Uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta
Počele pripreme za naredne izbore
„Metalac” - lider među izvoznicima
U ovom trenutku prioritet je donošenje novog Ustava Srbije
Kraljevački dani u Mariboru
Sećanje na viteški podvig srpskih ratnika
Kolektivna srpska krivica u periskopu finog Finca
Ekološki čista i bezbedna proizvodnja
Probirači će biti izbrisani
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, atletika, fudbal

ODRŽANA ČETVRTA SEDNICA SAVETA RAŠKOG UPRAVNOG OKRUGA - piše Ivan Rajović
Uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta

   Prošlog četvrta, 14. septembra, održana je četvrta sednica Saveta Raškog upravnog okruga. Na dnevnom redu ove sednici bila je Prezentacija Zakona o poljoprivrednom zemljištu sa posebnim osvrtom na obaveze opština po tom zakonu o čemu je u ime Ministarstva govorila Snežana Rakita koja je i jedan od tvoraca ovog zakona. Predstavnica Minstarstva poljoprivrede i šumarstva predstavila je program za suzbijanje korovske biljke ambrozije na ovom području.

ZAKON O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU
Predstavnica Ministarstva poljoprivrede i jedna od učesnica u kreiranju novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu gospođa Snežana Rakita saopštila je prisutnima da je Narodna Skupština Republike Srbije 14. 07. 2006. godine usvojila ovaj Zakon. Ovim Zakonom uređuje se planiranje, zaštita, uređenje i korišćnje poljoprivrednog zemljišta, nadzor nad sprovođenjem ovog Zakona i druga pitanja od značaja za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta kao dobra od opšteg interesa.
Jedna od najvažnijih novina u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu je decentralizacija nadležnosti. Ovim Zakonom jedinice lokalne samouprave dobijaju znatno više nadležnosti u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Jedinica lokalne samouprave donosi odluku o izradi poljoprivrednih osnova i Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Prvi put jedinice lokalne samouprave ostvarivaće deo prihoda od promene namene poljoprivrednog zemljišta i zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Sredstva ostvarena od ovih naknada jedinice lokalne samouprave koristiće za realizaciju godišnjih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Da bi se Zakon uspešno sprovodio neophodna je bliska saradnja jedinica lokalne samouprave i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (Uprave za poljoprivredno zemljište).
I mada je ovaj nov Vladin pristup, regulisan zakonom, najavljen kao revolucionaran potez u rešavanju problema neobrađenog zemljišta širom Srbije, u Raškom okrugu, reklo bi se, nije naišao na preterano oduševljenje učesnika u ovoj raspravi i onih koji bi, koliko sutra, trebalo da budu nadležni za njegovo sprovođenje. Razlog tome leži u činjenici što kako je istakao načelnik RUO dr Ljubiša Jovašević, a što je bio i stav svih prisutnih predsednika opština našeg okruga, i pored svoje veličine konfiguracija terena u ovom delu Srbije ne dozvoljava neke značajnije zahvate koji bi doneli pozitivne rezultate, a koji bi se ticali primene novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Međutim, kako je naglasila predstavnica Ministarstva i jedna od tvoraca novog zakona gospođa Snežana Rakita, jedinicama lokalne samouprave su data velika ovlašćenja da i odredbe zakona prilagode svojim mogućnostima i specifičnostima, pa ostaje da se vidi koliko će već od narednog meseca biti aktivnosti po ovom pitanju, što bi u svakom slučaju moglo da donese samo poboljšanje, bez obzira na manjkavosti koje sam Zakon svakako ima, bar kada je u pitanju teritorija Raškog upravnog okruga.

AMBROZIJA I BORBA PROTIV NJE
Na sednici RUO, a na inicijativu Ministarstva poljoprivrede i šumarstva predstavnici lokalnih samouprava su informisani o uticaju korovske biljke ambrozije na zdravlje građana i načinima za njeno suzbijanje. Tako je, praktično, i ne teritoriji našeg okuga započeta borba protiv ove neobične biljke o kojoj se malo zna, a koja preti da u velikoj meri ugrozi zdravlje ljudi širom planete, pogotovu astmatičara i onih sklonih alergijama.

ŠTA JE AMBROZIJA?
Ambrosia artemisifolia L. (sin. A. elatior L.) - Asteraceae, pelenasta ambrozija, limundžika ; jednogodišnja je zeljasta biljka rasprostranjena širom Balkana. Autohtona je u S.A.D. odakle se uvozom semena žitarica i detelina prenela u Evropu 1863. godine. Smatra se da je širenje po Balkanu počelo 1941. godine. Visoka je 1-1,5 metar (uobičajeno oko 70 cm). U našem klimatu niče polovinom aprila meseca. Koren je vretenast i plitko usađen u tlo. Stablo je uspravno, razgranato, sa dlačicama, na preseku četvrtasto ili okruglasto. Prvi listovi su tamnozeleni i dlakavi sa gornje strane, bleđi i više dlakavi s donje strane, po obodu trepavičavi. Lisna ploča je perasto deljena, s dva para širokih jajasto-lancetastih delova i krupnijim vršnim delom; lisne drške su dlakave, po dužini skoro jednake sa lisnom pločom. Sledeći listovi su gusto dlakavi, isečeni, sa dva ovalna nazubljena (do perasto razdeljena) bočna segmenta i krupnijim trodelnim, objajastim dlakavim vršnim degmentom. Peti i šesti list su perasto isečeni i dlakavi kao prethodni listovi.
Cvetovi su skupljeni u duge, žute, grozdaste cvasti na vrhu stabla. Cveta od polovine jula pa sve do prvih hladnijih dana. Muški cvetovi su raspoređeni na vrhu cvasti i okrenuti na dole. Ženski su niže postavljeni u lisnim pazusima. Zbog ovakvog rasporeda cvetova smanjena je sigurnost oplođavanja vetrom te muški cvetovi proizvode enormnu količinu polena. Jedna biljka je sposobna, tokom sezone, proizvesti preko milijarde zrna polena (čak do 8 mlrd.) a američki naučnici su procenili da je sezonska količina polena 100 miliona tona. Po zreloj biljci se obrazuje od 500-3.000 semenki, sa životnim vekom do 40 godina u nepovoljnim uslovima okoline. Količina polena povećava se tokom kišnog proleća i toplog leta, a smanjuje se ako je kišovito, što je logičan sled događaja koji treba zapaziti kod planiranja iskorenjivanja u sezoni.
Raste na zapuštenim zemljištima pored pruge, puta, ograde... opšte posmatrano: tamo gde ne postoji dovoljno konkurentskih biljaka. Ukoliko se jednom pojavi a ništa ne preduzme tada se širi ogromnom brzinom. Domaće životinje je instiktivno ne koriste za ishranu jer je blago gorkog ukusa a prirodnih neprijatelja odn. konzumenata nema (naučnici vrše eksperimente sa izvesnim insektima koji bi trebali ograničiti njeno neumereno širenje). Često se pojavljuje u usevima (kukuruz, suncokret, šećerna repa, soja, krompir i povrće) te je primena herbicida komleksna i neizvesna uzevši u obzir šarolikost agrotehničkih postupaka na našim prostorima i težnju da se pređe na ekološku poljoprivredu. Hemijska sredstva treba primenjivati samo po savetima stručnjaka!

KAKO SE BORITI PROTIV OVE BILJNE NAPASTI?
Jedino sigurno sredstvo borbe protiv ambrozije je informisanje javnosti o botaničkim karakteristikama i stalno fizičko uklanjanje pred cvetanje i košenje na visinu ispod 5 cm. Pošto je ovaj postupak neizvodiv za komunalne službe svaki pojedinac mora dati svoj doprinos u vidu čupanja biljke gde god je nađe (koren je plitko u tlu). Upotreba rukavica se preporučuje osobama sa osetljivijom kožom dlanova a i ne mora (podosta je mistifikacija vezano za ovu biljku što proističe iz nekritičkog usvajanja informacija iz medija...). Tokom čupanja ambrozije ne treba je zamenjivati sa lekovitim divljim pelenom (Artemisia vulgaris L. - Compositae) koji ima isto stanište i liči na pravi pelen (A. absinthium L.) a vrlo malo na nju (pelen je vitkog stabla sa sitnijim, perastim listovima dok je ambrozija robustnija i sa krupnim listovima zelene boje bez ikakve primese srebrnaste!!!). Evidentno je da mora postojati odgovarajući, stručan plan na nivou države koga se svi moraju pridržavati da bi se ograničio areal rasprostranjenja.
Glavni razlog za nepopularnost ambrozije je pojava burnih alergijskih reakcija na polen kod oko 10% ljudi u Svetu. Pošto nema prirodnih predatora njen polen postaje dominantan alergen u razvijenim zemljama i kod nas. Uglavnom se savetuje konsultacija sa lekarom-alergologom. Posebno zabrinjava pojava da se senzibilizacija javlja i kod osoba koje, inače, nisu posebno osetljive na uobičajene alergene. U S.A.D. je zaključeno da se najveća frekvencija prijava reakcija javlja oko 15. avgusta, pred početak nove školske godine. Znači, pogođeni su stanovnici kako bogatih tako i zemalja u oskudici. Mišljenja smo da je savremeni način života, prepun stresora psihičke (interne) i hemijske (eksterne) prirode doveo do tolikog narušavanja prirodnog imuniteta da je lek potrebno tražiti u prirodi.
Manje je poznato da listom ambrozije američki Indijanci trljaju kožu posle ujeda insekata kao i kod pojave kožnih oboljenja. Uobičajeno spravljen čaj od lista i korena pomaže kod menstrualnih bolova i oboljenja alimentarnog trakta.

