Šest godina od petooktobarskih promena
Sredstva NIP-a treba efikasno iskoristiti
Milan Kučan da zameni Martija Ahtisarija
Nedovoljno iskorišćena turistička šansa
Napredak se već vidi
,,Metals banka” ispunjava sve zahteve komitenata
Borba za novo mesto u društvu
Opšti proglas
Zov vodenice na Glediću
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, fudbal šah

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Šest godina od petooktobarskih promena

   Stigla je jesen. Još jedna istorijska etapa u našem mukotrpnom napretku ka sam Bog zna čemu. Već decenijama je na ovim prostorima sve istorijsko, pa tako i ovo godišnje doba koje bi po mmnogo čemu trebalo da predstavlja prekretnicu u, ponavljam, sam Bog zna čemu. Na šestogodišnjicu petooktobarskih promena sve što imamo jeste Srbija kao takva i obećanja da će, koliko sutra sve biti mnogo, mnogo bolje. A toliko smo uznapredovali da ovih dana papriku za ajvar i turšiju ni po 12 dinara ne mogu svi da kupe. Došli smo dotle da nam je glavna tema svih razgovora to što je mladi oficir na paradi salutirao posteru haškog optuženika. Mnogi su prosto oduševljeni činjenicom da pojedini lekari rade u kooperaciji sa pogrebnim preduzećima. Vrlo uzbudljivo na psihologiju prosečnog Srbijanca deluje saznanje da čovek koji zanemogne nema pojma da li će svršiti, ili završiti, na intenzivnoj nezi sa teoretskim šansama da preživi ili u kapeli sa već obezbeđenim svim najmodernijim pratećim pogrebnim rekvizitima, od kartonskih cipela do tanjirića za pečenje. To, kako se pokazalo u pojedinim slučajevima, isključivo zavisi od suda stručnjaka i vizuelnog identiteta i materijalnog stanja potencijalnog (ne)reanimiranog srećnika. Oni koji su svojevremeno učestvovali ili bojkotovali takozvane demokratske proteste, sada je sasvim svejedno, sve češće sa uzdahom izgovaraju mučnu konstataciju: “Džaba smo šetali”. A one koji su se pre, a i posle toga, napljačkali narodnih para, ova vlast je po sistemu “puj pike, ne važi se” oslobodila bilo kakve odgovornosti, promovišući ih u snalažljive tajkune koji bi u predstojećem periodu trebalo da predvode naš buran ekonomski procvat. To je demokratija na način kako je zamišljaju i ostvaruju naši demokratski predvodnici.

ZBOGOM EVROPSKA ZAJEDNICO
Dakle, kad se malo bolje pogleda jasno se da zaključiti da, kako rekoh, osim toga što konačno imamo sopstvenu državu, od života nam je malo toga ostalo, a nada koju smo potajno svih ovih godina gajili definitivno je izbledela i raspršila se u balkanskoj vetrometini. Sada je već sasvim jasno da za dugi niz godina od našeg članstva u Evropskoj zajednici neće biti ništa, ako je do toga nekome uopšte i bilo nešto naročito stalo. To znači da dobar deo srbijanske populacije neće dočekati ono o čemu se u proteklom periodu govorilo kao o našem jedinom spasu i da će definitivno i za sva vremena ostati ovde u uslovima koje niko u ovom trenutku nije u stanju da definiše. Po svoj prilici, tek nam predstoji da se još jednom pregrupišemo, da usvojimo novi Ustav , da se izjasnimo kako je “Kosovo srpsko i ostaće srpsko”, da se ponovo izabiramo na svim nivoima, a potom da ponovo, po ko zna koji put, krenemo u nove poduhvate na ostvarivanju državnog suvereniteta, integriteta i boljeg standarda, sa novim ljudima, sa novim političkim facama željnim afirmacije, lagodnog života i love, dakako.
Stigla je jesen, a mi smo u Srbiji, ovoga puta sopstvenoj samostalnoj državi koja bi tek trebalo da se organizuje. Srbiji u povoju, reklo bi se, koju bi tek trebalo njihati, tetošiti i vaspitavati, odgajati je kao čedo kojim ćemo se jednoga dana ponositi. Pre toga trebalo bi predati haške optuženike, rešiti problem Kosova i Metohije, videti šta da se radi sa Vojvodinom, zaposliti bar nekog od milion besposličara i dovesti u red sve one koji su se tokom tranzicije toliko opustili da su postali najveći teret državi i onima koji u njoj žive.

NI ZA AJVAR, NI ZA IZBORE VIŠE NEMA NI PARA NI VOLjE
Jer kako se pokazalo, i pored svih problema koje imamo sa međunarodnom zajednicom i ostalim belosvetskim institucijama i pojedincima, najveći problem nama smo mi sami. Srbija je postala zemlja moralno posrnulih morona koji su svesni činjenice da je ovo njihovo vreme, da nikada više neće biti tu gde jesu i zato obilato koriste privilegije kojih su se dokopali. Zato se i stiče utisak da pošteni i čestiti ljudi ovde žive kao neprilagođene kreature izgubljene u vremenu i prostoru ne uspevajući da shvate šta se oko njih dešava, čak ni to da posle svih demokratskih promena nisu u stanju da kupe ni džak paprika po bagatelnih dvanaest kinti. A šta je sa računima za komunalije, sa neotplaćenim kreditima, sa svim onim dugovanjima koja većina nas nije u stanju da plati? To su samo neka od pitanja koja bi trebalo imati na umu pred izbore koji se najavljuju. A izbori na svim nivoima u zemlji koja je Eldorado za one koji su ispod svakog nivoa, poseban su izazov. Ko zna, možda ovoga puta ubodemo pravu kombinaciju, mada su šanse, iskreno rečeno, nikakve. Bilo kako bilo, nećemo više sanjati Evropu. “U se i u svoje kljuse”, rekao bi narod. Šta će biti, videćemo. A jedno je sigurno, ni za ajvar ni za izbore ovde više nema, ni para ni volje.

SAZVANA DVADESET DRUGA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO
Rebalans budžeta

   Rebalans budžeta opštine za 2006. godinu biće centralna tema rasprave na za utorak, 3. novembar, sazvanoj 22. sednici Skupštine opštine Kraljevo. Prema predlogu Odluke o dopunskom budžetu opštine za ovu godinu, kako se po najnovijoj terminologiji budžetski rebalans naziva, u odnosu na usvojeni plan predloženo je ukupno povećanje budžetskih prihoda opštine Kraljevo u ovoj godini za 101.982.000 dinara, ili za 6,08 odsto. Ako odbornici prihvate predlog Odluke, ukupni budžetski prihodi kraljevačke opštine biće nominalno utvrđeni u iznosu od 1.779.282.000 dinara. U istom iznosu predloženo je i povećanje ukupnih budžetskih rashoda za korisnike po pojedinim oblastima u kojima je došlo do odstupanja ili novih realnih potreba u praksi.
Pored ovoga, u predlogu dnevnog reda narednog skupštinskog zasedanja je i predlog izmena i dopuna Programa uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta opštine Kraljevo za 2006. godinu. Predloženo je da se ukupno ostvareni prihodi za ovu namenu povećaju za 8.428.700 dinara i u istom iznosu rasporede na pojedine delatnosti u planu rashoda.
Prema predloženom dnevnom redu, odbornici bi na predstojećoj sednici trebalo da se izjasne i o predlogu Odluke o dodeli priznanja i nagrada opštine Kraljevo za 2006. godinu. Nadležna skupštinska komisija predložila je da se diploma zaslužnog građanina opštine Kraljevo dodeli Draganu Martinoviću, diploma zaslužne organizaciji „YU” grupi iz Beograda i zahvalnice Branislavu Biniću i Radošu Jovanoviću, dok o dodeli diplome počasnog građanina opštine Kraljevo Komisija nije dala mišljenje jer se o predlozima nije izjasnila većina od ukupnog broja članova Komisije.
Inače, za predstojeću, 22. sednicu SO Kraljevo, predloženo su samo četiri tačke dnevnog reda, a među njima je i predlog Odluke o osnivanju Javnog preduzeća za stambene usluge „Kraljevo”, koja bi trebalo da bude usklađena sa izmenjenim propisima u toj oblasti.
Početak skupštinskog zasedanja predviđen je za 10 sati, uz direktan prenos na Televiziji Kraljevo.

ZVONKO OBRADOVIĆ, DRŽAVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU ODBRANE - piše Slobodan Rajić
Sredstva NIP-a treba efikasno iskoristiti

