduk).
Domaćini su još jednom obradovali svoje simpatizere. Ostvarili su i treću pobedu sada protiv solidne Sumadije iz Aranđelovca. Sudija Mirčetić je s pravom pokazao na belu tačku a D. Marković je bio siguran realizator jedanaesterca. Na 2:0 povisio je Ćurić koji je bio najviši u skoku posle lepo upućenog centaršuta D. Markovića. Posle ove utakmice Hajduk ima maksimalan učinak i zauzima prvu poziciju na tabeli Šumadijske zone.



IZ FK SLOGA
Pljušte ostavke!!!

   Pre tri dana u redakciju je stigao dopis u kome piše da su petorica članova Upravnog odbora FK Sloga podnela ostavke. To su Božidar Radovančević, direktor kluba, Novak Jovanović, sportski diorektor, Dragan Čekanović, generalni sekretar, i šef obezbeđenja Slobodan Marinković. U najnovijoj ostavci pominje se i ime Miroljuba Stolovića, koji je ostavke (u dva navrata) prosledio znatno ranije.
Razlozi se ne navode, ali su napisali da ,,ne žele da svojim prisustvom remete dalji rad i takmičenje Fudbalskog kluba Sloga”.



ODBOJKAŠKI KLUB RIBNICA DVE NEDELJE PRE POČETKA NOVE SEZONE
Čekaju pobedu u ,,pripremnom"

   • Kraljevački prvoligaš bez pobede u seriji prijateljskih utakmica, pred početak sezone zakazan za 22. septembar

   Odbojkaši kraljevačke Ribnice ostali su ovog leta bez generalnog sponzora, bez nekoliko iskusnih prvotimaca, pa čak i trenera! Ovo poslednje samo privremeno, pošto je prvi čovek struke u klubu Dragan Đorđević ovoga leta angažovan u stručnom štabu juniorske reprezentacije Srbije i Crne Gore, koja ovih dana startuje na EP u Kazanju. Zbog toga brigu o seniorskom pogonu kraljevačkog prvoligaša vodi Boško Mačužić, koji je inače prošle sezone vodio ekipu Ribnica II u Drugoj ligi.
Posle više od mesec dana priprema kraljevački prvoligaš nema pobedu u prijateljskim i trening utakmicama, što se nije desilo poslednjih decenija! Istina, protivnici su bili veoma jaki, a paradoks je što je od pet pripremnih utakmica (zaključno sa ponedeljkom) Ribnica tri puta igrala - nerešeno! Startnu utakmicu ovog leta Ribnica je izgubila od selekcije (juniorske) Srbije i Crne Gore sa 0:3, a zatim igrala dva puta sa Radničkim iz Kragujevca 2:2. U Kraljevu je gostovao i novi prvoligaš Spartak, vodio je sa 2:1 u setovima, a ,,skraćeni" četvrti set Ribnica je dobila sa 15:13. Konačno, u ponedeljak je u kraljevačkoj Hali sportova gostovao i već stari rival Ribnice Mladi radnik iz Požarevca, a i Požarevljani su iz Kraljeva odneli ,,dva boda" pošto su pobedili sa 3:2. U sredu je usledio revanš u Požarevcu, a do početka prvenstva (22. septembra) najstabilniji kraljevački prvoligaš imaće još par provera...
Prvenstvo je na pragu, a posle četiri kola uslediće jednomesečna pauza zbog SP u Japanu, na kome će još uvek ,,plavi" igrati pod imenom Srbija i Crna Gora.
- Rezultati u pripremnom periodu ne moraju da budu merilo nastupa u prvenstvu. Istina je da smo ovog leta u problemima zbog odlaska polovine prve postave, a sa bolešću je ovog leta kuburio Vladan Aleksić. Kada se tome doda činjenica da najbolji poenter u minuloj sezoni Ivan Todorović teško ulazi u formu, glavni adut nam je Radovan Gavrilović, koji je zimus došao iz Gornjeg Milanovca i preuzeo ulogu prvog korektora. Ipak, očekujemo da ćemo do početka lige popraviti formu i na startu prvenstva ostvariti povoljan rezultat - kaže u ovoj fazi priprema Boško Mačužić.



GDE SU, ŠTA RADE: HALO, BAHREIN!!!
Kraljevčani za katedrom

   Kraljevački odbojkaški treneri Aleksandar Seničić i Milan Simojlović nalaze se na privremenom radu u Bahreinu, gde su preuzeli brigu o seniorskoj reprezentaciji te zemlje.
- Seniorska reprezentacija je bila na odmoru, baš kao i Seničić, koji se ovih dana vraća iz Srbije. Odmah ćemo početi pripreme za Kup arapskih zemalja, koji će se održati u Bahrainu u novembru, a zatim su na programu Azijske igre u Ujedinjenim Arapskim Emiratima u decembru, pa Kup zemalja Golfskog zaliva (GCC) u Ljataru u januaru - kaže Simojlović.
U međuvremenu, Simojlović se prikljičio juniorskoj ekipi ove zemlje.
- Prošlog meseca igrali smo Kup zemalja Golfskog zaliva i zauzeli neslavno šesto (poslednje) mesto. Šampion je reprezentacija Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Na ovom turniru bio je i ,,Samit trenera JU zemalja”.
- Osim mene, na turniru su učestvovali još i Vesko Vuković (trener UAE - Crna Gora), njegov skaut Edo Klain (Hrvatska), Ivan Radivojević (trener Saudijske Arabije -Srbija), Senad Belić (trener Kunjaita - Bosna i Hercegovina), njegov pomoćnik Dragan Popović (Srbija), a na turniru je bio i Dragan Mihajlović, koji radi kao trener u UAE.
Sada su u toku pripreme za Azijsko prvenstvo juniora, koje počinje 12. septembra u Iranu -Teheran.
- Odigrali smo nekoliko prijateljskih utakmica sa Egiptom, gde smo i bili mesec dana na pripremama (Kairo), i nekoliko utakmica sa Ljatarom. Trenutno treniramo u Bahrainu, ali ćemo u Iran otići malo ranije da se aklimatizujemo i odigramo još tri prijateljske utakmice. U grupi ćemo odmeriti snage sa Kinom, Indonezijom i Pakistanom, a ambicije su nam da prođemo prvu rundu takmičenja i plasiramo se među devet najboljih ekipa u Aziji.
Po završetku turnira 23. septembra Simojlović se vraća obavezama u seniorskoj reprezentaciji, gde će u tandemu sa iskusnim Seničićem krenuti u nove pobede.

SVI NA GOČ
Ovde je sve OK. Super smo primljeni i to im svojim radom uzvraćamo na najbolji mogući način. Bude li prilike, naredne pripreme ćemo oranizovati u Srbiji. Možda i na Goču, što da ne.