OPŠTINSKO VEĆE
Budžet po planu

   Članovi Opštinskog veća na prvom delu četrdesete redovne sednice, održane u sredu, pozitivno su ocenili šestomesečni izveštaj o realizaciji Odluke o budžetu, dok će u današnjem nastavku sednice, biti reči o rebalansu. U periodu januar - jun ostvareni su budžetski prihodi od oko 870.338.000 dinara, što je 51,85 procenata od plana. Primetno je veliko procentualno ostvarenje prihoda po osnovu poreza na fond zarada u iznosu od 681.230,63 dinara, što je 272,49 procenata od plana, a sve zahvaljujući pristiglim nalozima poreske uprave kontrolisanim obveznicima za uplatu neuplaćenog poreza na fond zarada. U istom periodu budžetski rashodi iznose oko 620.209.000, odnosno 36,98 odsto planiranih sredstava.
Data je i saglasnot predsedniku opštine dr Milošu Babiću da da pozitivno mišljenje na ponudu Rudarsko - geološkog fakulteta iz Beograda za izvođenje istražnih radova na izradi studije ,,Ocena podzemnih vodnih resursa i mogućnosti višenamenskog korišćenja na teritoriji Kraljeva”. Ponuđeni ugovor je težak 1.947.000 dinara, a opština će, realizacijom ovog ugovora, besplatno dobiti kompletnu hidrogeološku studiju za bazen.
Budući da su se stekli zakonski uslovi za donošenje odluka o donošenju plana generalne regulacije Mataruške Banje, te donošenju plana detaljne regulacije urbanističkih zona Centar i Čibukovac i izrade plana generalne regulacije naselja Sijaće Polje i dela urbanističke zone Kovanluk, za njih je dato pozitivno mišljenje.
Veće se saglasilo i o dopuni odluke o organizovanju JKP Toplana ,,Kraljevo” u Javno energetsko preduzeće ,,Toplana”. Pravna forma predloga ove odluke urađena je po instrukcijama Agencije za privredne registre Beograd.
Opštinsko veće će odbornicima SO predložiti donošenje odluke o plaćanju doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih umetnika kojom bi pravo na plaćanje osiguranja ostvarili samostalni umetnici koji obavljaju delatnost iz oblasti književnosti, filmske, dramske, muzičke, scenske, likovne, fotografske ili dizajnerske umetnosti, a nije osiguranik po nekom drugom osnovu. Predlog odluke o plaćanju navedenih doprinosa usvojen je na sednici Saveta za kulturu još početkom ove godine.
Članovi Opštinskog veća pozitivno su se izjasnili i o predlogu za osnivanje savetovališta za predbračne, bračne i porodične odnose.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE POVERENIŠTVA DS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Počele pripreme za naredne izbore

   • Za šefa novoformiranog izbornog štaba DS Kraljevo imenovan Milan Vuković, za zamenika Vukomir Mitrović • Oslonac na proverene kadrove i uzdanje u demokratsku opredeljenost birača • Pričom o novom Ustavu Srbije prolongira datum održavanja narednih izbora • DS će budno pratiti kako će se potrošiti 30 miliona evra iz NIP-a, obećanih opštini Kraljevo • Za neefikasan rad Skupštine opštine Kraljevo odgovornost snose stranke vladajuće lokalne koalicije

   Povereništvo Demokratske stranke u Kraljevu, na pres konferenciji održanoj u utorak, 19. septembra, saopštilo je da je formiralo svoj izborni štab i počelo intezivne pripreme za naredne izbore na svim nivoima. Za šefa Izbornog štaba DS imenovan je Milan Vuković, a za njegovog zamenika Vukomir Mitrović. Kako je rečeno, izbori su sada prilično izvesni, iako još uvek ne postoji sporazum između Borisa Tadića i Vojislava Koštunice o donošenju novog Ustava Srbije i raspisivanju izbora o čemu se u javnosti ovih dana govori, jer „o izborima nije bilo ni razgovora ni dogovora“.
- Vladajuće stranke se trude da svoj loš rad i neminovnost pada Vlade preduprede pričom o Ustavu Srbije i optuže Demokratsku stranku da opstruira njegovo donošenje, iako su članovi DS najagilniji u ustavnoj komisiji. Podsećamo da je DS prva podnela predlog novog Ustava Srbije i da će svakako konstruktivno sarađivati u njegovom donošenju jer je to vitalni interes Srbije. Sada stranke vladajuće koalicije pokušavaju da prolongiraju datum izbora kroz priču o Ustavu, kao i da nametnu uverenje da je to razlog raspisivanja izbora, a ne nesposobnost i nerad Vlade Srbije - istakao je Ivan Jovanović, član Glavnog odbora i poverenik DS za Kraljevo.
Šef izbornog štaba DS Kraljevo Milan Vuković rekao je da su izborni štabovi DS formirani u svim opštinama i da intezivno rade na pripremama za nove izbore. On je objasnio da je izborni štab u Kraljevu samo uže, operativno telo koje neposredno koordinira tu aktivnost između „centrale“ i mesnih odbora i članstva u osmišljavanju izborne kampanje, a da ga praktično čine svi članovi i simpatizeri stranke, naglasivši i da će se na izbornim listama DS naći najsposobniji i već provereni kadrovi, spremni da sprovedu programske ciljeve stranke. Po njegovim rečima, „u ovom trenutku ima niz značajnih državnih i lokalnih pitanja koja treba da se reše, a DS zna odgovore na njih i ima sposobne ljude da na tome rade“, kao i da će izborna kampanja DS biti iznenađenje za sve političke protivnike.
- U prethodne tri godine DS je pružala nadu i mislim da će nakon narednih izbora zaista i biti vodeća stranka u vlasti u Srbiji i opštini Kraljevo i dati značajan doprinos njihovom razvoju i evropskim integracijama. Podsetio bih da Evropska unija nije cilj DS već sredstvo i da su svi sistemi, principi i standardi EU nešto što DS prepoznaje u jednom modernom evropskom društvu kakvo treba da bude i Srbija i kakvo treba da bude opština Kraljevo. Svi ljudi koji će biti na izbornim listama DS su jako prepoznatljivi u svojim sredinama, ljudi od poverenja i integriteta. Želimo da uputimo apel svim članovima i simpatizerima DS, predsednicima i članovima mesnih odbora i svima koji se osećaju demokratama da shvate da se nalazimo u prvom stepenu, ako možemo da kažemo vojnim žargonom, „borbene gotovosti“ i da pristupamo izborima koji su veoma bitni za Srbiju u narednih osam godina. Smatram da građani opštine Kraljevo i Srbije nemaju alternativu osim demokratske opcije - istakao je Vuković.
Na pres konferenciji je istaknuto i da će Demokratska stranka “budno pratiti da li će svih 30 miliona evra, koliko je iz Nacionalnog investicionog plana obećano Kraljevu, biti i investirano u ovoj opštini ili će se kao i do sada sve završiti na praznim obećanjima“, imajući u vidu da to nije Vladin novac već novac građana Srbije.
Odgovarajući na novinarsko pitanje, Milan Vuković je naglasio da su tokom ove godine održane samo dve radne sednice Skupštine opštine i da su mnoga važna pitanja, poput onih o urbanističkom i komunalnom uređenju i mesnim zajednicama, skinuta sa dnevnog reda. Za to i kompletno izvršavanje opštinskog budžeta i Programa uređenja građevinskog zemljišta, po njegovoj oceni, najveću odgovornost snosi lokalna vladajuća lokalna koalicija u kojoj postoje velike podele i razmimoilaženja što se vidi po neizglasavanju pojedinih odluka. Upozorio je i da se može „ponoviti prošlogodišnja bruka da najznačajnija opštinska priznanja i nagrade ne budu dodeljeni zbog neslaganja u nadležnoj skupštinskoj komisiji“ i da bi to bio dodatni primer neozbiljnog rada vladajuće koalicije.

BESPLATAN PREGLED
Krajem prošle sedmice Resorni odbor za zdravstvo Demokratske stranke Kraljevo organizovao je besplatan lekarski pregled za stanovnike mesne zajednice Gledić i okoline. Pregled je obavljen u prostorijama Osnovne škole „Olga Milutinović“ u ovom selu, a mlađi deo lekarske ekipe, na zahtev meštana, pregledao je i žitelje zaselka Desna Reka ispod Crnog vrha na Gledićkim planinama. U zdravstvenoj ekipi su se nalazili troje internista, lekarka urgentne medicine i anesteziolog. Pregledani građani, uglavnom starije i nemoćne osobe, bili su prezadovoljni ovom akcijom jer, kako kažu, zbog udaljenosti od grada teško mogu da stignu do lekara i najbliže zdravstvene ambulante.
- Mi smo im omogućili i da preko našeg Resornog odbora i lekara koji su danas ovde dobiju brojeve telefona na koje mogu da se jave i zakažu specijalističke i laboratorijske i druge preglede kada im je to neophodno. Znači, ne moraju da idu prvo kod lekara opšte prakse za ta zakazivanja, odnosno da šetaju od jedne do druge ordinacije i da u Kraljevo dolaze i po pet puta. Ovako telefonom mogu da se nama jave, da kažu šta im treba i mi ćemo im to sve završiti - istakao je dr Goran Kuševija, predsednik Resornog odbora za zdravstvo DS Kraljevo.
Inače, bila je to druga slična akcija ovog Odbora posle nedavne u studeničkom kraju.

ISTRAŽIVANJE AGENCIJE „MEDIJUM GALUP“ I CESIDA
Razlike u rejtingu stranaka

   Prema rezultatima najnovijeg, avgustovskog istraživanja beogradske agencije „Medijum Galup“, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, G 17 plus i predstavnici nacionalnih manjina mogli bi u Skupštini Srbije da osvoje zajedno 132 mandata, dok bi Srpskoj radikalnoj stranci pripalo 102, a Socijalističkoj partiji Srbije 16 mandata.
Iako beleži trend pada rejtinga, procentualno, po istraživanju „Medijum Galupa“, i dalje najveću podršku ispitanika ima SRS (34,9 odsto), dok je na drugom mestu DS (22,9 odsto). Slede zatim DSS (13,9 odsto), SPS (5,6 odsto), G 17 plus (5,2 odsto) i time se završava krug stranaka koje bi ušle u republički parlament. Za nacionalne manjine, kako se predviđa, biće obezbeđeno 10 poslaničkih mandata u novom skupštinskom sazivu. Cenzus od 5 odsto, kako je pokazalo ovo istraživanje, ne bi prešli samostalno Nova Srbija (3,9 odsto), SPO (3,5 odsto), LDP (2 odsto) i PSS (1,4 odsto), dok bi sve ostale stranke dobile poverenje birača od ukupno 6,7 odsto.
Istraživanje na uzorku od hiljadu ispitanika je pokazalo da su na povećanu podršku vladajućoj koaliciji u javnom mnjenju uticali prodaja „Mobtela“ i najava velikih investicija u Srbiji. Zabrinjavajući je, međutim, podatak da bi se smanjio broj birača koji bi izašli na izbore: sa 56 odsto u junu prošle na 42 odsto u avgustu ove godine.
Prema rezultatima CeSID-ovog istraživanja, SRS i DS imaju po 30 odsto poverenja ispitanika, DSS 14 odsto, SPS 6 odsto, a G 17 plus samo 3 odsto i ne bi samostalno prešao cenzus. Prema ovom istraživanju, DS se izjednačio u rejtingu kod ispitanika sa Srpskom radikalnom strankom, a provladine stranke, posebno G 17, Nova Srbija i SPO, dobile bi manje glasova od propisanog cenzusa.