   Kraljevo je dobilo ogromna sredstva iz Nacionalnog investicionog plana (NIP) i taj novac treba blagovremeno i efikasno iskoristiti, istakao je Zvonko Obradović, državni sekretar u Ministarstvu odbrane Srbije i član Koordinacionog tela za sprovođenje NIP-a, učestvujući u emisiji „Otvoreno o svemu” TV Kraljevo.
- Sa zadovoljstvom mogu da kažem, kao Kraljevčanin, da smo dobili izuzetno velika novčana sredstva NIP-a za 2006. i 2007. godinu, oko 33 miliona evra. To je oko tri godišnja opštinska budžeta Kraljeva i to nije dobio nijedan grad u našem okruženju. Dobili smo više i od Kragujevca, koji je dobio 22 miliona evra. Tu je jako puno projekata i nadam se da su Kraljevčani upoznati sa njihovom sadržinom. Pomenuću samo stanogradnju - u projektu je previđena izgradnja 292 stana u Kraljevu, u vrednosti oko devet miliona evra. Pored toga što će time značajan investicioni cuklus u ovoj oblasti da bude pokrenut, ja ću se u Ministarstvu odbrane zalagati da se znatan broj ovih stanova, 50 ili 60, opredele za vojna lica, pošto je Kraljevo jedan od šest centara u kojem će se nalaziti brigada - rekao je Obradović.
On je naglasio da su Kraljevu odobrena velika sredstva za izgradnju objekata infrastrukture, počev od izgradnje zaobilaznice do rekonstrukcije Pozorišta, hrama Svetog Save i manastira Žiče, ali da sve projekte treba brzo realizovati jer predstoje nove slične inicijative.
- Valja požuriti sa realizacijom ovih projekata. Razgovarao sam o tome sa opštinskim menadžerom, koji je dosta ovog materijala pripremao, iako sam imao koordinaciju i sa predsednikom opštine i opštinskim rukovodstvom. Međutim, hoću još jednom da naglasim da će od efikasnosti lokalne administracije da apsorbuje i realizuje ovaj novac mnogo toga zavisiti, jer se ovaj novac odnosi na dve budžetske godine, ovu koja je na izmaku i narednu, i da neće biti moguće preneti sav odobreni novac iz 2006. u narednu godinu, već samo 50 odsto!? Znači, potrebna je i brzina i temeljitost, uz odgovarajuće pripreme projekata. Ono što je vrlo važno i što nam je ministar Dinkić nagovestio, to je da se pokreće inicijativa za predlaganje projekata novog NIP-a za 2008. godinu, jer će biti još sredstava od dodatnih privatizacija i drugih prihoda (država ovu godinu završava sa blizu četiri milijarde dolara direktnih stranih investicija). Nama u Kraljevu ostaje da budemo opština koja će biti efikasna, sposobna da što je moguće više tog novca povuče i realizuje, a s obzirom na to da je NIP sastavni deo budžeta Srbije, i kontrola će biti rigorozna, pa trošenje tih sredstava mora biti strogo namensko. Uspeh se meri na kraju brojem realizovanih projekata i odobrenih sredstava i ako u Kraljevu nismo sposobni da ih realizujemo, otići će na drugu stranu, a opštine gde bude bilo kakvih problema biće ubuduće zaobiđene, jer niko ne želi da radi sa onim ko nije efikasan i sposoban!? Siguran sam da će u Kraljevu ta praksa ipak biti pozitivna - rekao je pored ostalog Obradović.
Govoreći o problemima odbrane u Srbiji, Zvonko Obradović je opširno obrazložio proces reforme Vojske Srbije, koja ide određenom dinamikom, tako da je završena prva, početna faza, koja podrazumeva pripreme strategijskih pregleda odbrane i drugih strateških dokumenata. Ta strategija, za koju je saglasnost dobijena od odgovarajućih političkih struktura i državnih institucija, po njegovim rečima, „podrazumeva evroatlantske integracije, vojnu saradnju i vojsku kao instrument spoljne a ne unutrašnje politike, kako je bilo u bliskoj prošlosti”. Opredeljenje je da se gradi vojska koja je mala, ali profesionalna, kadrovski vrhunski osposobljena i dobro opremljena najsavremenijim naoružanjem. Kako je rekao, „s obzirom da danas jedan profesionalno i savremeno osposobljen vojnik zamenjuje deset nekadašnjih, strategija podrazumeva da 2010. godine naša vojska ima 21.000 profesionalnih vojnika i 7.000 oficira, sa koncepcijom aktivne rezerve od oko 70.000 vojnika za eventualno ratno stanje koje niko ne želi”. Obradović je takođe istakao da će u tom sklopu postepeno biti posvećena pažnja i socijalnim problemima zaposlenih u vojsci i da je prvi korak povećanje plata za 20 odsto, da bi se na kraju reforme došlo do stabilne socijalne situacije aktivnih vojnih kadrova i penzionera.
Obradović je odgovarao i na brojna druga pitanja gledalaca, istakavši spremnost da kao državni sekretar u Ministarstvu odbrane pomogne u rešavanju svih aktuelnih problema.

RIBNICA
Zakletva uz Bože pravde

   U prisustvu ministra odbrane Zorana Stankovića, načelnika Generalštaba, generala Zdravka Ponoša, predstavnika policije, žandarmerije, političkog života Raškog upravnog okruga i opštine Kraljevo, u subotu je oko 800 pripadnika najmlađe generacije vojske Srbije položilo svečanu zakletvu. Pod zastavom države Srbije, uz himnu Bože pravde, koju su pevali kako mladi vojnici, tako i nekoliko hiljada roditelja, devojaka, braće i sestara, koji su u 125 saobraćajno-nastavnog centra u Ribnici došli iz svih krajeva zemlje.
- Lepo zvuče reči zakletve koju ste upravo dali i na kojoj vam čestitam, jer je Srbija tim činom dobila najmlađe zaklete branioce svojih granica, mirne i sigurne budućnosti. Želim da sve što naučite tokom vojničke obuke, primenjujete u miru, nikako u ratu - rekao je komandant kasarne pukovnik mr Vlatko Vuković.
Vojnicima i starešinama obratili su se i ministar odbrane Srbije dr Zoran Stanković i načelnik Generalštaba.
Oni su istakli teškoće sa kojima se vojska suočava tokom tranzicionih promena u društvu, ali i perspektivu koja vojsci predstoji po okončanju reorganizacije, koja vodi ka punoj profesionalizaciji, osavremenjivanju u vojno-tehničkoj opremi, kao i njenom postepenom ali sigurnom uključenju u mirovne misije, Partnerstvu za mir i NATO savezu.

PROF. DR PREDRAG STOJANOVIĆ, PREDSEDNIK OO DHSS KRALJEVO, O PREGOVORIMA O STATUSU KOSMETA - piše Slobodan Rajić
Milan Kučan da zameni Martija Ahtisarija

   Na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare prof. dr Predrag Stojanović, predsednik Opštinskog odbora Demohrišćanske stranke Srbije u Kraljevu, predložio je slovenačkog političara i državnika Milana Kučana umesto Finca Martija Ahtisarija za novog pregovarača u ime međunarodne zajednice između Srba i kosovskih Albanaca o statusu Kosova i Metohije. On je rekao da „kapacitet čitavog našeg pregovaračkog tima nije ujednačen i da se javljaju disproporcije u stavovima”, ali da je „u ovom trenutku mnogo važniji problem koji se zove Marti Ahtisari i njegova moguća zamena u pregovorima kada mu istekne mandat ili možda pre isteka mandata, što traži srpska Vlada”. Takođe je istakao da je „krajnje vreme da peuzmemo inicijativu na tom planu, o čemu se izgleda nedovoljno razmišlja”. Napomenuo je i da je „Ahtisari verovatno i poslat ovde jer ima zasluge i minuli rad zajedno sa Černomidinom posle uspešnog ubeđivanja Slobodana Miloševića da potpiše kumanovsku predaju i da će na isti način moći da pregovara o statusu KiM, ali da je to pogrešno i da je on pogrešna osoba na pogrešnom mestu pa su nužne promene”.
Istakao je da „Srbija nema nijednu tačku oslonca u međunarodnoj zajednici i da je pogrešno shvatanje da će Rusija nešto da učini za Srbiju, već sve za ispunjenje svojih interesa i bilo kako da se završe pregovori, ona će biti na dobitku”. Takođe je naveo da smo izgubili tradicionalne saveznike kao što su Francuzi, a da na našoj strani nema čak ni Kineza, ma koliko to bilo neočekivano, kao i da „nema ni blagonaklonog stava Nemačke, koji je izostao posle atentata na premijera Đinđića”. Napomenuvši da je njegov predlog za Milana Kučana kao „naslednika” Martija Ahtisarija „verovatno jeretička ideja, ali koja može da nam pomogne”, on je pored ostalog svoj predlog obrazložio rečima:
- U pitanju je čovek koji ima izuzetno veliku podršku u stanovništvu Slovenije i, po sadašnjim „sondažama”, ako bi se ponovo kandidovao za predsednika Republike Slovenije, dobio bi više od 80 odsto glasova. Da se razumemo, Kučan i ja smo na potpuno različitim ideološkim pozicijama, ali ga valja poštovati kao čoveka koji uživa nepodeljeno poverenje svog naroda, koji je učestvovao u čitavom toku jugoslovenske krize i raspada SFRJ, koji je poreklom dobrim delom vezan za Srbiju i dobar deo života kao političar i privatna ličnost je proveo u Srbiji, i koji dobro poznaje prilike na Balkanu, posebno sve ono što se događalo između Srba i Albanaca na Kosovu. To je čovek koji je direktno učestvovao u rešavanju, kakvom-takvom, tih odnosa tada, koji je svoju državu proveo kroz najgore periode tranzicije i doveo je do trećeg mesta na listi država EU sa visokim pojedinačnim i društvenim standardom. Treba da prestanemo da se ponašamo kao uvređeno dete koje je izgubilo igračku i da pokušamo da pronađemo bar nekoga ko može da nam bude, ako ne saveznik, jer mi teško nalazimo saveznika, onda bar prihvatljivi partner, što je jako važno u pregovorima kada imate treću stranu - rekao je prof. Stojanović.
Od ostalih razloga za ovaj predlog Stojanović je naveo da se „slovenačka vlada poslednjih meseci potrudila da kaže da ima odlične odnose sa Srbijom, da će Slovenija brzo preuzeti rukovodstvo EU, da Kučan ima odlične diplomatske veze sa aktuelnim svetskim državnicima, da bi vrlo verovatno to za njega bio veliki izazov da doprinese i da bude uspešan u pregovorima koji su u ćorsokaku i u kojima treba naći kompromis, pogotovo što je Srbija pod velikim međunarodnim pritiskom da se pregovori što pre okončaju, čak i za vreme Ahtisarijevog mandata, a to je otprilike još oko tri meseca”.
- Nisam siguran da u ovom trenutku bilo ko iz srpske Vlade ili srpski predsednik sme da potpiše bilo koji akt koji se tiče Kosova i vrlo sam blizu procene da će se zbog toga pre odlučiti za prevremene izbore nego što će potpisati bilo šta pod bilo kojim pritiskom, dok bi novoizabrana Vlada možda imala opravdanje da to učini - rekao je Stojanović.
Objašnjavajući zbog čega se bavi statusom Kosmeta a ne lokalnom problematikom, prof. Stojanović je istakao da je to „obaveza i dug prema našim sugrađanima koji su doseljeni sa KiM u Kraljevo i kojih je samo u poslednjem naletu bilo 30.000, a ranijih godina još toliko, i koji žele da znaju što pre svoj status i status države u kojoj žive”. Odgovarajući na novinarsko pitanje, Stojanović je istakao da je predlog za Milana Kučana kao pregovarača (moderatora) „lično njegov i desetak srpskih intelektualaca, kojih ima i u provinciji a ne samo u Beogradu”, da o tome Kučan koji predvodi organizaciju „Grupa 21” u Sloveniji nije obavešten, ali da su konsultovani neki slovenački intelektualci i zaključio da je „bolje da pregovarač o Kosmetu bude neko ko nas razume i ko je živeo sa nama”.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA SPS KRALJEVO
Partijski izbori i pripreme za kongres