PETRAŠIN JAKOVLJEVIĆ, GENERALNI DIREKTOR „METALAC” A.D. - pišu Aleksandra Pribakovic i Dragan Vukićević
„Metalac” - lider među izvoznicima

   • Mi smo lideri na domećem tržištu u proizvodnji i prodaji posuđa i naše proizvode prodajemo u dvadesetak zemalja sveta: Francuska, Rusija, od Amerike i Koreje do Australije. Posuđe jedino ne prodajemo u Africi i Južnoj Americi. Zanimljivo je da smo lideri i u eks Jugoslaviji i sve ozbiljnije mesto zauzimamo na tržištu Franuske, ali i na tržištu Rusije

   Pre desetak dana najvećem izvozniku na području Regionalne privredne komore Kraljevo, Holding kompaniji „Metalac” a.d. uručen je u Gornjem Milanovcu sertifikat LjMS/EMS ISO 9001:2000 i ISO 14001:2004 koji važe do 2009. godine. Isti sertifikat uručen je prvi put i „Metalčevim” preduzećima „Metalcu posuđe”*za razvoj i proizvodnju emajliranog, tefloniziranog i inoks posuđa, kazana grejača vode-bojlera, usluge prerade i emajliranja limova), „Metalcu inko” (za razvoj i proizvodnju sudopera) i „Metalcu print” za razvoj i proizvodnju kartonske ambalaže i preslikača. Uručenje ovih sertifikata poklopilo se sa desetogodišnjicom dobijanja prvog sertifikata za kvalčitet. U međuvremenu, od 2002. godine, „Metalac” je integrisao sisteme upravljanja kvalitetom i zaštitom životne sredine. To je bio i povod za razgovor sa prvim čovekom „Metalca”, izvoznim čudom iz Gornjeg Milanovca, kako ga nazivaju drugi privrednici, generalnim direktorom Petrašinom Jakovljevićem.
•Gospodine Jakovljeviću, šta za Vas lično a šta za „Metalac” predstavlja dobijanje ovog sertifikata?
- Ovo je sertifikat „Metalac” već poseduje, pošto smo se od Nove godine organizovali kao holding kompanija. U svom sastavu imamo više društava, tri proizvodna, a sada su to i „Metalac bojleri”. Ove godine smo obavili restrifikaciju sistema kvaliteta i danas će dobiti tri proizvodna društva svoje nezavisne sertifikacije. Ovaj sertifikat koji danas dobijamo mi smo dobili pre deset godina i bili smo prva firma koja se sertifokovala po sistemu kvaliteta 9001 od stranog sertifikacionog tela. Mi smo devedesetih godina na vreme osetili potrebu da treba svoje procese, svoju organizaciju prilagodimo zahtevima evropskih i svetskih standarda, što je bio jedan od preduslova, tako da nas u inostranstvu danas doživljavaju kao sebi ravopravnog partnera.
Ključ uspeha je da treba imati jednu viziju, razmišljati o dužnosti i prepoznavati svoju šansu kako uspeti. Svi šanse imamo samo je pitanje kako ih u određenom trenutku prepoznajemo i kakve odluke donosimo da bismo došli do ciljeva.
• „Metalac” je u našem regionu poznata marka. Na kojim ste sve tržištima u svetu prisutni?
- Sada imamo četiri proizvodna društva, a to su „Metalac posuđe” kao biznis kompanija, fabrika sudopera „Metalac inko” , „Metalac print”, fabrika ambalaže i preslikača i najnoviju fabriku za proizvodnju bojlera. Kada je u pitanju posuđe, mi smo lideri na domećem tržištu i naše proizvode prodajemo u nekih dvadesetak zemalja sveta: Francuska, Rusija, od Amerike i Koreje do Australije. Posuđe jedino ne prodajemo u Africi i Južnoj Americi. Zanimljivo je da smo lideri i u eks Jugoslaviji i sve ozbiljnije mesto zauzimamo na tržištu Franuske, ali i na tržištu Rusije. Rusija je velika zemlja sa dosta stanovnika, a tržišno učešće Metalca je devet odsto. Naše ambicije su da do 2008. godine naše učešće na ruskom tržištu bude do 20 odsto. Sve više radimo i sa nekim zemljama sa kojima ranije nismo radili a to su Češka, Mađarska, Francuska, Španija, Italija, Engleska, Nemačka , Južna Koreja… Od prošle godine ozboljno radimo i na tržištu Amerike. To je jedan dobar kanal i otvara nam se kanal da preko Nemačke otvorimo prodaju u Južnoj Koreji.
• Kako se kao najveći izvoznik na području Regionalne privredne komore Kraljevo snalazite ovih meseci kada evro stagnira prema dinaru?
- Za nas nije dobro što je dinar ,,jačao" s obzirom da je „Metalac” u prvih šest meseci imao rast izvoza za 56 odsto. U ovom periodu jedan deo deviznog priliva mi smo morali da prodajemo kako bismo neke dinarske obaveze servisirali.
• Vidimo da se privatizacija u Srbiji odvija uz brojne propuste i uz propadanje preduzeća. Kakvo je vaše iskustvo?
- Naš put kroz privatizaciju trajao je oko 10-12 godina, ali mi smo bili uporni kroz taj proces. Mi smo osavremenili upravu, počeli smo drugačije da razmišljamo, a došli su i neki ljudi sa strane koji su od struke i znanja. Jedan od ključnih uspeha „Metalca” jeste to što smo u proces privatizaije krenuli na vreme, što smo krenuli u jednu pravu tranziciju u kompaniji, tako da je to dovelo do toga što smo danas. Sigurno je da je se taj proces za celu srpsku privredu završio pre desetak godina, sada bismo sigurno imali mnogo veće proizvodne kapacitete, ljude zaposlene i ne bi se nalazili tu gde se danas nalazimo.
• Metalac” je prisutan i na beogradskoj berzi. Kako se kreću vaše akcije?
- Metalac je na beogradsku bezu izašao u aprilu 2002. i od tada do danas cene akcija su porasle 20 možda 30 puta, nisam baš siguran. Znam da se krenulo sa cenom od 137 dinara po akciji, da su do februara 2005. godine dostigle maksimu od 4.500 dinara, a sada su na oko 3.500-3.700 dinara. I što je važno, našim akcijama se na beogradskoj berzi trguje svakodnevno.
Neka profitna stopa naša je oko 12 odsto u odnosu na prihod koji se ostvaruje.
• U okviru Holdinga, nalmlađe preduzeće je za proizcodnju bojlera. Šta vas je navelo da započnete tu proizvodnju?
- Hoću samo da kažem da je „Metalac” svojim proizvodnm društvima pridružio još jedno društvo to su „Metalac bojleri” koji su počeli proizvodnju od jula ove giodine, ali nismo mi početnici u tome. Naime, imamo dosta dobro iskustvo i dosta znanja, jer na njima sa „Magnohromom” radimo više od 25 godina, radeći pre svega kazane za bojlere. Pošto smo uvideli da je „Magnohromu” taj oblik biznisa pao, mi smo se odlučili da uđemo u kompletnu proizvodnju bojlera, i to protočnih (dva, pet i od deset litara) i akumulacionih od 50, 80 i 120 litara. „Metalac” proizvodi bojlere po svim tehničkim standardima i stavlja ih u promet poštujući sve tehničke stanarde koji važe u ovoj zemlji, a koji su okrenuti pre svega na zaštiti potrošača. Kao što smo lideri na tržištu posuđa, tako verujemo da ćemo postati lideri na našem tržištu i u bojlerima, iako bojlera ima sada dovoljno na našem tržištu, ali verujem da će potrošači prepoznati ko zbog čega postoji. Mi smo tu i proizvodimo, i tu živimo i bićemo tu za naše potrošače, i za dobar servis i za sve što zatreba našim potrošačima mi smo tu, a ne da zaradimo neku paru pa da nas posle nema. Svima koji nam ukažu poverenje i kupe naš bojler mogu slobodno da ga ostave uključen i mogu sigurno zaspati.
• Od januara ove godine „Metalac” posluje kao Holding preduzeće. Zašto ste se odlučili za novu reorganizaciju kompanije?
- Porodicu „Metalac” sačinjavaju 12 društava i to je novi model organizacije koji je zaživeo od Nove godine. Kao „Metalac” A.D. Holding. A zašto smo sve to radili? U našoj porodici imamo trgovačka, proizvodna, do prošle godine smo imali smo tri vrste proizvodnje posuđa (kao retko ko u svetu): inoks, emajlirano, teflonizirano posuđe na čeliku... Od ove godine imamo i proizvodnju tefloniziranog posuđa na aluminijumu, pa proizvodnju sudopera i ambalaže. Pošto to ekonomski i tržišno nije isto, procenili smo da bismo obezbedili brži rast tih malih društava da je potrebno napraviti reorganizaiju, a samim tim i trgovačkih društava. Od ove godine imamo jedno društvo „Matalac posuđe”, „Metalac cink” je otvorio proizvodnju sudopera, „Metalac print” je fabrika za proizvodnju ambalaža i preslikača, nalepnica za naše posuđe… i „Metalac bojleri”, s tim što je od ove godine „Metalac bojleri” bilo društvo u izgradnji. Imamo još i „Metalac trejd” u kome je „Metalac” sto odsto vlasnik. To je društvo koje se bavi pre svega veleprodajom programa koji su namenjeni kuhinji, a ne proizvodi se u „Metalcu”, staklo, keramika, porcelan itd. Potom u okviru Holdinga postoji „Metalac market”. To je lanac prodavnica koje mi imamo, 48 maloprodajnih objekata u Srbiji i četiri u Crnoj Gori. Zatim, „Savu print”, a to je društvo gde je „Metalac” 50 odsto vlasnik, a 50 odsto jedan partner iz Italije, sa idejom da obrađuje tržište za proizvode od kartonske ambalaže. Potom, tu je i „Metford” u Beogradu, koji se pre svega bavi zastupništvom određenih firmi koje su vezane za „Metalac”. „Mtford” je sto posto vlasnik „Metalca”. Metalac je 2003. godine kupio lokalnu trgovinu u Gornjem Milanovcu i sada je vlasnik 65 odsto kapitala, a u Novom Sadu imamo „Metalac metalurgija”, gde je Metalac vlasnik sa nekih 95 odsto. To je firma koja se ranije bavila prometom crne ili obojene metalurgije, a danas je to pre svega distributivni centar za proizvode „Metalac”. Imamo i jednu firmu u Zagrebu koju smo sa jednim partnerom iz Hrvatske osnovali sa 50:50 učešća, sa ciljem da obrađuje i plasira naše proizvode na tržište Hrvatske.
• Kako kao direktor sagledavate budućnost „Metalca”?
- Mi smo uspešna kompanija i pred nama su velike obaveze. Kompanija mora imati rast, u fazi smo izrade strategije razvoja kompanije 2006/2011. godine. Naši planovi su uvek ambiiozni i sigurno je da se može očekivati najmanje 5-6 odsto rasta godišnje sa program koji sada imamo, a sigurno da ćemo našoj porodici u tom vremenu priključiti još novih programa, ali o tome ćemo pričati kada to bude aktuelno.

DR RADOSLAV JOVIĆ, REPUBLIČKI POSLANIK IZ KRALJEVA, O SVOM ANGAŽOVANJU I REŠAVANJU NACIONALNIH I LOKALNIH DRUŠTVENIH PROBLEMA - piše Dragan Blagojević
U ovom trenutku prioritet je donošenje novog Ustava Srbije

   • Verujte, i meni kao građaninu i poslaniku u ovoj zemlji, nedostaje da brinemo o običnim, životnim pitanjima ljudi, da u fokus stavimo običnog građanina, porodicu i da razmišljajući o životu jedne porodice u Srbiji i njenom blagostanju i napretku konačno počnemo da se bavimo osnovnim životnim pitanjima

   „Prošlo je već skoro godinu dana od trenutka kada sam podneo ostavku na funkciju predsednika opštine i red je da građanima opštine Kraljevo i ljudima koji su glasali ili nisu glasali za mene kažem šta se dešavalo u tih godinu dana, jer i ja očekujem da konačno pravda trijumfuje i da dođemo do nečega što se zove istina. Ispitivanjem javnog njenja uoči ponovljenih izbora za predsednika opštine mnoge agencije su mi savetovale da se ponovo kandidujem i po tim ispitivanjima javnog mnjenja bila bi to ponovo jedna moja ubedljiva izborna pobeda. Međutim, ja to nisam želeo, iz prostog razloga što sam se zarekao da neću staviti pečat na nešto što se zove krađa i falsifikat!? Mnogo je važnije da se u Srbiji izborimo za određene principe i za poštovanje reda i zakona nego da li je Rade Jović ili neko drugi predsednik opštine Kraljevo. Dakle, personalna pitanja ovde nisu toliko bitna koliko su bitni principi za koje se mora izboriti jedno demokratsko društvo. I zato sam ja odustao i od referenduma i kasnije od ponovljenih izbora, ali nisam odustao da se borim za nešto što se zove istina i pravda i da neko konačno u Srbiji odgovara pred licem pravde za vršenje krivičnog dela“, istakao je dr Radoslav Jović, narodni poslanik u Skupštini Srbije i bivši predsednik opštine Kraljevo, učestvujući u emisiji „Otvoreno o svemu“ TV Kraljevo, u kojoj je odgovarao na pitanja o svom političkom angažovanju i rešavanju državnih i lokalnih problema. Iz njegovog opširnog izlaganja u ovoj emisiji prenosimo neke najzanimljivije delove.

BORBA ZA PRAVDU
- Ja posedujem dokumenta iz kojih se jasno vidi da je Odeljenje kriminalističke policije SUP-a Kraljevo utvrdilo stotine i stotine falsifikovanih potpisa birača za moj opoziv i to građani ovog grada znaju i samo želim da podsetim javnost: mnogi su išli, izjašnjavali se i čudili otkud njihovi potpisi tu!? Hajde da zanemarimo onih šezdeset i nešto potpisa mrtvih ljudi, ali postoji činjenica da je zloupotrebljena volja više stotina ljudi i da je na taj način praktično izvršen puč nad predsednikom opštine Kraljevo!? U ovom trenutku ja sam dobio izveštaj od Opštinskog tužilaštva da su na osnovu činjenica do kojih je došao SUP pokrenuli postupak pred Opštinskim sudom u Kraljevu i ja sam duboko ubeđen da će se na kraju doći do toga da neko odgovara za krivično delo falsifikovanja i na taj način zloupotrebe izborne volje i biračkog prava građana. Takođe, pre dva-tri meseca dobio sam i dopis od Vrhovnog suda Srbije koji je potpisala gospođa Vida Petrović - Škero koja mi je jasno rekla da će u slučaju da sud i istraga nepobitno utvrde činjenično stanje do kojeg je došao SUP izvršiti reviziju čitavog postupka. Dakle, iako sam pripremio čitav predmet za Međunarodni sud pravde, odustao sam od toga jer smatram da građanin Srbije mora da štiti svoje institucije, pa čak i kad su nepravedne prema njemu, da traži pravni lek unutar svoje države i da se uporno bori za njega, kako bismo za koju godinu ili deceniju, kad tad, došli do toga da Srbija bude pravno uređena država.
- Nagoveštena revizija ne znači da će biti raspisivanja novih izbora, jer samim činom ostavke koju sam podneo čitav postupak izbora novog predsednika opštine je bio legalan i legitiman, ali će za sva vremena ostati zabeleženo u sudskoj praksi, pravnom i političkom sistemu Srbije da smo živeli u jednom periodu kada su falsifikatori i ljudi bez ikakvog morala mogli da rade šta hoće i da prekrajaju izbornu volju građana.

DONOŠENjE USTAVA?
- Srbija „gori na vatri“ već petnaest-dvadeset godina i sve ovo što se dešava u poslednjih nekoliko meseci samo „podgrejava“ čitavu situaciju. Mi stalno moramo da donosimo brze odluke, stalno postoje nekakvi prioriteti od nacionalnog i državnog interesa. Nažalost, posle tragičnih događaja u Srbiji, posle cepanja bivše Jugoslavije, posle toliko prolivene krvi, menjanja granica država itd. Srbija je stalno „u iznudici“ i stalno prisiljena da se bavi krupnim političkim pitanjima od kojih zavisi opstanak i države i nacije.
- Smatram da je u ovom trenutku prioritetno pitanje donošenje novog Ustava Srbije. Stanje na Kosovu i Metohiji i sve što se oko toga dešava prosto nas tera da donesemo Ustav u kojem će jasno biti definisana volja građana u ovoj zemlji da ne želimo da pristanemo na „divlje“ rešenje, rešenje koje nije zasnovano na međunarodnom pravu i odnosima. Očekujem da će upravo taj momenat da moramo brzo doneti takvu odluku uticati da se „otrezne“ sve političke glave u Srbiji i da se Ustav donese u najkraćem mogućem roku. Vidim da se u štampi pominje Sretenje kao mogući dan za proglašenje novog Ustava Srbije i smatram da je to realan datum. Kao jedan od tradicionalista, mislim da bi to, ako bismo baš na taj dan potvrdili autoritet i državnost Srbije i izneli jasan stav i pred međunarodnom zajednicom da se ne odričemo lako nečega što nam po međunarodnom pravu pripada, bilo pravo rešenje.

SARADNjA SA HAGOM?
- To je jedan od onih teških „kamenova koji nam vise o vratu“ čitavoj državi, naciji, i mi to pitanje moramo da razrešimo. Ja se kao čovek često pitam kako ovim ljudima koji se nalaze na haškoj optužnici i koji bi trebalo da se nađu tamo i dokažu svoju nevinost ili da Tribunal dokaže njihovu krivicu može uveče uopšte san da dođe na oči kada znaju da milioni ljudi u ovoj zemlji trpe strašne posledice zbog toga!? To pitanje će morati da se razreši, pre ili kasnije.
- Ukoliko je zaista čvrst stav G 17 plus da izađe iz vladajuće koalicije ako se do 1. oktobra zbog toga ne nastavi saradnja sa EU, ipak smatram da postoji nekakav dogovor između svih parlamentarnih stranaka da se i to stanje prevaziđe. U tom slučaju obustavlja se normalan rad parlamenta po ostalim pitanjima dok se pitanje donošenja novog ustava prvo ne reši, pa da zatim idemo na parlamentarne izbore, što bi bilo najbolje moguće rešenje. Dakle, ne smatram da će i eventualan izlazak G 17 plus iz vladajuće koalicije uticati da se ne ispoštuje jednoglasna odluka parlamenta da se što pre donese novi Ustav Srbije i na taj način spreče negativne posledice po budućnost Srbije...Ustav će toliko biti bitno pitanje da prevazilazi sve uskostranačke interese i da će u drugi plan staviti sve ostalo, pa i pitanje rekonstrukcije Vlade i izbora ministara spoljnih poslova i odbrane.