   • U toku izbori u mesnim odborima, a zatim slede izbori u Opštinskom odboru i Sedmi kongres SPS • OO SPS Kraljevo inicirao da jedna od tema kongresa bude delo Slobodana Miloševića • Dvadeset pet delegata iz Kraljeva

   Na osnovu odluke Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije da se u ovoj partiji održe izbori na svim nivoima i Opštinski odbor SPS Kraljevo pre mesec dana doneo su odgovarajuće odluke i u mesnim odborima SPS u kraljevačkoj opštini izbori se sprovode i treba da budu završeni do 5/10. oktobra, rečeno je na konferenciji za novinare OO SPS Kraljevo, održanoj prekjuče. Kako je istaknuto, posle toga slede izbori za Opštinski odbor, dok je Sedmi kongres SPS sazvan za 3. decembar ove godine u Beogradu. Na kongresu će biti razmatrani i usvojeni osnovni partijski dokumenti i biće izabrano rukovodstvo partije.
- Socijalistička partija Srbije sprovodi prve izbore bez Slobodana Miloševića, osnivača partije i njenog dosadašnjeg lidera i čoveka koji je obeležio ne samo partiju, nego i događaje u poslednjih petnaestak godina u našoj zemlji, koje će sigurno istorija ceniti možda u nekim drugim vremenima kada budu i političke okolnosti mirnije i drugačije nego što su sada. Opštinski odbor SPS u Kraljevu je zbog toga i inicirao da delo Slobodana Miloševića bude posebna tema predstojećeg kongresa, kroz posebnu rezoluciju ili drugi dokumenat, da bi se zaokružilo kroz partijsku obavezu njegovo delo i sve ono što Milošević ostavlja SPS-u kao njegovo nasleđe. Smatrali smo da je to dužnost i obaveza, kako svih socijalista, tako i najvišeg skupa Socijalističke partije Srbije prema svom osnivaču, državniku, bivšem predsedniku SR Jugoslavije i Srbije, jer bi se samim tim i svim građanima i celokupnom slobodoljubivom svetu sa najvećeg skupa levice na Balkanu uputila jasna poruka i istorijska odrednica prema politici i delu Slobodana Miloševića - istakao je Sreten Jovanović, predsednik Opštinskog odbora SPS Kraljevo.
O značaju sadašnjih izbora i sagledavanja dosadašnjih aktivnosti i budućih zadataka SPS-a, Jovanović je posebno naglasio:
- Socijalistička partija Srbije je bila na vlasti, vodila je zemlju, vodila je državu Jugoslaviju, vodila je opštinu Kraljevo. Smatramo da su uspomene i sećanja, bar kad se radi o većini elemenata bitnih za život, sada realniji i pristupačniji građanima. Iz tog razloga građani se sve više interesuju i mislim da se vreme levice polako vraća. Mi smatramo da su svi oni napadi na SPS bili instruirani sa strane i da to nije dalo efekte i da ponovo dolazi vreme onih ljudi koji znaju kako treba da se radi i vodi i opština i država i mi smatramo da ih je još uvek najviše u Socijalističkoj partiji.
„Prema kriterijumu ostvarenih rezultata na poslednjim iborima iz kraljevačke opštine na predstojećem 7. kongresu SPS-a učestvovaće oko 35 delegata, a kongresu će prisustvovati i jedan broj gostiju iz Kraljeva”, rečeno je na pres konferenciji.

IZBORNA SKUPŠTINA KLUBA DEMOKRATSKE OMLADINE
Budućnost u rukama mladih

   U subotu, 23. septembra, održanoj skupštini Kluba Demokratske omladine Kraljeva za novog predsednika Demokratske omladine, kao organizacionog dela Demokratske stranke u kraljevačkoj opštini, izabran je Luka Petronijević. Izabrano je i devet članova Saveta ove omladinske organizacije, a za potpredsednika Demokratske omladine imenovani su Aleksandra Anđelković i Goran Isailović.
U saopštenju za javnost Kluba Demokratske omladine tim povodom kaže se da će taj Klub „između ostalog u narednom periodu nastaviti da, kao i u prethodna dva meseca, ukazuje građanima Kraljeva na nedoslednosti u radu lokalne samouprave” i da „zato poziva mlade Kraljevčane da im se pridruže i daju zajednički doprinos poboljšanju kvaliteta života”.
„Omladina Demokratske stranke je spremna za aktivno učešće na izborima koji uskoro slede, uz poruku da je u njihovim rukama budućnost Srbije”, ističe se u saopštenju.

UPUĆEN ZAHTEV REPUBLIČKIM ORGANIMA ZA KOMPLETIRANJE INFRASTRUKTURE NA GOČU - piše Slobodan Rajić
Nedovoljno iskorišćena turistička šansa

   Skijaški klub „Goč” uputio je krajem avgusta zahtev Ministarstvu za kapitalne investicije Srbije da odobri sredstva opštini Kraljevo za asfaltiranje puta Kamenica - „Šlus” u dužini od 5,5 kilometara. U obrazloženju je navedeno da ova deonica puta ima ogroman značaj za razvoj planinskog turizma na Goču, posebno u zimskom periodu. Naime, put Kamenica - „Šlus” vodi do podnožja postojeće uspinjače na Goču i njegovim asfaltiranjem bio bi omogućen brži, udobniji i bezbedniji prevoz turista i rekreativaca do lokacije Dobre vode na Goču. Posebno bi se izbegle opasne krivine i usponi na sadašnjem asfaltnom putu Kraljevo - Goč, zagušenja u „špicevima” zimske sezone i izbegli mogući udesi kojih je prošle zime bilo petnaestak.
Nasuprot glavnom, sporedni put Kamenica - „Šlus” ima ravnu konfiguraciju, bez većih uspona, i čvrstu makadamsku podlogu koja ne bi zahtevala veće radove pre asfaltiranja. On je u stvari trasa bivše „Rižine” železničke pruge, koja je odavno demontirana, ali opština Kraljevo nije imala mogućnosti da ga asfaltira u protekle skoro dve decenije. Ako bi ova deonica puta bila asfaltirana, motorizovanim posetiocima Goča, pored veće bezbednosti, bio bi omogućen brži prevoz do podnožja uspinjače, a zatim uspinjačom za nekoliko minuta dolazak na vrh planine, gde se nalaze hotel „Dobre vode”, smučarski dom, dečje odmaralište i drugi objekti. Tokom zime bio bi obezbeđen i celodnevni rad postojeće i budućih uspinjača i rešen problem nedostatka parkinga na vrhu planine, gde sada vlada pravi saobraćajni kolaps - stoji u obrazloženju.
Kraljevački Skijaški klub je upravo dobio odgovor na svoj dopis iz Ministarstva za kapitalne investicije. U odgovoru se između ostalog kaže da je zahtev za asfaltiranje ove deonice puta opravdan, „s obzirom na intenciju da planine Srbije treba brzo razvijati i da je to sa aspekta razvoja turističke privrede korak u dobrom pravcu”. Istovremeno, SK „Goč” je obavešten da je njegov zahtev prosleđen Javnom preduzeću „Putevi Srbije” na dalju realizaciju, a dopis je potpisao pomoćnik ministra dr Branimir Ujdur.
Predsednik SK „Goč” Miša Milenković ovim povodom kaže da očekuje razumevanje i podršku Republike, pogotovo što je sa problemima i planovima turističkog razvoja Goča upoznao lično ministre Velimira Ilića (kapitaklne investicije) i dr Bojana Dimitrijevića (trgovina i turizam), koji je nedavno posetio Goč. On kaže da je glavni put Kraljevo - Goč letos konačno u celini asfaltiran i da sada predstavlja jednu solidnu saobraćajnicu sa proširenjima, dobrom asfaltnom podlogom, drenažom i ostalim savremenim elementima kakve zahteva moderni planinski turizam, a da bi asfaltiranje puta Kamenica - „Šlus” bilo novi doprinos tom cilju.
Pored toga, po Milenkovićevim rečima, SK „Goč” je uputio zahtev novoformiranom Javnom preduzeću „Skijališta Srbije” da mu se sa Kopaonika ustupe jedan ski-lift „tanjiraš“ i uspinjača dvosedešnica, koji su nedavno demontirani sa staze Suvo rudište radi izgradnje nove četvorosedešnice. Ustupljene žičare bile bi montirane na postojećim ili novoprosečenim stazama na Goču koje su u planu, a uspinjača bi mogla da se eventualnom rekonstrukcijom postojeće jednosedešnice na Goču pretvori u dvosedešnicu.
I za ovaj zahtev Milenković je dobio „pozitivne signale” iz Republike, ali kaže da je „ogorčen što Goč nije ušao u Program razvoja planina Srbije, u koji su ušli Kopaonik, Stara planina, Divčibare, Golija i Zlatibor”. „To je veliki propust”, naglašava Milenković i dodaje da je osnovni razlog što „nedavno smenjenoj direktorki Turističke organizacije Srbije prilikom jedne posete Mataruškoj Banji nisu date prave informacije i odgovori o Goču jer je ona tvrdila da Goč nema dovoljno snega i druge uslove za razvoj planinskog turizma”.
- Zbog ovog propusta Kraljevo i naš Goč mogu da ostanu na repu događaja i turističkog razvoja. Dok drugi imaju inicijativu, mi godinama imamo neodgovoran odnos prema razvoju turizma u opštini!? Zar ćemo dozvoliti da budemo poslednji u Srbiji, a prvi smo posle Kopaonika počeli sa razvojem planinskog turističkog centra na Goču!? Mi iz SK „Goč” tražimo da se konačno uradi prostorni i razvojni plan Goča, sa jasno definisanim prioritetima, finansijskim sredstvima, projektima, rokovima i nosiocima poslova i da najzad opština sa svojim strukturama počne organizovano i planski da brine o svojoj najlepšoj planini - ponavlja već po ko zna koji put Milenković.
Dodaje i da je sa svojim zahtevima u vezi sa putem Kamenica - „Šlus”, izradom prostornog plana i drugim problemima Goča pismeno upoznao predsednika opštine, predsednika Skupštine opštine i Opštinsko veće u Kraljevu i da smatra da za početak o svim tim problemima treba razgovarati i da Opštinska uprava mora da ima stručno i odgovorno lice koje će moći da se bavi turističkim razvojem kraljevačke opštine, pa i planine Goč.