PREREGISTRACIJA VOZILA?
- Polazeći od definicije da narodni poslanik pre svega treba da zastupa interese građana prilikom donošenja zakonskih rešenja, nas šestorica poslanika u Skupštini Srbije smo, pre nego što sam odlučio da napišem predlog ovog Zakona, na jednoj pres konferenciji u Skupštini predložili da se tim ljudima, a ima ih na desetine hiljada u Srbiji, omogući jednim aktom Vlade Srbije da izvrše preregistraciju automobila sa crnogorskih na srpske tablice. Međutim, pojedini članovi Vlade su rekli da to nije zasnovano na zakonu i da Vlada ostaje čvrsto pri stavu da se ti automobili tretiraju kao uvežena vozila, odnosno da se moraju platiti i carina i sve druge dažbine i da se poštuje standard „Eko 3“ za motore i tih automobila.
- Smatrao sam da je takav stav neprihvatljiv iz nekoliko razloga. Imao sam više puta kontakte sa formiranim Udruženjem vlasnika „spornih“ automobila i oni su mi izneli niz argumenata koji su me kao čoveka i poslanika ubedili da svoje zahteve zasnivaju na pravu, odnosno zakonima koji su važili dok je još postojala državna zajednica Srbija i Crna Gora. Želim samo da podsetim javnost da su po Ustavnoj povelji Srbija i Crna Gora, to jasno stoji u članu 3, imale zajedničko tržište, a njihove vlade imale obavezu da usaglase carinske i sve ostale propise. To što političke elite u SCG nisu uspele da se dogovore pa smo praktično imali dva ekonomska i dva carinska sistema itd. nije razlog da cenu plaćaju obični građani!? Kada sam pogledao malo statistiku i raspitao se ko su ti ljudi koji su kupili automobile u Crnoj Gori, shvatio sam da su u najmanje 90 odsto slučajeva oni siromašni ljudi. To su isti oni naši obični ljudi koji su preživeli u proteklih 15-20 godina golgotu, i ratova, i sankcija, i svega ostalog. Sada kada su želeli da sa skromnim sredstvima, koja su skupili uz veliko odricanje, štednju, uzimanje skupih, nepovoljnih kredita kod banaka zadužujući jednog, dva ili više članova porodice (to su obično cifre od dve-tri hiljade evra), kupe u Crnoj Gori automobil to im je onemogućeno. Da li je pošteno da ti ljudi, koji su koristili nešto što im je Ustavna povelja DZ SCG garantovala, sada plate ceh za nešto što je se desilo mimo njihove volje, za političku odluku koju su doneli građani Crne Gore a ne Srbije. Da li je pošteno posle svega toga što smo preživeli, posle svih tih poniženja, još da taj običan građanin u Srbiji iz svog džepa plati nekakvu dodatnu carinu i drugi namet i da pri tome prenebregnemo pravo koje mu je davala Ustavna povelja!? Nisu oni uvezli automobile, već su ih kupili na zajedničkom tržištu SCG i voze ih ovde na području Srbije. Posle razilaženja Srbije i Crne Gore, država Srbija je obavezna da im bez posledica prizna taj status...
- Dakle, kada sam video da Vlada ne može na osnovu postojećih zakona da donese posebnu uredbu o ovoj matriji, ja sam kao narodni poslanik, uz saradnju sa Udruženjem vlasnika tih vozila, sačinio predlog jednog vrlo jednostavnog Zakona o preregistraciji automobila koji ima samo šest-sedam članova. Taj predlog Zakona kaže da svi građani koji su kupili automobile u Crnoj Gori u vreme državne zajednice SCG, zaključno sa 21. majom ove godine, imaju pravo da u roku od 15 dana podnesu zahtev regionalnom SUP-u, da se na taj način izvrši njihova evidencija i da im se omogući da po mestu prebivališta te automobile registruju i dobiju odgovarajuće registarske tablice. Da pri tom plate nadoknadu od deset dinara po kubnom centimetru zapremine automobilam, što je podnošljivo za budžet jedne obične srpske porodice i da se na taj način u budžet Srbije slije negde oko 20-30 miliona evra. Time bismo omogućili, s jedne strane, to je takođe predviđeno predlogom Zakona, domaćoj automobilskoj industriji da iznađe model automobila koji bi najzad mogao da konkuriše svetskim proizvođačima, a s druge strane da se deo sredstava uputi na nivo lokalnih samouprava za rešavanje ekoloških i ostalih problema. Očekujem da predlog tog Zakona uđe u skupštinsku proceduru i na prvom zasedanju početkom oktobra, po hitnom postupku, kako smo i tražili, bude stavljen na dnevni red. Iz razgovora sa mnogim poslanicima čuo sam da kod njih postoji volja da se ovo pitanje razreši upravo donošenjem ovog Zakona i tako damo Vladi „odrešene ruke“ da dalje rešava ovaj problem. Međutim, imajući u vidu da su poslanici često prinuđeni da prihvate volju vrhova svojih stranaka, pitanje je da li će to proći u parlamentu, iako bi, ako bi se poslanici slobodno izjašnjavali, duboko sam ubeđen, predlog Zakona bio izglasan dvotrećinskom većinom.

„KAFANSKA POLITIKA“
- Moram da konstatujem činjenicu da je najslabija tačka u političkom životu u ovom gradu naš lokalni parlament i da je uzrok svih uzroka ovakvog stanja sama činjenica da odbornici (70) ne predstavljaju građane i njihove interese, već pre svega predstavljaju interese pojedinih moćnika. Sa žaljenjem mogu da konstatujem da se u Kraljevu vodi ona „kafanska politika“ kada pojedini moćnici, ili kako sam ja voleo da ih zovem „komesari“ i „komesarčići“, sednu negde u kafanu, dogovore se po onom sistemu „Ja tebi vojvodo, ti meni serdare“ i nametnu tu svoju volju odbornicima. Odbornici prosto nesvesno tada čine ogromnu štetu ovom gradu i time što ne donose određene akte, određene odluke, zapravo postaju pijuni u rukama te nekolicine ljudi za koje bih ja voleo da za sva vremena nestanu sa političke scene. Nema tu mnogo takvih ljudi, 4-5 čini mi se da predstavljaju jezgro nečega što se zove nezdrava, mešetarska ili kafanska politika. Zato se zalažem za izmenu izbornog zakona i da ponovo građani po mesnim zajednicima biraju neposredno svoje predstavnike u lokalnoj skupštini. Nažalost, i na nivou Republike je tako, jer sam se više puta pitao šta će nas 250 u Skupštini, već da građani na izborima donesu odluku koliko će koja stranka dobiti i svaki od tih lidera vuče koliko je procenata glasova dobio pa neka njih 5-6 dođu u parlament i neka donesu svaku odluku za koju smatraju da je bitna za Srbiju. Često imam osećaj da nas 250 sedi tamo, a da retko ko sme i da pomisli da pritisne dugme za glasanje po svojoj savesti i bez signala od šefa stranke, odnosno poslaničke grupe!? To je tragična situacija u parlamentu koju ne mogu da trpe ni građani i s pravom je često preko medija napadaju. Zbog toga mislim da neposredno izabrani poslanici, ili makar njihova polovina mogu da budu veliki pomak u autentičnoj demokratiji.

ZAKONOM PROTIV „BELE KUGE“
- Povećanje nataliteta u Srbiji je pitanje iznad svih pitanja. Džabe mi donosimo i Ustav Srbije, džabe mi gradimo i puteve i mostove po Srbiji, džabe se mi borimo i za nove političke i ekonomske odnose u Srbiji, jer ako se nastavi ovakav trend da svake godine u Srbiji nestaje po jedan grad veličine Gornjeg Milanovca za koliko se ljudi manje rodi nego što umre, mi ćemo imati tragičnu sudbinu za 30, 40, najviše 50 godina!? To će biti gotovo potpuni nestanak srpskog naroda i srpske nacije sa ovih prostora. Najtragičniji trenutak nastupiće onda kada čitav ovaj prostor jugoistočne Evrope i zapadnog Balkana bude u sastavu Evropske unije. Ako se nastavi ovakav trend u populacionoj politici, šiptari, koji imaju agresivnu politiku i pri tom biološki veoma mladu populaciju koja se umnožava neverovatnom brzinom, ovaj prostor Srbije, od sadašnjih granica između Kosmeta i uže Srbije pa do Beograda, otkupiće od naše dece i unuka za male pare!? Jer, naše dece će toliko malo biti da da će se povlačiti sve više ka severu, ka Beogradu i Vojvodini, a dobar deo njih će tražiti uhlebljenje u Zapadnoj Evropi. Srbija će ostati pusta i to malo naše dece i unuka će za nekoliko hiljada evra prodavati hektare i hektare plodne zemlje u centralnoj Srbiji. Srbija će nestati!? Ja sam ozbiljno zabrinut za taj period koji dolazi. Imam utisak da ako se ozbiljno ne zamislimo i ne trgnemo svi mi koji smo odgovorni iu ovoj zemlji i koji mislimo dobro srpskom narodu, da ćemo dočekati tragičnu sudbinu da za 40-50 godina budu rušena i naša groblja i crkve ovde u Kraljevu i po celoj Srbiji...
- Imajući u vidu sve to, ja sam početkom 2005. godine kao narodni poslanik podneo predlog Zakona po kome bi svaka majka koja rodi četvrto dete u Srbiji dobila nacionalnu penziju koja bi bila ravna prosečnoj plati u Republici. Pored toga, s obzirom da smo suočeni sa činjenicom da nam selo odumire, evo kod mene u Mrsaću a to je deset kilometara od Kraljeva gde imamo i struju i vodu i telefon i asfaltni put nema ko da upiše prvi razred i biće zatvorena četvorogodišnja osnovna škola, predvideo sam tim predlogom Zakona da majke koje žive na selu i koje rode četvrto dete dobiju nacionalnu penziju plus 30 odsto da bismo spasili odumiranje sela koje je po meni jedan od temelja opstanka srpskog društva i države.
- Nažalost, zbog svih ovih velikih strateških pitanja kao što su Ustav, Kosmet, saradnja sa Hagom, još nikakav odgovor nisam dobio od Vlade Srbije, a opet vidim da kod narodnih poslanika postoji volja da se jedan takav zakon donese. Ja se nadam da će kad-tad taj zakon biti donesen, ali strah me je da ne bude suviše kasno!? Nemamo mnogo vremena za to!? Po nekim proračunima koje sam radio uz pomoć nekih stručnjaka došli smo do zaključka da bi godišnje državu Srbiju to koštalo oko 200 miliona evra ako bi se 200.000 porodica odlučilo da rodi četvoro i više dece. To je mnogo manje nego što trenutno ulažemo recimo u tunele, puteve, mostove, zdravstvo u Srbiji itd. Bez biološke osnove i bez mladih ljudi koji će živeti na ovim prostorima džabe nam i novi Ustav i sve ovo što gradimo, jer mi ćemo nestati i kao narod i kao država!?

KRALJEVAČKI DANI U MARIBORU

MILOŠ RUSIĆ, PREDSEDNIK SRPSKOG KULTURNOG DRUŠTVA MARIBOR
Danas je lepo je reći da si Srbin u Mariboru

   • Mi smo prolazili kroz težak period ovde zbog političke strukture koja je vladala tada u Srbiji i bili smo na neki način gurnuti u treći plan. Međutim, promenom vlasti i dolaskom gospodina Đinđića na vlast u Srbiji, popravili su se i odnosi prema nama, tako da je postalo lepo reći da si Srbin u Mariboru

   Srpsko kulturno društvo u Mariboru je osnovano 1998, sa osnovnim ciljem okupljanja srpskog stanovništva koje živi u Mariboru koji nije malobrojan, budući da Srba u Mariboru ima oko osam hiljada. Većinom su to Srbi iz Bosne i Hercegovine, nešto ima iz Hrvatske, a ponajmanje iz Srbije. Miloš Rusić, predsednik Srpskog kulturnog društva Maribor navodi da je osim okupljanja Srba iz svih krajeva bivše SFRJ, cilj društva i negovanje i očuvanje srpske kulture, tako da su ranije organizovali i školu srpskog jezika u kojoj su svoju decu naučili srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, da bi kada odu u Srbiju znali da se snađu. Inače, to su deca mahom rođena iz mešovitih brakova, tako da im je Srpsko kulturno društvo olakšalo vezu sa Srbijom. Srpsko kulturno društvo broji oko 500 članova koji redovno plaćaju članarinu. U okviru društva postoje četiri sekcije, od kojih je najbrojnija folklorna sa oko pedesetoro dece rođenih u Sloveniji, a postoji i veteranska sekcija u kojoj se stariji uče da igraju srpska kola i uopšte svemu vezano za srpski folklor. I ta veteranska sekcija ima oko 40 članova starijih od 40 godina. Kulturno drušvo ima i literarnu, šahovsku i kuglašku sekciju.
• Gde se okupljaju srbi u Mariboru i da li vam pomaže grad Maribor u aktivnostima?
- Društvo ima svoje prostorije koje nam je omogućila opština Maribor i mi se u njima okupljamo uglavnom vikendom. Opština nam je takođe omogućila i veliku dvoranu u kojoj vežbaju naše folklorne sekcije. Hoću da kažem da nailazimo na razumevanje kod gradskih vlasti i da podržavaju svaku inicijativu da realizujemo i to što je važno mi ne plaćamo kiriju za te prostorije, a raspolažemo sa sto kvadrata. Inače, imamo sponzore i to ne samo međi Srbima nego i Slovenci nam dosta pomažu.
Mi sredstva obezbeđujemo i kroz projekte sa kojima konkurišemo kod ministarstva za kulturu Republike Slovenije. Uglavnom, to su pare koje strogo namenski trošimo za realizaciju projekta, kakav je i ovaj sada, kada smo ugostili drage Kraljevčane u saradnji sa Prijateljstvom za nova vremena, odnosno kako smo mi ovu manifestaciju nazvali Dani Kraljeva u Mariboru.
• Da li u Društvu razmišljate da osim kulturne i sportske sardnje sa Kraljevom, tu saradnju proširite i na privredu?
- Mislim da je samo društvo u početku odigralo veliku ulogu u uspostavljanju, odnosno obnavljanju veza između Srbije i Slovenije, posle niza godina. Baš tih kriznih godina u društvu je bio veliki broj privrednika koji su na svoj način dolazili do informacija, a tu moram da pomenem da je veliku ulogu u posredovanju sa privredom Kraljeva odigrao Rade Bakračević, tako da su se pojavili i drugi gradovi, kao Bačka Palanka koji su svojevremeno, posle jednog susreta pisaca iz dva grada, izrazili želju da uspostave i kontakt sa gradonačelnikom Maribora i taj susret mi smo odgodili za januar, pošto se u oktobru ovde održavaju izbori, pa da sačekamo i vidimo ko će doći na vlast u Mariboru. Takođe smo organizovali i susret u Nišu, a iduće godine ćemo njih da ugostimo, tako da se posredstom našeg društva šire ti kontakti. Čak je došlo i do realizovanja određenih privrednih projekata u Nišu upravo zahvaljujući posredovanju i uz pomoć našeg društva.
• Kakav je položaj Srba u Mariboru i Sloveniji danas, naročito posle svih dešavanja krajem prošlog veka?
- Ja sam u Sloveniju došao kao petnaestogodišnjak i tu Republiku doživljavam kao svoju. Rođen sam u Hvatskoj, ali građanin sam Slovenije. Mi smo kao društvo oformljeni dosta kasno, 1998, dok su Makedonci i Hrvati to uradili ranije. Mi smo prolazili kroz težak period ovde zbog političke strukture koja je vladala tada u Srbiji i mi smo bili na neki način gurnuti u treći plan. Međutim, smenom vlasti i dolaskom gospodina Đinđića na vlast u Srbiji, popravili su se i odnosi prema nama, tako da je postalo lepo reći da si Srbin u Mariboru.
Danas je mnogo lakše, a kao ilustraciju pominjem podatak da je za naš rad Ministarstvo za kultutru Slovenije u budžetu predvidelo oko deset hiljada evra.
• Da li ima uspešnih Srba u Mariboru?
-Ima ih, i to poprilično. I od njih očekujem da pomognu našem društvu, pogotovo kada su pitanju krupniji projekti. Pre svega da se poboljša status Srba u Sloveniji, ali ne kao nekakvu državu u državi, nego da imamo redovno finansiranje od strane države, makar tih naših društava, kako bismo izbegli stresne situacije da tražimo novac kroz projekte i uvek uz strah da li ćemo uspeti da pokrijemo i osnovne troškove. U Mariboru ima da ne kažem 20, ali sigurno 10 jakih privrednika i oko 40 srednje jakih.
• Mi smo sada Vaši gosti, a kada ćete da uzvratite posetu?
- Mi smo bili pre dve godine u Kraljevu, jako smo dobro primljeni, a Slovenci, naročito oni koji su prvi put išli u Srbiji, bili su oduševljeni. Vi ste sada ovde, mi iduće godine idemo u Niš, ali u svakom slučaju vidimo se iduće godine u Guči.

PRIJATELJSTVO ZA NOVA VREMENA
Maribor pomaže evropsku budućnost Kraljeva

   Predsednika opštine Kraljevo dr Miloša babića sa svojim saradnicima i stručnim opštinskim timom (Miroljub Stolović, načelnik za društvene aktivnosti, dr Ljubiša Đoković, republički poslanik, Momir Bakračević, predsednik Prijateljstva za nova vremena, Milutin Vukosaljević, predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva Kraljevo i Dragan Rajičić, direktor „Ibarskih novosti”), primio je sa svojim ekspertskim timom Boiris Sovič, gradonačelnik Maribora.
U gotovo dvočasovnom otvorenom, neposrednom i prijateljskom razgovoru dva gradonačelnika predstavili su razvoj svojih gradova u ovom trenutku i perspektivama i planovima neposerdnog i dugoročnog razvoja.
   Za prvi zajednički projekat Maribora i Kraljeva usvojili su da zajednički rešavaju ekološke probleme Kraljeva, a sam Boris Sovič, obećao je pomoć Evropske unije za te projekte i takođe obećao veliku pomoć pri uključivanju Kraljeva i cele Srbije u evroatlantske integracije.
   Naglašeno je da je ekologija oblast u kojoj bi Kraljevo moglo da konkuriše sa konkretnmim programima, ali i da je potrebno u okviru privredne saradnje dva grada uvrstiti i grad Marburg. Slovič je ukazao da se Slovenija stratešpki zalaže za evropsku integraciju država nastalih posle raspada SFRJ i ponudio konkretnu pomoć na putu približavanja Evropskoj uniji, budući da je Slovenija prošla taj put i da ima ogromno iskustvo.

PRAVOSLAVNA CRKVA POSLE ŠEST DECENIJA
Dom za sve pravoslavne vernike

   • Delegacija iz Kraljeva proti Kosti Nešiću uručila je ikonu „Ćirilo i Metodije”, lični dar Momira Bakračevića. Ikona je celivajuća i biće glavna ikona u crkvi