MINISTAR POLJOPRIVREDE MR GORAN ŽIVKOV - piše Sonja Cvetković
Napredak se već vidi

   Ministarstvo poljoprivrede je poslednjih godina ušlo u veliki posao reorganizacije i donošenja zakona u poljoprivredi. Nezadovoljstvo proizvođača kompletnom slikom naše poljoprivrede nije bilo moguće sakriti ni na ovom skupu, ali promene su već evidentne. Prisustvujući godišnjoj smotri rodu, Danima polja 2006. u Novom Sadu, ministar poljoprivrede mr Goran Živkov je istakao da će samo dobro poznavanje prošlosti i prihvatanje sadašnjosti omogućiti da ispravno projektujemo budućnost.
- Danas ne treba da se oslanjamo na kolektivne motive o tome kako smo nekad imali najbolje prinose i sorte na svetu, niti o Vojvodini kao najvećoj žitnici Evrope, niti ću vam obećati svetlu budućnost. Ono što je u sadašnjem trenutku važno jeste da znamo kako i kuda dalje. Današnja poljoprivreda Srbije onakva je kakvu smo je svi mi stvorili - činjenjem i nečinjenjem. Pred nama su promene koje moraju biti sveobuhvatne. Jer, poljoprivredu ne čini samo ministar, poljoprivredu činimo svi mi, kao karike u velikom lancu. Zato treba da stvorimo uslove u kojima će nam uzori biti dobri primeri. Ministarstvo je započelo mnoge projekte kao što su registracija, kreditiranje, mere za unapređenje sela, besprovatna sredstva za farme, seosku infrastrukturu - istakao je ministar Živkov.
• Ministarstvo poljoprivrede je poslednjih godina pokrenulo mnoge akcije i, što je najbitnije, počelo da donosi zakone u poljoprivredi. Ali, to još uvek nije dovoljno da bismo imali zadovoljnog seljaka i uspešno selo?
- Mi nikada nismo rekli da će proces tranzicije biti lak, čak naprotiv. Uvek smo govorili da on jeste težak, da je on vreme odluke - da li želite da se bavite poljoprivredom, da li želite ili ne da se na pravi način bavite poljoprivredom. Trenutna situacija u poljoprivredi - to je situacija koja samo oslikava stanje u zemlji. Ne možete imati lošu poljoprivredu u dobroj zemlji, niti lošu zemlju, a dobru poljoprivredu. Meni je drago što se zaista vidi napredak iz godine u godinu i što već imamo mnogo čistije njive, mnogo bolje prinose, gledano u proseku. Moj optimizam je zasnovan na nečemu što je realno, nečemu što smo videli i što su prolazile druge zemlje. Mora da prođe jedan period u kome je najvažnije da se što više uči i radi i što više znanja stiče da bi ulaskom u EU sve to znanje i taj uloženi trud mogli višestuko da se vrate.
• Često posećujete članice EU i zemlje u okruženju, u kontaktu ste sa njima. Nažalost, mi smo poslednjih dvadeset godina prilično osiromašeni i danas se nalazimo iza mnogih ispred kojih smo nekad bili. Koliko smo zaista daleko od EU?
- Mislim da smo mnogo bliži u poljoprivredi nego u nekim drugim sektorima, što pokazuje da sa EU imamo pozitivnu razmenu u poljoprivredi i poljoprivrednim proizvodima. Naravno da naša konkurentnost ne leži u visokom tehnologijama, dobrim mašinama. Ona je često zasnovana na relativno niskoj ceni zemljišta, na jeftinoj radnoj snazi. Ali, već sada možemo da se u nekim sektorima ne samo takmičimo, nego da budemo i bolji. Treba još da se radi da bi se i oni drugi sektori možda ne izjednačili, ali bar približili, da taj jaz bude manji, pogotovu što znamo da nas čeka još i dodatno otvaranje kroz pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji i potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, koji će doneti dodatne promene. Dakle, u nekim sektorima smo vrlo blizu, a neki poljoprivrednici su ne blizu, već jesu u EU. Naš cilj je, naravno, da takvih poljoprivrednika imamo što više, da sa danom ulaska u EU budemo što konkurentniji i masovniji.
• Ministarstvo je dalo mnoge smernice na osnovu standarda koji postoje u EU. Neki od vaših kolega iz pojedinih sektora i ministarstava su se čak i hvalili udelom ostvarenog prihoda od poljoprivrede koji je iznosio 19.7 odsto. Razvijene zemlje imaju učešće poljoprivrednih proizvoda iz ostvarenog prihoda pet odsto. Ulaskom u EU bićemo verovatno limitirani određenom proizvodnjom koja se formira na osnovu proseka. Da li je to problem ili ne?
- To nije tačno. Te kvote su imale ulogu kod ovih deset zemalja koje su ulazile sada sa odvajanjem. Priča je potpuno drugačija. Niko nikome ne zabranjuje da gaji, već je jednostavno pitanje da li možete da dobijete subvencije ili ne. Znači, ako niste u tim kvotama, ne možete da dobijete subvencije. Nas će čekati politika za koju ni mi ne znamo kakva će biti 2012, 2013. godine, kada uđemo. To znači da mi sada gađamo pticu u letu, jer ne možemo ni da pretpostavimo gde će ona biti tih godina. Zna se da nas čeka težak period kada moramo da budemo konkurentni. Sigurno je da će sa danom ulaska u EU naša poljoprivreda puno da dobije, što sa većim cenama, većim subvencijama, što sa pristupom sistemu bezbednosti hrane. Dakle, poljoprivreda jeste sektor kojem je najteže da se prilagodi, ali su naša realna očekivanja da će sa ulaskom u EU ovaj sektor najviše da profitira.
• Kod nas je merilo i uzor uspešnosti poljoprivrede EU sa svojim sistemom subvencija. Posebna je priča već tri godine sa pšenicom.
- Oni su veliki neto uvoznici hrane, a mi neto izvoznici, i još su jedno od najzatvorenijih tržišta. U toj našoj priči o EU zaboravljamo da su oni uveli plaćanje po hektaru da bi smanjili proizvodnju. Sem toga, obavezni su i da 10 odsto zemlje ne obrađuju, sve u cilju smanjenja proizvodnje. Naš cilj je drugačiji. Naša agrarna politika je da rešavamo problem po problem. Na primer, nemamo HASAP, pa da ga uvedemo. Kada bismo svima davali isto, tada bi strukturne promene stale, a mi ne smemo da izgubimo nijednu godinu. Pogotovu ne zbog populističkih mera.
• Zašto onda ne primenjujete evropski model davanja po hektaru, kako to od vas i traže?
- Suludo je tražiti nešto što je nemoguće, i to na takav način. Radilo se o 15 milijardi dinara uludo bačenih, jer ne bi bilo ekonomskog efekta. Sve se svelo na čisto mešanje politike u ekonomiju. Mi već imamo uvećan i stvarno značajan buyet budući da smo siromašna zemlja koja za agrar odvaja dva odsto nacionalnog proizvoda. U EU to je 0.5 odsto. Oni koji za seljake traže evropske subvencije, trebalo bi da budu pošteni pa da im kažu da tamo svaki građanin iz svoje zarade godišnje odvaja za njih 200 evra. Praktično, jedno domaćinstvo mesečno izdvoji šest hiljada dinara. Pitao bih naše građane da li su spremni da ova sredstva izdvoje iz svog yepa.
• Novi zakon o poljoprivrednom zemljištu je zaživeo. Da li ćemo novu setvenu sezonu dočekati po novom zakonu i hoće li biti dovoljno intetresenata za zakup zemljišta?
- Biće mnogo više interesenata nego što je ponuda, jer već sada imamo veću tražnju nego ponudu. To je svakako dobro, jer ta veća tražnja će omogućiti da se postigne ne samo dobra cena, jer nije cilj se postigne cena, već da najbolji poljoprivrednici dođu do zemljišta koje će obrađivati. Zakon se implementira, on je donet 16. juna, i sve ove pripremne radnje koje prethode javnim aukcijama koje će se desiti već koliko sledećeg meseca će opovrgnuti sve one sumnje da će za poljoprivredno zemljište biti niža ponuda ili niža cena. Lokalne samouprave su već dobile sva neophodna uputstva, pa su samim tim sigurno spremne da u najkraćem mogućem roku raspišu konkurs i na taj način dele njive na korišćenje onima koji su za njih spremni da plate najveći zakup.
• Da li će država preduzeti neke mere prema novopečenim gazdama koji odbiju da seljacima daju na korišćenje zemljište ove jeseni, i koje su to površine koje će biti date ove jeseni pod zakup?
- U tom slučaju će biti pokrenuti svi mehanizmi pravne države i oranice će biti ustupljene onima koji su pobedili na lokalnom konkursu. Ali ako se već obavi setva, a ne ponudi najbolja cena, postoji nekoliko rešenja. Prvo je da se zemlja zadrži na godinu dana, ako se plati najveća licitirana cena, a zatim njive ustupe na korišćenje onome ko je pobedio na tenderu. Druga mogućnost je da gazdi novi zakupac isplati troškove setve. Treća mogućnost je da država u posed uvede onoga ko je pobedio na tenderu. U zakup javnim nadmetanjem davaće se zemljište koje je utvrđeno kao državno, a u Srbiji je to trenutno 290.000 hektara.
• U Centralnoj Srbiji vlada uverenje da su sredstva koja se dodeljuju u poljoprivredi više iskorišćena i dodeljena u Vojvodini. Da li je to tačno?
- Ministarstvo se trudi da sredstva zaista dodeli pravim projektima. Sigurno je da će uvek biti nezadovoljnih. Naš cilj je da pomognemo onima koji će na najbolji mogući način iskoristiti sredstva. U celom prethodnom periodu sredstva su dodeljivana kombinatima, a ljudima su govorili da ostave svoju zemlju i da rade tamo. Sa druge strane, puno se govorilo o očuvanju sela. Mi pokušavamo to da ispravimo, ali je gotovo nemoguće. Samo ove godine smo namenili četiri milijarde dinara za seosku infrastrukturu, da mladi ostanu na selu. Ali, sa druge strane, ne možete mlade naterati da žive na selu ako im se ne stvore uslovi. Mislim da Ministarstvo poljoprivrede ovaj problem ne može samo da reši. Moram da podsetim da je ove godine iz Nacionalnog plana za poljoprivredu predviđeno 74 miliona evra, što nije malo. Od ovih sredstava 44 miliona će biti uloženo u zaštitu od poplava, zatim navodnjavanje, obnovu vodoprivrede i nasipa od poplava i sličnih projekata, dok je 30 miliona predviđeno za izgradnju farmi, silosa, puteva, infrastrukture itd. Ko će dobiti više sredstava, zavisi zaista od priložene dokumentacije i projekata koji su neophodni. Ministarstvo ne može da zna šta kojim opštinama treba. U ovim poslovime očekujemo maksimalno učešće lokalne samouprave i mesnih zajednica. Da li su sredstva namenski iskorišćena, kontroliše naša inspekcija, jer vreme zelenog plana je prošlo.
• Pravovremena informacija i znanje su najtraženiji proizvod u svetu. Koliko moramo još da učimo i prenosimo znanje na druge da bismo bili konkurentni?
Da bismo bili bolji i da bismo pobedili, potrebni su nam učenje i znanje. Zbog toga su nam potrebni instituti koji će stvoriti seme, fakulteti koji će stvoriti stručnjake, stručnjaci koji će znati da prenesu znanje i proizvođači koji će biti spremni da primene novo znanje. Jedino na taj način možemo biti uspešni i konkurisati svetskom znanju i proizvodu.