   Osim održavanja kontakta i veza sa maticom Srbijom, jedan od prioriteta Srba u Mariboru je svakako gradnja Hrama „Ćirilo i Metodije” u Mariboru. Kada ovaj Hram bude završen (a ne zna se kada će to biti zbog nesigurnog priliva novca), pravoslavni vernici (a njih je oko sedam hiljada) dobiće u Mariboru crkvu posle šest decenija, budući da je istoimena pravoslavna crkva u Mariboru zapaljena i srušena 1941. godine. Nevolja sa tom crkvom, čija gradnja je započela 1934. godine, jeste što nije bila uknjižena u zemljišne knjige, tako da je od nje ostala svega ikona Svete petke iz 1934. godine i parče drveta sa ulaznih vrata. Inače, u čitavoj Sloveniji postoji pravoslavna crkva još jedino u Ljubljani.
Prema rečima prote Koste Nešića, predsednika Crkvene pravoslavne opštine Maribor, kada bude završena gradnja, crkva „Ćirilo i Metodije” predstavljaće i eparhijski centar za celu Sloveniju, uz perspektivu da se oformi i dečji vrtić.
- Vremena su bolja za naše vernike danas nego ranije. Vernici su se ranije skrivali i izbegavali praktično i fizički kontakt sa mnom i mitropolitom ljubljanskim - kaže prota Kosta, koji vodi Crkvenu opštinu od 1975. godine. - U samom Mariboru ima oko sedam hiljada pravoslavnih vernika, ali na žalost tzo nije konačna cifra jer ima još takvih koji se izjašnjavaju kao jugosloveni, a to treba što pre zaboraviti.
Miodrag Muratović, član Crkvenog odbora kaže da je predviđeno da objekat bude parohijski dom za sveštenstvo, jedna prostorija je namenjena za visokopreosvešćenog mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Jovana.
-Cilj nam je da što pre započnemo sa veronaukom, jer mnogo je vremena prošlo, pa su mnogi pravoslavci odlazilči na službu u rimokatoličke crkve - kaže Muratović.
Crkva se gradi isključivo iz sredstava donatora i od pomoći naših iseljenika.
Pravoslavnu crkvu u Mariboru posetio je i kraljevački protojerej Ljubinko Kostić, koji je jedan dan držao i službu. O svojim utiscima protojerej Ljubinko kaže:
- Radujem se što vidim da oni žive i posle 60 godina bez pravoslavne crkve živom verom u živoga Boga i verom u srpsko pravoslavlje i radujemo se što će ovde biti, ako Bog da, velelpni hram sa svim pratećim sadržajima, sa bibliotekom, riznicom, parohjskim stanom, sobom za nadležnoga episkopa, zvonik koji je u pripremi da se gradi i što je najvažnije vidimo radost kod naših ljudi ovde, jer su srećni što će najzad dobiti svoj molitveni dom koji će ih okupljati u jednoj misli, ljubavi i jednom osećanju.
Inače, delegacija iz Kraljeva proti Kosti Nešiću uručila je ikonu „Ćirilo i Metodije”, lični dar Momira Bakračevića. Ikona je celivajuća i biće glavna ikona u crkvi.

NEOBIČAN DAR
Od crkve „Ćirilo i Metodije” koja je uništena 1941. godine sačuvana je samo ikona Svete Petke i parče daske (30 puta 50 santimetara) od crkvenih ulaznih vrata.
Ovog avgusta prota Kosta Nešić ne malo je bio iznenađen kada je u crkvu došao Slovenac Ivan Žnidarič sa neobičnim poklonom. Objasnio je da je to parče drveta sa duborezom čuvao šest decenija i da evo, vraća, to tamo gde i pripada.
Prota Kosta obećao je Žnidariču da će to parče daske biti ugrađeno u nova crkvena vrata.

RADE BAKRAČEVIĆ POČASNI KONZUL KRALJEVA U MARIBORU
Hvala vam, Kraljevčani!

   • Bio sam srećan i ponosan tih dana u Mariboru što sam Kraljevčanin i što sam počasni konzul takvih ljudi koji su odradili sve bez greške

   • Gospodine konzule, kako je došlo do organizovanja „Kraljevačkih danba u Mariboru”?
- Za manifestaciju: „Prijateljstvo za nova vremena - Kraljevački dani u Mariboru" odlučio sam se prošle godine na sećanje na takvu manifestaciju koju smo realizovali u Kraljevu 2004. Zamolio sam Ministarstvo za kulturu Republike Slovenije za pomoć i preko Srpskog kulturnog društva Maribor dobili smo finansijska sredstva za realizaciju ovog projekta u 2006. Prvo sam mislio da organizujem „Guču posle Guče", a onda sam se odlučio da kao počasni konzul Kraljeva pozovem moje Kraljevčane na ovu manifestaciju. Pozvao sam predsednika društva koje nosi naziv ove manifestacije: „Prijateljstvo za nova vremena" iz Kraljeva Hadži Momira Bakračevića i on je odmah prihvatio taj predlog i moram da kažem da je najveća njegova zasluga da je izabrao političare, ekipe i pojedince iz Kraljeva i doveo ih u Maribor.
Organizaciju ove velike manifestacije u Mariboru preuzela su dva društva: Srpsko kulturno društvo Maribor, na čelu sa predsednikom Milošem Rusićem i Internacionalno kulturno društvo Štajerska zajednica iz Maribora čiji sam ja predsednik. Ogromnu pomoć pružio nam je i Slobodan Stojanović, stari prijatelj Kraljevčana.
• Kako ste se Vi osećali tokom ova tri dana?
- Tog 14. septembra bio sam presrećan, jer je stiglo u Maribor sto Kraljevčana na čelu sa predsednikom društva Momom Bakračevićem i dr Milošem Babićem, gradonačelnikom Kraljeva, koga su tako u Mariboru predstavili Mariborčani.
Bio sam veseo, da je u Maribor stigao sam dr Miloš Babić, koji je našao vremena da već posle pola godine svoga „vladanja" u Kraljevu stigne u pobratimski grad Maribor. Domaćin Dr Miloša Babića bio je Boris Sovič, gradonačelnik Maribora i počasni građanin Kraljeva, koji je u svom govoru, već na početku posete izjavio da je veseo da je u grad na Dravi stigao gradonačelnik grada na tri reke da bi utvrdio veze koje ponovo, već šest godina trasiraju kraljevački gradonačelnici (njih sedmorica) dok je Sovič sve to vreme gradonačelnik Maribora.
• Kako ocenjujete susret na najvišem nivou - delegacije Maribora i Kraljeva na čelu sa gradonačelnicima Sovičem i Babićem?
- Moram da naglasim da su dr Miloš Babić i njegovi sradnici: Miroljub Stolović, načelnik za društvene aktivnosti, dr Ljubiša Đoković, republički poslanik i Momir Bakračević kao političari i privrednici ostavili veoma dobar utisak na uže vođstvo Gradske opštine Maribor. Za prvi zajednički projekat Maribora i Kraljeva usvojili su da zajednički rešavaju ekološke probleme Kraljeva, a sam Boris Sovič, obećao je pomoć Evropske unije za te projekte i takođe obećao veliku pomoć pri uključivanju Kraljeva i cele Srbije u evroatlantske integracije. Dr Miloš Babić je u najslušanijoj radijskoj emisiji Štajerske predstavio veoma dobro i pozitivno svoje Kraljevo, želje Kraljevčana i trenutno stanje u Srbiji. Glavni urednik Radija Maribor Tone Petelinšek, zlatno pero slovenačkog novinarstva čestitao je dr Babiću ne veoma sadržajnom jednočasovnom intevjuju.
• Kako su Mariborčani, po Vašem utisku, prihvatili Kraljevčane?
- Moram da napomenem da su svi učesnici iz Kraljeva sve svoje sposobnosti iskoristili do maksimuma i Mariborčanima ostavili utisak perfektnosti u predstavljanju srpske i kraljevačke kulture.
Kraljevčani su veoma dobro i potpuno kvalitetno i profesionalno prikazali svoje umetničke i sportske kvalitete. Hvala vam, Kraljevčani. Bio sam ponosan tih dana u Mariboru što sam Kraljevčanin i što sam počasni konzul takvih ljudi koji su odradili sve bez greške.

U KRALJEVU OBELEŽENA 88. GODIŠNJICA PROBOJA SOLUNSKOG FRONTA
Sećanje na viteški podvig srpskih ratnika

   Tradicionalno, na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, i ove godine je, po 88. put, obeležena godišnjica proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu. Bilo je to podsećanje na 15. septemabar 1918. godine kada su srpski junaci predvodili savezničku vojsku u proboju Solunskog fronta, a time i za oslobađanje Srbije od austrougarskih zavojevača.
Tim povodom, ovog 15. septembra, na pijedastal spomenika srpskim ratnicima na centralnom gradskom trgu u Kraljevu najpre je sedam delegacija položilo vence i cveće, vojnici kraljevačkog garnizona ispalili su počasne plotune, dok je sveštenstvo Žičke eparhije održalo parastos izginulim i preminulim soluncima. Članovi guslarskog društva „Žiča“ izveli su prigodan kulturno-umetnički program. Na kraju, okupljenima ovoj komemorativnoj svečanosti obratili su se i potomci solunskih ratnika koji su podsetili na istorijski podvig srpske vojske na Soplunskom frontu. Oni su posebno naglasili do tada nezabeleženo herojstvo i viteštvo srpskih ratnika koji nisu žalili život da posle četiri godine ratova i tri godine okupacije Srbije oslobode svoju otadžbinu i zajedno sa Francuzuma i drugim saveznicima daju nemerljiv doprinos pobedi na austrougarskom vojskom i njenim saveznicima, a time i završetku Prvog svetskog rata.
- Na današnji dan kada je počela ofanziva na Solunskom frontu na sanducima sa municijom srpske vojske pisalo je „Pali, ne žali“, a već u deset sati nisu se čuli pojedinačni pucnji već je ujalo kao najveći vetar. Otac mi je bio u toj ofanzivi. Ja sam u drugom razredu osnovne škole deklamovao poznate rodoljubive stihove Alekse Šantića „Ostajte ovde, sunce tuđeg neba neće vas grijat ko što ovo grije“ i, eto, iako sam imao priliku da odem preko granice i živim u inostranstvu, ta moja deklamacija me je navela da zauvek ostanem u našoj Srbiji - rekao je pored ostalog jedan od solunskih potomaka Života Ćosović.
Organizator proslave bilo je kraljevačko Društvo za negovanje istorijskih tradicija srpskog naroda „Jovo Kursula“ u Kraljevu čiji predsednik je Milijan Živković posebno ukazao na značaj ovog istorijskog događaja.
- Danas bi svi Kraljevčani trebalo da se sete tog istorijskog datuma, 15. septebra 1918. godine, kada su viteški junaci Srbije probili Solunski front i oslobodili svoju zemlju, dajući, pri tom, ogroman doprinos pobedi savezničke vojske nad austrougarskim okupatorom - istakao je Živković.
Inače, danas više nema živih učesnika Prvog svetskog rata i proboja Solunskog fronta, ali su o njihovom junačkom podvigu i viteškoj borbi, ravnoj epopeji, ostala zapisana brojna svedočanstva, napisane mnoge knjige i snimljeno više filmova, a tradicionalne proslave istorijskog 15. septembra, poput ove u Kraljevu, služiće da se takvo junaštvo, koje je ušlo u istorijske i vojne udžbenike sveta, nikada ne zaboravi.

ZAPOŠLJAVANJE - JAVNI RADOVI I NA TERITORIJI RAŠKOG UPRAVNOG OKRUGA
Probirači će biti izbrisani

   Direktorka Zavoda za tržište rada gospođa Zlata Đorćević najavila je zapošljavanje velikog broja nezaposlenih, pre svega mladih ljudi, u predstojećim javnim radova koji će se organizovati na teritoriji Raškog okruga.
Očekuju se i najrazličitije inicijative pojedinaca i organizacijama kojima će se kod Ministarstva za rad konkutrisati za sredstva koja će biti upotrebljena za ove namene.
Prvi javni radovi u Srbiji, a i na teritoriji Raškog okruga, za koje je u ovoj godini izdvojeno 100 miliona dinara, a koji će na određeno vreme zaposliti oko 3.000 ljudi, mogli bi početi već oko 20. oktobra. Na konkurs za organizovanje javnih radova, koji je raspisala Vlada Srbije i koji se zatvara 25. septembra, mogu da se jave državni organi i organizacije, javne ustanove, nevladine organizacije, lokalne samouprave, preduzetnici, preduzeća i zadruge, kao i udruženja građana.
Osnovni uslov da bi zahtev uopšte mogao da se razmatra biće stav lokalne samouprave da je to posao od lokalnog značaja, ali i stav resornog ministarstva da su predloženi radovi od nacionalnog interesa.
Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova koristiće se za zarade onih koji će biti angažovani na njima, kao i za troškove njihovog prevoza, obezbeđenja bezbednosti i zdravlja na radu, troškove obuke, kao i za troškove izvođenja javnih radova, najviše u visini od deset procenata od vrednosti projekta.
Nezaposlene osobe bez kvalifikacije angažovanjem na javnim radovima biće plaćene u nivou minimalne zarade, oni sa srednjom školom imaće tu zaradu uvećanu za 15 odsto, za angažovane sa višom školom ta zarada će biti uvećana 30 odsto, a nezaposleni sa visokom stručnom spremom imaće minimalnu zaradu uvećanu za 45 odsto.
Svi nezaposleni koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, a koji budu odbili da učestvuju na javnim radovima biće brisani sa evidencije.
Ukoliko bude interesovanje za program javnih radova, Ministarstvo rada planira da ih organizuje i naredne godine i za to bi mogla da budu izdvojena sredstva od milijardu dinara.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

U ORGANIZACIJI DOMA KULTURE "RIBNICA" - piše Ivan Rajović
Sajam knjiga i dani satire na Trgu kod Milutina
 
   U organizaciji Doma kulture "Ribnica" 18. septembra je otvoren Sajam knjiga na Tgu srpskih ratnika, koji će trajati do 28. septembra. U okviru ove kulturne manifestacije u ponedeljak je održano veče satire i otvorena je najveće izložba karikatura na svetu, autora Milanka Kaličanina. U ovom programu su učestvovali Radivoje Bojičić - Lale, glavni i odgovorni urednik satiričnog lista Jež, i satiričari Jasmina Bukva i Milovan Vržina.
U utorak je na Trgu srpskih ratnika u okviru autorske večeri predstavljen novinar Željko Vuković, a sledećeg dana u isto vreme i na istom mestu održana je promocija knjige pesama Dimitrija Jovanovića Pre nego se sve pogasi. U programu su učestvovali, pored autora, književnik Dušan Stojković, i glumci Biljana Božović i Milomir Nedeljković.
Veče pesnika Vukašina Kostića iz Niša predviđeno je za večeras, a sutra će biti promovisana knjiga Dragana Bunardžića Bezdušje. Pored autora u programu će učestvovati Zoran Tucaković, recenzent i pesnik Radoslav Vučković.
U ponedeljak, 25. septembra u Narodnoj biblioteci biće promovisana knjiga profesora Nenada Đurišića Aićne i osorne priče. O ovoj knjizi će govoriti Dimitrije Jovanović, recenzent, a tekstove iz knjige čitaće glumica Biljana Božović.
Veče pesnika Vladimira Jagličića iz Kragujevca predviđeno je za utorak, a sledećeg dana u Narodnoj biblioteci biće prestavljen portret pisca Ljubomira Kokotovića (Gut baj brodvej elo Vrans" i Trčanje za svojom senkom). O piscu i njegovom delu govoriće književni kritičar iz Kragujevca Mirko Demić.
U četvrtak, završnog dana manifestacije, na Trgu srpskih ratnika sa početkom u 19 časova biće održano veče satire i zvanično zatvaranje najveće izložbe karikatura Milanka Kaličanina na svetu. U ovom programu učestvuju satiričari: Duško M. Petrović, Ilija Šekuljica, Zoran Tucaković, Dimitrije Jovanović i Dragan Bunardžić.



KNJIŽEVNA KRITIKA - piše Bragan Bajović
Nagrada Draganu Hamoviću
 
   Žiri Kulturno-prosvetne zajednice Srbije odlučio je početkom ove nedelje da nagradu za najbolju književnu kritiku domaće knjige "Milan Bogdanović" dodeli Draganu Hamoviću za tekst "Oteto iz pera, ili volja za govor" o knjizi Stevana Raičkovića "Fascikla 1999/2000".
Žiri u sastavu Bojana Stojanović-Pantović, Milica Jeftimijević-Lilić, Stojan Đorđić i Petar Arbutina uručiće Hamoviću nagradu početkom oktobra.
Dragan Hamović rođen je u Kraljevu 1971. godine. Sada radi kao urednik u Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva u Beogradu. Pre odlaska u Beograd, bio je upravnik Narodne biblioteke "Stefan Prvovenčani" u Kraljevu. Izmeću ostalih, objavio je knjige pesama "Mrakovi, ruge" i "Nameštenik" i knjige eseja "Stvari ovdašnje" i "Pesničke stvari". Priredio je i knjigu pod naslovom "San za Dragana Ilića" koja je svojevrsni omaž našem prerano preminulom kolegi-novinaru i pesniku Draganu Iliću Niškom.



SUSRETI PISACA U BILEĆI I GACKOM
Goran Petrović dobitnik nagrade “Svetozar Ćorović”
 
   Kraljevački pisac Goran Petrović dobitnik je još jedne ugledne nagrade. Petrović je dobio nagradu "Svetozar Ćorović", za knjigu priča "Razlike".
Nagrada se dodeljuje povodom Ćorovićevih susreta pisaca koji se već deset godina održavaju u Bileći i Gackom, u Republici Srpskoj. Ovogodišnji susreti počeli su prekjuče, a Petroviću će nagrada biti uručena danas.
Petrovićevu zbirku priča "Razlike", objavila je Narodna knjiga iz Beograda.



NOVE KNJIGE KRALJEVAČKIH AUTORA
Potresna povest o sudbini malog čoveka

   I izdanju novosadskih Svetova nedavno je iz štampe izašla najnovija knjiga kraljevačkog pisca Ratka Dragićevića. Ovoga puta radi se o poemi "Da progledam gospode". Jovan Zivlak, izdavač i recenzent ove izuzetno lepo opremljene knjige, o najnovijem Dragićevićevom ostvarenju, pored ostalog, kaže:
"Poema Ratka Dragićević, podeljena u 101 pevanje, povest je o Krsmanu iz Kosovine, njegovom tegobnom životu u prošlom veku, od rođenja do smrti. U ovoj elegijski ispričanoj povesti, sa dramatizovanim glasom pripovedača ili pevača, uključeni su kako aspekti istorije, tradicionalne kulture i religijskih predstava, tako i lične povesti Krsmanove u jednu vrstu paraboličkog životopisa iskušavanja i iskupljenja unutar čega se sudbina glavnog junaka, u primerenim gestovima transpozicije, reflektuje poput sudbine Jova. Sa nespornim pesničkim umećem evokacije, sa verodostojnošću dramatizacije jedne sudbine, sa primerenošću leksičkog i pesničkog repertoara, Dragićević je napisao potresnu povest o sudbini malog čoveka, u horizontu tradicionalne kulture jednog podneblja, i njegovom iskušavanju i razumevanju ovovekovnih himera i vrednosti morala, trpljenja i vere.”
Ratko Dragićević je jedan od onih kraljevačkih pisaca koji nije baš "omiljen" ovdašnjim izdavačima ako je suditi po činjenici da je samo jedna njegova knjiga objavljena u Kraljevu. To što su mu sve knjige objavljene na strani, a gotovo isključivo se bave problematikom njegove postojbine, odnosno Mlanče i Kosovine u njoj, a na samom izvorištu srpske duhovnosti nadomak manastira Studenica, svojevrstan je fenomen. Ratko je rođen 1950. godine u Mlanči kod Studenice. Završio je Podoficirsku školu u Beogradu, studirao saobraćaj u Zagrebu. Objavio knjige pesama S onu stranu kože (1986), Ustreljen snom (1989), Isposnica (1992) i romane Oburvana zemlja (1992, 2002) i Ambis (1994). Živi i radi u Kraljevu.



USPEH UČENIKA ŠUMARSKE ŠKOLE NA TAKMIČENJU U VRNJAČKOJ BANJI - piše Bojana Milosavljević
Dorasli profesionalcima

   Učenici Šumarske škole iz Kraljeva osvojili su drugo i šesto mesto na takmičenju u sečenju drva motornom testerom održanom prošle nedelje u Vrnjačkoj Banji. Ovo je izvanredan rezultat jer su se mladići takmičili u grupi u kojoj je bilo dvadesetak profesionalaca. To ujedno i pokazuje kolika je vrednost znanja koje učenici stiču u ovoj školi. Inače, ovo tradicionalno takmičenje organizuju “Srbijašume”.



SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE
Stipendije postdiplomcima

   Do kraja ovog meseca postdiplomci prijavljeni kod Nacionalne službe za zapošljavanje mogu da konkurišu za novčanu pomoć. Konkurs je predvideo da njih 250 godinu dana dobija po 14 hiljada dinara mesečno. Pravo na ovu potporu imaju postdiplomci koji su na redovnim studijama postigli prosečnu ocenu od najmanje osam, da nemaju neku drugu stipendiju, kao i da sami finansiraju magistarske studije.