REALIZACIJA „AGRARNOG BUDŽETA” OPŠTINE KRALJEVO
Dodeljeni beskamatni krediti

   Posle sprovedenog konkursa Komisija za poljoprivredu i razvoj sela Skupštine opštine Kraljevo donela je odluku o dodeli finansijskih sredstava iz tzv. „agrarnog budžeta” opštine za 2006. godinu. Za dodelu sredstava konkurisalo je ukupno 50 poljoprivrednika koji imaju registrovano gazdinstvo na području kraljevačke opštine. Komisija je nakon uvida u podnete zahteve i rasprave odlučila da ove godine dodeli 41 kredit, dok je devet zahteva odbijeno zbog nepotpune dokumentacije. Poljoprivrednici su dobili kredite u pojedinačnim iznosima od 80.000 do 300.000 dinara pod veoma povoljnim uslovima, povoljnijim nego prošle godine. Krediti su bez kamate, sa rokom vraćanja od tri godine (36 meseci) i počekom („grejs-periodom”) od godinu dana od početka korišćenja. Na ovaj način biće realizovan „agrarni budžet” u iznosu od osam miliona dinara, što je za dva miliona dinara više nego 2005. godine. Najveći broj kredita dodeljen je za podsticanje stočarstva, pre svega nabavku rasnih grla goveda, zatim povrtarstva (formiranje plastenika) i voćarstva (novi zasadi voća), a jedan od uslova bio je i učešće samih poljoprivrednika od 50 odsto u vrednosti predloženog projekta.
- Komisija je u potpunosti ispoštovala sve kriterijume i uslove, predviđene skupštinskim odlukama i raspisanim konkursom, prvenstveno o ravnomernoj teritorijalnoj i granskoj raspodeli, broju članova i stanju poljoprivrednog gazdinstva. Sa žaljenjem smo, međutim, ocenili da su planirana sredstva za ovu namenu nedovoljna da zadovolje sve potrebe i zahteve, pa smo maksimalni pojedinačni iznos smanjili sa 400.000 na 300.000 dinara. Zbog kašnjenja i nedostatka podataka više smo vodili računa o brzini i kvantitetu, a manje o kvalitetu, nastojeći da izađemo u susret svim poljoprivrednicima koji su podneli validne zahteve. Ipak, sa velikim zadovoljstvom mogu da konstatujem da je Komisija posle svestrane rasprave jednoglasno donela sve odluke i maksimalno korektno završila ovaj posao - ističe Dragan Ivanović, predsednik Komisije za poljoprivredu i selo SO Kraljevo.
Prema njegovim rečima, posle donete odluke na sednici Komisije predstoji potpisivanje ugovora sa bankom radi osiguravanja odobrenih agrarnih kredita, čime će poljoprivrednici moći da dobiju i realizuju ova finansijska sredstva. Iskustva iz prošle i ove godine pokazala su da bi u narednom periodu ovoj aktivnosti morala da se posveti veća pažnja, pre svega u blagovremenom budžetskom planiranju većeg iznosa sredstava za ovu namenu (pogotovo što prvi odobreni krediti počinju da se vraćaju) i njihovoj bržoj i kvalitetnijoj realizaciji. Pogotovo što predlogom rebalansa budžeta opštine za ovu godinu povećanja sredstava za poljoprivredu i razvoj sela nisu predviđena.

NOVA FILIJALA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU OPŠTINE - piše Ivan Rajović
,,Metals banka” ispunjava sve zahteve komitenata

   Otvaranjem Filijale Kraljevo 03.07.2006. ,,Metals banka" AD Novi Sad stupila je na finansijsko tržište opštine Kraljevo, svesna konkurencije koja vlada na tom tržištu. Posle tri meseca rada u ovoj banci kažu kako su zadovoljni razvojem saradnje sa kraljevačkom privredom i građanima, jer stalno raste broj komitenata pravnih lica (sada ih je 60), tekućih računa građana, nivo štednje i drugih bankarskih usluga. Sa svoje strane, zaposleni u ovoj filijali su se potrudili da ispune sve zahteve svojih komitenata i to će, kako obećavaju, činiti i ubuduće.
- Ono što bih posebno istakao u našem radu - kaže za ,,Ibarske” direktor Filijale Sveto Duškić - jeste brzo rešavanje svih zahteva naših komitenata (kratkoročni krediti, krediti na bazi prekoračenja stanja na tekućem računu i dr.) i izuzetno povoljne kamate na oročenu štednju, i to na deviznu (6,5 odsto na godišnjem nivou) i dinarsku (1.5 odsto mesečno na godinu dana). Metals banka u periodu januar-avgust beleži značajan rast devizne štednje i on iznosi 214 indeksnih poena. Ovakav porast devizne štednje svrstava našu banku među retke banke koje su i tokom ove godine nastavile prošlogodišnji trend izrazitog rasta deviznih uloga, što za nas ima i dodatni značaj. Jer, izbor banke kod koje se polaže novac na štednju vrši se pretežno na osnovu poverenja, za razliku od kredita, kod kojih je često opredeljujuća nužda i olako obećana brzina.
Potpisivanjem ugovora sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj ,,Metals banka" AD Novi Sad biće u mogućnosti da u budućem periodu ponudi dugoročne kredite za osnovna i obrtna sredstva sa dužim rokom vraćanja i nižim kamatnim stopama, čime će naša ponuda biti još kvalitetnija.
,,Metals banka" AD Novi sad nastavila je sa širenjem poslovne mreže, tako da je počela da radi Ekspozitura Novi Beograd 2. U pripremi za otvaranje su organizacione jedinice u Beogradu - Svetozara Markovića, Odžacima, Novoj Crnji, Paliću, Paraćinu, sve u cilju ostvarenja plana o poslovnoj mreži od 82 jedinice na kraju 2006. godine.
- Podsećamo da je prema zvaničnim podacima NBS, Metals banka druga po rangu, prema obimu ekspanzije poslovne mreže u 2005. godini. Nadam se da će u budućem periodu naša saradnja sa privredom i građanima biti još intezivnija i pozivam privrednike i građane Kraljeva da dođu kod nas i upoznaju se sa našom ponudom, kaže Sveto Duškić.

OBELEŽEN DATUM STRADANJA ČETNIČKOG KAPETANA VASIĆA - piše Dragan Bajović
Zov vodenice na Glediću

   U Glediću, kod vodenice kapetana Mileta Vasića, u nedelju je održan narodni sabor koji je organizovao Srpski pokret obnove iz Kraljeva.
Kapetan kraljevske vojske Mile Vasić izvršio je samoubistvo 1946. godine na grobu svojeg oca Svetozara, na kraljevačkom starom groblju ne želeći da se preda novoj vlasti koja je za njim izdala poternicu. Telo kapetana Vasića njegovi progonitelji držali su na glavnom gradskom trgu u Kraljevu nekoliko dana hvaleći se kako su došli glave ,,državnom neprijatelju".
Proteklo je mnogo godina dok je i zvanično počeo da se obeležava datum pogibije ovog srpskog oficira.
Pored vodenice u Glediću, u kojoj je bio štab kapetana Vasića, u nedelju su se okupili brojni poštovaci Srpskog pokreta obnove da odaju počast tom oficiru.
Tom prilikom izveden je i umetnički program u kojem su učestvovali glumac Mile Nedeljković i njegov sin Predrag, koji je završio Fakultet muzičke umetnosti na odseku za klarinet. Gospodin Nedeljković je interpretirao pesmu ,,Zov iz vodenice na Glediću", čiji je autor dr Borinka Simić iz Beograda.
Obeležavanju datuma stradanja Mileta Vasića, osim građana Kraljeva i okoline, pridružila se i Srpska pravoslavna crkva, čiji je svetštenik održao opelo za kapetana Vasića.
Televizija Kraljevo priprema polučasovnu reportažu o Miletu Vasiću. O terminu emitovanja te reportaže, čitaoci ,,Ibarskih novosti” i gledaoci TV Kraljevo biće blagovremeno obavešteni.

Sva Srbija kad je potamnila
i junačku decu zagubila,
u gorama gledićkih planina,
belilo se selo Godačica
i sa njime Gledić, Ravanica,
među njima jedna vodenica
gde boravi gorska vila
i poziva Vasić Mila,
mladog žičkog kapetana,
poziva ga svakog dana,
evo ima šeset leta:
,,Probudi se i porani
kao davno pre po veka
družina te tvoja čeka,
čekaju te u planini,
čekaju te u selima,
čuvaju te u srcima,
ti im svetliš u očima”...

(Dr Borinka Simić: ,,Zov iz vodenice na Glediću", odlomak)

REAGOVANJE
Sit sam Jovićevog populističkog politikanstva

   U ,,Ibarskim novostima" od 22.09.2006. godine objavili ste intervju sa dr Radoslavom Jovićem, narodnim poslanikom. On se, između ostalog, osvrnuo i na problem preregistracije motornih vozila registrovanih u Republici Crnoj Gori, kojima upravljaju rezidenti Republike Srbije, zalažući se da se taj problem reši posebnim zakonom (koji je on predložio) tako što će se omogućiti preregistracija uz plaćanje minimalnih dažbina.
Duboko se ne slažući sa njegovom stavovima, a već odavno sit populističkog politikanstva, osećam potrebu da reagujem na iznesene stavove i molim vas da to objavite u sledećem broju lista.
Gospodin Jović navodi da se radi o više desetina hiljada automobila koje treba preregistrovati i da su vlasnici tih automobila u 90 odsto slučajeva siromašni ljudi koji su uz veliko odricanje skupili novac za njihovu kupovinu. Ne znam odakle gospodinu Joviću ti podaci. Broj takvih vozila se ne može utvrditi dok se ne izvrši njihovo prijavljivanje, a o socijalnom položaju vlasnika i da ne govorimo. Ako bi se izvršilo evidentiranje takvih vozila, siguran sam da bi se mogao izvući sasvim drugačiji zaključak. Koliko mi je poznato, u najvećem broju slučajeva se radi o velikim, jakim, često luksuznim automobilima, kupljenim sa motivom da se za što manje novca dođe do takvih vozila. Uveren sam da među tim vozilima nema uopšte automobila sa motorima zapremine do 1.000 kubnih centimetara koji bi trebalo da budu adekvatni za siromašne ljude. Uostalom, ja ne spadam u kategoriju siromašnih, pa vozim automobil takve ,,kubikaže", za koji sam platio sve propisane dažbine (carinu, porez, razne takse).
Drugi problem je to što ta vozila uopšte ne koriste lica koja su registrovana kao vlasnici, već se vozilo registruje na ime nekog lica sa prebivalištem u Crnoj Gori, a u Srbiji se vozi sa ovlašćenjem ,,vlasnika", koje nije dokaz o vlasništvu. Da je vozilo uvezeno regularno (na ime lica koje ima prebivalište u Srbiji), ili da je regularno kupljeno od državljanina Crne Gore (uz zaključenje overenog ugovora o kupoprodaji), ne bi ni moglo da se registruje u Crnoj Gori, već bi i u vreme kupovine moralo biti registrovano u Srbiji, ako su za to postojali zakonski uslovi. Očigledno je da se ovde radi o svesnom izigravanju propisa, pa samim tim i prihvatanju posledica koje iz toga proizilaze.
Najzad, ograničenje u pogledu standarda koje treba da ispunjava vozilo koje se uvozi u Srbiju nije izmišljeno da bi se građani maltretirali, već se radi o poštovanju direktiva Evropske unije koje ima za cilj zaštitu životne sredine, kao i potrebi da Srbija ne postane automobilski otpad Evrope.
Pitam se: dokle će se, zarad ubiranja jeftinih političkih poena, posebnim zakonima povlađivati onima koji svesno krše ili zaobilaze zakonske propise u cilju pribavljanja materijalne ili druge koristi, na štetu savesnih građana Srbije?!
Dragan Vukadinović,
dipl. pravnik

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NOVE KNJIGE - piše Rajko Sarić
Četiri veka porodice Marušić
 
   Među malobrojne familije kojima je posvećena cela knjiga, ovih dana uvrstila se i familija Marušić. Zahvaljujući entuzijazmu, višegodišnjem radu i požrtvovanju, Ranko Marušić (1953), sin Miladinov, dohvatio se divita i hartije, pa među korice, na 257 stranica teksta, rodoslov sačinio i životni put mnogih Marušića opisao. Sam autor, koji nije profesionalni pisac, još manje istoričar, kaže da je knjiga svojevrsna hronika, priručnik i udžbenik namenjen prvenstveno Marušićima, koji ne može da se pročita i odloži u vitrinu, već pročita i drži nadohvat ruke, kao podsetnik i nauk mladim naraštajima.
Pišući ovu knjigu, Ranko je preuzeo pretežak zadatak da opiše članove ove zaista velike familije, da mlađima ukaže na životni put, delo, pa i samu smrt Marušića, kojima je obeležena ne samo familija, već i okruženje u kojem su živeli.
- Knjigu sam posvetio svom rodnom zavičaju, selu Verić, rodnom zavičaju pradede Jevrema, selu Dabovići kod Danilovgrada, majci Gordani i ocu Miladinu, zbog izuzetne odanosti porodici, bratu Jevremu, koji ne prožive više od 23 godine. Knjigu posvećujem i dedama Andru, Mici i Savu, babi Miljki, strini Zlati i stričevima Milovanu, Slobu, Mišu, Milošu, baba Maki, Muširu i Voju, jer su ličnim ponašanjem urezali dubok trag u mom životu, a nisu dočekali da knjiga ugleda svetlo dana - rekao je Marušić.
Materijal za knjigu Ranko je sakupljao i pripremao četiri i po decenije, slušajući starije Marušiće, ali i one koji su poznavali ovu uglednu familiju. Ko ne poznaje svoje korene, u suštini je ništa, jer od svih bogatstava, najveće je poznavanje korena, poznavanje porekla. Iz tog razloga, na početku knjige Ranko svoju familiju upoznaje sa kolevkom Marušića, navodeći podatak iz 16. veka, koji se odnosi na selo Ožegovice - Čevo u cetinjskom kraju. Drugi podatak odnosi se na tvrdnje starih ljudi, dobrih poznavalaca Marušića, koji tvrde da ova familija potiče iz Dubrovnika, starog trgovačkog centra, gde su još u 15. veku živela tri brata Marušić.
Ranko Marušić je rođen u Đurakovcu kao treće Miladinovo dete. Osnovnu školu počeo je u Veriću, a završio u Kraljevu. Zbog afiniteta prema zanatstvu upisao je Industrijsku školu koju, kao stipendista Fabrike vagona, završava 1971. godine. Uz rad je nastavio školovanje i već četiri godine kasnije postao inženjer i kao veoma mlad stručnjak postao rukovodilac na liniji montaže vagona. Na odsluženje vojnog roka otišao je 1979. godine u Školu rezervnih oficira PVO u Zadru. Po odsluženju vojnog roka nastavio je studije kibernetike, što je rezultiralo objavljivanjem više naučnih radova. Jedno vreme proveo je kao aktivni oficir u JNA u Komandi Zagrebačke armijske oblasti, posle toga obavljao je funkciju pomoćnika direktora Ugostiteljstva u Kraljevu, sledi angažovanje u Finansijskoj policiji i mesto načelnika službe u opštini Kraljevo. Sada je penzioner, živi sa suprugom i dvoje dece.



U BIBLIOTECI ,,STEFAN PRVOVENČANI" - piše Ivan Rajović
Promocija knjige o biskupu Josipu Juraju Štrosmajeru
 
   U petak, 29. septembra, u Narodnoj biblioteci ,,Stefan Prvovenčani" biće predstavljena knjiga akademika Vasilija Krestića ,,Biskup Štrosmajer, velikohrvat ili Jugosloven”. Knjiga je dosad predstavljena u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Srpskom kulturnom centru u Subotici i Matici srpskoj u Novom Sadu. Na promociji u Kraljevu će, osim autora, govoriti i akademik Čedomir Popov.
,,Ima već blizu četiri decenije kako Vasilije Krestić vredno istražuje istoriju Hrvatske, položaj Srba u njoj i široki kompleks srpsko-hrvatskih odnosa u DžIDž i DžDž veku. Rezultate tih istraživanja on isto tako neumorno i publikuje: u monografijama, studijama, referatima, zbornicima dokumenata. A sve to na visokom naučnom nivou i uz puno poštovanje metodoloških načela i pravila istorijske nauke". (Čedomir Popov).
Jedna od tema kojima je Krestić najprivrženiji jeste delo Đakovačkog biskupa Josipa Juraja Štrosmajera. Demistifikujući lažno Štrosmajerovo jugoslovenstvo Krestić otkriva da je iza biskupovog delovanja stajao kroatocentrizam i propaganda Rimokatoličke crkve.
Promocija knjige, na trećem spratu kraljevačke biblioteke, počinje u 19 časova.



TRIBINA U CENTRU ,,LINGVA”
,,Srbija je mrtvo more”
 
   U organizaciji Centra ,,Lingva”, a u sklopu akcije ,,Inicijativa, razum i svest”, večeras će biti održana Tribina na temu Srbija je mrtvo more. Gost Tribine je pisac Marko Vidojković. Početak je zakazan za 20 časova u prostorijama ,,Lingve”, Ulica Olge Jovičić 24.
Marko Vidojković je jedan od najplodnijih i najčitanijih mladih domaćih pisaca. Rođen je u Beogradu 1975. godine. Objavio je romane Ples sitnih demona, Đavo je moj drug, Pikavci na plaži i Kandže.
Četvrti roman Marka Vidojkovića doživeo je pet izdanja sa ukupno 15.000 prodatih primeraka. Radnja ovog romana smeštena je u Beograd, u vreme građanskih protesta 1996/97. godine. Ova knjiga je bila najprodavanija knjiga domaćeg autora u 2005. godini, i druga najtraženija knjiga u srpskim bibliotekama iste godine.
Za Kandže je Vidojković početkom 2005. godine dobio nagradu Zlatni bestseler i nagradu Kočićevo pero u martu 2006. Filmska produkcijska kuća ,,Filmkombajn” otkupila je prava na ekranizaciju ovog romana. Reditelj filma biće Marko Đilas, a glavna uloga biće poverena Goranu Kičiću.



MANIFESTACIJE
Dečja nedelja u znaku - knjige

   • Narodna biblioteka “Stefan Prvovenčani” biće glavni realizator međunarodne manifestacije Dečja nedelja, koja počinje u ponedeljak, 2. oktobra, i završava se u utorak, naredne sedmice (10. oktobar)

   Ovogodišnji svetski praznik najmlađih, Dečja nedelja, koji se obeležava prve sedmice u oktobru, u Kraljevu će imati naglasak na kreativnostima mališana, koji, pod budnim okom svojih pedagoga, iskazuju rezultate u raznovrsnim talentima. Nosilac programa Dečje nedelje u našem gradu je Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovenčani,” pod čijim krovom će se i odvijati većina događaja.
Već prvoga dana manifestacije (ponedeljak, u 10 časova) počinje Bajkoteka, program sa veoma zanimljivim gostom - karatistom Zoranom Jakovljevićem. Naredni dan posvećen je Danima evropske baštine izložbom ,,Hrast moj prijatelj”, autora Miloja Radovića, i predstavljanjem članova Bibliotečke radionice, koju vodi Radisav Radosavljević. U sredu, od 14 časova, počinje književni program ,,Tepih priča”, koji među male Kraljevčane ,,donose” bibliotekari iz Sremske Mitrovice (,,Grigorije Vozarević”). U kasnim popodnevnim satima (18) predstaviće se mladi pisci Književne radionice sa mentorom Gordanom Timotijević.
,,Veliki krug, mali krug” (književni program) predviđen je za četvrtak, 5. oktobar, u 18 časova. U njemu učestvuju pisac Igor Kolarov, Dragica Radosavljević, urednik zabavnika ,,Đačko doba”, i mladi Nikola Peković, svetski prvak na harmonici. U petak, takođe od 18 časova, publici se predstavljaju recitatori i oratori iz Studija lepog kazivanja, koji vodi Marina Panić. ,,Etnološka početnica” Radmile Popović na programu Dečje nedelje je u subotu, u 12 časova.
Manifestacija u ponedeljak, 9. oktobra, preporučuje dva programa: u 10 časova gosti ,,Stefana Prvovenčanog” su predškolci iz Žiče, a u 18 časova predstavljaju se polaznici Informatičke radionice, čiji je voditelj Miloš Marjanović. Poslednjeg dana Dečje nedelje (utorak, 10. oktobar), u 16 časova gostovaće u Bajkoteci Jasmina Ninkov, direktor beogradske biblioteke ,,Milutin Bojić”. Velika završnica biće posebno svečarska i radna: u programu ,,Pesnici za decu - deca pesnici” (19 časova) učestvuju književnik Mirko Marković, pesnici Nadežda Tanasković i Dragan Grbović, kao i deca nagrađena na književnom konkursu.



VISOKO ŠKOLSTVO - piše Bojana Milosavljević
Fakulteti konkurišu za dozvole

   • Komisija za akreditaciju utvrdila predlog standarda za verifikovanje svih državnih i privatnih viših i visokih škola u Srbiji. Predloženi standardi idu na javnu raspravu, posle koje bi trebalo da ih prihvati Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Kriterijumi za dozvole veoma strogi i brojni

   Sve više škole i fakulteti u Srbiji koji žele da zadrže ili dobiju dozvolu za rad, odnosno steknu akreditaciju, moraju da ispune standarde, pre svega u pogledu nastavnog kadra, prostora i programa. U protivnom, izgubiće pravo na rad.
Tako je Komisija za akreditaciju utvrdila predlog kriterijuma za akreditovanje svih državnih i privatnih visokoškolskih ustanova i studijskih programa. Predlog standarda najpre će se naći na javnoj raspravi pred fakultetima i višim školama. Pošto svi daju primedbe i predloge, očekuje se da konačan tekst standarda usvoji Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koji bi o tome trebalo da se izjašnjava početkom oktobra. Inače, predloženi standardi su po ugledu na evropske. Osim toga, za svaki fakultet i višu školu biće zadužena po dva recenzenta. Niko, do samog početka, neće znati za koju je ustanovu zadužen, kako bi se izbegao svaki pritisak na njihov rad.
Ovakvim postupcima za sticanje akreditacije mora da se ustanovi da li visokoškolska ustanova ispunjava uslove predviđene Zakonom o visokom obrazovanju. Za akreditaciju će morati da se ,,bore” i studijski programi. Članovi Komisije za standarde ističu da ne prave razliku između državnih i privatnih fakulteta, već uvode pravila po kojima svi moraju da rade.

PROCES OD TRI GODINE
Kada Komisija za akreditaciju utvrdi da fakultet, odnosno viša škola ispunjavaju standarde, izdaju uverenje o akreditaciji ustanove i studijskog programa. Ukoliko, pak, nije zadovoljna, upućuje akt upozorenja u kojem ukazuje na određene nedostatke, koje ustanova mora da otkloni u roku od godinu dana. Ako upozoreni ovo ne izvrše, Komisija donosi rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju. Istovremeno, visokoškolska ustanova može da Nacionalnom savetu u roku od mesec dana uputi žalbu na rešenje.
Akreditacija svih fakulteta i viših škola trajaće najmanje tri godine. Studenti onih visokih škola koje, eventualno, trajno izgube dozvolu za rad, moraće da pređu na druge srodne fakultete kako bi okončali studije. Red u visokom obrazovanju bio je nužan. Danas, primera radi, dozvolu za rad ima samo šest privatnih univerziteta i četiri samostalna fakulteta. Broj ostalih privatnih koji rade bez dozvole nije zanemarljiv.
Standardi za akreditaciju su prilično zahtevni. Tako, na primer, propisuje se da, od ukupnog broja nastavnika, najmanje 70 odsto njih mora da bude u stalnom radnom odnosu i sa punim radnim vremenom. Ustanova je obavezna da obezbedi uslove za stručno usavršavanje nastavnika; broj brucoša mora da bude usklađen sa kadrovskim, prostornim i tehničkim mogućnostima fakulteta (više škole); svakom studentu pripada po dva kvadratna metra prostora; obavezni su amfiteatri, učionice, laboratorije, biblioteka sa čitaonicom (sa najmanje hiljadu uybenika), prostor za administraciju i dve kancelarije za studentsku službu; objekti moraju da imaju građevinsku i upotrebnu dozvolu, a ako nisu u vlasništu ustanove - moraju da imaju zakup najmanje na pet godina. Uz sve ovo, na svakom fakultetu i višoj školi mora da postoji najmanje jedna informatička učionica sa 20 računara.
Imajući u vidu ovoliki niz zahteva - uslova za sticanje akreditacije, odnosno dozvole za rad u visokom školstvu, krajnji rok (tri godine) za sticanje evropskih standarda čini se sasvim razuman.

• Zaslužen odlazak u samu završnicu kupa

Metalac sa štitom, Sloga na njemu

Vujić voda - Sloga 1:0
Sloga je poražena u Valjevu od Vujić vode golom koji je postigao Pešić u 43. minutu. U nastavku, Kraljevčani su pokušali da poravnaju rezultat, ali nisu uspeli. U narednom kolu, u nedelju, Sloga na Gradskom stadionu igra sa Rudarom iz Kostolca.



ŠAH: U SUSRET VELIKOM SPEKTAKLU DAMLJANOVIĆ - PIKULA
Za titulu i osnovce

   U nedelju u Kraljevu počinje veliki šahovski spektakl. Dvojica prvoplasiranih šahista sa državnog prvenstva koje je održano u martu u Pančevu, ukrstiće figure i odlučiti ko je najbolji.
Akteri majstorice su velemajstori Branko Damljanović i Dejan Pikula.
Pored toga što će se za četiri dana znati ko je prvak države, ovaj susret ima i nastavni karakter. Naime, u školama će se se kao alternativni predmet učiti i drevna igra - šah. Eto prilike da i najmlađi prisustvuju ovom duelu.
- Zanimljivo je da su Damljanović i Pikula bili prvoplasirani na prvenstvu Srbije i Crne Gore, a da će posle ovog meča biti poznat prvak Srbije, prvi put - kaže Aleksandar Semić, predsednik ŠK Sloga Amiga iz Kraljeva.
Organizatori susreta su ŠS Srbije i pomenuti ŠK Sloga Amiga, a uz njih iz kluba odaju posebnu zahvalnost Ekofarmu iz Ušća (,,Odmenjska voda”), Banci Intesa i Generalnom pokrovitelju opštini Kraljevo.
Majstorica će se održati u amfiteatru Osnovne škole ,,Četvrti kraljevački bataljon” a počeće 1. oktobra u 16 časova. Trajaće četiri dana, a za to vreme biće odigrane četiri partije.
Otvaranje je predviđeno za 15 časova takođe u holu OŠ ,,Četvrti kraljevački bataljon.

SEDNICA
Dan pre šahovske majstorice u Mataruškoj Banji će se sastati članovi Upravnog odbora Šahovskog saveza Srbije. Na dnevnom redu biće izveštaji o dosadašnjim aktivnostima, prvenstvima za mlade šahiste, prvoligaškom nadmetanju na Zlatiboru, kao i o kampu za mlađe kategorije.



ČETRNAESTE SPORTSKE IGRE PARAPLEGIČARA I KVADRIPLEGIČARA U KRALJEVU I MATARUŠKOJ BANJI
Invalidi sa rezultatima vrhunskih sportista

   I ove godine, kao i tokom dve prethodne, u Kraljevu i Mataruškoj Banji održana je ,,olimpijada" najtežih invalida, kvadriplegičara i paraplegičara. Radi se o ljudima vezanim za invalidska kolica, koji i pored toga što su na pomolu lekovi za njihovo ozdravljenje, ipak ispred sebe nemaju viziju da će jednoga dana da stanu na svoje noge. Odaziv je i ove godine bio veliki, mada se nije pojavila ekipa iz Novog Sada koja je, kako se pokazalo, bojkotovala igre zato što ovogodišnju organizaciju nije dobio Novi Sad, već Udruženje iz Kraljeva. Razlog je abnormalno visoka ponuda koju su dostavili Vladi Srbije, koja je bila i glavni pokrovitelj manifestacije. Naime, njihova ponuda je bila gotovo duplo veća - oko 40 evra, dok je kraljevačko Udruženje tražilo 1.800 dinara dnevno po čoveku, što je Izvršni savet paraplegičara i kvadriplegičara prihvatio. Svi ostali gradovi, odnosno njihovi takmičari, bili su tokom četiri dana gosti Kraljeva, a neke od tih ekipa se nalaze u samom vrhu plasmana. Najbitnije je da su uglavnom svi otišli izuzetno zadovoljni, kako rezultatima, tako i smeštajem i svim pratećim aktivnostima koje čine jedan ovakav događaj.

NE MOŽE BEZ PROBLEMA
Kako kaže Živorad Veljović, direktor Hendikep centra i jedan od glavnih organizatora, problema je bilo od samog početka, mada su oni rešavani ,,u hodu", zahvaljujući uhodanoj ekipi koja radi na tome i činjenici da je uz podršku Saveza paraplegičara Srbije sve urađeno perfektno i bez ijedne greške. U svemu tome, pored ljudi iz Hendikep centra, veliki doprinos su dali ljudi koji su u raznim sportskim organizacijama i zaposleni u Prirodnom lečilištu i odmaralištu Mataruška i Bogutovačka Banja. Osim njih, doprinos su dali i ljudi iz MUP, Vojske Srbije, donatori koji su omogućili nabavku sportske opreme i rekvizita, budući da taj deo Vlada nije finansirala. Bitno je istaći LHB i Vojvođansku banku, beogradsku ORSING organizaciju, Fond za zdravstvo i mnoge druge. Zdravstveni centar je, recimo, pomogao tako što je obezbedio jedno vozilo i dežurnu ekipu tokom svih takmičenja, a Sportski centar je u saradnji sa JKP ,,Čistoća" očistio atletski stadion i pripremio ga za igre zajedno sa Atletskim savezom. Pomogao je i stonoteniski klub ,,Bekhend", koji je angažovao svoje sudije, Streljačko streličarski zavez, Šahovski klub Kraljevo. Strelište je nabavljeno u Beogradu i montirano u školi ,,Četvrti kraljevački bataljon". Crveni krst ni ovog puta nije zakazao i, zahvaljujući njihovom razglasu, od intoniranja himne pa do muzike koja je pratila sportska nadmetanja sve je proteklo na najvišem mogućem nivou. Igre su propratili i svi mediji izuzetno korektno, što je rezultiralo činjenicom da je svima pokazano kako među ovom populacijom postoje sportisti koji mogu da se takmiče u sportskim disciplinama kao i zdravi ljudi, kaže Veljović.

SPORTSKE I VANSPORTSKE AKTIVNOSTI
Igre su trajale četiri dana, a u takmičenju su učestvovali sportisti iz 16 gradova. Prvog dana su održana takmičenja u bacanju pikada i šahu, drugog dana u atletici, trećeg dana u streljaštvu i stonom tenisu. Trećeg dana boravka u Mataruškoj Banji učesnici su posetili manastir Žiču. Na svečnoj večeri, pored brojnih zvanica, prisutnima se obratio i protojerej Ljubinko Kostić, kojem se svi učesnici posebno zahvaljuju, kao i SPC, koja je na taj način podržala ovu manifestaciju. Igre su ove godine trajale jedan dan duže, tako da su takmičari bili rasterećeniji i mogli su više vremena da posvete druženju, uživanju u lepom vremenu, samoj Banji i ostalim nesportskim, ali i te kako bitnim aktivnostima, razmenjivanju iskustava, novim ljubavima i poznanstvima i dogovorima o novim vidovima saradnje.
Od svih igara, kako tvrde organizatori ali i svi učesnici, ove su bile najbolje, o čemu će posvedočiti i bilten čiji će drugi broj izaći ovoga puta, a snimljen je i film, u produkciji RTV Hend, koji obuhvata sve najbitnije detalje sa ovog takmičenja.
Među učesnicima je ove godine bilo različitih struktura, čak i političara, što samo govori kako ljudi u kolicima nisu zaobiđeni u nekim gradovima, za razliku od nekih drugih, već su angažovani i u politici, privredi, javnim servisima… tako da jednostavno zakon o antidiskriminaciji osoba sa invaliditetom počinje da se primenjuje.
Na osnovu dosadašnjih iskustava, a naročito ovog najnovijeg, u Hendikep centru planiraju razna takmičenja. Ministarstvo za rad i socijalnu politiku počelo je od ove godine da finansira aktivnosti osoba sa invaliditetom na osnovu pisanih projekata. Iz budžeta SO Kraljevo ove godine je za RSI uplaćeno 30.000 dinara - za opremanje ekipe naših takmičara, čime je i lokalna vlast pridala značaj ovom sportskom događaju i na adekvatan način učestvovala u njegovoj uspešnoj organizaciji.
U takmičenjima je učestvovalo 237 ljudi, a da su učestvovali Novosađani, bio bi oboren prošlogodišnji rekord, kada je na igrama bio 251 učesnik.

BALKANIJADA U KRALjEVU?
Opšti utisak je da se uspelo u tome da se napravi nešto veliko, tim pre što je igrama prisustvovao i selektor atletske reprezentacije, koji je javno saopštio da je ovaj grad, uz neke sitnice, već spreman da konkuriše za organizaciju Balkanijade u ataletici, koja bi trebalo da se održi sredinom iduće godine. Ovu manifestaciju finansira Evropska atletska federacija, koja praktikuje kotizacije za sređivanje stadiona koji nisu u funkciji. Dakle, kada bi Kraljevo uspelo da dobije Balkanijadu, to bi značilo da bi u potpunosti bio sređen atletski stadion, koji trenutno nije u mogućnosti da zadovolji norme međunarodnih takmičenja, bez obzira da li se radi o zdravim ili ljudima sa bilo kojom vrstom invaliditeta. To znači da bi se u naš grad za tih desetak dana slilo više od 20 miliona dinara, što za opremanje stadiona, a što za smeštaj, ishranu i raznorazne druge potrebe, tvrdi Veljović.

REZULTATI
Kraljevo je, kao i prethodne godine, u sredini tabele s obzirom na to da nema žensku ekipu. Ali, bez obzira na rezultate, kao dobri domaćini, i ove godine organizatori su učesnicima uručili i mnogobrojne poklone, od suvenira pa do računara koji je kupljen Savezu paraplegičara za njihove aktivnosti.
Donesena je i odluka da za iduće godine, gde god da se igre održavaju, Kraljevčani na vreme počnu da pripremaju svoju ekipu, jer se ove godine pokazalo da je Zoran Čurlić iz Vitkovca postigao skoro svetski rekord u bacanju koplja i osvojio četiri medalje. Sudeći po svim pokazateljima, i ekipe u stonom tenisu i šahu mogu da budu među najboljima, pa će ove godine pripreme početi na vreme, što će, kako očekuje Veljović, rezultirati i adekvatnim sportskim rezultatima, budući da su se u oraganizatorskim sposobnostima Kraljevčani i te kako dokazali u protekle tri godine.
U konkurenciji muškaraca najbolje rezultate su postigla udruženja iz Leskovca, Kragujevca i Čačka, u ženskoj Čačak, Zrenjanin i Kragujevac, a najbolje rezultate ukupno postigli su takmičari iz Čačka, Leskovca i Kragujevca.